istorija 20. veka, 2007,...

ISTORIJA 20. VEKA, 2007, 2

IZDAVA� Institut za savremenu istoriju, Beograd

Institute for Contemporary History, Belgrade Institut d’histoire contemporaine, Belgrade

�� , � ��

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Bojan B. Dimitrijevi�

URE�IVA�KI ODBOR

Dr Kosta Nikoli�, zamenik urednika, dr Stanislav Sretenovi�, sekretar, dr Nikola Žuti�, dr Milan Koljanin, Miladin Miloševi�, dr Andrej Šemjakin (�� , ��), prof. dr Nobuhiro Šiba (University of Foreign

Studies, Tokio), prof. dr Fransoa Rot (L’Université de Nancy 2, Nansi), prof. dr Peter Radan (University of Sydney, Sidnej),

dr Konstantin Nikiforov (�� , ��), prof. dr Lili Kerol (University of Kearney Nebraska, Kerni)

LIKOVNO-GRAFI�KI UREDNIK Mladen Ackovi�

LEKTOR I KOREKTOR

Branka Kosanovi�

REZIMEA PREVEO Vladimir Petrovi�

Izlaze dva broja godišnje Rukopisi se ne vra�aju

Klasifikacija po UDK ura�ena

u Narodnoj biblioteci Srbije, Beograd

All articles published in Istorija 20. veka are refereed. Svi �lanci objavljeni u Istoriji 20. veka su recenzirani.

UDK 94 YU ISSN 0352–3160

ISTORIJA 20. VEKA

�ASOPIS INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU

THE HISTORY OF THE 20TH CENTURY

THE YOURNAL OF THE INSTITUTE FOR CONTEMPORARY HISTORY

HISTOIRE DU 20. SIÈCLE

REVUE DE L’INSTITUT POUR L’HISTOIRE CONTEMPORAINE

�� 20. ��

��!"# �!�$�$�$" �%&�'�'!!%* ��$%��

Godina XXV 2007. Beograd Broj 2 Ist. 20. veka, god. XXV, br. 2, str. 224 Beograd 2007

Strana 4 PRAZNA

5

SADRŽAJ

RASPRAVE I �LANCI

Stanislav Sretenovi� LE POIDS GRANDISSANT DE L’ITALIE DANS LES RELATIONS ENTRE LA FRANCE ET LE ROYAUME DES SERBES, CROATES ET SLOVENES 1924–1927 9

Sofija Boži� IZME�U DEMOKRATA I RADIKALA Produbljivanje politi�kih podela me�u Srbima u Hrvatskoj i parlamentarni izbori 1923 37

Milan Koljanin „RASNA REVOLUCIJA“ NA EVROPSKOM JUGOISTOKU 1920–1941 59

Dragan Bogeti� JUGOSLOVENSKO-AMERI�KI ODNOSI U SVETLU VOJNE INTERVENCIJE U �EHOSLOVA�KOJ 1968 75

Ivana Dobrivojevi� U POTRAZI ZA BLAGOSTANJEM Odlazak jugoslovenskih državljana na rad u zemlje zapadne Evrope 1960–1977 89

Bojan B. Dimitrijevi� JEDINICE JUGOSLOVENSKE VOJSKE NA KOSOVU I METOHIJI 1945–1999 101

PRILOZI

Dmitar Tasi� IZME�U SLAVE I OPTUŽBE – Kosta Milovanovi� Pe�anac 1919 119

Kosta Nikoli� O FENOMENU NAU�NE REGRESIJE U SAVREMENOJ SRPSKOJ ISTORIOGRAFIJI I PUBLICISTICI – Primer Drugog svetskog rata 125

IZVORI

Sr�an Cvetkovi� OKUPACIJA U ŠEST SLIKA 139

Dragan Aleksi� ROBERT KRONHOLC – JEDAN POGLED NA PITANJE KVISLINGA 153

Mom�ilo Pavlovi� IZVEŠTAJI AMERI�KE AMBASADE IZ BEOGRADA O STANJU NA KOSOVU I METOHIJI 1957–1958

165

6

OGLEDI

Miša �urkovi� KONZERVATIVNE PARTIJE U EVROPSKOJ ISTORIJI 177

PRIKAZI

Dragoslav Mihailovi�, KRATKA ISTORIJA SATIRANJA (Sr�an Cvetkovi�) 199

Slobodan D. Miloševi�, PRISLONI�ANI – RATNI ZAROBLJENICI U NEMA�KOJ 1941–1945 (Milan Koljanin) 200

Rupert Smith, THE UTILITY OF FORCE. THE ART OF WAR IN THE MODERN WORLD (Ratomir Miliki�) 202

ISTORIJA MEDICINE, FARMACIJE I NARODNE MEDICINE, zbornik radova (Sla�ana Zdravkovi�) 209

GERILA NA BALKANU, BORCI ZA SLOBODU, BUNTOVNICI ILI BANDITI Istraživanje gerile i paramilitarnih formacija na Balkanu, zbornik radova (Ivan M. Beci�) 211

Mom�ilo Pavlovi�, prire�iva�, POMENIK ŽRTVAMA BUGARSKOG TERORA NA JUGU SRBIJE 1915–1918 (Sla�ana Zdravkovi�) 212

Kosta Nikoli�, Bojan B. Dimitrijevi�, DANILO GREGORI+ I 25. MART 1941 (Ivan M. Beci�) 213

Ljubomir Petrovi�, NEVIDLJIVI GETO, INVALIDI U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI 1918–1941 (Nikola Žuti�) 214

Predrag J. Markovi�, TRAJNOST I PROMENA, DRUŠTVENA ISTORIJA SOCIJALISTI�KE I POSTSOCIJALISTI�KE SVAKODNEVICE U JUGOSLAVIJI I SRBIJI (Ljubomir Petrovi�) 218

INFORMACIJE

Nau�ni skup SRBIJA DVADESET GODINA KASNIJE: OSMA SEDNICA CK SKS (Vladimir Petrovi�) 221

PREZENTACIJA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU U MOSKVI (Stanislav Sretenovi�) 223

7

CONTENTS

DEBATES AND ARTICLES

Stanislav Sretenovic THE INCREASE OF THE IMPORTANCE OF ITALY IN THE RELATIONS OF FRANCE AND THE KINGDOM OF SERBS, CROATS AND SLOVENES 1924–1927 9

Sofija Bozic BETWEEN THE DEMOCRATS AND THE RADICALS – Deepening of Serbian Political Divisions in Croatia during Parliamentary Elections of 1923 37

Milan Koljanin „RACIAL REVOLUTION“ ON THE EUROPEAN SOUTHEAST 1920–1941 59

Dragan Bogetic YUGOSLAV-AMERICAN RELATIONS IN THE LIGHT OF THE MILITARY INTERVENTION IN CZECHOSLOVAKIA 1968 75

Ivana Dobrivojevic IN QUEST FOR WELFARE – The Labour Migration of Yugoslav Citizens in Western European Countries 1960–1977 89

Bojan B. Dimitrijevic YUGOSLAV MILITARY UNITS ON THE KOSOVO AND METOHIA 1945–1999 101

SUPPLEMENTS

Dmitar Tasic BETWEEN THE FAME AND CONDEMNATION – Kosta Milovanovic Pecanac 1919 119

Kosta Nikolic ON THE PHENOMENON OF THE SCHOLARLY REGRESSION IN THE CONTEMPORARY SERBIAN HISTORIOGRAPHY AND JOURNALISM The Case of the Second World War 125

SOURCES

Sr�an Cvetkovi�OCCUPATION IN SIX SKETCHES 139

Dragan Aleksi� ROBERT KRONHOLC – A VIEW ON THE QUESTION OF QUISLING 153

Mom�ilo Pavlovi� REPORTS OF THE AMERICAN EMBASSY ON THE SITUATION ON KOSOVO AND METOHIA 1957–1958 165

8

ESSAYS

Miša �urkovi� CONSERVATIVE PARTIES IN EUROPEAN HISTORY 177

REVIEWS

Dragoslav Mihailovi�, KRATKA ISTORIJA SATIRANJA (Sr�an Cvetkovi�) 199

Slobodan D. Miloševi�, PRISLONI�ANI – RATNI ZAROBLJENICI U NEMA�KOJ 1941–1945 (Milan Koljanin) 200

Rupert Smith, THE UTILITY OF FORCE. THE ART OF WAR IN THE MODERN WORLD (Ratomir Miliki�) 202

ISTORIJA MEDICINE, FARMACIJE I NARODNE MEDICINE, zbornik radova (Sla�ana Zdravkovi�) 209

GERILA NA BALKANU, BORCI ZA SLOBODU, BUNTOVNICI ILI BANDITI Istraživanje gerile i paramilitarnih formacija na Balkanu (Ivan M. Beci�) 211

Mom�ilo Pavlovi�, prire�iva�, POMENIK ŽRTVAMA BUGARSKOG TERORA NA JUGU SRBIJE 1915–1918 (Sla�ana Zdravkovi�) 212

Kosta Nikoli�, Bojan B. Dimitrijevi�, DANILO GREGORI+ I 25. MART 1941 (Ivan M. Beci�) 213

Ljubomir Petrovi�, NEVIDLJIVI GETO, INVALIDI U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI 1918–1941 (Nikola Žuti�) 214

Predrag J. Markovi�, TRAJNOST I PROMENA, DRUŠTVENA ISTORIJA SOCIJALISTI�KE I POSTSOCIJALISTI�KE SVAKODNEVICE U JUGOSLAVIJI I SRBIJI (Ljubomir Petrovi�) 218

INFORMATIONS

International Conference: SERBIA TWENTY YEARS LATER: THE EIGHTH SESSION OF THE CC LCS (Vladimir Petrovi�) 221

PRESENTATION OF THE INSTITUTE FOR CONTEMPORARY HISTORY IN MOSCOW (Stanislav Sretenovi�) 223

RASPRAVE I �LANCI

STANISLAV SRETENOVI+, nau�ni saradnik Institut za savremenu istoriju 327(497.1:44)"1924/1927" Beograd, Trg Nikole Paši�a 11 327(497.1:450)"1924/1927

LE POIDS GRANDISSANT DE L’ITALIE DANS LES RELATIONS ENTRE LA FRANCE ET LE ROYAUME

DES SERBES, CROATES ET SLOVENES 1924–1927 ABSTRACT: Après la signature du traité de Rome1 entre l’Italie et le Royaume SCS, le 26 janvier 1924, Mussolini rejeta l’idée d’un pacte à trois franco-italo-yougoslave sous prétexte que l’opinion publique itali-enne ferait un mauvais accueil à la participation française. La diploma-tie française, qui était favorable à l’idée du statu quo dans l’Adriatique garanti par un accord à trois, se rendit compte que Mussolini s’était joué des bonnes dispositions de la France pour attirer à ses côtés le Royaume SCS. Dans les instructions envoyées aux diplomates en Europe centrale après janvier 1924, le Quai d’Orsay exprimait ses craintes que ce traité ne soit un des éléments d’un vaste plan pour l’affaiblissement de l’influen-ce française dans les pays de la Petite Entente. La méfiance du Quai d’Or-say à l’égard de l’Italie s’était accrue après le traité de Rome d’autant plus que Mussolini encourageait les Serbes à mener une politique plus ac-tive dans les Balkans, voire de s’emparer de Salonique. Au Quai d’Orsay, on discutait d’un traité franco-royal qui ne serait pas hostile à l’Italie ma-is, qui permettrait de rétablir l’influence française dans le Royaume SCS. Or, la préoccupation majeure des Français regardait ses rapports avec

l’Allemagne. Malgré les résultats positifs de l’occupation de la Ruhr sur le plan militaire, la crise du franc au printemps de 1924 obligea la France à renoncer à sa politique de stricte application du Traité de Versailles. La relative faiblesse éco-nomique et financière française rendait impossible la poursuite d’une politique extérieure indépendante française.2 La France obtint un prêt américain privé pour

1 Le traité de Rome comprenait un accord sur Fiume et un pacte d’amitié et de collabora-

tion cordiale entre l’Italie et le Royaume SCS. Ses articles mentionnaient un appui mutuel et une collaboration en ce qui concerne les traités de Trianon, Saint-Germain et Neuilly, la neutralité de chacune des parties en cas d’agression tierce contre l’autre, l’appui politique et diplomatique en cas d’incursions de bandes armées sur le territoire de l’autre et concertation en cas de complications inter-nationales ou de menaces contre leurs intérêts communs. La durée de traité était de cinq ans, avec la possibilité de résiliation ou de renouvellement. Dans le protocole adjoint on s’engageait à se commu-niquer mutuellement les textes des accords avec les tiers concernant la politique en Europe centrale.

2 Stephen A. Schuker, The End of French Predominance in Europe. The Financial Crisis of 1924 and the Adoption of the Dawes Plan, Chapel Hill, Univ. of North Carolina Press, 1976.

Stanislav Sretenovi� Istorija 20. veka, 2/2007 10

casser la spéculation sur le marché et arrêter la dépréciation du franc. Désormais, la France montra plus de souplesse dans sa politique étrangère et adopta le plan Dawes. En juin 1924, à la tête du Quai d’Orsay arriva Edouard Herriot3 puis, en avril 1925, Aristide Briand4 dont la préoccupation majeure était de garantir la sécurité française par un rapprochement franco-allemand plutôt que d’encercler l’ancien ennemi par des alliances hostiles. Dans la politique „allemande“ de Bri-and, l’Italie avait une place importante parce qu’elle garantissait le règlement „pacifique“ des rapports franco-allemands. Dans le Royaume SCS, les répercuti-ons de la politique française étaient le renforcement du rôle de l’Italie et l’aug-mentation de l’influence économique et culturelle allemande. Dans quelle mesure la France pouvait tolérer cette nouvelle situation?

Par le traité de Rome, l’Italie voulait affaiblir le Royaume et le mettre so-us son égide. Elle voulait orienter la politique royale de l’Europe centrale vers les Balkans, vers le débouché traditionnel de la Serbie. Par sa politique de rapproc-hement avec le gouvernement royal, l’Italie contribuait à augmenter les diffi-cultés intérieures du Royaume. Insatisfaits de l’attribution de Fiume à l’Italie, les nationalistes croates augmentaient leurs accusations contre le gouvernement royal et contre les Serbes „qui avaient laissé les Croates à la merci des Italiens.“ En cultivant l’amitié italienne, le gouvernement royal espérait sortir des „tenail-les“ italiennes constituées par l’appui de l’Italie au révisionnisme hongrois et bul-gare. En allégeant la pression italienne le gouvernement royal espérait pouvoir favoriser une politique régionale qui contribuerait à la viabilité de l’Etat. En effet, la politique du gouvernement royal envers l’Italie était un signe de faiblesse. Le Royaume, à la recherche d’un protecteur puissant, se lança alors dans une politi-que d’oscillation entre la France et l’Italie.

La France et le rapprochement italo-yougoslave Le traité de Rome ne fut pas bien accueilli au Quai d’Orsay. Poincaré

voyait avec déplaisir que le pacte d’amitié et de collaboration cordiale italo-yougoslave passe sous silence le traité de Versailles pour ne mentionner que l’ap-pui mutuel et une collaboration concernant les traités de Neuilly, St-Germain et Trianon et il attribuait cette omission au cabinet de Belgrade qui avait rédigé le texte du traité.5 Dans les milieux diplomatiques, le traité italo-yougoslave était perçu comme un signe de l’affaiblissement de la position française auprès de ses petits pays alliés de l’Europe centrale. Le traité franco-tchécoslovaque signé qu-elques jours auparavant était, en effet, concurrencé par le traité italo-yougoslave.6

3 Serge Berstein, Edouard Herriot ou la République en personne, Paris, Presses de la

FNSP, 1985. 4 Bernard Oudin, Aristide Briand. La paix, une idée neuve en Europe, Paris, Laffont, 1987. 5 Archives du Ministère des Affaires Etrangères (AMAE) à Bruxelles, Correspondance

du baron de Gaiffier d’Hestroy, ambassadeur de Belgique à Paris (1917–1935), Gaiffier d’Hestroy à H. Jaspar, Paris, le 31 janvier 1924.

6 Jean-Claude Allain, La France et les Balkans pendant l’entre-deux guerres (1920–1938), Relations internationales, 103 (automne 2000), 351–359.

Le poids grandissant de l'Italie dans les relations entre la France et le Royaume des Serbes... 11

L’ambassadeur belge à Paris constatait que le traité de Rome constituait un échec pour la France „dont l’influence dans l’Europe Orientale sera contrebalancée par celle de l’Italie“. A ce moment-là, les relations franco-italiennes étaient alourdies par les exigences de Mussolini sur la nationalité italienne en Tunisie et par ses protestations contre l’exclusion de l’Italie des négociations anglo-franco-espag-noles sur le statut de Tanger.7

En réaction à l’accord italo-yougoslave, la France proposa un accord franco-yougoslave du type de celui signé avec la Tchécoslovaquie. A l’occasion de la préparation du voyage de Pachitch à Paris, Peretti de la Rocca demanda à Spalaikovitch de rédiger le texte d’un accord franco-yougoslave sans convention militaire mais avec une clause sur la concertation des deux Etats-Majors en cas de crise.8 La diplomatie française se gardait de ne pas être mêlée dans un conflit armé où elle devait défendre ses petits „amis“ de l’Europe centrale et balkanique. Un accord sur le modèle tchécoslovaque fut aussi envisagé pour les Roumains qui se sentaient à l’écart de l’activité diplomatique de leurs alliés de la Petite En-tente envers la France et l’Italie.9 Mais, pour ne pas mettre en cause les nouveaux liens d’amitié italo-yougoslaves, M. Nintchitch10 et N. Pachitch ordonnèrent la su-spension de la préparation de l’accord avec Paris et reportèrent les pourparlers fran-co-royaux au moment de la visite envisagée de Pachitch à Paris11. Les responsables royaux voulaient gagner du temps pour exercer une politique active dans les Bal-kans avec l’approbation italienne, politique qui ne pouvait pas plaire aux Français.

Effectivement, depuis le traité de Rome, le Royaume SCS cherchait à jo-uer un rôle d’arbitre dans les Balkans, rôle jusque-là impossible à cause de l’ho-stilité italienne. Le gouvernement royal voulait dicter- à la Bulgarie le règlement du problème des incursions des komitadji macédoniens- à la Grèce la signature de l’accord sur l’utilisation du port de Salonique et- à l’Albanie le maintien au pouvoir du „philo-yougoslave“ Ahmed Zogu.12 En février 1924, le Quai d’Orsay était embarrassé et préoccupé par la politique balkanique du gouvernement royal.

7 William I. Shorrock, The Tunisian Question in French Policy toward Italy, 1881–1940,

The International Journal of African Historical Studies, Vol. 16, n° 4 (1983), 631–651; Daniel J. Grange, L’enjeu marocain dans la politique méditerranéenne de l’Italie entre les deux guerres, in J. B. Duroselle, E. Serra (éd.), Italia, Francia e Mediteraneo, Milano, ISPI, 1990.

8 Arhiv Jugoslavije (AJ), 388, 14, Spalaïkovitch à Nintchitch, Paris, le 29 janvier 1924, télégramme, strictement confidentiel.

9 En juillet 1924, un traité d’amitié fut signé entre l’Italie et la Tchécoslovaquie. 10 Mom�ilo Nin�i� (1876–1949) avait soutenu son doctorat en droit à Paris en 1899. Il

fut, à plusieurs reprises, ministre du Commerce et des Finances royales dans les années 1920. En 1922 et entre 1924 et 1926, il fut ministre des Affaires étrangères royales. Il fut directeur de la re-vue politico-littéraire La Nouvelle Vie, publiée à Belgrade, entre 1920 et 1926. Momtchilo Nintchitch, La réglementation légale du travail souterrain des femmes et des enfants, législation française et étrangère, thèse pour le doctorat, faculté de droit de l’Université de Paris, Paris, V. Gi-rard et E. Brière, 1899; M. Nintchitch, La crise bosniaque et les puissances européennes (1908–1909), Paris, Alfred Costes, 1937.

11 AJ, 388, 14, Nintchitch à Spalaïkovitch, Belgrade, 1er février 1924, télégramme, stricte-ment confidentiel.

12 Vojislav Pavlovic, L’aspect militaire des relations franco-yougoslaves dans les années vingt, in Bâtir une nouvelle sécurité. La coopération militaire de la France avec les pays d’Europe centrale et orientale de 1919 à 1929, Château de Vincennes, Centre d’études d’histoire de la défen-se et Service historique de l’armée de terre, 2001, 423–441.


Dans une conversation avec J. Laroche, alors directeur adjoint des Affaires politi-ques et commerciales, le ministre à Sofia, F. Georges-Picot, informait que les „Serbes“ préparaient une action militaire contre la Bulgarie pour s’emparer des mines de Pernik.13 Laroche doutait que les Serbes aient besoin de franchir la frontière pour assurer leur sécurité contre les incursions macédoniennes pro-bul-gares. Ancien membre de la délégation française à la Conférence de la Paix, La-roche avait contribué à la rectification de la frontière serbo-bulgare en faveur des Serbes leur assurant le débouché des gorges et la maîtrise des cols. Il exprimait les doutes que les Serbes, avec l’avantage stratégique qu’ils avaient à la frontière, ne réussissent pas à empêcher les incursions sur leur territoire. En fait, le „clique-tis“ des armes serbes à la frontière bulgare était un signe de faiblesse serbe. Les Serbes faisaient du chantage aux Français pour provoquer leur pression sur Sofia afin d’arrêter les révolutionnaires macédoniens. Le plan de l’occupation des mi-nes de Pernik n’était envisageable que dans l’hypothèse d’une guerre contre l’Ita-lie soutenue par la Hongrie durant laquelle l’armée royale, par la suite de sa retra-ite, de la perte des communications et de la perte du contrôle des mines hongroi-ses de Pecs, s’emparerait des mines bulgares.14 De Belgrade, l’attaché militaire français le colonel Raymond Deltel15 informait que les difficultés intérieures dans les rapports serbo-croates et l’amitié italienne à l’extérieur des frontières créaient une situation favorable au gouvernement royal pour „recourir à une diversion“ contre Sofia, diversion qui lui apporterait au niveau intérieur „à peu de frais une auréole nouvelle“.16 A ces raisons d’ordre intérieur, s’ajoutaient les craintes que le nouveau gouvernement anglais de R. Mac Donald considéré par Deltel très pro-bulgare17 ne déploie une politique contre les intérêts du Royaume. En effet, fin janvier–début février 1924, le chef du Parti paysan croate, S. Raditch, se trou-vait à Londres où il fréquentait les milieux anglais avec des attaches bulgares, hongroises et monténégrins.18 Dans des conférences données à Londres, Raditch attaquait „la politique militariste française“ en Europe dont l’appui au „militari-sme serbe“ était le plus critiqué. A la demande d’explications de la part de l’am-bassadeur français, le Foreign Office répondit qu’il avait invité Raditch à „plus de réserve“ et que Raditch s’exposerait à l’expulsion de l’Angleterre si son attitu-

13 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Note (MAE), Paris, le 9 février 1924. 14 Ibid. 15 Le colonel Raymond Eugène Deltel combattait pendant la guerre en Belgique, à Ver-

dun et pendant les opérations en Albanie. Il connaissait de près l’armée serbe qu’il appréciait et exaltait à outrance. Il fut attaché militaire à Belgrade entre 1920 et 1927. Il devint officier de la Légion d’Honneur en 1923. En 1928, il fit admis à la retraite. Comme capitaine il avait publié:Le renforcement dans le combat offensif de l’infanterie, Paris, 1914.

16 Service Historique de l’Armée de Terre (SHAT), 7N3188, Deltel à MG, EMA, 2ème B, Belgrade, le 15 février 1924.

17 Deltel repérait la présence dans le cabinet des deux „bulgarophiles“ éprouvés Lord Thomson et Noel Buxton.

18 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 41, Charles de Saint-Aulaire à PC, MAE, Londres, le 9 février 1924; au document fut attaché la „Note de la Légation yougoslave“. Radic s’était mis en communication avec le Commitee of the Democratic Control for Foreign Affaires présidé par Da-vid Morell, Balkan commitee avec des fortes appuis bulgares, Douglas Lokhart, publiciste et mem-bre de la Hungarian League of Oxford, A. Devine, ancien ministre honoraire du Monténégro à Lon-dres et un journaliste du Manchaster Guardian mal disposé à l’égard du gouvernement de Belgrade.


de „n’était pas irréprochable“.19 Pendant son séjour à Londres, Raditch avait ren-contré le journaliste André Ott, rédacteur du journal de tendance communiste „L’homme libre“, qui était venu exprès de Paris pour le rencontrer. La presse ra-dicale française, dont le „Matin“, publia le texte anti-bulgare de ministre royal à Paris, Spalaikovitch, et commença une campagne destinée à répandre l’opinion que les Bulgares cherchaient et préparaient la guerre.20 Le bureau de Presse du ministère royal des Affaires étrangères offrit de l’argent à Albert Mousset,21 chef du service de la presse extérieure de l’agence Avala et informateur du 2ème Bure-au français, et à l’attaché de presse de la légation tchécoslovaque pour écrire con-tre les Bulgares.22 A Londres, un représentant du gouvernement bulgare se plaig-nit auprès de l’ambassadeur français, Charles de Saint-Aulaire,23 des „ambitions yougoslaves“ contre son pays et se vantait de l’appui que la Bulgarie trouvait auprès du gouvernement britannique.24 Saint-Aulaire mit le Bulgare en garde contre la tentation de surestimer l’appui que son pays pourrait trouver à Lon-dres auprès de „ses amis patentés, actuellement membres du Cabinet“. L’ambas-sadeur français en donnait les raisons: „Leur bulgarophilie risque d’être inopéran-te grâce à son excès même qui la rend suspecte et leur autorité, sans doute éphémère, dans les conseils du gouvernement, ne peut prévaloir contre les vues permanentes des bureaux“. En effet, le Foreign Office avait refusé les demandes

19 Ibid. 20 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Deltel à MG, EMA, 2B, Belgrade, le 27 février 1924. 21 Albert Mousset, né en 1883 à Paris, il fit ses études supérieures à l’Ecole des Chartes et

à l’Ecole des Hautes Etudes (histoire et philologie). Archiviste paléographe en 1908, il devient suc-cessivement bibliothécaire stagiaire au Ministère des Affaires étrangères (1909–1910), secrétaire de la Commission pour la publication des documents relatifs à la guerre de 1870–1871, chargé de mis-sion en Espagne par le ministère de l’Instruction publique (1911), membre de l’Institut des Hautes Etudes hispaniques (1913), chargé de cours au même institut et attaché temporaire à l’ambassade de France à Madrid (1915). Il fut ensuite nommé chef des services de propagande interalliée. En 1919, il devint directeur de l’agence Avala, agence télégraphique officielle du Royaume SCS avec le siège à Belgrade. En 1926, pendant qu’il était à Belgrade, il reçut le prix Paul Deschanel pour l’ensemble de ses travaux de politique étrangère. Avec délégation du ministère des Affaires étrangères, il fut directeur de l’agence Fournier et de l’Agence Radio (1934–1940). Collaborateur de plusieurs revues, il assura la critique des livres au Mercure de France et fonda la revue mensuel-le Affaires étrangères. Pendant vingt-sept ans il assura la rubrique d’histoire et d’archéologie au Jo-urnal des Débats et publia des articles d’intérêt politique et diplomatique dans le Temps, le Figaro et l’Information. Membre de la commission du Vieux-Paris, de la commission départementale des Sites et du comité France-Amérique, il fit de nombreuses conférences sur l’histoire et l’art français à Madrid, Belgrade, Bucarest, Prague, Sofia, Genève et Londres. Chargé de la rubrique de la politi-que étrangère à l’Epoque, il collabora à partir de 1945 au Monde, à France-Illustration, à Perspec-tives, au Progrès de Lyon et à la Bataille. Il fut officier de la Légion d’honneur en 1934, comman-deur d’Isabelle la Catholique et titulaire de plusieurs décorations étrangères. Parmi ses nombreuses publications nous citons celles qui portent sur le Royaume SCS: Le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes, Paris, Bossard, 1921; Belgrade, capitale du Royaume SCS, Paris, Belgrade, 1922; La Pe-tite Entente: ses origines, son histoire, ses connexions, Paris, Bossard, 1923; Le Royaume serbe-croate-slovène: son organisation, sa vie politique et ses institutions, Paris, Bossard, 1926. (DBFC, CID, Pharos, Paris, 1950).

22 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Deltel à MG, EMA, 2B, Belgrade, le 27 février 1924. 23 Charles de Saint-Aulaire fit ses études à la faculté de Droit à Paris et à l’Ecole libre des

Sciences politiques. Il fut ministre à Bucarest (1916–1920) et à Varsovie (1920), puis, ambassadeur à Madrid (1920) et à Londres (1920–1924).

24 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Charles de Saint-Aulaire à PC, MAE, Londres, le 12 mars 1924.


bulgares en faveur d’une révision des clauses militaires établies à Neuilly. La di-plomatie française travaillait partout pour apaiser la tension dans les Balkans pro-voquée par la volonté du Royaume SCS, soutenu par l’Italie, de jouer un rôle d’arbitre.

Le Quai d’Orsay était embarrassé par la position intérieure et extérieure du Royaume SCS. Dans les instructions détaillées envoyées au nouveau ministre à Belgrade, Poincaré insistait sur la conservation de la paix dans les Balkans con-sidérés comme une zone de perturbations traditionnelles.25 S’appuyant sur les décisions prises à Versailles, Poincaré précisa que la France suivait après la guer-re la réorganisation des Balkans selon les principes des nationalités „de nos al-liés“ et de leur sécurité. Mais, il chargea le nouveau ministre de travailler pour mettre en garde le gouvernement royal contre la tendance à recourir de préféren-ce à la manière forte contre ses anciens ennemis ce qui était une façon de critiqu-er la politique bulgare du Royaume. Puis, Poincaré proposa un traité défensif d’alliance franco-royal pour pouvoir contrôler le Royaume et l’empêcher de se lancer dans une aventure militaire. Poincaré envisageait le renforcement de l’in-fluence française dans le Royaume SCS, influence qui était conçue comme une forte action économique et culturelle. A long terme, cette action devait contribuer à l’apaisement des difficultés intérieures considérées comme le problème „le plus grave“ du Royaume.26

Le personnage du nouveau ministre fut soigneusement choisi au Quai d’Orsay. En mars 1924, au poste à Belgrade arriva Robert de Billy,27 d’une fa-mille protestante française,28 „spécialiste“ des Balkans et des questions financiè-res, membre du comité „Sud-Européen“ et lié à la banque Mirabeau, propriétaire des mines de Bor, par le mariage avec Jeanne, première fille du banquier Paul Mirabeau.29 Pour reprendre sa position auprès du roi et du gouvernement royal, le Quai d’Orsay voulait jouer la carte de ses intérêts en Serbie d’avant guerre dans le but de les étendre à tout le Royaume. Selon la presse yougoslave, Billy fut reçu par le roi Alexandre d’une façon courtoise, sans enthousiasme, contrairement au nouveau ministre italien qui, lors de sa réception fut accueilli par des éloges.30 La nouvelle fut transmise au Quai d’Orsay par Jean Bastelica, ingénieur d’une entre-

25 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Poincaré à Billy, Paris, le 18 février 1924, document

d’environ 50 pages avec les trois annexes. Ce document fut transmis aux postes diplomatiques de Berlin, Londres, Rome, Varsovie, Prague, Bucarest, Sofia, Athènes et Budapest.

26 Ibid. 27 Robert de Billy fit ses études en droit et en sciences politiques. Sa carrière diplomati-

que commença en 1892. Il fut consul à Londres, aux Etats-Unis, à Sofia, à Rome et à Salonique. Il fut ministre à Athènes (1917–1921), directeur des Archives du Quai d’Orsay et membre du jury po-ur le concours du MAE (1921–1923) puis, ministre à Belgrade (1924) et à Bucarest (1924–1926). Il finit sa carrière comme ambassadeur à Tokyo (1926–1929).

28 Le ministre anglais A. Young soulignait qu’il parlait l’anglais couramment, ainsi que sa femme, ce qui le distinguait de la „plupart des diplomates français“. Il avait l’impression que Billy se sentait à Belgrade comme „un poisson hors de l’eau“ (PRO FO 421/306, A. Young à Mac Donald, Belgrade, le 28 avril 1924, confidentiel).

29 Hubert Bonin, Les Banques françaises de l’entre-deux-guerres (1919–1935), I, Paris, 2000. La deuxième fille de Paul Mirabeau, Geneviève était mariée avec Jean Boissonnas, associé à la gérance de la banque depuis juin 1919.

30 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 58, J. Bastelica à Peretti de la Rocca, Subotica, le 10 mars 1924.


prise serbo-belge à Subotica, consul de Belgique dans cette ville et informateur officieux de la diplomatie française. Sans esprit critique, exaltant l’amitié franco-serbe qui avait existé pendant la guerre, il attribuait le meilleur accueil du mini-stre italien par rapport au ministre français au travail de la propagande allemande avec à la tête Hugo Stinnes qui subventionnait, selon Bastelica, „tous“ les journa-ux du Royaume. La conversation de Billy et du roi Alexandre à l’occasion de la remise des lettres de créance toucha les questions générales du maintien de la pa-ix en Europe.31 Elle se termina par l’annonce du voyage prochain de la reine Ma-rie à Cap Ferrat, sur la Côte d’Azur, et par l’invitation du ministre Billy, de la part du roi, à visiter toutes les parties du Royaume. En revanche, le nouveau mi-nistre italien, le général Alessandro Bodrero, maintenait toujours des rapports de confiance avec le roi Alexandre.32 Le ministre italien se décrivait lui-même com-me „soldat“ ce qui devait plaire au roi „chevalier-unificateur“. Sur le front de Sa-lonique, il était attaché à la personne du régent Alexandre qui lui témoignait sa confiance. Après la guerre, il avait été attaché à l’Etat-Major du général Denekin contre les bolcheviks. Les rapports de confiance entre le roi et Bodrero s’étaient approfondis pendant les négociations italo-yougoslaves en vue du traité d’amitié auxquelles le général participa activement. Contrairement à Bodrero, Billy avait des difficultés à se procurer des informations sur la politique du Royaume envers les pays voisins. C’est pourquoi il avait demandé au Quai d’Orsay de lui faire parvenir régulièrement les copies des dépêches politiques adressées à Paris par les consulats de France à Fiume, Trieste, Salonique, Cluj et par le représentant français à Tirana.33 Si Bodrero poussait le commerce du Royaume vers Saloni-que, Billy l’orientait vers le Susak (Souchak) et son port Baros, partie de l’ex-Etat indépendant de Fiume appartenant au Royaume. Le ministre français deman-da la création d’une agence consulaire à Susak pour faciliter aux commerçants en bois leurs exportations vers la France.34 Au Quai d’Orsay on espérait que le gou-vernement royal „ferait tout ce qui dépendrait de lui pour faire de port Baros un port important, capable d’offrir un débouché suffisant à tout l’arrière pays“.35 Billy observait avec bienveillance un rapprochement hungaro-yougoslave qui se manifestait dans l’envoi d’un nouveau ministre à Budapest et dans la préparation d’un traité de commerce.36

En avril 1924, les ministres serbe et roumain à Paris, Spalaïkovitch et Duka, discutèrent de la politique française en Europe centrale.37 Duka informa son homologue serbe de l’initiative française en faveur d’un traité franco-rou-main sur le modèle du traité franco-tchécoslovaque, le modèle déjà proposé au Royaume SCS et renvoyé à plus tard par le gouvernement royal. Les deux mini-

31 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Billy à Poincaré, Belgrade, le 11 mars 1924, secret. 32 Public Record Office (PRO) FO 421/306, Young à Mac Donald, Belgrade, le 28 avril

1924, confidentiel. 33 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Billy à Poincaré, Belgrade, le 12 mars 1924. 34 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 1, Billy à Poincaré, Belgrade, le 12 mars 1924. 35 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 1, Note (DAPC) au Service du personnel, Paris, le 22 mars 1924. 36 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 66, Billy à Poincaré, Belgrade, le 2 avril 1924. 37 AJ, 388, 13, Spalaïkovitch à Nintchitch personnellement, Paris, le 15 avril 1924,

télégramme chiffré.


stres exprimèrent leur étonnement sur une „si grande insistance“ de la part de Po-incaré à obtenir un accord avec la Roumanie. Ils jugèrent le moment choisi inop-portun. En effet, ils mesuraient „les intérêts français“ par rapport à la situation générale en Europe marquée par un rapprochement anglo-soviétique initié par le gouvernement Mac Donald. Le ministre roumain craignait que Londres ne com-prenne le traité franco-roumain comme orienté contre le rapprochement anglo-so-viétique ce qui exposerait la Roumanie à de fortes critiques. De plus, la France n’offrait pas les garanties contre la Russie soviétique, d’où venait la „vraie mena-ce“. Le gouvernement roumain, comme le gouvernement royal quelques mois auparavant, envisageait de reporter la décision pour la signature du traité de défen-se avec la France. Duka y mit deux conditions: la possibilité de choisir le moment de la signature et la garantie pour la défense de la Bessarabie roumaine contestée par les Soviétiques. Le ministre serbe, grand anti-bolchevique mais russophile con-firmé, se mit d’accord sur le premier point mais passa sous silence la question de la garantie de confirmation de la Bessarabie roumaine. En fait, le Royaume SCS, puis la Roumanie à son tour voulaient „glisser des mains“ françaises. Si le Royaume SCS cherchait l’appui italien pour sa politique balkanique, la Roumanie cherchait l’appui anglais face à la Russie soviétique. Spalaïkovitch observait „une certaine méfiance“ à Paris vis-à-vis de l’extension de l’influence politique italienne en Europe centrale.38 Peretti de la Rocca exprimait au ministre serbe ses inquiétudes sur l’intérêt que le gouvernement tchécoslovaque avait montré pour signer un traité d’amitié avec l’Italie sur le modèle du traité italo-yougoslave. Il voulait empêcher l’Italie de „s’accaparer“ de l’Europe centrale et insistait sur la signature du traité du Royaume SCS avec la France. Spalaïkovitch répondit avec réserve et dit laconique-ment que la politique royale était sincère envers la France.39

Dans les premiers mois 1924, pour remédier au problème de l’orientation italienne de la politique royale, le Quai d’Orsay envoya en mission dans le Royaume Charles Loiseau,40 lié d’amitié personnelle avec le ministre Billy et „ami“ des Slaves du Sud depuis la fin du XIXème siècle. Dans le Royaume, Loi-seau avait des contacts avec les radicaux au pouvoir et avec l’opposition serbe avec à sa tête Lïoubomire Davidovitch, chef du Parti démocrate enfin avec les re-présentants du clergé catholique et le nonce apostolique à Belgrade. La mission de Loiseau était une mission d’information sur la grave crise intérieure entre les Serbes et les Croates, crise qui secouait le Royaume et qui contribuait à sa fai-blesse. Il ne voulait cependant pas donner l’impression que sa mission était ori-entée contre les radicaux serbes au pouvoir. Dans ses contacts avec l’opposition serbe, Loiseau soulignait que les Français ne voulaient pas „s’immiscer“ dans des affaires intérieures et que leur sympathie s’adressaient à l’ „ensemble de la nation yougoslave“.41 Dans une note envoyée au ministre Billy à la fin de sa mission,

38 AJ 388, 13, Spalaïkovitch à Nintchitch personnellement, Paris, le 19 avril 1924,

télégramme chiffré, strictement confidentiel. 39 Ibid. 40 Charles Loiseau (1861–1945), publiciste et propagandiste, plusieurs fois en mission en

Italie et dans les Balkans. 41 AMAE, Z-E. 18–40, Billy à Poincaré, Belgrade, le 18 avril 1924, note de Loiseau en annexe.


Loiseau constatait que les questions religieuses entre les orthodoxes et les catho-liques du Royaume étaient un terrain d’âpre lutte politique du Parti paysan répu-blicain croate de S. Raditch contre le gouvernement radical, lutte qui, bien que secondaire, contribuait à l’aggravation de la crise intérieure et à la faiblesse du Royaume.42 Le roi Alexandre paraissait au Quai d’Orsay le seul interlocuteur ca-pable de réorienter le Royaume dans le camp français. Sa visite en France fut en-visagée. Mais, sous la pression des radicaux, le roi jouait un double jeu entre la France et l’Italie. Dans une note rédigée au Quai d’Orsay par R. Renom de la Ba-ume, spécialiste des questions économiques, note faisant partie des préparatifs pour le voyage projeté du roi en France, on exposait en détail les problèmes qui pesaient sur les rapports franco-royaux et qui devaient être discutés avec le roi.43 Considérant le roi Alexandre comme „un ami fidèle de la France“, la note du Qu-ai d’Orsay insistait sur les difficultés que le Royaume devait affronter dans la po-litique intérieure et extérieure, touchant l’opposition constante des Croates, la fai-blesse de l’armée, le manque des voies de communications, les rapports franco-italo-yougoslaves, les relations du Royaume avec ses voisins, l’endettement en-vers la France et l’application des accords internationaux tels que le traité de La-usanne et les accords de Rome sur les chemins de fer du Sud (Sudbahn). Après avoir décrit l’histoire de l’accord à trois (franco-italo-yougoslave) qui avait échoué par la volonté de Mussolini ce qui avait permis le „glissement“ du Royaume dans l’orbite italienne, Baume insistait sur la signature d’un accord franco-royal. Il concevait cet accord comme contrepoids à la politique italienne qui était „de donner à certains esprits exaltés en Yougoslavie l’illusion que leur pays avait désormais les mains libres pour pratiquer une politique aventureu-se“.44 La diplomatie française mesurait combien le moment était opportun pour la signature d’un traité franco-royal parce que, à la suite du refus de Mussolini de l’accord à trois, la France ne pouvait pas „être exposée à des reproches ou à des soupçons de la part de l’Italie“ pour sa politique envers le Royaume SCS. Ayant appris que le roi Alexandre serait reçu officiellement à Paris à la fin du mois de mai 1924, Joseph de Fontenay,45 ancien ministre à Belgrade alors en poste à Ma-drid, exprima sa „vive satisfaction“ dans un compte-rendu plein des souvenirs af-fectifs sur la période pendant laquelle il avait été le représentant français auprès des Serbes à Corfou et à Belgrade.46 Certainement informé que l’accueil du roi à Paris serait influencé par l’insatisfaction du Quai d’Orsay sur la situation dans le Royaume, Fontenay, à l’image d’un ambassadeur du XIXème siècle qui recevait un monarque d’un pays lointain mais sympathique, soutenait le roi par ces mots d’encouragements pleins de sentimentalité: „Je souhaite que Paris fasse au plus

42 Centre des Archives diplomatiques de Nantes (CADN), Saint-Siège, 999, Billy à Poin-caré, Belgrade, le 24 avril 1924, note de Loiseau en annexe, copie.

43 AMAE, Z-E. 18–40, „Note sur les questions intéressant le Royaume des Serbes-Croa-tes-Slovènes“, M. de la Baume, Paris, le 19 avril 1924, document d’environ 50 pages, avec trois an-nexes touchant les problèmes d’ordre économique.

44 Ibid., 8. 45 Joseph de Fontenay (1864–1946), consul de France à Budapest, puis, à partir d’avril

1914, ministre en Albanie. Ministre plénipotentiaire auprès du roi serbe entre 1917 et 1921. Dans les années 1920, ambassadeur à Copenhague, Madrid et à Rome, Saint-Siège.

46 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Fontenay à Poincaré, Madrid, le 6 mai 1924.


fidèle de nos Alliés, pour lui-même et pour ce brave peuple serbe que l’on méconnaît en général à cause de sa rudesse mais qui a les vertus solides du paysan honnête et laborieux, l’accueil enthousiaste que mérite à tous égards celui dont j’ai dit, à la fête donnée à Strasbourg chez les étudiants en présence de M. Millerand,47 que, dans l’Histoire, pour sa loyauté et sa fidélité envers la France, le Prince Régent Alexandre Karageorgévitch pourrait être qualifié de ’Prince de l’honneur’“.48 Sans faire de l’analyse de la position complexe intérieure et extéri-eure du Royaume, Fontenay voulait que le Quai d’Orsay donne un encourage-ment symbolique au roi Alexandre pour lui montrer que la France „n’avait pas lâché“ le Royaume. En fait, le monopole de „l’amitié française“ était devenu un sujet de politique intérieure du Royaume et la diplomatie française ne voulait pas y prendre part. Billy soupçonnait Pachitch de vouloir mêler les Français à ses in-trigues de politique intérieure pour pouvoir dire aux électeurs que le parti radical était étroitement uni à la France.49 Les Français passeraient ainsi comme les „en-nemis“ de l’opposition aux radicaux, donc les ennemis d’une partie des électeurs du Royaume, ce que le ministre français ne voulait pas appuyer pour ne pas „gê-ner“ ni „nuire“ aux intérêts français en s’exposant aux critiques anglaises. Proba-blement sous l’impulsion britannique, le Quai d’Orsay avait cherché une combi-naison politique pour le Royaume qui atténuerait l’influence italienne chez les ra-dicaux serbes. Mi-mai 1924, le premier contact fut pris avec S. Raditch à Vienne par E. Chamorel, correspondant du Temps et beau-frère de ministre des Affaires étrangères M. Nintchitch.50 Le journaliste français informa le ministre Billy de ses impressions négatives de l’entretien avec le chef du Parti paysan républi-cain croate. Il avait l’impression de discuter avec un „primaire socialiste mysti-que“, imprégné d’un „internationalisme paysan“ qui se vantait d’avoir les assu-rances de l’Angleterre et de la Russie soviétique concernant la séparation de la Croatie. Les Français n’arrivaient pas facilement à remettre le Royaume sous leur égide.

Fin mai 1924, le Quai d’Orsay exprima une fois de plus ses inquiétudes sur la politique balkanique italophile de Pachitch et de Nintchitch. A la suite des trou-bles intérieurs en Albanie, le Quai d’Orsay craignait que les ambitions italiennes en Albanie „n’excitent l’impérialisme du cabinet de Belgrade“.51 En effet, on craignait un bouleversement de la paix européenne qui mettrait en difficulté la France en fa-ce de la Grande Bretagne si son protégé serbe entreprenait une éventuelle action militaire contre l’Albanie. La diplomatie française était effrayée par l’idée que le gouvernement royal s’associe au gouvernement italien en vue d’une intervention en Albanie qui se transformerait en occupation ou en annexion de tout ou d’une partie de ce pays par l’Italie et le Royaume SCS. Billy était chargé d’attirer „amica-lement“ l’attention de Pachitch et de Nintchitch, de ne pas exposer la paix en Euro-

47 La fête fut organisée en 1920 et fut suivie de la visite des champs de bataille à Verdun. 48 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Fontenay à Poincaré, Madrid, le 6 mai 1924. 49 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Billy à Peretti de la Rocca, Belgrade, le 10 mai 1924,

texte écrit à la main. 50 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 41, Billy à Poincaré, Belgrade, le 26 mai 1924. 51 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, MAE à Billy, Paris, le 29 mai 1924, télégramme.


pe à de graves dangers.52 Les ambassadeurs français à Rome et à Londres reçurent les directives de veiller sur les „attitudes et les arrières pensées“ du gouvernement italien à l’égard de l’Albanie.53 A Belgrade, Billy obtint les assurances d’un foncti-onnaire subalterne du ministère des Affaires étrangères que le gouvernement royal suivait dans la politique extérieure la formule du roi Alexandre „Les Balkans aux peuples balkaniques“.54 La formule du roi était calquée sur la doctrine de Monroe qui avait été employée par les Serbes avant la guerre, surtout en 1912, pour reven-diquer la libération des chrétiens balkaniques de l’Empire ottoman, mais aussi, en 1914, contre l’impérialisme de l’Autriche-Hongrie. Le slogan signifiait s’opposer à toute action militaire d’une grande puissance dans les Balkans. Avant la guerre, il se basait sur l’appui de la Russie. Après la guerre, le Royaume SCS n’avait pas la taille d’une grande puissance pour pouvoir mener une politique pareille. En plus, la France ne voulait pas être vis à vis de l’Italie ce que la Russie avait été auparavant envers l’Empire ottoman et envers l’Autriche-Hongrie. Les assurances données par le roi restèrent le seul espoir de la diplomatie française à l’encontre de ce Royaume faible et indiscipliné. Fin mai 1924, profitant des résultats des élections françaises et de changement du gouvernement en France, Pachitch et Nintchitch informèrent les Français que le voyage du roi était reporté à une date future.

Le Royaume SCS entre l’Italie et la France

Dans sa ligne générale, la politique française envers le Royaume SCS ne changea pas à la suite de l’arrivée d’Edouard Herriot à la présidence du Conseil et à la tête du ministère des Affaires étrangères en juin 1924. Le changement de gouvernement en France s’accompagna d’un changement du personnel au Quai d’Orsay. Jules Laroche succéda à Peretti de la Rocca comme directeur des Affai-res politiques et commerciales, poste qui, en l’absence de la nomination du Se-crétaire général,55 se présentait comme second en importance pour ce qui concer-nait la conduite de la politique extérieure, second après celui de ministre des Af-faires étrangères. Pendant la deuxième moitié de l’année 1924 et au début 1925, la politique extérieure française fut formulée par Herriot et Laroche.

Quelques jours seulement après les élections françaises de mai 1924, Spalaïkovitch, évidemment bien informé, avais transmis sans commentaires les projets de composition du nouveau gouvernement français.56 En juin 1924, dans

52 Ibid. 53 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, MAE aux ambassadeurs à Rome et Londres, Paris, le

29 mai 1924, télégramme. 54 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, Billy à Poincaré, Belgrade, le 31 mai 1924, confidentiel. 55 Entre 1921 et 1925. 56 AJ, 388, 13, Spalaïkovitch à Nintchitch personnellement, Paris, le 15 mai 1924,

télégramme chiffré, strictement confidentiel. Spalaïkovitch informait que le nouveau gouvernement serait composé des radicaux-socialistes sans socialistes qui pourtant les soutiendraient au parlement. Le gouvernement serait présidé par E. Herriot, tandis que Briand, à cause de l’opposition des socialistes, éta-it envisagé à la tête du ministère des Affaires étrangères dans le futur. La position de A. Millerand à la présidence de la République serait difficile et, en cas de sa démission, le candidat serait P. Painlevé. Le nouveau gouvernement préparerait une loi sur l’amnistie des hommes politiques dont J. Caillaux.


une conversation sur la politique extérieure, Herriot lui avait dit que „les Serbes auraient en lui non seulement un ami, mais un frère“.57 Une semaine plus tard, cette déclaration fut complétée par un télégramme officiel et par l’instruction à Billy de faire connaître à Belgrade que le gouvernement français ferait „de son mieux pour contribuer à la prospérité et à la sécurité de la Yougoslavie unie à la France par des souvenirs et des liens précieux“.58 Le changement de ton du mes-sage était dû certainement aux services du Quai d’Orsay qui voulaient rappeler au gouvernement royal qu’il aurait le soutien français s’il suivait les principes de la politique générale française. Spalaïkovitch jugeait que l’Allemagne resterait au centre de l’intérêt français en Europe et que la politique française suivrait, dans ses grandes lignes, la politique des cabinets précédents.59 Il estimait que la vo-lonté française d’établir des relations diplomatiques avec la Russie soviétique n’était déclarée qu’à cause de la pression des socialistes et qu’Herriot essayerait de faire traîner cette question en longueur. Sans parler des répercussions éventu-elles dans les rapports franco-royaux, le ministre serbe à Paris constatait que la volonté du gouvernement de cesser les rapports diplomatiques avec le Vatican était très critiquée en France. Pourtant, s’appuyant sur les liens établis avant et pendant la guerre, Spalaïkovitch maintint des rapports de confidence avec les hommes politiques du Cartel des gauches. Dans une conversation amicale avec Paul Painlevé,60 alors président du parlement, homme proche des milieux de la franc-maçonnerie, Spalaïkovitch reçut les assurances que la France restait „rem-plie des mêmes sentiments envers nous que pendant la guerre“. Painlevé se la-mentait des accusations de l’opposition contre Herriot l’appelant „gaffeur“ en po-litique extérieure et craignait d’une interpellation de Poincaré sur les questions des réparations allemandes.61 Mais, à cause de l’arrivée annoncée de Mac Donald à Paris, Poincaré renonça à l’interpellation à la grande satisfaction de Painlevé et de son interlocuteur serbe.

Le changement de gouvernement en France eut des répercussions dans la vie politique intérieure du Royaume. Fin juillet 1924, après une crise ministériel-le du cabinet Pachitch, le roi Alexandre invita au pouvoir „la gauche yougoslave“ avec à la tête Lïoubomire Davidovitch, chef du Parti démocrate en coalition avec le Parti du peuple slovène et l’Organisation musulmane yougoslave ce qui per-mettait une ouverture vers le Parti paysan républicain croate de S. Raditch. Billy

57 AJ, 388, 13, Spalaïkovitch à Nintchitch, Paris, le 8 juin 1924, télégramme chiffré. 58 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 50, PC, MAE à Billy, Paris, le 15 juin 1924. 59 AJ, 388, 13, Spalaïkovitch à Nintchitch, Paris, le 18 juin 1924, télégramme chiffré. 60 Paul Painlevé (1863–1933), mathématicien de formation, député de la Seine (1910–

1928); député de l’Ain (1928–1933); ministre de l’Instruction Publique (1915/16); ministre de la Guerre, puis président du Conseil (1917); président du Conseil et ministre de la Guerre, puis prési-dent du Conseil et ministre des Finances (1925); ministre de la Guerre (1925/26 et 1926–1929); mi-nistre de l’Air (1930/31 et 1932/33). Pendant la Grande Guerre, il propageait un mélange de la défensive prudente et de stratégie active dans les Balkans. Membre de la Ligue des droits de l’Homme, il fut proche de la franc-maçonnerie. Républicain-socialiste, il fut un des artisans du Car-tel des Gauches en 1924. Professeur à la Sorbonne et à l’Ecole normale supérieure, il fut élu mem-bre de l’Académie des sciences.

61 AJ, 388, 13, Spalaïkovitch à Nintchitch personnellement, Paris, le 8 juillet 1924, confi-dentiel, télégramme chiffré.


se félicitait de ce changement et s’attendait à une stabilisation de la politique intérieure et extérieure du Royaume.62 Mais, le nouveau ministre des Affaires étrangères, Voïslave Marinkovitch,63 considéré comme francophile confirmé, annonça le maintien de l’alliance italo-yougoslave conclue par le gouvernement précédent et, très diplomatiquement, renvoya à plus tard la signature d’un traité franco-royal en disant que l’amitié entre la France et de la Yougoslavie était tel-lement sincère „qu’il importe peu que nous ayons un traité d’alliance formel“. Le nouveau gouvernement signa à Belgrade avec l’Italie des conventions traitant les questions de transport, de poste, de téléphone et de télégraphe. Evidement déçu, le ministre Billy constatait que pour le Royaume le traité avec l’Italie restait la seule garantie contre „les difficultés à prévoir“ et demanda de nouvelles instructi-ons64. Bien que prêt à renoncer à la politique balkanique des radicaux, le nouveau gouvernement ne voulait pas perdre l’amitié italienne. Or, en octobre 1924, à la suite d’une nouvelle crise ministérielle, après être resté seulement trois mois au pouvoir, le gouvernement Davidovitch, fut remplacé par le nouveau gouverne-ment Pachitch avec Nintchitch comme ministre des Affaires étrangères.65 Le Qu-ai d’Orsay désavoua l’imprudence de Billy d’avoir misé sur Davidovitch et le rappela de Belgrade pour l’envoyer à Bucarest.66

Si la politique du gouvernement Herriot dans la question du rapproche-ment italo-yougoslave n’avait pas changé dans ses principes majeurs par rapport au gouvernement Poincaré, elle avait changé dans les méthodes. La nomination des représentants diplomatiques français à Rome et à Belgrade en automne 1924 en témoignait. Fin octobre 1924, à la place de Barrère à Rome arriva le nouvel ambassadeur français René Besnard,67 membre de la franc-maçonnerie française, accueilli avec méfiance par les Italiens. Le nouveau ministre à Belgrade fut Jo-seph- Fernand Grenard,68 considéré comme spécialiste du monde méditerranéen

62 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 34, Billy à PC, MAE, Belgrade, le 17 août 1924. 63 Vojislav Marinkovic (Voïslave Marinkovitch, 1876, Belgrade–1935) étudia à Belgrade

et à Paris où il soutint un doctorat en droit. Plusieurs fois il représenta la Serbie dans les conféren-ces internationales. En 1914, il fut un des auteurs de la Déclaration de Corfou et en 1919, un des fondateurs du Parti démocrate. Plusieurs fois ministre: en 1914 de l’Economie nationale, en 1921/22 des Affaires intérieures, en 1924 et après 1929, des Affaires étrangères. Président de la bo-urse de Belgrade. Voïslave Marinkovitch, De la discrimination des revenus, thèse pour le doctorat, faculté de Droit, Paris, V. Girard et E. Brière, 1901. Kosta St. Pavlovic, Vojislav Marinkovic i njegovo doba, 1876–1935 (Voïslave Marinkovitch et son temps, 1876–1935), I–V, London, 1955–1960.

64 SHAT, 7N3195, Billy à Herriot, Belgrade, le 29 août 1924; En annexe, la traduction en copie des déclarations de V. Marinkovitch au journal Vreme.

65 Nous n’entrerons pas ici dans les péripéties intérieures de ce changement. Voir: Marie Hooper, The Statesman’s Burden: French Diplomats and the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenians 1918–1929, PhD, University of Pittsburgh, 1999, 273–278.

66 Plusieurs mois plus tard, A. Young appelait Billy, son ancien collègue français à Belgrade, „un dilettante“ (PRO FO, 421/308, Young à Chamberlain, Belgrade, le 15 avril 1925, confidentiel).

67 René Besnard fut ambassadeur français à Rome de la fin octobre 1924 à la fin novembre 1927. 68 Né en 1866, J. Grenard fit ses études à l’Ecole libre des sciences politiques et à l’Ecole

des langues orientales. Attiré par l’Orient, entre 1892 et 1895, il fit partie d’une grande mission d’études en Asie centrale où il fit des observations archéologiques et linguistiques. Dès 1899, il en-tre dans la carrière consulaire. Avant la guerre, il était consul à Riga, Bosna-Seraï (Sarajevo), Odes-sa et Liverpool. En 1916, il était attaché commercial dans les pays du Levant et en 1917, consul général à Moscou. Dans l’immédiat après guerre, il fut envoyé dans les capitales des nouveaux al-liés de la France en Europe de l’Est. En 1919, il fut chargé de mission en Pologne et en 1920, gérant de la légation de Belgrade. Grenard s’est toujours intéressé à l’histoire et à la géographie de


et de l’Europe centrale, ami personnel de Jules Laroche. La comparaison des in-structions envoyées à Grenard avec celles envoyées neuf mois avant à Billy révèle l’évolution dans la vision de la position extérieure et surtout intérieure du Royaume SCS par le Quai d’Orsay.69 Le programme général fixé à Billy n’était pas changé et le but principal était de travailler à la consolidation et au maintien de la paix en Europe. Mais, la vision du Royaume comme un Etat „ faible“, inca-pable de retrouver son équilibre était accentué. Pour la première fois, un docu-ment officiel du Quai d’Orsay parlait de la „gravité de la question croate“ et esti-mait que la situation dans le Royaume exigeait „impérieusement que le Gouver-nement de Belgrade consacre ses efforts à l’œuvre de réorganisation intérieure“70. Le Quai d’Orsay demandait des rapports d’amitié avec la Grèce et que les fron-tières albanaises soient acceptées par le gouvernement „serbe“. La diplomatie française donnait plus de priorité à la frontière nord-ovest (régions slovènes et croates vers la Hongrie) qu’au sud-ouest (régions serbes vers l’Albanie): „Rien ne serait plus dangereux d’ailleurs que de créer, à propos d’une question à laquel-le ne s’intéressera qu’une partie de la population du Royaume, de nouvelles com-plications, alors que des problèmes vitaux pour les provinces slovènes et croates n’ont pas encore reçu leur solution“. Le Quai d’Orsay craignait que le gouverne-ment royal n’accepte pas la réglementation de la frontière avec l’Albanie fixée par la Société des Nations et avertissait que, dans ce cas, l’institution internatio-nale pourrait prêter „une oreille complaisante aux récriminations hongroises“ sur la frontière nord. En fait, le Quai d’Orsay voulait orienter l’intérêt des hommes politiques serbes des Balkans vers l’Europe centrale. Il insistait sur la conclusion d’un accord franco-serbe qui aurait pour conséquence de ne pas permettre au go-uvernement de Belgrade „de suivre une politique d’imprudences et d’aventures“ à laquelle la politique italienne n’avait „pas été étrangère“. Mais, la diplomatie française s’attendait à ce que le gouvernement royal prit l’initiative de renouer les pourparlers. Elle ne voulait pas s’exposer aux critiques d’avoir „lié à la cause française“ seulement une partie du Royaume. En revanche, craignant le renforce-ment de l’influence allemande et de la création d’une nouvelle Mittel Europa dans l’orbite allemande, elle insistait sur une action d’influence économique et culturelle française dans l’Europe danubienne, notamment dans les „provinces occidentales de l’Etat yougoslave“. Le Quai d’Orsay demanda à tous ses re-présentants en Europe centrale qu’ils veillent à ce que les capitaux français s’in-vestissent „suivant un plan arrêté“.71

Arrivé à Belgrade en décembre 1924, Grenard s’appliqua à calmer la su-rexcitation du gouvernement royal en ce qui concernait la situation instable en Albanie, situation qui menaçait de provoquer l’intervention italienne et serbe.

l’Asie. Sur ce sujet, il a fait plusieurs publications: Mission scientifique dans la Haute-Asie, 3 vol., 1897–98; Le Tibet, le pays et les habitants, Haute-Asie, dans la Géographie universelle de V. de la Blache, VIII, 1929; Baber, fondateur de l’Empire des Indes, 1930; La révolution russe, 1933; Gen-gis-Khan, 1935; Grandeur et décadence de l’Asie, 1939 (Prévost, D’Amat, Dictionnaire de la bio-graphie française, XVI, 1985).

69 AMAE, Z-Europe 18- 40, Yougoslavie 51, Herriot à Grenard, Paris, le 6 décembre 1924. 70 Ibid., 2. 71 AMAE, Z-Europe 18- 40, Yougoslavie 51, Herriot à Grenard, Paris, le 6 décembre 1924.


Une fois la déclaration de non-ingérence dans les affaires albanaises obtenue de la part des gouvernements royal et italien, Grenard informa le Quai d’Orsay par ces mots de calme pour les intérêts français: „Tout bien pesé, je ne pense pas que la politique actuelle du cabinet de Belgrade doive être pour nous un sujet d’alar-mes sérieux bien que nous puissions avoir des réserves à faire sur certains points. Cette politique est commandée par la situation générale de l’Europe et la force des choses l’emportera toujours sur les intrigues personnelles et les intérêts secondai-res. Les Serbes savent que leur salut est lié à celui de la France et ils ne peuvent s’empêcher de tenir le compte le plus attentif de l’opinion de leur grande alliée. Il importe parfois de le leur rappeler, mais doucement et avec discrétion“.72 Dans le premier contact avec son homologue italien à Belgrade, le général Bodrero, Gre-nard lui disait que le „rapprochement italo-yougoslave“ se conciliait parfaitement avec les intérêts français et lui rappelait qu’en 1920, étant en mission à Belgrade, il avait eu l’occasion d’exercer „l’influence modératrice“ sur le gouvernement royal concernant la question de Fiume.73 Le ministre anglais le désignait comme un per-sonnage sérieux mais, sans activité sociale, amical, mais sans intimité, personnage modeste qu’il ne pouvait pas être qualifié comme „pro ou contre personne“.74

En janvier 1925, le roi Alexandre séjourna à Paris, sans aucune pompe, contrairement aux vœux exprimés quelques mois auparavant par Fontenay. Il avait rencontré le maréchal Foch, porte-parole du président de la République Ga-ston Doumergue.75 On ne sait pas s’il avait rencontré en personne Herriot, prési-dent du Conseil et ministre des Affaires étrangères, malade, enfermé dans sa chambre. Mais, à la légation royale, le roi avait eu une longue conversation avec l’ambassadeur italien à Paris, C. Romano Avezzana. Le roi s’était prononcé avec méfiance vis à vis du gouvernement Herriot qu’il considérait comme faible de l’intérieur et „défaitiste“ pour le moral de l’armée française. De plus il craignait un renforcement du communisme en France.76 Il soutenait l’alliance avec l’Italie et parlait d’une éventuelle „disparition“ de l’Albanie dont le nord permettrait à la Yougoslavie un débouché vers l’Adriatique. D’après les confidences du roi au ministre Bodrero qui l’attendait à Venise sur le chemin de retour vers Belgrade, les Français lui avaient répété des „remontrances“ sur le „changement de la poli-tique serbe envers la France, fidèle alliée, au profit de l’Italie“.77 Le roi Alexan-dre confirma que la signature du traité avec la France n’était pas envisagée et que le Royaume serait fidèle à l’alliance italienne. Or, l’alliance italienne ne donna pas les avantages territoriaux attendus dans la politique balkanique. Et surtout, el-le n’établit pas le Royaume SCS comme „l’arbitre des Balkans“. Le poids de l’Italie était trop lourd. L’Albanais Ahmed Zogou, naguère pro-yougoslave, une

72 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 51, Grenard à Herriot, Belgrade, le 31 décembre 1924. 73 MAE, ASDR, AP 19–30, Jug. 1318, MAE (Office personnel), Note sur le ministre de

France à Belgrade, Rome, le 6 janvier 1925. 74 PRO FO, 421/308, Young à Chamberlain, Belgrade, le 15 avril 1925, confidentiel. 75 Gaston Doumergue (1863–1937), fut président du Conseil (1913–1914 et en 1934), du

Sénat (1923) et de la République (1924–1931). 76 Documenti Diplomatici Italiani (DDI), VII, 3, Romano Avezzana à Mussolini, Paris, le

13 janvier 1925, télégramme. 77 DDI, VII, 3, Bodrero à Mussolini, Venise, le 13 janvier 1925.


fois arrivé au pouvoir en Albanie, se tourna vers l’Italie. En mars 1925, l’Italie signa avec lui une convention bancaire qui plaçait la Banque nationale albanaise sous contrôle italien.78 De l’amitié italienne, le gouvernement royal obtint la sig-nature des 32 conventions de Nettuno en juillet 192579 qui réglementaient les qu-estions d’ordre économique, culturel, social et religieux entre les deux pays, ma-is, qui ne furent pas bien accueillies par les Croates qui les considéraient comme favorisant les intérêts italiens. En fait, la politique balkanique des radicaux avait subi un échec: l’Italie avait la mainmise sur l’Albanie; désormais elle s’opposait à une entente entre Belgrade et Athènes. De plus elle renouvela son aide aux émi-grés macédoniens en Bulgarie.80 En septembre 1925, Grenard constata que les re-lations politiques entre le Royaume SCS et la France étaient au plus bas niveau.81

Le retour du Royaume SCS sous l’égide français?

