197

O. JOVAN (KRESTJANKIN) O USPENIJU PRESVETE BOGORODICE

Dragi na{i, danas je veliki dan - dan po~etka nebeske i zemaqske slave One Koja je bila zemaqsko bi}e, ali je postala Nebeska Carica. Danas je dan okon~awa velikog podviga Wenog `ivota u ime spasewa ~ove~anstva... Upra-vo je, na dan Uspewa, nao~igled ~itavom svetu, zablistala i uzdigla se slava i veli~ina tog, do tada svima nepoznatog `ivota. Presveta Djeva je, svojim boravkom, osve{tala zemqu, tokom 62 godine. Sada smo se svi mi navikli na Wenu slavu, mo} i qubav, nepojmqivu za qudski um. Mi smo toliko navikli da je molimo i da od We dobijamo ono za {ta smo se molili, da zaboravqamo da je i Ona qudsko bi}e, sli~no nama. Zaboravqamo da je Wena sada{wa slava i bo`anstvena sila - plod Wenog zemaqskog `ivota. Ti plodovi su ro|eni iz `ive vere Presvete Djeve, iz Wene bo`anstvene qubavi, bogopodobnog smirewa i beskona~nog, neprolaznog stradawa - mu~eni{tva koje je trajalo ~itavog `ivota. Nose}i Svoj krst, Ona je i{la ka Krstu Svog jedinog Sina, dugo pre Wegovog golgotskog stradawa. Ona se na Svoj krst uspiwala poste-peno, tokom ~itavog ̀ ivota, a trwe stradawa svakodnevno se zabadalo u Wena ose}awa, um i srce, dok obe}ano i, od pravednog starca Simeona Bogoprimca predskazano, oru`je nije probolo i samu Wenu du{u. Taj Wen krst je Presvetu Majku-Djevu u slavi vazneo na nebo. Podvig Wenog materinskog slu`ewa i posredovawa za qudski rod - gre{ni, pali i slabi, kojem ve~no treba pomo}, zastupawe i milosr|e - nastavio se i nakon Wenog Uspewa. Nama se, dragi moji, ~esto de{ava da, zbog spoqa{wih doga|aja u `ivotu Bogomajke, izgubimo iz vida unutra{wi sadr`aj tog `ivota. On se, me|utim, sastojao od tihog i velikog stradawa, koje je prelazilo u mu~eni{tvo i koje nije moglo da na|e utehu u otkrivawu, saose}awu, razumevawu i sas-tradawu qudi. Sastojao se i od velikog, bespogovornog predavawa sebe voqi Bo`ijoj. Tajna zemaqskog nazna~ewa `ivota Presvete Djeve, koju joj je Bog otkrio, glasom arhangela: Raduj se, Blagodatna, blagoslovena si ti me|u `enama - bila je toliko natprirodna i velika, da smirewe Pre~iste Djeve nije moglo da je otkrije ni jednom ~oveku. I, kako da Ona sama govori o tome na kakvu ju je visinu uzdigao Bog! Bilo je samo ~etvoro qudi, izabranih po wihovoj pravednosti, kojima je Bog otkrio najve}u tajnu {to se savr{avala u svetu...: pravedni Josif Zaru~nik, Simeon Bogoprimac, Jelisaveta, majka

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 28. AVGUST 2016, GODINA 17, BR.50

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

198

Jovana Prete~e, i proro~ica Ana. Oni su bili prvi koji su se u znawu poklonili Presvetoj Djevi kao Majci Bo`ijoj, a Wenom Sinu kao Bogu i Sinu Bo`ijem. Sveta Djeva je izabrala da }utke strada ~itavog `ivota. ... Ona je }utke stradala zbog podozrewa pravednog Josifa, koji je pomi{qao da je tajno otpusti. Ona je }utala dok je Cara vaseqene polagala u `ivotiwske jasle, ni sama nemaju}i gde da prikloni glavu. ]utke je stradala Djeva i kad su tra`ili du{u Wenog Mladenca i kada je strah za Wegov `ivot primorao svetu porodicu da iz svoje zemqe