En 1925, toute la diplomatie française était à la recherche d’un accord

avec l’Allemagne et les questions balkaniques n’étaient discutées qu’en fonction de cette préoccupation majeure. En avril 1925, après la chute du gouvernement Herriot, le nouveau gouvernement Painlevé nomma Aristide Briand à la tête du Quai d’Orsay, suivi par le retour de Philippe Berthelot,82 „slavophile“ éprouvé, à la fonction de secrétaire général. Briand accepta la proposition de G. Strese-mann,83 inspirée par les Anglo-Saxons et annoncée en février 1925, selon laquel-le l’Allemagne reconnaîtrait ses frontières rhénanes si les grandes puissances européennes prenaient l’engagement devant les Etats-Unis de ne pas se faire de la guerre. Désireux d’avoir Mussolini à ses côtés pour la garantie d’un pacte rhénan, Briand accueillit l’idée britannique d’accorder, par la Grande Bretagne et la Fran-ce, une certaine influence italienne dans les Balkans.84 En octobre 1925, Briand, Stresemann, Mussolini, Chamberlain, le Belge Vandervelde et les représentants polonais et tchécoslovaques signèrent plusieurs accords dans la ville suisse de

78 DDI, VII, 3, le consul Durazzo à Mussolini, Durazzo, le 22 mars 1925. 79 Les conventions de Nettuno réglaient, entre autre, les droits des Italiens sujets du

Royaume SCS. Parmi les 32 conventions signées, la convention agraire garantissait la propriété des Italiens sur environ un tiers de la terre en Dalmatie. Elle ne pouvait pas être soumise à la réforme agraire; la convention sur les travailleurs garantissait en Dalmatie les droits des travailleurs italiens dans les usines dont les propriétaires étaient les Italiens (ex. Sufid ); la convention sur la propriété garantissait la propriété des Italiens à 50 km à l’intérieur du territoire royal; la convention sur la pêche établissait les droits des pêcheurs dans l’Adriatique.

80 Vojislav Pavlovic, „L’aspect militaire des relations franco-yougoslaves dans les années vingt“, in Bâtir une nouvelle sécurité. La coopération militaire de la France avec les pays d’Euro-pe centrale et orientale de 1919 à 1929, Château de Vincennes, Centre d’études d’histoire de la défense et Service historique de l’armée de terre, 2001, pp. 423–441.

81 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 52, Grenard à Briand, Belgrade, le 16 septembre 1925. 82 Auguste Bréal, Philippe Berthelot, Paris, Gallimard, 1937; Jean-Luc Barre, Le seigne-

ur-chat, Bhilippe Berthelot, 1866–1934, Paris, Plon, 1988. 83 Christian Baechler, Gustave Stresemann, 1878–1929, Strasbourg, Presses universitaires

de Strasbourg, 1996. 84 James H. Burgwyn, Italian Foreign Policy in the Inter-War period, 1918–1940, Lon-

don, Westport, 1997.


Locarno.85 La France obtint la garantie anglaise et italienne pour sa frontière avec l’Allemagne; elle participa à des conventions d’arbitrage avec l’Allemagne signées par tous les participants aux négociations et signa des traités d’alliances avec Varsovie et Prague garantissant leurs frontières puisque aucun engagement similaire n’avait été pris par l’Allemagne envers ces deux pays de l’Europe cen-trale. L’objectif de Briand était d’empêcher à long terme le révisionnisme alle-mand en enserrant l’Allemagne dans une série d’accords internationaux. En mê-me temps, il essaya sous l’impulsion de Philippe Berthelot de renforcer ses alli-ances de revers avec les pays de l’Est de l’Europe contre l’Allemagne.86

Après Locarno, la politique française dans les Balkans oscilla entre les projets de signature des accords d’amitié avec le Royaume SCS et celui avec la Roumanie dans une perspective anti-allemande et les projets d’un „Locarno bal-kanique“, pensant à un système pacifique qui préviendrait les conflits entre les états balkaniques sous l’égide des grandes puissances. Billy à Bucarest et Gre-nard à Belgrade relancèrent les pourparlers en vue de traités avec les deux pays balkaniques.87 Pour le traité avec le Royaume, l’idée d’utiliser son armée contre l’Allemagne était sous-jacente, de même que l’idée de pouvoir augmenter l’auto-rité française à Belgrade „pour faire entendre des conseils de modération“ au go-uvernement royal.88 Partant de la constatation que les Balkans „restaient toujours un des foyers les plus inflammables de l’Europe“, Laroche envisageait une politi-que française de maintien de l’ „équilibre balkanique“ avec l’accord de l’Italie et de la Grande Bretagne ce qui empêcherait la rupture du statu quo dans la région.89 L’ „équilibre balkanique“ sous-entendait une série d’accords bilatéraux entre le Royaume SCS, la Roumanie, la Bulgarie et la Grèce, mais sans l’Alba-nie, sous l’égide de la France avec l’approbation italienne et anglaise. En fait, l’ „équilibre balkanique“ conçu par Laroche tenait compte de la „question croa-te“. A partir de l’été 1925, les députés du parti de S. Raditch rompirent avec la politique de boycott de la vie parlementaire et entrèrent au parlement. Ils firent même partie du gouvernement Pachitch. En octobre 1925, Raditch, lui-même, réconcilié avec la couronne, entra au gouvernement pour prendre le portefeuille de l’Education. Le Quai d’Orsay se félicitait de la politique du roi Alexandre qui avait réussi à obtenir ce résultat et on espérait qu’il serait durable. La diplomatie française pensait utiliser „la question croate“ pour détacher les radicaux serbes de l’orientation pro-italienne et de leur politique balkanique jugée dangereuse. Mais, on ignorait que les rapports italo-croates avaient plus d’acuité que les rapports italo-serbes et qu’on s’exposait à une nouvelle tension dans les rapports italo-yougoslaves. En effet, la diplomatie française espérait apaiser Mussolini en ac-

85 Edward David Keeton, Briand’s Locarno Policy. French Economics, Policy and Diplo-macy, 1925–1929, New York, London, 1987; Vincent J. Pitts, France and the German Problem. Politics and Economics in the Locarno Period, 1924–1929, New York, London, 1987.

86 Piotr Wandycz, The Twilight of French Eastern Alliances, 1926–1936: French-Czec-hoslovak-Polish Relations from Locarno to the Remilitarisation of the Rhineland, Princeton Uni-versity Press, 1988.

87 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 69, MAE (DAPC), Note, Paris, le 24 novembre 1925. 88 Ibid. 89 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 53, MAE, DAPC (signé Laroche), Note sur la situation

dans les Balkans, Paris, le 25 décembre 1925.


cordant à l’Italie une prépondérance en Albanie avec l’approbation anglaise. C’est pourquoi dans le „système balkanique“ envisagé par Laroche sous l’égide de la France, on ne mentionnait aucune éventuelle participation albanaise. Or, A. Mousset rapportait de Belgrade que malgré la présence des ministres croates au gouvernement, la politique du Royaume restait une politique orientée vers les confins méridionaux, surtout vers l’Albanie et la Grèce.90 Le gouvernement royal manquait de cohésion: les ministres serbes, tout comme les ministres croates, fai-saient „leur“ propre politique. L’Italie exerçait une influence de plus en plus forte même dans les régions de la frontière slovène et croate traditionnellement italop-hobes. Le parti radical avait sensiblement progressé et la politique du roi qui tentait de se faire l’arbitre entre les partis avait échoué.91 Dans une lettre privée à son ami Grenard, Laroche, avant son départ en poste à Varsovie, constatait que la Yougo-slavie „s’habituait“ à l’Italie et lui suggérait de s’investir à la préparation hâtive de la signature d’un accord franco-yougoslave pour „rattacher“ le pays à la France.92

Or, en février 1926, des désaccords italo-serbes apparurent au moment des négociations d’un accord serbo-grec.93 Mécontent de l’accord serbo-croate qui assurait la participation des Croates au gouvernement, Mussolini ne voulait pas permettre un rapprochement serbo-grec qui aurait signifié la victoire diplo-matique du gouvernement royal à la fois en politique „occidentale“ et „méridio-nale“, intérieure et extérieure. Il prépara une démarche ensemble avec les Britan-niques demandant des concessions serbes dans les négociations avec la Grèce. Ce fut Berthelot, qui prit la défense des arguments serbes. Il demanda à son ministre à Londres d’intervenir auprès des Britanniques pour exclure la participation itali-enne aux négociations en donnant comme argument que les Serbes avaient déjà fait les principales concessions.94 Berthelot voulait trouver un compromis dans les rapports serbo-grecques pour pouvoir préparer la signature du traité franco-serbe auquel il inviterait l’Italie à se joindre. Mais, Mussolini rejeta une fois de plus le projet d’un pacte à trois franco-italo-yougoslave et protesta contre la préparation de la signature du traité franco-yougoslave, qualifiant ce traité de concurrent au traité italo-yougoslave et contraire aux principes de Locarno. Dans une conversation avec Romano Avezzana, Briand expliqua qu’il s’agissait d’un traité d’amitié, non pas d’alliance, qu’il s’agissait d’un vieux projet de Poincaré, que ce dernier, à la commission des Affaires étrangères de la chambre, exigeait „répétitivement“ qu’il soit mené à bien.95 L’ambassadeur italien avança l’argu-ment que l’opinion publique italienne était opposé à un traité franco-yougoslave qui serait pris comme un renforcement de „la politique française dans l’Adriati-

90 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 53, MAE, Sous-direction d’Europe (signé Corbin), Note,

Paris, le 2 février 1926. 91 Ibid. 92 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 53, Laroche à Grenard, Paris, le 3 février 1926. 93 Sur les négociations longues et difficiles serbo-grecques voir F. Grummel-Jacquignon,

La Yougoslavie dans la stratégie française de l’entre-deux-guerres (1918–1935), Bern, Peter Lang, 1999, 239–261.

94 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 53, Berthelot à l’ambassadeur à Londres, Paris, le 8 février 1926. 95 Ministero degli Affari Esteri, Archivio storico-diplomatico, Roma (MAE, ASDR), AP

19–30, Francia 1106, Romano Avezzana à Briand, Paris, le 5 mars 1926, télégramme, secret.


que“ et aurait pour effet de détériorer les relations franco-italiennes. Cependant, il avait l’impression que Briand ne ferait rien qui déplaise à Mussolini.96 En fait, la politique intérieure française montrait la faiblesse du gouvernement du Cartel des Gauches qui n’arrivait pas à trouver une solution à la crise monétaire. Briand tenait compte du point de vue de Poincaré alors dans l’opposition. A Londres, la démar-che italienne contre le traité franco-yougoslave fut accueillie avec réserve.97 La Grande Bretagne ne voulait pas compromettre ses rapports ni avec la France, ni avec l’Italie dans une question qui ne la concernait pas directement. Pourtant, Chamberlain doutait que Briand puisse avoir une politique contraire au pacte de Locarno et cela signalait à la diplomatie italienne qu’il accepterait un pacte d’ami-tié franco-yougoslave. Pour bloquer un traité franco-yougoslave, Mussolini procéda alors comme en 1924, à propos du traité de Rome, par une tactique du chantage di-plomatique. Il chargea son représentant à Genève d’annoncer la volonté de l’Italie de négocier un pacte à trois suivi des deux traités simultanés à deux (franco-yougo-slave et italo-yougoslave) sous l’égide de la SDN.98 Au cas où la France n’accepte-rait pas la proposition italienne, Mussolini menaçait de prendre la liberté de „sau-vegarder les intérêts de l’Italie“. Menacé d’une détérioration des relations italo-yougoslaves, Nintchitch déclara que le gouvernement français s’était officiellement engagé à signer le traité avec lui et avoua qu’il ne pouvait pas rentrer à Belgrade les „mains vides“ à cause de la situation intérieure.99 En effet, les Croates l’accusaient de ne pas défendre leurs intérêts en face des Italiens et ils menaçaient de quitter le gouvernement. A la mi-mars 1926, après les pourparlers entre Briand et Nintchitch à Genève, le traité d’amitié franco-yougoslave fut paraphé à Paris pour une durée de six mois. Le Quai d’Orsay était prudent et le traité ne fut pas signé. D’un côté, il voulait donner un signe d’amitié à Nintchitch, de l’autre côté il ne voulait pas pro-voquer une réaction italienne. En effet, il attendait à l’apaisement des relations ita-lo-yougoslaves pour pouvoir signer le traité avec le Royaume. Le gouvernement britannique avait une position ambiguë à propos du traité franco-yougoslave. Chamberlain avait déclaré à l’ambassadeur italien à Londres que le Quai d’Orsay avait seulement repris les projets des accords d’amitié avec le Royaume SCS et avec la Roumanie déjà étudiés au temps du gouvernement Poincaré. En même temps, il niait toute implication de Briand dans la reprise du dossier des deux tra-ités parce qu’étant „ tout absorbé par des questions de la politique interne, il avait peu de temps pour s’occuper du ministère des Affaires étrangères“ qui restait „sans contrôle dans son activité“.100 Autrement dit, pour Chamberlain, toute „re-sponsabilité“ pour la reprise des projets des deux traités de la France allait à Bert-helot. Revenant à Belgrade, Nintchitch nia le paraphe du traité avec la France et

96 Ibid. 97 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Torretta à Mussolini, Londres, le 6 mars 1926,

télégramme, secret. 98 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Mussolini à la délégation italienne à Genève,

Rome, le 11 mars 1926, télégramme, secret. 99 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Grandi à Mussolini, Genève, le 13 mars 1926,

télégramme, copie. 100 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Torretta à Mussolini, Londres, 1 avril 1926,

télégramme, secret.


assura les représentants italiens que la France représentait en Europe centrale un „valeur théorique“ alors que l’Italie représentait une „valeur réelle et décisive“.101 En effet, Nintchitch voulait flatter l’Italie au moment où il était exposé à une no-uvelle grave crise intérieure. A la mi-avril 1926, S. Raditch quittait le gouverne-ment royal après d’âpres disputes avec les ministres serbes dont un des points de conflit était sa politique contraire à l’influence française dans l’éducation du Royaume. Le ministre Grenard assurait son homologue italien que, vu la situa-tion intérieure du pays, il n’était pas question de discuter du traité franco-yougo-slave.102 A Paris, Romano Avezzana faisait pression sur Briand pour „régler“ les questions de Tanger et Tunis et demandait des „explications“ sur l’information parvenue de Nintchitch d’une imminente signature du traité.103 A Belgrade, Bo-drero insistait sur un nouveau traité italo-yougoslave que Nintchitch voulait retar-der à cause de la surexcitation de l’opinion publique anti-italienne dans le Royaume.104 En fait, Nintchitch voulait obtenir d’abord la ratification des con-ventions de Nettuno de 1925 de la part du parlement royal, ratification qui trou-vait un farouche refus des députés croates et d’une partie de l’opposition serbe. Les ministres croates restés dans le gouvernement royal après le départ de Ra-ditch, menaçaient de quitter le gouvernement si un rapprochement avec l’Italie s’effectuait.105 En juin 1926, le Quai d’Orsay se contenta de signer le traité d’amitié avec la Roumanie, malgré les critiques italiennes et anglaises.

L’arrivée de Poincaré au pouvoir en juillet 1926 ne changea pas à l’atti-tude attentiste du Quai d’Orsay sur les sujets des rapports italo-yougoslaves. Bri-and travaillait pour l’apaisement des relations franco-italiennes sur la question de Tanger et de Tunis et attendait le moment opportun pour signer le traité avec le Royaume SCS.106 En septembre 1926, il se borna à prolonger le paraphe du traité franco-yougoslave pour encore six mois. Mais, la politique de Nintchitch, qu’on pourrait qualifier comme suivant „le jeu“ entre les deux grandes puissances avait subit un échec complet. Le 30 novembre 1926, l’Italie signa à Tirana le traité d’amitié avec l’Albanie. Par ce „pacte de Tirana“, l’Italie garantissait l’indépen-dance de l’Albanie et le maintien de son régime intérieur. Nintchitch était déçu et vexé. Il disait à Bodrero que l’Italie avait rompu tous les „accords“ par lesquels „personne ne cherchait la position privilégiée en Albanie“ et accusait l’Italie d’avoir établi un protectorat sur l’Albanie. Désormais, par l’Albanie, l’Italie pou-vait influencer directement le séparatisme albanais à l’intérieur du Royaume, au Kossovo et en Serbie du Sud (Macédoine), et ainsi augmenter la faiblesse du protégé français. La politique „les Balkans aux peuples balkaniques“ était brisée:

101 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Petrucci à Mussolini, Belgrade, 1 avril 1926, télégramme, copie.

102 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Bodrero à Mussolini, Belgrade, le 26 avril 1926, télégramme.

103 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Romano Avezzana à Mussolini, Paris, le 28 mai 1925, télégramme, copie.

104 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, Bodrero à Mussolini, Belgrade, le 5 juin 1926, télégramme chiffré, copie,

105 Ibid. 106 Vuk Vinaver, Jugoslavija – Francuska izme�u dva rata (La Yougoslavie et la France

entre les deux guerres), Beograd, ISI, 1985.


la position italienne dans les Balkans était renforcée, le Royaume n’avait pas la protection française et les rapports serbo-croates étaient tendus. Nintchitch donna sa démission sous prétexte que l’Italie avait rompu tous les accords. En décembre 1926, les relations italo-yougoslaves étaient en crise difficile. La crise fut accen-tuée par les informations des services secrets italiens qui étaient en possession d’une prétendue convention militaire secrète signée entre les Etats-Majors français et royal.107 D’après ce document qui ne recopiait que des extraits de l’original, acheté par les services italiens à Vienne à un fonctionnaire de l’ambas-sade royale à Paris, les Etats-Majors français et serbe avaient déjà signé un ac-cord sur l’action militaire en commun au cas où l’Italie voudrait porter atteinte au statu quo dans les colonies françaises d’Afrique ou dans les Balkans. Il serait prévu toute une série d’actions en commun de l’armée française et de l’armée royale pour „mettre en tenaille“ l’Italie dont l’envoi de deux escadres complètes françaises en Adriatique ce que préoccupait les Italiens plus que tout autre „me-nace“ franco-royale. Ce projet aurait obtenu le plein accord de G. Doumergue, président de la République et du maréchal Foch en septembre 1926, pendant la visite incognito du roi Alexandre à Paris.108 Le Quai d’Orsay n’était pas menti-onné et il est certain que si les pourparlers entre les militaires français et serbes avaient lieu, il n’aurait jamais donné son approbation. De Belgrade, Grenard in-formait du „plus grande calme“ avec lequel le roi Alexandre avait appris la signa-ture du pacte italo-albanais. Cependant, dans une conversation confidentielle avec Grenard et Deltel, le roi avait indiqué que les commandes en France du matériel militaire, surtout du matériel d’aviation, augmenteraient.109

En décembre 1926, la réaction française à la tension italo-yougoslave se borna au rappel du ministre Grenard de Belgrade. Dans ses instructions au nou-veau ministre, le Quai d’Orsay insistait sur les „intrigues“ italiennes qui visaient à s’introduire dans les tête-à-tête de la France et des Etats secondaires, de s’y in-staller à un „rang“ égal au français, voir d’y battre en brèche, le cas échéant, l’in-fluence française.110 Outre la pression italienne sur le Royaume, une des raisons de l’irritation du Quai d’Orsay était la signature du traité d’amitié italo-roumain en septembre 1926, traité par lequel Mussolini „répondait“ au traité franco-rou-main signé quelques mois auparavant. Désormais, le Quai d’Orsay envisageait de s’opposer à cette politique italienne par la signature prochaine du traité avec le Royaume SCS. Mais, pour arriver à la signature, la diplomatie française attendait que deux conditions soient remplies: d’abord l’apaisement serbo-croate, puis l’apaisement italo-yougoslave. En cette fin 1926, le Quai d’Orsay estimait avec beaucoup d’optimisme que la „question croate“ était „aujourd’hui“ réglée. Pour le Quai d’Orsay, il suffisait que depuis 1925, le parti de Raditch ait accepté la Couronne des Karageorgévitch et qu’il participe au gouvernement. La deuxième

107 MAE, ASDR, AP 19–30, Francia 1106, „Convention secrète entre la France et la

Yougoslavie“, sans auteur, Rome, le 30 décembre 1926, copie. 108 Ibid., 2. 109 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 54, Grenard à MAE, Belgrade, le 31 décembre 1926,

télégramme, réservé. 110 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 54, MAE (Sous-direction d’Europe), Paris, le 31 décem-

bre 1926.


condition échappait une fois de plus à la diplomatie française. Les relations italo-yougoslaves s’étaient détériorées. Le Quai d’Orsay souhaitait un compromis, spéculant sur la possibilité que le gouvernement italien invite le gouvernement royal à adhérer au pacte albanais. L’idée n’était envisageable ni par les Italiens, ni par les Serbes, ni par les Croates. Cependant, le Quai d’Orsay croyait que ce compromis aboutirait. C’est pourquoi, il chargea son nouveau ministre à Belgra-de de s’employer à „gagner encore du temps“ pour la signature du traité franco-yougoslave, en attendant qu’une solution italo-yougoslave soit trouvée.

Le nouveau ministre Emile Dard arriva à Belgrade en février 1927. Di-plomate-historien admirateur de Napoléon, connu de l’élite politique serbe d’avant guerre alors qu’il était chargé d’affaires à Belgrade en 1911 et lié par par-rainage à Dragomire Yankovitch, ministre à la Cour, E. Dard111 semblait être le diplomate le plus apte à conduire les relations franco-yougoslaves à Belgrade au moment de la détérioration des relations entre le Royaume et l’Italie. Cependant, au moment de son arrivé à Belgrade, Dard dut faire face à de nouveaux problèmes dans la politique intérieure. Vers la fin 1926, la disparition de Pac-hitch, le personnage qui avait marqué longtemps la scène politique royale, avait ouvert une période où se succédèrent une série de gouvernements instables.112 Début 1927, les Croates quittèrent le gouvernement royal et lancèrent une ardente campagne contre son activité.

De son côté, le Quai d’Orsay s’efforçait d’apaiser les rapports italo-yougoslaves. En mars 1927, la signature du traité franco-yougoslave paraphé une année auparavant fut reportée une troisième fois pour six mois. Berthelot expli-qua à Spalaïkovitch que le traité serait signé une fois le litige italo-yougoslave résolu.113 Dard conseillait à V. Marinkovitch, nouveau ministre royal des affaires étrangères, d’accepter la proposition du gouvernement hongrois en vue de négo-

111 Emile Dard (1871, Lorient – 1947), dont le père était général, étudia à la Faculté de

droit et à l’Ecole libre des sciences politiques. Il se consacra à l’histoire sous la direction d’Albert Sorel. Il entra en diplomatie en 1895 et fut collaborateur de J. Laroche, résident général à Madaga-scar. Il fut attaché à la légation de La Haye, puis à l’ambassade de France près du Saint-Siège. Il entra dans les cabinets de Delcassé, de Rouvier et de Léon Bourgeois. En 1908, il fut secrétaire d’ambassade à Tokyo, puis, fut en mission en Indochine et en Corée. En 1911–1912, il fut dans les Balkans comme chargé d’affaires d’abord à Belgrade (1911), puis à Sofia (1912). Pendant la guer-re, il fut secrétaire à Copenhague (1915–1918), puis conseiller de l’ambassade à Madrid (1918–1920). Il fut ministre à Munich (1920–1924), et retourna dans les Balkans à Sofia (1924–1927) et à Belgrade (1927–1932). Retraité en 1932, il devint le représentant du Prince de Monaco auprès du pape. Il fut élu à l’Académie des sciences morales et politiques. Président de la Société d’histoire de la France et directeur de la Revue d’histoire diplomatique. En 1946, il fut appelé à la présidence de la commission des Archives diplomatiques. Il publiait dans le Journal des Débats et la Revue hebdomadaire. Il fut l’auteur de plusieurs ouvrages historiques: Un acteur caché du drame révolu-tionnaire. Le général Choderlos de Laclos, auteur des Liaisons dangereuses, 1741–1803, Paris, Perrin, 1905; Un épicurien sous la Terreur, Hérault de Séchelles (1759–1794), Paris, Perrin, 1907; Napoléon et Talleyrand, Paris, Plon, 1935; Dans l’entourage de l’Empereur, Paris, Plon, 1940; Un confident de l’Empereur, le comte de Narbonne, 1755–1813, Paris, Plon, 1943; La chute de la royauté, Paris, Flammarion, 1949.

112 Entre 1926 et 1928 se succédèrent six gouvernements avec à leur tête des personnages secondaires du parti radical: Nikola Uzunovic (Nicolas Ouzounouvitch), puis, Velja Vukicevic (Velya Voukitchevitch).

113 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à MAE (Belgrade), Paris, le 28 mars 1927, télégramme, strictement confidentiel.


ciations d’un traité d’amitié avec la Hongrie. Il conseillait aussi de négocier avec la Grèce un traité pour sortir de l’isolement diplomatique créé après la signature du traité italo-albanais.114 Mais, Marinkovitch était tellement absorbé par le con-flit avec l’Italie et par la situation intérieure qu’il négligeait et même „ignorait“ les manœuvres diplomatiques qui auraient pu renforcer la position royale dans la question albanaise.115 Pour Dard, l’importance de l’accord avec la Hongrie était plus grande que les obligations du Royaume SCS au sein de la Petite Entente. En effet, le Royaume ne pouvait signer un engagement de non-agression vis-à-vis de la Hongrie que si la Hongrie de son coté s’engageait non seulement à ne pas atta-quer le territoire royal, mais pas non plus les territoires de ses alliés roumain et tchécoslovaque que le Royaume s’était engagé à défendre s’ils étaient l’objet d’une agression de la part de la Hongrie. Dard estimait la situation avec une cer-taine naïveté parce que quelque jours plus tard, le président du Conseil hongrois I. Bethlen se rendit à Rome et signa, début avril 1927, un traité d’amitié avec Mussolini. Le traité contenait un arrangement secret sur la délivrance d’arme-ments italiens à l’Hongrie.116 A Rome, la diplomatie française avait une autre tac-tique qu’à Belgrade. Elle orientait l’Italie vers un accord avec la France en Médi-terranée de l’ouest. Besnard soulignait qu’il n’y avait pas d’autre problème qui divise la France et l’Italie à part la „question tunisienne“ et proposait la négocia-tion d’un traité d’amitié franco-italien. Or, Mussolini liait la question tunisienne à l’ensemble „de la position méditerranéenne de l’Italie“ dont l’Adriatique faisait partie intégrante et à la résolution de la question des réfugiés politiques italiens anti-fascistes qui se trouvaient en France.117 En mai 1927, Mussolini prit contact par son attaché militaire à Vienne avec les séparatistes croates du Parti du droit croate qui demandaient l’appui italien en armes et en argent pour l’entraînement de groupes terroristes contre le Royaume.118 La réaction française se borna à la transmission au gouvernement royal des informations sur l’activité de Mussolini au sein des mouvements séparatistes du Royaume. Ce fut le ministre de la Guerre Paul Painlevé qui transmit à Spalaïkovitch l’information du deuxième bureau français à Rome selon laquelle Mussolini avait eu un entretien avec les séparati-stes monténégrins.119 Suivant la tradition de collaboration entre les deux armées pendant la guerre, le ministre de la Guerre français Painlevé avait transmis cette information aux Serbes, avant qu’elle n’arrive du deuxième bureau au ministre des Affaires étrangères Briand. C’est pourquoi Spalaïkovitch demanda à Belgra-de de garder le secret pour ne pas mettre Painlevé „dans une position délicate“ en face de Briand.120 Cependant, le gouvernement royal essaya „d’extorquer“ le tra-

114 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 67, Dard à Briand, le 24 mars 1927. 115 Ibid. 116 James H. Burgwyn, Italian Foreign Policy in the Inter-War Period, 1918–1940, West-

port, Praeger, 1997. 117 MAE ASDR, AP 19–30, Francia 1109, Mussolini à l’Ambassade à Paris, Rome, le 14

avril 1927, télégramme, copie. 118 Massimiliano Ferrara, Fascismo e separatismo croato, Nuova storia contemporanea,

anno VI, 1 (janvier – fevrier 2002). 119 AJ, 388, 10, Spalaïkovitch à Marinkovitch personnellement, Paris, le 24 juin 1927,

télégramme, strictement confidentiel. 120 Ibid.


ité avec la France pour renforcer sa position extérieure et intérieure. Pour inciter le Quai d’Orsay à signer le traité, Marinkovitch soulignait qu’en Europe il exista-it une „lutte“ diplomatique entre l’Italie et la France et que le Royaume SCS n’était que „l’avant-garde“ française puisqu’il occupait des positions stratégiques importantes.121 Marinkovitch faisait du chantage aux Français en utilisant la fai-blesse même de son pays. Le message était clair: faire „comprendre“ aux Français que la sécurité du Royaume SCS faisait partie de la sécurité de la Fran-ce. Il s’agissait d’une vision très „versaillaise“ de la part du ministre royal des Affaires étrangères. Mais, la situation avait évolué depuis Versailles. A Locarno, la sécurité de la France était garantie par l’Angleterre et l’Italie, et les Balkans n’étaient qu’une zone d’intérêt secondaire pour la France. Berthelot refusait l’ar-gumentation de la diplomatie royale selon laquelle l’Italie préparait une attaque contre le Royaume. Il promettait laconiquement que si l’Italie attaquait, la France „défendrait“ le Royaume.122 Il disait que l’Italie avait „réussi seulement“ en Al-banie et voyait l’influence française à Belgrade, Bucarest, Athènes et Sofia „for-tement“ établie. Il comprenait que le traité pourrait renforcer la position du gou-vernement dans la politique intérieure face aux critiques croates et de celles d’une partie de l’opinion public serbe, mais ce n’était pas une raison pour expo-ser la France aux critiques britanniques et italiennes. En effet, Berthelot, bien que plus „slavophile“ que Briand, suivait la politique de Briand. Briand ne voulait pas publier officiellement l’accord franco-royal pour ne pas s’exposer aux critiques de l’opinion publique en Angleterre et en Italie et aux critiques de ces deux pays à la SDN contre le „militarisme français“ en Europe. Pour le ministre serbe, seul Poincaré paraissait montrer des signes de distance vis à vis de la politique de Bri-and sans toutefois qu’il réagisse: il disait sans grand intérêt à Spalaïkovitch que Briand ne voulait pas publier le traité franco-royal „à cause de son opportuni-sme“.123 Dans une discussion confidentielle avec le ministre serbe, Briand reproc-hait au gouvernement royal de vouloir utiliser la publication du traité franco-royal, une question uniquement extérieure, dans la politique intérieure.124 Il s’at-tendait à de nouveaux incidents avec Mussolini et demandait le calme du côté du Royaume pour pouvoir exposer l’Italie aux critiques dans l’opinion publique et à la SDN. Marinkovitch se montra furieux devant l’insinuation concernant la poli-tique intérieure royale et, conscient de la faiblesse de son Etat, signalait que la question majeure était de savoir si le Royaume SCS pourrait „résister à la pres-sion italienne dans le futur“.125 Il persistait à penser que la signature et la publica-tion du traité franco-royal aurait une influence „très apaisante“ sur l’Italie.126 En septembre 1927, Briand reporta une fois de plus la signature du traité franco-royal et demanda d’abord la ratification au parlement royal des conventions de

121 AJ, 388, 14, Marinkovitch à Spalaïkovitch, Belgrade, le 18 juillet 1927, strictement

confidentiel. 122 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à Marinkovitch, Paris, le 26 juillet 1927, strictement confidentiel. 123 Ibid. 124 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à Marinkovitch, Paris, le 28 juillet 1927, télégramme, stric-

tement confidentiel. 125 AJ, 388, 14, Marinkovitch à Spalaïkovitch, Belgrade, le 29 juillet 1927, télégramme chiffré. 126 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 67, Dard à Briand, le 17 août 1927, télégramme.


Nettuno que les Croates refusaient, puis il attendit les négociations avec l’Italie. Après une séance de la SDN tenue à Genève en septembre 1927, Briand se mit d’accord avec Chamberlain pour collaborer étroitement pour un apaisement des rapports italo-yougoslaves. Bodrero informa que le Quai d’Orsay et Foreign offi-ce travaillaient ensemble pour que Marinkovitch négocie avec l’Italie.127 En échange, les Anglais se montrèrent disponibles à offrir un crédit au Royaume SCS sous condition du règlement préalable des dettes serbes envers la France.128 Les conséquences de la fin de la prédominance française en Europe étaient évi-dentes: ce furent les Anglais qui défendaient les intérêts financiers des Français dans le Royaume. Le gouverneur de la Banque de France, E. Moreau, exprima ses craintes que la France perde son influence politique dans le Royaume SCS et en Europe centrale.129 En effet, depuis 1926, Moreau avait l’ambition de mettre les moyens de la Banque de France au service des alliances orientales et de se-conder ainsi les efforts de Painlevé et Berthelot pour resserrer les liens avec les pays de la Petite Entente.130 Mais, la politique de Poincaré, président du Conseil qui détenait aussi le portefeuille des Finances, avait évolué par rapport aux années 1922–1924. Préoccupé par la stabilisation du franc, il voulait récupérer chaque franc investi à l’étranger. En octobre 1927, avec l’aide des Anglais, Poin-caré conditionna la signature du traité d’amitié franco-royal aux payements des dettes serbes d’avant et de pendant la guerre.131 Il expliquait cette exigence, sans l’approfondir, par le poids des porteurs français des titres serbes sur la politique intérieure française.132 Au même moment, le gouvernement français avait bloqué à New York les négociations du gouvernement royal avec le groupe Blair pour un nouvel emprunt dont Poincaré promettait le déblocage une fois la condition française satisfaite. Après plusieurs insistances de la part de Poincaré et de Bri-and, le gouvernement royal donna son approbation à l’arbitrage international dans la question des dettes ce qui donna satisfaction aux Français. Une fois l’ac-cord du gouvernement royal obtenu, Briand se lamenta auprès de Spalaïkovitch que Poincaré, regardant les affaires comme „juriste et financier“, avait lié „la po-litique avec les porteurs“ et qu’il lui „faisait des incidents similaires“ avec les Roumains et les Grecs.133

Une fois les conditions pour la signature du traité remplies, on n’attendait plus qu’une provocation italienne. Le 28 octobre 1927, trois navires italiens avec à leur tête le prince d’Udine abordèrent le port de Tanger sans la permission des

127 MAE, ASDR, AP 19–30, Jug. 1330, Bodrero à MAE, Belgrade, le 4 octobre 1927. 128 Emile Moreau, Souvenirs d’un Gouverneur de la Banque de France. Histoire de la

Stabilisation du franc (1926–1928), Paris, Médicis, 1954. 129 Ibid. 130 Philippe Marguerat, Banque de France et politique de puissance dans l’entre-deux-gu-

erres: le problème des stabilisations monétaires en Europe orientale, 1927–1931, Relations inter-nationales, 56 (hiver 1988), 475–485.

131 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à Marinkovitch personnellement, Paris, le 9 octobre 1927, télégramme chiffré.

132 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à Marinkovitch personnellement, Paris, le 12 octobre 1927, télégramme, strictement confidentiel.

133 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à Marinkovitch personnellement, Paris, le 26 octobre 1927, télégramme, strictement confidentiel.


autorités locales. La presse française comparait l’Italie à ce que Guillaume II lui avait déjà fait avant la Grande Guerre à Tanger. Berthelot estima que le moment pour la signature du traité était arrivé:par ce geste théâtral, l’Italie provoquait la France sans que la France, ni le Royaume SCS, lui en aient donné le motif.134 Mais, il voulait éviter un voyage théâtral du roi Alexandre à Paris pour la signa-ture du traité et estimait que la signature du traité suffirait à caractériser les relati-ons entre les deux pays.135

Le traité d’amitié entre la France et le Royaume SCS et la convention d’arbitrage furent signés symboliquement le 11 novembre 1927 à Paris par Bri-and et Marinkovitch. Une convention militaire secrète fut signée le même jour. Il ne s’agissait pas d’une convention exceptionnelle. Tout comme la convention ro-umaine annexée au traité franco-roumain, elle prévoyait, dans le cas d’une attein-te à la paix en Europe, un échange de vues sur les questions techniques entre les deux Etats-Majors.136 La réaction de Mussolini fut immédiate: une dizaine de jo-urs plus tard, il signa avec l’Albanie à Tirana le nouveau traité qui était un traité d’alliance défensive permettant à l’Italie d’intervenir militairement dans les Bal-kans. L’ambassadeur R. Besnard donna sa démission de son poste à Rome, irrité par la tension dans les rapports italo-yougoslaves et sous prétexte qu’il ne pouvait plus travailler à leur apaisement.137

A partir de 1924, il devint évident que l’ambition de la France de gérer les rapports italo-yougoslaves ne pourrait être pleinement réalisée. Elle n’était plus en position de seule grande puissance. Après avoir „appâté“ le Royaume par un accord à trois, franco-italo-yougoslave, Mussolini refusa brusquement la parti-cipation française. Une fois l’accord italo-yougoslave signé, le Royaume SCS menaçait de „glisser“ dans l’orbite italienne, au grand dam de la diplomatie française. En fait, Mussolini utilisait habilement les difficultés intérieures du Royaume SCS pour l’affaiblir. L’Italie faisant pression à l’ouest, les Serbes rec-herchaient une entente avec elle. Les Croates les accusaient alors de les laisser „à la merci“ des Italiens-mais ne s’émouvaient guère des agissements de ces derni-ers au Kosovo et en Serbie du Sud (Macédoine).

Dans ce contexte, les Français craignaient que le gouvernement royal ne fût poussé à faire des pas „démesurés“ et „dangereux“ pour la paix en Europe. En raison de sa faiblesse intérieure et extérieure, celui-ci faisait en effet du chantage à la France, supposée le protéger. L’alternative était en quelque sorte la suivante: soit vous nous défendez, soit nous glissons dans les bras des autres! La France était effrayée à l’idée que le Royaume SCS et l’Italie, sous l’impulsion de cette dernière, se partagent l’Albanie. Les deux alliés de la France menaçaient l’ordre versaillais! En 1925, touchée par la crise du franc, la France dut néanmoins faire

134 AJ, 388, 14, Spalaïkovitch à Marinkovitch personnellement, Paris, le 30 octobre 1927,

télégramme, strictement confidentiel. 135 AMAE, Z-E. 18–40, Youg. 6, Berthelot à Dard, Paris, le 30 octobre 1927, télégramme. 136 Vuk Vinaver, Da li je jugoslavensko-francuski pakt iz 1927 godine bio vojni savez ? (Est-ce

que le traité yougoslavo- français de l’année 1927 était une alliance militaire ?), Vojnoistorijski glasnik (Le messager historico-militaire), 1 (1971), 145–183; F. Grummel-Jacquignon, op. cit.

137 William I. Shorrock, From Ally to Enemy. The Enigma of Fascist Italy in French Di-plomacy, Kent, London, 1988.


des concessions en Europe balkanique, pour obtenir un soutien britannique face à l’Allemagne. Elle se mit d’accord avec l’Angleterre pour donner à l’Italie un „droit de regard“ sur l’Albanie. De son côté, l’Italie, toujours en accord avec l’Angleterre, donna sa garantie au pacte rhénan signé à Locarno, par lequel l’Al-lemagne reconnut sa frontière avec la France et la Belgique. Le „Locarno balka-nique“, quant à lui, bien que discuté au sein du Quai d’Orsay, n’eut pas lieu. Le Royaume SCS et la Roumanie s’attendaient à une garantie de leurs frontières, à l’image des garanties données par la France à la Pologne et à la Tchécoslovaquie à Locarno. Mais, en 1926, la France se contenta de signer un traité d’amitié avec la Roumanie et de parapher un traité avec le Royaume, traité dont elle repoussa la signature pendant presque un an et demi pour ménager les susceptibilités italien-nes. C’est seulement après une provocation de l’Italie à Tanger que la France se décida à signer le traité, à la date symbolique du 11 novembre 1927. Une fois de plus, elle s’y montrait prudente. Comme dans le traité roumain, la convention mi-litaire ne l’obligeait pas à intervenir militairement aux côtés du Royaume en cas de guerre. La France ne voulait pas défendre le Royaume SCS contre l’Italie, pas plus qu’elle ne voulait défendre la Roumanie contre l’Union soviétique. Pour la France, satisfaire les Serbes, les Croates et les Slovènes sans provoquer les Itali-ens était une tâche presque impossible.*

* Rad je deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: me�una-rodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991, (broj 147039), koji finansira Mi-nistarstvo nauke Republike Srbije.


Stanislav Sretenovi�

JA�ANJE ZNA�AJA ITALIJE U ODNOSIMA FRANCUSKE I KRALJEVINE SHS 1924–1927

Rezime Po�evši od 1924, postalo je o�igledno da želja Francuske da „vodi“ itali-jansko-jugoslovenske odnose ne može da bude u potpunosti ostvarena. Francuska više nije bila u poziciji jedine velike sile u Evropi. Pošto je privukao Kraljevinu SHS obe�anjem o trojnom francusko-italijansko-jugoslovenskom ugovoru, Mu-solini je naglo odbio francusko u�eš�e. Posle potpisivanja italijansko-jugosloven-skog ugovora, Kraljevina SHS je pretila da �e „skliznuti“ u italijansku orbitu na o�igled užasnute francuske diplomatije. U stvari, Musolini je vešto koristio unu-trašnje teško�e Kraljevine kako bi je oslabio. Kada je Italija vršila pritisak na za-padu Kraljevine, Srbi su tražili sporazum sa njom. Zbog toga su Hrvati optuživali kraljevsku vladu da ih ostavlja „na milost i nemilost“ Italijana, a da pri tom uopšte nisu pokazivali zabrinutost zbog italijanskih pritisaka na Kosovu i u Ju-žnoj Srbiji (Makedoniji). U tim okolnostima, Francuzi su strahovali da kraljevska vlada ne bude podstaknuta da povu�e „neodmerene“ i „opasne“ korake po mir u Evropi. Zbog svoje unutrašnjopoliti�ke i spoljnopoliti�ke slabosti, Kraljevina je u stvari ucenji-vala Francusku, za koju se pretpostavljalo da �e je štititi. U odre�enom smislu, izbor je bio slede�i: ili nas štitite, ili �emo se baciti u naru�je drugima! Francuska je bila užasnuta idejom da Kraljevina SHS i Italija, pod uticajem ove poslednje, pristupe podeli Albanije. To je zna�ilo da dve saveznice Francuske prete versaj-skom sistemu! Pogo�ena krizom franka, Francuska je 1925. ipak morala da u�ini ustupke na Balkanu kako bi izdejstvovala britansku podršku nasuprot Nema�koj. Ona se složila sa Britanijom da omogu�i Italiji odre�ena prava u Albaniji. Italija je pristala, uvek u saglasnosti sa Britanijom, da pruži garanciju za Rajnski pakt potpisan u Lokarnu, po kome je Nema�ka priznala svoju granicu sa Francuskom i Belgijom. Iako je o njemu diskutovano u francuskom Ministarstvu spoljnih po-slova, „balkanski Lokarno“ nikada nije ostvaren. Kraljevina SHS i Rumunija su o�ekivale garanciju za svoje granice, po ugledu na garancije koje je Francuska dala Poljskoj i �ehoslova�koj u Lokarnu. Me�utim, Francuska se 1926. zadovo-ljila da potpiše ugovor o prijateljstvu sa Rumunijom i da parafira takav ugovor sa Kraljevinom SHS, sa kojim je odugovla�ila skoro godinu i po dana kako bi ubla-žila italijansko nepoverenje. Jedino posle italijanske provokacije u Tangeru, Francuska je odlu�ila da potpiše ugovor 11. novembra 1927, simboli�ki, na dan potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Još jednom, ona se pokazala opre-znom. Kao i u rumunskom ugovoru, vojna konvencija nije obavezivala Francu-sku da u slu�aju rata vojno interveniše na strani Kraljevine. Francuska nije želela da brani Kraljevinu protiv Italije, niti je želela da brani Rumuniju protiv Sovjet-skog Saveza. Zadovoljiti Srbe, Hrvate i Slovence, bez provociranja Italijana, predstavljao je za Francusku skoro nemogu� cilj.

SOFIJA BOŽI+, nau�ni saradnik Institut za noviju istoriju Srbije 329(=163.41)(497.13)"1920/1923" Beograd, Trg Nikole Paši�a 11

IZME U DEMOKRATA I RADIKALA

Produbljivanje politi�kih podela me�u Srbima u Hrvatskoj i parlamentarni izbori 1923

APSTRAKT: U �lanku su rekonstruisane politi�ke aktivnosti srpskih stra-naka u Hrvatskoj, Demokratske i Radikalne, u periodu 1920–1923. godine i analizirani rezultati drugih parlamentarnih izbora na istom prostoru. Ve� na prvim parlamentarnim izborima u Kraljevini SHS, održanim

1920. godine, Demokratska i Radikalna stranka jasno su se profilisale kao stran-ke srpskog naroda u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, me�u �ijim kandidatima su Srbi tražili svoje skupštinske predstavnike.1 Narednih nekoliko godina, do slede-�ih parlamentarnih izbora, Demokratska i Radikalna stranka i dalje su pokušavale da u�vrste pozicije na tom prostoru. Za Milana Pribi�evi�a, narodnog poslanika Demokratske stranke, nije bilo sumnje: politi�ka partija kojoj je pripadao na iz-borima za Konstituantu doživela je neuspeh. Po njegovom mišljenju, to je bila posledica pogrešne strana�ke politike, budu�i da je stranka u�inila vrlo malo za bira�e od kojih je zavisila. Iako se nalazila na vlasti, ona nije uticala na razvitak zaostalih krajeva poput dvorskog sreza, nije se dovoljno angažovala u pravilnom sprovo�enju agrarne reforme, a njeni poslanici nisu dovoljno agitovali u narodu; isto tako, nije vršena propaganda putem novinskih glasila namenjenih selja�kom svetu, za poslanike su kandidovana „gospoda“ umesto ljudi iz naroda, što važi i za nosioce lista.2 Radikali su kao glavni razlog uspeha Radi�eve stranke izdvojili to „što se Hrvati ne mogu pomiriti s mišlju, da njihova hegemonija mora prestati u Hrvatskoj i Slavoniji“. Prota Mihailo Medakovi�, predsednik Radikalne stranke u Jasenovcu, bio je siguran kako je njihovo opredeljenje za politi�ku partiju �iji je lider protivsrpski orijentisan, ubedljivo svedo�anstvo da Hrvatima nije stalo do uspostavljanja slobode i ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj.3

1 Od 21 izabranog poslanika srpske nacionalnosti u Hrvatskoj i Slavoniji 9 je bilo iz Ra-

dikalne i 8 iz Demokratske stranke, dok su 4 srpska poslanika pripadala Komunisti�koj partiji. U Dalmaciji, odnosno u onom njenom delu koji se u to vreme nalazio u okviru Kraljevine SHS, iza-bran je samo 1 poslanik Srbin, i to radikal. �� , � �� , �� 28. �� 1920. ��., � �� 1921, III � ([�� \�), V � (]��^�\�).

2 �� _��`�{ ��{, !�� . "�� #� �� , �� (��| : �}) (~�� `), `�. 48, 9. � ^ �`�� 1920, 1.

3 �� {, $��%�� , �� (� ��), 229, 8. � ^ �`�� 1920, 1.

Sofija Boži� Istorija 20. veka, 2/2007 38

Demokrati nisu gubili ni trenutka u nastojanjima da isprave greške i da pripreme teren za postizanje boljih rezultata u perspektivi. U tome se ponovo isti-cao pukovnik Pribi�evi�: odmah posle izbora krenuo je me�u bira�e i u Dvoru, ve� 5. decembra 1920, održao skupštinu celog sreza. Odlaskom u svoj izborni srez i onda kada to više nije bio deo predizborne kampanje, on je hteo da kom-penzuje propuste drugih demokratskih poslanika i da li�nim primerom pokaže kako Demokratsku stranku ipak �ine ljudi koji brinu o svojim pristalicama. Pri tome, nije se ustru�avao od kritike kandidata koji zalaze me�u narod samo uo�i izbora, isti�u�i da je „sveta dužnost“ poslanika da održava vezu sa glasa�ima, pred kojima je odgovoran i koje �esto mora pitati za mišljenje. S tim u vezi, obe-�ao je da �e se konsultovati s njima ukoliko Radi� istakne zahtev za osnivanje hr-vatske republike.4

Intenzivna aktivnost Milana Pribi�evi�a ubrzo je, me�utim, zbog njegove bolesti i le�enja na neko vreme prestala. Borba protiv radi�evaca, kao najve�ih državnih neprijatelja, nastavljena je preko Srpskog kola, lista koji je on ure�ivao i koji je ve� u predratnom periodu postao vrlo ugledan i uticajan kod Srba. Srpski seljak je iz broja u broj obaveštavan o razornom delovanju Stjepana Radi�a koji se u to vreme obra�ao velikim silama za pomo� u uspostavljanju hrvatske selja�-ke republike. Srpsko kolo je sistematski raskrinkavalo Radi�a kao obmanjiva�a hrvatskog naroda, koji pledira za hrvatsku republiku dok je donedavno bio izrazi-to privržen Habzburgovcima, obožavaju�i Franju Josipa i priželjkuju�i budu�nost Hrvatske i dalje u okviru Monarhije, preure�ene na trijalisti�kim osnovama. Bor-ba protiv hrvatske propagande na stranicama Srpskog kola odvijala se i demanto-vanjem teza o obespravljenosti i eksploataciji Hrvatske, kao što je bila, pre svega, teza o nejednakom poreskom optere�enju koje naro�ito poga�a hrvatske krajeve.5 O tome da treba sa�uvati državu uprkos svima koji je cepaju, Krajišnicima je go-vorio i li�no ministar Svetozar Pribi�evi�, na skupštini u Glini, 2. maja 1921. go-dine.6 Na skupštini je usvojena rezolucija o prihvatanju vladinog ustavnog nacrta, �ime je potvr�eno opredeljenje srpskog sveta za zajedni�ku državu, a protiv hr-vatske pokrajinske autonomije koja bi ga dovela u zavisnost od Zagreba umesto od Beograda. Mesni i sreski odbori Demokratske stranke pružali su podršku svom vo�stvu i po pitanju borbe protiv komunista: u vreme donošenja Zakona o zaštiti javne bezbednosti na zborovima Demokratske stranke odobrene su mere koje je vlada preduzela u borbi protiv državnih neprijatelja i iskazano puno pove-renje Svetozaru Pribi�evi�u. U Plaškom je �ak održan „narodni zbor protiv ko-munista“, na kome je prihva�ena rezolucija protiv antidržavnih elemenata.7

Na sastancima Demokratske stranke koji su povremeno održavani u Vr-ginmostu, Glini, Plaškom i drugim mestima raspravljalo se ne samo o aktuelnim politi�kim pitanjima u zemlji ve� i o lokalnim problemima; usvajane su rezoluci-je u kojima se od vlasti zahtevalo osnivanje škola, izgradnja puteva, rešavanje

4 &�� ! ��%��% – �� , �}, `�. 49, 16. � ^ �`�� 1920, 2–3. 5 Videti npr.: �� {, * #�� , �}, `�. 9, 3. �� 1921, 1. 6 +�� /�� 2. ��;�, �}, `�. 18, 5. ��\ 1921, 2. 7 �� !. }��{, �� !��, �}, `�. 32, 11. ��-

�� 1921, 5.

Izme�u demokrata i radikala... 39

agrarnog pitanja, snabdevanje hranom stanovništva ugroženog nerodnim godina-ma i sl. Na tim skupštinama pred Krajišnike su istupali narodni poslanici Joca Oreš�anin, �or�e Brankovi�, Valerijan Pribi�evi�, ali i pojedini Srbi iz Srbije. Niški poslanik Radoslav Agatonovi� govorio je, u duhu programa Demokratske stranke, o narodnom jedinstvu, o zaslugama Hrvatsko-srpske koalicije, bra�e Pri-bi�evi� i dobrovolja�kog pokreta za formiranje Kraljevine SHS, o razornom de-lovanju komunista, o zabludama radi�evaca i zajedni�ara, o inferiornosti ideje velikosrpstva u pore�enju s idejom jedinstva itd.8 Posle usvajanja Uredbe o pode-li zemlje na oblasti, kojom je pobedila Pribi�evi�eva koncepcija unutrašnjeg ure-�enja zemlje zasnovanog na Vidovdanskom ustavu, me�u svoje bira�e došao je i sam Svetozar Pribi�evi�. Ogor�en Davidovi�evim pokušajima sporazumevanja s hrvatskom opozicijom i održavanjem konferencije na Ilidži na kojoj je ozna�en kao jedan od glavnih krivaca za zaoštrene srpsko-hrvatske/hrvatsko-srpske odno-se, Pribi�evi� je pokušao da svojim protivnicima pokaže kako njegova politika nije ništa drugo do izraz raspoloženja i zahteva naroda i da od svoje glasa�ke ba-ze dobije „zeleno svetlo“ za njen nastavak u istom pravcu. Predstavljaju�i prista-licama �in ujedinjenja i jedinstvo Srba, Hrvata i Slovenaca kao najve�u tekovinu, ministar je poru�ivao, uz svesrdnu podršku Krajišnika, da ne�e prekidati politiku „�vrste ruke“, ve� da �e se i ubudu�e obra�unavati svim sredstvima sa separatisti-ma i državnim neprijateljima.9

U intervalu izme�u prva dva parlamentarna izbora u Kraljevini SHS jed-nu od klju�nih uloga u okupljanju srpskog seljaštva oko Demokratske stranke i dalje su imala selja�ka ve�a. Milan Pribi�evi� je na ve�a gledao kao na poseban vid organizovanja seljaštva koje pripada Demokratskoj stranci u cilju njegovog kulturno-prosvetnog i politi�kog vaspitanja.10 Na njegovu inicijativu na kongresu Demokratske stranke, održanom u Beogradu novembra 1921, usvojena je Rezo-lucija o reorganizaciji stranke kojom su selja�ka ve�a dobila status mesnih odbo-ra. Tamo gde ona nisu mogla biti osnivana predvi�eno je da postoje�i strana�ki odbori dobiju poseban pravilnik o radu, kako bi se njihovo delovanje saobrazilo s radom selja�kih ve�a.11 Demokratska stranka postepeno je napredovala i u Dal-maciji, tako da je 30. juna 1921. osnovan mesni odbor u Skradinu. Na �elu odbo-ra bio je Steva Dragiši�, za potpredsednika je izabran Petar Marin, za prvog i dru-gog „tajnika“ Uroš Dragiši� i Ivan Mati�, za blagajnike Aleksandar Lelas i Sime Marin.12

8 �. !. }��{, +�� *�� . !��

<��% � !��, �}, `�. 36, 8. � � �`�� 1921, 4. 9 +�� + ��, �}, `�. 25, 22. \�� 1922,

195; =�� >��, �}, `�. 29, 20. \�� 1922, 228. 10 @�� ;�, �}, `�. 37, 17. � � �`�� 1921, 2. Podrobnije o selja�kim ve�i-

ma: ��\� ��{, !�� &�� ! ��%��%� � � �� /Z��;� (1918–1923), $�� \ , `�. 3, 2006, 20–22.

11 /�� &�� ! ��%��%� �� [�� \� � ��;�� ;� � �� , �}, `�. 47, 24. �� `�� 1921, 2.

12 *�� *��;�. �� , ] ��\� (� ��) `�. 615, 20. \�� 1921, 2.


Organizacionu mrežu nastavila je da širi i Radikalna stranka, osnivaju�i nove mesne odbore. U Dalmaciji su osnovana dva sreska odbora: kninski, 22. aprila 1922, na �elu sa dr Nikom Novakovi�em, i benkova�ki, 6. maja iste godi-ne, na �elu sa dr Urošem Desnicom.13 U ovom periodu, kao najja�e radikalske or-ganizacije po�ele su da se isti�u dve: u Plaškom i u Vrginmostu.

Radikali su i dalje nastupali kao �uvari srpstva, nastoje�i da u o�ima Srba sa�uvaju reputaciju stranke koja je jedini autenti�ni zastupnik njihovih nacional-nih interesa. Zato su njihova glasila pomno registrovala – a u tome je prednja�ila osije�ka Straža – sve slu�ajeve neuvažavanja, ignorisanja i omalovažavanja osnovnih elemenata srpskog nacionalnog identiteta: imena, jezika, pisma, vere, ali i napade na državne simbole i institucije. Ona su Srbe u Hrvatskoj predstavlja-la kao gra�ane „tre�eg reda“, koji su okruženi netrpeljivoš�u, koji su diskrimini-sani i potla�eni i koji moraju da zbiju redove oko Radikalne stranke kako bi se složno suprotstavili svojim neprijateljima. Upozoravala su na to da je srbofobija koju je Ante Star�evi� usadio Hrvatima uhvatila duboke korene i da joj, paradok-salno, pogoduje nedopustivo tolerantan odnos vlasti prema antidržavnim elemen-tima. Prošavši nekažnjeno za zlo�ine po�injene tokom Velikog rata Hrvati, koji-ma je Be� svojevremeno sugerisao ideju o Velikoj Hrvatskoj u okviru Monarhije, u kojoj bi oni predstavljali Herrenvolk, što zna�i da bi imali suprematiju nad tre-�inom svog stanovništva, tj. nad srpskim narodom, ponovo su se osilili u nameri da pot�ine Srbe.14 To je bio na�in na koji su se Hrvati „oduživali“ Srbima i Srbiji za slobodu koja im je, de facto, poklonjena, umesto osvete koja ih je mimoišla. Op�injenost Srbijom kod radikala uopšte nije popuštala niti je zamrlo se�anje na njene ratne uspehe. �esto joj je iskazivana zahvalnost što je, snagom svog oružja, oslobodila „vekovno srpsko roblje i svu bra�u“. Srbija je bila „mu�eni�ki Pije-mont“ za �iji su pobedonosni brod svi oni vezali svoju „traljavu barku“ i tako se spasli od potonu�a.15 Stoga su radikali, uklju�uju�i se u diskusiju o nazivu drža-ve, zauzeli stav da on obavezno treba da sadrži srpsko ime. Pokušaj da se državi nametne jugoslovensko ime doživeli su kao još jednu pretnju opstanku Srba, jer ih je ono podse�alo na tmurnu prošlost, kada su srpskom narodu osporavana nje-gova obeležja. Smatrali su da je jugoslovenski naziv, kao tvorevina austrijske propagandne mašinerije koja je nastojala da potisne srpsko ime, potpuno nepri-kladan, te su burno reagovali: s radikalskih zborova Klubu poslanika Radikalne stranke u Narodnoj skupštini upu�ivane su rezolucije protiv jugoslovenskog ime-na i podrške predlogu po kome bi država trebalo da se zove Kraljevina Srba, Hr-vata i Slovenaca.16

Me�u Srbe u Hrvatskoj povremeno su dolazili istaknuti radikali iz Srbije (Laza Markovi�, �eda Kosti�, Mom�ilo Ivkovi�, Dragan Bojovi� i drugi), ali i

13 Dušan Plen�a, Sjevernodalmatinska zagora i Ravni kotari izme�u dva svjetska rata

(1921–1941), Zadarska revija, br. 5–6, 1982, 484; Dušan Plen�a, Benkova�ki kotar izme�u dva svjetska rata, � �� \ �� \ �� , �`�� 2, � ��^ 1988, 314; Dušan Plen�a, Kninska ratna vremena 1850–1946: Knin–Drniš–Bukovica–Ravni kotari, Zagreb 1986, 108.

14 �� <�� ;�!, �� (%��\ �), `�. 172, 10. �� 1922, 1. 15 Bit �ete ’bivši’..., ��, `�. 71, 1. �� 1922, 1. 16 �� > ��;� @� . $�� >��, ��, `�. 31,

27. �� 1921, 1; =�� @� . $��. �� . � [�� [ ��, ��, `�. 33, 5. ��\ 1921, 1.


lokalni radikalski prvaci, objašnjavaju�i im aktuelnu politi�ku situaciju i poteze koje je povla�ila Radikalna stranka. Na radikalskim skupovima oni su podse�ali na sve ono što je Radikalna stranka postigla tokom 40 godina delovanja na javnoj sceni, na njene zasluge, kao vladaju�e partije, za privredni, vojni i politi�ki uspon Srbije, kao i na uspehe njene diplomatije koja je Srbiji obezbedila savezništvo mo�nih država Zapadne Evrope i Amerike. Tuma�ili su zna�enje osnovnih na�e-la Radikalne stranke: državnog i narodnog jedinstva, zatim njen program u obla-sti socijalne politike, kao što je rešavanje �inovni�kog i invalidskog pitanja, po-boljšanje položaja radni�ke klase i seljaštva itd. Isticali su da Radikalna stranka nije nikakva šovinisti�ka, usko srpska, antihrvatska partija, ve� naprotiv, moder-na politi�ka stranka u �ijim su redovima dobrodošli svi jugoslovenski patrioti, bez obzira na nacionalnost. U vreme kada je Radi� pokušavao da internacionali-zuje hrvatsko pitanje, kada su grupa politi�ara Demokratske stranke, na �elu s Ljubom Davidovi�em, kao i Stojan Proti� pokušavali da prona�u na�in da se spo-razumeju sa Hrvatima, revoltiranim donošenjem Uredbe o administrativnoj pode-li zemlje koja je ozna�ila ukidanje istorijskih pokrajina i pokazala da vlast ne od-ustaje od primene Vidovdanskog ustava, dr Milovan Grba je u Srpskim Moravi-cama poru�io Srbima da je primaran zadatak u�vrš�ivanje i razvitak državne za-jednice, a ne ispunjavanje nerealnih zahteva ve�ito nezadovoljnih Hrvata. U re�i-ma koje je izgovorio tom prilikom – da je mogu�e uspostaviti snažnu državu iako se zna�ajan deo njenih gra�ana nadao nestanku te zajednice s politi�ke karte Evrope, opstruisao rad njenih institucija i destabilizovao je primenom razli�itih sredstava i metoda – dr Grba nije uo�avao, izgleda, nikakvu logi�ku poteško�u.17 Rezolutan je bio i dr Jovan Kockar. Narodni poslanik Viroviti�ke županije upo-zoravao je da je državno ure�enje zasnovano na pokrajinskim autonomijama po-grešno rešenje i da �e radikali sve u�initi i sve žrtvovati da spre�e raspad države u kojoj su Srbi i Hrvati tako izmešani da je razgrani�enje me�u njima gotovo ne-mogu�e.18

Kada je po�ela predizborna kampanja uo�i novih parlamentarnih izbora, zakazanih za 18. mart 1923, intenzivirano je održavanje partijskih zborova na kojima su se �elni ljudi obra�ali bira�ima, nastoje�i da uti�u na njihovo politi�-ko opredeljenje.19 Radikali su se pozivali na „sjajnu“ prošlost svoje stranke ko-ja �e, s tako bogatim iskustvom, nesumnjivo uspešno upravljati kormilom dr-žavnog broda i u budu�nosti. Preporu�uju�i se Srbima, usredsre�ivali su se na emocije glasa�a, svesni �injenice da �e se srpski svet na izborima prikloniti oni-ma koji mu, pre svega, obe�aju o�uvanje tekovina za koje su proliveni „potoci krvi“. Njihov juna�ki duh pokušavali su da preusmere iz vojni�ke na politi�ku

17 +�� @� �� $�� &� ��, ��

� �� *��, ��, `�. 128, 14. \�� 1922, 3. 18 �� @� . $��. �� _�\�, ��, `� 207, 23. � � �`�� 1922, 1. 19 U tome su politi�ari �esto bivali beskrupulozni, ne biraju�i sredstva kako bi pridobili

bira�e. Niko Bartulovi� je na to upozoravao svog prijatelja Mirka Koroliju, kada je on došao na ide-ju da se kandiduje za narodnog poslanika: „Ho�eš li ti htjeti da demagoški agitiraš, da svijesno go-voriš gluposti, da besavjesno psuješ protivnike, da žonglerski lažeš, kao što to svi �ine pred – Nj. Veli�anstvom Narodom?!“ (ASANU, 14540-IV/7a, Zaostavština Mirka Korolije: Niko Bartulovi� – Mirku Koroliji, Split, 1. �pril 1921)


sferu, slikovito im predo�avaju�i kako je prošlo vreme borbe „ma�em i olo-vom“, kako više ne odlu�uje „svetlo oružje i srce juna�ko“ jer je došlo vreme borbe gumenim kuglicama. Ono što su radikali posebno naglašavali jeste da se ta bitka bije za opstanak Srba; obe�avali su da �e Radikalna stranka i dalje sta-jati na stanovištu nepovredivosti Vidovdanskog ustava, kojim je uspostavljeno državno i narodno jedinstvo i koji je naj�vrš�i garant da oni ne�e ponovo potpa-sti pod vlast Zagreba. Rešavanje agrarnog pitanja tako�e su svrstavali me�u svoje prioritete.20

U predizbornom periodu radikali su ubrzali i osnivanje novih strana�kih organizacija u lokalnim sredinama kao što su Nadovac u viroviti�kom srezu, Me-dinci i Donji Meljani u slatinskom srezu, �a�inci u orahovi�kom srezu i mnogim mestima Like, Banije, Korduna i Dalmacije.21

Za razliku od radikala demokrati su u pogledu predizborne agitacije u na-rodu, koja je bila prili�no skromna, ovog puta podbacili. To je bila direktna po-sledica sukoba izme�u Pribi�evi�evog i Davidovi�evog krila Demokratske stran-ke koji je uticao da su se lokalni strana�ki prvaci više posvetili konsolidovanju stanja u stranci, nego što su radili na približavanju strana�kog programa narodu.22 Utoliko je zna�ajniju ulogu u izbornoj borbi imala strana�ka štampa. Srpsko kolo je od ranije kontinuirano izveštavalo, u skladu s osnovnom idejom njegovog glavnog urednika – da se Demokratska stranka, neprekidnim radom u korist svo-jih pristalica, iz dana u dan priprema za slede�e izbore, kako bi na njima popravi-la rejting – o svemu što narodni poslanici iz njenih redova �ine da opravdaju gla-sove bira�a, odnosno o koracima koje preduzimaju u pravcu rešavanja mnogo-brojnih problema. U Srpskom kolu su zato od re�i do re�i objavljivana poslani�ka pitanja upu�ena nadležnim ministrima i njihovi odgovori, kao i govori poslanika izre�eni u Narodnoj skupštini i informacije o svim ostalim njihovim skupštinskim aktivnostima.

Predizborna kampanja nije prošla bez me�usobnih, �esto beskrupuloznih, obra�unavanja politi�kih protivnika. Do obra�una je dolazilo na politi�kim zbo-rovima, gde su govornici prikazivali konkurentske stranke samo u tamnim tono-vima, a i preko štampe. Pošto je nedostatak politi�ke kulture bio trajno obeležje �itavog me�uratnog perioda, nepoštedna borba me�u suparni�kim grupama nika-da nije ni prestajala. �ak ni to što su bili zajedno na vlasti sve do kraja 1922. go-dine, radikale i demokrate nije spre�avalo da za to vreme neprekidno strasno po-lemišu, �esto ne biraju�i re�i. Radikali su prebacivali demokratima, izme�u osta-log, to što su zaveli li�ni režim u Hrvatskoj, popunjavaju�i upravni aparat samo svojim �lanovima, i tako neposredno podsticali hrvatsko nezadovoljstvo. Zame-rali su im i zloupotrebe prilikom sprovo�enja agrarne reforme, jer su podelu ze-

20 +�� @� �� $�� > ��, ��, `�. 31,

10. � `�� 1923, 1; =�� @. $. �. � *��, ��, `�. 45, 28. � `�� 1923, 1–2; !�� , ��, `�. 51, 7. �� 1923, 1.

21 ]� �� . ��{, !� �� 1923. �� : !�� _��{ � [�� (1918–1923), � �� 1995, 257.

22 Ivica Miškulin, Parlamentarni izbori u Brodskom kotaru 1923. godine, Scrinia slavoni-ca: godišnjak Podružnice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog instituta za povijest, br. 3, 2003, 460–462.


mlje vršili nepravedno, na osnovu �lanstva u stranci. Na meti slavonskih radikala bio je naro�ito dr Ivan Ribar, koga su optuživali da „vedri i obla�i“, odnosno ko-risti svoj politi�ki uticaj prilikom zapošljavanja državnih �inovnika i meša se u sve lokalne poslove u županiji. Ni demokrati nisu ostajali dužni radikalima. I da-lje im je posebno smetao Stojan Proti�, zato što je pokušavao da iza�e u susret zahtevima hrvatskih politi�ara. Iako je to bila njegova li�na inicijativa, demokrati su kritikovali �itavu Radikalnu stranku, jer i pored tog „izdajstva“ nije isterala Proti�a iz svojih redova.23 No, u jednom su bili složni i radikali i demokrati: Stje-pan Radi� bio je fatalna li�nost kada je u pitanju normalno funkcionisanje novo-stvorene države. Njihovi napadi na Radi�a nisu, samim tim, imali zna�enje uobi-�ajenog obra�unavanja me�u strankama koje se bore za prvo mesto na politi�koj sceni, ve� je njihov smisao bio mnogo dublji. Vo�a HRSS-a nije bio samo poli-ti�ki protivnik ve� – državni neprijatelj broj jedan. Zato je stalno žigosan kao se-paratista, pa �ak i kao zlo�inac: na po�etku Velikog rata pozivao je hrvatske mase u boj protiv Srbije i podsticao, svojim neodmerenim, otvoreno antisrpskim govo-rima i �lancima, njihovu agresiju na Srbe. Radikalska i demokratska štampa, na-ro�ito Srpsko kolo, sistematski je iznosila na svetlost dana kompromituju�e mate-rijale koji su Radi�a predstavljali kao velikog poklonika Habzburške monarhije, srbofoba i politi�ara u �iju odanost Kraljevini SHS ne treba verovati. Prozivane su, me�utim, i druge hrvatske politi�ke stranke, naro�ito Hrvatska zajednica koja se u to vreme zajedno sa HRSS-om nalazila u sastavu Hrvatskog bloka. Njeni vi-�eniji �lanovi, koji su �esto zauzimali odre�ene položaje u lokalnim gradskim sredinama, tako�e su stigmatizovani kao „srbomrsci“ �iji gresi protiv Srba datira-ju još iz vremena Velikog rata i pre njega. Žigosani su i frankovci, kao najradi-kalniji protivnici Srba.

Kad je po�ela predizborna kampanja, trvenja me�u strankama postala su još burnija nego ranije, tako da je britanski poslanik u Beogradu verovatno bio u pravu kada je, nekoliko godina kasnije, zabeležio kako su Traj�keove (Tre-itschke) re�i da ni u jednoj zemlji strana�ka mržnja ne može i�i tako daleko kao u Nema�koj proizašle iz njegovog nepoznavanja balkanskih politi�ara.24 Demo-kratska propaganda posebno se okomila na nosioce izbornih lista dr Milovana Grbu, dr Dušana Peleša, dr Jovana Kockara, Krstu Mileti�a. Dr Grbi je prebaci-vano što je rat proveo u Švajcarskoj dok su pravi patrioti ginuli na bojištima, na šta je on odgovarao protivargumentom kako ni Svetozar Pribi�evi� nije vojevao ve� je tokom najve�eg svetskog krvoproli�a mirno živeo u Budimpešti. O dr Pe-lešu demokrati su se izjašnjavali kao o neprincipijelnom �oveku koji „menja stranke kao stare kapute“, što je bila aluzija na njegovu politi�ku preorijentaciju od nekadašnjeg pristalice Svetozara Pribi�evi�a u njegovog protivnika; na Pele-šov ra�un imali su još primedbi, pošto on zbog finansijske koristi, koju �e navod-no imati u slu�aju uspeha, zastupa strane firme koje se bore za pravo na eksploa-taciju krajiških šuma, dok za vreme Sjeni�arske bune i veleizdajni�kog procesa nije našao za shodno da u�estvuje u odbrani optuženih. Ministru za agrarnu refor-

23 "[�� _��`�{ ��{], !�� [�� , �}, `�. 35, 1. � � �`�� 1921, 1–2. 24 Živko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji: godišnji izveštaji Britanskog po-

slanstva u Beogradu 1921–1938, knjiga prva (1921–1930), Beograd–Zagreb 1986, 644.


mu K. Mileti�u pripisivano je u krivicu što još nije rešeno agrarno pitanje, a dr Jovanu Kockaru (koga ve� ni njegovo prezime nije preporu�ivalo!) to što je za vreme rata otkazao stan bolesnom i nemo�nom vo�i radikala iz Hrvatske i Slavo-nije dr �or�u Krasojevi�u.25

Ni radikali nisu ostajali dužni konkurentskoj stranci, koju su pogrdno na-zivali „demokradljiva�kom“ strankom. Napadali su naro�ito Milana Pribi�evi�a, �ime je nastavljena svojevrsna kampanja koju je protiv njega dugo vodio dr Mi-lovan Grba, predstavljaju�i ga u zagreba�kom Narodnom djelu kao obi�nog de-magoga i manipulatora selja�kim masama. Pukovnik Pribi�evi� je proglašen me-diokritetom koji je ušao u Konstituantu samo zato što se služio nelegalnim sred-stvima u agitaciji, odnosno lažnim obe�anjima bira�ima. On je nemoralan �ovek jer stoji na stanovištu integralnog jugoslovenstva, a srpskim glasa�ima ipak se obra�a kao Srbin, ure�uje list koji se zove Srpsko kolo i govori o srpstvu. Zatim, Milan Pribi�evi� uzdiže kralja i dinastiju Kara�or�evi�, dok je za vreme rata, okupljaju�i dobrovoljce, u Americi i Odesi agitovao za republiku. Povre�en ta-kvim pisanjem radikalske štampe, Milan Pribi�evi� im se odužio objavljivanjem izbornog proglasa u Srpskom kolu. U proglasu, kojim je pokušao da zada odlu�an udarac radikalima, upotrebio je protiv njih istu argumentaciju koju su oni koristili protiv njega. Opisao ih je kao ljude koji se lažno izdaju za velike Srbe, dok njiho-vi politi�ki potezi pokazuju nešto sasvim drugo. Iako optužuju druge stranke da su protiv Srbije, državi nisu dali �isto srpsko ime ve� su je nazvali Kraljevina Sr-ba, Hrvata i Slovenaca, a odustali su i od srpske zastave; dopustili su da se radi-�evci i frankovci ponovo osile, otvorili su sva njihova društva koja su demokrati zabranili i žele da podele državu tako da srpski etni�ki prostor u Hrvatskoj ostane pod vladom u Zagrebu.26

Ogor�eni zbog toga što je novi ministarski kabinet sastavljen, po�etkom 1923. godine, bez njihovih predstavnika, demokrati su stvarali me�u bira�ima loše raspoloženje �ak i prema Nikoli Paši�u, optužuju�i ga za vlastoljubivost.27 Radikali su, s druge strane, potencirali upravo ugled koji je Paši� uživao me�u savremenicima, kako bi privukli što ve�i broj glasa�a. Zato su objavljivali izja-ve istaknutih svetskih politi�ara (Lojda Džordža, lorda Roberta Sesila i drugih) o vo�i Radikalne stranke, prema kojima je on najoštroumniji živi državnik, je-dan od najve�ih ljudi u evropskoj diplomatiji i, uopšte, veoma mudar politi-�ar.28 Sukob interesa naveo je radikale da u propagandnom tekstu, objavljenom u Straži, pod naslovom „Zašto ne mogu i ne smem da glasam za tzv. demokra-te?“ predo�e bira�ima nedostatke Demokratske stranke. Kao njihove najve�e mane istakli su: favorizovanje jugoslovenskog imena na ra�un srpskog i svih ostalih „plemenskih“ naziva, zatim to što demokrati predstavljaju raznorodnu grupu u kojoj su se okupili ljudi razli�itih politi�kih afiniteta i sumnjive prošlo-

25 �� ;��, �}, `�. 9, 1. �� 1923, 3. 26 $�� . � �� !, �}, `�. 8, 22. � `�� 1923. 27 �� _��`�{ ��{, ! �� ! �� +�%�� , �}, `�. 1, 4.

\�� 1923, 1–2. 28 �� !��%� �� , ��, `�. 38, 20. � `�� 1923, 2.


sti, što su neozbiljni i neodgovorni – ne ispunjavaju data obe�anja; oni su, tako-�e, „grobari našega dinara i naše valute“, a klevetama i lažima seju razdor i mr-žnju u državi.29

Da bi osvojili više glasova onog dela bira�kog tela koje su smatrali svo-jom ciljnom grupom – Srba, i radikali i demokrati su se služili istom metodom: proglašavali su jedni druge ve�om opasnoš�u po opstanak i funkcionisanje drža-ve nego Stjepana Radi�a i njegovu stranku, od kojih su Srbi najviše zazirali! Kao dokaz te tvrdnje demokrati su navodili kontakte radikalskih prvaka sa vo�om HRSS-a, dok su radikali za demokrate tvrdili da se „uvla�e kao crv u organizam države, deluju u tom organizmu rastvorno, tajno, ne�ujno“, što ih �ini „i sto puta“ gorim neprijateljima države od Radi�a, koji radi otvoreno!30 Ipak, nisu prestajali ni napadi na Radi�a, a dolazilo je do obra�una i sa lokalnim hrvatskim politi�ari-ma, razli�ite strana�ke orijentacije, kao na primer sa gradona�elnikom Osijeka dr Henglom, zajedni�arem. Gradona�elnik je optuživan za zavo�enje rafiniranog „srbožderskog“ i antidržavnog režima u Osijeku.

Kako bi se izvojevala pobeda nad suparnicima, bilo je veoma važno sta-viti na izborne liste kandidate koji uživaju simpatije glasa�a. Zato se pažljivo procenjivalo koje bi li�nosti, zahvaljuju�i svojoj popularnosti, bile najpogodnije za tu ulogu. Mati�na organizacija Demokratske stranke u Plaškom, koja se ose�a-la vrlo ugrožena pred radikalskom ofanzivom, preuzela je inicijativu za izbor kandidata za srez Ogulin. Pošto su radikali za nosioca liste uzeli dr Milovana Gr-bu, rodom iz Plaškog, a za sreskog kandidata sveštenika Nikolu Alagi�a, tako�e Plaš�anina, demokrati su procenili da bi s tako jakim kandidatima mogao da iza-�e na kraj jedino prota rije�ki Sava Kosanovi�. Prema njihovim saznanjima, on je �asna, nekompromitovana li�nost koju narod dobro poznaje, uvažava i poštuje; za vreme rata bio je interniran, a posle rata žrtva italijanske agresije na jugoslo-venske teritorije, te zbog svega toga protivnici ne bi imali nikakve argumente protiv njega. Svojim kvalitetima prota Kosanovi� dakle daleko nadmašuje i dr Grbu i N. Alagi�a. Razlog zbog koga je odluka pala na njega bio je i taj što je Sa-va Kosanovi� bio sveštenik Srpske pravoslavne crkve, što je podizalo njegov autoritet u narodu.31

Odluke o tome koja �e li�nost predstavljati stranku na izborima nisu uvek donošene sporazumno i mirno, ve� tek posle velikih razmimoilaženja u mišljenjima i trvenja. Na primer, na okružnoj konferenciji Radikalne stranke u Daruvaru, održanoj 1. februara 1923, kada je trebalo utvrditi nosioca liste i sre-ske kandidate za okrug Slavonska Požega, Daruvar�ani i Pakra�ani tražili su da nosilac liste bude �eda Kosti�, a novogradiški, požeški i novski srez želeli su da na tom mestu vide Lazara Ba�i�a, trgovca iz Jasenovca. Tom prilikom, iz-me�u predstavnika dve grupe došlo je ne samo do verbalnog su�eljavanja, ve� i do fizi�kog obra�una. Problem je rešen odlukom Glavnog odbora Radikalne stranke koji se opredelio za �edu Kosti�a što je izazvalo nezadovoljstvo pristali-

29 ��, `�. 41, 23. � `�� 1923, 2. 30 >��\�;�� , ��!, ��, `�. 49, 5. �� 1923, 1. 31 "�, 83–1–8/401, %��^�\� ] �� |�� { � ��

� _�� – %��^�\� ] �� , 5. \�� 1923.


ca Lazara Ba�i�a.32 U isto vreme, izbio je nesporazum i izme�u �ede Kosti�a i predsednika Radikalne stranke u Jasenovcu, prote Mihaila Medakovi�a. Kosti� se predstavljao kao glavni organizator stranke u Požeškoj županiji, što mu je Meda-kovi� osporavao, isti�u�i svoje zasluge za širenje radikalizma na tom prostoru.33

Napeta atmosfera u kojoj se odvijala predizborna agitacija najzad je okon�ana 18. marta 1923. Teritorijalne jedinice po kojima su tog dana obavljeni parlamentarni izbori nisu pretrpele nikakve izmene u odnosu na one iz 1920. go-dine, tako da je Hrvatska sa Slavonijom ponovo bila podeljena na 9 izbornih okruga; samo je u Dalmaciji došlo do promene utoliko što je od severnog dela pokrajine, koji je u me�uvremenu pripojen Kraljevini SHS, formiran novi izborni okrug „Šibenik i oblast Zadarskog suda“.

U novom izbornom okrugu odziv bira�a bio je od skromnih 63,4% u ben-kova�kom srezu do 77,1% u srezu Drniš. Glasa�ima je bilo ponu�eno da biraju izme�u kandidata Hrvatske pu�ke, Zemljoradni�ke, Demokratske i Radikalne stranke i kandidata s liste Trumbi�-Drinkovi�. U benkova�kom srezu ubedljivu pobedu odnela je Radikalna stranka, osvojivši 4.764 glasa (56,6%), za njom je sledila lista Trumbi�-Drinkovi�, sa 2.717 glasova (32,3%), dok su preostale tri stranke dobile samo 935 glasova (11,1%). Radikalna stranka je bila na prvom mestu po broju dobijenih glasova i u kninskom srezu (6.653 ili 71%), gde je gla-salo 69,5% bira�a, lista Trumbi�-Drinkovi� na drugom (1.630 ili 17,4%), a sve ostale stranke osvojile su tako�e mali broj glasova (1.090 ili 11,62%). U ostalim srezovima, gde nije bila tako velika koncentracija srpskog stanovništva kao u benkova�kom i kninskom, rezultati su bili sasvim druga�iji. U drniškom srezu pobedila je lista Trumbi�-Drinkovi� sa 2.994 glasa (63,4%), iza nje je bila Radi-kalna stranka sa 1.364 glasa (28,9%), dok su Demokratska (191 glas ili 4%), Hr-vatska pu�ka (161 ili 3,4%) i, naro�ito, Zemljoradni�ka stranka (samo 13 glasova ili 0,3%) i tu prošle veoma loše. Za razliku od pomenutih srezova, srez Pag, gde je odziv bira�a iznosio 64,9%, pokazao je izvesne specifi�nosti utoliko što su tu glasovi bili ravnomernije raspore�eni: pobedni�ka Hrvatska pu�ka stranka dobila je 767 glasova (36,3%), Zemljoradni�ka 538 (25,4%), lista Trumbi�-Drinkovi� 345 (16,3%), Demokratska stranka 257 (12,2%) i Radikalna 208 (9,8%). Nijedna stranka nije osvojila više od polovine glasova ni u šibeni�kom srezu, gde je na iz-bore izašlo 69,4% bira�a. Tu je najbolje prošla Zemljoradni�ka stranka, sa 3.785 glasova (34,3%), ispred liste Trumbi�-Drinkovi� sa 2.728 glasova (24,7%), Radi-kalne stranke sa 1.924 glasa (17,4%), Demokratske stranke sa 1.740 glasova (15,8%) i Hrvatske pu�ke stranke sa samo 860 glasova (7,8%).

U celom izbornom okrugu Šibenik-Zadar, koji je dao 35.664 glasa�a ili 68,5%, pobedila je Radikalna stranka sa 14.913 glasova ili 41,8%, a iza nje su bi-le lista Trumbi�-Drinkovi� (10.414 ili 29,2%), Zemljoradni�ka stranka (4.466 ili 12,5%), Demokratska stranka (3.524 ili 9,9%) i Hrvatska pu�ka stranka (2.347 ili 6,6%). Radikalna stranka pobedila je u srezovima sa srpskom populacijom, a deo

32 �� {, _� �� /�� . $��. � ��,

�� (� ��), `�. 377, 23. � `�� 1923, 2. 33 �� {, /��-`�� %� �� [�� , ��, `�.

384, 3. �� 1923, 2.


srpskih glasova otišao je i Demokratskoj stranci. Socijalni program Zemljorad-ni�ke stranke,34 koja je nastupala s klasnih pozicija, nije privla�io Srbe, tako da je ona imala više uspeha me�u hrvatskim stanovništvom. Ipak, i Hrvati su se ve�i-nom opredeljivali po nacionalnoj osnovi, budu�i da se oko liste Trumbi�-Drinko-vi�, orijentisane ka hrvatstvu, i Hrvatske pu�ke stranke okupilo 35,8% glasa�a. Srbi su u Radikalnoj stranci, sa njenim harizmatskim vo�om Nikolom Paši�em, prepoznavali politi�ku snagu koja je vodila i s uspehom izvršila proces oslobo�e-nja i ujedinjenja srpskog naroda. Izašavši prvi put na glasanje u novoj državi, Sr-bi severne Dalmacije izrazili su, u stvari, zadovoljstvo ishodom Velikog rata ko-jim je najzad okon�ana vekovna dominacija stranih sila na tom podru�ju i zahval-nost što im je pružena mogu�nost da se po�nu, kao ravnopravni �lanovi zajednice jugoslovenskih naroda, nesmetano razvijati. I ne samo to. Svojim opredeljenjem oni su iskazali privrženost sunarodnicima u Srbiji i pokazali da državne granice ne mogu da ugase ose�anje duhovnog jedinstva me�u pripadnicima jednog naro-da. Upravo zbog svega toga na srpskim glasa�kim mestima glasalo se, s malim izuzecima, samo za radikale. Pa�ene u kninskom srezu predstavljale su, u tom smislu, najdrasti�niji primer, pošto je svih 337 glasa�a ukazalo poverenje Radi-kalnoj stranci. Sli�no je bilo i na drugim glasa�kim mestima: u Biskupiji je od 313 glasa�a 295 glasalo za radikale, u Mokrom Polju od 604 glasa�a 603 je gla-salo za radikale, a samo 1 za demokrate, u Pola�i 297 za radikale i 10 za demo-krate, u Žegaru 410 za radikale, 3 za demokrate i 2 za zemljoradnike itd. Zahva-ljuju�i tim pretežno srpskim glasovima, Radikalna stranka dobila je u izbornom okrugu Šibenik i oblast Zadarskog suda 3 poslani�ka mandata: u parlament su uš-li dr Uroš Desnica, Ljubomir Jovanovi� i dr Nikola Novakovi�, sva trojica Srbi. Severna Dalmacija dala je još dva poslanika, dr Matu Drinkovi�a i Mate Goretu, Hrvate.35 To zna�i da je oko 66.000 Srba ili 29,67%, koliko ih je tada živelo na podru�ju izbornog okruga Šibenik–Zadar, zastupalo 60% njihovih poslanika.

U izbornom okrugu Kotor-Dubrovnik-Split bilo je istaknuto više kandi-datskih lista. To su bile liste Hrvatske pu�ke stranke, Radikalne stranke, HRSS, Komprom. zemljoradni�ke, Demokratske, Nezavisne radni�ke, liste Trumbi�-Drinkovi�, Zemljoradni�ke i Invalidske stranke. Na izbore je izašlo ukupno 69.307 glasa�a ili 66,9%. Rezultati glasanja i ovde su bili u skladu s nacionalnom strukturom stanovništva, i pored nastojanja demokrata tokom predizborne kam-panje da uti�u na glasa�e da se ne opredeljuju po „plemenskoj“ osnovi ve� za stranku koja je, kako su oni pokušavali da se predstave, jedini autenti�ni pobor-nik ideje nacionalnog i državnog jedinstva i jedini garant opstanka jugoslovenske zajednice pred aspiracijama susednih zemalja. Oni koji su obratili pažnju na re�i Luja Vojnovi�a: „Svi treba da se odreku svojih slavnih tradicija, i da ih prilože na oltar domovine“36 ostali su u manjini, tako da je za hrvatske stranke glasalo

34 Savez zemljoradnika Ravnih kotara i Bukovice osnovan je januara 1923, na inicijativu

Ilije Ze�evi�a, Save Kneževi�a i Jovana Novakovi�a. (D. Plen�a, Benkova�ki kotar izme�u dva svjetska rata, 315).

35 �� , � �� #�� 18. �� 1923. ��, � �� ]-� #�� . }��{, � �� 1924, 9, 122–123, 165–167.

36 Lujo Vojnovi�, Za tradiciju Dubrovnika, Jedinstvo (Dubrovnik), br. 43, 16. mart 1923.


54,7% bira�kog tela. U tom procentu HRSS je u�estvovala sa 40%, pridobivši 27.688 glasa�a. Na taj na�in ona se našla ispred Radikalne stranke (9.025 glasova ili 13%), Demokratske stranke (7.447 ili 10,7%), Zemljoradni�ke (6.267 ili 9%), liste Trumbi�-Drinkovi� (5.795 ili 8,4%), Komprom. zemljoradni�ke stranke (5.379 ili 7,8%), Hrvatske pu�ke (4.349 ili 6,3%), Nezavisne radni�ke (2.646 ili 3,8%) i Invalidske (720 ili 1%). Srbi su i ovde glasali najviše za Radikalnu stran-ku, pa je ona i izvojevala pobedu upravo tamo gde su oni preovladavali: samo u kotorskom srezu, osvojivši �ak 4.717 od 6.152 glasa ili 76,7%. Sve druge stranke ostale su vrlo daleko iza nje: HRSS sa 483 glasa (7,9%), Hrvatska pu�ka stranka sa 286 glasova (4,6%), lista Trumbi�-Drinkovi� sa 219 glasova (3,6%), Demo-kratska stranka sa 217 glasova (3,5%) itd.37

U Narodnu skupštinu trebalo je da u�e, shodno izbornim rezultatima, 10 poslanika s južnog Primorja, me�u kojima su sedmorica pripadali HRSS-u, dvoji-ca Radikalnoj stranci, a jedan Demokratskoj stranci. Samo jedan, radikal Mirko Komnenovi�, bio je Srbin (10%).38 Srbi su, dakle, na podru�ju Dalmacije, dobili 4 poslanika ili 26,66%, što je više od njihove procentualne zastupljenosti u struktu-ri stanovništva. Ta prednost, koja je bila naro�ito upadljiva u severnom delu po-krajine, na jugu nije postojala, jer je izbor samo jednog srpskog poslanika bio u skladu s nacionalnim sastavom.

Politi�ka stranka Izborni okrug

Šibenik-ZadarIzb. okrug Kotor-Dubrovnik-Split

Broj poslanika

Br\ poslanika Srba

Radikalna stranka 41,80% 13% 5 4 Lista Trumbi�-Drin-kovi� 29,20% 8,40% 2 – Demokratska stranka 9,90% 10,70% 1 – Hrvatska republikan-ska selja�ka stranka 40% 7 – Ostale stranke 19,1% 27,9% – – 100% 100% 15 4 (26,6%)

Narodni poslanici Srbi iz Dalmacije po politi�kim strankama, izabrani 1923. U Hrvatskoj i Slavoniji, Bjelovarsko-križeva�ki izborni okrug dao je naj-

više glasa�a: 76.270 ili 86,1%. Procenat zastupljenosti Srba u nacionalnoj struk-turi stanovništva drasti�no se razlikovao od jednog izbornog sreza do drugog, pa je u srezu Grubišno Polje iznosio, prema popisu iz 1921. godine, �ak 47,1%, a u srezu �ur�evac samo 1,59%. Dosta Srba bilo je i u srezovima Bjelovar i Garešni-ca, 22% odnosno 21,12%, dok ih je u srezu Koprivnica bilo 12,52%, u srezu Ku-tina 6,76%, u srezu Križevci 5% i u srezu �azma 4,75%. U celom okrugu, u na-vedenih osam izbornih srezova, u izbornu borbu ušlo je 5 politi�kih stranaka (De-mokratska, HRSS, Hrvatska stranka prava, Hrvatska pu�ka i Radikalna stranka).

37 �� , � ��

�� #�� 18. �� 1923. ��, 9, 118–120. 38 {��, 163–167.


U izbornom srezu gde je procenat Srba bio najve�i, Grubišnom Polju, Sr-bi su ponovo poklonili poverenje, kao i na izborima za Ustavotvornu skupštinu, integralnom jugoslovenskom programu Demokratske stranke koja se sa 2.276 glasova našla odmah iza HRSS i njenih 2.422 glasa. I u ostalim srezovima gde je bio zna�ajniji procenat Srba, Bjelovaru i Garešnici, demokrati su osvojili dosta glasova (2.469, odnosno 1.123) i tako�e zauzeli drugo mesto iza HRSS. Karakte-risti�no je da je Radikalna stranka izme�u dva izbora uspela da pove�a broj pri-stalica, tako da je u Grubišnom Polju za nju glasalo, umesto samo 13 glasa�a ko-liko ih je bilo 1920. godine, 217 glasa�a; u srezu Bjelovar taj broj porastao je sa 350 na 818, a u srezu Garešnica sa 21 na 371. U svim srezovima vladao je isti odnos snaga: HRSS je bila na prvom mestu, a Demokratska stranka na drugom, s tim što je razlika me�u njima bila utoliko ve�a ukoliko je bio manji procenat Sr-ba. U svakom slu�aju, HRSS je na podru�ju Bjelova�ko-križeva�kog izbornog okruga i dalje bila dominantna politi�ka snaga, osvojivši ukupno 63.841 glas (83,7%). Druge dve hrvatske stranke osvojile su jedva 1.344 glasa ili 1,8% (Hr-vatska stranka prava) i 490 glasova ili 0,6% (Hrvatska pu�ka stranka). Odgovor Srba na rastu�i hrvatski nacionalizam još uvek se sastojao od podrške izrazito ju-goslovenski orijentisanoj Demokratskoj stranci; u realizaciji njenog programa i uspostavljanju jake jugoslovenske države oni su videli perspektivu svom nacio-nalnom opstanku. Zato je Demokratska stranka dobila 8.351 glas (11%), prema samo 2.244 glasa (2,9%) Radikalne stranke. Me�utim, više od 13% Srba iz ove županije ponovo je ostalo bez svog predstavnika u parlamentu, budu�i da je jedi-ni izabrani poslanik Demokratske stranke, dr Ve�eslav Vilder, kome je to bio drugi mandat, bio Hrvat.39

Na podru�ju Varaždinskog izbornog okruga sa Me�umurjem, koji se na-lazio uglavnom duž pograni�nog pojasa prema Sloveniji, istaknuto je pet kandi-datskih lista: socijal-demokratskih disidenata, Hrvatske zajednice, Demokratske stranke, Hrvatske pu�ke stranke, Socijal-demokratske stranke, HRSS-a, Jugoslo-venske zajednice i lista kandidata bez politi�kog obeležja. U svim srezovima i ovog okruga HRSS je odnela ubedljivu pobedu: od 81,9% glasa�a, koliko je izaš-lo na izbore, 88,6% opredelilo se za Radi�evu stranku. Sve druge stranke ravno-merno su podelile preostale glasove �iji je broj, u odnosu na broj glasova datih HRSS-u, bio gotovo simboli�an. Na drugom mestu našla se Demokratska stranka (4,2%), zatim Hrvatska zajednica (2%), Hrvatska pu�ka (1,6%), Jugoslovenska zajednica (1,5%) itd. Može se pretpostaviti da su glasovi malog broja Srba koji su živeli na podru�ju Varaždinskog izbornog okruga sa Me�umurjem (1%) pripa-li demokratima, budu�i da radikali ovde nisu ni pokušali da u�estvuju u izbornoj borbi. Demokratska stranka dobila je jednog poslanika, dr Hinka Krizmana, Hr-vata, dok su preostalih 9, tako�e Hrvata, bili �lanovi HRSS.40

U Viroviti�kom izbornom okrugu, koji se prostirao u severnom delu Sla-vonije, odziv bira�a bio je ve�i nego na prvim izborima. Glasa�i, 79,9% bira�kog tela, trebalo je da se odlu�e za jednog od kandidata s liste Socijal-demokratske, HRSS, Radikalne, Demokratske, Hrvatske pu�ke ili Zemljoradni�ke stranke. U

39 {��, 7, 86–88, 163–167. 40 {��, 7, 89–91, 163–167.


svih osam izbornih srezova pobedila je Radi�eva stranka, što je i o�ekivan rezul-tat, budu�i da ni u jednom srezu Srbi nisu �inili ve�insko stanovništvo. U srezu Slatina, gde je bilo najviše Srba (41%), HRSS je pridobila 50,2% glasa�a, dok su se iza nje našle Demokratska stranka sa 1.905 glasova (28,3%) i Radikalna stran-ka sa 1.304 glasa (18,9%). Za svega nekoliko godina, koliko je prošlo od izbora za Ustavotvornu skupštinu, Demokratska stranka uspela je da stekne više pristali-ca i da prestigne Radikalnu stranku koja je 1920. zauzela drugo mesto, ispred De-mokratske stranke. Pri tome, broj demokratski orijentisanih glasa�a pove�ao se znatno više nego broj radikalski orijentisanih, iako je izvestan porast primetan i kod jednih i kod drugih. U srezu Osijek (36% Srba) Srbi su i dalje bili naklonjeni Radikalnoj stranci, koja je osvojila 30,4% glasova. Demokratska stranka dobila je tri puta manje glasova, 10,2%, a Zemljoradni�ka 8,1%. Drasti�na promena u ovom srezu dogodila se kada je u pitanju HRSS, koja je 1920. dobila samo 77 glasova, a sad �ak 2.863 ili 49,7%. U samom gradu Osijeku (13% Srba), gde uopšte nije postojala mesna organizacija HRSS-a41 i gde je interese hrvatskog gra�anstva artikulisala mesna organizacija Hrvatske zajednice, osnovana 5. okto-bra 1919,42 radi�evci su osvojili 4.264 glasa ili 74,3% i to zahvaljuju�i podršci upravo Hrvatske zajednice koja je, kako ne bi došlo do osipanja hrvatskih glaso-va, pozvala �lanstvo i pristalice da glasaju za HRSS. Radikali su se našli na dru-gom mestu sa 979 glasova (17,1%), demokrati na tre�em sa 271 glasom (4,7%) itd. Na podru�ju celog viroviti�kog okruga glasovi su bili raspore�eni tako što je pobedni�ka HRSS dobila 35.648 glasova (69,3%), dok se za Radikalnu i Demo-kratsku stranku opredelio približno isti broj bira�a: 6.552 (12,7%) i 6.365 (12,4%); za njima su sledile Hrvatska pu�ka stranka (1.059 ili 2,1%), Zemljorad-ni�ka (934 ili 1,8%) i Socijal-demokratska stranka (854 ili 1,7%). Srpsko gra�an-stvo i seljaštvo bilo je jasno izdiferencirano na dve struje: prosrpsku i projugoslo-vensku. Od 7 poslani�kih mandata, 6 je pripalo HRSS-u a 1 Radikalnoj stranci. Me�u izabranim poslanicima Srbin je bio samo jedan, radikal dr Jovan Kockar.43

Zagreba�ki izborni okrug imao je 15 izbornih srezova: Velika Gorica, Vrginmost, Glina, Dvor, Dugoselo, Zagreb, Jastrebarsko, Karlovac, Kostajnica, Petrinja, Pisarovina, Samobor, Sv. Ivan Zelina, Sisak i Stubica. Kao što je u �ita-vom okrugu odziv bira�a pove�an na 78,4%, tako je ve�a izlaznost zabeležena i u srpskim srezovima: u Glini je iznosila 78,8%, Dvoru 80,2%, Kostajnici 87,3%. Samo je u Vrginmostu bila manja nego 1920: 62,1%. Za poslani�ka mesta borile su se Demokratska, Hrvatska pu�ka, Radikalna, HRSS, Socijal-demokratska, Hr-vatska stranka prava i Nezavisna radni�ka partija. U srezovima gde je živelo toli-ko malo Srba da ih je bilo ispod jednog procenta (Velika Gorica, Dugo Selo, Za-greb, Jastrebarsko, Samobor, Sveti Ivan Zelina i Stubica) HRSS je postigla takav uspeh da je u ve�ini od njih (u srezovima Stubica, Velika Gorica, Sveti Ivan Zeli-

41 Osnovana je tek u jesen 1923 (dr Dragiša Jovi�, Politi�ki odnosi u Osijeku u svjetlu izbo-

ra za gradsko zastupstvo 30. prosinca 1923. godine, Slavonski povijesni zbornik, br. 1–2, 1987, 65). 42 Dragiša Jovi�, Hrvatska zajednica u politi�kom životu Slavonije, Srijema i Baranje

1919–1920. godine, �asopis za suvremenu povijest, br. 2, 2000, 238. 43 �� , � ��

�� #�� 18. �� 1923. ��, 92–93, 163–167.


na, Samobor) odnela skoro svih 100% glasova, a u ostalim preko 90%. Najviše glasa�a opredelilo se za Radi�evu stranku i u srezovima Karlovac i Sisak, gde je tako�e bilo malo Srba (4%, odnosno 5%): 9.001 ili 88,7%, odnosno 7.524 ili 89,3%. Gotovo svi Hrvati dali su glasove HRSS-u u srezovima Pisarovina i Petri-nja, gde je koncentracija Srba bila ve�a (21,23% i 43,72%): za radi�evce je glasa-lo 81,8%, odnosno 58,8% glasa�a, dok su se Srbi Pisarovine opredelili za Demo-kratsku stranku (838 ili 16,7%); za razliku od njih, koji su samo 0,3% glasova poverili Radikalnoj stranci, petrinjski Srbi, tako�e uglavnom prodemokratski ori-jentisani (2.411 ili 29,2%), imali su više glasa�a radikalske orijentacije (827 ili 10%). U srezovima u kojima su Srbi imali natpolovi�nu ve�inu redosled stranaka koje su zauzele prva tri mesta bio je isti: Demokratska stranka, HRSS, Radikalna stranka. Iskazano u brojevima i procentima, u srezu Vrginmost Demokratska stranka dobila je 3.092 glasa (69,6%), HRSS 650 (14,6%), a Radikalna stranka 644 (14,5%), u srezu Glina demokrati su osvojili 4.830 glasova (54,7%), radi�ev-ci 3.130 (35,4%), radikali 727 (8,2%), u srezu Dvor Demokratskoj stranci pripalo je 4.457 glasova (87,3%), HRSS-u 509 (10%), Radikalnoj stranci 89 (1,7%) i u srezu Kostajnica demokrati su se izborili za 3.352 glasa (54,2%), HRSS za 1 780 (28,7%) i radikali za 909 (14,6%) glasova. O�igledno da Demokratska stranka ni-je mogla da ra�una na podršku Srba nigde kao u dvorskom srezu, što je i razu-mljivo budu�i da se radi o rodnom kraju jednog od njenih vo�a, Svetozara Pribi-�evi�a i njegove bra�e, tako�e demokrata. Ukupno uzev, na nivou �itavog Zagre-ba�kog izbornog okruga, HRSS je dobila 83.129 glasova (75,5%), Demokratska stranka 20.748 (18,9%), Radikalna stranka 3.604 (3,3%), dok su ostale stranke, Nezavisna radni�ka sa 1.096 glasova (1%), Hrvatska pu�ka sa 563 (0,5%), Soci-jal-demokratska sa 492 (0,4%) i Hrvatska stranka prava sa 416 (0,4%) glasova potpuno marginalizovane. Srpski politi�ki stav ovde se nije promenio od prethod-nih izbora i omogu�io je Demokratskoj stranci da u parlament uvede dva kandi-data, jednog Srbina i jednog Hrvata: Valerijana Pribi�evi�a i dr Edu Lukini�a. Ipak, ni Radikalna stranka nije ostala bez poslanika Zagreba�kog izbornog okru-ga. To je bio dr Dušan Peleš, Srbin. U Narodnu skupštinu ušlo je i deset poslani-ka HRSS-a, Hrvata.44

U Li�ko-krbavskom izbornom okrugu izlaznost glasa�a bila je znatno ma-nja nego u Zagreba�kom, iznose�i 67,7%, mada je to bilo više nego na izborima iz 1920. Me�utim, u dva srpska sreza, Donjem Lapcu i Udbini, uzdržanih je bilo više nego tri godine ranije, dok se u Gra�acu izlaznost pove�ala na 66,1% i u Ko-renici na 65,8%. Kandidatske liste u ovom izbornom okrugu istakle su samo tri stranke: Demokratska (nosilac liste Svetozar Pribi�evi�), HRSS (Marko D. Do-šen) i Radikalna (Krsta Lj. Mileti�). I ovde je politi�ko opredeljenje glasa�a bilo u direktnoj vezi s njihovom nacionalnoš�u, tako da je broj glasova koji su dobija-le hrvatska i dve srpske stranke varirao u zavisnosti od koncentracije srpskog/hr-vatskog stanovništva. U srezu Donji Lapac demokrati i radikali zajedno osvojili su 91,4% glasova, što se potpuno poklapa s procentualnim udelom Srba. Demo-kratska stranka dobila je 2.558 glasova (83,5%), a Radikalna 241 (7,9%). Za

44 {��, 94–97, 163–167.


HRSS glasalo je preostalo, nesrpsko, stanovništvo: 264 glasa�a ili 8,6%. U srezu Korenica Demokratska stranka izvojevala je 3.932 glasa (74%), HRSS 1 029 (19,4%) i Radikalna 353 (6,6%), u srezu Udbina redosled je bio isti, a broj glaso-va je iznosio 1.644 (70,3%), 549 (23,5%) i 144 (6,2%). I u srezu Gra�ac demo-krati su pobedili sa 3.542 glasa (64,1%), ispred radi�evaca (1.313 glasova ili 23,8%) i radikala (671 ili 12,1%). U srezu Gospi� 4.524 glasa�a (57,3%) oprede-lilo se za Demokratsku stranku, 3.235 (40,9%) za HRSS i 142 (1,8%) za Radikal-nu stranku. Isto tako bilo je i u srezu Oto�ac: demokrati 4.113 glasova (50,8%), HRSS 3 432 (42,4%) i radikali 549 (6,8%). U ta dva sreza Srbi su �inili oko po-lovine ukupnog stanovništva, tako da se s velikom verovatno�om može tvrditi da su njihovi glasovi išli Demokratskoj i, u mnogo manjoj meri, Radikalnoj stranci. Za srpske stranke glasalo se najviše upravo u srpskim mestima kao što su Medak i Vrebac, gde HRSS nije dobila nijedan glas, zatim Divoselo, Ostrvica, Po�itelj, Babin Potok, Vrhovine, Zalužnice, Škare itd. I u srezovima Brinje i Peruši�, gde je Srba bilo u prili�no velikom broju (30,2%, odnosno 17,6%), srpski živalj iz Vodote�a, Vojvoduše, Prokika, Kosinja, izjašnjavao se u prilog Demokratske i, mnogo manje, Radikalne stranke. Redosled stranaka je tu ipak bio druga�iji nego u prethodnim srezovima, tako da je u srezu Brinje HRSS osvojila 2.628 glasova (65,2), Demokratska stranka 1 377 (34,2%), a Radikalna samo 23 (0,6%), dok je u srezu Peruši� HRSS osvojila 3.756 glasova (83,8%), daleko iza nje bila je De-mokratska stranka sa 706 glasova (15,7), a na poslednjem mestu bila je Radikal-na stranka sa simboli�nim 21 glasom (0,5%). U srezu Senj, gde je živelo samo 87 Srba ili 0,62%, za radi�evce je glasalo 2.428 gra�ana (92,8%), za demokrate 158 (6,0) i za radikale 31 (1,2%). Demokratska stranka s njenim projugoslovenskim programom uživala je puno poverenje Srba Like i Krbave, tako da su joj oni dali 22.554 glasova ili 52%. Zahvaljuju�i tome, u parlament su ušla tri srpska poslani-ka: dr |or�e Brankovi�, Stevan Kalember i Svetozar Pribi�evi�. HRSS je dobila 18.634 glasa ili 43% i dva poslanika (Karlo Brklja�i� i Marko D. Došen), dok je Radikalna stranka, kojoj nikako nije uspevalo da proširi svoj uticaj na ovom tere-nu, sa 2.175 glasova ili 5% ostala bez poslani�kih mandata.45

Za razliku od Li�ana, pred kojima se našla sasvim skromna mogu�nost izbora izme�u samo tri politi�ke opcije, Slavonci iz Požeškog izbornog okruga mogli su da se opredele za Hrvatsku pu�ku, Demokratsku, Socijal-demokratsku, Nezavisnu radni�ku, HRSS ili Radikalnu stranku. Izlaznost bira�a u pakra�kom srezu iznosila je 73,9%, a najviše glasova osvojila je HRSS, 2.477 ili 40%. Ipak, i demokrati su zadržali veliki broj glasova, 2.111 ili 34,1% dok su radikali, sa 1.337 glasova ili 21,6%, prošli mnogo bolje nego na prethodnim izborima. Broj radikalski opredeljenih glasa�a porastao je upravo u srpskim mestima kao što su Kusonje i �agli�. Preostale tri stranke osvojile su neuporedivo manji broj glaso-va: Nezavisna radni�ka 102 glasa (1,6%), Socijal-demokratska 96 (1,6%) i Hr-vatska pu�ka 68 (1,1%). U izbornom srezu Daruvar glasalo je 81,4% bira�a od kojih se ve�ina od 54,9% izjasnila u korist HRSS-a. Srbi (32%) su svoje glasove dali Demokratskoj stranci (1.310 ili 22,3%), mada ni tre�a po redu, Radikalna,

45 {��, 98–100, 164–167.


nije mnogo zaostajala (1 117 ili 19%). U srezu Novska, gde je na izbore izašlo 84% bira�a, pobeda HRSS-a bila je još ubedljivija (4 551 ili 74,6%). Srbi, kojih je u ovom srezu bilo 27%, opet su glasali za demokrate (778 ili 12,8%) i radikale (641 ili 10,5%). Najve�i odziv bira�a bio je u srezu Nova Gradiška (24% Srba): 85,5%. HRSS je i tu nadmo�no pobedila sa 8.035 glasova (74,2%), ispred Radi-kalne stranke sa 1.432 glasa (13,2%) i Demokratske sa 1.153 glasa (10,6%). Ra-dikalna stranka je u ovom srezu vidno popravila status, privukavši na svoju stra-nu deo Srba, pristalica Demokratske stranke. To je uo�ljivo upravo u srpskim mestima, kao što su Gornja Trnava ili Oku�ani, koja su se ranije opredeljivala de-mokratski, a sada ve�inom radikalski. Srez Požega, zajedno s istoimenim gra-dom, imao je oko 22,5% Srba, a izlaznost bira�a bila je 77,6%. Na prvom mestu našla se HRSS sa 7.418 glasova (71,2%), na drugom Demokratska stranka sa 1.235 glasova (11,9%), na tre�em Radikalna stranka sa 906 glasova (8,75). Sve ostale stranke bile su potpuno marginalizovane. Brodski srez u kome je, ra�una-ju�i i grad Brod, živelo oko 10% Srba, bio je podeljen na dva izborna sreza. I u jednom i u drugim izborna slika bila je ista: Radikalna stranka bila je na tre�em mestu, Demokratska na drugom, a HRSS na prvom. Ta slika važila je za ceo Po-žeški izborni okrug. Hrvatska pu�ka, Socijal-demokratska i Nezavisna radni�ka partija zajedno osvojile su samo 2.659 (5,1%) glasova od ukupno 52.061. Hrvat-sko bira�ko telo bilo je najve�im delom opredeljeno za HRSS, koja je sa 35.844 glasa ili 68,9%, zauzela prvo mesto, a Srbi su svoje glasove podelili davši ih De-mokratskoj stranci (7.662 ili 14,7%) i Radikalnoj stranci (5.896 ili 11,3%). Shod-no takvim rezultatima, Radikalna stranka ostala je bez poslani�kih mandata, De-mokratska stranka dobila je jedan, a HRSS je osvojila 6 mandata. Od 7 izabranih poslanika Srbin je bio samo jedan, demokrata Joco Trifunovi�.46

Broj politi�kih stranaka koje su se borile za poslani�ka mesta u Sremu je bio još ve�i nego u Požeškom izbornom okrugu. Me�utim, uspeh koji �e omogu-�iti ulazak njihovih predstavnika u skupštinu postigle su samo HRSS, Radikalna stranka i Demokratska stranka. HRSS je osvojila 7.443 glasova (78,1%), Radi-kalna stranka 911 (9,6%), a Demokratska stranka 494 glasa (5,2%) u srezu Vin-kovci, 3.411 glasova (39,3%), 3.321 (38,2%), odnosno 863 (9,9%) u srezu Vuko-var, 2.160 (36,6%), 1.564 (26,5%), odnosno 229 (3,9%) u srezu Ilok i 2.662 glasa (38,3%), 1.891 (27,2%), odnosno 712 (10,2%) u srezu Šid. U nekim srezovima Radikalna stranka bila je na prvom mestu sa 2.759 glasova (54,2%), HRSS na drugom sa 591 (11,6%), a Demokratska na tre�em sa 203 glasa (4%), kao u srezu Irig, ili sa 2.916 glasova (29,8%), 2.616 (26,8%) i 793 (8,1%) kao u srezu Ruma, odnosno sa 3.815 glasova (35,6%), 2.981 (27,8%) i 1.087 (10,2%) kao u srezu Stara Pazova. Radikalna stranka pobedila je i u srezu Zemun sa 5.264 glasa (54,7%), dok je iza nje bila Demokratska stranka sa 1.308 glasova (13,6%), a za-tim HRSS sa 1.134 (11,8%). Isti redosled bio je i u srezu Sremska Mitrovica: ra-dikali s osvojenih 3.706 glasova (47,8%), demokrati 867 (11,2%) i HRSS 594 (7,7%). Samo su u srezu Županja (6% Srba) radikali prošli tako loše da su dobili svega 119 glasova ili 1,5%, iza demokrata sa 329 glasova ili 4,1% i HRSS-a sa

46 {��, 101–102, 164–167.


7.274 glasa ili 91%. U izbornom okrugu Srem u bira�kim spiskovima bilo je upi-sano 99.300 glasa�a. Od toga je izašlo na izbore 82.011, što predstavlja 82,6% bi-ra�a, zahvaljuju�i kojima je HRSS pobedila sa 30.866 glasova (37,6%), ostavivši iza sebe Radikalnu stranku s osvojenih 26.266 glasova (32%) i Demokratsku stranku sa 6.885 glasova (8,4%). Sledile su Socijal-demokratska stranka, Nema�-ka, Srpska itd. Izabrano je 10 narodnih poslanika: 5 radi�evaca (4 Hrvata i 1 Ne-mac), 4 radikala (Srbi Bogdan Milašinovi�, Dušan Markovi�, Milan Nedeljkovi� i dr Vojislav Janji�) i 1 demokrata (Srbin Svetislav Popovi�).47

Stanovništvo s podru�ja izbornog okruga Modruško-rije�kog sa Krkom i Kastavom pokazalo je, u pore�enju s ostalim izbornim okruzima, najmanju zainte-resovanost za pitanje svojih parlamentarnih predstavnika. Od 72.447 gra�ana upi-sanih u bira�ke spiskove, bira�ko pravo iskoristilo je samo 45.335 lica ili 62,6%. Ipak, to zna�i da je glasalo znatno više gra�ana nego 1920. godine. Svoj glas oni su mogli dati Radikalnoj stranci, Demokratskoj stranci, HRSS-u, Jugoslovenskoj za-jednici, Hrvatskoj pu�koj stranci ili Nezavisnoj radni�koj partiji. U srezu Vojni� došlo je tokom trogodišnjeg perioda do izvesnih promena u stavovima glasa�a, koji su sve masovnije pristajali uz radikalsku politi�ku opciju. Umesto za Demokratsku stranku, koja je po broju glasova došla na drugo mesto (1.956 ili 30,7%), u još ve-�em broju glasali su za Radikalnu stranku (2.522 ili 39,6%). Na tre�em mestu našla se HRSS sa 1.840 glasova ili 28,9%, a preostale tri stranke zajedno osvojile su sa-mo 54 glasa (0,8%). Za razliku od vojni�kog sreza, u srezu Vrbovsko sa 15% Srba, radikali su osvojili samo 271 glas (8,5%), a demokrati još manje, 220 glasova (6,9%). Pobedila je HRSS, s ve�inom od 2.610 glasova ili 81,9%. Još gore rezulta-te Radikalna i Demokratska stranka postigle su u srezu Delnice (4,35% Srba): 41 glas (1%), odnosno 123 glasa (3,2%), prema 3.339 glasova (85,6%), koliko je do-bila HRSS. I ostale stranke osvojile su ve�i broj glasova od demokrata i radikala: Jugoslovenska zajednica 202 (5,2%), Nezavisna radni�ka partija 158 (4%) i Hrvat-ska pu�ka stranka 38 (1%). U srezu Novi (0,48% Srba), tako�e je pobedila HRSS, i to sa 1 108 glasova (76,3%), ispred Jugoslovenske zajednice (105 glasova ili 7,2%), Demokratske stranke (99 ili 6,8%), Nezavisne radni�ke partije (97 ili 6,7%), Hrvatske pu�ke stranke (33 ili 2,3%) i Radikalne stranke (samo 10 glasova ili 0,7). HRSS se nalazila na prvom mestu, sa 4.345 glasova ili 50,9%, i u srezu Ogulin, dok je od 47,85% Srba za Demokratsku stranku glasalo 33% (2.818), a za Radikal-nu 14,3% (1.220). I u srezu Slunj vodila je HRSS, sa 3 860 glasova ili 47,8%, a iza nje je bila Demokratska stranka sa 2.479 glasova ili 30,7% i Radikalna stranka sa 1.618 glasova ili 20,1%. Sasvim su druga�iji izborni rezultati bili u srezu Sušak, u kome je živelo samo 2,75% Srba. Tu je na prvom mestu bila Jugoslovenska zajed-nica (2.084 glasa ili 39%), zatim Hrvatska pu�ka stranka (1.020 ili 19,1%), Nezavi-sna radni�ka (17,1%), HRSS (755 ili 14,1%), Demokratska (365 ili 6,8%) i, najzad, Radikalna stranka (211 ili 3,9%). Suša�ki srez je bio jedini srez u kome je Jugoslo-venska zajednica izvojevala izbornu pobedu. Ta stranka je u srezu Crikvenica (2,6% Srba) osvojila samo 119 glasova ili 5,9%, našavši se ispred Radikalne stran-ke (17 glasova ili 0,8%) i Hrvatske pu�ke (19 ili 0,9%), ali iza Demokratske (126

47 {��, 103–105, 164–167.


ili 6,2%), Nezavisne radni�ke (135 ili 6,7%) i pobedni�ke HRSS (1.608 ili 79,5%). HRSS je odnela pobedu i u srezu �abar (1,14% Srba), sa 955 glasova ili 84,6%. Demokratska stranka, sa 118 glasova ili 10,5% zaostajala je daleko iza nje, dok se Radikalna stranka sa samo 6 osvojenih glasova ili 0,5%, nalazila na pretposlednjem mestu. Radikalna stranka prošla je vrlo loše i u srezu Krk sa Kastavom (0,1% Sr-ba), zadobivši tek 31 glas ili 0,6%, iza svih ostalih stranaka. Pobedila je HRSS (1.915 glasova ili 36,1%), a sledile su Jugoslovenska zajednica (1.662 ili 31,3%), Hrvatska pu�ka (1.023 ili 19,3%), Demokratska (474 ili 8,9%), Nezavisna radni�ka partija (204 ili 3,8%). U celom Modruško-rije�kom izbornom okrugu, sa Krkom i Kastavom, HRSS je dobila 22.335 glasova ili 49,3%. Na drugom mestu bila je De-mokratska stranka sa 8.778 glasova ili 19,4%, na tre�em Radikalna stranka sa 5.947 glasova ili 13,1%. Jugoslovenska zajednica osvojila je 4.352 glasa ili 9,6%, Hrvatska pu�ka stranka 2.220 ili 4,9% i Nezavisna radni�ka 1.703 ili 3,7%. Poslani�ki mandati pripali su samo dvema strankama: HRSS-u (5) i Demokratskoj stranci (1). Od 6 iza-branih poslanika Srbin je bio samo jedan, demokrata Sr�an Budisavljevi�.48

Grad Zagreb predstavljao je poseban izborni okrug, podeljen na dva izborna sreza. Od 27.316 upisanih bira�a, na izbore ih je izašlo 17.789 ili 65,1%. Zagrep�ani su glasali najviše za HRSS (6.735 ili 37,9%), ali i za Hrvatsku stranku prava (4.709 ili 26,5%). Demokratska stranka osvojila je 2.323 glasa ili 13,1%, lista nezavisnih gra�ana 1.691 ili 9,5%, Nezavisna radni�ka partija 1.249 ili 7%, Radikalna stranka 357 ili 2%, Hrvatska pu�ka 293 ili 1,6%, Socijal-demokratska stranka 269 ili 1,5% i Narodna socijalisti�ka stranka 163 ili 0,9%. U ovom izbornom okrugu izabrana su dva poslanika, obojica iz redova HRSS (dr Juraj Krnjevi� i Vinko Trnjar).49

Politi�ke stranke Broj poslanika Broj poslanika Srba Hrvatska republikanska selja�ka stranka 52 – Demokratska stranka 10 7 Radikalna stranka 6 6 Ukupno: 68 13

Narodni poslanici Srbi iz Hrvatske i Slavonije po politi�kim strankama, izabrani 1923.

Županije Broj poslanika Broj poslanika Srba % poslanika Srba Bjelovarsko-križeva�ka 8 – – Varaždinska 10 – – Viroviti�ka 7 1 14,28 Zagreba�ka 13 2 15,38 Li�ko-krbavska 5 3 60 Modruško-rije�ka 6 1 16,66 Požeška 7 1 14,28 Sremska 10 5 50 Zagreb 2 – – Ukupno: 68 13 19,11

Narodni poslanici Srbi iz Hrvatske i Slavonije po županijama, izabrani 1923.

48 {��, 106–108, 164–167. 49 {��, 138, 164–167.


U svih devet izbornih okruga na podru�ju Hrvatske i Slavonije najve�i uspeh postigla je HRSS, za koju je glasalo 367.846 gra�ana ili 65,9%. Na drugom mestu bila je Demokratska stranka, za koju se opredelilo 87.016 gla-sa�a ili 15,6%, dok je Radikalna stranka bila tre�a, sa 53.041 glasom ili 9,5%. Na osnovu dobijenih glasova radi�evcima su pripala 52 mandata (76,47%), demokratima 10 (14,7%) i radikalima 6 (8,82%).50 Kao što smo videli, u sre-zovima i mestima gde je bila srpska ve�ina ponovo su pobe�ivali demokrati i radikali. Zahvaljuju�i srpskim bira�ima, te dve stranke osvojile su 25,1% gla-sova, što je više nego na prethodnim izborima (18%). O�igledno je da je ja�a-nje hrvatskog pokreta uticalo na opredeljivanje srpske populacije, koja se sa-da odlu�nije izjašnjavala u prilog „nacionalnih“ i „državotvornih“ politi�kih partija. Pri tome, zadržala se nacionalna i ideološka pocepanost srpskog bira�-kog tela po regionima.

U Gornjoj krajini i zapadnoj Slavoniji i dalje je dominirao jugosloven-ski program Demokratske stranke, dok je u isto�noj Slavoniji i Sremu preva-gu imao radikalski koncept. Kao posledica toga, u parlament su ušla šestorica poslanika Srba iz Radikalne stranke i sedmorica demokrata. Bilo je izabrano, dakle, 13 Srba ili 19,11%. To zna�i da su Srbe u parlamentu predstavljala 4 poslanika manje nego što bi trebalo da bi njihov broj odgovarao nacionalnoj strukturi stanovništva (24%). Po izbornim okruzima, odnosno županijama, to je izgledalo ovako: u Bjelovarsko-križeva�kom i Varaždinskom izbornom okrugu nije izabran nijedan srpski poslanik, u Viroviti�kom (18,77% Srba) samo jedan ili 14,28%, u Zagreba�kom (23,5%) dva Srbina ili 15,38%, u Li�-ko-krbavskom (52,38%) tri Srbina ili 60%, u Požeškom (25,85%) jedan Srbin ili 14,28%, u Sremskom (46,93%) pet Srba ili 50%, u Modruško-rije�kom (32,84%) jedan Srbin ili 16,66% i u Zagrebu (8,55%) nijedan.

Broj srpskih poslanika bio je svugde – osim u Li�ko-krbavskom i Sremskom izbornom okrugu – manji od procentualnog udela Srba u ukupnom stanovništvu. Srpski narod iz središnjih delova srpskog etni�kog prostora, ko-ji su se nalazili u okviru Li�ko-krbavskog, Modruško-rije�kog i Zagreba�kog izbornog okruga, predstavljalo je 6 Srba ili 26,08%, što je procentualno bilo više nego na prethodnim izborima, ali i dalje nije bilo u skladu s nacionalnom strukturom. Od tih 6 poslanika samo dvojica su imali mesto prebivališta na podru�ju Gornje krajine (�or�e Brankovi� i Stevan Kalember). Treba imati u vidu i to da je u svim okruzima odnos izme�u potrebnog i postignutog broja poslanika bio, u procentima, znatno više na štetu Srba nego što je taj odnos bio u njihovu korist tamo gde su ostvarili ve�i udeo – u Li�ko-krbavskom i Sremskom izbornom okrugu. U tom smislu karakteristi�an je naro�ito Mo-druško-rije�ki okrug gde su Srbi dobili �ak dva puta manje poslanika nego što je trebalo: jednog umesto dvojicu. U svakom slu�aju, �ini se da je hrvatska strana mogla biti zadovoljnija postignutim izbornim rezultatima nego srpska, s obzirom na to da je obezbedila veliki broj mandata, za razliku od Srba koji-

50 Dr B. Gligorijevi�, Parlament i politi�ke stranke u Jugoslaviji (1919–1929), Beograd

1979, 146.


ma to nije pošlo za rukom i da je bila kompaktnija, okupljena oko jedinstve-nog nacionalnog programa, dok su Srbi bili podeljeni na dve politi�ke opcije, �ime je bio oslabljen njihov nacionalni front i smanjene mogu�nosti uticaja na razvojne procese u državi.


Sofija Bozic

BETWEEN THE DEMOCRATS AND THE RADICALS

Deepening of Serbian Political Divisions in Croatia during Parliamentary Elections of 1923

Summary

The article analyses political activities of the Serbian parties in Croatia, and particularly their political propaganda. It focuses on the activity of the De-mocratic and Radical party starting from the elections for Constitutional As-sembly until second parliamentary elections in 1923. It especially scrutinizes the-ir activity during the election campaign early that year. Those two competing parties were accusing each other for betrayal of the Serbian national interests and for the activity that is endangering the functioning of the state. In Dalmatia Serbs elected 4 Radical deputies (26,66%) although their percentage in the national structure was 17%. In Croatia and Slavonia, however, 13 Serbian MP’s were elected (7 Democrats and 6 Radicals), although Serbs were forming 24% of the constituency. With 11 MP’s in Dalmatia and 52 in Croatia and Slavonia, Croatian side could have been more satisfied with the electoral results. Gathered around a common national program, it showed cohesion and secured large number of se-ats, in contrast to the Serbs who failed to do so as they were divided in two politi-cal options.

MILAN KOLJANIN, nau�ni saradnik Institut za savremenu istoriju 323.12(=411.16)(4-12)"1920/1941" Beograd, Trg Nikole Paši�a 11

„RASNA REVOLUCIJA“ NA EVROPSKOM JUGOISTOKU 1920–1941*

APSTRAKT: U radu je predstavljen proces širenja antisemitske ideolo-gije i politike u zemljama evropskog Jugoistoka. Iako je u tome presudnu ulogu imalo ja�anje uticaja nacionalsocijalisti�ke Nema�ke, od zna�aja su bili brojnost i društvena uloga Jevreja, kao i antisemitska tradicija u pojedinim zemljama. Do po�etka 1941. institucionalizovanje antisemiti-zma obuhvatilo je gotovo sve zemlje Jugoistoka, i to ne samo revizioni-sti�ke, na šta je uticao i politi�ki oportunitet u uslovima vladavine „no-vog poretka“ u ve�em delu Evrope. Rasisti�ki antisemitizam kao klju�ni deo sveprisutne ideologije u Hitlero-

voj Nema�koj imao je bitnu unutrašnjepoliti�ku funkciju jer je nudio novu „jed-nakost“, obe�avaju�i unutrašnje pregrupisavanje društvene strukture. Društvenu hijerarhiju trebalo je izgraditi na novoj, nacionalisti�ko-rasisti�koj osnovi. Anti-kapitalizam je uspešno preusmeren na antisemitizam, koji se javio kao „skra�eni antikapitalizam“ ispunjen mržnjom protiv apstraktnog izvora svih zala, Jevreja. Umesto boljševi�kog (komunisti�kog) tuma�enja istorije kao borbe klasa, nu�ena je pojednostavljena socijaldarvinisti�ka teorija o prirodnoj borbi rasa u kojoj �e pobediti onaj ko je svojim biološkim poreklom ja�i. Kako je „nau�no“ utvr�eno da je to arijevska (nordijska) rasa i u njoj nema�ki narod, pot�injavanje drugih ni-je ništa drugo nego uvažavanje neumitnih prirodnih zakona. Ujedinjen svojim ra-snim poreklom nema�ki narod ima „prirodni“ legitimitet za preure�enje društva i ekspanziju u skladu sa sopstvenim interesima. Ova „nauka“ je kod obi�nog ne-ma�kog gra�anina stvorila predstavu o sopstvenoj superiornosti u obliku jednog vida kolektivne histerije koju je Karl Gustav Jung nazvao fantasti�nom pseudolo-gijom (lažnom naukom). Prihva�ena kao istina ova lažna nauka razvijala se u ko-lektivnu fobiju i agresiju.1

* Rad je deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: me�una-

rodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991, (broj 147039), koji finansira Mi-nistarstvo nauke Republike Srbije.

1 Moische Postone, Antisemitizam i nacionalsocijalizam, Marksizam u svetu, br. 3, 1983; Hana Arent, Izvori totalitarizma, Beograd 1998, 163–166; Carl Gustav Jung, After the Catastrophe, u: Collective Works, X, Princeton 1975, 180, prema: �� '�� {, � ��}��;� � ��, ��`�^ 2000, 9–12; Rihard Vajkart, Od Darvina do Hitlera. Evoluciona etika, eugenika i rasizam u Nema�koj, Beograd 2005, passim.

Milan Koljanin Istorija 20. veka, 2/2007 60

Nastupanje nacionalsocijalisti�ke Nema�ke u drugoj polovini 30-ih godi-na sve više je ja�alo antisemitizam u evropskim zemljama, pre svega revizioni-sti�kim. Treba pri tome imati u vidu da je institucionalizovanje antisemitizma u ovim zemljama zavisilo ne samo od njihovog me�unarodnog položaja, nego i od politi�kih prilika u njima pri �emu su presudan uticaj imali društvena uloga i broj Jevreja i antisemitska tradicija. Stoga je posle dolaska Hitlera na vlast politi�ko i ideološko nastupanje nacizma u takvim zemljama palo na ve� pripremljeno tlo, što �e umnogome olakšati „kona�no rešenje jevrejskog pitanja“ (holokaust).

Sistem kolektivne bezbednosti zasnovan na pobedi zemalja gra�anske demokratije u Prvom svetskom ratu, kao i ve� osporena liberalna na�ela držav-nog organizovanja, dožive�e poraz po�etkom Drugog svetskog rata. I pre njego-vog po�etka, u sve ve�em broju evropskih zemalja, ideološko i politi�ko nastupa-nje nacionalsocijalisti�ke Nema�ke doživljavano je kao neumitni poraz liberalne ideologije i društvenog sistema. Tome je doprineo i nema�ko-sovjetski pakt 23. avgusta 1939. koji je imao je ideološko-propagandnu dimenziju. U sovjetskoj, za njom i u celoj komunisti�koj štampi, utišana je kritika fašizma, a napadi su usme-reni na zapadne „imperijalisti�ke ratne huška�e“, „plutokratije“ Francusku i Veli-ku Britaniju.

U ideološkoj projekciji nacionalsocijalista i njima srodne evropske eks-tremne desnice, pre svega one u revizionisti�kim državama, pobedonosno nastu-panje fašisti�kih država zna�ilo je uništenje nepravednog „versajskog poretka“. Rušenje ovog poretka je imalo politi�ku ali i ideološku komponentu koja je u ovakvoj projekciji suštinski bila povezana sa „jevrejskim pitanjem“. Prema njoj, poredak nastao kao rezultat Prvog svetskog rata zna�io je pobedu ideologije libe-ralizma, koja je bila jedno od oru�a Jevreja za ostvarivanje njihovih dalekosežnih razornih ciljeva. Stoga je stvaranje „novog poretka“ kao nužan sastavni deo ima-lo postavljanje i rešavanje „jevrejskog pitanja“ i uspostavljanje novog društvenog ure�enja, koje se ne�e zasnivati na liberalnim na�elima iza kojih stoje Jevreji. Nužnost i hitnost rešavanja „jevrejskog pitanja“ višestruko je osnažena �injeni-com da su posle boljševi�ke revolucije u Rusiji Jevreji svoje razorno delovanje izu-zetno poja�ali istovremenim koriš�enjem druge mo�ne poluge – komunisti�ke.