pobegne u Egipat. Ona je }utke i trpeqivo nosila ubogi i te{ki udeo svog `ivota. ... U trenucima radosti materinstva, kada svaka majka, gledaju}i na svoje ~edo, ma{ta o wegovoj svetloj budu}nosti..., Presveta Djeva-Mati je u Sinu videla Jagwe Bo`ije, koje je u svet do{lo da bi na Sebe uzelo wegove grehe. Odgajana u hramu Bo`ijem, Ona je poznavala Pismo i znala je radi kakvog se velikog ciqa Sin Bo`iji i Sin Djeve pojavio u svetu. Sa kakvim je trepetom Ona posmatrala Wegovo odrastawe, znaju}i da se pribli`ava taj veliki i, qudski gledano, stra{ni ~as! Svaki trenutak radosti zbog Sina neminovno se u Wenom srcu odra`avao kao neprestano stradawe. Wen Sin, budu}i u svemu sli~an qudima osim u grehu, nikada i ni~im nije ra`alostio Svoju Majku qudskom grehovnom slabo{}u. Me|utim, On je odlazio od We i, kako je odrastao, udaqavao se da bi slu`io ~ove~anstvu. De~ak Hristos je, ve} sa 12 godina, odlu~no izneo prvo otkrovewe o Sebi kao o Sinu Bo`ijem, a time i neposredno ukazao Svojoj Majci da On ne pripada Woj. Na{av{i u je-rusalimskom hramu de~aka Isusa, Koji se odvojio od Svojih ro|aka, Presveta Djeva-Mati ga je blago prekorila, a zatim za~ula: Za{to ste me tra`ili? Zar niste znali da Meni vaqa biti u onome {to je od Oca Mojega? (Lk.2,49). Te re~i su s bolom prodrle u srce Majke, jasno joj otkrivaju}i budu}nost Wenog Sina. I, opet se Presveta Djeva }utke priklonila pred voqom Svevi{weg. ... Ona predaje Svoga Sina i povla~i se, da bi Mu se, s pravima Majke, vratila tek u Wegovom stra{nom golgotskom ~asu, kada su Ga svi napusti-li. ... Ona je opet }utke stajala i posmatrala, skameniv{i se u sastradavawu Sinu. Ono {to se de{avalo u Wenom srcu, video je samo Bog i Wen Sin. Ko-liko je ona, u tom trenutku, `elela da umre zajedno sa Sinom, samo da bi se prekratila ta neverovatna patwa! ... Sa Krsta bo`anskog Stradalnika je, prema rastrzanom srcu Majke, odjeknulo ohrabrewe, zave{tawe i uzdizawe na presto Carice-Majke neba i zemqe: @eno, evo Ti sina! (Jn.19,26) Weno, od qubavi mnogostradalno, srce ne treba vi{e da prihvati samo jednog sina, nego sinove i k}eri vascelog qudskog roda. Weno srce u sebe mora da primi upravo one koji su joj oduzeli radost Wenog jedinog Sina. ... Predstojalo je jo{ 15 godina u, za svet neznanom, trudu na sazdawu Crkve - Neveste Hristove na zemqi, u molitvama Sinu za qudski rod, u qubveobilnom, trpeqivom za-stupawu onih koji jo{ ne behu poznali Boga. Ne, Ona nije i{la da propoveda zajedno sa apostolima, iako je o Svom Sinu mogla da ka`e vi{e nego bilo ko drugi: Weno istan~ano srce je, od samog Wegovog ro|ewa, u Wemu videlo

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

200

U NEDEQI 10. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 28.(15) Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina29.(16) Neruk.Obraz G.I.Hrista;Sv.Jevstatije II,Arh.srp; Prep.Roman; Prep.Rafailo30.(17) Sveti mu~enik Patroklo; Sveti mu~enik Miron31.(18) Sveti mu~enik Flor; Prepodobni Jovan Rilski01.(19) Sveti mu~enik Andrej Stratilat02.(20) Sveti prorok Samuilo; Sve{tenomu~enik Filip Iraklijski03.(21) Sv.ap.Tadej; Sv.mu~enica Vasa sa decom; Sve{tmu~.Rafailo [i{atova~ki

POUKE O SMIREWU I TRPQEWU

U bogatstvu misli kako }e{ s dostojanstvom snositi siroma{tinu. U sre}i misli kako }e{ s dostojanstvom snositi nesre}u. Kada te qudi hvale, misli kako }e{ s dostojanstvom sno-siti wihove poruge. A, celoga `ivota misli kako }e{ s dostojanstvom umreti. Sv. vladika Nikolaj

Ne treba temeqiti mir svoje du{e na ~oveku, makar on bio sin mira, pa ~ak i mirotvorac. Sv. Filaret Moskovski

Dom du{e je trpqewe, a hrana du{e - smirewe. Kada u domu nema hrane, onda du{a izlazi napoqe, tj. iz trpqewa. Bla`eni Edikt