Na postavljanje, a zatim i na „rešavanje jevrejskog pitanja“ presudno je delovala nacisti�ka Nema�ka. Me�utim, i za vlade drugih revizionisti�kih zema-lja, kao i za neke iz tabora pobednika u Velikom ratu, borba protiv „Svetskog Je-vrejina“ u obe njegove emanacije (plutokratsko-liberalnoj i komunisti�koj) ima�e dvostruku funkciju, unutrašnju i spoljnu. Kao i u samoj Nema�koj, i u ovim ze-mljama je ekstremna nacionalisti�ka mobilizacija masa u ostvarenju nove „jedna-kosti“ bila osnovni preduslov borbe za ostvarivanje nacionalnih ciljeva. Stoga je, i pored sve ja�eg nema�kog uticaja, „jevrejsko pitanje“ u pojedinim zemljama imalo sopstvenu dinamiku, a nacisti�ki uticaj na njegovo „rešavanje“ razli�ito se ispoljavao.

Radikalna promena u odnosu Nema�ke prema Jevrejima nastala je otpo-�injanjem Drugog svetskog rata, a iznad svega napadom na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Vo�a nema�kog naroda je rano prozreo paklene planove „Svetskog Jevrejina“ i „vizionarski“ je predvideo nastupaju�e doga�aje. Na godišnjicu preu-

„Rasna revolucija“ na evropskom Jugoistoku 1920–1941 61

zimanja vlasti 30. januara 1939. Hitler je najavio „kona�no rešenje jevrejskog pi-tanja“ koje �e tokom 1941. godine biti operacionalizovano u gigantski državni program potpunog uništenja svih pripadnika jevrejskog naroda.2 Ostvarenju ovog programa pridruži�e se, na razli�it na�in i u razli�itoj meri, svi oni koji su našli ili dobili svoje mesto u „novoj Evropi“.

Progoni Jevreja u Nema�koj proširili su se posle anšlusa i na Austriju, a marta 1939. na okupiranu �ešku (�eško-moravski protektorat). Na po�etku Dru-gog svetskog rata sve oštriji progoni Jevreja proširili su se i na Poljsku, a zatim i na druge okupirane zemlje. Osim u Velikonema�kom rajhu i u zemljama pod ne-ma�kom okupacijom, položaj Jevreja se pogoršavao i u zemljama koje su se poli-ti�ki, vojno i ideološki sve više približavale „novom poretku“. Kada je re� o evropskom Jugoistoku (prema nema�koj geopoliti�koj terminologiji) to se u pr-vom redu odnosilo na revizionisti�ke zemlje, kakve su bile Ma�arska i Bugarska, ali i na saveznicu iz Male Antante Rumuniju. Iako je bila na pobedni�koj strani u Velikom ratu, Rumunija se postepeno priklju�ila osovinskom bloku zemalja, a tradicionalno jak antisemitizam je dobio nov podsticaj. U drugoj polovini 30-ih godina i glavni nema�ki saveznik, fašisti�ka Italija, usvojio je antisemitsku po-litiku.

U Ma�arskoj je antisemitizam institucionalizovan ve� 1920. godine posle neuspele boljševi�ke revolucije pod vo�stvom Bele Kuna i velikih progona Je-vreja tokom „belog terora“. Ovome su sledile i druge antisemitske mere, koje �e novi podsticaj dobiti od druge polovine 30-ih godina. Antisemitizam je bio utica-jan u politi�kom životu Ma�arske, pogotovo na krajnjoj desnici. Me�u ovim sna-gama najja�a je bila Partija strelastih krstova (njilaši). Ona se kona�no oblikovala 1939. pod vo�stvom Ferenca Salašija. Politi�ki cilj partije bio je preure�enje Ma-�arske po ugledu na Tre�i rajh sa kojim je usko sara�ivala.

O položaju Jevreja u Ma�arskoj u me�uratnom periodu govori i zna�ajno smanjivanje njihovog broja i u�eš�a u stanovništvu. I pored sve izraženijeg anti-semitizma i ja�anja cionizma, u stavu najve�eg broja Jevreja prema ma�arskoj državi nije se mnogo toga promenilo u odnosu na period od pre 1918. Jevreji su bili odgajani u ma�arskom patriotskom (nacionalisti�kom) duhu i bili su skloni asimilaciji.3 Narasle teško�e nisu podjednako poga�ale sve jevrejske slojeve. Vo-�e ma�arskih Jevreja poticale su iz krupne jevrejske buržoazije sa širokim veza-ma u vladaju�em sloju društva. I pored pravnih ograni�enja i nasilja, oni su se dr-

2 Raul Hilberg, Die Vernichtung der europaeischen Juden, knj. I–III, Frankfurt am Main 1990; Danijel Jona Goldhagen, Hitlerovi dobrovoljni dželati. Obi�ni Nemci i holokaust, Beograd 1998, 153.

3 U Ma�arskoj je 1920. živelo 473.355 Jevreja, koji su �inili 5,9% od ukupno 7.990.202 stanovnika. Posle dve decenije, 1941. godine, broj Jevreja se smanjio na 400.980, što je �inilo 4,4% od 9.067267 stanovnika zemlje; Laszlo Varga, Ungarn, u: Wolfgang Benz (hrsg.), Dimension des Voelkermords. Die Zahl der Juedischen Opfer des Nationalsozialismus, Muenchen 199, 337. Ovo se odnosi na broj Jevreja u granicama „trijanonske Ma�arske“, dok je ukupan broj Jevreja obuhva-�en ma�arskim granicama 1941, uklju�uju�i i Jevreje sa okupiranih jugoslovenskih teritorija, bio 725.007. To je �inilo 4,94% od ukupno 14.683.323 stanovnika zemlje. Smanjenje broja Jevreja po konfesiji u velikoj meri bilo je posledica prelaska na hriš�anstvo tako da je bilo i oko 100.000 kon-vertita i hriš�ana jevrejskog porekla; Hungary. Jews during the Holocaust, u: Encyclopedia of the Holocaust, vol. II, New York–London 1990, 698 (Randolph L. Bracham). Prema cionisti�kim izvo-rima, od 1919. do 1938. u Ma�arskoj se pokrstilo 30.774 Jevreja u strahu od protivjevrejskog po-kreta. – Židov, br. 51, 15. decembar 1939, 5.


žali stava da su bili i da ostaju dobri ma�arski patrioti. Stoga i ne �udi da su se ma�arski Jevreji sami odrekli manjinskih prava koja su im pripadala po mirov-nim ugovorima.4

U�eš�e i uticaj jevrejskih poslovnih krugova u Ma�arskoj nisu bili mali. Prema oceni jugoslovenskih posmatra�a, zajedno sa katoli�kom aristokratijom, Rimokatoli�kom crkvom i srednjim gra�anstvom, oni su podržavali legitimisti�-ku struju u ma�arskoj politici, odnosno vra�anje na presto Karla IV, a posle nje-gove smrti Ota Habzburškog. Povratak Habzburga bio je povezan sa ma�arskim revizionizmom koji je ugrožavao ne samo Jugoslaviju, nego i Rumuniju i �eho-slova�ku. U tom duhu ure�ivani su i listovi pod kontrolom jevrejskog kapitala Magyarsag, Nemzeti ujsag i Ujsag, s tim što je ovaj poslednji, prema oceni jugo-slovenskih posmatra�a, o svom južnom susedu pisao hladno i rezervisano, ali ne i neprijateljski.5

Jugoslovenski cionisti su osu�ivali ma�arski nacionalizam jevrejskih asi-milanata. Smatrali su, štaviše, da su se kod njih razvile nepoželjne karakterne crte zbog oponašanja višeg društvenog sloja, ma�arske džentrije. I pored svih progo-na i antijevrejskih zakona, još sredinom 1940, prema oceni jugoslovenskih cioni-sta, ma�arski Jevreji su ostali iznad svega Ma�ari. Zajedno sa ostalima gajili su nadu da �e do�i do obnavljanja Velike Ma�arske u kojoj �e se i za njih vratiti sta-ra vremena.6 Na �elu ma�arskih Jevreja bio je dvorski savetnik Samuel Štern, a sve do ulaska nema�kih trupa u Ma�arsku marta 1944. nekoliko Jevreja je bilo me�u �lanovima parlamenta.7

Autoritarni režim regenta Mikloša Hortija bio je jedan od nosilaca revizi-onizma i rušenja „versajskog poretka“ u srednjoj Evropi, u �emu je odlu�uju�i podsticaj dobio posle dolaska Hitlera na vlast. Rušenje „trijanonske nepravde“ i obnova Ugarske kakva je postojala u granicama Dvojne monarhije bilo je opsesi-ja ma�arskog me�uratnog politi�kog života u kome je glavnu re� imala naciona-listi�ka desnica, a takvo je bilo i mišljenje najve�eg dela javnog mnjenja.

Ma�arska je bila zemlja ogromnih socijalnih razlika, posebno na selu gde je 0,39% posednika imalo vlasništvo nad 43,11% obradive zemlje, dok 800.000 poljoprivrednih radnika i slugu nije posedovalo zemlju. Na selu su vla-dali polufeudalni odnosi, a zbog velike bede Ma�arska je nazivana i državom sa „tri miliona prosjaka“.8 Pokazalo se da je veliko socijalno nezadovoljstvo u Ma-

4 Židovska manjinska prava, Židov, br. 19, 10. maj 1929, 4. Osim ma�arskih, jedino su se još turski Jevreji odrekli manjinskih prava predvi�enih mirovnim ugovorima.

5 Arhiv Srbije i Crne Gore (dalje: AJ), fond Centralni presbiro (oznaka fonda: 38) 44–100. 6 Perspektive madžarskog židovstva nisu ruži�aste, Židov, br. 4, 22. januar 1926, 2; Isto,

br. 20, 17. maj 1940, 5. 7 Prema Rudolfu Kastneru u gornjem domu su bila dvojica Jevreja, a u donjem domu par-

lamenta jedan poslanik jevrejskog porekla; Rudolf Kasztner (ed.), Dr Bericht des juidisches Ret-tungskomitees aus Budapest 1942–1945, Budapest 1946; Izveštaj Jevrejskog komiteta za spasava-nje iz Budimpešte 1942–1945. Podnet od dr Reže Kastnera, 27–30 (prevod); ISI, biblioteka. – �. Kastner je bio jedan od cionisti�kih vo�a u Budimpešti, a posle marta 1944. nalazio se na �elu Je-vrejskog komiteta za spasavanje. Prema Hani Arent (Eichmann u Jerusalimu. Izveštaj o banalnosti zla, Beograd 2000, 177) u gornjem domu je bilo 11 Jevreja.

8 Šandor Mesaroš, Ma�arska istoriografija o diplomatskim pripremama za napad Ma�ar-ske na Jugoslaviju, u: Vojvodina 1941, radovi i diskusije sa skupa istori�ara u Subotici 9. i 10. de-cembra 1966, Novi Sad 1967, 201.


�arskoj uspešno preusmereno u nacionalizam i u ostvarivanje revizionisti�kih ciljeva. „Nacionalni ponos“ je podstican i preko školskog sistema. Negovana je svest o kulturnoj i civilizacijskoj nadmo�i Ma�ara nad ostalima, posebno nad susednim narodima u Karpatskom basenu i Podunavlju.9 Dolazak na vlast A. Hitlera i nestajanje sistema kolektivne bezbednosti u Evropi davali su krila ma-�arskom revizionizmu, zbog �ega se Ma�arska sve više vezivala za Nema�ku. Rezultat tog vezivanja bilo je veliko teritorijalno širenje Ma�arske na ra�un su-seda, �ime je još više podsticana nacionalisti�ka klima u zemlji i na okupiranim teritorijama.

Položaj Jevreja u Ma�arskoj bio je u oštroj suprotnosti sa njihovim polo-žajem u Jugoslaviji, a još više se pogoršavao u godinama pred izbijanje novog svetskog rata i posle njegovog po�etka. Približavanje Ma�arske Nema�koj brzo se osetilo u državnoj politici prema Jevrejima. Aprila 1938, ve� mesec dana posle priklju�enja Austrije Nema�koj, ma�arska vlada je u parlamentu predložila usvaja-nje tzv. Prvog jevrejskog zakona, koji je usvojen narednog meseca. Zakonom je ograni�eno u�eš�e Jevreja u ekonomskim i intelektualnim zanimanjima na 20 od-sto. Deo intelektualne javnosti je reagovao upozoravaju�i na opasnost od širenja antisemitizma.10

Koriš�enje „ugnjetavanja“ ma�arske nacionalne manjine kao povoda za subverziju u susednim zemljama i za teritorijalno širenje uz pomo� Nema�ke, po-kazalo se kao delotvorna politika ve� posle nerazumnog popuštanja Velike Brita-nije i Francuske pred Hitlerom u Minhenu 26. septembra 1938. Podela �ehoslo-va�ke po�ela je nema�kom aneksijom Sudetske oblasti, kojoj su sledile poljska okupacija Tješinske oblasti i ma�arska okupacija južne Slova�ke. Ovu oblast (prema ma�arskoj iredentisti�koj terminologiji: Felvidek, odnosno Severni kraj), u kojoj su Ma�ari �inili tek nešto preko polovine stanovništva, Ma�arska je dobi-la tzv. Prvom be�kom arbitražom 2. novembra 1938. Ubrzo zatim, februara 1939. Ma�arska je pristupila Antikominterna paktu. Posle proglašenja nezavisne Slo-va�ke i „poziva“ �ehoslova�ke vlade Hitleru da uvede red u zemlji 15. marta 1939, Ma�arska je, na osnovu dogovora sa Berlinom, istog dana okupirala Pri-karpatsku Ukrajinu (Ruteniju).11

Ovim i novim teritorijalnim širenjima ubrzo je usledilo usvajanje antise-mitskih zakona u ma�arskom parlamentu �ime su dokazivani ideološka pravover-nost i pripadnost „novoj Evropi“. Krajem marta 1939. usvojen je tzv. Drugi je-vrejski zakon. Po njemu, u�eš�e Jevreja me�u zaposlenima svedeno je na samo 6%, odnosno na njihovo u�eš�e u stanovništvu, s tim što su oni identifikovani po rasnom, a ne više samo po konfesionalnom kriterijumu. Za punoletne Jevreje uvedena je radna služba u posebnim vojni�kim bataljonima bez oružja (munkas-

9 _e� � ��, ~�� , $�`� _��, "� �� }��, {�� ;� &�~� �,

� �� 2002, 551. 10 L. Varga, Ungarn, 332; Hungary; Jews during the Holocaust, Encyclopedia of the Ho-

locaust, II, 699 (Randolph L. Bracham). Odmah posle donošenja zakona grupa od šezdesetak uglednih ma�arskih intelektualaca uputila je javnosti Apel savesti; _. �� ., {�� ;� &�~� �, 558.

11 Dušan Luka�, Tre�i rajh i zemlje jugoisto�ne Evrope, drugi deo, 1937–1941, Beograd 1982, 208–227.


zolgalat). Istovremeno, desilo se više antijevrejskih incidenata. U jednom od njih ekstremisti su bacili ru�ne granate na veliku budimpeštansku sinagogu kada je poginuo ve�i broj Jevreja.12

Oslonac na Tre�i rajh doneo je tokom 1940. novo veliko širenje Ma�ar-ske, sada na ra�un Rumunije. Drugom be�kom arbitražom od 30. avgusta 1940. Rumunija je bila prinu�ena da ustupi Ma�arskoj severni deo Transilvanije (Erde-lja). Nešto manje od dva meseca posle zaklju�enja Trojnog pakta Nema�ke, Itali-je i Japana, 20. novembra 1940. pristupila mu je Ma�arska i time se potpuno voj-no i politi�ki vezala za Tre�i rajh. Tokom 1940. godine zabranjena je i cionisti�-ka aktivnost u unutrašnjosti Ma�arske.13

Širenje ma�arske države uz podršku Tre�eg rajha zna�ilo je i širenje ma�arskog antijevrejskog zakonodavstva na okupirane teritorije. Na njima je zate�eno preko 300.000 Jevreja, tako da se prema procenama od po�etka no-vembra 1940. pod ma�arskom vlaš�u našlo ukupno oko 750.000 Jevreja. Us-postavljanje ma�arske vlasti za Jevreje uglavnom je zna�ilo veliko pogoršanje dotadašnjeg položaja. Uvedena su velika ograni�enja u zapošljavanju i poslo-vanju, kao i obaveza prisilnog rada u vojsci. O tome su izveštavali jevrejski listovi u Jugoslaviji, u prvom redu Židov.14 Odnos prema Jevrejima na okupi-ranim teritorijama posta�e deo problema ostvarivanja ciljeva okupacije, u pr-vom redu što potpunije ma�arizacije i integracije ovih podru�ja u „sentištvan-sku“ Ma�arsku �ija je obnova Budimpešti izgledala nadohvat ruke. Stoga �e i odnos prema Jevrejima sa osvojenih teritorija biti oštriji nego prema Jevreji-ma „trijanonske“ Ma�arske. U takvim okolnostima svakako nije slu�ajno što su se upravo na okupiranim prostorima desili prvi masovni pokolji Jevreja od leta 1941.

Krajem 30-ih godina pogoršavao se položaj Jevreja i u drugim zemljama u jugoslovenskom susedstvu. Na to je, kao i u slu�aju Ma�arske, presudno uticali vezivanje za Tre�i rajh, ali i ideološka i politi�ka evolucija samih režima. Italijan-ski fašizam u svojim ideološkim osnovama dugo nije imao rasizam i antisemiti-zam, a relativno mala jevrejska zajednica od oko 50.000 pripadnika bila je skoro potpuno asimilovana i integrisana u italijansko društvo. Jevreji su bili besprekor-ne patriote, imali su zna�ajnu ulogu u privrednom i javnom životu, dali su dva italijanska premijera, ministra odbrane i 50 generala, najviše u Evropi. Zbog asi-milacije, nisu postojali „jevrejsko pitanje“ niti ozbiljniji politi�ki antisemitizam. Kao i drugi Italijani, i Jevreji su se masovno u�lanjivali u fašisti�ku partiju što ni-

12 Bombe u Budimpešti, Židov, br. 6, 10. februar 1939, 5. Ma�arski parlament prihvatio

protužidovski zakon, Isto, br. 14, 7. april 1939, 4. Nekoliko dana kasnije, u jevrejskoj opštini u Bu-dimpešti sve�ano je otkriven portret regenta Hortija, a Samuel Štern je izjavio: „I pod teretom pro-tužidovskog zakona ostajemo Madžari. Šta god se dogodilo mi smo spremni da damo imetak i život za domovinu“; Položaj Židova u Madžarskoj, Isto, br. 14, 7. april 1939, 4. Osudu ponašanja vo�-stva ma�arskih Jevreja i apatije jevrejskim masa u takvim prilikama vidi i u: Cvi Kolben, Slom Ma-džarskog židovstva, Židov, br. 18, 3. maj 1940, 5; Provedba židovskog zakona na svim poljima, Isto, br. 23, 7. jun 1940, 6; vidi i: L. Varga, Ungarn, 332–333.

13 D. Luka�, Tre�i rajh i zemlje jugoisto�ne Evrope, drugi deo, 346–361, 411–418; R. Kastner, Izveštaj Jevrejskog komiteta, 31.

14 Situacija Židova u Rumunjskoj i Madžarskoj, Židov, br. 45, 1. novembar 1940, 1.


je izazivalo nikakav otpor njihovog društvenog okruženja. Ministar finansija u Musolinijevoj vladi Jung bio je Jevrejin.15

Tridesetih godina odnos prema Jevrejima u Italiji po�eo je da se menja uporedo sa po�etkom ostvarivanja italijanskih imperijalnih ambicija. Njima je stajala na putu britanska dominacija u Sredozemlju i na Bliskom istoku pri �emu se na Jevreje i njihovu zajednicu gledalo kao na eksponenta interesa Velike Brita-nije, nosioca mandatne uprave nad Palestinom u kojoj se stvarao zametak budu�e jevrejske države. Prihvatanju antisemitizma kao državne politike Italiju je vodilo i sve ve�e približavanje Tre�em rajhu, klju�nom savezniku u ostvarenju spoljno-politi�kih ambicija Musolinijevog režima. Na planu unutrašnje politike, prihvata-nje antisemitizma zna�ilo je ostvarenje nove ideološke mobilizacije fašista i naci-onalista.

Povodom hapšenja brojnih Jevreja antifašista, 1934. pokrenuta je prva antijevrejska kampanja u fašisti�kim listovima. Obnovljena je 1936, a od marta 1937. bilo je potpuno jasno da se vodi antisemitska politika jer su se u kampanju protiv Jevreja uklju�ili i veliki dnevni listovi.16 Naredne godine antisemitske me-re su ozakonjene. Rasnim manifestom od 14. jula 1938. Musolini je proklamovao da su Italijani „rasno �isti Arijevci mediteranskog tipa“. Njihova suprotnost su Jevreji �iji rasni su elementi apsolutno razli�iti od evropskih i italijanskih. Veliki fašisti�ki savet doneo je 6. oktobra iste godine Rasnu povelju kojom je uvedena diskriminacija Jevreja u zapošljavanju, sklapanju brakova, predvi�eno je proteri-vanje stranih Jevreja i uvedene su katedre za izu�avanje rasa na univerzitetima. Uz podršku Ministarstva za narodnu kulturu pokrenut je rasisti�ki i antisemitski dvonedeljnik La difesa della razza („Odbrana rase“).

Veliki fašisti�ki savet prihvatio je 3. januara 1939. vladinu rasisti�ku po-litiku koja je uzdignuta na nivo jednog od glavnih principa u izgradnji italijanske imperije. Tokom 1938. i 1939. uvedena su i druga ograni�enja za Jevreje, a rasi-sti�ki antisemitizam je postao obavezan deo propagandnog govora. Iako su zako-ni protiv Jevreja primenjivani, ve�ina Italijana bila je protiv i pomagala je progo-njene. Ovde se ispoljila suštinska razlika izme�u fašisti�kog i nacisti�kog režima, a divlje antisemitske strasti bile su nepoznate Italiji.17 I u ovom pogledu politika Musolinijeve države imala je podršku Svete stolice, mada ne i pape Pija XI. Me-�utim, on je 10. februara 1939. umro ne izgovorivši o�ekivanu osudu rasizma.18

15 Židovi u Italiji, Židov, br. 28, 9. jul 1926, 2; Pitanje židovstva problem slobode misli

(izjava Marinettija), Isto, br. 22, 2. jun 1933, 4. Robert Vistri�, Hitler i holokaust, Beograd 2004, 169–170; Darko Dukovski, Nacionalne manjine u Istri u 20. stolje�u, u: Dijalog povjesni�ara /isto-ri�ara, knj. 2, Zagreb 2000, 420.

16 Liliana Picciotto Fargion, The Archives of the History of the Shoa in Italy, u: Les Ar-chives de la Shoah, Paris 1998, 483–485.

17 Federiko Šabo, Savremena Italija (1918–1948), Beograd 1978, 80. Za razliku od Ša-boa, koji tvrdi da je rasisti�ko zakonodavstvo izazvalo poreme�aje izme�u crkve i države i da je pa-pa bio ozbiljno uznemiren zbog rasizma (109), Riveli je pokazao da je i u ovom pogledu fašisti�ki režim dobio suštinsku podršku crkve (�� "�� , ’[�� ;� ��!’. � �� !�;� XII, �� }��, � �� 2003, 283–286).

18 Sesant’anni fa l’aberrazione delle leggi razziali, Patria indipedente. Periodico della resistenza, god. 47, br. 9, Roma, 25 oktobar 1998, 25–34; Talijanska rasna politika, Židov, br. 2, 13. januar 1939, 4; L. Picciotto Fargion, The archives, 485; "�� \ ��{, �� , � �� 1979, 47–48; �. ". �� , ’[�� ;� ��’, 283–286.


Od njegovog naslednika Pija XII takva osuda, kako se ubrzo pokazalo, nije ni mogla da se o�ekuje.

Po�etak Drugog svetskog rata i italijanska osvajanja ozna�ili su širenje antisemitskog zakonodavstva na novoosvojena podru�ja. Me�u merama usmere-nim protiv Jevreja bilo i interniranje u logore namenjene samo za njih. Ove mere porazno su delovale na Jevreje, ali one su imale brojne izuzetke, nisu sprovo�ene dosledno niti ih je prihvatala šira javnost. Sve to je još uvek bilo daleko od ugro-žavanja osnovnog ljudskog prava – prava na život i opstanak, kao i od „kona�nog rešenja jevrejskog pitanja“ koje je sprovodila nacisti�ka Nema�ka sa svojim sa-veznicima i satelitima. O merama Italije protiv Jevreja, kao i o interniranju izbe-glica iz Nema�ke i Poljske, izveštavala je i jugoslovenska jevrejska štampa. Pri tome su se prenosile i vesti da se sa izbeglicama relativno blago postupa.19

Imperijalno širenje Italije na Balkanu, južnoj Francuskoj i severnoj Afri-ci donosilo je razne mere diskriminacije Jevreja, uz ostalo i internaciju u posebne logore za Jevreje. Me�utim, italijanska okupacija je istovremeno zna�ila da su ovi prostori zašti�eni od sprovo�enja „kona�nog rešenja“. Kako je ovo bila širo-ko poznata �injenica me�u Jevrejima na drugim podru�jima „Nove Evrope“, mnogi od njih su nastojali da se domognu podru�ja pod italijanskom okupacijom. To je zaista zna�ilo spas i omogu�avanje egzistencije za više hiljada izbeglih Je-vreja �iji je život bio ugrožen. Ovakav stav fašisti�ke vlade, i pored nema�kih pritisaka, osta�e na snazi sve do kapitulacije Italije 8. septembra 1943. kada �e se radikalno pogoršati položaj Jevreja na do tada italijanskim teritorijama.20

Me�u revizionisti�kim zemljama koje su od rušenja sistema kolektivne bezbednosti u Evropi o�ekivale ostvarivanje svojih nacionalnih aspiracija bila je i Bugarska. Ideja velike bugarske države, ostvarena tokom Prvog svetskog rata, ostala je da živi u zna�ajnom delu javnog mnjenja i politi�ke elite. Za njih je „Za-padni kraj“ ili „Moravska Bugarska“ (južna Srbija i jugoslovenska Makedonija) bio samo privremeno izgubljena teritorija dok se ne steknu povoljne prilike za re-viziju granica. Ponekad su i bugarski Jevreji bili žrtve antijugoslovenskog delo-vanja separatista. Prema svedo�enjima jevrejskih izbeglica iz Bugarske u Parizu po�etkom 1924, makedonski centralni komitet (VMRO) prisiljavao je Jevreje da daju ogromne prinose za njihov revolucionarni fond za oslobo�enje Makedonije „od srpskog i gr�kog gospodstva“. Bez zaštite vlade, pod pretnjom fizi�kog zlo-stavljanja i smrti, mnogi Jevreji su morali sve da prodaju da bi udovoljili ovim zahtevima, a mnogi su se spremali na iseljavanje. To nasilje je eskaliralo do jav-nih ubistava Jevreja u Sofiji zbog �ega je konferencija cionista Južne Srbije u Skoplju 31. maja 1924. javno protestovala traže�i vladinu akciju.21

Posle kratkotrajnog poboljšanja politi�kih odnosa sa Jugoslavijom u dru-goj polovini 30-ih godina, intenzivna bugarska revizionisti�ka propaganda obno-vljena je posle po�etka Drugog svetskog rata. Do tada se bugarska politika ve� u

19 U Italiji je internirano 40.000 bjegunaca, Židov, br. 38, 20. septembar 1940, 6. 20 Jonathan Steinberg, All or Nothing. The Axis and the Holocaust 1941–43, London–

New York 1991, passim; L. Picciotto Fargion, The <rchives, 491–492. 21 Teror nad Jevrejima u Bugarskoj, Židov, br. 7, 15. februar 1924, 6–7; Protest organi-

zacije cionisti�kih društava Južne Srbije, isto, br. 25, 13. jun 1924, 6.


najve�oj meri vezala za planove Tre�eg rajha na Jugoistoku. To je donelo Bugar-skoj velika teritorijalna proširenja na ra�un suseda i vaskrs velike bugarske drža-ve iz vremena Prvog svetskog rata. Posle pritiska Berlina, Rumunija je sporazu-mom od 7. septembra 1940. ustupila Južnu Dobrudžu Bugarskoj što je izazvalo oduševljenje u njenoj javnosti, a parlament je izrazio zahvalnost silama Osovine. Revizionisti�ko raspoloženje javnosti dobilo je izuzetno snažan podsticaj i o�eki-vali su se novi teritorijalni dobici na ra�un Jugoslavije i Gr�ke.

Oslonac Bugarske na nacisti�ku Nema�ku neminovno �e se odraziti na položaj jevrejske zajednice u njoj. Prema popisu stanovništva 1934. u Bugarskoj je živelo 48.398 Jevreja, što je �inilo oko 0,8% od oko 6 miliona stanovnika. Od tog broja gotovo polovina je živela u prestonici Sofiji. Jevreji su i u Bugarskoj tradicionalno bili vezani za gradove, a bavili su se uglavnom trgovinom i zanat-stvom. Bili su u velikoj meri integrisani u bugarsko društvo i imali su sva gra�an-ska prava od fakti�kog sticanja nezavisnosti zemlje 1878. Centralni jevrejski or-gan u zemlji bila je Jevrejska konzistorija, koja je zastupala kolektivne interese zajednice. Netrpeljivost bugarske pravoslavne ve�ine (84,4% stanovništva) uglavnom je bila usmerena prema velikim nacionalnim manjinama, Turcima i Grcima, kao i bugarskim muslimanima (Pomacima), a ne prema relativno malo-brojnim Jevrejima, �ija društvena funkcija nije mogla da bude osnova za širi anti-semitski pokret. Pojave antisemitizma nisu bile �este, ali ih je ipak bilo, na šta su, verovatno, uticali pogromi u caristi�koj Rusiji. Krajem 19. i po�etkom 20. veka u nekim bugarskim gradovima i selima izbijali su antijevrejski nemiri, a zabeležene su i tri optužbe za „ritualno ubistvo“.22

Od 1939. u Bugarskoj se sve više se ose�alo protivjevrejsko raspolože-nje. Po�etkom te godine u Sofiji su održane prve demonstracije pod parolom „Ne kupujte od Jevreja“23. Jevrejska štampa u Jugoslaviji pažljivo je pratila položaj Jevreja u Bugarskoj tako da je javnost mogla da se upozna da je i u ovoj zemlji njihov položaj sve teži. Protesti jevrejske zajednice vladi zbog napada profaši-sti�ke antisemitske organizacije „Ratnici napretka bugarizma“ bili su, barem na kratko, delotvorni i ona je sredinom aprila 1939. zabranjena. Ipak, sledile su nove vladine mere protiv Jevreja: odlukom vlade po�etkom maja iste godine u roku od dve nedelje zemlju su morali da napuste svi strani Jevreji, što je pogodilo i mno-ge koji su decenijama živeli u Bugarskoj.24

U jesen 1939. antisemitizam se sve ja�e ispoljavao u štampi i na radiju. Profašisti�ke organizacije „Ratnici napretka bugarizma“ i „Narodna legija“ orga-nizovale su oktobra 1939. velike izgrede u Sofiji i oplja�kale mnoge jevrejske radnje.25 I dalje je ja�ao uticaj antisemitizma tako da je oktobra 1939. raniji pri-padnik organizacije „Ratnici napretka bugarizma“ Petar Gabrovski postao mini-

22 Hans-Joachim Hoppe, Bulgarien, u: Dimension des Voelkermords, 278–279; Bulgaria,

Encyclopedia of the Holocaust, vol. I, 265 (Avraham Ben-Yakov). 23 �� {, � �� . Z�� Z�� ;� � ��

��, � �� 1998, 41. 24 Bugarska vlada protiv antisemitizma, Židov, br. 15, 14. april 1939, 4; Zabranjena anti-

semitska organizacija u Bugarskoj, isto, br. 16, 21. april 1939, 5; Strani Židovi moraju napustiti Bugarsku, isto, br. 18, 5. maj 1939, 4.

25 Židov, br. 44, 27. oktobar 1939, 6.


star železnica. U izrazito pronema�koj vladi Bogdana Filova on je sredinom fe-bruara 1940. dobio položaj ministra unutrašnjih poslova. Vlada je tokom te godi-ne proterala nekoliko stotina Jevreja stranih državljana, a nare�eno je i otpuštanje „nearijevaca“ iz preduze�a koja su zastupala nema�ke interese.26

Gabrovski je u svom ministarstvu angažovao pripadnike organizacije „Ratnici“, kojoj je doskora i sam pripadao. Me�u njima je bio i Aleksandar Be-lev, koji je postao stru�njak za „jevrejsko pitanje“. On je održavao bliske veze sa Nema�kom koja je tražila da Bugarska usvoji antijevrejske zakone po ugledu na nirnberške. Ve� jula 1940. vladin predstavnik je najavio da Bugarska planira da preduzme korake koji bi „ograni�ili delovanje Jevreja“. Vlada je 7. oktobra 1940. odobrila Zakon za zaštitu naroda ali je najava donošenja zakona izazvala otpor. Centralna jevrejska organizacija u Bugarskoj, Jevrejska konzistorija, povela je ši-roku akciju protiv zakona, koji je oštro podelio javnost. I pored protesta, me�u kojima je posebno važan bio onaj Svetog sinoda i drugih najviših predstavnika Bugarske pravoslavne crkve, vlada je ostala odlu�na i zakon je 21. januara 1941. usvojen u parlamentu.27

Iako su za donošenje antijevrejskog zakona odlu�ivali prvenstveno razlo-zi politi�kog pragmatizma a manje rasisti�kog antisemitizma, vlada je njime do-bila zakonsku osnovu za niz mera protiv Jevreja. Zakon je ura�en po ugledu na nirnberške i njime je odre�eno ko �e se smatrati Jevrejinom. U uvodnom obrazlo-ženju zakona Jevreji su definisani kao „zlo i strani element u bugarskom narodu koji deluje protiv države“. Zakonom je odre�eno da u roku od mesec dana Jevreji moraju da napuste javne službe u koje više nisu mogli da budu birani, uveden je numerus clausus u školama i na univerzitetima, ograni�eno im je zapošljavanje u trgovini i industriji, nisu više mogli da se sele iz mesta stanovanja, oštro im je ograni�eno delovanje u privredi, zabranjeni su brakovi Jevreja i nejevreja, data je definicija „antinarodnog ponašanja“ koja se odnosila na Jevreje i druge strane na-rode. Kao jedna od kaznenih mera za kršenje zakona predvi�eno je i konfiskova-nje imovine što je striktno sprovo�eno. Februara 1941. izdat je Pravilnik zakona za zaštitu naroda kojim su podrobno protuma�eni svi njegovi �lanovi.28 Posle bu-garskog posedanja delova okupirane Jugoslavije i Gr�ke aprila 1941. ovaj zakon bi�e proširen i na okupirana podru�ja, a njegova primena i druge mere protiv Je-vreja posta�e deo ostvarivanja ciljeva okupacione politike.

Zajedno sa Jugoslavijom, �ehoslova�kom i Poljskom, Rumunija je bila oslonac zapadnim pobedni�kim silama u stvaranju sistema kolektivne bezbedno-sti u isto�noj, srednjoj i jugoisto�noj Evropi posle 1918. godine. Kako je Rumu-nija tada dobila velika teritorijalna proširenja na ra�un Ma�arske, Bugarske i Ru-sije (Sovjetskog Saveza), i ona se u me�uratnom periodu našla na udaru revizio-nisti�kih suseda koji su tražili izgubljene teritorije. Pokušaj da se približavanjem

26 �. ��{, � �� , 41. 27 Židovski rat, Židov, br. 41, 11. oktobar 1940, 1; Bugarska se opire protužidovskim za-

konima, isto, br. 47, 15. decembar 1940, 3; Bugarska se opire protužidovskom zakonu. Zanimljiva debata o zakonu za zaštitu nacije, isto, br. 49, 29. novembar 1940, 5.

28 *’ #�� , !. 16, ��\�, 23 \�� 1941; H. J. Hoppe, Bulgarien, 280–281.


Tre�em rajhu neutrališu ovi zahtevi uglavnom nije uspeo, ali je Rumunija ipak privu�ena na nema�ku stranu. Uz posredovanje Berlina, Ma�arska i Bugarska su dobile teritorije koje su zahtevale od Rumunije (severnu Transilvaniju, odnosno Južnu Dobrudžu), a svoj deo dobio je i Sovjetski Savez na osnovu sporazuma Molotov-Ribentrop od 23. avgusta 1939. Posle nema�kog napada na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Rumuniji su kao nagrada za u�estvovanje u ratu vra�eni Be-sarabija i Severna Bukovina, a omogu�eno joj je da okupira Pridnjestrovlje sa Odesom gde je živelo brojno jevrejsko stanovništvo.

Jevrejska zajednica u Rumuniji bila je najve�a me�u zemljama jugoisto�-ne Evrope i tre�a u Evropi, posle Sovjetskog Saveza i Poljske. Prema popisu sta-novništva 1930. godine u Rumuniji je živelo 757.000 Jevreja koji su �inili 4,3% stanovnika. Antisemitizam u Rumuniji imao je sopstvene i jake društvene korene, a radikalizovan je tokom 30-ih godina pod uticajem Tre�eg rajha. Iako su formal-no imali gra�anska prava, Jevreji su bili izloženi raznim oblicima diskriminacije, a ve� 20-ih godina pojavile su se uticajne partije koje su imale antisemitizam u svojim programima. Na univerzitetima je postojao numerus clausus, za Jevreje su uvedena ograni�enja u pojedinim zanimanjima, a državne službe za njih su prak-ti�no bile nedostupne.

Tokom 20-ih i po�etkom 30-ih godina desio se niz, �esto krvavih, antije-vrejskih izgreda podsticanih od velikih antisemitskih ekstremno desnih organiza-cija kakva je bila Gvozdena garda. Posle 1933. nasilje se još više proširilo, a anti-semitizam je uskoro dobio zakonsku osnovu. Prema antijevrejskom zakonu, pro-glašenom 16. jula 1934, najmanje 80% zaposlenih i 50% rukovodilaca u preduze-�ima morali su da budu poreklom Rumuni. Diskriminacija Jevreja nastavljena je narednih godina tokom „rumunizacije“ ekonomije, a u još ve�oj meri u vreme kratkotrajne Goga-Kuzine vlade od kraja 1937. do februara 1938. To je bila prva pronacisti�ka vlada u Rumuniji i druga antisemitska vlada u Evropi, posle ne-ma�ke. Na osnovu vladinog dekreta o reviziji državljanstva 22. januara 1938, do sredine septembra naredne godine oduzeto je državljanstvo od preko 225.000 osoba, uglavnom Jevreja.

I posle pada Goga-Kuzine vlade u vreme diktature kralja Karola II na-stavljena je antisemitska politika. I dalje je tekao proces društvene izolacije Je-vreja, a rasna diskriminacija je uneta u ustav donet 1938. godine. Antisemit-skim zakonom od 8. avgusta 1940, poznatim kao Jevrejski statut, Jevreji su ra-sno definisani, a mnogima je oduzeto državljanstvo. Jevreji su kao kolektiv op-tuženi za sve nesre�e, pogotovo za služenje interesima Sovjetskog Saveza koji je krajem juna 1940. oduzeo Rumuniji Besarabiju i Severnu Bukovinu. Tokom pogroma u jednom mestu severne Moldavije 1. jula 1940. ubijeno je 50 Jevreja, me�u kojima su bili žene, deca i rumunski vojnici-Jevreji. Oni su došli na sa-hranu svog druga, vojnika-Jevrejina, koji je dan ranije hrabro poginuo u suko-bu sa nastupaju�om Crvenom armijom. Jevreji su isklju�eni iz svih oblika javnog života, u nekim krajevima morali su da nose žute trake, a sve to je pra-�eno ubistvima, nasiljem, otimanjem imovine, uvo�enjem obaveze prisilnog rada, a antijevrejske mere su ubrzo i ozakonjene. O nasilju nad Jevrejima u Rumuniji jugoslovenska javnost je najpotpunije mogla da se obavesti iz je-


vrejskih listova, pre svega iz Židova, ali i iz izveštavanja nekih velikih presto-ni�kih listova.29

Nasilje protiv Jevreja u Rumuniji je eskaliralo posle uspostavljanja pro-nacisti�kog režima i diktature generala Jona Antoneskua 14. septembra 1940. Ta-da su gotovo svi rumunski Jevreji (osim oko 10.000) proglašeni osobama bez dr-žavljanstva. Sledilo je donošenje tako brutalnih zakonskih mera da je i sam Hitler primetio da je Antonesku u tome „daleko radikalniji nego što smo mi dosad bi-li“.30 Tokom pobune Gvozdene garde januara 1941. u Bukureštu su spaljivane si-nagoge, plja�kana jevrejska imovina i na užasan na�in je ubijeno 127 Jevreja. Narednih meseci, u prisustvu nema�kih „savetnika“, donet je niz zakonskih i dru-gih odredbi koje su imale cilj potpuno isklju�enje Jevreja iz društva i oduzimanje njihove imovine. Otpo�injanjem rata protiv Sovjetskog Saveza Rumunija se nije borila samo kao nema�ki saveznik, nego se zdušno uklju�ila i u „kona�no rešenje jevrejskog pitanja“, pre svega na okupiranim teritorijama.31

Jedna od zemalja koje su bile ugrožene rušenjem sistema kolektivne bez-bednosti 30-ih godina i revizionizmom suseda bila je i Gr�ka. Bugarski zahtevi za pripajanje gr�ke Trakije, pritisci Italije i oslonac na Veliku Britaniju nisu osta-vljali sumnju da �e uklju�ivanje Gr�ke u „novi poredak“ biti ostvareno nasilnim putem. Položaj jevrejske zajednice u Gr�koj potpuno je bio uslovljen unutrašnje-politi�kim razlozima, u prvom redu teškim posledicama poraza u ratu sa Tur-skom 1922. i ja�anjem desnog ekstremizma. Od oko 1,3 miliona izbeglica koliko je došlo u Gr�ku uglavnom iz Male Azije 20-ih godina, izme�u 700.000 i 800.000 naseljeno je u gr�koj (Egejskoj) Makedoniji iz koje je proterano tursko stanovništvo. Tada je potpuno izmenjena etni�ka struktura najve�e gr�ke severne luke Solun, u kojoj je živela velika i stara sefardska jevrejska zajednica, najve�a u Gr�koj. Od 173.000 stanovnika 1911. godine, bilo je 80.000 (46,25%) Jevreja, koji su bili najja�a etni�ka zajednica u gradu. Tokom Prvog svetskog rata, 1917. u velikom požaru u Solunu Jevreji su jako postradali.32

Posle proterivanja Turaka i dolaska gr�kih izbeglica iz Male Azije u So-lun 1923. došlo je do ve�eg broja antijevrejskih incidenata. Iz redova naseljenih Grka regrutovane su pristalice profašisti�ke antisemitske organizacije Gr�ki na-rodni savez. Oni su po�inili ve�i broj napada na Jevreje: 1926. spaljen je jedan od jevrejskih kvartova u Solunu, a napadi su naro�ito eskalirali izme�u 1931. i 1934.

29 Posjedujemo veliko preimu�stvo, Židov, br. 31, 2. avgust 1940, 1; Opium, Židov, br.

32, 9. avgust 1940, 1. O progonima Jevreja u Rumuniji ovde je prenet �lanak iz Politike od 2. avgu-sta 1940, ali za razliku od dotadašnje prakse ne u izvornom obliku nego u hrvatskom „prevodu“; Rasisti�ka praksa u Rumunjskoj; isto, Novi zakon o Židovima u Rumunjskoj, Židov, br. 34, 23. av-gust 1940, 6.

30 Citat prema: R. Vistri�, Hitler i holokaust, 147. 31 Krista Zach, Rumaenien, u: Dimension des Voelkermords, 381–409; Romania,

Encyclopedia of the Holocaust, vol. III, 1289–1300 (Jean Ancel); Carol Iancu, The Jews of Roma-nia during the Shoah in the French Archives, u: Les Archives de la Shoah, 603–607; Radu Ioanid, The Holocaust in the Archives of Romania, Moldavia and Ukraine, u: isto, 684–686.

32 Ministarski savet Kraljevine Srbije na sednici od 4/17. januara 1918. u Solunu doneo je odluku da se u srpskoj bolnici „Prestolonaslednik Aleksandar“ u Solunu „... mogu besplatno le�iti ovd./ašnji/ gra�ani, naro�ito Jevreji i Turci...”; =�� &�� ;� 1915–1918, �� ]�� { � �� [��`��, � �� 1976, 470–471.


godine. Usledio je egzodus oko 10.000 solunskih Jevreja, koji su se iselili uglav-nom u Palestinu. Me�u antijevrejskim merama bilo je i prisilno zatvaranje radnji nedeljom, kao i nametanje gr�kog jezika u jevrejskim školama. Diktator Joanis Metaksas je posle 1936. ograni�io u�eš�e manjina, me�u njima i jevrejske, u ofi-cirskom koru, a Gr�ki narodni savez je i dalje delovao.33

* Nestanak država stvorenih posle Prvog svetskog rata, Austrije, �ehoslo-

va�ke, Poljske, a naro�ito neo�ekivan poraz Francuske po�etkom leta 1940. izu-zetno negativno su se odrazili na spoljnopoliti�ki položaj Jugoslavije. Za jugoslo-vensku politiku neutralnosti, proklamovanu posle po�etka Drugog svetskog rata, bilo je sve manje politi�kog prostora. Zemlja je sve više postajala poprište prita-jenih sukoba Nema�ke i Velike Britanije, svakako i Sovjetskog Saveza, koje su htele da je privuku na svoju stranu ili bar da je u što ve�oj meri iskoriste za svoje ciljeve.34 Osim na politi�kom i ekonomskom, taj sukob se odvijao i na kulturno-propagandnom planu, preko britanskih i nema�kih kulturnih udruženja i ustanova u Jugoslaviji, da bi dostigao vrhunac posle otpo�injanja Drugog svetskog rata. Ta udruženja su tada centralizovana i stavljena pod manje-više neposrednu kontrolu britanskih, odnosno nema�kih državnih organa.35

Krajem 30-ih godina Jugoslavija se našla u okruženju zemalja (sa izuzet-kom Gr�ke) u kojima je antisemitizam institucionalizovan i postao deo državne politike. Politi�ki zna�aj „jevrejskog pitanja“, sa njim u vezi i „masonskog pita-nja“ u Jugoslaviji, rastao je u direktnoj vezi sa nema�kim vojnim uspesima u ratu na zapadu Evrope, pri �emu je pad Francuske 22. juna 1940. imao klju�ni zna�aj. Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom istog meseca bilo je pokušaj da se održi kakva-takva ravnoteža, ali je nju bilo sve teže posti�i. Odgo-vor na sve ja�i pritisak da se Jugoslavija u svakom pogledu (ekonomski, politi�ki, vojno i ideološki) priklju�i „novom poretku“ morao je da uti�e na, za Nema�ku, tako važno pitanje kao što je bilo jevrejsko. Rezultati nema�kih pritisaka ubrzo su se videli u javnosti na na�in koji je ve� vi�en u drugim zemljama. Promenama u nekim od najvažnijih medija sredinom 1940. godine stvoreni su preduslovi za kampanju protiv masona i Jevreja što je trebalo da bude znak usvajanja nekih na-�ela koje je promovisala Hitlerova Nema�ka.

U Službenim novinama 5. oktobra 1940. objavljene su dve antijevrejske uredbe sa zakonskom snagom, kojima je bitno narušena Ustavom garantovana ravnopravnost jedne grupe jugoslovenskih gra�ana i to na osnovu rasisti�kog na-�ela porekla. Uredbom o merama koje se odnose na Jevreje u pogledu obavljanja radnja sa predmetima ljudske ishrane zabranjen je rad trgovinama ljudskom hra-nom na veliko koje su u vlasništvu ili suvlasništvu Jevreja. Odre�eno je i da ban ili upravnik grada Beograda mogu da odrede komesara u industrijskim preduze�i-

33 Salonika, u: Encyclopedia of the Holocaust, vol. IV, 1324–1325 (Steven B. Bowman); R. Hilberg, Die Vernichtung der europaeischen Juden, knj. 2, 737–738; _ �� }��\��, $�}�� &�� . {�� ;�� , ��\ 2003, 211–212.

34 Jakob Hoptner, Jugoslavija u krizi 1934–1941, Rijeka 1972. 35 Ranka Gaši�, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema�ke na beo-

gradsku elitu 1918–1941, Beograd 2005, 56–61.


ma koja se bave proizvodnjom ljudske hrane na veliko koja su u vlasništvu ili su-vlasništvu Jevreja. Za prekršaj uredbe predvi�ena je kazna zatvora do dve godine i nov�ana kazna od 500.000 dinara. Opšte upravne vlasti prvog stepena (policija) imale su pravo na kažnjavanje za prekršaje uredbe upu�ivanjem na prinudni bo-ravak u drugo mesto, a u težim slu�ajevima, pored prinudnog boravka, i prinud-nim radom.36

Uredbom o upisu lica jevrejskog porekla za u�enike univerziteta, visokih škola u rangu univerziteta, viših, srednjih, u�iteljskih i drugih srednjih škola Mi-nistarski savet je odredio da se od školske 1940/41. godine na univerzitete i druge škole može upisati u�enika jevrejskog porekla „u onoj razmeri u kojoj se nalazi broj državljana jevrejskog porekla prema broju ostalih državljana“. Ovo se odno-silo samo na one koji se upisuju u prvi razred srednjih škola, odnosno na prvu go-dinu fakulteta. Predvi�en je izuzetak za lica jevrejskog porekla „�iji su roditelji zaslužni za otadžbinu“. Po odobrenju vrhovne školske vlasti oni su mogli da se upišu na univerzitet i u srednje škole bez obzira na ograni�enje upisa. Posle obja-vljivanja u Narodnim novinama 9. oktobra 1940. važnost uredbi je proširena i na teritoriju Banovine Hrvatske.

Usvajanje ograni�enih antijevrejskih mera, a pogotovo na�in njihovog sprovo�enja, nije moglo da bude odgovor na o�ekivanja predstavnike osovinskih sila u pogledu radikalne ideološke i politi�ke preorijentacije Jugoslavije. Pred-stavnici druge zara�ene strane, britanske, posmatrali su usvajanje ovih zakona kao znak približavanja zemlje silama Osovine i to je bio glavni razlog njihovog nezadovoljstva. Za britanske diplomate nije bilo dilema da su mere protiv slobod-nih zidara, a zatim i protiv Jevreja rezultat snažnog i upornog nema�kog pritiska koji je ostvarivan preko ministra Korošca. Povodom donošenja uredbi britanske diplomate nisu posebno intervenisale kod jugoslovenske vlade ili kneza namesni-ka, mada je bilo jasno da ih ne odobravaju.37 Nekoliko dana posle donošenja anti-jevrejskih uredbi, poslanik Italije u Beogradu �or�o Mameli (Giorgio Mamelli) izneo je mišljenje (a tako je svakako obavestio i svoju vladu) da jugoslovenska vlada nema odlu�nosti da ostvari novu politi�ku i socijalnu orijentaciju zemlje. Kao primer naveo je da u vladi postoji slaba sklonost da se primene zakoni o Je-vrejima.38

Donošenje antijevrejskih uredbi i narušavanje temeljnog ustavnog princi-pa ravnopravnosti svih jugoslovenskih gra�ana izazvalo je razli�ito reagovanje u javnosti. Same uredbe nisu bile povod za ve�e politi�ke konfrontacije, ali su ima-le svoje mesto u kritici vlade, pre svega od ekstremnih politi�kih snaga. Kada se razmatra stav jugoslovenskog politi�kog vrha prema „jevrejskom pitanju“ treba

36 ��#�� , `�. 229-LXXX-A, 5. ��`�� 1940; Uredbe i o uredbama protiv

Jevreja, Jevrejski glas, br. 31, 16. oktobar 1940. 37 Nijedna strana vlada nije uložila protest Nema�koj posle „kristalne no�i“, a britanski

ministar inostranih poslova lord Halifaks je istakao da bi to bilo neopravdano mešanje u unutrašnje poslove druge države; Piter Kalvokorezi, Gaj Vint, Totalni rat, Beograd 1987, 187.

38 Ljubo Boban, Ma�ek i politika Hrvatske selja�ke stranke. Iz povijesti hrvatskog pita-nja, knj. 2, Zagreb 1974, 420, nap. 96, izveštaj otpravnika poslova slova�kog poslanstva od 10. ok-tobra 1940. I sam slova�ki predstavnik imao je informacije da je u vladi zakulisno re�eno da �e se antijevrejski zakoni liberalno primenjivati; isto, 422, nap. 127.


naglasiti da antijevrejske mere nisu bile deo vladine ideološke (antisemitske) ori-jentacije, ili bar njenog najve�eg dela. Ni predstavnici fašisti�kih zemalja, od ko-jih bi se o�ekivalo da sa blagonaklonoš�u prime ovaj gest približavanja, nisu u tome videli znak odlu�nijeg prihvatanja totalitarnog sistema i politi�kog svrstava-nja na njihovu stranu.39 Odnos vlade prema jevrejskim izbeglicama nije se pro-menio, a Jugoslavija je ostala izuzetno važno tranzitno podru�je na njihovom pu-tu ka spasenju. Jugoslovenska vlada je, osim jevrejskim, pomagala i drugim izbe-glicama (Poljacima, �ehoslovacima) �ime je na diskretan na�in pomagan i ratni napor zapadnih saveznika.40

Presudnu ulogu u donošenju antijevrejskih mera imali su pritisci nacisti�-ke Nema�ke i politi�ki oportunitet u izuzetno teškoj me�unarodnoj situaciji kojoj su pe�at davale velike nema�ke ratne pobede posle kojih je „novi poredak“ uspo-stavljen na velikom delu evropskog kopna i u jugoslovenskom susedstvu. Za ju-goslovensku vladu ove mere su bile nužno zlo, a ne deo strategije usmerene ka daljoj institucionalnoj diskriminaciji Jevreja �ime bi se otvarao put prema „ko-na�nom rešenju“. Ni uredbe same po sebi uglavnom nisu imale toliki zna�aj, po-gotovo kada se uporede sa sli�nim merama u jugoslovenskom susedstvu. Izme�u ograni�enih i nedosledno sprovo�enih antijevrejskih mera koje su za jugosloven-sku vladu bile izraz politi�ke nužde, s jedne strane, i sistematskih mera usmere-nih ka potpunom fizi�kom uništenju i eksproprijaciji Jevreja posle agresije na Ju-goslaviju aprila 1941, s druge strane, postojala je suštinska razlika. Ono što je za Jugoslaviju bio iznu�eni politi�ki kompromis, to je na raznim okupacionim pod-ru�jima (izuzev italijanskom) i u satelitskoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bilo deo ostvarivanja okupacione ili državne politike i deo novog, totalitarnog druš-tvenog sistema stvorenog na (ideološkim i politi�kim) ruševinama Kraljevine Ju-goslavije. Novouspostavljeni poredak je bio zasnovan na fašisti�kim i nacional-socijalisti�kim ideološkim principima koji su u osnovi imali ideju ljudske nejed-nakosti iz koje je proisteklo društveno marginalizovanje, zatim i fizi�ko uništenje politi�kih i „rasnih“ protivnika, koje su pre svih oli�avali Jevreji.

39 Izvori ne potvr�uju ocenu Horija i Broscata da je usvajanje zakona o numerus claususu

bilo znak otvorenog prilago�avanja Jugoslavije nacionalsocijalisti�koj Nema�koj (#�� [��, �� ^��, �� #�� 1941–1945, � �� 1994, 50). To je, ipak, bio samo iznu�eni pokušaj približavanja nacisti�kom modelu organizacije društva što je bilo jasno i nema�kim predstavnicima u Jugoslaviji.

40 Nema�ka obaveštajna služba, knj. II, Beograd 1955, 282, 360–361, 382; Gabriele An-derl, Valter Manošek, Propalo bekstvo. Jevrejski transport ’Kladovo’ na putu za Palestinu 1939–1942, Beograd 2004, 111, 204; Pokreti otpora u Evropi, Beograd 1968, 79 (J. Doležal).


Milan Koljanin

„RACIAL REVOLUTION“ ON THE EUROPEAN SOUTHEAST 1920–1941

Summary The advent of national-socialist Germany in the second half of the

1930’s was strengthening antisemitism in European countries, primarily the ones with revisionist agenda. Institutionalization of antisemitism in these countries was conditioned not only by the international position, but also by the inner poli-tical currents. Among those, the determining were the social role and the size of the Jewish community, as well as the strength of the antisemitic traditions. Follo-wing Hitler’s coming to power, political and ideological offensive of Nazism in such countries squared with the already existing preconditions, making „the final solution of the Jewish question“ (Holocaust) possible.

The first country of interwar Europe to institutionalize antisemitism was Hungary. Starting from 1920, this country introduced legal limitations for the schooling of Jews. Further antisemitic legislation following aligning with Ger-many and territorial expansion from the end of 30’s. The same process was mir-rored in another revisionist country, Bulgaria. Principal German ally, Italy, has also embraced antisemitic ideology and political practice by the end of 30’s. Ho-wever, unlike other German allies and satellites, it did not participate in the „final solution of the Jewish question“. Although Romania was in the camp of victorio-us countries of the First World War, strong antisemitic traditions resulted in lega-lization of antisemitism. By the beginning of October 1940 Yugoslavia legally li-mited schooling and businesses of the Jews, the determining factor being the po-litical calculation. In spite of the large number of assaults on the Jews, mainly in Thessaloniki, antisemitism was not legalized in Greece until the German aggres-sion and occupation in April 1941.

DRAGAN BOGETI+, nau�ni savetnik Institut za savremenu istoriju 327(497.1:73)"1968" Beograd, Trg Nikole Paši�a 11

JUGOSLOVENSKO-AMERI�KI ODNOSI U SVETLU VOJNE INTERVENCIJE U �EHOSLOVA�KOJ 1968*

APSTRAKT: U radu je analizirano postepeno poboljšanje odnosa Jugo-slavije i SAD posle agresije zemalja Varšavskog pakta avgusta 1968. u �ehoslova�koj. Posebna pažnja posve�ena je �iniocima koji su gotovo istovremeno udaljavali Jugoslaviju od Sovjetskog Saveza, a približavali je Sjedinjenim Državama. Vojna intervencija �lanica Varšavskog pakta u �ehoslova�koj avgusta

1968. rezultirala je radikalnom promenom kursa jugoslovenske me�unarodne strategije prema dvema supersilama – Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Država-ma. Do tada izuzetno prisni odnosi sa prvom zemljom socijalizma se naglo po-goršavaju, a zaoštreni odnosi sa SAD se naglo popravljaju. Po ko zna koji put u svojoj posleratnoj istoriji, Jugoslavija se suo�avala sa ozbiljnim teško�ama u svo-jim nastojanjima za vo�enjem izbalansirane politike prema blokovima i širem otvaranju ka afro-azijskom svetu.

Do intervencije u �ehoslova�koj došlo je u momentu kada je u Kremlju preovladalo gledište da je to jedini na�in da se zaustavi aktuelan politi�ki kurs, koji je neminovno vodio postepenom odvajanju �ehoslova�ke od socijalisti�kog lagera. Na prelazu izme�u 1967. i 1968. godine došlo je do krupnih personalnih promena u �ehoslova�kom rukovodstvu. Na tre�em plenumu KP�, održanom u to vreme, smenjen je predsednik države i partije, Antonjin Novotni. Za novog pr-vog sekretara partije, 5. januara 1968, izabran je Aleksandar Dub�ek, protagoni-sta demokratizacije i liberalizacije svih sfera društvenog života �ehoslova�ke. Iako je potvr�ivao svoju odanost idejama marksizma-lenjinizma i lojalnost SSSR-u, Dub�ek je insistirao na stanovištu da se u sprovo�enju budu�ih reformi u nje-govoj zemlji mora polaziti od „�ehoslova�kog iskustva“ i „�ehoslova�kih unutraš-njih prilika“, a ne iskustva drugih �lanica socijalisti�kog lagera. Odbacuju�i obave-znost kopiranja sovjetskog modela socijalizma, �ehoslova�ki reformisti su za Mo-skvu postali opasni oponenti, koje pod hitno treba ukloniti iz politi�kog života.1

* Rad je deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: me�unarod-

ni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991, (broj 147039), koji finansira Mini-starstvo nauke Republike Srbije.

1 Ljubodrag Dimi�, Pogled iz Beograda na �ehoslova�ku 1968. godine, Tokovi istorije, 3–4, Beograd 2005, 205–232.

Dragan Bogeti� Istorija 20. veka, 2/2007 76

U no�i izme�u 20. i 21. avgusta 1968. trupe SSSR-a, Poljske, DR Ne-ma�ke, Ma�arske i Bugarske okupirale su �ehoslova�ku, preuzele kontrolu u Pragu, upale u prostorije CK KP�, gde se održavao sastanak partijskog rukovod-stva, a Dub�eka i njegove najbliže saradnike odvezle sovjetskim avionom u Mo-skvu.2

Objašnjenja iz Kremlja o tome da se radi o legitimnoj akciji u duhu soci-jalisti�kog internacionalizma, shva�ena su u Beogradu kao otvorena pretnja jugo-slovenskom režimu i nagoveštaj sli�ne akcije protiv Tita i njegovih saradnika. Stoga je istog momenta kada je stigla vest o intervenciji hitno sazvana sednica Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, na kojoj su utvr�ene mere adekvatne toj vanrednoj situaciji.3

U duhu stava rukovodstva SKJ da �e budu�a strategija SSSR-a prema Ju-goslaviji zavisiti od spremnosti jugoslovenskih komunista da se svim sredstvima suprotstave eventualnoj agresiji Varšavskog pakta, hitno su preduzete mere povi-šene borbene gotovosti JNA. U generalštabu JNA potpisano je 25. avgusta strogo poverljivo nare�enje, kojim su precizirane hitne bezbednosne aktivnosti adekvat-ne novonastaloj situaciji. One su se posebno odnosile na dejstvo jedinica Jugoslo-venskog ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, pošto se kao najvero-vatnija opcija eventualne intervencije Varšavskog pakta �inio vazdušni desant. Ove aktivnosti sprovo�ene su u strogoj tajnosti, kako ne bi na bilo koji na�in is-provocirale Sovjetski Savez. Kompletan program odbrambenih aktivnosti prime-njen posle vojne intervencije u �ehoslova�koj dobio je neodre�en konspirativan radni naziv – vežbe „Avala“. O nervozi koja je u to vreme postojala u jugoslo-venskim vazduhoplovnim jedinicama govore i podaci o u�estalim udesima lova�-kih aviona, koji su dodatno smanjivali i ina�e skromno brojno stanje tehnike RV i PVO u odnosu na potencijalne protivnike. Poseban problem predstavljao je kraj-nje ideologiziran i jednostran koncept odbrane, kojim su se do tada rukovodile jugoslovenske vojne starešine, procenjuju�i zemlje NATO-a kao jedini izvor opa-snosti. Gotovo preko no�i, morali su se sa�initi kompletni operativni planovi za odbranu od zemalja koje su do tada tretirane isklju�ivo kao saveznici. To, narav-no, nije bilo lako, tim pre što su do tada bile zabranjene sve obaveštajne aktivno-sti usmerene prema tim zemljama.4

2 Pored Dub�eka, u ovoj grupi su bili premijer �ernik, predsednik države Svoboda, pred-

sednik skupštine Smrkovski. Igrom okolnosti u momentu intervencije u poseti Jugoslaviji boravili su potpredsednik države Oto Šik i ministar inostranih poslova Hajek, što je za Moskvu predstavlja-lo dodatni dokaz o umešanosti Beograda u politi�ka previranja u �ehoslova�koj. (KPR, I-5-b/�SSR. Bilten o doga�ajima u �SR, Državni sekretarijat za inostrane poslove, poverljivi materijal broj 1, 24. avgust 1968).

3 DASMIP, 1968, str. pov., f-2, 38. Stenografske beleške sa zajedni�ke sednice Predsed-ništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, održane 21. avgusta 1968.

4 Aleksandar Radi�, Vežba Avala. Jugoslovenska odbrana od Varšavskog pakta 1968. go-dine, Istorija 20. veka, 2, Beograd 2006, 87–104. – Tokom sednice Predsedništva i Izvršnog komi-teta CK SKJ, 21. avgusta, general Ivan Gošnjak je izložio svoje pesimisti�ko vi�enje u vezi sa pru-žanjem otpora eventualnim budu�im sovjetskim pritiscima na Jugoslaviju. Ukazao je na �injenicu da se Jugoslavija tokom 60-ih potpuno orijentisala na vojnu saradnju sa SSSR-om i svoje vojno-strateške programe koncipirala tako da se jednostrano usmerila na odbranu od „imeperijalisti�kih“, zapadnih država, a zemlje socijalisti�kog lagera tretirala kao sigurne saveznike u mogu�em ratu. Kompletne vojne nabavke pokrivane su iz SSSR-a, tamo je organizovana i obuka jugoslovenskih

Jugoslovensko-ameri�ki odnosi u svetlu vojne intervencije u �ehoslova�koj 77

Panika me�u jugoslovenskim komunistima je dodatno podstaknuta „mla-kim“ reagovanjem zapadnih sila na agresiju u �ehoslova�koj i njihovim indirekt-nim priznavanjem ekskluzivnog prava SSSR-a da, po svojoj volji, ure�uje odnose unutar socijalisti�ke grupacije država.5 U tom smislu, postavljalo se pitanje da li Zapad i Jugoslaviju tretira kao �lanicu prosovjetske, socijalisti�ke familije i da li je u tom kontekstu spreman da se pasivno drži i u slu�aju da se sli�an scenario, koji je upravo potresao Prag, ponovi i na beogradskim ulicama. Ovakva razmiš-ljanja �inila su se opravdanim, budu�i da je to bilo vreme kada je nesumnjivo po-stojao pre�utni dogovor dvaju blokova o podeli zona uticaja u Evropi, koji se, po-sle provizornog razrešenja berlinske krize, striktno poštovao. Jedina „siva zona“ u toj konstelaciji bila je i dalje Jugoslavija, �ije je rukovodstvo poslednjih godina u svim važnim me�unarodnim pitanjima slepo sledilo kurs Moskve.6

Tokom razgovora sa ameri�kim ambasadorom Elbrikom, 23. avgusta 1968, Tito je ukazao na opasnosti koje nose nagodbe velikih sila na ra�un malih država. U tom smislu, preporu�io je SAD „da ispolje razum i pokažu više fleksibilnosti prema malim zemljama, a ne da se sada postupak prema �ehoslova�koj shvati kao zeleno svetlo za postupke sli�nog karaktera. Ovim velika zemlja gubi prestiž i ne bi trebalo još dalje eskalirati ovaj odijum“.7

Ambasador Elbrik je podvukao interes svoje vlade „da Jugoslavija sa�u-va svoj nezavisan položaj, koji �e sada postati još o�igledniji u o�ima vanjskog sveta“. Nije negirao �injenicu da u ameri�kom Kongresu ima politi�ara koji su krajnje negativno reagovali na doskorašnju tesnu saradnju Jugoslavije sa Sovjet-skim Savezom i oštre jugoslovenske napade na SAD povodom Vijetnama. Ti po-liti�ari kritikuju podršku ameri�ke administracije Jugoslaviji kao pogrešnu strate-giju, koja samo ide na ruku bloku komunisti�kih država. Oni nisu ni zaintereso-vani za o�uvanje nezavisnosti Jugoslavije. Me�utim, po Elbrikovom mišljenju, predsednik Džonson je oduvek imao prijateljski stav prema Jugoslaviji i ispolja-vao je neskriven interes da joj pomogne da o�uva svoju nezavisnost. U sklopu oficira. U vojnim objektima širom Jugoslavije, ulogu instruktora �esto su obavljali sovjetski stru�-njaci. U takvoj situaciji, sada je trebalo starešinskom kadru JNA objasniti da su im bivši saveznici – potencijalni neprijatelji, a „imperijalisti“ – mogu�i saveznici. (DASMIP, 1968, str. pov, f-2, 38. Stenografske beleške sa zajedni�ke sednice Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, održane 21. avgusta 1968, 7/2–7/5. Izlaganje generala Ivana Gošnjaka).

5 Simptomati�no je da je Moskva neposredno posle agresije u �ehoslova�koj obavestila Vašington da intervencija nije usmerena protiv SAD, ve� da se radi o unutrašnjim pitanjima zema-lja socijalisti�ke zajednice (KPR, I-5-b/�SSR. Poruka sovjetske vlade ameri�kom predsedniku Džonsonu od 21. avgusta 1968). Prva reakcija ameri�ke vlade na poruku svodila se na „duboku za-brinutost“ i „�u�enje“ (KPR, I-5-b/�SSR. Odgovor ameri�kog državnog sekretara Dina Raska na poruku SSSR-a u vezi intervencije u �ehoslova�koj od 21. avgusta 1968).

6 U vreme intervencije trupa Varšavskog ugovora u �ehoslova�koj, jugoslovensko-so-vjetska saradnja je dostigla najvišu ta�ku u 20-godišnjem razdoblju koje je nastupilo posle Titovog sukoba sa Staljinom. Ovakvom trendu posebno je doprinelo sve izraženije pogoršanje odnosa izme-�u Vašingtona i Beograda, uzrokovano eskalacijom Vijetnamskog rata. Identi�ne kvalifikacije Beo-grada i Moskve na ra�un „ameri�kog imperijalizma“ i „zlo�ina�ke politike“ u Vijetnamu doprinosi-le su približavanju Jugoslavije socijalisti�kom lageru, ali i njenom naglom udaljavanju od SAD. U duhu takve jugoslovenske politike, bio je i radikalan zaokret u jugoslovenskom izboru novog vojnostrateškog partnera i koncipiranju sistema preoružanja direktno vezanog za vojne nabavke iz SSSR.

7 KPR, I-3-a/SAD, k. 181. Zabeleška o razgovoru Predsednika Republike sa ambasado-rom SAD B. Elbrikom, u Beogradu, 23. avgusta 1968.


ovakve politike, doneta je odluka da ambasador Elbrik odloži planirani odlazak u SAD, kako bi u novonastaloj situaciji pomogao što konstruktivniju komunikaciju dveju država.8

Jugoslovenska strana nije u potpunosti prihvatila Elbrikova uveravanja kao iskrena i verodostojna. U analiti�kim izveštajima jugoslovenskog Ministar-stva inostranih poslova procenjeno je da SAD i SSSR „nastoje da izgrade takvo stanje u svetu koje �e im dugoro�no obezbediti monopolisti�ki položaj u klju�-nim pitanjima me�unarodnih odnosa“. Vojna intervencija u �ehoslova�koj, u tom smislu, „deluje na u�vrš�enje blokovske podele evropskog kontinenta, oži-vljava tendencije ka zatvaranju blokova i pooštravanja blokovskih stega“. U ta-kvom kontekstu „ne isklju�uje se ni mogu�nost da male zemlje postanu predmet trgovine izme�u pomenutih velikih sila“.9

Pošto se u svetskoj javnosti sve �eš�e govorilo o ponovnom oživljavanju duha sporazuma u Jalti, kojim su pred kraj rata navodno velike sile postigle do-govor o podeli interesnih sfera u Evropi, 29. avgusta objavljeno je saopštenje Stejt departmenta o neta�nosti tvrdnji o postojanju sporazuma SAD i SSSR o �ehoslova�koj i o interesnim sferama: „Vlada Sjedinjenih Država nije nikada stupila ni sa kim u svetu ni u kakve sporazume ili pogodbe o sferi uticaja,. Nije bilo nikakvih diskusija o bilo kakvoj ovakvoj ideji u vezi sa nedavnim doga�aji-ma u �ehoslova�koj niti je ijedna vlada pokušala da izmami takvu pogodbu od Vlade Sjedinjenih Država. Bilo kakav nagoveštaj o tome da su Sjedinjene Drža-ve, bilo pre�utno ili na drugi na�in, dale Sovjetskom Savezu na znanje da �e se Sjedinjene Države odnositi ravnodušno prema akciji koju su sada Sovjetski Sa-vez i druge zemlje Varšavskog pakta preduzele prema �ehoslova�koj, zloname-ran je i bez ikakvog osnova“.10

Koliko su apsurdne spekulacije o ponovnom oživljavanju duha sporazu-ma u Jalti, pokušao je da uveri ameri�ki ambasador Elbrik jugoslovenskog mini-stra inostranih poslova Marka Nikezi�a tokom još jednog u nizu razgovora na tu temu, održanog 30. avgusta. Taj „famozni“ sporazum, sa kojim je svetsku javnost prvi put upoznao �er�il u svojim memoarima, nije postignut u Jalti nego u Mo-skvi, i to izme�u britanskog premijera i Staljina, ali ne i ameri�kog predsednika, koji nije ni prisustvovao tim razgovorima. Kao što nije bilo sovjetsko-ameri�kog sporazuma ove vrste u Jalti, nije ga, po Elbriku, bilo ni posle Jalte: „Nema nika-kve pre�utne saglasnosti SAD da SSSR preuzme �SSR u zamenu za neke druge oblasti u svetu. Zainteresovanost SAD za �SSR ostaje, kao što ostaje zaintereso-vanost da pomogne Jugoslaviji da o�uva svoju nezavisnost“.11

Ista tema, istoga dana (30. avgusta), bila je predmet razgovora i ameri�-kog državnog sekretara Dina Raska sa jugoslovenskim ambasadorom u Vašingto-nu, Bogdanom Crnobrnjom. I ovaj put, jugoslovenskoj strani je predo�eno da ne

8 Isto; Foreign Relations of the United States (FRUS), 1964–1968 Volume XVII, Eastern Europe. Telegram from the Embassy in Yugoslavia to the Department of State, Belgrade, August 23, 1968.

9 KPR, I-3-a/SSSR, k. 174. Neki elementi za ocenu me�unarodne situacije. 10 KPR, I-5-b/SAD. Saopštenje Stejt departmenta od 29. avgusta 1968. 11 KPR, I-5-b/SAD. Zabeleška o razgovoru državnog sekretara za inostrane poslove M.

Nikezi�a sa ambasadorom SAD B. Elbrickom, 30. avgusta 1968.


postoji nikakav tajni sporazum SAD sa SSSR-om o podeli interesnih sfera u Evropi. Objašnjavaju�i razloge kojima su se rukovodile SAD da nedovoljno energi�no reaguju na vojnu intervenciju u �ehoslova�koj, Rask je podsetio Crno-brnju da je �ehoslova�ka „tre�a zemlja po važnosti“ (posle Kine i SSSR-a) koja pomaže ameri�ke protivnike u Vijetnamu i da od �eškog oružja svakog dana stra-da na stotine ameri�kih vojnika. Ipak, kao klju�ni razlog nespremnosti SAD da se suprotstave sovjetskim agresivnim postupcima Rask je naveo �injenicu da je �e-hoslova�ka �lanica Varšavskog pakta i da bi u slu�aju ameri�kog mešanja u spor unutar ovog pakta vrlo verovatno došlo do tre�eg svetskog rata.12

Ve� narednih nedelja posle intervencije u �ehoslova�koj, u jugosloven-skim politi�kim krugovima uo�ena je vidna evolucija ameri�kog stava po pitanju podrške Jugoslaviji u sklopu njenih napora da o�uva nezavisnost u odnosu na po-tencijalnu opasnost iz Moskve. Ta evolucija došla je do izražaja u momentu kada je iz Beograda poslata nedvosmislena poruka da �e se Jugoslavija svim sredstvi-ma suprotstaviti agresiji Varšavskog pakta i da su njeni narodi spremni na svaku žrtvu u cilju o�uvanja svoje teško ste�ene slobode.

Da bi se Sovjetima, ali i Zapadu, predo�ilo da Jugoslavija nije isto što i �ehoslova�ka i da bi u njoj agresori iz Varšavskog pakta naišli na opšti i odlu�an otpor jugoslovenskog naroda, lansiran je koncept „Opštenarodne odbrane i druš-tvene samozaštite“. Ovaj koncept, proizašao iz omiljenog slogana jugoslovenskih komunista „Svi smo jedna armija“, u uopštenoj formi imao je normativno uporiš-te u Ustavu iz 1963. godine. Posle �ehoslova�kih doga�aja, me�utim, regulisan je posebnim zakonom (Zakonom o narodnoj odbrani), �iji je nacrt sa�injen krajem avgusta, a potom usvojen na sednici jugoslovenske vlade, 18. septembra 1968. Sistem opštenarodne odbrane zasnivao se na organizovanom uklju�ivanju svih civila okupljenih u okviru njihovih mesnih zajednica, opština i republika, u teri-torijalne oružane jedinice, kontrolisane od lokalnih politi�kih funkcionera u tim zajednicama.13

Oštra Titova konfrontacija sa Brežnjevom zbog sovjetskih velikodržav-nih aspiracija uverila je do tada sumnji�ave Amerikance da Jugoslavija nema na-meru da se vrati u socijalisti�ki tabor i da se njen me�unarodni položaj ne može izjedna�avati sa pozicijom ostalih socijalisti�kih država.14 „Da je slu�aj Jugosla-vije druga�iji i da bi eventualni napad na Jugoslaviju izazvao sasvim druga�iju reakciju Zapada“, ukazao je ameri�ki ambasador Elbrik jugoslovenskom držav-nom podsekretaru Miši Pavi�evi�u, tokom razgovora 9. septembra. Reaguju�i na uzdržanu reakciju jugoslovenskog diplomate „da verbalne osude i moralne podrš-ke malo zna�e u današnjem svetu“, Elbrik je precizirao „da nije mislio na verbal-nu podršku, ve� na konkretne korake“. Saglasio se sa Pavi�evi�em da bi novo „teritorijalno proširenje SSSR-a“ ozbiljno narušilo ravnotežu snaga SAD i SSSR

12 FRUS, 1964–1968 Vol. XVII, Eastern Europe. Memorandum of conversation, Was-

hington, August 29, 1968, 3:45 p. m.; KPR, I-5-b/SAD. Razgovor ambasadora Crnobrnje sa Di-nom Raskom, 30. avgusta 1968. u Vašingtonu.

13 Takav sistem stvaranje alternativnih oružanih snaga regularnoj Jugoslovenskoj narod-noj armiji postao je stožer kasnijeg tragi�nog me�urepubli�kog sukoba u vreme raspada SFRJ.

14 KPR, I-3-a/SAD, k. 181 i DASMIP, 1968, str. pov., f-5, 144. Informacija o nekim mo-mentima iz spoljne politike SAD i stanju jugoslovensko-ameri�kih odnosa, 18. oktobar 1968.


i direktno ugrozilo južno krilo NATO-a (Gr�ku, Tursku i Italiju). U tom smislu, ameri�ki ambasador je napomenuo da Zapad ne�e dozvoliti „napad, odnosno, osvajanje Jugoslavije“, pošto bi to bitno izmenilo paralelogram mo�i u Evropi i doprinelo opasnoj sovjetskoj ekspanziji u tom delu sveta.15

O izrazitoj kooperativnosti ameri�kih politi�ara prema spoljnopoliti�kim nastojanjima Jugoslavije stizali su i brojni izveštaji iz jugoslovenske ambasade u Vašingtonu. Ukazivano je na spremnost SAD da obnovi, do tada potpuno zamrlu, vojnu saradnju sa Jugoslavijom i isporu�i joj rezervne delove za njenu armiju, kao i neophodno oružje. Posebno je ohrabruju�e delovalo rezonovanje ameri�kih diplomata o tome da vojni napad na Jugoslaviju ne bi imao lokalne razmere i spe-kulacije da bi potom mogao uslediti i napad na drugu evropsku vanblokovski ori-jentisanu državu – Austriju.16

Posebnu pažnju u ovom kontekstu u Beogradu privukla je izjava ameri�-kog predsednika Džonsona prilikom njegovog nastupa u San Antoniju 3. septem-bra. Komentarišu�i mogu�nost dalje sovjetske ekspanzije u Evropi, uputio je oš-tro upozorenje zvani�nicima u Moskvi: „Nijedan potencijalni agresor ne treba da sudi pogrešno o ameri�koj politici. SAD ne�e praštati agresorima i miriti se sa onima koji prelaze preko nacionalnih granica“.17

Ono što je posle vojne intervencije u �ehoslova�koj naro�ito zabrinjava-lo i Vašington i Beograd bilo je poja�ano interesovanje SSSR-a za Bliski i Sred-nji istok, odnosno o�igledna reafirmacija vekovnog ruskog interesa za izlazak na „topla mora“. Strateški pravac realizacije sovjetskih velikodržavnih aspiracija upravljenih ka jugoisto�noj Evropi, Balkanu i Mediteranu, išao je preko Jugosla-vije. Samim tim, Titu i njegovim saradnicima �inila se realna mogu�nost da Ju-goslavija, posle �ehoslova�ke, postane slede�a žrtva sovjetske agresije. Toj opa-snosti posve�ena je posebna pažnja tokom 12. zajedni�ke sednice Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, održane 2. septembra 1968.

Na tom sastanku centralno mesto imalo je pitanje: da li sovjetska inter-vencija u �ehoslova�koj predstavlja ograni�enu akciju u cilju suzbijanja reform-skog kursa u toj zemlji i disciplinovanja lagerskih zemalja ili deo šire strategije ekspanzije prema jugu, Mediteranu i Africi. Posle katastrofalnog Naserovog po-raza u najnovijem ratu sa Izraelom, Egipat, Sirija, Alžir i ve�ina arapskih zemalja su se tesno vezale za Sovjetski Savez, bez �ije podrške nisu više videle na�in da dalje pariraju neprijatelju. Sama �injenica da su Arapi direktno ili indirektno po-držali intervenciju u �ehoslova�koj, a Egipat i Alžir �ak otvoreno kritikovali Tita zbog njegovog negativnog stava u vezi sa tom intervencijom – govorila je o na-glom porastu sovjetskog uticaja na Bliskom istoku i Africi. Smatraju�i da se u „sadašnjoj situaciji i sadašnjem odnosu snaga i raspoloženja u svetu (posebno na

15 DASMIP, 1968, PA, f-173, SAD, 433 803. Zabeleška o razgovoru zamenika državnog

sekretara druga M. Pavi�evi�a sa ambasadorom SAD g. Elbrickom na dan 9. IX 1968. godine u 17 �asova.

16 DASMIP, 1968, PA, f-176, SAD, 433 293. Telegram ambasadora Bogdana Crnobrnje DSMIP-u, 14. septembar 1968; DASMIP, 1968, str. pov., f-13, 58. Neki momenti najnovijeg razvo-ja odnosa SFRJ-SAD.

17 KPR, I-3-a/SAD, k. 181. Reagovanje SAD na naš stav u vezi s okupacijom �SSR i poli-tika ameri�ke vlade prema Jugoslaviji u najnovijoj situaciji.


Zapadu)“ mora pokloniti dužna pažnja ovoj drugoj, „lošijoj alternativi“, ministar inostranih poslova Marko Nikezi� se opširno osvrnuo na nove izazove i opasnosti sa kojima se suo�ava Jugoslavija. Ukazao je na to „da je Sovjetski Savez postao glavna kontinentalna sila. Zauzeo je mesto Nema�ke u tom smislu [...] Pošto je konsolidovao svoje pozicije ovih 20 godina u Isto�noj Evropi, o�igledno da se njegov interes okre�e prema Sredozemnom moru i Bliskom i Srednjem istoku“. Pošto su Sovjeti, po Nikezi�evom mišljenju, kroz pomo� Arapima „zaseli svuda na Srednjem Istoku“, pozicija Jugoslavije se ozbiljno komplikuje: „mi smo na njihovom putu ka toplim morima, o tome nema nikakve sumnje“, „mi postajemo sve kriti�nija zona“, ma koliko ova sovjetska penetracija delovala nekome kao uspeh, Jugoslavija lako može uskoro postati „žrtva toga uspeha“.18

Pošto su u Stejt departmentu uglavnom procenjivali da ovakva jugoslo-venska strahovanja imaju realnu osnovu, u kontaktima diplomata iz Jugoslavije i SAD sve zna�ajnije mesto je imalo razmatranje dileme: da li vojna intervencija u �ehoslova�koj predstavlja ograni�enu akciju ili uvod u dalji prodor SSSR u Sre-dozemlje i Bliski istok (a samim tim i Jugoslaviju, koja je na tom putu važno mo-gu�e uporište Rusa). Doktrina „ograni�enog suvereniteta“, koja je upravo u to vreme javno obznanjena kao deo zvani�ne politike SSSR-a, dodatno je aktuelizo-vala tu dilemu.

Dalje sovjetsko prodiranje u oblast Mediterana direktno bi ugrozilo ame-ri�ke NATO saveznike Italiju, Gr�ku i Tursku. Ukazuju�i na tu �injenicu, ame-ri�ki ambasador Elbrik je u razgovoru sa pomo�nikom jugoslovenskog ministra inostranih poslova, Antom Drndi�em, 3. oktobra, istakao da se zapadne sile „ne bi mogle pomiriti sa time da SSSR obezbedi sebi važne strateške pozicije na Ja-dranu“. To je razlog više zbog koga „Zapad ne bi mogao da ostane indiferentan ukoliko bi došlo do napada na Jugoslaviju“. Elbrik je podsetio sagovornika da su, nezavisno od ovakvog interesa, „SAD zainteresovane za o�uvanje nezavisnosti Jugoslavije i to ve� dvadeset godina predstavlja konstantu ameri�ke spoljne poli-tike“.19 Na veliki zna�aj koji je Zapad pridavao o�uvanju nezavisnosti Jugoslavi-je, kao preduslovu da ona ostane brana daljoj sovjetskoj penetraciji u Sredoze-mlju i Bliskom istoku, ukazao je i ameri�ki državni sekretar Din Rask jugoslo-venskom ministru inostranih poslova Marku Nikezi�u, tokom razgovora na ovu temu 9. oktobra 1968: „SAD i Zapadna Evropa veoma su zainteresovane za neza-visnost Jugoslavije. Nema sumnje da bi u slu�aju napada na Jugoslaviju reakcija Zapada bila vrlo oštra, mnogo ja�a nego u slu�aju �SSR“.20

Na redovnom sastanku Saveta ministara Severnoatlantskog pakta, održa-nom u Briselu od 14. do 18. novembra, Rask je, razmatraju�i premise budu�e strategije zapadne vojne alijanse posle intervencije u �ehoslova�koj, istakao da

18 DASMIP, 1968, str. pov., f-4, 161. Izlaganje državnog sekretara Marka Nikezi�a na

XII zajedni�koj sednici Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, 2. septembar 1968, Brioni. 19 KPR, I-3-a/SAD, k. 181. Reagovanje SAD na naš stav u vezi s okupacijom �SSR i poli-

tika ameri�ke vlade prema Jugoslaviji u najnovijoj situaciji; KPR, I-5-b/SAD. Zabeleška o razgo-voru A. Drndi�a, pomo�nika državnog sekretara sa B. Elbrikom, ambasadorom SAD u Beogradu, 3. oktobra 1968.

20 KPR, I-3-a/SAD, k. 181. Reagovanje SAD na naš stav u vezi s okupacijom �SSR i poli-tika ameri�ke vlade prema Jugoslaviji u najnovijoj situaciji.


se Jugoslavija i Austrija nalaze u „sivoj zoni“, koja je od posebnog interesa za NATO.21 Na njegovo insistiranje, u tekst završnog kominikea sastanka unesena je formulacija u kojoj se SSSR upozorava da se u interesu mira uzdržava od upo-trebe sile i mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja.22

Iako je vlada SAD, posle prvobitne uzdržane reakcije povodom interven-cije u �ehoslova�koj, sve energi�nije i sve otvorenije izražavala odlu�nost da se suprotstavi reprizi �ehoslova�kog scenarija na beogradskim ulicama, tokom svih razgovora jugoslovenskih i ameri�kih zvani�nika na tu temu stalno se postavljalo pitanje: šta bi konkretno trebalo da �ini sadržinu ameri�ke podrške jugosloven-skoj nezavisnosti. I u Beogradu i u Vašingtonu postojala je saglasnost oko toga da budu�a bilateralna saradnja ne bi smela sadržavati ništa što bi eventualno is-provociralo Sovjetski Savez i navelo ga da u revoltu povu�e ekstremniji spoljno-politi�ki potez prema Jugoslaviji. U tom smislu postepeno se oblikovala obostra-no prihvatljiva formula optimalnih modaliteta ameri�ke podrške Jugoslaviji i ju-goslovenskog nastupa u delikatnoj situaciji. Ona je, naravno, podrazumevala sla-nje jasnih signala iz Vašingtona sovjetskim zvani�nicima o tome da bi agresija na Jugoslaviju dovela do oštre reakcije Sjedinjenih Država i ozbiljne konfrontacije dveju supersila. Pored ove komponente, jugoslovenska strana je posebno insisti-rala na tome da – ukoliko stvarno žele da podrže o�uvanje jugoslovenske nezavi-snosti – SAD to u�ine kroz obostrano prihvatljiv program snažne ekonomske i fi-nansijske podrške kursu privredne reforme Jugoslavije i kompenzacije naraslih vanrednih jugoslovenskih vojnih troškova za odbranu zemlje od eventualnog na-pada prosovjetskih satelita. Tito i njegovi saradnici su tokom oktobra 1968. proce-njivali da je trenutna opasnost od neposrednog napada zemalja Varšavskog pakta na Jugoslaviju uglavnom prošla, ali da ta pretnja potencijalno ostaje dugoro�no ak-tuelna, kao i sam interes SSSR-a za ekspanzijom u prostoru na kome Jugoslavija predstavlja ozbiljnu prepreku. Najbolji na�in da Jugoslavija uspešno parira pritisci-ma Kremlja predstavljala je stabilna unutrašnja ekonomska i politi�ka situacija.23

Dalji korak u konkretizovanju platforme bilateralne ekonomske i politi�-ke saradnje SAD i Jugoslavije predstavljala je poseta Vašingtonu potpredsednika

21 Neposredno uo�i ove sednice NATO-a, na petom kongresu Poljske ujedinjene radni�ke

partije (PURP) Brežnjev je javno obznanio koncept, koji je kasnije nazvan „teorija o ograni�enom suverenitetu“. Ta doktrina je prakti�no legalizovala ekskluzivno pravo SSSR-a da interveniše u ze-mljama u kojima je po njegovoj proceni ugrožen socijalizam: „Kada unutrašnje i spoljne snage, ne-prijateljske socijalizmu, pokušaju da skrenu razvoj bilo koje socijalisti�ke zemlje u smeru restaura-cije kapitalisti�kog poretka, kada se pojavi pretnja stvari socijalizma u toj zemlji, pretnja bezbedno-sti socijalisti�koj zajednici u celosti, to ve� postaje problem ne samo naroda te zemlje, ve� i novi zajedni�ki problem, briga svih socijalisti�kih zemalja“. (KPR, I-3-a/SSSR, k. 175. Teorija ograni-�enog suvereniteta. Javne i interne izjave sovjetskih rukovodilaca i karakteristi�ni napisi u štampi).

22 KPR, I-3-a/SAD, k. 182. Informacija o stavu SAD prema Jugoslaviji u vezi sa vojnom intervencijom zemalja Varšavskog pakta u �SSR-prema zvani�nim izjavama pretstavnika vlade SAD; KPR, I-3-a/SSSR. k. 175. Stavovi i rezerve SSSR prema odnosima SFRJ sa zapadnim zemlja-ma i kritike izjedna�avanja politike dveju super-sila; „Hronika me�unarodnih doga�aja“, godina VI, Beograd 1968, 1780.

23 DASMIP, 1968, str. pov., f-5, 144. Informacija o nekim momentima iz spoljne politike SAD i stanju jugoslovensko-ameri�kih odnosa, 15. oktobar 1968; FRUS, 1964–1968 Vol. XVII, Eastern Europe. Conversation with Yugoslav Ambassador Bogdan Crnobrnja on Monday, Was-hington, September 23, 1968.


jugoslovenske vlade Kire Gligorova. Gligorov, koji je u saveznoj vladi bio zadu-žen za pitanja iz ekonomskog resora, boravio je u SAD od 30. septembra do 5. oktobra 1968. Prilikom susreta sa predsednikom Džonsonom, Gligorovu je obe-�ana snažna ameri�ka podrška „jugoslovenskoj nezavisnoj poziciji“. Džonson je pri tome ukazao na to da su SAD svesne da u aktuelnoj politici sovjetskog ruko-vodstva „aspiracije rastu uporedo sa ostvarenim uspehom“ i da nas, u tom smislu, istorija u�i „da kada agresori osete krv, njihovi apetiti se uve�avaju“.24

Gligorov se složio sa konstatacijom i zahvalio se na podršci koju SAD ukazuju spoljnopoliti�kim nastojanjima Jugoslavije. Da bi ta podrška imala delo-tvoran efekat, insistirao je da se ameri�ka vlada energi�nije angažuje u proširenju obima trgovinske razmene SAD i Jugoslavije, pove�anju investiranja privatnog kapitala i dugoro�nim bilateralnim kreditnim aranžmanima zasnovanim na na�elu obostrane koristi. Posebno je istakao potrebu da Džonson uti�e na ve�u koopera-tivnost prema Jugoslaviji klju�nih me�unarodnih finansijskih korporacija u koji-ma je presudan uticaj SAD: Me�unarodnom monetarnom fondu, Me�unarodnoj banci i Eksport-import banci. Bez odobravanja zajmova za liste projekata koje su podneli jugoslovenski privrednici ovim institucijama, teško bi bilo zamisliti dalju modernizaciju jugoslovenske privrede i realizaciju reformskog kursa u tom kon-tekstu. Naravno, sve to bi oslabilo i odbrambenu mo� Jugoslavije u sklopu priti-saka koji dolaze iz Moskve.25

Da je ekonomska inicijativa Kire Gligorova pozitivno primljena u SAD, pokazalo se ve� narednih meseci. Kraj 1968. bio je u znaku zna�ajnog unapre�e-nja ekonomske saradnje SAD i Jugoslavije, sve pozitivnijih signala u vezi sa rea-lizacijom jugoslovenskih zahteva svetskim finansijskim korporacijama, ali i ini-ciranja niza projekata u sferi privredne, nau�ne, prosvetne i kulturne saradnje.26 Ovakav trend, s obzirom na nesmanjen nivo ekonomske saradnje sa SSSR-om, doprineo je prakti�no tome da je �eška kriza odigrala pozitivnu ulogu u jugoslo-venskim nastojanjima za proporcionalnim proširenjem ekonomske saradnje sa inostranstvom.

U duhu izražene spremnosti SAD da podrže nezavisnu me�unarodnu po-ziciju Jugoslavije i da se suprotstave eventualnoj agresiji bloka socijalisti�kih dr-žava u toj zemlji bila je i izjava predsednika Džonsona, koju je u vidu posebnog saopštenja Bele ku�e štampa objavila 14. oktobra, posle razgovora ameri�kog predsednika i ambasadora Elbrika. U toj izjavi Džonson je istakao „divljenje pre-ma jugoslovenskom narodu i njegovoj privrženosti slobodi“, podvla�e�i istovre-meno „svoje stalno interesovanje za nezavisnost, suverenitet i ekonomski razvoj SFRJ“.27

Da bi se poja�ao propagandni efekat ovakvih poruka ameri�ke vlade, Džonson je uputio u Jugoslaviju državnog podsekretara SAD, poznatog ameri�-kog diplomatu, Nikolasa Kacenbaha. Toj poseti je dat veliki publicitet u zapadnoj

24 FRUS, 1964–1968 Vol. XVII, Eastern Europe. Memorandum of Conversation, Was-hington, October 4, 1968.

25 Isto. 26 DASMIP, 1968, str. pov., f-13, 58. Neki momenti najnovijeg razvoja odnosa SFRJ-SAD. 27 DASMIP, str. pov., f-5, 144. Informacija o nekim momentima iz spoljne politike SAD i

stanju jugoslovensko-ameri�kih odnosa, 15. oktobar 1968.


štampi. Gotovo u svim komentarima ona je okarakterisana kao „demonstracija SAD prema SSSR-u i potvrda njihove podrške Jugoslaviji u sadašnjoj krizi“, od-nosno potez kojim se želi nagovestiti „da SAD možda ne�e sedeti skrštenih ruku ako bi SSSR napao Jugoslaviju“. Istovremeno, ovaj akt se tuma�io i kao „deo evolucije ameri�kog stava povodom �S krize i uvi�anje interesa za o�uvanje sta-tus kvoa u Evropi, što se poklapa sa interesom Jugoslavije u njenim naporima da oja�a svoju poziciju“.28 U želji da se u Kacenbahovu posetu ugradi što više ele-menata misterioznosti i dramati�nosti, iz Titovog kabineta je upu�ena molba Stejt departmentu da se motiv Kacenbahovog dolaska u Jugoslaviju zvani�no objasni namerom „da se uru�i li�na poruka predsednika Džonsona Titu“. Iako se Ameri-kancima �inila prihvatljivija njihova prvobitna formulacija da njihov izaslanik odlazi u Jugoslaviju „da bi preneo tople pozdrave predsednika Džonsona pred-sedniku Titu“ – odlu�eno je da se iza�e u susret Beogradu.29

Tokom razgovora Tita sa Kancebahom, 18. oktobra u Beogradu, razma-trano je nezaobilazno pitanje: da li je vojna intervencija u �ehoslova�koj samo ograni�ena akcija unutar familije socijalisti�kih država ili uvod u dalju ekspanzi-ju SSSR-a na prostor Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka. Nijedan od sago-vornika nije isklju�ivao dalji razvoj situacije u duhu druge opcije. Tito je iskori-stio elaboraciju te opasnosti da još jednom nedvosmisleno potvrdi spremnost ju-goslovenskih naroda „da svim sredstvima brane svoju nezavisnost protiv svakoga ko bi pokušao da je ugrozi“. U tom smislu, zaklju�io je: „Sigurno da se po našoj zemlji ne�e niko nepozvan slobodno šetati“. Bio je ube�en da �e koncept opšte-narodne odbrane „predstavljati permanentnu osnovu odbrambene spremnosti ze-mlje“ i da zahvaljuju�i njegovoj primeni nije nužna i istovremena mobilizacija stanovništva. Procenio je da Jugoslavija momentalno „ima pod oružjem oko 2 miliona ljudi, od �ega oko 1.200.000 regularne vojske“ i zato predstavlja respek-tabilnu vojnu snagu. Po njegovoj proceni, za okupaciju Jugoslavije neprijatelju bi bile potrebne bar tri ili �etiri puta ve�e snage.30

Pored zvani�ne politi�ke podrške Jugoslaviji u njenim naporima da sa�u-va nezavisnost, Tito je od Zapada o�ekivao zna�ajniju ekonomsku i finansijsku podršku i u tom kontekstu ukazao je Kacenbahu na teško�e sa kojima se suo�ava njegova zemlja zbog zatvorenosti Evropske ekonomske zajednice i restrikcija i diskriminatornih mera koje ta integracija primenjuje prema robi iz Jugoslavije: „S obzirom na pomenute okolnosti, bilo bi veoma važno da se problemi koji se u tom pogledu postavljaju povoljno reše i da se Jugoslaviji omogu�i proširenje tr-govinske razmene sa Zapadom pod povoljnijim uslovima“. Takvo rešenje, po Ti-tovom mišljenju, bilo bi „najbolji vid pomo�i u ovom trenutku“. Pošto se Kacen-bah upravo vratio iz Brisela gde je vodio razgovore sa predstavnicima EEZ, ohra-

28 KPR, I-5-b/SAD. Jugoslovensko-ameri�ki odnosi u svetskoj štampi; DASMIP, 1968,

PA, SAD, f-173, 438 304 i 438 546. Telegram DSMIP-u ambasadora Bogdana Crnobrnje iz Va-šingtona.

29 FRUS, 1964–1968 Vol. XVII, Eastern Europe. Telegram from the Under Secretary of State (Katzenbach) to the Department of State, Belgrade, October 18, 1968.

30 KPR, I-3-a/SAD, k. 181; DASMIP, 1968, str. pov., f-5, 144. Zabeleška o razgovoru Predsednika Republike sa državnim podsekretarom SAD G. Nikolasom Kacenbahom, 18. oktobra 1968. god. u Beogradu.


brio je sagovornika upoznaju�i ga sa pozitivnom reakcijom na jugoslovenske ekonomske zahteve.31

Li�no zadovoljstvo povodom posete Kacenbaha i aktuelnog kursa ame-ri�ke politike prema Jugoslaviji Tito je neposredno izrazio u srda�nom pismu upu�enom Džonsonu desetak dana po odlasku visokog gosta iz SAD. U tom pi-smu jugoslovenski predsednik se zahvalio Džonsonu na njegovom energi�nom angažovanju u uspostavljanju prisne jugoslovensko-ameri�ke saradnje. Tu sarad-nju Tito je ocenio kao „doprinos afirmaciji politike aktivne i miroljubive koegzi-stencije me�u zemljama sa razli�itim društvenim sistemima i razli�itim ulogama u me�unarodnim odnosima“. Za svaki slu�aj, da bi uverio Džonsona u neophod-nost daljeg istrajavanja na takvoj ameri�koj strategiji, Tito je, kao i obi�no, uka-zivao na mogu�e dramati�ne posledice sve glasnijeg sovjetskog propagiranja „te-orije ograni�enog suvereniteta“. Istovremeno je naglašavao spremnost Jugoslavi-je da se odupre ovakvim aspiracijama, zbog �ega je preduzet „niz neophodnih mjera predostrožnosti“, pošto je to „najbolji na�in da obeshrabrimo posezanje, sa bilo koje strane, na našu nezavisnost i suverenitet“.32

Ono što u ovom pismu, možda, manje privla�i pažnju jeste u�estalo po-navljanje fraza „miroljubiva koegzistencija“, „nedeljivost mira“ i kritika blokov-ske politike. Ta retorika �e tokom nastupaju�eg razdoblja postati dominantna u svim nastupima jugoslovenskih zvani�nika. Trude�i se da ponovo ne naruše ba-lans prema blokovima, oni �e ubudu�e sve �eš�e krajnje neodmereno forsirati po-litiku ekvidistance prema agresivnim postupcima sukobljenih strana, ne vode�i ra�una o tome koja strana stvarno u datom momentu generiše neku me�unarodnu krizu, a koja samo reaguje na takvu politi�ku realnost.

Reafirmacija jugoslovenske politike ekvidistance zvani�no je promovisa-na Titovim govorom povodom Dana Republike, 29. novembra 1968. u Jajcu. Tom prilikom, Tito je istovremeno kritikovao i ameri�kog državnog sekretara Raska, što je na pomenutom sastanku NATO-a u Briselu Jugoslaviju tretirao kao nekakvu „sivu zonu“ u Evropi,33 i Brežnjeva, što spor sa Jugoslavijom pokušava da predstavi kao sva�u unutar „socijalisti�ke familije“ u koju ne treba da se meša niko sa strane.34 „Što se ti�e izjave gospodina Raska u Briselu naš stav je supro-tan. Nikakve interesne sfere mi ne priznajemo još od 1943. godine. Interesne sfe-re prestaju na našim granicama. Kakva je tamo zona, da li je ona siva ili ne, ja to ne znam. Ovdje je u Jugoslaviji svjetla zona i mi nemamo šta da strahujemo“. Ti-

31 Isto, 16–17. 32 KPR, I-1/1105. Poruka predsednika Republike Josipa Broza Tita, predsedniku SAD

Lindonu Džonsonu, 29. oktobar 1968. 33 KPR, I-3-a/SSSR. k. 175. Stavovi i rezerve SSSR prema odnosima SFRJ sa zapadnim

zemljama i kritike izjedna�avanja politike dveju super-sila; „Hronika me�unarodnih doga�aja“, go-dina VI, Beograd 1968, 1780.

34 Sude�i po informacijama kojima je raspolagalo jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova, sovjetski rukovodioci su u sklopu javnih nastupa, a naro�ito prilikom susreta sa zapadnim diplomatama, spor sa Jugoslavijom predstavljali kao „ideološki spor“ me�u državama koje pripada-ju jedinstvenom komunisti�kom pokretu. Svako mešanje „sa strane“ u taj spor tretirali su kao po-tencijalni izvor opasnosti po o�uvanje svetskog mira. (DASMIP, 1968, str. pov., f-13, 63. Neki aspekti jugoslovensko-sovjetskih odnosa; DASMIP, 1968, str. pov., f-3, 83. Osnovne karakteristike me�unarodne politike SSSR i lagera; KPR, I-3-a/SSSR. k. 175. Stavovi i rezerve SSSR prema odno-sima SFRJ sa zapadnim zemljama i kritike izjedna�avanja politike dveju super-sila.


tovo nastojanje da se istovremeno distancira i od Sovjetskog Saveza došlo je do izražaja u odgovoru na pitanje novinara londonskog Dejli telegrafa: da li Jugo-slavija pripada „socijalisti�kom Komonveltu“. Pojasnivši svoj stav o na�elima na kojima jedino mogu po�ivati odnosi Jugoslavije sa socijalisti�kim državama, a naro�ito sa SSSR-om, Tito je precizirao: „Mi pripadamo socijalisti�kom svetu. Ali, ne u okviru Komonvelta,, nego kao nezavisna, samostalna, suverena država, koja gradi socijalizam i koja želi da ima najbolje odnose, ne samo sa socijalisti�-kim, nego i sa svim drugim zemljama, bez obzira na društvene sisteme [...] U to-me je pitanje koegzistencije veoma važna stvar, ali ne koegzistencije izme�u blo-kova, jer u tome postoji uvek opasnost sukoba, nego koegzistencije izme�u svih, malih i velikih naroda“. Odgovaraju�i na pitanja dopisnika austrijske televizije tokom konferencije za štampu u Jajcu, Tito je precizirao i stav Jugoslavije o bu-du�oj saradnji sa Zapadom: „Mi ho�emo samo da na ravnopravnoj osnovi razvi-jamo naše ekonomske odnose, i to bi bilo sve“. Naglasio je da Jugoslavija nikada nije tražila od SAD vojnu pomo� u slu�aju eventualne agresije: „Kada sam pri-mao ameri�ke državnike, ja sam rekao da mi ni od koga ne tražimo nikakve po-mo�i, pa ni od Amerike“. Pri tom je istakao da je Jugoslavija „nezavisna, samo-stalna, suverena država, koja gradi socijalizam i koja želi da ima najbolje odnose, ne samo sa socijalisti�kim, nego i sa svim drugim zemljama, bez obzira na druš-tvene sisteme“.35

U odgovoru na Titovo pismo (odaslato mesec dana uo�i proslave u Jaj-cu), predsednik Džonson nije ulazio u polemiku sa Titom oko o�igledne evoluci-je jugoslovenskog stava po pitanju konkretne sadržine i domašaja ameri�ke po-mo�i Jugoslaviji u kontekstu opasnosti reprize �ehoslova�kih doga�aja na beo-gradskim ulicama. Podsetio ga je jedino na to da je Raskova izjava u Briselu u duhu ranije izraženih „sli�nih gledišta“ Jugoslavije i SAD o implikacijama agre-sije u �ehoslova�koj i „želje da se obezbede miroljubivi i uzajamno korisni od-nosi izme�u Istoka i Zapada“. Shvataju�i da je Titov pomirljiv nastup prema Mo-skvi u Jajcu uslovljen jugoslovenskim nastojanjem da se izbegne „dalje pogorša-nje odnosa sa Sovjetskim Savezom i ostalim �lanicama Varšavskog pakta“, Džonson je ispoljio razumevanje prema ovakvoj politici i obe�ao da �e u�initi sve što je u njegovoj mo�i „kako bi se smanjila zategnutost u Evropi i u drugim delovima sveta“. Pošto je ve� narednog meseca funkciju predsednika SAD treba-lo da preuzme Ri�ard Nikson, Džonson je, objašnjavaju�i Titu da je to njegovo poslednje pismo, poželeo uspešno sprovo�enje politike nezavisnosti i izrazio �vr-sto uverenje da �e ta politika trajno uživati podršku ameri�ke vlade.36

U duhu ameri�ke kooperativnosti prema Jugoslaviji, koju je najavio predsednik Džonson, po�etkom decembra ve� su preduzete izvesne mere u SAD. Jugoslovenska vlada je sa velikim olakšanjem primila vest da su SAD donele od-luku o odlaganju pla�anja jednog dela kredita koje je SFRJ koristila za nabavku poljoprivrednih proizvoda u ovoj zemlji. Memorandum vlade SAD, kojim se re-

35 Josip Broz Tito, Nezavisnost i savremeni svijet, Beograd 1982, 363–365; DASMIP,

1968, str. pov., f-13, 84. Konferencija za štampu Predsednika Republike u Jajcu. 36 KPR, I-1/1105. Odgovor predsednika SAD Lindona Džonsona, predsedniku Republike

J. B. Titu, 19. decembar 1968.


guliše ova materija, predao je ambasador Elbrik potpredsedniku SIV-a Kiri Gli-gorovu, 3. decembra 1968. Ono što je u ovom dokumentu posebno naišlo na po-zitivan prijem jugoslovenske strane bila je preporuka Stejt departmenta vladama SR Nema�ke, Italije i drugih zemalja kreditora da u�ine sli�nu koncesiju Jugosla-viji, kako bi ona što uspešnije prebrodila ekonomske i politi�ke teško�e sa kojima se u tom periodu suo�avala.37

Zadovoljstvo zbog ameri�ke podrške Jugoslaviji, Tito je direktno iskazao ameri�kom ambasadoru Elbriku tokom razgovora na Brionima, 23. decembra. Naglasio je da interes Jugoslavije za unapre�enje ekonomske saradnje sa SAD posebno raste u novonastaloj situaciji posle �ehoslova�kih doga�aja, kada je Ju-goslavija prinu�ena da znatno pove�a vojni budžet. Govore�i o složenoj aktuel-noj me�unarodnoj poziciji Jugoslavije, Tito je i tada potvrdio odlu�nost jugoslo-venskog rukovodstva da ubudu�e sprovodi izbalansiranu politiku prema blokovi-ma (koju je, ina�e, narušila u prethodnom razdoblju, tesno se vezuju�i za blok so-cijalisti�kih država) i svoje spoljnopoliti�ke prioritete snažno usmeri prema ne-svrstanim zemljama. U tom kontekstu konkretnije je upoznao Elbrika sa inicijati-vama Jugoslavije za održavanje samita vanblokovskih država i odrednicama sta-va koji �e Jugoslavija zastupati tokom konsultativnog sastanka ovih država u Be-ogradu. Sude�i po Titovim re�ima, ovaj put jugoslovenski zvani�nici su bili od-lu�ni da izbegavaju antiameri�ke i antizapadne parole u svojim govorima karak-teristi�ne za ranije skupove nesvrstanih zemalja. Okosnica jugoslovenskog nastu-pa �e biti nastojanje da se stvore politi�ki preduslovi za zajedni�ko organizovano delovanje vanblokovskih zemalja, u cilju promena u me�unarodnoj zajednici ko-jima bi se potpunije obezbedila njihova nacionalna nezavisnost.38

Ovakva jugoslovenska me�unarodna strategija uživala je potpunu podrš-ku kako odlaze�e, tako i nove ameri�ke administracije, koju je predvodio pred-sednik Ri�ard Nikson. O zainteresovanosti SAD za dalje unapre�enje saradnje sa Jugoslavijom svedo�ilo je i srda�no pismo koje je Nikson uputio Titu dva dana pre preuzimanje predsedni�ke funkcije u SAD. U tom pismu, prvi put u celokup-noj posleratnoj jugoslovensko-ameri�koj korespondenciji, jedan ameri�ki pred-sednik je zvani�no izrazio želju da poseti Jugoslaviju i li�no upozna Tita. Susret dvojice predsednika u Beogradu nije se odigrao tako brzo kako je to priželjkivala jugoslovenska strana,39 ali je svakako presudno uticao na reafirmaciju osnovnih principa koji su �inili raniju platformu jugoslovensko-ameri�kih odnosa, ustano-vljenu tokom prve Titove posete Vašingtonu i susreta sa predsednikom Kenedi-jem još 1963. godine. Zbivanja u svetu posle Kenedijeve smrti potisnula su pri-vremeno ove principe u drugi plan, pa je o�igledno došlo vreme da se oni ponovo afirmišu.

37 KPR, I-5-b/SAD. Beleška o razgovoru druga Kire Gligorova, potpredsednika SIV-a sa

g. Burke Elbrickom, ambasadorom SAD u Beogradu, održanom 3. decembra 1968. 38 KPR, I-3-a/SAD, k. 181. Beleška o prijemu ameri�kog ambasadora kod predsednika Tita. 39 Tito je gotovo odmah po prijemu Niksonovog pisma uputio poziv ameri�kom predsed-

niku da poseti Jugoslaviju, što je ovaj prihvatio. Me�utim, zbog složenih me�unarodnih okolnosti i internih politi�kih zbivanja u SAD i Jugoslaviji ova inicijativa nije realizovana tokom teku�e godi-ne. Predsednik Nikson posetio je Jugoslaviju krajem septembra 1970 (KPR, I-5-b/SAD. Kratak hi-storijat našeg poziva R. Niksonu da poseti Jugoslaviju).


Dragan Bogetic YUGOSLAV-AMERICAN RELATIONS IN THE LIGHT OF THE MILITARY

INTERVENTION IN CZECHOSLOVAKIA 1968

Summary

Yugoslav relations with the USA were conditioned by the dynamics of Yugo-Soviet relations, which was expressed during the period of the military in-tervention of the Warsaw pact countries in Czechoslovakia in 1968. Fearing the replay of the Czechoslovakian events in Belgrade, Yugoslav leadership campaig-ned fiercely against this act of aggression in an attempt to signal to Moscow its readiness to confront with all means possible aggression on Yugoslavia. Such Yugoslav approach was met with general condemnation of the Soviet Union and East European countries. That has contributed to the confrontation with Yugosla-via, in many elements resembling the previous conflicts of 1948 and 1958. New conflict of Yugoslavia and Soviet Union was followed with great attention in the political circles in the USA. After the initial caution, Washington showed more readiness to give economical and political support to the attempt of Tito and his collaborates in maintaining the independence of Yugoslavia. USA estimated that further Soviet expansion to the Mediterranean and the Middle East, possibly through Yugoslavia, would seriously jeopardize the global balance of powers. This estimation has contributed to the reaffirmation of the American interest for strengthening the defense capabilities of Yugoslavia against the block of prosoviet states.

IVANA DOBRIVOJEVI+, istraživa�-saradnik Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Paši�a 11 314.15(=163.3/.6)(4)"1960/1977

U POTRAZI ZA BLAGOSTANJEM

Odlazak jugoslovenskih državljana na rad u zemlje zapadne Evrope 1960–1977

APSTRAKT: Rad predstavlja pokušaj analize odlaska radnika iz Jugo-slavije u zemlje Zapadne Evrope na rad, kao i pokušaj državnih vlasti da migracijske procese što je mogu�e više usmeravaju i kontrolišu.

Relativna agrarna prenaseljenost, siromaštvo, nerazvijenost industrije, a

katkad i želja za avanturom i upoznavanjem sasvim druga�ijeg sveta bili su glav-ni razlozi zbog kojih je jugoslovenski prostor i u vremenu pre Drugog svetskog rata predstavljao podru�je sa koga se �esto i rado odlazilo u druge zemlje.1 Rela-tivna liberalizacija i slabljenje komunisti�kih dogmi i stega, ekonomska kriza ko-ju je pratila gotovo dramati�na nezaposlenost, nizak životni standard i nerešeno stambeno pitanje, veliki pritisak na gradove mnoštva nekvalifikovanih radnika – doveli su do nastavka komunizmom prekinutih migracijskih procesa. Partijski vrh, koji je samo deceniju ranije odlazak u zemlje zapadne Evrope smatrao iz-dajstvom, blagonaklono je gledao na gotovo stihijsko iseljavanje, pre svega radnika sa jedva završenim ili nezavršenim osnovnim obrazovanjem. Više od milion ljudi, uglavnom nekvalifikovanih radnika pretežno iz ruralnih sredina, pri-tisnutih besposlicom i siromaštvom i podstaknutih holivudskim filmovima i pri-�ama o boljem životu, napustilo je Jugoslaviju tokom 60-ih i 70-ih godina. Ubr-zan privredni rast zapadnoevropskih zemalja, pre svega SR Nema�ke,2 potreba za velikim brojem nekvalifikovanih radnika zainteresovanih za teške fizi�ke po-slove koje je doma�a radna snaga izbegavala ili prezrivo odbijala, išli su na ru-ku ovim migracionim kretanjima, karakteristi�nim ne samo za Jugoslaviju ve� i za ostale nerazvijene evropske zemlje – Gr�ku, Španiju, Portugaliju, Italiju i Tursku.3

1 O ovome više P. J. Markovi�, Gastarbeiters as the factor of modernization in Serbia,

Istorija 20. veka, br. 2, 2005, 145–146. 2 SR Nema�ka je 1961. godine primila oko 156.000 novih radnika, od �ega 87% nekvali-

fikovanih. – Status i mogu�i devizni priliv od naše radne snage u inostranstvu, str. pov., od 1. no-vembra 1962, Arhiv Josipa Broza Tita (dalje: A JBT), Kabinet predsednika Republike (dalje: KPR), III-a-1-e.

3 Informacija o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu u toku 1964. godine, nezave-deno od 30. marta 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e.

Ivana Dobrivojevi� Istorija 20. veka, 2/2007 90

Krajem 50-ih i po�etkom 60-ih godina jugoslovenski državljani su sve radije odlazili „trbuhom za kruhom“, otiskuju�i se pre svega u zemlje zapadne Evrope. Država se prema ovim migracijskim procesima nehajno odnosila, o �e-mu svedo�i i odsustvo koliko-toliko precizne statistike o odlasku u inostranstvo. Kako do 1963. godine nije bilo organizovanog upu�ivanja na rad, niti me�udr-žavnih ugovora koji bi ovo pitanje rešili, Jugosloveni su na Zapad odlazili stihij-ski, po preporuci prijatelja i ro�aka, �esto i bez putnih isprava, gotovo ne razmiš-ljaju�i o svim neprijatnostima na koje bi neuki, i bez znanja jezika, u novom sve-tu mogli da nai�u. „Težnja da se ostvari što ve�a zarada i nabavi automobil, tele-vizor i drugo, nagoni naše ljude da traže zaposlenje u inostranstvu bez obzira na teško�e“, ocenjivale su vlasti. Odlazilo se posredstvom raznih lica ili firmi, sa ga-rantnim pismima za posetu ili rad koja su se u najve�em broju slu�ajeva kupovala za iznos od 70-ak dolara.4 U Minhenu i u Štutgartu su osnovani i „biroi za zapoš-ljavanje“ radnika iz Jugoslavije koji su, izigravaju�i propise, „olakšavali“ toliko željeni odlazak na rad u inostranstvo.5 Strane firme su otvoreno tražile jevtinu radnu snagu u Jugoslaviji, pa su neretko oglasi sa ponudama za posao objavljiva-ni u doma�im listovima, ali i na oglasnim tablama pojedinih ambasada.6 Zahva-ljuju�i narastaju�oj ekonomskoj krizi, ali i liberalnijem izdavanju pasoša, broj ju-goslovenskih gra�ana koji su odlazili na rad, pre svega u SR Nema�ku, Austriju i Švedsku, vrtoglavo je rastao iz godine u godinu. Tendencija rasta se naro�ito ose-tila 1961, kada je samo u SR Nema�koj broj jugoslovenskih radnika u odnosu na 1960. godinu uve�an za �itavih 127%.7 U prvom migracionom talasu, najviše lju-di je odlazilo na rad iz Hrvatske (43%), Slovenije (42%), Srbije (8%) i Bosne i Hercegovine (7%). U inostranstvo se masovno odlazilo iz srezova Makarska, Karlovac i Zagreb, iz Maribora i Ljubljane, Beograda i Vojvodine, kao i Livna i Mostara. Radna snaga iz Makedonije emigrirala je preko Gr�ke i Turske, bez put-nih isprava, u prekomorske zemlje, dok su se radnici iz Crne Gore jako retko od-lu�ivali da napuste domovinu. Vlasti su ocenjivale da jedino „radnici sa pod-ru�ja BIH �ine pravu ekonomsku emigraciju“, budu�i da se uglavnom radilo o siromašnim ljudima koji nisu mogli da se zaposle u zemlji. Iz pasivnih, tradi-cionalno emigracionih podru�ja Hrvatske (Lika, Banija, Kordun, Dalmatinska zagora), kao i iz zapadne Bosne, na rad su odlazili nekvalifikovani radnici, dok je iz Slovenije, Beograda i Zagreba u inostranstvo u po�etku odlazila kvalifikovana i visokokvalifikovana radna snaga.8 Jugoslovenske vlasti je po-sebno zabrinjavao odlazak ne samo iz ekonomskih ve� i iz politi�kih razloga. Partijski vrh se pribojavao da �e u inostranstvu biti stvorena slika o Jugoslaviji

4 Naši radnici u inostranstvu i razni aspekti ovog problema, nezavedeno od novembra

1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 5 Informacija u vezi predloga Saveznog sekretarijata za rad o regulisanju odlaska naših

gra�ana na rad u inostranstvo, nezavedeno od 9. septembra 1963, A JBT, KPR, III-a-1-e. 6 Naši radnici u inostranstvu i razni aspekti ovog problema, nezavedeno od novembra

1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 7 Naši radnici u inostranstvu i razni aspekti ovog problema, nezavedeno od novembra


1962, A JBT, KPR, III-a-1-e.

U potrazi za blagostanjem 91

kao o zemlji koja „izvozi radnu snagu“, ali i zbog �injenice da „strani poslodav-ci koriste jugoslovenske visokokvalifikovane radnike za prikupljanje podataka o našim objektima“.9

Uglavnom mla�i ljudi, pre svega do 40 godina, odlu�ivali su se da svoju sre�u okušaju i inostranstvu i na taj na�in steknu izvestan kapital. U Ne-ma�koj su jugoslovenski radnici posao uglavnom nalazili u dve najja�e indu-strijske oblasti – Baden Virtembergu i Severnoj Rajni – Vestfaliji, pa su poje-dine fabrike zapošljavale i po više stotina njih. Jugoslovenski gastarbajteri u Nema�koj pronalazili su posao u metalskoj i prera�iva�koj industriji, kao i u gra�evinarstvu, u Francuskoj su radili u automobilskoj industriji, na se�i šu-ma i u rudarstvu, dok su u Austriji obavljali poljoprivredne poslove, ali su se zapošljavali i kao sezonska radna snaga u turisti�kim objektima. Kako se u inostranstvo na rad odlazilo „crnim kanalima“, položaj prve generacije migra-nata je uglavnom bio nepovoljan. Mnogi su bez ikakvih papira i ugovora za-pošljavani u manjim radionicama i preduze�ima, dok su drugi samo formalno potpisivali ugovore jer su ih zbog nepoznavanja jezika teško mogli i pro�itati, a kamoli razumeti. Ipak, radnici su bili zadovoljni jer su rade�i na crno dobi-jali dosta dobre nadnice, budu�i da poslodavci na njih nisu pla�ali nikakve poreze i doprinose. Osim toga, stanovali su u skromnim radni�kim barakama u kojima su delili sobu sa još 4–6 lica, a hranili se u kantinama preduze�a, pa su dobar deo zara�enog novca uspevali da uštede i pošalju porodicama.10 Sve do jeseni 1963. u Jugoslaviji nije postojao jedinstven kriterijum za odlazak iz zemlje, tako da se iz pojedinih podru�ja moglo bez problema oti�i u pe�albu, dok je iz drugih to bilo gotovo nemogu�e. Za prvih devet meseci 1963. izdato je oko 17.000 putnih isprava za odlazak na rad u inostranstvo, a u Srbiji je ta-kvu saglasnost dobilo svega 428 lica budu�i da u ovoj republici „u principu nisu izdavane putne isprave radi privatnog zapošljavanja u inostranstvu, sem u izuzetnim slu�ajevima“.11

Kako precizne statistike o broju radnika zaposlenih u inostranim pred-uze�ima i fabrikama nije bilo, vlasti su uz pomo� orijentacionih podataka do-bijenih od jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava procenji-vali da se tokom 1962. godine u zemljama zapadne Evrope nalazilo više od 110.000 radnika. U tu cifru, naglašavali su državni organi, nije ulazila „ratna i neprijateljski orijentisana posleratna emigracija“, ve� samo gra�ani koji imaju „lojalan odnos prema zemlji“. Na osnovu evidencija i procena jugoslovenskih predstavništava u inostranstvu i podataka inostranih statisti�kih službi, broj gastarbajtera po zapadnoevropskim zemljama tokom 1962. godine bio je sle-de�i:12

9 Status i mogu�i devizni priliv od naše radne snage u inostranstvu, str. pov. od 1. novem-

bra 1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 10 Naši radnici u inostranstvu i razni aspekti ovog problema, nezavedeno od novembra

1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 11 O nekim pitanjima zapošljavanja radne snage u inostranstvu, nezavedeno od 29. juna


1962, A JBT, KPR, III-a-1-e.


Zemlja Broj iseljenika Radnici

sa pasošem Radnici

bez pasoša Ukupno

SR Nema�ka 6.400 22.000 17.000 45.900 Francuska 11.700 3.700 16.400 31.800 Belgija 2.000 200 4.500 6.700 Austrija 1.000 2.500 2.600 6.100 Italija 1.941 – 5.000 6.941 Švedska 90 50 2.800 2.940 Holandija 700 – 1.500 2.200 Švajcarska 315 1.000 100 1.415 Engleska 1.500 200 300 2.000 Ostale zemlje – 2.000 1.000 3.000 Ukupno 25.446 31.650 53.700 110.796

Budu�i da se sve ve�i broj Jugoslovena odlu�ivao da zaposlenje, bilo pri-

vremeno ili stalno, potraži u inostranstvu, državne vlasti su od 1963. nastojale da usmeravaju i kontrolišu migracijske procese u skladu sa privrednim potrebama zemlje. Odliv nekvalifikovanih radnika u zapadne zemlje smatran je poželjnim usled toga što jugoslovenska privreda nije mogla da apsorbuje pritisak neobrazo-vanih radnika pridošlih sa sela. Sa druge strane, vlasti su se nadale da �e ovakvi radnici na radu u zapadnoevropskim zemljama ste�i izvesna znanja i veštine pa �e se, po eventualnom povratku u zemlju, mo�i lakše uklju�iti u privredu. Odla-zak radnika u inostranstvo predstavljao je i vid „socijalnog programa“. Od odla-ska nekvalifikovanih radnika imali su koristi sami radnici, njihove porodice, ali i država, budu�i da su prihodi od deviznih doznaka bili ogromni. Analize pokazuju da su migranti tre�inu neto zarade, odnosno 2/3 uštede, slali u Jugoslaviju. O ko-likim svotama se radilo najre�itije svedo�i podatak da su u 1971. godini doznake predstavljale �ak 57% nerobnog deviznog priliva.13 Država nije profitirala samo od doznaka – prilikom dolaska na odmor radnici su menjali devize i za njih kupo-vali robu, a neretko su ulagali u izgradnju komunalnih i infrastrukturnih objekata u svom kraju.14 Država je u gastarbajterima videla i glavne interesente za tehni�-ku robu nekonkurentnu na zapadnim tržištima, ali i za automobile budu�i da je njihov uvoz bio zabranjen. Stoga su zaštitnim carinama i povoljnim kursom dina-ra prema stranoj valuti radnici odvra�ani od kupovine aparata u inostranstvu, bu-

13 Doznake radnika u inostranstvu su rasle iz godine u godinu – u 1967. iznosile su 98 mi-

liona dolara, da bi 1971. bile pove�ane za �ak 6,5 puta. Ovakav porast doznaka nije bio uslovljen samo pove�anjem broja radnika na radu u inostranstvu, budu�i da je rastao i iznos koji je svaki za-posleni slao u zemlju. Doznake po jednom zaposlenom u periodu 1967–1971. porasle su gotovo tri puta; I. Vinski, Ljudski kapital i neto produkt savremene jugoslovenske emigracije, Ekonomski pre-gled, br. 3–4, 1972. U toku 1974, gastarbajteri su u domovinu poslali 1,6 milijardi dolara, odnosno 1.500 dolara po radniku. – Program mjera i akcija za postepeno vra�anje jugoslavenskih radnika s rada iz inozemstva i njihovo radno angažiranje u zemlji, nezavedeno od maja 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e.

14 Informacija o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu u toku 1964. godine, nezave-deno od 30. marta 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e.


du�i da su ih za istu svotu novca mogli kupiti i u zemlji.15 Vlasti su otišle i korak dalje – doneto je rešenje kojim je odobrena prodaja doma�e robe za devize, po stimulativnom obra�unskom kursu uve�anom za 20%.16 Ipak, roba koja se mogla kupiti na ovaj na�in bila je pažljivo odabrana i propisana, tako da je njen izbor bio relativno sužen. Radilo se o elektri�nim ure�ajima i tehni�koj robi za doma-�instvo, nameštaju, tepisima, stanovima, montažnim ku�ama i poljoprivrednim mašinama, dakle o stvarima koje su u mnogome olakšavale život ili, u slu�aju stanova, rešavale osnovne egzistencijalne probleme.17 I pored brojnih pozitivnih efekata prelivanja jugoslovenskih viškova radne snage u visokorazvijene evrop-ske zemlje za državu i privredu koja je sve više posustajala, komunisti�ki vrh je strepeo od „negativnih“ (politi�kih) posledica migracionog talasa – „štetnog dej-stva povratnika koji su se obogatili“ i „mogu�eg dejstva neprijatelja naše zemlje na našu radnu snagu u inostranstvu“.18

Kako se broj nezaposlenih lica u Jugoslaviji kretao oko 200.000, vlasti su tokom 1962. godine po�ele da razmišljaju o organizovanom slanju „stvarno neza-poslenih lica“ iz nerazvijenih podru�ja na privremeni rad.19 Juna 1963, Izvršni odbor Saveznog odbora SSRNJ zaklju�io je „da se radna snaga organizovano ne šalje u inostranstvo, ve� da se liberalnijim izdavanjem pasoša omogu�i odlazak jednom broju nekvalifikovanih radnika“. Sa druge strane, odlu�eno je da se stru�-njacima, kvalifikovanim i visokokvalifikovanim kadrovima ne dozvoli „privatno zapošljavanje u inostranstvu“.20 Tako su polovinom 1963. godine vlasti po�ele da stvaraju pravni okvir za „regularni“, odnosno legalni odlazak na rad u inostran-stvo. Savezni sekretarijat za rad doneo je u oktobru 1963. Uputstvo o zapošljava-nju naših radnika u inostranstvu, kako bi se spre�ilo stihijsko iseljavanje radni-ka.21 Posebna uloga u organizovanju iseljavanja, prema Uputstvu, pripala je opštinskim zavodima za zapošljavanje. U postupku odlu�ivanja o izdavanju do-zvole za rad u inostranstvu, zavodi su trebali da vode ra�una o interesima doma�e privrede i društvenih službi i njihovim potrebama za stru�nim kadrovima. Propi-sano je da �e se dozvola po pravilu izdavati jedino nezaposlenim i nekvalifikova-nim radnicima, dok su kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici na rad bili upu-�ivani „izuzetno i uz prethodnu saglasnost republi�kog zavoda za zapošljavanje radnika“. Iako se razmišljalo i o potpunoj zabrani odlaska stru�njaka na rad u

15 Naši radnici u inostranstvu i razni aspekti ovog problema, nezavedeno od novembra

1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 16 Rešenje o oslobo�enju od pla�anja dela društvenih prihoda za odre�enu robu prodatu u

zemlji za strana sredstva pla�anja, pov. br. 09–908 / 1 od oktobra 1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 17 Lista robe koja se prodaje za strana sredstva pla�anja po rešenju Državnog sekretarijata

za poslove finansija FRNJ, pov. br. 09–908 /1 od 1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 18 Status i mogu�i devizni priliv od naše radne snage u inostranstvu, str. pov. od 1. no-

vembra 1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. 19 Izvod iz informacije o zapošljavanju jugoslovenskih državljana u inostranstvu, nezave-

deno od 5. marta 1962, A JBT, KPR, III-a-1-e. Treba imati na umu i da je 1962. zaposleno 70.000 novih radnika, dok je godinu dana ranije taj broj bio za 130.000 ve�i. – Informacija o problemima oko zapošljavanja naših gra�ana u inostranstvu, nezavedeno od 8. juna 1964, A JBT, KPR, III-a-1-e.

20 O problemima privatnog zapošljavanja naših gra�ana u inostranstvu, nezavedeno od 17. marta 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e.