Znaj da se radi o gordosti ukoliko te pomisao vu~e da sazna{ kako drugi `ive. Pazi na sebe. Obrati pa`wu i vide}e{: ~im se tvoja du{a uznese pred bratom, odmah dolazi r|ava pomi-sao, koja je neugodna Bogu, ~ime se du{a smira-va. Ako se ne smiri{, do}i }e na tebe neko malo isku{ewe. Ako

se opet ne smiri{, po~e}e borba sa bludom. Ako se opet ne smiri{, pa{}e{ u neki mali greh. Potom }e, ako se ni tada ne smiri{, nai}i veliki greh, i tako }e{ gre{iti sve dok se ne bude{ smirio. ^im se, pak, pokaje{, milostivi Gospod }e du{i dati mir i umiqewe. Tada }e oti}i sve {to je r|avo i pomis-li }e nestati. Me|utim, posle, ~uvaj smirewe svim silama, ina~e }e{ opet pasti u greh. Arhimandrit Sofronije (Saharov)

Smirewe je `rtva. @rtva do bola... Da te zaboli

tvoje smirewe...Episkop {umadijski Jovan

Jedan dobar pokajni~ki pla~ vredi vi{e nego 30

tableta za smirewe `ivaca.Starac Tadej

199

^UDO NA KEFALONIJI

Na gr~kom ostrvu Kefalonija, kraj sela Markopulo, nalazi se kapela Uspewa Presvete Bogorodice. Svake godine, na ovaj praznik, de{ava se ~udo, jedinst-veno u svetu: na Liturgiju u ovu kapelu dolaze zmije-otrovnice! Spu{taju se sporadi~no sa okolnih planina jo{ od Preobra`ewa, a ponajvi{e u nave~erje Uspewa, dok na sam praznik, ~itava okolina, porta i hram budu preplavqe-ni zmijama. Me{tani ih zovu Bogorodi~inim zmijama. Odakle one dolaze i kuda se vra}aju - niko ne zna. Iako su u pitawu veoma otrovne zmije, one u vreme praznika ne napadaju nikoga, a vernici ih uzimaju u ruke i miluju ih. Zmije puze po ~udotvornoj Bogorodi~inoj ikoni i Raspe}u, po hlep~i}ima spremqenim za litiju, po Jevan|equ, po qudima... Kao da i same praznuju, zajedno sa wima, podse}aju}i ih na rajski vrt, kada su qudi i `ivotiwe za-jedno `iveli pod Bo`ijim okriqem. Nema~ki nau~nici su prou~avali ove zmije, ali nisu mogli da ih svrstaju ni u jednu poznatu vrstu. Duge su metar, sive, tanke, ko`a im je kao somot. Na glavi i jeziku im je izobra`en krst. Po zavr{enoj Liturgiji, zmije napu{taju crkvu, velikom brzinom se vra}aju}i u planine. @iteqi ovog mesta upozoravaju vernike da se zmijama tada vi{e ne treba pribli`avati jer postaju veoma otrovne i opasne po `ivot. Predawe ka`e da se, na mestu dana{we kapele, nekada nalazio `en-ski manastir Uspewa Presvete Bogorodice. Prilikom jednog brutalnog upa-da gusara, vo|enih grehom sladostra{}a, upla{ene monahiwe su se predale za{titi Majke Bo`ije, mole}i se u hramu, pred Wenom ikonom. Do{av{i do hrama, gusari su zatekli ogromne crne zmije i razbe`ali se. Ikona pred kojom su se monahiwe molile, stoji i danas u hramu i po woj se skupqaju zmije na praznik Uspewa. Ne silaze sa planina samo pred velike nesre}e: zemqotrese, ratove, su{e, pa se wihovo nepojavqive smatra lo{im znamewem.

Boga. ... Presveta Bogorodica je bila prva hri{}anka na zemqi. ... Upravo u trenutku Wenog Uspewa, blagoslovenu me|u `enama Bogorodicu je Bog Otac blagoslovio kao K}er, Sin Bo`iji kao Majku, a Duh Sveti kao Nevestu ne-nevesnu. Ozaren nebeskom slavom i u pratwi nebeskih sila, Hristos je u Svoje bo`anstvene ruke prihvatio du{u Svoje Majke, kako bi je odneo Svom Ocu. ... Apostoli su sahranili Weno telo sa svakom ~a{}u i slavom. Tako je Presveta Djeva Bogorodica, K}er ~ove~ija, Svojim `ivotom vratila dug prirodi, ali je, postav{i po svetosti ~asnija od heruvima i slavnija od serafima, sjedinila nebo i zemqu. ... Vladi~ica Bo-gorodica je savaskrsla sa Svojim Sinom i Bogom. A, kada je vaskrsla, Bogomajka je postala Majka vascelog hri{}anskog sveta, nezalazna Nada beznade`nih, Tra`iteqka izgubqenih, Spasiteqka gre{nih. Iz vere, stradawa i qubavi izatkana je bo`anstvena sila i mo} Presvete Vladi~ice na{e, Bogorodice. Ona je time dobila vlast i pravo da razume i qubi sve slabe, obremewene `ivotnim te{ko}ama i okovima greha, i da sa wima sastradava.