21 Uputstvo o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu, Službeni list SFRJ, br. 42, 23. oktobar 1963.


inostranstvo, od ove ideje se odustalo „zbog ustavnog na�ela o slobodi rada“.22 Uputstvo je omogu�avalo dodeljivanje dozvole za rad jedino ukoliko bi molilac podneo dokaze da ga u inostranstvu �eka zaposlenje pod najmanje istim uslovima i sa istim pravima iz radnog odnosa u pogledu smeštaja i plate, radnog vremena, odmora i zaštite pri radu i transfera ušte�evina koji su garantovani i ostalim rad-nicima zaposlenim kod inostranog poslodavca. Uputstvom je predvi�ena mogu�-nost penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja radnika na radu, kao i �la-nova njihovih porodica, ukoliko bi platili propisane doprinose u stranoj valuti. S druge strane, propisano je da „inostrani poslodavci, organi ili organizacije podno-se traženje za zapošljavanje radnika republi�kom zavodu za zapošljavanje“.23 Ipak, konstatovano je u partijskim izveštajima, republi�ki zavodi su bili „nedo-voljno osposobljeni da bi mogli prakti�no da primenjuju propise uputstava o za-pošljavanju naših ljudi u inostranstvu“. Ovo je pre svega dolazilo do izražaja u nejednakom tretiranju pojedinih zahteva iz inostranstva – dok je zavod u jednoj republici odbacivao ponudu za zapošljavanje, zavod u drugoj ju je prihvatao. Ta-ko je sa Švajcarskom zaklju�en ugovor po kojem su na poljoprivredne radove upu�eni službenici, ugostiteljski radnici i šoferi.24

Kvalifikacija 25 Radnici na

privremenom radu Radnici u zemlji

Visoka stru�na sprema 2,6% 5,9% Viša stru�na sprema 1,1% 4,4% Srednja stru�na sprema 8,1% 15,3% Niža stru�na sprema 3,7% 7,2% Visokokvalifikovani radnici 4,0% 6,6% Kvalifikovani radnici 41,4% 25,6% Polukvalifikovani radnici 10,6% 10,4% Nekvalifikovani radnici 28,2% 24,1% Nepoznato 0,3% 0,5% Ukupno 100% 100%

Državne službe su otpo�ele sa izradom mese�nih i polugodišnjih evi-

dencija ljudi koji su institucionalnim kanalima odlazili na rad u inostranstvo.26 Prema tim evidencijama, u toku 1964. godine podneto je više od 37.000 molbi za odlazak na privremeni rad, od �ega je svega 37% pozitivno rešeno. U skladu sa državnom i ekonomskom politikom, najviše dozvola za odlazak je dato ne-

22 Informacija o osnovnim karakteristikama Uputstva o zapošljavanju naših radnika u

inostranstvu, nezavedeno od 5. decembra 1963, A JBT, KPR, III-a-1-e. 23 Uputstvo o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu, Službeni list SFRJ, br. 42, 23.

oktobar 1963. 24 Informacija o problemima oko zapošljavanja naših gra�ana u inostranstvu, nezavedeno

od 8. juna 1964, A JBT, KPR, III-a-1-e. 25 I. Vinski, Ljudski kapital i neto produkt savremene jugoslovenske emigracije, Ekonom-

ski pregled, br. 3–4, 1972. 26 O problemima privatnog zapošljavanja naših gra�ana u inostranstvu, nezavedeno od

17. marta 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e.


kvalifikovanim radnicima i individualnim poljoprivrednim proizvo�a�ima – �ak 93,8%.27 Ipak, i pored nastojanja vlasti da iseljavanje kontroliše i usmera-va, ogroman procenat migranata se odlu�ivao na odlazak „neregularnim pu-tem“ – zloupotrebom turisti�kih viza ili ilegalnim prelaženjem granice, pa je u toku 1964. godine 14.616 ljudi našlo posao u inostranstvu posredstvom Za-voda, dok se �ak 18.233 ljudi zaposlilo privatnom inicijativom. Partijsko ru-kovodstvo je posebno zabrinjavalo što su na ovaj na�in mahom odlazili kvali-fikovani i visokokvalifikovani radnici i stru�njaci. O želji Jugoslovena da svoj život nastave u nekoj od razvijenih zapadnih zemalja re�ito je svedo�io i broj ilegalnih prelazaka granice – samo u toku 1964. godine blizu 10.000 lju-di pokušalo je da na ovaj na�in napusti zemlju. I same vlasti su bile svesne da je broj „zainteresovanih“ za odlazak iz zemlje bio daleko ve�i od broja ljudi koji su se preko Zavoda za zapošljavanje prijavljivali za posao u inostranstvu, pa su i restriktivnom politikom izdavanja pasoša pokušale da kanališu iselja-vanje iz zemlje. Samo u prvih 10 meseci 1964. godine negativno je rešeno vi-še od 16.000 zahteva za putne isprave „jer je bilo indicija da �e podnosioci ostati na radu“.28

Jednom pokrenute migracione procese, i pored relativno restriktivnog za-konskog okvira, bilo je teško kontrolisati i zaustaviti. Podstaknuti pri�ama gastar-bajtera koji su na godišnji odmor u zavi�aj dolazili novim automobilima, ali i sa-znanjem da se na privremenom radu zaradi za godinu dana mnogo više nego u domovini za nekoliko godina, desetine hiljada ljudi je sanjalo o odlasku iz ze-mlje. Ilustrovani listovi su senzacionalisti�kim tekstovima poput onog da u selu Studenci, nedaleko od Imotskog u Hercegovini, „ima preko sto automobila – mnogo više nego seoskih krava“,29 dodatno golicali maštu izobilja željnih prole-tera. Tako su i turisti�ki aranžmani postajali paravan za napuštanje zemlje, pa je od 49 „turista“ koji su iz Novog Sada preko agencije „Putnik“ putovali za Austri-ju, �ehoslova�ku i Nema�ku, u Minhenu ostalo njih 39.30 „Psihoza odlaska rad-nika u inostranstvo stihijski se prenosi od jedne do druge radne organizacije“, pi-salo je u jednom izveštaju Centralnog ve�a SSJ-a. Jugoslovenski državljani nisu birali ni zemlju u kojoj treba da se zaposle, a �ak su najkvalifikovaniji izjavlji-vali da žele „bilo kakav posao“ na Zapadu. Tako je mesar dobijao posao po-mo�nog elektromontera, a pravnik radio fizi�ke poslove.31 Partijskom vrhu nije preostalo drugo nego da zaprepaš�eno konstatuje da odlaze �ak i �lanovi Save-za komunista.32

27 Informacija o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu u toku 1964. godine, nezave-

deno od 30. marta 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e. 28 Informacija o zapošljavanju naših radnika u inostranstvu u toku 1964. godine, nezave-

deno od 30. marta 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e. 29 Zapošljavanje gra�ana u inostranstvu, nezavedeno od 6. februara 1965, A JBT, KPR,

III-a-1-e. 30 Informacija br. 15, 2781 / 65 od 25. decembra 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e. 31 Sve ve�i broj zahteva zaposlenih sa podru�ja Novog Sada za odlazak na rad u inostran-

stvo, nezavedeno od 20. decembra 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e. 32 Poja�an interes za odlazak radne snage iz Beograda i Pan�eva u inostranstvo, nezave-

deno od 12. novembra 1965, A JBT, KPR, III-a-1-e; Porast odlazaka naših gra�ana na rad u ino-stranstvo, nezavedeno od 8. oktobra 1965, isto.


O masovnosti odlaska Jugoslovena u inostranstvo šaljivo je pisao Svet. „Kada bi Jugosloveni, po dogovoru, prestali da sviraju, Nemce ne bi imao ko da uveseljava, jer više od polovine muzi�kog sastava Zapadne Nema�ke sa�injavaju naši zemljaci, me�u kojima i 40 istaknutih simfonijskih muzi�ara. Oni sviraju na radiju i televiziji, u poznatim hotelima ili u malim lokalima u predgra�ima Min-hena, Štutgarta, Kelna“.33 Ipak, iseljeni�ka stvarnost je bila daleko od ruži�aste. Nepoznavanje jezika, niska li�na kultura i primitivan model ponašanja otežavali su i onemogu�avali integraciju u novu zajednicu. Nedostatak iseljeni�kih klubova je dodatno komplikovao situaciju,34 budu�i da su radnici u slobodno vreme bili prepušteni sami sebi, „bez kontakata sa zemljom i organizovanog kulturnog i sportskog života“. Zbog toga se kod njih po završetku radnog dana, a naro�ito vi-kendom, javljala „apatija i odre�ena psihi�ka kriza“.35

Vlasti je naro�ito zabrinjavao odlazak stru�njaka u inostranstvo – pre svega lekara, inženjera, profesora univerziteta i nau�nika. Stru�njaci su najviše odlazili iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, iz gradova u kojima su bili koncentri-sani u najve�em broju. U periodu 1964–1966. Beogradski univerzitet je napustilo 28 profesora i asistenata, a sli�na situacija je vladala i u uglednom institutu „Bo-ris Kidri�“ u Vin�i. Na institutima su se sve �eš�e �uli zahtevi za odlazak u ino-stranstvo, a na sastancima samoupravnih organa kolege su podržavale zahteve nau�nih radnika za odlazak iz zemlje. Emigrirali su stariji i iskusniji stru�njaci, a znatan broj ljudi je odbijao da se po završenoj specijalizaciji vrati iz inostranstva. Naj�eš�e su kao razlozi odlaska navo�eni bolji uslovi za stru�ni i nau�ni rad u za-padnoevropskim institutima i laboratorijama i mogu�nost ve�e zarade, budu�i da su gotovo svi stru�njaci koji su napustili zemlju bili zaposleni, imali „relativno visoka primanja i rešeno stambeno pitanje“.36 O na�inima na koje bi intelektualce trebalo odvratiti od napuštanja zemlje diskutovalo se na sastancima u SSRNJ-u. Administrativne zabrane odlaska u inostranstvo su odbacivane, a sindikalni funk-cioneri su se, uz pove�anje zarada, zalagali za razvijanje društvenih odnosa i so-cijalizma, budu�i da su smatrali da upravo takvim delovanjem može spre�iti ma-sovan odlazak stru�njaka u zemlje zapadne Evrope.37

Godine 1973. 1,1 milion Jugoslovena se nalazio na radu u inostranstvu, što predstavlja apsolutni rekord. Najviše radnika je bilo u SR Nema�koj – �ak 43%. Prema poreklu, migranti su pretežno dolazili iz Hrvatske (32%), Srbije (31%) i BIH (22%).38 Interesantno je da su žene �inile svega 31,4% gastarbajter-

33 Zapošljavanje gra�ana u inostranstvu, nezavedeno od 6. februara 1965, A JBT, KPR,

III-a-1-e. 34 Problemi savremene ekonomske emigracije, nezavedeno od 4. novembra 1965, A JBT,

KPR, III-a-1-e. 35 Informacija o saradnji sa Savezom austrijskih sindikata o pitanjima i problemima naših

radnika privremeno zaposlenih u Austriji, nezavedeno, bez datuma (1967. godina), A JBT, KPR, III-a-1-e.

36 Odlazak naših stru�njaka i nau�nih radnika na rad u inostranstvo, nezavedeno od 20. januara 1966, A JBT, KPR, III-a-1-e.

37 Presek diskusije sa sednice IO SO SSRNJ od 21. januara 1966, str. pov. 46/66 od 28. januara 1966, A JBT, KPR, III-a-1-e.

38 Informacija o programu mera za vra�anje radnika iz inostranstva i zapošljavanje u ze-mlji, str. pov. 832/1–76 od 6. oktobra 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e.


ske populacije.39 Broj novih iseljenika je dramati�no opao 1974. godine, kada se put inostranstva zaputilo svega 20.000 ljudi. Statistike pokazuju da je od 1.035.000 gastarbajtera, koliko ih je 1974. godine bilo rasuto po svetu, 55% otpa-dalo na poljoprivrednike, 39% na industrijske i zanatske radnike i svega 6%, neš-to više od 60.000, na stru�njake i umetnike.40 Gastarbajteri su u inostranstvu pro-se�no provodili 4,6 godina, ali se �ak 43% ljudi na radu zadržavalo preko pet go-dina. U zapadnim zemljama su najduže ostajali stru�njaci koji su se u novu zajed-nicu integrisali bez problema. Vlasti su smatrale da pet godina predstavlja kriti-�an period, to jest da posle tog vremena privremeni radnici sve više postaju pra-vim migranti, pogotovo ako Jugoslaviju napustili porodi�no.41

Zemlja Broj zaposlenih u 1974. Procenat

SR Nema�ka 470.000 45% Austrija 170.000 16% Francuska 67.000 6% Švajcarska 32.000 3% Holandija 8.000 0,7% Belgija 5.000 0,5% Luksemburg 1.500 0,1% Italija 9.000 0,9% Danska 5.000 0,5% Engleska 9.000 0,9% Ostale evropske zemlje 13.000 1,3% Ukupno evropske zemlje 815.000 79% Australija 100.000 10% Kanada 45.000 4 % SAD 35.000 3% Ostale neevropske zemlje 40.000 4% Ukupno neevropske zemlje 222.000 21% Ukupno 42 1.035.000 100%

Ekonomije razvijenih zapadnoevropskih zemalja apsorbovale su do polo-

vine 70-ih godina željeni broj stranih radnika, tako da su njihove vlade donosile mere kojim bi ograni�ile priliv uglavnom nekvalifikovane radne snage. Potenci-jalne jugoslovenske migrante naro�ito je pogodila odluka nema�kih vlasti o obu-stavi daljeg zapošljavanja stranih radnika u Nema�koj pridošlih iz zemalja koje nisu bile �lanice EEZ-a. Ova mera je karakterisana kao privremena, budu�i da je

39 Program mjera i akcija za postepeno vra�anje jugoslavenskih radnika s rada iz inozem-

stva i njihovo radno angažiranje u zemlji, nezavedeno od maja 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e. 40 Informacija o programu mera za vra�anje radnika iz inostranstva i zapošljavanje u ze-

mlji, str. pov. 832 / 1–76 od 6. oktobra 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e. 41 Program mjera i akcija za postepeno vra�anje jugoslavenskih radnika s rada iz inozem-

stva i njihovo radno angažiranje u zemlji, nezavedeno od maja 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e. 42 Program mjera i akcija za postepeno vra�anje jugoslavenskih radnika s rada iz inozem-

stva i njihovo radno angažiranje u zemlji, nezavedeno od maja 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e.


zbog teške energetske situacije prouzrokovane otežanim snabdevanjem naftom opala potreba za radnom snagom. Ipak, Savezni sekretarijat za rad i socijalnu po-litiku je procenjivao da je energetska situacija samo povod, „a sprovo�enje vlasti-te politike zapošljavanja strane radne snage stvarni razlog preduzimanja ove me-re“, imaju�i u vidu da su doprinosi koje su poslodavci morali da izdvoje za strane radnike odjednom uve�ani sa 350 na 1.000 nema�kih maraka. Smanjene mogu�-nosti zapošljavanja u zemljama zapadne Evrope ozbiljno su zabrinjavale jugoslo-venske vlasti. Postojala je mogu�nost da nema�ki državni organi odbiju da jugo-slovenskim i drugim stranim radnicima produže godišnje ugovore i boravišne do-zvole, što bi automatski zna�ilo njihovo vra�anje u zemlju. Iako su jugoslovenske vlasti su od samog po�etka velikih migracijski procesa deklarativno bile oprede-ljene, više iz politi�kih nego iz ekonomskih razloga, za što brži povratak Jugoslo-vena iz inostranstva, krhka doma�a ekonomija nije mogla da izdrži nagli i veliki pritisak povratnika. Stoga je Savezni sekretarijat za rad upozoravao da se gastar-bajteri u SR Nema�koj „svim sredstvima i na sve mogu�e na�ine obaveste i upo-zore da se ne vra�aju u zemlju bez odobrenja za povratak“ koje je predvi�eno sporazumom o zapošljavanju sa SR Nema�kom.43

Godina Broj povratnika

1965. 5.000 1966. 9.000 1967. 19.000 1968. 19.000 1969. 16.000 1970. 14.000 1971. 11.000 1972. 11.000 1973. 12.000 1974. 14.000 Ukupno 44 130.000

Suo�en sa zatvaranjem zapadnoevropskih preduze�a za strane radnike, Savezni sekretarijat za rad i zapošljavanje preduzeo je niz mera, me�u kojima i angažovanje odre�enih nau�nih institucija „sa ciljem što svestranijeg istraživanja odre�enih problema“ u vezi sa povratkom radnika sa privremenog rada. Maja 1976. usvojen je obiman program mera koji je trebalo da omogu�i i olakša povra-tak, ali i reintegraciju bivših migranata. Programom je u razdoblju 1976–1980. predvi�en rast stope zaposlenosti za oko 3,5%, odnosno otvaranje 1,5 miliona radnih mesta, što je ipak, kako je navo�eno, nedovoljno za obezbe�ivanje sigur-nog i lakog zaposlenja povratnika. Vlasti su ra�unale sa razvojem male privrede i

43 Informacija o odluci vlade SR Nema�ke da se obustavi dalje zapošljavanje stranih rad-

nika, nezavedeno od 26. novembra 1973, A JBT, KPR, III-a-1-e. 44 Program mjera i akcija za postepeno vra�anje jugoslavenskih radnika s rada iz inozem-

stva i njihovo radno angažiranje u zemlji, nezavedeno od maja 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e.


okretanjem migranata poljoprivredi, budu�i da je put gradova zapadne Evrope vi-še od polovine radnika krenulo sa sela. Mogu�nost pla�anja stanova i ku�a devi-znim sredstvima, carinske olakšice, priznavanje radnog staža ste�enog u inostran-stvu, priznavanje stru�nog osposobljenja na radu, kao i priznavanje �ekanja na posao na inostranim biroima bile su samo neke od mera koje je trebalo da ohra-bre Jugoslovene da se vrate u domovinu. Program je predlagao osnivanje poseb-nih koordinacionih tela na opštinskom i republi�kom nivou, koja bi „sistematski pratila život i rad u inozemstvu, problematiku vra�anja jugoslavenskih radnika i njihovog radnog angažiranja u zemlji“, kao i reintegracione procese.45

Iako u toku 1977. godine povratak radnika nije dostigao „zabrinjavaju�e razmere“, u Jugoslaviji je bio izraženiji pritisak na slobodna radna mesta. Kako su se u maticu vra�ali uglavnom nekvalifikovani radnici, starije osobe ili radnici sa umanjenim sposobnostima, njih nije bilo lako zaposliti. Ipak, zvani�ni podaci govore da je odnos izme�u broja povratnika koji su tražili zaposlenje i onih koji su ga dobili bio 4:1, što je odgovaralo odnosu u kome su zapošljavana i lica koja su uvek živela u zemlji. Mada je broj povratnika iz godine u godinu rastao, uku-pan broj jugoslovenskih gra�ana zaposlenih u Nema�koj ostajao je više-manje stalan, budu�i da se u nema�ku privredu uklju�ivala druga generacija migrana-ta.46 Ispostavilo se tako da je veliki broj radnika koji se u zemlje zapadne Evrope 60-ih godina otisnuo privremeno, u potrazi za poslom i boljim životnim uslovi-ma, ostao u tim zemljama trajno nastanjen.*

45 Program mjera i akcija za postepeno vra�anje jugoslavenskih radnika s rada iz inozem-stva i njihovo radno angažiranje u zemlji, nezavedeno od maja 1976, A JBT, KPR, III-a-1-e.

46 Izvod iz izveštaja o ostvarivanju programa za postepeno vra�anje radnika iz inostran-stva, nezavedeno od 30. maja 1977, A JBT, KPR, III-a-1-e.

* Rad je deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: me�unarod-ni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991, (broj 147039), koji finansira Mini-starstvo nauke Republike Srbije.


Ivana Dobrivojevic

IN QUEST FOR WELFARE

The Labour Migration of Yugoslav Citizens in Western European Countries 1960–1977

Summary

Relative liberalization and the weakening of the communist repression, economic crises followed by dramatic unemployment, low standard of living and great pressure of the unqualified workers on the cities led to the continuation of the processes of migration interrupted by the communists. Party leadership has at first viewed leaving to Western Europe as treason, but has afterwards been be-nevolent to the mass emigration of workers with barely completed or uncomple-ted elementary education. As more and more Yugoslav decided to seek tempo-rary or permanent employment abroad, the state authorities were trying from 1963 to direct and control the migrations and bring it in accord with the econo-mic needs of the country. Workers, their families, and the state had a clear bene-fit from the migration, as the influx of migrants’ hard currency was enormous. The analysis shows that migrants were sending two thirds of their net income to Yugoslavia. During 1973 1.1 million of Yugoslavs was working abroad, which was an absolute peak. A set of measures, aimed at enabling and easing the return and reintegration of migrants, was introduced in May 1976. Although the number of returnees was growing as years went by, the total number of Yugoslav citizens employed in Germany remained constant, as German economy was absorbing the second generation of migrants. So it happened that that the large number of wor-kers that left temporarily in the 60’s remained permanently settled in the countri-es of Western Europe.

BOJAN B. DIMITRIJEVI+, nau�ni saradnik Institut za savremenu istoriju 355.3(497.115)"1945/1999"(093.2) Beograd, Trg Nikole Paši�a 11

JEDINICE JUGOSLOVENSKE VOJSKE NA KOSOVU I METOHIJI 1945–1999

APSTRAKT: Tekst je napisan na bazi originalne dokumentacije koja se �uva u Upravi za organizaciju Ministarstva odbrane, uz kombinaciju sa ostalom gra�om i izvorima i predstavlja okvir za istoriju organizacije je-dinica u garnizona na Kosovu i Metohiji u periodu od završetka Drugog svetskog rata do 1999. Obra�ena je isklju�ivo organizacija pomenutih je-dinica, koja se u tom periodu �esto menjala. Ova organizacija predstavlja do sada neobra�en segment vojne istorije na prostoru Kosova i Metohije. Period posle završetka Drugog svetskog rata do objavljivanja Rezolucije

Informbiroa 1948, na Kosovu i Metohiji predstavljao je vreme u�vrš�ivanja nove jugoslovenske vlasti. Posle slamanja šiptarske pobune po�etkom 1945, ve�inu meseci te i slede�e godine jedinice Jugoslovenske armije provele su u smeštanju u novim garnizonima i progonu balisti�kih grupa na terenu. Više jedinica se u ovom periodu privremeno nalazilo u pokrajini.

U organizacijskom smislu prostor pokrajine je spadao u nadležnost 5. ar-mije sa sedištem u Skoplju. Kraj rata zatekao je na tom prostoru 24. srpsku divi-ziju, kao i zna�ajne lokalne snage Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ).1 Posle rasformiranja ove divizije na prostor pokrajine prešla je 3. udarna (crnogor-ska) divizija, a sude�i po kasnijim podacima i neke artiljerijske jedinice pot�inje-ne direktno komandi armije.

Osnovu snaga KNOJ-a na Kosmetu �inila je 3. kosmetska brigada NO, formirana u Prištini 26. januara 1945. Ona je bila samostalna do septembra 1945, kada je ušla u sastav Crnogorske (kasnije 6.) divizije NO. Posle završetka rata, u junu 1945. formiran je i peti bataljon u njenom sastavu, pa je brigada tada imala oko 3.700 boraca, što može da bude pokazatelj bezbednosne situacije na terenu. Brigada je imala detaširane bataljone u Prizrenu, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Uroševcu i Pe�i.

U ovom periodu Jugoslavija je imala izuzetno dobru saradnju sa NR Al-banijom, tako da je granica više smatrana za prijateljsku sponu nego za granicu koju je trebalo obezbe�ivati. U decembru 1945, 5. bataljon 3. brigade 6. divizije NO sa sedištem u �akovici obrazovao je grani�ni pododsek za obezbe�enje gra-

1 $��; > �#�� $Z (��| : $��; >� ��$Z), }� �� \��, ��. 3–1, � �� 1988, 37.

Bojan B. Dimitrijevi� Istorija 20. veka, 2/2007 102

nice prema Albaniji. Tokom 1947, u prvoj reorganizaciji KNOJ-a 6. divizija je ras-formirana, a brigade su preformirane u pukove NO, pa tako i 3. brigada u Prištini.2

U smislu vojnoteritorijalnih organa, na kraju rata postojala je Komanda podru�ja Kosovsko-metohijske oblasti sa prištinskim, kosovsko-mitrova�kim, pe�kim, prizrenskim i uroševa�kim podru�jima. U svakom od njih su otprilike bi-la po tri sreza. Prema organizaciji od 6. aprila 1946, formiran je vojni okrug Priš-tina sa vojnim odsecima u 15 mesta pokrajine.3

U vreme Informbiroa i vojne pomo�i 1948–1959

Još po�etkom 1948, pre ideološkog sukoba sa Sovjetima, nare�ene su ve-like organizacijske promene u Jugoslovenskoj armiji. Komande armija i armij-skih oblasti preformirane su u komande vojnih oblasti ili su preimenovane.4 Re-organizaciju je dodatno pogoršala �injenica da su sredinom marta 1948. prekinuti odnosi sa Sovjetskim Savezom, �iji su vojni savetnici imali mogu�nost da upo-znaju strukturu, raspored i druge jugoslovenske vojne tajne do tog trenutka, a sa-svim mogu�e i novi plan organizacije. Zbog toga je jugoslovenski Generalštab ve� 14. maja 1948. izdao naredbu da se kompletno prenumerišu svi sastavi od ar-mija do samostalnih bataljona i izmene brojevi vojnih pošta koje su skrivale pra-ve formacijske nazive. Na taj na�in je trebalo otežati identifikaciju jedinica i pra-�enje kretanja i stanja vojnih efektiva JA. Tokom leta 1948, sve divizije, brigade, pukovi, samostalni bataljoni i �ete dobili su druge brojne nazive, a neke jedinice i nova mesta dislokacije.5 Promena numeracija jedinica imala je cilj da zaštiti taj-nost novog rasporeda JA. U jedinicama kopnene vojske ratni brigadni sistem za-menjen je pukovskim.6 Puk je uzet kao najpovoljnija organizacijska forma za obrazovanje divizije trojne formacije, ali i za samostalno delovanje.7

Po novoj organizaciji jedinice na Kosmetu ušle su u sastav skopske 8. ar-mije Tre�e vojne oblasti sa sedištem u Nišu. Najve�a jedinica na Kosmetu, 3. di-vizija, preimenovana je u 10. brdsku diviziju. U njenom sastavu bila su tri brdska strelja�ka puka: 98. u Prizrenu, 143. proleterski u Pe�i sa jednim bataljonom u �akovici i 156. u Prištini sa bataljonom u Podujevu. U sastavu divizije bio je i 128. artiljerijski puk u Prištini. Prištapske jedinice divizije: bataljon za vezu, pro-tivtenkovski divizion i bataljon protivavionskih mitraljeza nalazile su se tako�e u Prištini, a pionirska �eta u Vu�itrnu. Deseta divizija je, prema ratnim planovima, na oglas mobilizacije formirala i dva bataljona: medicinsko-sanitetski i vozarsko-tovarni, ali i kompletnu 35. brdsku strelja�ku diviziju. Sve prištapske jedinice 10. divizije razvijale bi se u ratu u dve, a pukovi po slede�em: 98. bi prešao u 35. rat-nu diviziju, 143. proleterski tako�e, ali sa zadatkom da razvije pored sebe i 251.

2 $��; >� ��$Z, ��. 3–3, 438, 443. 3 {��, 549–550. 4 Oružane snage SFRJ 1941–1981, Beograd 1981, 160; $��; >� ��$Z, ��. 3–3, 513–514. 5 $��; >� ��$Z, ��. 3–3, 15, 21. 6 {��, ��. 3–1, 43–44, 57–67. 7 {��, ��. 3–1, 44 (!��. ��, ��. �., 902, 20. � � �`�� 1948).

Jedinice jugoslovenske vojske na Kosovu i Metohiji 1945–1999 103

brdski puk za 35. diviziju i 383. brdski puk za 10. diviziju, i 156. puk koji je raz-vijao 89. brdski puk (ta�nije, bataljon u Podujevu) za 10. diviziju i 212. strelja�ki puk za skopsku 42. diviziju. Kona�no, 128. artiljerijski puk je u ratu razvijao i 9. artiljerijski puk za 35. diviziju.

Na Kosmetu su, pored jedinica 10. divizije, bile stacionirane i jedinice direktno podre�ene komandi 8. armije: 461. protivtenkovski artiljerijski puk sa topovima 75 mm u Gnjilanu, odnosno Tre�oj vojnoj oblasti: 112. artiljerijski puk sa haubicama 122 mm u Kosovskoj Mitrovici i 240. artiljerijski puk sa haubica-ma 100 mm u Uroševcu. I ove samostalne jedinice imale su ambiciozan ratni raz-voj. Tako je 461. puk trebalo da razvija u ratu 62. artiljerijsku brigadu sa 297, 455. i 461. artiljerijskim pukom, 112. puk je razvijao pored sebe i 122. i 440. artiljerijski puk, a 240. puk još i 287. artiljerijski puk. Sva ova artiljerija ušla bi u ratu u sastav Rezerve Vrhovne komande. Osim operativnih tu su bile i pozadinske jedinice: Gar-nizonska vojna bolnica u Kosovskoj Mitrovici, artiljerijsko vojno skladište br. 67, zatim 187. intendantsko, u kome se �uvala hrana i 168. ode�no skladište sa radioni-com. Ova skladišta su se nalazila u Prištini. Garnizonska vojna bolnica u Mitrovici i pomenuta skladišta imali su u nadležnosti ratni razvoj drugih sanitetskih inten-dantskih i pozadinskih jedinica. U ratnom razvoju armije na ovom podru�ju formi-rali su se i 490. i 492. dopunski puk 8. armije u Uroševcu i Pe�i (kasnije 490. i 492. nastavni dopunski centar), zatim dva auto-bataljona Rezerve vrhovne komande u Uroševcu (324. i 746.), Uprava baze u Podujevu, 531. radni bataljon u Prištini i dve stražarske �ete: u Podujevu 559. i 598. u Prištini, potom i 792. i 531. stražar-ska, odnosno 518. vozarska �eta u Kosovskoj Mitrovici, dva stražarska voda u �e-neral Jankovi�u, kao i prihvatni bataljoni: 11. u Gnjilanu, 22. u Lipljanu i 53. u Vu-�itrnu. U ratnom razvoju nešto kasnije je bilo predvi�eno formiranje ve�eg broja posadnih jedinica u Kosovskoj Mitrovici, Pe�i, Uroševcu i Prizrenu. U svakom me-stu bilo bi formirano od dve do pet jedinica, sa svojim numeri�kim nazivima.

Jedinice KNOJ-a tako�e su preimenovane 1948. godine. Po novoj forma-ciji u Prištini je bio stacioniran 28. puk NO (ranija 3. br NO/6. dNO), koji je u svom sastavu imao slede�e bataljone: 22. u Prištini, 84. u Prizrenu i 90. u Kosov-skoj Mitrovici. Granicu prema NR Albaniji obezbe�ivao je 52. bataljon iz sastava skopske 476. grani�ne brigade. Ovaj bataljon sa sedištem u �akovici imao je �ete u Juniku, Pipovcu i Dragašu.8

Vazduhoplovstvo je na prostor Kosmeta došlo tek po�etkom 70-ih godi-na. Jedina jedinica iz ovog vida armije bilo je 2. tehni�ko skladište u �eneral Jan-kovi�u. Godine 1948. skladište je preimenovano u 5. i postojalo je do rasformira-nja 1964. godine.9

Krajem 1949. ili po�etkom 1950. godine 143. proleterskom puku vra�en je naziv 5. proleterska brigada, (potom je na kratko preimenovan u 354. strelja�ki puk, a zatim opet u 5. proletersku brigadu). Posle odlaska 156. brdskog puka za Rankovi�evo (Kraljevo), promenjen je ratni razvoj prizrenskog 98. puka, koji je preuzeo ratni razvoj 98. i 212. strelja�kog puka.

8 Knjiga mobilizacijskog razvoja JA i KNOJ-a, prema nare�enju 67 od 24. jula 1949, III

uprava GŠ. 9 �\�� ]��\e��{, Z�� , � �� 2006, 384.


Novom reorganizacijom iz 1950. armije su postali korpusi. Podru�je Ko-smeta bilo je u nadležnosti 13. korpusa u Nišu. Te godine, 286. artiljerijski puk iz Kumanova, koji je bio u sastavu 26. tenkovske divizije u Skoplju, došao je u Pri-zren. Deseta divizija je, osim ratnog razvoja 35. divizije, od 1952. godine dobila ratni razvoj nove formacije: 80. brdske brigade u Prištini, dok je 5. proleterska brigada dislocirala jedan bataljon u �akovicu. Iz Rankovi�eva (Kraljeva) 1952. u Vu�itrn je prešao 355. pionirski puk, koji je bio pod nadležnoš�u Tre�e vojne oblasti.10

U dopuni reorganizacije 1952. godine, najviše formacijskih promena bilo je u KNOJ-u. Rasformirano je više (unutrašnjih) pukova i bataljona. Uvedene su brigade, koje su nastale smanjivanjem divizija ili pove�anjem pukova. Tako je 28. puk NO nadležan za Kosmet postao 28. brigada narodne odbrane. U njenom sastavu i dalje su bili 22, 84. i 90. bataljon, ali su u sastav brigade ušla i dva oklopna voza („marke Štajer“, kako je nazna�eno) sa lokacijom u Prištini. U 1953. godini, posle prethodnog drasti�nog smanjivanja, KNOJ je rasformiran sa preostalim brigadama i bataljonima za unutrašnju upotrebu i drugim manjim jedi-nicama. Bio je to kraj postojanja jedinica KNOJ-a na Kosmetu posle punih devet godina.11 Granicu su sada �uvale grani�ne jedinice JNA, a dva oklopna voza prešla su u sastav skopske tenkovske divizije, baziraju�i i dalje u Prištini do po-vla�enja iz upotrebe oko 1955. godine.

Prijemom ameri�kog naoružanja u periodu 1952–53. kroz sistem vojne pomo�i, prizrenski 286. artiljerijski puk preformiran je u 218. samohodni puk. Formirani su automobilska vojna radionica br. 334, skladište br. 452 u Kosovskoj Mitrovici i pogonsko skladište br. 345 u �eneral Jankovi�u. U ratni sastav armije ušle su i dve automehani�arske radionice narodnih odbora u Uroševcu i Prištini.

Slede�a ve�a reorganizacija i smanjenje JNA usledili su 1956. godine. Vojne oblasti su preimenovane u armijske oblasti i u njihovom okviru formirana su vojna podru�ja (VP) umesto komandi korpusa.12 Kosmet je pripao Prištinskom vojnom podru�ju. Komanda ovog vojnog podru�ja nastala je preformiranjem ko-mande 10. divizije. Ona je trebalo da ponovo bude formirana samo u ratu. Mirno-dopske jedinice podru�ja bile su 5. proleterska brigada u Pe�i, sa bataljonom u �akovici koji je u ratu razvijao 89. pešadijski puk, kao i 98. puk u Prizrenu. For-mirani su i 80. samostalni brdski bataljon koji je u ratu razvijao se u brigadu, kao i 100. skladište sa radionicom veze u Prištini. Ostale jedinice postojale su samo u ratnoj formaciji, uklju�uju�i 490. i 492. dopunski nastavni centar. Prizrenski 218. samohodni puk, koji je pripadao tenkovskoj diviziji u Skoplju, preformi-ran je u 26. artiljerijski puk sa dva diviziona samohodnih 105 mm i vu�nih hau-bica 122 mm.13

U posmatranom periodu na Kosmetu nije bilo jedinica za obuku kao u drugim krajevima socijalisti�ke Jugoslavije. U sklopu reorganizacije armije,

10 Nar. DSNO, pov. 830/52. 11 Nar. DSNO, pov. br. 830/52, kao dopuna knjige mobilizacijskog razvoja JA i KNOJ-a

prema nare�enju 67 od 24. jula 1949, III uprava GŠ. 12 $��; >� ��$Z, ��. 3–1, 235. 13 Nar. VKOS, pov. 50, 51, 1. mart 1956.


1956. godine su formirani mnogi nastavni centri za obuku vojnika širom Jugosla-vije, ali na ovom prostoru te godine nije stvoren nijedan centar.14 Slede�e godine u ratnom razvoju JNA formirani su vojnoteritorijalni bataljoni i bataljoni „narod-ne vojske“. Neke od ovih ratnih jedinica trebalo je da budu formirane i na Ko-smetu.15 Krajem 1958. godine, na Kosmet je stigla prva tenkovska jedinica. Iz sa-stava 211. oklopne brigade u Nišu upu�en je jedan tenkovski bataljon u sastav Prištinskog vojnog podru�ja.16

Promene u organizaciji 1959–1968

U cilju usavršavanja odbrane socijalisti�ke Jugoslavije 1958. godine usvojena je nova koncepcija odbrane, poznatija pod nazivom Strategija opštena-rodnog rata. Tokom 1959. na osnovu te koncepcije zapo�eta je velika reorgani-zacija JNA, poznata kao plan Drvar.17 U skladu sa tim planom izvršene su brojne formacijske promene u jedinicama. Izmenjen je naziv vojnih podru�ja (ime grada je sledilo posle odredbe „vojno podru�je“). Od tada je postojalo Vojno podru�je Priština; ono je neposredno rukovodilo svim jedinicama koje su ranije trebale da formiraju 10. diviziju. U sastavu VP Priština bili su: 5. proleterski pešadijski puk u Pe�i, 89. pp u Prištini i 98. pp u Prizrenu. Formirani su i ratni pešadijski puko-vi: 548. u Kosovskoj Mitrovici i 662. u Prištini, da bi se ostvarila nova organiza-cija pešadijskih divizija od pet pukova, koja je bila uvedena planom Drvar. Ras-formiran je 80. samostalni brdski bataljon u Prištini. U Gnjilanu 461. ptap prefor-miran je u istoimenu protivoklopnu artiljerijsku brigadu.18 U Kosovskoj Mitrovi-ci 112. tap je preformiran u 203. topovski divizion, koji je u ratu razvijao tri to-povska puka – 203, 371. i 455. U Uroševcu 240. hap preformiran je u 240. hau-bi�ki divizion, s tim da u ratu razvija 240. i 287. haubi�ki puk. Artiljerijski puk 26. tenkovske divizije je rasformiran.

Planom Drvar u kosmetskim garnizonima formiran je ve�i broj inžinjerij-skih jedinica. Tako su nastale 407. samostalna pionirska �eta B (u ratu: puk), 155. samostalna maskirna �eta i 170. samostalna hidrotehni�ka �eta, sve u Vu�i-trnu. Zatim, 495. inžinjerijski poligon u Kosovskoj Mitrovici i 163. samostalni pionirski vod u Prištini (u ratu: bataljon). Formirani su i 181. teritorijalni vod ve-ze i 501. �eta ABHO u Prištini. Preformiran je ili formiran ve�i broj samostalnih jedinica za potrebe VP Priština. Sve ove jedinice nosile su brojnu oznaku „50“ (umesto ranije „10“, za diviziju). U Prištini su se nalazili: bataljon veze, oklopni i inžinjerijski bataljon, laki protivaavionski i protivtenkovski divizioni, kao i se-dam �eta (izvi�a�ka, ABHO, pozadinske i tehni�ke službe), zatim haubi�ki divi-zion 105 mm u Kosovskoj Mitrovici i haubi�ki divizion 155 mm u Uroševcu.

14 Nar. VKOS, pov. 260, 18. jul 1956. 15 Nar. VKOS, pov. 11, 12, jul 1957 16 Nar. VKOS, str. pov., 41, 20. novembar 1958. 17 Nar. VKOS, str. pov. 9, 27. jul 1959; Nar. str. pov., 293, III uprava, 5. avgust 1959. 18 Ova jedinica je 1962. preformirana u jedinicu sastava 2 baterije sa 90 mm i tri baterije

pt topova 57 i 75 mm – Nar. III uprave GŠ, str. pov. 149, 23. april 1962.


Prema ovoj reorganizaciji u ratnom razvoju armije obrazovan je ve�i broj samostalnih pešadijskih pukova tipa B, koji su u miru imali samo komandu. U Prištinskom VP formirani su slede�i samostalni pešadijski pukovi B: 758. u Pri-zrenu, 773. u Kosovskoj Mitrovici, 787. u Prištini, i 797. u Pe�i.19 U okviru istog procesa reforme reorganizovana su i skladišta, koja su sva ušla u sastav novofor-mirane 67. skladišne grupe sa komandom u Prištini.20 Posle katastrofalnog ze-mljotresa koji je pogodio Skoplje 26. jula 1963, rasformiran je tamošnji 958. autonastavni centar. Jedna njegova �eta prešla je u Prištinu i postala 330. autona-stavna �eta 3. armije.21

Osnovni problemi nastali preformacijom Drvar bili su mnogobrojni, a mnoga od rešenja nisu bila adekvatna mogu�nostima i ranijoj praksi. Novi plan reorganizacije, poznat kao Drvar 2, obuhvatao je kao i prethodni plan Drvar pro-mene u organizaciji, formaciji i dislokaciji jedinica JNA. Bio je u stvari korekcija prethodnog plana, iako se �esto kasnije predstavljao kao nastavak reorganizacije. Ovaj plan tako�e je „zavrteo“ mnoge jedinice na terenu, doneo niz novih rešenja, kao i novih (ali i ponovljenih) organizacionih formi.

Neposredno pred po�etak realizacije plana Drvar 2 nare�eno je preformi-ranje grani�nih jedinica JNA. Iz sastava skopske 476. brigade izdvojen je 52. ba-taljon u �akovici i preformiran u 152. grani�nu brigadu. Ova brigada imala je sa-mo �etiri �ete i to u De�anima, �akovici, Prizrenu i Dragašu.22

Prema reorganizaciji Drvar 2, za �ije je sprovo�enje izdato nare�enje 8. jula 1964, VP Priština dobilo je da u ratu razvija 13. korpus. Prištinska 50. peša-dijska divizija preformirana je u 5. proletersku brigadu. U Kosovskoj Mitrovici 548. spp B preformiran je u 125. grupu za razvoj (u ratu 125. brdska brigada). Iz Gnjilana u Vranje je prešla 461. poabr, ali je mesto ratnog razvoja jedne njene je-dinice ostalo u Gnjilanu. Preformiran je i 203. topovski divizion, (sada je nosio naziv: samostalni) u Mitrovici, koji je u ratu i dalje razvijao tri topovska puka 203, 371. i 455. U istom garnizonu formiran je 234. artiljerijski nastavni divizion. Inžinjerijske jedinice koje su u prethodnoj organizaciji narasle su smanjene. Tako je 407. samostalna pionirska �eta B preimenovana u 163. sam. inž. �etu (u ratu: bataljon). Rasformirane su 155. samostalna maskirna �eta i 170 samostalna hi-drotehni�ka �eta, sve u Vu�itrnu, kao i 163. samostalni pionirski vod u Prištini. Zatim, 495. inžinjerijski poligon u Kosovskoj Mitrovici prepot�injen je Držav-nom sekretarijatu za narodnu odbranu (u ratu je razvijao puk). Ranije formiran 181. teritorijalni vod veze prerastao je u �etu, s tim da se u ratu razvijao u dve �e-te, a formirana je grupa za razvoj 550. bataljona veze u Prištini. Ratna formacija je ponovo izmenjena. Ovim planom je predvi�eno formiranje 787. dopunskog puka R u Kosovskoj Mitrovici, kao i slede�ih dopunskih bataljona: 626. u Prišti-ni, 88. u Lipljanu, 124. i 758. u Prizrenu, 96. u �akovici, 89. i 98. u Uroševcu i 548. i 797. u Pe�i. Predvi�eno je formiranje ovakvih jedinica i u zapadnoj Make-doniji (Struga, Ohrid, Resen, Debar, Ki�evo, Gostivar i Tetovo) ali one nisu for-

19 Nar. III uprave GŠ, str. pov. 531, 28. decembar 1959. 20 Nar. III uprave GŠ, str. pov. 452, 24. oktobar 1959. 21 Nar III uprave GŠ, str. pov. 268, 21. avgust 1963. 22 Nar. DSNO, str. pov. 126, 15. april 1964.


mirane u drugim delovima SFRJ, što implicira da je za njihovu popunu bilo pred-vi�eno albansko stanovništvo.23

Tokom 1965. preimenovan je ve�i deo pešadijskih i združenih jedinica JNA, zbog prilago�avanja mirnodopskih organizacija i partizanskih tradicija. U domenu ratnih tradicija jedinica JNA (jedinice nivoa korpus–divizija–briga-da/puk) u�injena je radikalna promena. Jedinice su prenumerisane, a tradicije partizanskih jedinica (iz tzv. NOR-a) dodeljene su prema regionalnom tipu. Nazi-vi jedinica su izmenjeni u skladu sa idejom da jedinice JNA na jednom prostoru nastavljaju tradicije lokalnih partizanskih sastava iz Drugog svetskog rata. U mnogo slu�ajeva izmenjene su samo tradicije, koje su naredbom odre�ene, ali bi-lo je i ve�eg preimenovanja jedinica. Originalna 5. proleterska brigada preimeno-vana je u 15. i dodeljena joj je tradicija 15. proleterske brigade, ranije 1. make-donsko-kosmetske brigade. Tako�e, i „partizanske“ brigade, koje bi se formirale u ratu i nosile nazive mesta gde bi se formirale, dobile su nazive po partizanskim kosovometohijskim brigadama iz Drugog svetskog rata: Prištinska je postala 2., Uroševa�ka 3., Kosovomitrova�ka 4., Gnjilanska 5., Pe�ka 6., Prizrenska 7., a brigada u Novom Pazaru nosila je naziv 8. kosovometohijska brigada.24 Za ove promene postojalo je mnogo motiva, pre svega ideoloških. Svakako je bila zna-�ajna i potreba da se jedinice, odnosno stanovništvo i lokalne institucije, identifi-kuju kroz tradicije jedinica formiranih u ratu na jednom prostoru, odnosno kroz jedinice koje �e nastavljati njihovu tradiciju.

Završetkom plana Drvar 2 1965. godine, reorganizacije u JNA nisu pre-stale, i to najviše u kopnenoj vojsci. Slede�e, 1966. godine ukinut je razvoj ratnih 5. i 7. kosmetske brigade.25 Naredne godine, 501. �ABHO u ratnom razvoju raz-vijala je bataljon za potrebe 3. armije.26 Proces promena i traganja za novim reše-njima trajao je bez prekida do 70-ih godina, kada se organizacija ustalila sve do novog talasa promena prema planu Jedinstvo od 1987/78. godine. Vojni vrh JNA, zavaran sveopštim napretkom odnosa sa Isto�nim blokom, naredio je 25. decem-bra 1967. smanjenje mirnodopskih efektiva, tako što su mnoge divizije preformi-rane u pukove, njihovi pukovi u bataljone i tako naniže. Na Kosovu nije bilo ve-�ih izmena u formaciji osim što je 203. stad prešao iz Kosovske Mitrovice u Niš i preformirao se u puk, odnosno 355. �eta inžinjerijskih mašina u Vu�itrnu smanje-na na nivo grupe za razvoj i 501. �ABHO preformirana u bataljon ABHO. Ovom reorganizacijom u Vu�itrnu je formiran 172. intendantski nastavni bataljon, a ras-formirana je 163. samostalna inž�. Ukinut je i ratni razvoj tri artiljerijska puka koje je trebalo da formira 203. divizion. Iz Uroševca u Kosovsku Mitrovicu pre-seljen je mešoviti art. divizion 15. proleterske brigade.27 Nare�eno je preformira-nje 550. grupe za razvoj u bataljon veze, a 181. teritorijalne �ete veze u centar te-ritorijalne veze, odnosno formiranje 391. �ete ABHO za dekontaminaciju obu�e i ode�e u Prištini i kona�no rasformiranje 335. grupe za razvoj u Vu�itrnu.28

23 Nar. DSNO, str. pov. 154, 8. jul 1964; Nar. III uprave, str. pov., 12. maj 1964. 24 Nar. DSNO, str. pov. 319, 3. jul 1965. 25 Nar. DSNO, str. pov. 361, 24. avgust 1966. 26 Nar. DSNO, str. pov. 178, 9. maj 1967. 27 Nar. DSNO, str. pov. 602, 25. decembar 1967. 28 Nar. DSNO, str. pov. 236, 8. jun 1968. i 281, 3. jul 1968.


Te 1968. godine formiran je ve�i broj grupa za razvoj teritorijalnih peša-dijskih pukova, što je bio još jedan korak u osmišljavanju velike ratne armije. Forme organizovanja jedinica koje bi se mobilisale u ratu �esto su menjane i uvo-�enjem razli�itih organizacionih formi. Nije samo jasno na koji procenat lokal-nog stanovništva Kosmeta su planeri JNA ra�unali u dobrom delu postojanja so-cijalisti�ke Jugoslavije. Formirane su dve grupe za razvoj: 548. u Prištini i 549. u Prizrenu, a rasformirane dve kosmetske brigade 4. i 8. (druga u Novom Pazaru). Rasformirani su svi dopunski pešadijski bataljoni na Kosovu i Metohiji, a tako�e i na podru�ju zapadne Makedonije, gde je dominiralo albansko stanovništvo.29 U istom periodu obrazovan je ve�i broj vojnih okruga u Jugoslaviji, izme�u ostalih i Vojni okrug Priština.30

Na osnovu iskustava iz iznenadne �ehoslova�ke krize u periodu avgust–oktobar 1968, odnosno prvih ve�ih demonstracija na Kosmetu, obnovljen je talas reorganizovanja jedinica, upravo kada je bio u toku ili je ve� završen proces pret-hodne reorganizacije. Nare�eno je formiranje ve�eg broja partizanskih divizija ratne armije, a na Kosovu je formirana 52. kosovometohijska partizanska divizija R, sastava tri ratne brigade: 3. u Uroševcu, 4. u Kosovskoj Mitrovici i 6. u Pe�i. Ranija 2. brigada u Prištini izbrisana je iz razvoja. Grupe za razvoj teritorijalnih pukova postale su grupe za razvoj lakih pešadijskih pukova (548, 549).31

Kosovo u okviru 2. armije 1969–1988

Prva otvorena pobuna na Kosovu i Metohiji u vreme socijalisti�ke Jugo-slavije, u vidu demonstracija 1968, imala je odre�eni efekat na organizaciju JNA na tom prostoru. Novom organizacijom najve�ih jedinica JNA 1969. godine uve-dene su armije koje su se mahom poklapale sa republi�kim granicama, osim u Sr-biji i Hrvatskoj. Armijske oblasti (1.3.5.7.) preformirane su u armije, a nove ar-mije (2. u Nišu, 9. u Ljubljani) formirane su od komandi korpusa. Prostor Kosova je posle formiranja 2. armije u Nišu ušao u njen sastav.32 U skladu sa novim bez-bednosnim iskustvima i novom teritorijalnom podelom 461. ptabr iz Vranja, koja je ranije bazirala u Gnjilanu, podeljena je na 461. ptap koji je ostao u Vranju i no-vi 102. ptap koji je došao (fakti�ki se vratio) u Gnjilane. Dve grupe za razvoj do-punskih pešadijskih pukova premeštene su na Kosmet, i to 749. iz Vranja u Gnji-lane (naknadno vra�ena u Vranje) 33 i 787. iz Novog Pazara u Kosovsku Mitrovi-cu, a rasformiran je 501. bataljon ABHO.34 Slede�e godine nare�eno je preformi-ranje svih grani�nih jedinica, ali je 152. grani�na brigada i dalje imala tri grani�-na odseka – 1. u Pe�i, 2. u �akovici i 3. u Prizrenu.35 Potom je rasformiran 495.

29 Nar. DSNO, str. pov. 345, 16. jul 1968. 30 Nar. DSNO, str. pov. 420, 20. avgust 1968. 31 Nar. DSNO, str. pov. 529, 20. septembar 1968. 32 Nar. DSNO, str. pov. 658, 22. novembar 1968. 33 Nar. DSNO, str. pov. 171, 9. april 1969. 34 Nar. DSNO, str. pov. 35, 20. januar 1969. 35 Nar. DSNO, str. pov. 97, 3. mart 1970.


inžinjerijski poligon u Kosovskoj Mitrovici.36 Formirano je i nekoliko posadnih protivtenkovskih artiljerijskih baterija na grani�nim pravcima, od starijeg i neper-spektivnog artiljerijskog naoružanja.37

U ovom periodu na prostoru sela Velika Slatina završavan je novi vojni aerodrom. Za održavanje objekta krajem 1968. godine formirana je 492. vazdu-hoplovna baza, ali �e aerodrom zaživeti tek od 1970, kada baza postaje jedinica A tipa, posebno dolaskom lova�ke avijacije na ovaj aerodrom.38 Iz Skoplja �e po-tom na novi aerodrom prebazirati 83. lova�ki avijacijski puk sa dve eskadrile (123, 130) naoružane ameri�kim lovcima F-86D. Puk je ubrzo preoružan na su-personi�ne lovce sovjetske proizvodnje Mig 21F, koji su povu�eni iz naoružanja jedinica u Batajnici i Biha�u. Na prostoru Goleša tako�e je zadejstvovana radar-ska jedinica u okviru 31. bataljona VOJIN. Prostor Kosmeta je time dobio zna-�ajno mesto u jugoslovenskoj protivvazdušnoj odbrani tog vremena.

Do ve�eg ukrupnjavanja jedinica JNA došlo je 1971. godine. Posle uki-danja divizije i vojnog podru�ja, ocenjeno je da kopnene snage na Kosovu treba da budu pod ve�om komandom. Vojni okrug (VoK) Priština primio je sve jedini-ce i postao objedinjavaju�i faktor svih jedinica kopnene vojske. U ratu je u sastav VoK ulazila i 52. kosovska partd sa tri kosovske part. brigade (umesto „kosov-skometohijska“ uveden je naziv „kosovska“)39. Tokom 1972, zbog neadekvatno-sti naziva, Komanda VoK je preimenovana u komandu Operativne grupe Koso-vo. Istim nare�enjem ukinut je mobilizacijski razvoj 52. kosovske part. divizije,40 ali je ve� po�etkom 1974. nare�eno ponovno formiranje komande te divizije u okviru plana Rudo.41 Sve ove promene svedo�e o lutanjima u traženju adekvatne organizacije.

Istorija razvoja jedinica JNA na Kosovu u narednih desetak godina bila je relativno stabilna. Teritorijalne i druge nadležnosti komandi armija nisu me-njane, kao ni komande aktivnih i ratnih divizija (sa nekoliko izuzetaka). Razvoj organizacije pratimo kroz promene na brigadno-pukovskom nivou ili kroz (pre)formiranje jedinica koje je zahtevalo novu tehniku i naoružanje. Tokom 1972. rasformiran je 336. gzr NC R u Uroševcu.42 U 1974. formiran je 220. sa-mohodni protivoklopni divizion R u Uroševcu od starijih samohodnih oru�a kali-bra 76 mm.43 Slede�e godine u Grani�nim jedinicama JNA prešlo se na organiza-

36 Nar. DSNO, str. pov. 142, 27. mart 1970. 37 Nar. DSNO, str. pov. 207, 6. maj 1970. 38 Nar. DSNO, str. pov. 291, 15. jun 1970. 39 Nar. DSNO, str. pov. 27, 26. januar 1971; Nar. DSNO, str. pov., 74, 23. februar 1971.

U VoK Priština ušle su slede�e jedinice: 15. proleterska pbr A, 125. grupa za razvoj brdske brigade, 787. gzr dopunskog puka, 548. i 549. gzr lakog pešadijskog puka, 535. gzr dopunskog centra 3. va-rijante Priština, 2. gzr Priština, 102. mptap, 181. sam. �eta veze (u R: bv, do tada Centar terit. veza), 550. gzr bat. veze, 269. �eta teh. održavanja, 107. vod za teh. održavanje municije i minskoeksplo-zivnih sredstava Lukari, tehni�ko-materijalna skladišta 619. K. Mitrovica, 650. i 690. Lukare i 648. KM–Doljani, 472. intendantska radionica u Prištini, 418. int. skl. u Prištini i 463. u K. Mitrovici. Iz Niša je podelom 403. automobilske �ete stigao auto-vod za komandu VoK, a �eta ABHO u ratu je trebalo da nosi naziv 267. �ABHO.

40 Nar. DSNO, str. pov. 131–5, bez datuma februar 1972. 41 Nar. DSNO, str. pov. 45–55, 29. decembar 1973. 42 Nar. DSNO, str. pov. 131–1, 17. januar 1972. 43 Nar. DSNO, str. pov. 45–55, 29. decembar 1973.


ciju u okviru grani�nih odseka, koji su direktno bili vezani na komandu armije. Ukinute su brigade, pa tako i 152. grani�na u �akovici, �iji su grani�ni odseci postali samostalni: 26. u Pe�i, 27. u �akovici i 28. u Prizrenu. Istim nare�enjem u okviru OG Kosovo formirana je 52. komanda za razvoj part. div. R, koja je pre-meštena iz Kosovske Mitrovice u Prištinu.44 U toku 1975. nare�eno je formiranje 549. peš. puka tipa A-1 (odnosno popunjenosti 30–50%) u Prizrenu, �iji je 2. peš. bataljon bio u Pe�i, ali su rasformirane grupe za razvoj – 548. u Prištini i 787. u Mitrovici. Prema ovom nare�enju, 15. proleterska brigada – koja je dala svoj ba-taljon Prizrenu i �akovici za formiranje 549. pp – imala je dva pešadijska bata-ljona u Prištini, dva pešadijska bataljona u ratu i aktivni mešoviti artiljerijski di-vizion u Mitrovici, mešovitu protivkolopnu art. bateriju u Uroševcu, kao i dva oklopna bataljona.45

Koncept objedinjavanja svih pozadinskih jedinica na jednoj teritoriji opi-tovan je u JNA u periodu 1973–76, formiranjem dve tehni�ke (opitne) baze, od kojih je jedna bila na Kosovu. U sastav novoformirane 202. tehni�ke baze ušle su sve tehni�ke jedinice na tom prostoru.46 Posle ispitivanja dve opitne formacije tehni�kih baza, tokom 1976. odlu�eno je da se po službama objedine razne usit-njene jedinice (koje nismo razmatrali u ovom tekstu posle promena 1959. zbog detaljnosti i �estih izmena) i na nivoima armija formiraju tehni�ke, intendantske i sanitetske baze. Uz 202. tehni�ku bazu formirana je 418. intendantska baza, koja je objedinila sve intendantske kapacitete OG Kosovo. Sanitetsko obezbe�enje snaga JNA na Kosovu prešlo je u nadležnost 327. baze za sanitetsko snabdevanje u Nišu. Ovakav sistem pozadinskog obezbe�enja ostao je na snazi do 1988, dok nije došlo do objedinjavanja u jedinstvene, pozadinske baze.47

Tokom 1976. Operativna grupa Kosovo preimenovana je u 52. operativ-nu grupu, a za potrebe vojnoteritorijalnih organa formirana je uprava Vojnog okruga Priština.48

Formiranje korpusa

Neposredno posle Titove smrti, doneta je odluka o stvaranju korpusa u Vojvodini i na Kosovu. Dok je prvi korpus kao mehanizovani bio dalji korak u razvoju oklopnomehanizovanih jedinica i stvaranju udarne snage na podru�ju Slavonije i Vojvodine, 52. korpus na Kosovu trebalo je da predstavlja novi kvali-tet u organizovanju JNA na složenom podru�ju SFR Jugoslavije. Mogu�e da su iskustva iz formiranja, organizovanja, ali i bezbednosnih izazova koje je kasnije rešavala ta komanda, u�inila da od 1988. godine u JNA bude prihva�en sli�an

44 Nar. SSNO, str. pov. 12–37, 31. decembar 1974; Nar. SSNO, str. pov. 75–19, 11. april 1975.

45 Nar. SSNO, str. pov. 75–10, 21. mart 1975. 46 Nar. DSNO, str. pov. 45–4, 19. januar 1973. To su bile: 107. vtom Lukare, 269. ter. teh

radca K. Mitrovica i �etiri tehni�ka skladišta: 619. u K. Mitrovici, 648. u Uroševcu, 650. u Lukari-ma i 690. u Doljanima.

47 Nar. SSNO, str. pov. 76–32, 11. maj 1976. 48 Nar. SSNO, str. pov. 76–24, 21. maj 1976. Dve godine kasnije, 550. kzr bv je premeš-

tena u Prokuplje – Nar. SSNO, str. pov. 78–3, mart 1978.


korpusni model organizovanja.49 Dokumenta pokazuju da je u to vreme jedina „prava“ jedinica bila 15. proleterska brigada, dok su ostale jedinice bile manje popunjene ili su se formirale u ratu, a da je postojao nedostatak ostalih jedinica kako rodovskih, tako i za vatrenu podršku. Plan je predvi�ao da �e se „kad se stvore uslovi“ formirati i mešoviti artiljerijski puk, mešoviti protivoklopni artilje-rijski puk, inžinjerski bataljon i srednji samohodni raketni puk PVO, odnosno da �e se 15. brigada preformirati u mehanizovanu, a 549. puk u brigadu.50

U vreme iznenadnog bunta u Prištini, koji se tokom marta i aprila 1981. proširio na ostale kosovske varoši, jedinice JNA iz ovog sastava, ali iz iz ostatka 2. i 3. armije, pojavile su se tenkovima i borbenim vozilima na ulicama. Iskustvo ovih doga�aja pokazalo je sve manjkavosti unutrašnje strukture 52. korpusa, tako da je u narednom periodu vojni vrh preduzeo mere da poja�a korpus.

Neposredno posle tih doga�aja, iznenadnih za politi�ki i javni ambijent SFR Jugoslavije, zaklju�eno je da treba poja�ati snage JNA na Kosovu. Plan Oš-trelj predvi�ao je da se odmah delimi�no preformira 52. korpus, ali i susedne 21. i 37. divizije na jugu Srbije i u raškoj oblasti. Odlu�eno je da se iz 5. i 9. armije (garnizoni u Hrvatskoj i Sloveniji) prebace kompletne jedinice ranga bataljona ili �ete i tako obezbedi popuna za aktivne jedinice na Kosovu i okolnim podru�jima. Ratne jedinice 52. korpusa ili iz sastava 2. armije na teritoriji Kosova popunili su vojni obveznici iz vojnih okruga Niš i Titovo Užice. Odlu�eno je da komanda 2. armije formira novu 54. diviziju na prostoru Novi Pazar–Trstenik–Kruševac–Aleksandrovac. Opremu i naoružanje trebalo je izuzeti iz sastava 52. partizanske divizije sa Kosova.

Jedinice 52. korpusa su preformirane po slede�em rasporedu: 15. prole-terska pbr u motorizovanu brigadu sastava 2 mtb + 2 okb (u sastav su ušli: 2. pb 13. proleterske brigade iz Klane kao 2. mtb, dve mt� iz 25. pbr Pula i 145. pp No-vo Mesto, za oba okb, i tre�e t� iz okb 13. prolbr Ilirska Bistrica, za oba okb); 549. pp u pbr sastava 1 pb + 1 okb (ušli: jedna �eta 2. pb 253. pbr Vipava-Ajdov-š�ina za 2. pb, i okb formiran od dve tre�e �ete iz 14. oklopnog puka Pivka); 125. brbr R u B sastava 1 pb + 1 okb (ušli 2. planinski bataljon iz 345. plbr Kranj, za 1. pb, i formiran okb od po jedne tenk. �ete iz 253. pbr Vipava i 25. pbr Pula i jedna od ljudstva iz drugih prekomandi); 93. top. art. baterija A u 52. top. art. di-vizion A statusa; 102. mpoap 2. armije popune A-1, u A status.

U 21. pešadijskoj diviziji: 175. peš. puk popune B-1 u Leskovcu prefor-miran je u peš. brig. popune B sa pb + okb (ušao 2. pb 253. pbr Vipava kao pb); u 37. diviziji: 27. pp B-1 u Raškoj preformiran je u mtp B, ulaskom 2. peš. bataljo-na iz 145. pp u Novom Mestu i 1 peš. bataljona iz 25. pbr u Puli, dok je 261. brbr B-1 prevedena u R status.51

Nare�eno je formiranje 54. lake divizije sa sedištem u Kruševcu, sa bri-gadama u �a�ku, Aleksincu, Novom Pazaru i Kruševcu. Kosovska 52. divizija i

49 U sastav 52. korpusa ušle su 15. proleterska pbr, 125. brbr R, 549. pp, 93. tab (tad u R), 220. shpoad R, kao i sve prištapske jedinice ranije OG (nešto kasnije bv 52k u 52. bv, odnosno ras-formiran 26. go u Pe�i – Nar. SSNO, str. pov. 1802–1, 13. oktobar 1980). U sastav je ušla i 52. ko-sovska partd R.

50 Nar. SSNO, str. pov. 1260–1, 23. jun 1980. 51 Nar. SSNO, III uprava, str. pov. 848–1, 15. maj 1981.


njene brigade 3, 4. i 6. dobile su naziv „rezervne“, a njihov naoružanje i oprema dato je za formiranje nove 54. divizije i poja�anje 36. i 51. lake divizije u „užoj“ Srbiji. Nova divizija „bi�e opremljena po principu opremanja rezervnih jedinica JNA... Divizija ne bi imala magacine RR“, navedeno je u objašnjenju.52

U slede�oj fazi snage na Kosmetu dodatno su oja�ane, pa je iz 27. moto-rizovanog puka u Raškoj prešao 2. mt. bat. i postao peš. bat. 549. peš. puka u �a-kovici, kojoj je dat rang garnizona. U isto vreme 2. pb iz 549. pp u Pe�i postao je 2. pb 125. pbr koja je prešla u brigadu A statusa.53 Jedinice ovih brigada koje su popunjavali rezervisti dobile su nova mobilizacijska mesta, ali u „užoj“ Srbiji – 15. proleterska u Leskovcu, 125. u Kraljevu, 549. u Para�inu, a 102. mpoap, 52. i 220. divizion u Prokuplju. Za jedinice 202. tehni�ke baze ljudstvo se mobilisalo u Prokuplju, Leskovcu i Raškoj, a za ostale pozadinske jedinice mobilizacijska me-sta bila su Raška, Kraljevo, Prokuplje i Novi Pazar. U sastav korpusa ušla je i 54. laka divizija. Formirana je i 743. grupa za razvoj dopunskog centra u Kuršumliji. U status rezervnih jedinica preveden je 535. dopunski centar, a formirane su ko-manda 130. rezervne brdske brigade u Kosovskoj Mitrovici i 23. �ete vojne poli-cije pri VOK Priština.54

Radi zadržavanja ratnog rasporeda vojnih obveznika sa Kosova formira-ne su rezervne jedinice, kao paralela aktivnim, i to: nešto ranije 52. (r)ld, 130.(r) brbr i 535.(r)dopc, a zatim: 69.(r)pbr Priština, 70.(r)pp Pe�, 71.(r)pp Gnjilane, 93.(r)tad i 72.(r)shpoad Uroševac, 67.(r)bv, 68.(r)�VP, 217.(r)TB i 451.(r) intB, 223.(r)bts i druge pozadinske rezervne jedinice. Ocenjeno je da „na teritoriji SAP Kosovo ima 175.000 vojnih obveznika, od koga je ratni raspored u 2. armiji zadr-žalo 26.026 v-o“ a do kraja 1981. godine bi�e 43.206. Neraspore�eno ostaje 105.684, a godišnje na tu brojku još oko 17.700. Popuna jedinica na SAP Kosovo vrši se eksteritorijalno“. Tih 26.010 obveznika podeljeno je na 10.700 u 52. rezer-vnoj ld, 130.(r)brbr i 535.(r)dopnc, a ostalo u nove (r) jedinice.55 Sli�no je ura�eno i za vazduhoplovne jedinice. Njihovo mobilizacijsko mesto bilo je u Nišu (83. lap, 492. vb, 492. dop�). Oko 1.100 vojnih obveznika i rezervnih starešina trebalo je da zadrži raspored. Iz tih razloga formirani su 80.(r)lap. 431.(r)vb i 19.(r)�VOJIN.56

Kada su se politi�ke tenzije smirile, organizacija je vra�ena u redovne okvire.57 Sude�i po naredbi iz 1983, po kojoj su ukinute rezervne jedinice iz sa-stava RV i PVO,58 može se pretpostaviti da su vojne vlasti procenile da na isti na-�in treba ukinuti i ostale rezervne jedinice, što je ura�eno sredinom 1984. Formi-rani su dopunski bataljoni na nivou korpusa kod 15, 125. i 549. brigade, a 743. dopunski centar R preformiran je u puk. Od 52. tad A i 52. mtap B formiran je 52. meš. artiljerijski puk A koji je u ratu razvijao u jedan tap i jedan mpoap.59

52 Nar. SSNO, str. pov. 987–1, 5. jun 1981. 53 Nar. SSNO, str. pov. 998–1, 5. jun 1981. 54 Nar. SSNO, str. pov. 1258–1, 14. jul 1981. 55 Nar. SSNO, str. pov. 1556–1, 16. septembar 1981. 56 Nar. SSNO, str. pov. 1685–1, 9. oktobar 1981. 57 Krajem 1981, 549. brigada je proglašena za proletersku, s tim da je nastavljala tradicije

1. kosovske NOU brigade. – Nar. SSNO, str. pov. 2075–1, 21. decembar 1981. 58 Nar. SSNO, str. pov. 716–1, 18. april 1983. 59 Nar. SSNO, str. pov., 6. jun 1984.


Plan Jedinstvo i doga�aji 1989

Sredinom 80-ih zapo�eta je reorganizacija JNA poznata kao plan Jedin-stvo, koji je pretpostavljao organizaciju armije kroz jugoisto�no, centralno, seve-rozapadno i jadransko-pomorsko vojište. Na svakom od njih trebalo je formirati vojne oblasti, nevezane sa teritorijalnim odre�enjem republi�kih granica.60 Rad na ovoj reorganizaciji bio je dugotrajan i predvi�ao je da se prema „svetskim re-šenjima“ zameni organizacija sa armijama i divizijama, a uvede model vojnih oblasti sa korpusima i ve�im brigadama, kao efikasnijim organizacionim celina-ma.61 Pojedini hrvatski savremenici i istori�ari smatraju da je ovaj plan reorgani-zacije bio direktno inspirisan doga�ajima na Kosovu 1981. Prema jednoj oceni, vreme do 1985. godine koriš�eno je za „sustavno provjeravanje funkcioniranja korpusnog ustroja, u ovom slu�aju 52., koji je 1981. godine formiran s temeljnom zada�om pacifikacije tog podru�ja. Iskustva ste�ena na Kosovu bit �e uobli�ena u studiji general-majora Blagoja Adži�a, koju je Generalštab uputio zapovjedniš-tvima svih vojnih oblasti“.62

Prema ovoj organizaciji u vazduhoplovstvu su još po�etkom 1986. izvr-šene prve promene stvaranjem tri korpusa RV i PVO, koji su imali novu teritori-jalnu nadležnost. Kosovo je sa svojim vazduhoplovnim garnizonom u Prištini (492. vazd. baza, 83. lap, 31. b VOJIN) ušlo u sastav 3. korpusa RV i PVO, sa komandom u Nišu.

U kopnenoj vojsci promene su se odvijale tokom 1988. godine. Zna�ajan deo ove organizacije sastojao se u promeni statusa jedinice A, B ili R, a ova oznaka je ozna�avala nivo njene popunjenosti ljudstvom (kod A 60–100%, kod B 15–60%, kod R 0–15%). U okviru ovog plana Kosovo i Metohija, odnosno 52. korpus, ušli su u sastav 3. vojne oblasti sa komandom u Skoplju (kao i do 1969), jer je 2. armija u Nišu prestala da postoji. Pod komandom oblasti ostale su 102. mpoabr B i 202. pozadinska baza. Prištinski korpus je po novoj formaciji trebalo da u svom sastavu ima slede�e snage: prištapske jedinice (i� R, riv A, 52. riv, � ABHO A, v za pd R, bVP B, bv A atb R, sanb R, dopb R, kog) zatim 15. prol. mehbr A, 125. pbr B, 549. prolpbr B, 52. map B, 52. mpoap R, 52. lap PVOB, 52. inžp R, 220. spoad R. Korpus je obuhvatao i garnizon Kuršumliju sa 354. pp B. U njegovom sastavu bila je i 54. partd R, tako�e van Kosova. Po ovoj prefor-maciji trebalo je preformirati 15. brigadu u mehanizovanu, preoružavanjem na borbenim vozilima pešadije (BVP M-80), 52. inžb u inž. puk sa mobilizacijskim mestom u Kruševcu, zatim formirati 52. bVP B, atb R u Prištini, 52. mpoap R i 52. lap PVO B, sve u Uroševcu. Planeri JNA su smanjili vojne efektive i na Ko-sovu, kao i drugde u SFRJ, što pokazuje prekategorizacije mnogih jedinica iz A statusa u B status: 52. map, 125. brigade (2 pb u Mitrovici i okb u Pe�i), 549. bri-gade (okb A, dva pb u �akovici), odnosno svo�enje dopunskog puka R na nivo

60 Nar. SSNO, str. pov. 1514–1, 17. septembar 1987. naredba o organizaciono-formacij-

skim promenama, plan Jedinstvo. 61 Konrad Kolšek, Prvi pucnji u SFRJ, Se�anja na po�etak oružanih sukoba u Sloveniji i

Hrvatskoj, Beograd 2005, 64. 62 Davor Domazet Lošo, Hrvatska i veliko ratište, Zagreb 2002, 47.


bataljona. Iz Kuršumlije je premeštena grupa za razvoj 96. sanit. odreda i prefor-mirana u 52. sanit. bataljon. U oblasni 102. meš. po. art. puk trebalo je ugraditi had 122 mm i zatim formirati brigadu. Sve pozadinske jedinice objedinjene su u 202. pozadinsku bazu.63

Od kraja 1988. nadalje planirano je sre�ivanje prilika i prilago�avanje novoj formaciji. Smatralo se da ne bi trebalo da bude zna�ajnih promena u Jugo-slaviji, ali i u okruženju. Me�utim, suprotno o�ekivanjima planera JNA, ve� po-�etkom 1989. na Kosmetu je buknula nova pobuna.64 Incidenti i demonstracije tokom februara i marta 1989. uticali su na novo preformiranje i poja�avanje kor-pusa prema planu nazvanom Golija. Prištinska 15. proleterska brigada dobila je dva mehanizovana bataljona. Jedan iz niške 211. okbr u Leskovcu postao je 1. mb, drugi iz beogradske 1. pgmbr (30 kom). Ljudstvo za tenkovske �ete u tim mehanizovanim bataljonima dale su 1. odnosno 5. vojna oblast. Dvadeset tenko-va T-55 za preoružanje okb sa T-34 stiglo je iz Jastrebarskog. Oklopni automobi-li BRDM 2 za izvi�a�ku �etu dopremljeni su iz 1. pgmbr u Beogradu. Sa viškom ljudstva ranijeg 1. mtb 15. brigade popunjene su druge jedinice. U brigadu su uvedena nova samohodna protivoklopna i protivavionska sredstva.

U 125. brigadi za dostizanje formacije mtbr B tipa (2 mtbA u KM, okb A sa tenkovima T-55 i okb R sa tenkovima T-34 u Pe�i) tenkovi su stigli iz 3. okb R niške 211. okbr, a postoje�e ljudstvo iz oklopnog bataljona zapo�elo je preobu-ku na novi tip tenka. Za mehanizovanu �etu okb A te brigade, Valjevska 2. pgmbr dala je kompletnu meh. �etu sa ljudstvom i borbenim vozilima pešadije M-80. Formirana je �eta vojne policije A i preoružan mpoad na samohodna proti-voklopna sredstva.

549. brigada je projektovana po istoj formaciji: 2 mtb + 2 okb, od kojih je drugi bio u R statusu sa tenkovima T-34. Tenkove T-55 za popunu okb dala je 243. proleterska okbr iz Skoplja, a postoje�e ljudstvo je po�elo obuku na T-55. Za formiranje mehanizovane �ete u okb T-55 predislocirana je kompletna meha-nizovana �eta iz 3. pgmbr u Požarevcu. Formirana je �eta vojen policije A a, kao i u 125. brigadi, mpoad je preoružan na samohodna sredstva.

Nova jedinica 52. korpusa – kuršumlijski 354. pp R postao je jedinica B sa jednim mtb popune A, tako što je u Kuršumliju, sa ljudstvom i sredstvima, prešao 2. mtb A 4. proleterske brigade iz Pirota.

Dva grani�na odseka (27. i 28) preformirana su u bataljone (sastava ko-manda, dve gr�, jedna �eta za obuku grani�ara, vod veze i pozadina). Verovatno kao neperspektivan zbog zastarelog naoružanja ukinut je 220. spoad R.

Promene je trebalo izvršiti do kraja septembra 1989. Jedinice koje su ušle u sastav 52. korpusa iz drugih vojnih oblasti morale su biti potpuno popunjene starešinskim sastavom i potrebnim materijalnim sredstvima. Zdravstvena i druga

63 Nar. SSNO, str. pov. 1514–1, 17. septembar 1987. naredba o organizaciono-formacij-

skim promenama, plan Jedinstvo. 64 Neposredno pred incidente 52. bataljon vojne policije postao je jedinica A tipa. Ova

promena je omogu�ena ukidanjem vodova u �etama VP za protivteroristi�ka dejstva oblasti, kao i smanjenjem ili ukidanjem �eta u okviru nekih korpusa. – Nar. SSNO, str. pov. 240–1, 1. febru-ar 1989.


ograni�enja nisu dolazila u obzir.65 Taj zadatak je dobijen od Saveznog sekretara za narodnu odbranu na sastanku 3. aprila 1989. u Top�ideru, a obrazovan je i rad-ni tim za sprovo�enje tih promena. One su bile zasnovane na proceni „da �e sa-dašnje nepovoljno stanje u SAP Kosovo duže potrajati sa mogu�noš�u daljeg po-goršanja politi�ko-bezbednosne situacije“. Planeri JNA nisu isklju�ivali „izbija-nje šire oružane pobune“. Ocenjeno je da 52. korpus ne obezbe�uje uspešno izvo-�enje svih zadataka, pa je naloženo da se ovaj korpus „osposobi za uspešno i sa-mostalno izvršenje zadataka u vanrednim prilikama na SAP Kosovo“. Odre�ena su znatna finansijska sredstva za dogradnju kasarnske infrastrukture, smeštajne i druge logisti�ke potrebe oja�anog korpusa.66

U toku 1990. godine nastavljena je reorganizacija sa tendencijom sma-njenja JNA u okviru planova Jedinstvo 2 i Jedinstvo 3. Tako su 125. i 549. mtbr B preformirane u motorizovane brigade A popune, a kuršumlijski 354. pp B u motorizovanu brigadu B. Isto je bilo predvi�eno i za 52. map, koji je trebalo da iz B pre�e u A popunu.67

Rat koji je zahvatio SFR Jugoslaviju leta 1991. nije se odrazio na organiza-ciju snaga JNA na Kosmetu. Za razliku od drugih oblasti nezahva�enih ratom, iz kojih su jedinice JNA bile na ratištu, sa prostora Kosmeta nisu angažovane snage u borbama u Sloveniji ili Hrvatskoj. Povla�enjem snaga JNA iz tih otcepljenih repu-blika na prostor Kosova nije stigla nijedna ve�a jedinica, kao što je to bio slu�aj sa drugim krajevima Jugoslavije. Tek u aprilu 1992. iz Bosne, odnosno Tuzle (a ranije u Puli), stigao je deo 129. lova�ke eskadrile naoružane avionima Mig koja je vršila obuku završne godine VVA. Delovi 200. vazduhoplovne baze i njenog lakog art. rak. puka PVO iz Biha�a tako�e je trebalo da do�u u Prištinu po napuštanju te baze.68

U okviru jedne od poslednjih reorganizacija JNA od januara 1992. godi-ne,69 u organizaciji 52. korpusa nije bilo ve�ih promena. Februara i marta te godi-ne, me�utim, došlo je do novih promena u jedinicama JNA na Kosmetu. Odlu-kom vlasti Republike Makedonije da ova republika napusti Jugoslaviju, jedinice JNA su se povukle i sa tog prostora. Ve�i deo tih snaga otišao je prema Srbiji, a na prostor pokrajine došao je deo jedinica iz bivših garnizona u Makedoniji. To su bili: 243. oklopna brigada koja je iz Skoplja prešla u Uroševac i 311. sred. sa-moh. rak. puk PVO koji je prešao na aerodrom kod Prištine. Ovaj puk je nešto kasnije iz sastava kopnene vojske ušao u sastav RV i PVO. Iz Bitolja je prešla komanda 994. pozadinske baze u Prištinu gde je kasnije rasformirana, a jedno po-gonsko skladište iz sastava 866. pozadinske baze prešlo je u skladište u �eneral Jankovi�u.70 Grani�ne jedinice koje su se nalazile u Makedoniji tako�e su povu-�ene. Iz Debra je u Prizren stiglo ljudstvo 31. grani�nog bataljona i uvršteno u sa-stav prizrenskog 28. grani�nog bataljona, a 34. grani�ni bataljon iz �ev�elije pre-šao je u Uroševac i poseo grani�ni prostor prema Makedoniji.71

65 Nar. SSNO, str. pov. 878–1, 19. april 1989. 66 Nar. SSNO, str. pov. 878–3, 2. april 1989. 67 Nar. SSNO, drž. tajna br. 432–13, 23. jul 1990. 68 Nar. NGŠ SFRJ, str. pov. 2088–1, 12. maj 1992. 69 Nar. SSNO, drž. tajna br. 263–1, 20. januar 1992. 70 Nar. NGŠ, str. pov. 1117–1, 13. mart 1992. 71 Nar. NGŠ, str. pov. 1709–1, 16. april 1992.


Vojska Jugoslavije 1992–1999

Preformiranjem JNA u Vojsku Jugoslavije 19. maja 1992, posle odluke o formiranju Savezne Republike Jugoslavije, sastavljene od Srbije i Crne Gore, garnizoni na Kosmetu ušli su u sastav 3. armije, sa sedištem u Nišu, a 52. korpus je preimenovan u Prištinski korpus. Ovim nare�enjem u sastav korpusa (ali i kod drugih korpusa) ušle su jedinice bivše teritorijalne odbrane Srbije, odnosno Ko-sova i Metohije. Sve brigade u korpusu su u svom sastavu imale oklopne jedini-ce, raspore�ene u skoro svim garnizonima pokrajine. Grani�ni bataljoni su prei-menovani (53, 55, 57).72 Vojni okrug Priština je istim nare�enjem preformiran i u njegov sastav su ušle sve ranije brigade TO Kosmeta, kao i deo odreda TO, orga-nizovanih kao vojnoteritorijalne brigade R. Ovaj okrug imao je šest vojnih odse-ka u �ijem su sastavu organizovani vojnoteritorijalni odredi.73 Krajem 1993. doš-lo je do preformiranja jedinica PrK; 102. mpoabr A prevedena je u R sastav sa novim mobilizacijskim mestom u Vranju. Na njeno mesto u Gnjilane je iz Uro-ševca prešla 52. mabr. U ostalim brigadama deo bataljona je preveden iz R u A sastav.74

U skladu sa novom reorganizacijom iz 1994. godine u sastav korpusa prešle su i ratne vojnoteritorijalne brigade iz sastava vojnog okruga, sada kao la-ke brigade, a lake motorizovane brigade su preimenovane u lake pešadijske. Ras-formiran je vojni odsek u Uroševcu, a u organizaciji se pojavio još jedan broj rat-nih vojnoteritorijalnih odreda. Prištinska 15. brigada preformirana je u oklopnu istog sastava kao i 243. u Uroševcu. Formiran je 52. mešoviti bataljon ABHO u Prištini.75

72 Ministarstvo odbrane (MO) nar. str. pov. 2711–1, 9. jun 1992. Sastav Prištinskog kor-

pusa bio je slede�i: komanda sa prištapskim jedinicama (lap PVO A, inžpR, bVP, bv, sanb R, atbR dopbR), brigade 15. mbr A, 125. mtbr A, 243. okbr A (sa 2. okb u Gnjilanu), 354. mtbr R i 549. mtbr A. Iz sastava armije u korpusu je prepot�injena 102. mpoabr A, a 52. map A preformiran u 52. mabr A u Uroševcu. Potom slede�e lake motorizovane brigade koje su se razvijala u ratu: 52 (ranija 42. partbr), 54 (ranija 14. topli�ka partbr TO R. Pavlovi� +i�ko), 56 (ranija 28. partbr), 58. (ranija 8. partbr koja je prešla iz Novog Pazara u Leposavi�) i 64. laka pešadijska brigada R nastala od od-reda TO Lešak i Leposavi�, iz bivše TO Kosova i Metohije. Grani�ni bataljoni 27, 28. i 34. postali su 53, 55. i 57. Korpus je imao i 202. pozadinsku bazu A sa prištapskim jedinicama, ekonomijom, intendantskim i bataljonom remontne podrške, kao i skladištima u Lukarama (241. mun-mes), �e-neral Jankovi�u (242. pog), Uroševcu (244. osn. sredstva), Doljanima (245. rez delovi), Kosovskoj Mitrovici (247. int) i Kuršumliji (248. san). Nare�enjem MO 4136–1 od 7. oktobra 1992, rasformi-rani su 242. i 244. skladište, kao i 64. lpbr R.

73 Ministarstvo odbrane (MO) nar. str. pov. 2711–1, 9. jun 1992. U sastavu VoK Priština bile su slede�e vojnoteritorijalne brigade R: 25. (ranija 5. kosovska TO, Priština), 28. (ranija 1. me-tohijska TO, Pe�), 29. (ranija 9. mitrova�ka TO, Kosovska Mitrovica), 37. (raniji odredi TO Prizren i �akovica) i 43. (raniji odred TO Kosovo Polje i zaštitni odred pokrajinskog štaba TO KiM, Koso-vo Polje). U sastavu vojnih odseka bili su slede�i vojnoteritorijalni odredi R: 50. i 52. Priština, 95. Podujevo, 54. i 56. Kosovska Mitrovica, 58. i 60. Gnjilane, 62. Kosovska Kamenica, 64. i 66. u Uroševcu, 68. i 70. u Prizrenu, 101. u Orahovcu i 69. i 80 u Pe�i.

74 NGŠ sp 1960, 9. avgust 1993. Iz R u A sastav prevedeni su: mpoad, kod 125. i 549. mtbr; dva had 155 mm, pozb i aib kod 52. mabr, 3. lard PVO kod 52. lap PVO, 2. mb sa BVP M-80 u 15. mbr i 3. okb sa T-55 u 243. okbr.

75 MO, nar. str. pov. 486–1, 2. mart 1994. Ovim nare�enjem 25. vtbr preimenovana je u 26. lpbr. Oklopne brigade imale su komandni bataljon, tri oklopna, mad, sard PVO, pozb i inž� sve A popune, a motorizovane brigade po dva mtb A, jedan R, kao i okb A. 354. brigada imala je okb


U dogradnjama formacije vojske tokom 90-ih godina efektivi Prištinskog korpusa su uglavnom ostajali sli�nih dimenzija, sa povremenim promenama (na primer 2. okb/243 premešten je iz Gnjilana u Uroševac).76 Potom je 1997. godine 354. mtbr preformirana u pbr NA, pošto je iz njenog sastava ukinut oklopni bata-ljon sa tenkovima T-34, koji su povu�eni iz upotrebe u celoj vojsci. Ovom reor-ganizacijom oklopno-mehanizovanih jedinica preformirane su 15. i 243. brigada, pri �emu je druga brigada postala mehanizovana.77 Ukinut je jedan broj vonoteri-torijalnih jedinica, pa su od rasformiranih 28, 29. odnosno 58. vtbr formirani laki bataljoni za 58. lpbr u Leposavi�u, odnosno 26. vtbr, koja je preformirana u od-red 354. pbr s tim da se formira u Prištini. Rasformirane su i 54. i 56. lpbr NA.78

Krajem 1997, nare�eno je preformiranje 52. larp PVO u brigadu sa �etiri diviziona PVO. Brigada je potom poja�ana sa dve lake samohodne raketne bate-rije naoružane vozilima BOV 3 iz Gardijske brigade, a zatim iz Prištine preselje-na u kasarnu u �akovici.79 Kasarna u koju je brigada smeštena bila je izgra�ena nepunih godinu dana ranije.80 Slede�e godine, rasformirano je i brisano iz ratnog razvoja 15 vojnoteritorijalnih odreda, a tri (64, 113. i 271) preformirani su u �e-te.81 U ovakvom sastavu do�ekana su borbena dejstva sredinom 1998. i rat sa NATO paktom 1999. godine.

Rat i povla�enje 1999 Rat sa snagama NATO trajao je 78 dana. Snage VJ na Kosmetu, kao i

vojnoteritorijalne jedinice, bile su popunjene do svog ratnog razvoja. Deo snaga VJ iz Srbije poja�ao je snage korpusa u toku borbenih dejstava. U po�etku dejsta-va, snage NATO su najviše delovale po stacionarnim ciljevima, razaraju�i infra-strukturu vojske u pokrajini.

Rat za Kosovo završen je Vojnotehni�kim sporazumom (VTS) koji su predstavnici VJ i NATO potpisali 9. juna 1999. u Kumanovu. Uslovi primirja bili su potpuno povla�enje snaga bezbednosti SRJ sa Kosova u roku od 11 dana. U prva dva dana morali su se izvu�i svi delovi sistema PVO da bi NATO mogao nesmetano koristiti vazdušni prostor. Kona�no povla�enje snaga VJ zabranjeno je u Crnu Goru. Kosmet je podeljen u tri zone za evakuaciju snaga VJ-MUP, koja je trebalo da traje 11 dana: a-zona 1 (Prizren, �akovica, Uroševac, Priština, aero-

sa tenkovima T-34 i sve jedinice su bile R popune. Novi vtod su bili slede�i: 115, 174 kod vo Priš-tina, 180, 270, 271. kod vo k. Mitrovica, 113. i 177 kod vo Pe�, 185 kod vo Gnjilane i 108. kod vo Prizren. Istim nare�enjem rasformirane su 102. mpoabr i 52. atb.

76 Nar. NGŠ, str. pov. 1071–1, 28. april 1996. 77 Nar. NGŠ, str. pov. 3076–1, 5. novembar 1996. Sastav 15. okbr bio je slede�i: 2 okb T-

55 i 2 mb BVP, svi A popune, kod 243. 1 okb T-55 i 2 mb BVP. Iz 15. u 243 prešao je had 122, a iz 243. u 15. mad. 2. mb/243 prešao je iz Uroševca u Gnjilane. Nar. 3. up GŠ 3076–5, 27. decembar 96, i mpoad 243. mbr postao je A popune. Nare�enjem 362–9 od 26. maja 1997, u te dve brigade rasformirani su komandni bataljoni.

78 Nar. NGŠ, str. pov. 362–1, 27. februar 1997. 79 Nar. NGŠ, str. pov. 2507–1, 24. oktobar 1997. 80 Miloš �ošan, Generalov kosmetski put, Beograd 2004, 69–84. 81 Nar. NGŠ, str. pov. 690–1, 6. mart 1998.


drom), rok za povla�enje srpskih snaga 6 dana; b-zona 2 (srednji deo Kosmeta), rok za povla�enje 9 dana; v-zona 3 (Kosovska Mitrovica, Leposavi�) rok za po-vla�enje 11 dana.

Snage Prištinskog korpusa su se povukle prema slede�em: komanda kor-pusa prešla je u Leskovac sa prištapskim delovima (52. bVP, 52. bv, VMC) i 549. mtbr, 52. mabr prešla je u Vranje, 15. okbr u Prokuplje, 125. mtbr u Kruše-vac, 243. mbr u Vranje, 354. u Kuršumliju, 52. b ABHO u Leskovac, 52. dopb u Prokuplje, 57. grb u Preševo, 202. pozadinska baza u Doljevac, a njeni delovi sti-gli su u Leskovac, Kuršumliju i Niš. Vojni okrug Priština sa istoimenim vojnim odsekom došao je u Niš, kasnije Prokuplje, a vojni odseci Kosovska Mitrovica, Gnjilane, Prizren i Pe� povukli su se u Kruševac i Vranje sa ratnim sastavima. Rasformirane su slede�e vojnoteritorijalne jedinice: 58. lpbr, 52. bsd, 53, 55. grb, odnosno vazduhoplovne 492. vb, 83. lap, 311. srp PVO.82

Posle višedecenijskog neprekidnog boravka, jugoslovenska (srpska) voj-ska povukla se sa Kosova i Metohije u junu 1999. Kosovo i Metohiju zaposele su snage KFOR-a, a civilnu upravu preuzela je administracija Ujedinjenih nacija. Time je otvorena poslednja etapa u odvajanju tog prostora od Republike Srbije.*

Bojan Dimitrijevi�

YUGOSLAV MILITARY UNITS ON THE KOSOVO AND METOHIA PROVINCE 1945–1999

Summary The article provides a review of the organisational changes and

order of batlle for the Yugoslav Army units, since World War Two in the Serbian province of Kosovo and Metohija. Article is based on the research in the organisational department of the Ministry of Defense. Of special emphasis are the unit organisation, structures and influences of the occasi-onal interior crises that happened in the Kosmet. Those were of 1968, 1981, 1989 and finnaly war with NATO. All of those events directly influ-enced the organisation of the units on the Kosovo ground, and its enlarge-ment. The article provides detailed description of the all units that garriso-ned the province for the period of more than fifty years.

82 Nar. NGŠ, str. pov. 2113–1, 14. jul 1999. i druge izmene i dopune u nare�enju; Nar. NGŠ, str. pov. 2659–1, 13. septembar 1999.

* Rad je deo projekta Kosovsko pitanje u jugoslovenskom i globalnom kontekstu u 20. ve-ku (broj 147038), koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

PRILOZI

DMITAR TASI+, asistent 355:929 _ {��^ }. Institut za strategijska istraživanja 94(497.115)"1919" Beograd, Neznanog junaka 33

IZME U SLAVE I OPTUŽBE

Kosta Milovanovi� Pe�anac 1919

APSTRAKT: U radu se razmatraju status i angažman vojvode Koste Mi-lovanovi�a Pe�anca i njegovog odreda na Kosovu i Metohiji tokom 1919, uzroci njegovog angažovanja, na�in rada, problemi do kojih je tom prili-kom došlo i razlozi njegovog kona�nog raspuštanja. Rad je zasnovan na gra�i Arhiva Vojnoistorijskog instituta i doma�oj literaturi.

Novija srpska istorija ispunjena je plejadom izuzetno tragi�nih li�nosti. Tu plejadu �ini niz ljudi koji su u jednom trenutku svog života podneli ogromne žrtve i zbog toga bili veoma hvaljeni i cenjeni da bi relativno brzo njihove podvi-ge pokrio zaborav, a oni postajali žrtve korenitih promena i li�nog nesnalaženja u izmenjenim prilikama i novim društvenim odnosima.

Jedna od tih li�nosti bio je i Kosta Milovanovi� Pe�anac. Ro�en je 1879. u selu De�ani u Metohiji. Kada je imao �etiri godine ostao je bez roditelja koje su ubili albanski napada�i prilikom napada na manastir Visoki De�ani. Staranje o njemu preuzeo je ujak. Posle boravka u zatvoru 1892. prelazi u Srbiju i nastanju-je se u Kosani�kom srezu gde je radio kao najamnik. Budu�i da nije bio školo-van, tek u Srbiji savladava elementarna znanja iz �itanja i pisanja. Kadrovski rok odslužio je u inženjeriji, a iz kadra je izašao kao rezervni podoficir. Milovanovi� je oduvek pokazivao naklonost ka vojni�kom pozivu, tako da je posle boravka u kadru ostao u službi kao kaplar u grani�noj žandarmeriji kod Vranja. Ubrzo za-tim, otpušten je iz službe pod nerazjašnjenim okolnostima, a 1904. priklju�io se �eti Jovana Stanojkovi�a Dovezenskog i otišao u kumanovski kraj. O Boži�u iste godine i sam je postao �etni�ki vojvoda. Usledile su mnoge borbe, u�eš�e u �etiri rata – dva balkanska i dva svetska, ogromni fizi�ki i psihi�ki napori, pri �emu je vojvoda Pe�anac podneo i velike li�ne žrtve – troje njegove dece umrlo je u inter-naciji u Bugarskoj.1 Tragika njegovog lika ogleda se u �injenici da je od istaknu-tog nacionalnog delatnika i patriote vremenom postao personifikacija izdaje i ko-laboracionizma.

O životu i radu Koste Milovanovi�a Pe�anca napisan je niz radova u ko-jima je poseban akcenat stavljen na njegovo u�eš�e u srpskoj �etni�koj akciji u

1 Videti: �� _��{, ��^� �� {, �� &��% !�%��, 1879–1944, [�� }�;�, � �� 2006 (najkompletnija Pe�an�eva biografija).

Dmitar Tasi� Istorija 20. veka, 2/2007 120

Makedoniji, Topli�kom ustanku i Drugom svetskom ratu.2 Nepoznanicu u životu vojvode Pe�anca predstavljao je period od završetka borbenih dejstava u Prvom svetskom ratu do pojavljivanja pred Anketnim odborom Narodne skupštine 10. avgusta 1919. Još za vreme Prvog svetskog rata u aprilu 1918. na Krfu Narodna skupština u izbeglištvu donela je odluku da �e se po okon�anju ratnih dejstava posebno razmatrati uzrok i posledice „pobune u Topli�kom okrugu“.3 Pored �i-njenice da je vojvoda Petar Bojovi� direktno optužio Pe�anca da je odgovoran za prerano podizanje ustanka i stradanje civilnog stanovništva, Pe�an�evo svedo�e-nje je bilo veoma važno za utvr�ivanje �injeni�nog stanja i konkretne odgovorno-sti samog Pe�anca i njegovih pretpostavljenih.4

Kraj rata, po�etak nemira na Kosovu i Metohiji i uloga vojvode Pe�anca

Vojvoda Kosta Milovanovi� Pe�anac je u jesen 1918. odigrao važnu ulo-gu u osloba�anju Kosova i Metohije. Njegove ustani�ke �ete zarobile su veliki broj austrougarskih i nema�kih vojnika i zaplenile obilje ratnog materijala. Tom prilikom izvojevao je i pobedu u borbi kod Rudnika. Vojvoda je li�no primio pre-daju austrougarskog garnizona u Pe�i i posade u manastiru Visoki De�ani.5 Iz Pe-�i je upravljao dejstvima �eta u Crnoj Gori, Hercegovini, Sandžaku i zapadnoj Srbiji.

Kada su okon�ana ratna dejstva Pe�anac je ostao u službi mesne koman-de u Pe�i. Nesre�ene prilike u Metohiji kao i njegove prethodne zasluge na izve-stan na�in produžili su njegov samozvani status „komandanta ustaških trupa“ i tokom naredne 1919. godine. Me�utim, u trenutku uspostavljanja civilnih i voj-nih vlasti i definisanja njihovih nadležnosti, Pe�anac i njegovi dobrovoljci su se našli „na ni�ijoj zemlji“ budu�i da su suštinski predstavljali neregularne vojne snage. Istovremeno, prestala je potreba za njihovom daljom upotrebom u ratnim dejstvima. Oni su mogli da pruže izvesnu pomo� regularnim snagama prilikom akcija razoružavanja ili u borbi sa ka�acima, ali se ubrzo uvidelo da su efekti po-mo�i dobrovoljaca i uopšte neregularnih snaga �esto bili kompromitovani plja�-kom i nasiljem nad albanskim civilima.6 Me�utim, lokalne vojne i civilne vlasti u Metohiji nastavile su da anga-žuju Pe�anca i njegove �etnike. Krajem aprila, komanda 1. jugoslovenske brigade stavila je na raspolaganje vojvodi Kosti Pe�ancu 105 vojnika iz �ete koja se nalazi-la u Rudniku. Vojnici su ostali pod komandom svojih starešina, a Pe�ancu \ treba-

2 {��, 11–14. – Autori su dali detaljan pregled radova o Kosti Milovanovi�u Pe�ancu,

kao i monografija i zbornika dokumenata u kojima se on pominje. 3 �. _��{, �. M�� {, �. �., 129. 4 {��, 127. 5 ��`�� ]��{, �� , Z�� #�� <��, �� I, � ��

1998, 117. Prema tvrdnji Pe�anca, iznesenoj u izveštaju srpskoj Vrhovnoj komandi, njegove �ete su tih dana zarobile više od 12.000 neprijateljskih vojnika i oficira.

6 Z�� #�� <��, �� I, 258.

Izme�u slave i optužbe – Kosta Milovanovi� Pe�anac 1919 121

lo da pomognu u gušenju pobune u selu Kobili�.7 Tehni�ki gledano, takvo rešenje bilo je mogu�e budu�i da je Pe�anac u tom trenutku imao �in rezervnog kapetana.

Pe�anac je tada uz sebe imao 20-ak �etnika koji su �inili jezgro tzv. Cen-tralnog komitskog odreda vojvode K. Pe�anaca. Tokom maja oni su se nalazili u blizini Mitrovice gde su bili angažovani u suzbijanju odmetnika i osiguravanju puta. Zbog toga je Pe�anac iz Rudnika od komandanta 22. puka u Mitrovici za-tražio da njegov odred bude „za�islen na hrani“, to jest da se snabdeva kod jedi-nica tog puka budu�i da zbog nedostatka prevoznih sredstava nije mogao da se snabdeva iz Pe�i.8 Ipak, i pored kvalitetnih usluga koje je pružao vlastima, �inje-nica da su � Kosta Pe�anac i njegovi dobrovoljci nalazili u jurisdikcijskom va-kuumu po�ela je da izlazi na videlo prvenstveno zbog njegovih javnih istupa i dopisa. U želji da zaštiti svoje nekadašnje �etnike i prijatelje iz doba Topli�kog ustanka, a koji su po raznim osnovama bili u zatvoru, Pe�anac se obratio okru-žnom na�elniku u Prokuplju i sreskom na�elniku u Dobri�u. Tom prilikom je iza-šao izvan okvira svojih ina�e nedefinisanih nadležnosti, žale�i se na odluke i re-šenja sudskih i policijskih vlasti zbog kojih su njegovi prijatelji završili u zatvo-ru. Pe�an�evo specifi�no „paradiranje“ pretencioznom titulom, nazivom jedinice, posebnim pe�atom, zatim pozivanje na prethodne zasluge za opštu stvar, kako njega samog tako i njegovih saradnika, doveli su do konkretne reakcije. Ministar-stvo unutrašnjih dela zatražilo je od Ministarstva vojnog da se Kosta Pe�anac upozori „da ne ulazi u poslove koji nisu u njegovoj nadležnosti“ kao i da se utvr-di da li je Pe�anac zaista bio komandant Ustaških trupa.9 Ministar vojni, �eneral Stevan Hadži�, 7. juna izdao je posebno nare�enje koje je Pe�ancu trebalo da se saopšti „na potpis“ da se više ne meša u rad i nadležnost policijskih i civilnih vla-sti, da im ne upu�uje nikakve predstavke, da se ne služi nazivom komandanta us-taških trupa jer se to nije slagalo sa njegovim statusom rezervnog kapetana II kla-se, vojnim pozivom i pravilima službe. Pe�anac je nare�enje potpisao tek 13. jula.10 Ministar vojni je dalje nare-dio da se Kosta Pe�anac u budu�nosti ne upotrebljava ni za kakve važne stvari. Posebno je trebalo da se obrati ve�a pažnja na dojave o njegovom nelojalnom dr-žanju.11 To se odnosilo i na njegove bivše komite koje je tako�e trebalo pratiti i proveravati.12 Me�utim, Pe�anac i njegovi �etnici su i dalje bili na službi kod ko-

7 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/1, Izveštaj komande I jugoslovenske brigade komandi

Kosovske divizijske oblasti, O. Br. 3659 od 28. aprila 1919. 8 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 10, d. 2/311, Zahtev komande Centralnog komitskog odreda voj-

vode K. Pe�anca, komandantu XXII puka, Br. služ. od 23. maja 1919. 9 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/5, Zahtev Ministarstva unutrašnjih dela Ministarstvu voj-

nom i mornarice, pov. br. 3976 od 28. maja 1919, prosle�en izveštaj na�alstva okruga Topli�kog, pov. br. 68 od 14. maja 1919.

10 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/5, Nare�enje Ministarstva vojnog i mornarice koman-dantu Tre�e armijske oblasti, pov. br. 26539 od 7. juna 1919. – Kosta Pe�anac je nare�enje potpi-sao pet nedelja kasnije zbog komplikovane procedure po kojoj je nare�enje ministra vojnog moralo da pre�e dug put preko komande Tre�e armijske oblasti, komande Ibarske divizijske oblasti i ko-mande mesta Pe�.

11 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/1, Nare�enje Ministarstva vojnog i mornarice koman-dantu Tre�e armijske oblasti, pov. br. 26539 od 17. juna 1919.

12 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/4, Nare�enje Ministarstva vojnog i mornarice koman-dantu Tre�e armijske oblasti, pov. br. 30917 od 18. juna 1919.


mande mesta Pe� i u tom trenutku, prema izveštajima, nije bilo manifestacija nji-hove nelojalnosti.13

Epilog

Po�etkom avgusta vojvoda Kosta Pe�anac dao je izjavu pred Anketnim odborom Narodne skupštine. Odbor je, saslušavši niz drugih svedoka, sastavio izveštaj koji je sa Pe�anca prakti�no skinuo krivicu za prerano dizanje ustanka. Kao dva glavna krivca navedeni su Vrhovna komanda i Kraljevska vlada, prven-stveno zbog nekoordinisanog rada i loših procena.14

Krajem avgusta, komanda Ibarske divizijske oblasti zatražila je mišljenje od okružnog na�elnika u Pe�i o tome da li je i dalje potrebno angažovanje Pe�an-�evih �etnika ili bi bilo bolje da se raspuste ku�ama „i oslobode dalje službe“.15 Iako je odgovor okružnog na�elnika ostao nepoznat, na osnovu kasnijeg dopisa iz avgusta iste godine može da se zaklju�i u kakvom je statusu u tom tre-nutku bio odred vojvode Pe�anca. Komanda Ibarske divizijske oblasti zatražila je da se odred kao nepotreban raspusti, jer više nije postojala potreba za neregular-nim snagama. Pogotovo ako se uzmu u obzir �injenice da nije bio podre�en ni-jednoj vojnoj komandi, da se nije nalazio pod vojnom kontrolom i da njegov rad nije bio regulisan zakonom ili posebnim nare�enjem. U suprotnom, zatraženo je da se njegov status, na�in delovanja, snabdevanje, prinadležnosti i popuna što pre regulišu. Zahtev je prosle�en ministru vojnom.16 Kao i u drugim slu�ajevima, poput slu�aja Jovana Babunskog,17 vojne vlasti su želele da iskoriste znanje, energi�nost, veze i efikasnost neregularnih, to jest �etni�kih snaga i njihovih vo�a. Ime proslavljenog komitskog i ustani�kog vojvode Koste Milovanovi�a Pe�anca imalo je posebnu težinu. Bila je potrebna izuzetna hrabrost da se on 1917. spusti avionom u okupiranu Srbiju i u�estvuje u tragi�nom Topli�kom ustanku. U trenutku približavanja savezni�kih snaga Pe�a-nac je aktivirao svoje ustanike i u znatnoj meri doprineo brzom porazu nema�kih i austrougarskih snaga dejstvuju�i u njihovoj pozadini, vode�i tzv. mali rat. Me-�utim, mir je doneo nove okolnosti u kojima je manevarski prostor za delovanje neregularnih snaga bio izuzetno sužen. Pe�anac je bio sklon specifi�noj vrsti „pa-radiranja“, sebi i svojim akcijama pridavao je ve�u važnost, svoje bivše �etnike i pristalice smatrao je za naro�ito važne ljude sa posebnim zaslugama zbog kojih

13 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 11, d. 10/1, Izveštaj komande Ibarske divizijske oblasti komandi

Tre�e armijske oblasti, pov. br. 3085 od 21. juna 1919. 14 �. _��{, �. �� {, �. �., 130. 15 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 10, d. 2/311, Zahtev komande Ibarske divizijske oblasti na�alstvu

okruga Pe�kog, pov. br. 3755 od 25. avgusta 1919. 16 AVII, p. 4/3, k. 56, f. 10, d. 2/311, Izveštaj komande Ibarske divizijske oblasti komandi

Tre�e armijske oblasti, pov. br. 4147 od 5. oktobra 1919, zahtev prosle�en Ministarstvu vojnom, pod pov. br. 5416 od 15. oktobra 1919.

17 Vojvoda Jovan Stojkovi� Babunski je istovremeno bio angažovan na suzbijanju komit-ske akcije VMRO u Makedoniji. Njegov odred je tokom 1919. raspuštan u dva navrata, a vojvoda je došao pod udar zakona zbog surovosti prema protivnicima. Prerana vojvodina smrt u februaru 1920. spre�ila je da ta epizoda dobije sudski epilog.

Izme�u slave i optužbe – Kosta Milovanovi� Pe�anac 1919 123

su predstavnici vlasti morali da im „progledaju kroz prste“ ukoliko bi došli u su-kob sa zakonom. Sa druge strane, civilnim i vojnim vlastima u veoma složenim okolnostima u Južnoj i Staroj Srbiji postojanje i delovanje neregularnih formacija komplikovalo je prilike. Oni su i pored na momente zavidne efikasnosti zahtevali posebnu brigu i nadzor, za šta na tom podru�ju nisu postojala ni sredstava ni lju-di. Šire sagledano, njihove akcije su i pored po�etne efikasnosti �esto donosile vi-še štete nego koristi.


Dmitar Tasic

BETWEEN THE FAME AND CONDEMNATION

Kosta Milovanovic Pecanac 1919

Summary The duke Kosta Milovanovic Pecanac is one of the important figures of

recent Serbian history. A number of works was written on his participation in Serbian guerilla warfare in Macedonia, Toplice Uprising and the Second World War. However, his activities from the end of the First World War until August 1919, when he gave a statement to the Board of Inquiry of the People’s As-sembly on his role in Toplice Uprising, remained unknown. The duke and the small unit of his chetnik troops were still engaged in maintaining order in Meto-hija. Their unresolved status, as well as the public appearances of the duke con-tributed to the idea in the ruling military and civilian circles that the unit should be disbanded.

KOSTA NIKOLI+, nau�ni savetnik Institut za savremenu istoriju 930:94(497.1)"1941/1945" Beograd, Trg Nikole Paši�a 11

O FENOMENU NAU�NE REGRESIJE U SAVREMENOJ SRPSKOJ ISTORIOGRAFIJI I PUBLICISTICI

Primer Drugog svetskog rata*

APSTRAKT: Rad se bavi savremenim kontroverzama u tuma�enju doga-�aja iz Drugog svetskog rata. U prvom planu analize su obnavljanje dog-matskog pristupa u nauci i oživljanje partizanskog narativa u novim uslovima. U tradicionalnim društvima kao što je srpsko, istorijska svest dugo vre-

mena uglavnom je gra�ena na mitovima, koliko zbog prirode samog društva toli-ko i zbog toga što su mnogi istori�ari �esto robovali iracionalnim predstavama iz prošlosti svog naroda. Ono što predstavlja spektar nau�nosti istorijske nauke (kri-ti�nost i racionalno sagledavanje prošlosti i adekvatno donošenje vrednosnih su-dova) sukobljava se sa mitskim nasle�em koje je odre�ivalo istorijsku svest.1

Osporavanje istorijske nauke u periodu posle Drugog svetskog rata svoje uporište nalazi i u dobrovoljnom služenju pojedinih nau�nika totalitarnim ideolo-gijama, po�evši od nacizma i komunizma do mnogih diktatorskih režima. Protiv-nici istoriografije naglašavaju da gotovo ne postoji mogu�nost da se ona razvija slobodno i nezavisno od države i interesa centara mo�i. Sprega dela intelektualne elite sa politi�kim centrima zaista je obesmislila ne samo svrhu istraživanja, ve� i znanja samog po sebi. Tako je istoriografija neminovno ušla u dinamiku društve-nih procesa kao utilitaristi�ka nauka, što je suprotno njenom smislu. U društvima male civilizacijske razvijenosti, sa niskom opštom kulturom i oskudnom nau�nom tradicijom, sa malim potrebama za stru�noš�u i bez iskre-nih zahteva za znanjem, istoriografija se odvajkada doživljava kao deo pristrasne stvarnosti, utopljena u svoju okolinu. Neuko okruženje, zaostali slojevi i neeman-cipovane grupe žele da u profesionalnom istori�aru vide ideologa, tj. prvosvešte-nika nacije, države ili klase. Takvo društveno okruženje prihvata istori�ara samo kao transmisiju napred odre�enih tvrdnji i politi�kih zadataka, podsti�u�i rad koji je mešavina nauke i propagande.2

* Rad je deo projekta (Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: Me�una-rodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921–1991 (br. 147039), koji finansira Mini-starstvo nauke Republike Srbije.

1 Andrej Mitrovi�, Raspravljanja sa Klio, Sarajevo 1992, 12. 2 Isto, 13.

Kosta Nikoli� Istorija 20. veka, 2/2007 126

Iracionalne predstave u srpskoj istoriji stare su koliko i sam narod. Osnovna karakteristika koja se veoma lako uo�ava, jeste dugo trajanje i presudan uticaj istorijskih neistina na kreiranje istorijske svesti srpskog naroda. I sami na-u�nici teško se osloba�aju drevnih naslaga prošlosti. Istorija srpske istoriografije jeste neprestani sukob dve struje: one koja zagovara i neguje, u razli�itim epoha-ma na razli�ite na�ine, mitsku i iracionalnu predstavu o prošlosti i one koja se bo-ri za racionalno tuma�enje istorije, u skladu sa zakonima nauke i za saopštavanje istinitih rezultata, bez obzira na to koliko oni ruše pojedine romanti�arske pred-stave iz srpske prošlosti ili nisu u skladu sa vladaju�im politi�kim i ideološkim konceptom, nezavisno od epohe u kojoj se javljaju.

U takvom društvenom okruženju zloupotreba istoriografije ili njeno pot-puno ignorisanje redovne su pojave koje se ogledaju u poplavi tradicionalizma, odnosno lažnog modernizma. To su situacije u kojima politi�ka, odnosno ideo-loška kvazielita u prošlosti traži opravdanje za svoje postupke, izvode�i neprime-rene i antinau�ne analogije. Takve predstave o prošlosti najviše negativnih posle-dica ostavile su u prekretnim vremenima i u periodima velikih lomova, �ega u srpskoj istoriji nikada nije nedostajalo.

Iako je u srpskoj istoriografiji snažno prisutan kriti�ki pravac, i dalje je aktuelan problem njenog uticaja na kreiranje istorijske svesti društva u celini. Je-dan od odgovora na pitanje zašto nau�na istoriografija nije u punoj meri presudan �inilac u kreiranju istorijske svesti, leži u �injenici da rezultati istorijskih istraži-vanja beskrajno teško dospevaju do „društvene baze“. To je pojava koja se izu-zetno tvrdokorno održava. Još pre više od tri decenije Sima +irkovi� je ukazao da rezultati istorijske nauke uvek imaju samo tanku intelektualnu publiku kao �itao-ce.3 Na taj na�in, mesto nauke zauzimaju iracionalne predstave koje se tvrdokorno održavaju zbog prirode srpskog društva koje je u suštini duboko konzervativno.

Istorijsku svest srpskog naroda odre�ivali su nacionalni mitovi o slavi i nekadašnjoj veli�ini, ali i o porazu na Kosovu 1389. godine. Tada je stvoren je-dan religiozni fenomen sa nacionalnom funkcijom, stvoren je kult smrti i poraza, kult smrti u ime života. Od tada je uspostavljen mit o borbi i žrtvovanju za slobo-du po svaku cenu, iako srpski narod, kao ni bilo koji drugi narod, nikada nije ži-veo u skladu sa tom ideologijom.

Istovremeno je od vremena neposredno posle Kosovskog boja u kolek-tivnoj istorijskoj svesti srpskog naroda zaživeo mit o izdaji. U ovom slu�aju radi-lo se o „izdaji“ Vuka Brankovi�a, iako za to nikada nije ponu�en bilo kakav iole valjaniji dokaz. Vuk Brankovi� je za Turke i dalje bio neprijatelj, �ak je dve go-dine posle Kosovskog boja pokrenuo otpor i izgubio preostale posede. Od tada se u kontekstu svrhe upotrebe sve moglo staviti pod pojam „izdaje“. Zanimljivo je i da epska svest nije istorizovala Marka Kraljevi�a, sina Vukašina Mrnjav�evi�a, kao izdajnika, ve� kao najve�eg junaka srpske juna�ke poezije, iako je on bio tur-ski vazal i kao takav poginuo 17. maja 1395. u bici na Rovinama, protiv vlaškog vojvode Mir�e.

3 Sima +irkovi�, Mitsko, legendarno i nau�no u istorijskoj svesti. Tre�i program Radio

Beograda, Beograd 1972, 254.

O fenomenu nau�ne regresije u savremenoj srpskoj istoriografiji... 127

Izrazito pozitivno mesto u epskoj ali i zvani�noj istorijskoj svesti dobio je i de-spot Stefan Lazarevi�, sin kneza Lazara, mada je neposredno u�estvovao u bitkama na strani turskog sultana Bajazita koji je pogubio njegovog oca. Najpoznatija je bitka kod Angore (28. jula 1402) protiv mongolskog vladara Timura. U ovoj bici u�estvovali su i Stefanov brat Vuk Lazarevi�, kao i njihovi sestri�i Grgur i �ura� Brankovi�.

Za razliku od despota Stefana Lazarevi�a, general Milan Nedi�, predsed-nik srpske vlade pod okupacijom u Drugom svetskom ratu, još uvek je žigosan kao „kolaboracionista“ i „izdajnik“, iako je, kako prime�uje Petar Gruji�, samo bio upravnik „džinovskog zarobljeni�kog logora zvanog Srbija“, a nije, na pri-mer, poslao nijednog srpskog vojnika na Isto�ni front (mada su to radile sve dru-ge zemlje okupirane od Nema�ke), niti bilo gde van Srbije.4

Tursko osvajanje Srbije izmenilo je civilizacijsku strukturu srpskog naro-da. Do tada su Srbi bili organski deo tadašnje Evrope, a posle toga postaju deo potpuno druga�ijeg sveta, u kome je protok vremena bio sporiji, a postignuta ostvarenja izgledala su nepromenljiva i ve�na: „Sa dolaskom islamskog tipa društva izgubljeno je ose�anje da istorijski tok predstavlja svrsishodan uspon i ima neki daleki cilj. Islam je kona�ni cilj stavio na po�etak i od toga postoji me-njanje tek kad je kriza tog tipa društva i kulture došla u duboku krizu i �ula kob-no otkucavanje �asovnika neophodnog sloma“.5

Turska osvajanja dovela su do prekida kontinuiteta socijalnih, politi�kih i kulturnih ustanova koje su bile sli�ne ili identi�ne sa ustanovama na zapadu Evrope. Osim toga, faktor rata pretvoren je u osnovni motiv razvoja srpskog na-roda.6 U takvim drasti�no izmenjenim istorijskim okolnostima, kosovski mit kao „apoteoza smrti“ postao je osnova srpske nacionalne svesti. Knez Lazar je od 18. veka bio središnja li�nost kosovskog mita i oko njega se gradila kosovska ideolo-gija o tome kako je bolje „slavno poginuti nego sramno živeti“. Tvorci legende bili su crkveni ljudi i ona je dobila i teološki okvir – knez Lazar i kosovski junaci izabrali su „carstvo nebesko“ umesto vojni�ke pobede. U savremenoj epohi, ovaj mit je dobio svoju morbidnu funkciju – borba protiv neprijatelja �ak i po cenu najve�eg narodnog stradanja. Epsko-patrijarhalni na�in razmišljanja pozivao je na borbu i u trenucima kada je niko nije nametao, a u kojoj ne bi postojale šanse na uspeh, kao što je to bio slu�aj 27. marta 1941. godine.7

Nau�na regresija u tuma�enju revolucionarnih ideja i pokreta dobrim de-lom proisti�e iz �injenice da srpsko društvo još uvek živi u prošlosti i to prošlosti 19. veka, u prošlosti karakteristi�noj po nerazvijenosti, nemodernosti, konzerva-tivnosti i patrijarhalnosti. Egalitaristi�ke ideje imale su snažno uporište u politi�-koj kulturi Srbije tokom dva poslednja veka, pa je zbog toga i u novim uslovima obnovljena glorifikacija komunisti�kog pokreta.

Prvi novovekovni ideolog koji je ušao u kolektivno pam�enje srpskog naroda bio je Svetozar Markovi�. On je utemeljio ideju o „zaostalosti kao pred-

4 P. Gruji�, Boromejski �vor. Ko je bio patriota u Srbiji 1941–1945? Beograd 2006, 44. 5 �� '�� {, *�� \� ��~� � �\� � ��\�. {�� ;� � �� @��

�� (1492–1992), � ��, 2007, 1. 6 {��, 17. 7 Zoran Janjetovi�, 27. ožujak 1941: uzroci, akteri, ideologija, posljedice, �asopis za su-

vremenu povijest, 3/2006, 1024–1025.


nosti“, to jest o „neponavljanju puta“ koji su u svom razvoju prošli narodi zapad-ne Evrope.8 Njegovi sledbenici, oli�eni u Narodnoj radikalnoj stranci koja je du-go vladala Srbijom, utemeljili su ideju radikalizovanja rešenja opštih problema naroda kome su pripadali. To su ideje o ubrzanju istorije i skra�enju puteva raz-voja, ali ne sa ciljem da se stvori bogato društvo, bez koga nema prave elite, ve� da se u jednakosti ostvari „narodno blagostanje“.9

Te ideje bile su alternativni odgovor na ideje liberalizma, koji je svojim izborom zapadnoevropskog puta predstavljao izazov modernizaciji srpskog patri-jarhalnog društva. Iz socijalizma je iznikao radikalizam i tako je stvoren suštinski problem modernizacije srpskog društva, koji je aktuelan i na po�etku 21. veka. Osnovna linija podele bio je odnos prema Zapadu kao kulturno-civilizacijskom i politi�kom modelu. Tada je uobli�en projekat „narodne države“.

Veliki deo inteligencije imao je i ima predrasude prema modernom društvu, pa se glorifikovala tradicionalna seoska kultura upravo zbog straha od prodora modernosti. Prihvatale su se samo one vrednosti zapadnoevropske civi-lizacije koje su se mogle dovesti u prividan sklad sa nacionalnom tradicijom. To je dovelo do stvaranja posebnog konzervativizma, koji deo srpske inteli-gencije „narodnja�kog“ usmerenja još uvek vidi kao faktor napretka srpskog društva.

Tako je i u modernoj epohi dominantna arhai�na svest. Srbi su velike so-cijalne i nacionalne pokrete uvek shvatali samo kao vra�anje po�etku. Predstava o „novom“ kao o ne�emu što istovremeno ne bi zna�ilo i vra�anje prvobitnom, bila je strana tom mišljenju. Srbi su uvek pokazivali �udnu sklonost da u nove društvene oblike ulaze uz istovremeno oživljavanje retrogradne svesti, pa je teško utvrditi kada je taj narod i da li ikada i jeste prešao iz oblasti mitskog i iracional-nog u modernu civilizaciju. Napredak se uvek doživljavao kao obnova onoga što je nekada bilo, kao novo ra�anje. Unutrašnji iracionalni kontakt sa pravremenima posebno je uo�ljiv kod humanisti�ke inteligencije.

Mitsko i iracionalno nasle�e bitna je �injenica srpskog realnog identiteta. To nasle�e, ste�eno tokom dugih vekova, predstavlja faktor koji srpski narod i danas �ini onakvim kakav on zaista jeste. Za razliku od zrelih civilizacija u koji-ma se jasno razlikuje šta je iracionalno a šta istorijsko mišljenje, srpski narod se teško osloba�a arhai�nog mišljenja. Iako mitski, iracionalni svet nije stvarnost, ira-cionalna podloga je izuzetno jaka, a mitske impulse zamenjuju, kako je dosta dav-no napisao Miodrag Popovi�, isforsirani patriotizam i religiozno-misti�ne egzalta-cije: „Savremeno mišljenje, u osnovi kriti�ko, usmereno je i prema nama samima, prema avetima koje izviru iz nas, kao i prema fascinacijama i strašilima koja delu-ju iz zaostale sredine na �ovekovu svest. Valja priznati da smo ono što jesmo da bi-smo, emancipovani od slepog robovanja svemu što smo nasledili od iskona, mo-gli da budemo ono što bismo hteli da jesmo“.10

8 Latinka Perovi�, Zoran |in�i� i srpsko društvo. U: Zoran �in�i� – etika odgovornosti,

Beograd 2006, 10. 9 #�� _ ��{, � �� ;�� 19. ��, � �� 1995, 18. 10 �. _��{, +�� . >�� \�#�� ;�, � ��

1977, 136.


Ideja o jednakosti podrazumevala je istovremeno i otklon od moderne ci-vilizacije i suprotstavljanje strukturnim reformama srpskog društva. Takve ideje iz-rodile su površnost duha, upotrebu neistine ili podešavanje prividne istine, kao i nespremnost za odricanje koje bi tek naknadno donelo duhovne plodove. Tako su duhovna izolacija i vra�anje arhai�nim oblicima života postali dominantni procesi.

*

Na po�etku 21. veka više je nego uo�ljivo istrajavanje na održavanju tzv. revolucionarnog, partizanskog mita koji je u novim uslovima, sa delimi�no izme-njenom matricom, dobio nova obeležja, ali je zadržao staru suštinu – dogmatsko tuma�enje savremene istorije. Partizanski mit je ideološki funkcionalizovan u no-vim uslovima i služi za svojevrsnu novu reinterpretaciju prošlosti, pa se tuma�e-nje istorijskih doga�aja iz Drugog svetskog rata vra�a u ranu fazu razvoja mark-sisti�ke istoriografije koja je svojevremeno napustila mnoge postulate koji se sa-da oživljavaju, što je fenomen koji nije postojao u prethodnim epohama.

Iako �e za sebe re�i da su pristalice stroge nau�nosti, pojedini istraživa�i, zaodenuti u ruho „nau�nog modernizma“, sa velikom dozom starog ideološkog naboja reaguju na svako novo tuma�enje bliske prošlosti, ponovo oživljavaju�i stari revolucionarni, partizanski mit. Oni govore o „revizionisti�koj istoriografiji“ koja „rastere�uje doma�e kvislinške struje iz prošlosti i predstavlja ih kao patriot-ske i antitotalitarne“.

Svako preispitivanje prošlosti tuma�i se kao „prerada istorije za dnevno-politi�ku upotrebu“, kao „rehabilitacija nacionalizma“. Kaže se �ak i da Srbija treba da se suo�i sa „istinom“ o Drugom svetskom ratu, da je potrebno pisati o „genocidu i fašizmu vlastite nacije“; pateti�no se upozorava da je „srpskom naro-du potrebna katarza“ i njegovo suo�avanje sa stvarnim zbivanjima u prošlosti“,11 kao da je dugi niz decenija posle 1945. negativno pisano, recimo, o komunistima, o Narodnooslobodila�kom pokretu, kao da je pisano da su „�etnici“ pobedili u ra-tu, kao da je stvarna istina u tome da su Srbi po�inili genocid nad Hrvatima u NDH pa da sada to treba ispraviti i suo�iti naciju sa „bolnim istinama“ koje su, valjda, komunisti sve od kraja Drugog svetskog rata vešto skrivali jer su želeli da zaštite srpske nacionaliste. Kaže se i da oni istori�ari koji o tome �ute i „bave se svojim poslom“ snose odgovornost jer „pokazuju ravnodušnost prema manipulaciji“.

Zagovornici takvih tuma�enja, osim oskudnog znanja, imaju još oskudni-je nau�ne reference, ali odgovaraju�e „ideološko uhlebljenje“, koje je isklju�ivo i netrpeljivo prema druga�ijem nau�nim pristupu i intelektualnom mišljenju. Ipak, to im ne smeta da se služe primitivnim uvredama i da sve one koji druga�ije mi-sle proglašavaju za „revizioniste“ ili za one koji „obnavljaju nacisti�ki ili ultra-konzervativni vokabular“.12

Tako je u novim uslovima ponovo oživljen specifi�an revolucionarni mit, iracionalan i dogmatski u svojoj suštini koji se, da paradoks bude ve�i, dobro uklopio u postoje�i mitski milje nacionalne romanti�arske istoriografije. On nudi unapred izgra�ene ideološke predstave sa ciljem politi�kog usmeravanja, što zna-

11 �or�e Stankovi�, Mediji i kultura se�anja, Tokovi istorije, 1–2/2006, 269. 12 Isto.


�i da za njega istraživanje nema svrhu, sem u obimu koji je pogodan za pronala-ženje probranih dokaza. Revolucionarni mit zasnovan je na pretpostavci o kla-snom nasuprot nacionalnom. Služi se istorijom i koristi ono što budi ose�anja pri-vrženosti ideologiji. Predstavlja se kao izraz imaginarnih istinskih interesa i pra-vih vrednosti, tako da se ovaj mit na poseban na�in prepli�e sa starijim, nacional-nim. Njegovi najzna�ajniji reprezenti u modernim uslovima vra�aju se punom opravdavanju svih postupaka jugoslovenskih komunista u ratu, i to na na�in koji nije postojao u ranoj fazi razvoja marksisti�ke istoriografije: „Novi naraštaji re-vizionisti�ke škole (...) da bi opravdali svoju partijnost, oni kao u magli traže u takvom ratu neki moral, neko poštovanje ljudskih prava, zgražaju se nad civilnim žrtvama, traže zavere i nemoral tamo tamo gde se vodila �ista realpolitika intere-sa (...) Izvr�u smisao epohe 20. veka na glavu, a posebno Drugog svetskog rata u kome su sva vojna i politi�ka sredstva bila dozvoljena i neljudski primenjivana“.13

Ti nau�nici i dalje ograni�avaju istraživanja na ono što je za revolucio-narni mit korisno, uništavaju�i nau�nu radoznalost i sužavaju�i prostor za ta�ne istorijske sadržaje. Revolucionarni mit razlikuje se od nacionalnog utoliko što se vrlo vešto priklanja dnevnopoliti�kim potrebama i dozvoljava potpune promene nekadašnjih istorijskih predstava i ocena. Zasniva se na potpunom paradoksu: podrazumeva prilago�avanje svesti politi�kim potrebama, �esto i veoma promen-ljivim, ali se ipak oslanja na splet �vrstih dogmi kojima odre�uje vi�enja i tuma-�enja istorijskih sadržaja. Nastoji da stvori sistem ideoloških objašnjenja celine �ove�anstva – istorije u prošlosti, sadašnjosti i budu�nosti. Sve ono što nije u skladu sa revolucionarnom mitologijom za ove nau�nike predstavlja „identifika-ciju sa antidemokratskim vertikalama u prošlosti“,14 što je besmislica sama po sebi.

Zagovornici mita o bezgrešnosti jugoslovenske revolucije potisnuli su u zaborav sve ono što bi moglo da uruši takav koncept, pa su �ak i na tom polju ostali ispod onih koji su taj mit kreirali. I dok je prva generacija marksisti�kih istori�ara ipak pisala o tim pojavama, svode�i ih na „leve greške“, toga danas ne-ma. U razmišljanjima ove grupe nau�nika nema mesta za strahovladu KPJ u Uži-cu tokom jeseni 1941; ne piše se o krvavom obra�unu sa �etnicima ali i narodom u Crnoj Gori i isto�noj Hercegovini u zimu 1941–42, kao ni o širenju revolucije na prostor Bosanske krajine, Like i severne Dalmacije u leto i jesen 1942; nema mesta ni za obra�une tokom 1943. i 1944. sa „petom kolonom“. Posebno je nedo-dirljiv period uspostavljanja komunisti�ke vlasti u Srbiji 1944. i sve propratne pojave uvo�enja novog poretka u Jugoslaviji, naro�ito obra�un sa ostacima anti-komunisti�kih snaga u Sloveniji, maja i juna 1945. O tome se ne piše, kao da se nikada nije ni dogodilo. Jedna od najvažnijih sastavnica partizanskog mita jeste „ratna humanost“ i u tom kontekstu „epopeja ranjenika“, odnosno „uzvišena briga“ za „ranjene dru-gove“ koji nikada nisu ostavljani u vihoru rata. �injenice govore suprotno, bar u dva slu�aja koja su svojevremeno mitologizovana u jugoslovenskoj nauci i ma-sovnoj kulturi. Prvi se odnosi na borbe oko Užica novembra i decembra 1941,

13 Isto, 274. 14 Dubravka Stojanovi�, Ko je pobedio u Prvom i Drugom svetskom ratu, Helsinška po-

velja, 101–102/2006, 30.


kada su Tito i Vrhovni štab na Kadinja�u, Nemcima u susret, poslali Radni�ki bataljon, sa dve �ete Posavskog i dve �ete Uži�kog odreda (oko 250 boraca) kako bi obezbedili sopstveno bekstvo ka Sandžaku, u italijansku okupacionu zonu. Ba-taljon je bio naoružan, pored pušaka, i benzinskim flašama, sa tri teška mitralje-za, 11 puškomitraljeza i jednim topom bez nišanskih sprava. Bitka na Kadinja�i trajala je 29. novembra od 13 do 14.30 �asova. U �etiri posle podne zavijorila se nema�ka zastava na zvoniku crkve Svetog �or�a. Nema�ka komanda je 29. no-vembra kratko zabeležila u svom dnevniku: „Osvojeni Užice i Požega. Neprija-telj je imao 572 mrtva, 85 ranjenih i 224 zarobljena. Sopstveni gubici – dva mr-tva i dva ranjena“.15 Vrhovni štab je verovao da �e se Nemci zaustaviti u Užicu, što je bila još jedna pogrešna procena, sa tragi�nim posledicama po partizanske borce. Nemci su nastavili poteru prema �ajetini, Palisadu i Kraljevim Vodama, sve do 1. de-cembra, ubijaju�i civile i veliki broj ranjenika. Potera je išla u tri pravca: uz �eti-nju, prema Uvcu i Kokinom Brodu šire�i pred sobom strah, a iza sebe ostavljaju-�i pustoš. Nema�ke jedinice su pratile Vrhovni štab samo do proplanaka iznad re-ke Uvac, kojom je išla grani�na linija sa italijanskom okupacionom zonom. Ra-njenici na Palisadu i Kraljevim Vodama, ostavljeni i prepušteni milosti okupato-ra, pobijeni su. Nema�ka komanda, pod datumom 1. decembar beleži: „Neprija-telj imao 106 mrtvih i 72 ranjena. Sopstveni gubici – jedan ranjen“.16

Drugi slu�aj vezan je za ranjenike tokom nema�ke operacije „Švarc“ ju-na 1943. I tada je Vrhovnom štabu NOVJ zapretila likvidacija. Prema naknad-nom svedo�enju Milovana �ilasa, pod silinom nema�kog pritiska Vrhovni štab je doneo odluku da se ranjenici ostave i prepuste Nemcima zbog lakšeg izvla�enja iz obru�a: „Najzad nam je Tito uputio odobrenje o ostavljanju ranjenika u kanjo-nima i povla�enju za jedinicama Vrhovnog štaba. To odobrenje je Tito, po mom ra�unanju, uputio 9. juna“.17 �ilas je zabeležio i slede�e: „I tek tada sam otkrio da sam se pribojavao susreta sa teškim ranjenicima: Šta im re�i? Kako im obja-sniti zbog �ega ih ostavljamo, zbog �ega ne pristajemo da izginemo zajedno sa njima? Otkud ta sebi�nost prema njima, bez �ijeg žrtvovanja mi ne bismo ni mo-gli odstupiti ni boriti se“?18 Odbranom mita došlo se u potpuno paradoksalnu situaciju da se negira ono što je rukovodstvo KPJ i revolucije osu�ivalo kao negativne pojave i o tome ostavilo brojne autenti�ne istorijske izvore. Tu pre svega mislimo na likvidacije politi�kih protivnika u ratu. Zato se istrajava na primerima saradnje �etnika sa osovinskim snagama kao suštini nacionalnog, rojalisti�kog pokreta otpora, pri �e-mu se svesno i veoma pažljivo zaobilazi strateška saradnja partizana sa Nemcima

15 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodila�kom ratu naroda i narodnosti

Jugoslavije, XII-1, (dokumenti nema�kog Rajha 1941), Beograd 1973, 684–686. 16 Isto. 17 Milovan �ilas, Revolucionarni rat, Beograd 1990, 275–276. 18 Isto. – Prema izveštaju generala Litersa Vrhovnoj komandi Vermahta od 20. juna, ne-

ma�ki gubici tokom ove operacije bili su: 583 poginula, 1.760 ranjenih i 425 nestalih vojnika; parti-zani su imali 7.489 poginulih (izbrojanih) 3.000 procenjenih prema iskazima zarobljenika i do 2.000 umrlih od bolesti ili gladi. Ukupni partizanski gubici sa ranjenima iznosili su izme�u 12.000 i 13.000 boraca (Zbornik NOR-a, XII-3, 394).


koja je imala jasnu razvojnu liniju od avgusta 1942. pa sve do kraja rata. Svoju suštinu najjasnije je iskazala u martu 1943 (tzv. martovski pregovori). Na kolabo-raciji rojalista u NDH sa italijanskom vojskom insistira se i dalje u skladu sa mi-tom o „herojstvu i junaštvu“ jednih i „izdaji“ drugih. Van istraživa�kog fokusa ostala su sva druga objašnjenja – briga o preživljavanju naroda na jednoj strani i nasto-janja italijanskog oficirskog kora da se poveže sa prozapadnim snagama na drugoj. Još uvek su snažan odblesak nekadašnje politike potiskivanja stradanja srpskog na-roda u NDH kada je sva odgovornost za genocid prebacivana na „okupatore“.

Previ�ala se �injenica da su Italija i NDH bili ratni saveznici, da je itali-janski zaokret predstavljao ogroman udarac za nacionalne i državne interese NDH, pa se pisalo kako su Italijani svoje interese želeli da ostvare pod plaštom posrednika i „tobožnjeg zaštitnika“ srpskog naroda. Uz takve ocene redovno je išla i kvalifikacija o „velikosrpskim elementima“ koji su povezivanjem sa Italija-nima nastojali da o�uvaju svoje „klasne interese“. To se odnosilo na sve srpske nacionalne vo�e koji su u italijanskoj vojsci videli jedinog zaštitnika od ustaškog pogroma. U skladu sa takvim projekcijama, pisano je da su ti ljudi kasnije postali glavno uporište „�etni�ke izdaje“, pa je bez objašnjenja ostao i fenomen o prela-sku Hrvatske na stranu pobedni�kih sila na kraju Drugog svetskog rata.

Svaka veza ustanika sa Italijanima u leto 1941. tuma�ena je kao iskaziva-nje „lojalnosti okupatoru“, ali i kao raspirivanje „nacionalne mržnje“ prema Hr-vatima i muslimanima („skretanje“ ustanka na „kolosek bratoubila�kog rata“) jer je genocid nad Srbima tuma�en i dugi niz decenija objašnjavan samo kao akt us-taškog režima i okupacionih trupa, iako je bilo više nego o�igledno da Italijani sa tim nisu imali nikakve veze. Na drugoj strani, priroda borbe hrvatskih komunista za povratak Dalmacije u sastav Hrvatske pozitivno je vrednovana kao pravo na ostvarivanje nacionalnih interesa hrvatskog naroda.

I pored više nego ubedljivih �injenica o stanju neprijateljstva izme�u od-reda JVUO u Srbiji i nema�kih trupa sve do kraja rata, i dalje se nekriti�ki insisti-ra na pojmu „kolaboracije“. Što antiosovinski otpor u Srbiji nije imao spektaku-larnije domete, postoji više objašnjenja. Najvažniji razlog je priroda rata u Srbiji i okupacioni poredak koji je sprovo�en. Stvoriti stalnu vojsku bilo je nemogu�e. Sa snagama koje je imao na raspolaganju, posebno ako imamo u vidu njihovo na-oružanje i opremljenost ostalom ratnom opremom, general Mihailovi� nije mo-gao da razmišlja o proterivanju Nemaca iz Srbije. U krajnjoj liniji, osim što je bi-lo nemogu�e, to je bilo i nepotrebno. Krajnji rezultat rata nikada nije zavisio od stanja na srpskom frontu. Strategija nanošenja sitnih udaraca, uz istovremeno obavljanje priprema za završnu fazu, imala je dubok smisao i vojni�ku logiku. Mihailovi� i ljudi oko njega nisu ni mogli da osmisle nešto druga�ije. Nasle�ena vojna doktrina upu�ivala je na koncept pokretne gerile i osposobljavanje naroda za mobilizaciju prilikom opšteg ustanka. Posle svih iskušenja koje su Srbi preži-veli tokom 1941. svako drugo rešenje bilo je unapred osu�eno na neuspeh. Drugi razlog koji je opredeljivao Mihailovi�evu strategiju proizilazio je iz duboke povezanosti gerile i naroda. Ona je bila dvostruko uslovljena: opštim ljudskim na�elima da ne treba žrtvovati sopstveni narod zarad privremene ratne slave i izazivati nepotrebne žrtve ionako napa�enog naroda. Tako�e, u pitanju je


bila i spremnost srpskog naroda za primanje žrtve, za materijalna odricanja i po-laganje života za „Kralja i Otadžbinu“, za slobodu. Tu specifi�nu vezu veoma ra-no su uo�ile brojne nema�ke institucije u Srbiji i od samog po�etka okupacije, kao najefikasniju meru zaštite od gerile, sprovodile masovne odmazde nad civili-ma. To je znatno ko�ilo otpor i sužavalo gerili polje rada. Ovakva Mihailovi�eva strategija dobila je, od njegovih suparnika u ratu, žig kolaboracije koji �e živeti i dugo posle rata. Naravno da je ta ocena imala sa-mo propagandni okvir. Ako se pojam „kolaboracije“ definiše kao svesna želja i konkretna aktivnost na uspostavljanju „novog poretka“ u Jugoslaviji pod domina-cijom Nemaca kao gospodarske rase onda, svakako, ni Mihailovi� ni JVUO nisu bili kolaboracionisti. Kad je re� o pokretima otpora, u celoj Evropi mogu se na�i primeri takti�kog snalaženja u postoje�im prilikama kako bi se predahnulo u bor-bi protiv neprijatelja i našle nove snage u borbi protiv gerilskog suparnika, tamo gde su postojali.19

Sli�no je i sa tuma�enjem politike vlade generala Milana Nedi�a u Srbi-ji. Ona je i dalje „kvislinška“ u punom zna�enju te re�i; svesno je, iz ideoloških razloga, u�estvovala u kreiranju nacisti�kog modela u Srbiji, a odgovorna je i za sve zlo�ine nad civilnim stanovništvom. Previ�a se ono što je Jovan Marjanovi� pisao pre više od �etiri decenije – da je ta vlada formirana bez saglasnosti vrha Tre�eg rajha (Vrhovne komande Vermahta, Ministarstva spoljnih poslova ili sa-mog Adolfa Hitlera) i da je sve do kraja rata ostala na nivou komesarske upra-ve.20 U tom kontekstu, namerno se pre�utkuje da je jedan od razloga za pad ko-mesarske uprave Milana A�imovi�a bilo i to što je ona odbila da donese uredbu po kojoj bi Jevreji izgubili sva gra�anska prava.

I dalje se, bez ikakvih �injenica, insistira na politi�koj i li�noj odgovor-nosti ove vlade za uništavanje Jevreja u Srbiji, a previ�a se �injenica da ni ne-ma�ka komanda u Srbiji nije odlu�ivala o tome. Nemci su u Srbiju došli sa oformljenom organizacijom i upravnim aparatom za „rešavanja jevrejskog pita-nja“. Glavni ljudi zaduženi za sprovo�enje antisemitskih mera bili su SS pukov-nik Vilhelm Fuks (Wilchelm Fux) – rukovodilac Operativne grupe policije i slu-žbe bezbednosti, kao i SS major Hans Helm, šef Gestapoa za Jugoslaviju. U sa-stavu Gestapoa u Beogradu postojao je poseban Referat za jevrejska pitanja, pod rukovodstvom SS poru�nika Frica Štrakea.21

19 Britanski oficiri pri štabovima jedinica JVUO prisustvovali su mnogim situacijama ka-

da je narod bio izložen nema�kim represalijama i zbog samog prisustva �lanova misije: „Mi smo proveli izvesno vreme u selu Ruda Glava. To je saznao nema�ki komandant u Negotinu, pa je po-slao poterno odeljenje. On je zapalio 15 najboljih ku�a u selu i ubio pet ljudi. I mi i odeljenje �etni-ka bili smo sklonjeni blizu sela i gledali smo kako se diže plamen i kako ljudi u o�ajanju beže. Ali, �etnici nisu smeli da napadaju, jer su imali vrlo malo municije. Gledali smo isto tako kao gori selo Crnjaka i ukorili smo �etni�kog komandanta zašto ne brani selo. On je odgovorio: – Za pola sata istroši�u ovo municije što imam i pobe�i, a Nemci �e onda pored Crnjaka do temelja uništiti još pet sela. Šta �e nama re�i narod na to? Vas se Engleza ne ti�e sudbina našeg naroda, a mi sa njim ne smemo da zava�amo. Sa tog stanovišta, ovaj je �ovek imao pravo i mi mu nismo mogli tražiti ništa, kad mu pomo�i nismo mogli“ (Navedeno prema: Živko Topalovi�, Jugoslavija – žrtvovani save-znik, London 1970, 45).

20 Jovan Marjanovi�, Ustanak i NOP u Srbiji 1941, Beograd 1963, 176–177. 21 Jaša Romano, Jevreji u Jugoslaviji. Žrtve genocida i u�esnici NOR-a, Beograd 1980, 60.


Namerno ili ne, previ�aju se rezultati istraživanja i doma�ih22 ali i stranih istori�ara. Valter Manošek je, na primer, više nego ubedljivo pokazao da ne po-stoji odgovornost srpskog okupacionog aparata za uništavanje Jevreja.23 Isti je slu�aj i sa svesnim ili nesvesnim izbegavanjem da se piše kako se srpski narod u Srbiji 1941. našao na genocidnom udaru nema�ke vojske koju su na starim matri-cama Austro-Ugarske iz Prvog svetskog rata vodili austrijski generali u Vermah-tu, o �emu je Manošek tako�e pisao. Umesto toga, u poslednjih nekoliko godina potencira se i da je „Nedi�ev Beograd“ imao dva koncentraciona logora (Sajmiš-te i Banjica) sa jasnim aluzijama o odgovornosti, što je tako�e „novitet“ koji nije postojao u prethodnim epohama. Tendencija je više nego o�igledna – da se u pot-punosti izjedna�i položaj NDH i „Nedi�eve Srbije“ u okviru nema�kog novog poretka, što je apsurdno samo po sebi i o �emu nikada nije bilo ni re�i kod prve generacije utemeljiva�a revolucionarnog narativa.

Još uvek je na snazi i snažno se poja�ava u skladu sa ideološkim i politi�-kim potrebama da je general Mihailovi� 1946. osu�en i zbog genocida po�inje-nog protiv jugoslovenskih naroda, Hrvata i muslimana u prvom redu. U pitanju je, �ini se, više neznanje nego zla volja, ali se sa time manipuliše i dalje. Mihailo-vi� jeste bio optužen da je „vršio istrebljenja Hrvata i Muslimana pod izgovorom da je to odmazda za pokolje Srba koje su vršile ustaše“,24 ali se od toga odustalo na kraju sudskog procesa, pa je Mihailovi� u ovom delu osu�en zbog „raspiriva-nja nacionalne i verske mržnje i razdora me�u narodima Jugoslavije“.25

Aktuelizovana premisa o odbrani antifašizma u Srbiji ima za pretpostav-ku da je Srbija u najve�em delu Drugog svetskog rata (posle sloma ustanka 1941) bila skoro fašisti�ka zemlja, sli�no kao NDH, što je neodrživo, jer su Srbiju ka-rakterisala dva antifašisti�ka pokreta – revolucionarno-komunisti�ki (partizan-ski) i monarhisti�ki – ravnogorski (JVUO). Obnavljanje partizanskog mita pre-ko negiranja njegovih tamnih strana ima cilj da prikrije i pravu prirodu komuni-sti�kog pokreta, pre, za vreme i, posebno, posle rata. Namera je više nego uo�-ljiva – van istraživa�kog fokusa treba da ostane mesijanska priroda tog sistema koji je težio „kona�nom stanju �ove�anstva“, to jest radikalnom ubrzanju istori-je kako bi se na taj na�in okon�alo njeno postojanje. Za razliku od nacizma koji se smatrao „doktrinom mržnje“, komunizam se posmatra kao „doktrina slobo-de“. Pošto je komunizam predstavljao „ideal ljudske slobode“, njegovi zlo�ini proizvod su „istorijske greške“ i ne mogu se porediti sa nacisti�kim. Tako je �in ubijanja, podstaknut nadom u „bolje sutra“, bio „pravedniji“ od ubijanja inspiri-sanog rasisti�kom doktrinom. Me�utim, komunizam je, sli�no kao i nacizam, pokušao da uništi sve one ljude koji su stajali na putu ostvarenja plana o stvara-nju novog, „boljeg“ i „�istijeg“ društva. I dok je nacizam bio partikularan, komu-

22 Opširnije videti u: �� }|��, @��

Z�� ;�� ;� 1941–1941. U: /�� 20. �� ;�� , � �� 2005, 110–132.

23 Valter Manošek, Holokaust u Srbiji. Vojna okupaciona politika i uništavanje Jevreja 1941–1942, Beograd 2007.

24 @� ��%�� . �� ` � �� , � �� 1990, 41.

25 {��, 745.


nizam je bio univerzalan – želeo je da „o�isti“ celo �ove�anstvo od „prljavštine“ kapitalizma.

Nespremnost da se sankcioniše negativno nasle�e komunizma u Jugosla-viji i Srbiji, osim u održavanju mita u „istorijskom“ doprinosu NOVJ pobedi nad nacizmom i fašizmom u ratu, leži i u nikad priznatoj „genealogiji modernosti“. Egalitarno-univerzalisti�ke težnje komunizma nenau�no se povezuju sa ideologi-jom prosvetiteljstva: ona je težila „napretku“ koji �e biti podstaknut sam od sebe, poštuju�i ljudska prava, a komunizam je revolucionarno delovanje ubrzao u us-postavljanju „istorijskog smisla“ koji je okrenut prema „napretku“.

Mit o „borbenom antifašizmu“ NOVJ ne uvažava �injenicu o masovnom stradanju civila zbog minimalnih gubitaka koje su imale okupacione trupe u Ju-goslaviji. Dobar primer za to je ustanak u Srbiji 1941. Nema�ka knjigovodstvena fabrika smrti precizno je beležila sve žrtve, naravno u onoj meri koliko je to objektivno bilo mogu�e. Tako je nema�ki general Paul Bader 20. decembra 1941. sa�inio pregled o merama odmazde izvršenim od „po�etka ustanka“ do 5. decem-bra. Nije najjasnije šta je gornja granica – šta je Bader podrazumevao pod po�et-kom ustanka u Srbiji, ali pretpostavljamo da je mislio na po�etak septembra. U svakom slu�aju, po ovom izveštaju u Srbiji je poginulo 160, a ranjeno je 378 ne-ma�kih vojnika. Zato je trebalo streljati (po propisanoj kvoti) 34.900 ljudi. Na drugoj strani, kako se isti�e, „neprijatelj“ je imao: mrtvih u borbama – 3.562, a za odmazdu je streljano 11.164 lica. Pošto je nema�ki general precizno sabrao i odu-zeo sve cifre, zaklju�io je da treba streljati još 20.174 lica.26 I sam Bader je nagla-sio da izveštaj nije potpun, jer „egzekucije su na po�etku ustanka izvršavane bez pisanih zabeleški“, pa se tako navedeni broj može uzeti kao „globalna brojka“.27 Ako je ta�na pretpostavka da je Bader popisao žrtve nastale posle 1. sep-tembra, broj ubijenih nema�kih vojnika može se pove�ati za još 43: toliko ih je poginulo u avgustu (u julu nema�kih žrtava nije bilo) pa dolazimo do cifre od 203 ubijena nema�ka vojnika. Pomo� nam pruža i pregled od 7. aprila 1942. u kome se kaže da je od 1. septembra do kraja decembra u Srbiji, u borbi sa nema�-kim trupama, poginulo 11.522 ljudi, a za odmazdu je streljano 21.809 lica.28 Ta-ko su odmazde nastavljene i po slomu ustanka, onako kako je to Bader planirao, da bi se zadovoljila propisna proporcija. To zna�i da je u Srbiji tokom poslednja �etiri meseca 1941. ukupno poginulo 33.331 ljudi.29

Najvažnije pitanje za nas jeste: da li se u Srbiji prošlost može prou�avati bez ideološkog i politi�kog kompleksa, uz punu autonomnost istori�ara? Naš od-govor je više negativan nego pozitivan, jer Srbija još nije zrelo i razvijeno druš-tvo. Još uvek je aktuelna podela na „patriote“ i „izdajnike“ i to u oba smera, u za-visnosti od ideja koje se zastupaju i ponu�enih objašnjenja. To je samo dobar po-kazatelj nespremnosti da se prihvati pluralizam ideja zbog snažnih relikta totalita-

26 Zbornik NOR-a, XII-1, 804–806. 27 Isto. 28 Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Nema�ka arhiva, 41�-1–18. 29 Ukupni gubici italijanske vojske u Jugoslaviji, uklju�uju�i i Aprilski rat 1941, bili su:

7.782 poginula, 13.010 ranjenih i 4.740 nestalih. Ukupni nema�ki gubici od maja 1941. do avgusta 1944. bili su: 10.030 poginulih i 3.800 nestalih. (H. Džejms Bergvin, Imperija na Jadranu. Musoli-nijevo osvajanje Jugoslavije 1941–1943, Beograd 2007, 228).


rizma. Još uvek se sledi i poštuje na�elo „jedne strukture“ koje podrazumeva eli-minisanje svih razlika i dominaciju „jednoga“. Osim ovih ograni�avaju�ih fakto-ra nastalih kao proizvod ideoloških podela u periodu posle Drugog svetskog rata, na mogu�nost racionalnog prou�avanja savremenih fenomena snažno deluju odsjaji tradicionalnih ideja koji su više nego jaki i u srpskoj istoriji i u istorijskoj nauci.

U dobrom delu srpske humanisti�ke inteligencije dominira stereotip o to-me da ko u Drugom svetskom ratu nije „nosio petokraku“, to jest ko nije bio pri-padnik prokomunisti�kog pokreta otpora (NOVJ) nije ni bio antifašista, odnosno da bez „komunizma nema antifašizma“. Antifašizam u Srbiji je tako redukovan na jedan pokret, jednu partiju i jednog vo�u – Tita. Sa takvim stereotipom Evro-pa je davno raskrstila. Ta ideja je odba�ena upravo zato da bi se priznalo i prihva-tilo unutrašnje jedinstvo antifašisti�kog pokreta kome su pripadale snage razli�i-tih politi�kih i ideoloških orijentacija.

I obeležavanje 20. oktobra, dana oslobo�enja Beograda 1944. od nema�-ke okupacije, treba posmatrati iz ugla pomenutog stereotipa. Niko ozbiljan ne ne-gira sam �in oslobo�enja grada od nema�ke okupacije, ali je Beograd tokom svo-je istorije okupiran i osloba�an i ranije. Osim toga, za veliki deo stanovnika Beo-grada oslobo�enje je zna�ilo i stradanje, po�etak „divljeg �iš�enja“ antikomunista i gra�anskog Beograda i masovnih likvidacija bez suda koji su trajali do januara 1945. Mnogi gra�ani doživeli su da im bude oteta imovina i da budu žrtve drugih revolucionarnih mera. Prihvatanje aprilskog datuma za Dan Beograda, kada je njegovo ime prvi put pomenuto, ne zna�i izneveravanje antifašisti�ke tradicije. Me�utim, zagovornici modernog revolucionarnog mita odbijaju gledište da je ko-munisti�ki pokret u Srbiji i Jugoslaviji bio totalitaran i naglašavaju da se na taj na�in ostvaruje „planski zaborav antifašizma“.30

Namerno se previ�a Rezolucija parlamentarne skupštine Saveta Evrope, usvojena krajem januara 2006, koja je jasno saopštila da su „totalitarni komuni-sti�ki režimi koji su bili na vlasti u Centralnoj i Isto�noj Evropi (...) bez izuzetka karakteristi�ni po masovnom kršenju ljudskih prava. Kršenja su se razlikovala zavisno od kulture, zemlje ili istorijskog perioda i obuhvatala su pojedina�na i kolektivna ubistva i egzekucije, umiranje u koncentracionim logorima, izgladnji-vanje, deportacije, torturu, prisilni rad i ostale oblike masovnog fizi�kog terora, proganjanje na etni�koj ili religioznoj osnovi, nasilje nad slobodom savesti, misli i izražavanja, slobode štampe, a tako�e i nedostatak politi�kog pluralizma“.31 Ti zlo�ini pravdani su u ime „teorije klasne borbe i principa diktature proletarijata. Tuma�enjima oba principa opravdana je ’eliminacija’ ljudi koji su smatrani štet-nim za izgradnju novog društva i kao takvi neprijateljima totalitarnih komunisti�-kih društava. Veliki broj žrtava u svakoj od ovih zemalja pripadao je njihovim sopstvenim nacionalnostima“.32

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je konstatovala i jednu �injenicu više nego uo�ljivu kod dela srpske humanisti�ke inteligencije – javna svest o zlo-�inima totalitarnih komunisti�kih režima gotovo da ne postoji: „Skupština je uve-

30 $�� }�|�{, !��, 21. ��`�� 2007, 12. 31 Danas, 1. februar 2006. 32 Isto.


rena da je svest o istoriji jedan od preduslova da se izbegnu sli�ni zlo�ini u bu-du�nosti. Štaviše, moralna ocena i osuda po�injenih zlo�ina igraju važnu ulogu u obrazovanju mladih generacija. Jasna pozicija me�unarodne zajednice prema prošlosti može da bude referenca za njene budu�e akcije (...) Parlamentarna skupština poziva sve komunisti�ke ili postkomunisti�ke partije u svojim državama �lanicama koje dosad to nisu u�inile, da ponovo ocene istoriju komunizma i sop-stvenu prošlost, da se jasno distanciraju od zlo�ina koje su po�inili totalitarni ko-munisti�ki režimi i da ih osude bez ikakve dvosmislenosti. Skupština veruje da �e jasna pozicija me�unarodne zajednice otvoriti put za dalje pomirenje. Štaviše, ona �e podsta�i istori�are u svetu da nastave svoja istraživanja usmerena na odre�ivanje i verifikaciju onog što se dogodilo“.33

Previ�a se i �injenica da su kao direktnu posledicu ishoda Drugog svet-skog rata u Jugoslaviji, uprkos proklamovanim dogmama o „bratstvu i jedinstvu“ i „nacionalnoj ravnopravnosti“ koje su i privukle najve�i broj Srba u redove NOVJ, svi jugoslovenski narodi kona�no dobili nacije i nacionalne države, a da je kod Srba obnovljena „jedna loša država i uspostavljena jedna kratkoveka ideo-logija“. Previ�a se, slu�ajno ili ne, i �injenica da su u�esnici NOR-a bili ne samo pobednici u ratu protiv okupatora, ve� i trijumfatori u krvavom gra�anskom ratu, kao i da je prva generacija ratnika, ali i njihovi potomci, svoje u�eš�e u ratu dece-nijama napla�ivala u državnim po�astima i novcu.34

Srpsko društvo treba da prestane da robuje istoriji, da nau�i da razlikuje prošlost i sadašnjost, uz ostalo i zato što se društveni i politi�ki cilj ulaska Srbije u Evropsku uniju ne može ostvariti bežanjem u prošlost ve� jedino rešavanjem problema sadašnjosti po principima modernog društva. Nasuprot tome, pristalice partizanskog mita tvrde da smisao prošlosti „definiše savremena istorijska svest“, kao i da postoji „zna�ajna prošlost“ koja jedino može da bude „upotrebljiva“ prošlost: „Nacionalnoj državi nije potreban partizanski antifašizam, korisniji je Draža kao žrtva i borac. Draža je pragmati�ni istorijski smisao etni�ke, a ne gra-�anske države. Ovaj simbol iz prošlosti usmerava društvenu praksu slepog patri-otizma“.35 Takav koncept suštinski priznaje i prihvata reviziju prošlosti u skladu sa ideološkim i politi�kim samoproklamovanim interesima u sadašnjosti, bez ob-zira na istorijske �injenice. Samim tim negira i potrebu postojanja istorijske nau-ke kao nezavisne nau�ne discipline.

Možda treba napraviti komparaciju na relaciji Ljubljana–Zagreb–Beo-grad u ovoj oblasti. Da li je Srbija napustila svoje antifašisti�ke tradicije ili ne – lažna je dilema. Uporedimo li Srbiju sa Slovenijom, vide�emo da tamošnja vlada, na primer, predano radi na obelodanjivanju istine o partizanskim žrtvama na kra-ju Drugog svetskog rata i na otkopavanju njihovih masovnih grobnica, bez obzira na politi�ku ili nacionalnu pripadnost.

Slovena�ki istori�ar Mitja Fernec pronašao je depešu Edvarda Kardelja kojom je on od Borisa Kidri�a, tadašnjeg predsednika slovena�ke vlade, tražio da se ubrza ubijanja civila po okon�anju rata. Tekst telegrama glasi: „Od Predsed-

33 Isto. 34 � �� "��{, +�� ;�, _��, 21. ��`�� 2007, 10. 35 Todor Kulji�, Rat i se�anje. U: Rat i se�anje. Studije istorijske svesti, Beograd 2006, 82.


ništva centralne vlasti, Kidri�u li�no. Najkasnije tokom tri sedmice bi�e raspuš-ten sud nacionalne �asti, vojni sudovi �e suditi samo vojnim licima, sve druge �e preuzeti vojni sudovi. Bi�e proglašena nova amnestija. Nemate, dakle, nikakvog razloga da budete tako spori u �iš�enju kao do sada. Kardelj“.36 U Sloveniji su do kraja 2005. prona�ena 134 skrivena groblja sa pobijenim vojnicima antikomu-nisti�kih formacija, 79 civilnih grobalja, 72 groblja gde su sahranjeni i civili i vojnici, a za 109 grobalja još nema podataka. Kona�an broj pobijenih još uvek nije utvr�en. Osim toga, na odgovornost su pozivani i pojedini politi�ari odgo-vorni za te zlo�ine, što je bio slu�aj sa Mitjom Ribi�i�em.37

Slobodno istraživanje antifašizma, njegovog istorijata i snaga koje su �i-nile antifašisti�ki blok tokom Drugog svetskog rata kona�no treba smestiti u okvire strogo akademskog pitanja. Osvetljavanje antifašizma treba prepustiti nau-ci i osloboditi ga bilo kakvog politi�kog i medijskog pritiska. U suprotnom, i da-lje �e mo�i da se kaže kako u Srbiji samozvani „antifašisti“ svoj ideološki narativ koriste samo kako bi gradili politi�ke ili nau�ne karijere.

36 Navedeno prema: TV B-92, 31. maj 2005. 37 Isto.

IZVORI

SR�AN CVETKOVI+, istraživa�-saradnik Institut za savremenu istoriju 94(497.11)"1941"(047.53) Beograd, Trg Nikole Paši�a 11 34:929 ��\��{ ].(047.53)

OKUPACIJA U ŠEST SLIKA

Ispovest Dragomira-Dragog Stojadinovi�a Neobjavljen intervju dat Borislavu Peki�u

London, avgust 1974

APSTRAKT: Rad donosi ekskluzivan i neobjavljen izvorni materijal – ispovest direktora Vremena i Novog Vremena Dragomira-Dragog Stoja-dinovi�a, brata Milana Stojadinovi�a, �oveka iz senke ali više nego do-bro obaveštenog o ljudima, doga�ajima, intrigama i spletkama u javnom životu Srbije tokom okupacije. Duhovito, pronicljivo i trezveno promiš-ljanje i svedo�enje koje je dao u višednevnom intervjuu Borislavu Peki�u u Londonu prvih dana avgusta 1974. razotkriva mnoge skrivene i nepo-znate detalje koji bacaju novo svetlo na ovaj period naše istorije, u po-sleratnoj istoriografiji po pravilu dugo slikan crno-belim bojama. Dono-simo izvode iz svedo�enja ovog dobro obaveštenog insajdera koji mogu biti zanimljivi za nau�nu javnost ali i za širu �itala�ku publiku.

Ko je Dragomir-Dragi Stojadinovi� Dragomir Stojadinovi�, mla�i brat Milana Stojadinovi�a, ro�en je 1903.

u Užicu. Srednjoškolsko obrazovanje dobio je u Beogradu i za vreme Prvog svet-skog rata u Francuskoj, a pravne nauke je završio na Univerzitetu u Beogradu. Posle završenih studija u Beogradu studirao je finansijsko-ekonomske nauke na Univerzitetu u Londonu.

Sr�an Cvetkovi� Istorija 20. veka, 2/2007 140

Tokom 1924–25. bio je advokatski pripravnik, a zatim se posvetio novi-narstvu i publicistici. Novinarstvom se aktivno bavio od 1922. godine. Sara�ivao je u Privrednom pregledu, ure�ivao je Nedeljne ilustracije i Štampu, bio je dopi-snik pariskog lista Agence Economique et Financiere i politi�kog �asopisa L’ In-formation. Ure�ivao je i ekonomski pregled beogradske Pravde.

Dragi Stojadinovi� je objavio ve�i broj studija i �lanaka o finansijskim i privrednim pitanjima u Kraljevini Jugoslaviji. Na izborima 1935. prvi put je iza-bran za narodnog poslanika, u izbornom srezu Belocrkvanskom, na listi Bogolju-ba Jevti�a. Izabran je za poslanika i na izborima 1938. na listi Milana Stojadino-vi�a, a izvesno vreme je bio sekretar Narodne skupštine i sekretar stranke.

Bio je jedan od akcionara i direktor lista Vreme. Tokom rata nalazio se u upravi lista Novo Vreme. Rat je proveo u Beogradu i okolini. Imao je zna�ajnu ulogu u uspostavljanju komesarske uprave. Iako po ube�enju demokrata, održa-vao je dobre veze sa Nemcima. Preko brata Milana i li�no imao je �este kontakte sa predratnim kulturnim i politi�kim poslenicima Rajha u Kraljevini, koji su ka-snije igrali zna�ajnu ulogu u okupacionoj upravi. Dobro je poznavao doma�u po-liti�ku i kulturnu elitu, a imao je prijateljstva i veze u raznim redakcijama i stran-kama. Pre ulaska partizana u Beograd, slute�i da se sprema velika �istka, otputo-vao je po�etkom septembra 1944. vozom za Austriju sa ostalim pripadnicima okupacione uprave. Po ulasku u Nema�ku francuske snage su njega i Boška Pa-vlovi�a postavile za �inovnike okupacione uprave u okolini Bergenca. Me�utim, posle jednog incidenta francuske vlasti su dopustile da po�etkom jula poru�nik OZN-e Kosta Kilibarda uhapsi njega, Milana Pavlovi�a, Batu Stojimirovi�a, Dra-gog Jovanovi�a, a zatim i druge i izru�i ih revolucionarnim vlastima u Beogradu.

Osu�en je po�etkom avgusta 1946. na smrt, da bi smrtna kazna ubrzo bi-la zamenjena sa 15 godina robije. Iz istražnog zatvora Glavnja�a preba�en je na odsluženje kazne u Sremsku Mitrovicu gde je bio do amnestije 1953. Dobio je pasoš nakon što je otišao kod Aleksandra Rankovi�a krajem 1955. godine. Prema neproverenim informacijama pušten je iz zatvora, a zatim mu je omogu�eno da 1955. iza�e iz zemlje pošto se njegov brat Milan Stojadinovi� dogovorio sa Slo-bodanom Krsti�em U�om i pristao da sara�uje sa UDB-om na suzbijanju ustaške propagande u Argentini. Po dolasku u Argentinu radio je u bratovljevom listu El Economisto i pomagao mu u pripremi knjige Ni rat ni pakt. Po�etkom 70-ih bora-vio je u Engleskoj gde se sreo sa književnikom Borislavom Peki�em koji se oženio njegovom sestri�inom Ljiljanom Gliši�. Umro je u Buenos Ajresu 1985. godine.

U Londonu je avgusta 1974. nastao višesatni audio-zapis koji je sa�inio Borislav Peki� prilikom njihovog susreta. Tokom života Peki� nije stigao da ob-javi taj zapis �iji se original nalazi u posedu Ljiljane Peki�. Njenom dobrotom, kao i dobrotom novinarke Biljane �orovi�, donosimo izvode iz svedo�enja ovog dobro obaveštenog insajdera koji mogu biti zanimljivi za širu �itala�ku publiku a odnose se na list Vreme, rat, okupaciju, emigraciju, sudbinu i položaj politi�kih zatvorenika u zemlji posle Drugog svetskog rata.1

1 Audio-dokument: Intervju Dragomira-Dragog Stojadinovi�a Borislavu Peki�u, Lon-

don, avgust 1974, u posedu autora.

Okupacija u šest slika 141

* Kako je formirana komesarska vlada Milana A�imovi�a

Dragi Stojadinovi�: Ja sam se u Beograd vratio posle neuspešnog poku-

šaja da izbegnem okupaciju, kao što sam uspeo da je izbegnem u Prvom svet-skom ratu. Me�utim, to je bilo nemogu�e pošto su Nemci vrlo brzo napredovali, a svi putevi su bili ošte�eni tako da smo se našli opkoljeni u Sarajevu, ni napred ni nazad. Vratio sam se u Beograd 21. aprila 1941. na drugi dan Uskrsa. Odmah nakon nekoliko dana, možda krajem aprila, video sam se sa našim ljudima koji su se tu zatekli, izme�u ostalih i sa Milanom A�imovi�em. On mi jednog dana re�e da je dobio poziv da se javi nekom nema�kom generalu Turneru, koji se nalazi u hotelu Bristol, i da na�e mene i da nas dvojica idemo tamo gde �e nas on primiti. Otišli smo jedno posle podne gde nas je prvo primio dr Hribovšek, koji se prekr-stio u Berge (preveo je svoje slovena�ko ime u nema�ko, iako je bio nema�ki dr-žavljanin i ataše za štampu nema�kog poslanstva). On se zatekao tu i nije napuš-tao Beograd. Ostao je i posle po�etka rata i bombardovanja tako da je bio jedini od Nemaca na licu mesta, jer se krio negde u okolini Beograda i došao je posle u Beograd. On nas je priveo jednom generalu pedesetih godina, koji nam re�e da se zove Turner i da �e biti šef civilnog štaba kod vojnog zapovednika Srbije. Tada je on nas dvojicu pozvao da nam u nekoliko re�i objasni naše stanje pod okupaci-jom, namere Nemaca, da je došao iz Berlina da to pitanje uredi i da je hteo da apeluje na nas da mu u tome pomognemo a sve u interesu srpskoga naroda da ne bi bilo represalija od nadležnih nema�kih vlasti itd.

Izjavio je da bi želeo, jer je to dogovoreno u Berlinu, da se obrazuje vlada, ali je rekao da ne bi bila to prava vlada ve� bi za svako ministarstvo bio imenovan po jedan komesar: komesar za ministarstvo prosvete, komesar za ministarstvo trgovine itd., komesarska uprava. Hteo je da poveri sastav vlade Milanu A�imovi�u i da on bude predsednik komesarske uprave, a da sastavi listu li�nosti za koje misli da bi tre-balo da u�u u njegovu upravu i to po dva kandidata za svaki resor. Tu listu što je mo-gu�e pre, za dva-tri dana, da dostavi preko Bergea koji je tu bio, poznavao naše ljude i koji je mogao da oceni koji je od te dvojice podesniji da u�e u upravu. Zatim je bilo re�i o tome koliko �e biti ministarstava. On pita: „Koliko je bilo ranije?“; ja mu rekoh da smo ranije imali 14 resornih ministarstava. On re�e da je to mnogo i da bi trebalo da reduciramo na manje, recimo na 10. „Izbacite neke, ostavite samo one važnije, uostalom dva ministarstva ne dolaze u obzir – ministarstvo vojske i ministarstvo spoljnih poslova“. Rekli smo da �emo videti, a A�imovi� je izjavio da ne može da ništa kaže – ni da se prima ni da se ne prima – dok ne razgovara sa svojim politi�kim i partij-skim prijateljima ali da �e o tome obavestiti dr Hribovšeka. Hribovšek je tu bio zato što je dobro poznavao prilike i ljude pa je mogao da o tome nešto kaže, a drugo zato što general Turner nije znao da li �e sa nama mo�i da se direktno sporazumeva na nema�-kom ili �e mu trebati tuma�. Me�utim, mi smo dobro znali nema�ki i u razgovoru smo videli da se radi o prijatnom �oveku koji je dosta dobronameran u želji da pomogne na-rodu, što se kasnije delimi�no i pokazalo njegovim radom.

Kad smo se povukli i otišli u stan kod A�imovi�a, on je me upitao šta mislim. Rekao sam da ne znam, da treba on da odlu�i, ali da je možda najbolje da


ne odlu�ujemo nego da pozovemo širi krug ljudi, Milanovih prijatelja iz Srpske radikalne stranke koji su se zatekli u Beogradu, i da sa njima vidimo da li to treba primiti ili ne. Tada je dogovoreno da se sutra u 11 sati na�emo u A�imovi�evom stanu u Molerovoj 33, a da nas dvojica telefonom vidimo koga ima u Beogradu i da se pozovu da do�u. Sutradan se okupilo nas desetak u njegovom dvorištu. Bio je lep sun�an dan. Bili su tu: Mom�ilo Jankovi�, �ura Jankovi�, Aleksa Popo Mi-ti�, Radoje Jankovi�, naš zet Dušan Gliši�, zaboravio sam jednog ili dvojicu. Naj-više ako nas je bilo 10, tražili smo i druge, tražili smo Leticu (Dušan Letica – mi-nistar finansija, prim. aut.) nismo ga našli. Nije se znalo gde je ko, tek se završio rat. I tu je nastala mala diskusija – jedni su se izjašnjavali da se ponuda prihvati: kao Mom�ilo Jankovi�, koji je rekao da su vremena teška, da je rat, da su Hrvati obrazovali svoju državu, da je tamo ostalo dosta Srba i da �e trebati da se o njima vodi briga. Smatrao je da treba da primimo ponudu pa �emo videti – ako je mo-gu�e da se radi s njima kako je Turner nagovestio radi�emo, ako ne onda �emo se povu�i. �ura, mislim, nije bio za saradnju. On je smatrao da su Nemci okupatori i da treba da vode okupaciju sa policijom na na�in predvi�en po me�unarodnim konvencijama; ne vidi da bi tu moglo biti saradnje sa okupatorom, pošto oni ima-ju svoje potrebe a mi naše. Do�i �e do sukoba i ta vlada �e se na�i u nezgodnom položaju – da li �e da radi u korist narodnih interesa ili �e morati da izvršava ne-ma�ka nare�enja. To su uglavnom bile te dve teze. Ja se nisam izjašnjavao. Ni-sam bio za saradnju, ali nisam hteo da kvarim drugima ako bi oni to hteli da pri-hvate. Uvažavao sam sve razloge koje je izneo Mom�ilo, ali sam li�no �vrsto od-lu�io da se ne primim. Dogovoreno je, pošto sam imao najviše poznanstava me�u našim prijateljima politi�arima jer sam bio narodni poslanik i direktor Vremena i sekretar stranke, da prona�em u prvom redu njih, da ih konsultujem i da ih even-tualno ako se prime uvrstim u spisak me�u kandidate za odre�eni resor. ... i isto tako da razmislim ko bi još mogao da do�e u obzir da bude u toj upravi. Rekao sam na�elno na sastanku da lista bude tako sastavljena da budu sve stranke da ne bi posle rata mogao da kaže „mi nismo bili zastupljeni, mi nismo kolaborirali“... Ako treba da se radi za opšte dobro, za spas Srbije, treba da se svi angažuju, ali tu ne treba da budu pristalice jedne ili dve stranke – ve� svih.

Oni su to usvojili kao pametan predlog i ja sam sastavio listu od 20 ime-na. Da ih ne ponavljam, ne bih se svih setio, ipak prošlo je 33 godine, ali se�am se nekih. Bili su tu Rista Joji�, Mom�ilo Jankovi� i drugi; falio je jedan radikal, njih je bilo malo. Tada slu�ajno sretnem na ulici Lazu Kosti�a, koga su oni bili kooptirali u Glavni odbor, a nisu izabrali �lanovi, zbog ugleda koje je uživao. On je bio strašno potišten, jer je bomba udarila u njegovu ku�u u Ma�vanskoj ulici, srušila mu pola stana i ubila sina jedinca koga je mnogo voleo a imao je svega deset godina. Ipak sam razgovarao s njim i rekao mu o A�imovi�em zadatku. On prvo nije hteo da �uje, da bi posle ube�ivanja ipak pristao uvažavaju�i razloge da treba da se spasavamo. Tako je on postao komesar za ministarstvo saobra�aja. Ostali su bili demokrate, samostalne demokrate i zemljoradnici. Od JNS je ušao Ješa Živanovi� a od demokrata Rista Joji�, tako da su sve stranke bile zastuplje-ne. Izbor su izvršili Nemci. Hribovšek svakako najviše, jer je najbolje poznavao te ljude. Valjda je i Turner rekao svoje mišljenje. Za svakog je trebalo dati karak-


teristiku – ko je bio, šta je bio, na kom položaju; oni su se na osnovu toga odlu�i-vali za jednog ili drugog kandidata.

Ja sam uneo u spisak dvostruki broj, kako je bilo re�eno. Me�utim, kad sam pokazao A�imovi�u listu on se iznenadio zbog ne�eg što je sasvim prirodno i normalno i rekao: „Dragi, pa Vi sebe niste stavili?“. Rekoh: „Nisam, to je stvar uprave i politike, ja imam drugi sektor, bavim se novinarstvom, preduze�em“. Tako sam uspeo to da izbegnem, a docnije sam uspeo tako�e da izbegnem da se ne angažujem u novinarstvu, bar ne na položaju direktora lista kako su oni želeli. I tako je nastala prva srpska komesarska uprava. Mnogo godina kasnije mnogi su rekli da je A�imovi�eva komesarska uprava bila možda mnogo bolja nego Nedi-�eva vlada, jer je bila skromnija, izvršni organ, �inovni�ka, bez velikih nadležno-sti i autoriteta. Nedi� kao predsednik vlade i �lanovi vlade imali su titule mini-stra, me�utim to su bili podre�eni položaji. Oni sami nisu mogli da rešavaju; sva-ko od njih je imao jednog Nemca u štabu generala Turnera, a on je bio neki pan-dan Nedi�u, dok su svi drugi imali nekoga Nemca koji je bio u sastavu civilnoga štaba generala Turnera kojima su podnosili izveštaje o radu svog ministarstva, pri-mali uputstva i odobrenja za mere koje su mislili da preduzmu u svom resoru.

Upoznao sam na robiji u Mitrovici jednog od njih. To je bio dr Rupentorf, vrlo fini gospodin, �lan Kasacionog suda u Nema�koj, govorio je francuski i engle-ski i kao takav �esto putovao i bio �lan me�unarodnog suda u Kairu. Za ostale ne znam da li su imali teško�a u radu. Samo znam da se A�imovi� hvalio da je Turner zbilja bio korektan i da je želeo da spasava Srbe. �ak je išao dotle da putuje po Sr-biji i sa A�imovi�em drži zborove po unutrašnjosti. Prvo bi malo govorio A�imo-vi�, pa onda Turner na nema�kom, a ovaj bi prevodio otprilike ovako: ,,Ja znam da se mnogi od vas koji ste ovde ne slažete s nama, ja znam da vi u duši navijate za Engleze, ja vam ne zameran na tome što mislite, ali vam savetujem da ne pravite diverzije i da se ne izlažete represalijama. Rat se vodi i rešava na Istoku i tamo se odlu�uje, a ne zavisi od vas koji ste ovde. Ja se nadam da �ete biti razumni, da ne-�ete ništa uraditi što bi izazvalo represalije prema vama i vašim sugra�anima“. Imao je razumno držanje, za razliku od ostalih Nemaca, i stav koji je bio vrlo korek-tan. Ostali su se držali nadmeno i ponašali se kao viša rasa potcenjuju�i nas kao Bal-kance. Me�utim, kad je došao završetak rata on je izru�en, osu�en i streljan.

Zajedni�ka borba partizana i �etnika i obrazovanje Nedi�eve vlade

A�imovi�eva komesarska uprava nije dugo trajala, jer su u julu izbili ne-

redi u zemlji i pobune. I to sa dve strane: s jedne strane pokret otpora pod pukov-nikom Mihailovi�em, a s druge strane komunisti koje je predvodio Tito za koga se nije znalo �ak ni pravo ime. Oni su u po�etku delovali zajedno u borbi protiv oku-patora i oslobodili �a�ak, Kraljevo... Dolazilo je do sukoba i borbi, me�utim kako su u tim borbama ginuli nema�ki vojnici odmah su primenjivane represalije – po 100 srpskih glava za mrtvog Nemca i po 50 za ranjenog. Odmah na po�etku uvide-lo se da saradnja izme�u partizana i �etnika nije dovoljno iskrena i da komunisti


gledaju da više agituju za komunizam nego za borbu protiv okupatora. A ina�e se u Dražinom štabu, pa ni sam Draža, nisu slagali sa taktikom koja ne može da dove-de do oslobo�enja Srbije, ali bi mogla da dovede do istrebljenja Srba. Zbog tih ne-reda i zbog sve teže atmosfere koja je nastala posle toga, došlo se na ideju da se obrazuje vlada sa malo više autoriteta i izbor je pao na generala Nedi�a.

Nedi� je dotle bio ne u zarobljeništvu ve� u ku�nom pritvoru. Stanovao je na Slaviji, u Nemanjinoj ulici, i iz ku�e nije izlazio nikuda. I on se primio, tako-�e svestan da �e biti žrtva, ali je smatrao da je njegova dužnost da pomogne svom narodu. I tako je komesarska uprava bila obrazovana po�etkom maja, a ve� 15. av-gusta vladu je obrazovao general Nedi� gde je opet bilo zastupljeno više stranaka ali ne sve. Što se ti�e sastava komesarske uprave treba re�i da je baš moj prijatelj Laza Kosti�, koga �u sad da posetim u Cirihu (1974 – prim. aut.), ve� posle �etiri nedelje ispao iz uprave, jer je bio malo nervozan �ovek i govorio da je sa Nemcima nemogu�e sara�ivati i da želi da iza�e. A�imovi� ga je malo ko�io, govorio da ma-lo pripazi šta govori protiv Nemaca i da to oni uvek mogu da saznaju pa mu se mo-gu osvetiti. Rekao mu je da podnese ostavku iz zdravstvenih razloga. Tako je i bilo. On je ve� posle �etiri nedelje bio smenjen. Došao je drugi na njegovo mesto, a on više nije ulazio ni u kakvu vladu. Ipak mu je to smetalo i po neki put se na�e neko ko mu to zameri. Premda, kako rekoh, skoro svi su bili saglasni da ta komesarska uprava nije bila tako loša, jer je mogla da ublaži patnje Srba a da ne primi ni taj odijum niti taj politi�ki položaj kakav je imala Nedi�eva vlada i Nedi� li�no.

Racija 6. novembra 1941 Šestog novembra 1941. sprovo�ena su velika hapšenja naro�ito u Beo-

gradu, ali i po unutrašnjosti, svih elemenata za koje se smatralo da su protivnici Nemaca uopšte a pogotovu nema�kog režima, nacisti�kog sistema itd. To je bila velika hajka na masone, demokrate, napredne elementa – a ne na komuniste koji su ve� bili likvidirani ili hapšeni ili otišli u šumu, nego na socijaliste, republikan-ce, naprednije demokrate – sve tzv. levi�arske elemente. Me�u njima je bilo i lju-di koji su zaglavili a da nisu bili ni masoni ni levi�arski elementi, kao recimo Ra-doje Jankovi�, koji je bio moj i Milanov prijatelj, pre rata bio crnorukac, osu�en na 20 godina u solunskom procesu, ali se nije vra�ao u zemlju da ne bi izdržavao kaznu. Obratio se 1922. kralju Aleksandru, a ovaj mu je poru�io diplomatskim putem da može da se vrati. On je to shvatio kao da ne�e odgovarati i da ne�e iz-državati kaznu; me�utim, uhapšen je odmah na granici i sproveden u Požarevac. Dve godine je odsedeo u zatvoru od tih 20, ali je posle toga ipak izašao. Bavio se aktivno diplomatskom strukom. Bio je jedno vreme generalni konzul u Njujorku, a Milan ga je kao prijatelja i sposobnog diplomatu postavio za ambasadora u Al-baniji. On se tamo zamerio italijanskom ambasadoru grofu +anu i Milan je morao da ga ukloni, jer se ponašao suviše razmetljivo ne samo prema Ahmetu Zoguu i Arnautima ve� i prema Italijanima i njihovim predstavnicima. Bio je �ovek od autoriteta i malo težak za saradnju koja je odgovarala tim prilikama, ali ispravan i �ist �ovek koji nikako nije pripadao tzv. naprednim elementima. Bio je Ikoni�, koji


je bio dva dana ministar u Cvetkovi�evoj vladi koja je potpisala Trojni pakt. Janko-vi� mi je pri�ao da se kukavi�ki ponašao, jer ga je znao još od pre rata pošto su za-jedno bili u Mitrovici. Ikoni� kao republikanac i urednik Republike, a on kao crno-rukac.

Radoje Jankovi� je interesantan i po tome što mi je pri�ao kako je izvrše-no ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. On je aktivno u�estvovao u tome i detaljno opisao, a mene je jako interesovalo da iz usta jednog od o�evidaca i u�e-snika �ujem neke detalje. Na primer, kada su ubijeni iz revolverskih metaka, i kraljica koja je htela kralja da zaštiti svojim telom i kralj, oni su morali svaki od njih, pošto su imali u rukama isukanu sablju i pištolj, da sablju zabadaju u mrtva tela kako ne bi niko od njih mogao posle da kaže ja nisam, da uprljaju ruke kra-ljevskom krvlju za svaki slu�aj, jer se ne zna da li �e da uspe taj prepad. Šta ja znam kad su takvi elementi tamo upadali... a što se ti�e masona od njih su pohap-sili sitnu boraniju. Damjan Brankovi� za koga se znalo, iako je to bilo tajno druš-tvo, da je bio vrhovni majstor masonski nije bio uhapšen, ipak je uspeo nekako da se izmigolji. Bili su to i drugi, bio je uhapšen i Jaša Prodanovi� za koga sam ja intervenisao i uspeo kod A�imovi�a da ga on ipak oslobodi posle dva-tri dana, koji jeste bio republikanac i napredni element i vo� stranke, ali je imao ve� skoro 80 godina i nije mogao da predstavlja nikakvu opasnost po režim.

Hapšenje i osloba�anje Vladislava Ribnikara ...Me�utim, bude uhapšen i Vladislav Ribnikar. Ja tada nisam bio u Beo-

gradu ve� u Be�u i na putu za Ginzburg da tamo uredim pitanje duga Vremena prema fabrici koja nam je liferovala rotaciju. Po knjigama se videlo da se taj dug više ne vodi; me�utim znao sam da je ostalo tri miliona duga, dva miliona smo otplatili dok smo bili u Vremenu, ostalo tri miliona po knjigama se ne vidi šta je, a pošto smo trebali da uradimo fuziju sa Politikom bili su nam potrebni podaci da li je ta mašina naša ili nije itd. Kada sam se vratio saznao sam da je Vlada Ribni-kar uhapšen i pored toga što je bio blizak upravi, figurirao i dolazio skoro svaki dan, aktivno sara�ivao sa prvim urednikom ali i docnije sa Mladenovi�em. Me-�utim, njega su osumnji�ili ako ne kao komunistu – �lana partije – ono kao njiho-vog pristalicu. Bila je tu neka gadna denuncijacija protiv njega. �im sam se vra-tio saznao sam to i bilo mi je vrlo neprijatno kako to da on bude uhapšen.

Posle nekoliko dana, krajem novembra 1941, do�e kod mene u kancelari-ju na prvom spratu tre�a žena Vlade Ribnikara, Jara Ribnikar. On se tri puta že-nio. Prvi put sa jednom mladom lepom Ruskinjom kada je sa 25 godina kao di-rektor Politike, više nominalno nego stvarno, išao u Moskvu. To je bio prvi slu�aj da jedan srpski novinar ide u Moskvu i tamo su ga bogzna kako lepo do�ekali i upoznali sa jednom mladom, vanredno lepom Ruskinjom. On se zaljubi u nju, mada je u Beogradu imao verenicu Stanu, �erku poznatog trgovca hartijom (za-boravio sam prezime), poznata li�nost koja se kasnije tako�e malo bavila knji-ževnoš�u. On se oženi u Moskvi tako da su posle imali problema, kako mi je pri-�ao Tanovi�, da ga razvedu jer ona krene sa njim, a on je došao Berlin jer nije


smeo u Beograd. Imao je verenicu a i malo se rashladio, jer je imao legalan za-kleti brak. I onda krenem ja, pri�a mi Tanovi�, u Berlin kod našega poslanika Ba-lugdži�a koji je bio prijatelj i pisao za Politiku i potpisivao se šifrom XYZ, pišu�i kvalitetne i interesantne �lanke za spoljnu rubriku. Sa njim oni uspeju da nagovo-re Ruskinju da uz odgovaraju�u nov�anu naknadu pristane na razvod braka. Pri�a Tanovi� da je bila vanredna lepotica, Vlada je imao njene slike i obu�ene i neo-bu�ene, kaže lepotica, sa oduševljenjem mi je pri�ao se�aju�i se tih momenata. Me�utim, on se posle vratio u Beograd i ipak oženio tom Stanom koja ga je ka-snije ostavila i pobegla za jednog jevrejskog lekara Klajna (Hugo – nap. aut.), a Vlada Ribnikar se onda oženio njenom drugaricom i prijateljicom Jaroslavom Hajek �iji je otac predavao klavir njegovoj bivšoj ženi Stani.

Sada je njegova tre�a žena gospo�a Jara koju sam poznavao, jer smo se Vlada Ribnikar i ja �esto vi�ali na prijemima i sve�anim ve�erama na koje su po-zivali direktore Vremena, Politike, Pravde itd. Tu smo se sastajali i naši li�ni od-nosi su bili korektni. Išli smo na igranke u Ruski car, on je igrao sa mojom a ja sa njegovom ženom, tako da je to bilo i li�no prijateljstvo i poznanstvo. Ona je doš-la kod mene i kaže: „Vi znate da je Vlada uhapšen“. Rekoh: „Znam i ve� sam se interesovao za njega i nastojim kako mogu nešto da pomognem da ga izvadim“. Ona re�e: „Hvala, ali evo i mi smo došli na jednu ideju koja �e možda da pomog-ne“ i pruži mi jedan tabak hartije koji nije bio ceo ispunjen. Upitah šta je to. „To je izjava koju bi trebalo da potpišete ako ho�ete, vi ili neke još druge li�nosti ko-jima �emo se obratiti“, i po�e da mi govori šta je unutra. Ja sam je prekinuo, po-krio rukom tekst pisma koje je donela i rekao: „Sve što mogu da uradim da ga iz-bavim iz zatvora, potpisujem na nevi�eno“. I potpisao sam tekst. Ona je bila dirnu-ta, zahvalila se, otišla i na kraju obišla još neke. Potpisali su Tanovi�, Gliši�, valjda i još desetak uglednih li�nosti. Znatno docnije, ja sam saznao i sadržinu toga pisma. U svakom slu�aju to je bilo dovoljno da Vlada Ribnikar bude pušten sa Banjice, gde je bilo vrlo opasno biti u to vreme jer to su bili kandidati za streljanje kad god je trebalo vršiti neku odmazdu. On je istoga dana pošto je saznao od žene kako je pušten došao u moju kancelariju u podne, samo što je svratio do ku�e, i po�eo da mi zahvaljuje. Ja sam ga prekinuo i rekao da nema potrebe da mi se zahvaljuje, jer sam u�inio ono što je bila moja dužnost i uveren sam da bi i on da je na mom me-stu isto u�inio za mene. On je to pre�utao, još jednom mi se zahvalio i otišao.

Kako je „Politika“ prvi put prodata Nemcima 1941 Borislav Peki�: Kakva je bila sadržina pisma? Dragi Stojadinovi�: Pošto je sadržina pisma bila vezana za jedan drugi

momenat u vezi sa akcijama i preduze�em, možda je zgodno da kažem kako je teklo. Novembra 1943, ili oktobra a svakako u drugoj polovini, kaže mi Švarc-kof, koji je bio upravnik štamparije i stanovao u istoj zgradi (ja na tre�em on na �etvrtom spratu i bili smo �esto u vezi zbog štamparije koja je bila u njihovim ru-kama), da je Ribnikar ponudio da proda akcije Politike i Srpskog grafi�kog pred-uze�a. „To nas Nemce interesuje, ja sam razgovarao sa nekim našim ljudima koji


su zainteresovani i Nojhauzen je zainteresovan za otkup, ali ja bih hteo da �ujem šta vi o tome mislite – da li li je to u redu, nije u redu, može li on to da prodaje, je li ovlaš�en ili nije“. Rekoh: „Ne znam ta�no. To bi trebalo da vidimo, da razgo-varamo s njim. Koliko znam, ve�inu akcija ima njegova majka, odnosno njegova tašta, odnosno njegova ma�eha koja sad nije tu nego sa �erkom u Rimu, tako da on to drži i kod njega su akcije stvarno, a da li on može da prodaje ili ne to ne znam.” „Najbolje je da ga pozovemo pošto on ne govori nema�ki, a ja ne znam srpski, pa ako ho�ete da prevodite i vi tuma�ite pa �emo da vidimo kako stoji ta stvar“, re�e Švarckof. Tako je i bilo. On je došao u kancelariju kod Švarckofa kao i ja, a onda ga je Švarckof preda mnom upitao: „Jeste li Vi ovlaš�eni? Je li možete vi da prodajete?“ „Kako da ne“, odgovorio je, „to je porodi�no, mogu, ja �u to da obra�unam sa sestrama, sa mojom ma�ehom, tu neme nikakvih smetnji“. Onda je pitao pošto je, a Ribnikar je rekao po nominalnoj vrednosti. Kad se odbi-je Tanovi�evo, Dišino u�eš�e i ovoga Milenovi�a – ako se ne varam, 7 ili 8 mili-ona dinara imala je porodica Ribnikar, što Vlada, što njegov brat Miroslav, nje-gova ma�eha i njene dve �erke, njegove polusestre, oko 7,5 do 8 miliona bila je cena. Kad se to dogovorilo i pre nego što je Ribnikar pošao, Švarckof mu je re-kao: „Slušajte, nemojte da mislite da smo mi Nemci tako glupi kako vi nas za-mišljate. Mi znamo zašto vi ovo prodajete i vaše rezonovanje. Vi mislite ovako: Dajte da je izvu�em od Nemaca gotovinu jer mi trebaju pare pa kad do�u naši oni �e meni vratiti preduze�e natrag bez obzira da li sam imao pravo da ja to proda-jem ili ne. Je li tako? Ribnikar se na ovo nasmeja pomalo ironi�no... Nije deman-tovao ništa a opet nije ni potvrdio, ni da ni ne, ali to je više zna�ilo da potvr�uje nego da demantuje. Takav je njegov stav i držanje bilo. Oni su brzo to likvidirali i on je primio pare. Posle nekoliko dana dolazi kod mene Tanovi� i kaže: „Nešto se strašno desilo“. „Šta?“, upitah. „Znate šta je sa Vladom Ribnikarom? On je otišao u šumu“. Rekoh da to nije mogu�e. On re�e da jeste i da sluša stalno Radio Jugoslaviju. To je ruska stanica Tiflisun, da je sad u štabu kod Tita, gde kažu da je �ak dobio funkciju pomo�nika ministra vojnog.

Borislav Peki�: To nije bilo ta�no? Dragi Stojadinovi�: Ne, bilo je, ovaj je slušao stanicu. I ne samo to. Pre

desetak dana došao je kod mene Ribnikar i rekao da je decu ostavio kod starih te-taka, da li su bile udovice ili nisu, kako bi navodno okre�io stan. I on je jedno de-te izbeglicu iz Bosne koje su usvojili i to petoro dece natovario tim tetkama da ostanu privremeno dok navodno ne ofarbaju svoj stan, devašizaciju da prave. Ali umesto devašizacije stana oni su pobegli u šumu. I sad su tu decu natovarili tim starim tetkama. Ali to nije ni pola jada, nego šta �emo mi da radimo što smo ga-rantovali za nega. „Šta smo garantovali?“, upitah. „Kako ne znaš? Imam kopiju, done�u vam“. I on donese kopiju i kad pogledam a ono: „Mi dole potpisani ga-rantujemo i jam�imo da Vladislav Ribnikar nikad nije nikada pripadao nijednom tajnom pokretu zna�i nije bio mason, da nije bio ni �lan ni simpatizer komunisti�-ke partije.“

Borislav Peki�: Pa to nije bilo ta�no! Dragi Stojadinovi�: Naravno. Tre�e, da on nema uopšte jevrejske krvi i

mi se tu ispotpisivali nas desetak...


Borislav Peki�: To je svinjarija i podlost! Dragi Stojadinovi� Strašno, jeste podlost, ali eto takav je on bio i sad se

mi sastanemo i pozovemo sve te potpisnike... Borislav Peki�: Na to bi trebalo podsetiti Jaru! Dragi Stojadinovi�: Ja sam hteo da pišem njemu kakav je on i tako da-

lje, jer posle �e se ispostaviti, ako ho�eš ja �u ti i to ispri�ati, kakav je bio prili-kom su�enja meni.

Borislav Peki�: To me interesuje, jer je to nastavak ovog. Ali to je druga tema...

Dragi Stojadinovi�: Možda �ak i finale ove teme – odnos prema tom iz-dava�kom preduze�u Politika, Vreme i šta ti ja znam. Bilo kako bilo, to su potpi-sali i Diša i njegov sin Mira i ovaj Mi�a... Stefa... Kako se zvao novinar koji je pisao pozorišne komade?

Borislav Peki�: Mi�a Dimitrijevi�. Dragi Stojadinovi�: Da, i on je potpisao. Sastali smo se nas desetak i ve-

�amo šta �emo da radimo, kako �emo da se branimo, sad �e Nemci da nas uzmu na odgovornost. Ja onda kažem otprilike ovako: „Mi smo garantovali da nije do tada, ali nismo mogli garantovati da ne�e biti. On je mogao posle toga da pristupi i partiji“. U stvari ja sam tek iz njegove biografije video da je tek 1944. zvani�no primljen za �lana. Ali je bio u tom otporu, on ima spomenicu iz 1941. godine...

Borislav Peki�: U njegovoj ku�i je... Dragi Stojadinovi�: U njegovoj vili na Dedinju, koja je sad muzej, bio

je proglašen ustanak. Ali formalno, nije bio �lan partije iako je bio filokomunista, salonski komunista. Tako su ga nazivali i smatrali da je on njihov, crven. „Jeste“, kaže Tanovi�, „to bi mogli da kažemo, ali ako Nemci kažu: kada je brže avanzo-van da od taze redova postane pomo�nik ministra vojnog. To ne�e da upali“. Od-govorih da �emo ipak možda mo�i da se izvadimo, jer je tu garanciju potpisao i dr Ferdinand Gruber. Jara je uspela i njega da ubedi. On, znaju�i da je Vlada an-gažovan, da je potpisao u ime preduze�a i Obnovu, da se eksponirao, da tu sara-�uje, dolazi u redakciju, da je ure�ivao Obnovu kao i Novo Vreme, da je pušten iz zatvora, da ništa nisu imali protiv njega, da je dve godine tu dolazio i radio, pre-ma tome garantuje da je stvarno Ribnikar na liniji. Zahvaljuju�i tome što �e Gru-ber sada morati sebe da vadi, mi smo smatrali da �e sve dobro da pro�e. U stvari, oni su zaboravili na garanciju; niko nije vodio ra�una i nije se setio da poveže te dve stvari, tako da nismo imali nikakve neprijatnosti u vezi s tim.

Ima još jedan momenat koji je interesantan za moje i Ribnikarovo drža-nje malo docnije. U vreme pregovora i razgovora Ribnikara i Švarckofa o prodaji njegovih akcija, Švarckof mi re�e da je saznao od svoga prijatelja koji je bio šef policije tzv. Gestapoa, dr Emanuela Šefera (koga sam tako�e poznavao li�no, jer sam intervenisao za mnoge naše uhapšene, npr. Slobodana Suboti�a i celu poro-dicu, ženu mu i brata i još neke omladince Milanove, za trojicu novinara itd.), da je �uo da �e Vlada Ribnikar biti ponovo uhapšen, jer su sad saznali da je bio �lan partije i da je bio komunista. Ja rekoh da je to vrlo neprijatno, da ako prodaje ak-cije iz zatvora to �e izgledati kao da mu otimate akcije i da �e loše da deluje na moral ostalih novinara i urednika koji �e da kažu: „Pa kad hapse Vladu Ribnikara


šta je ostalo za nas?“ „Mislim“, rekoh, „da nema dovoljno dokaza“, jer tada ni-sam znao za pri�u koju mi je docnije ispri�ao Tanovi� – za te njegove ženidbe i za taj otkup, da je bio crven i sve to. Tanovi� je to pre�utao, a sad kada je Ribnikar otišao u šumu sve je ispri�ao. Prema tome stvarno sam verovao da je nabe�en komunista, salonski komunista, jer da je stvarno bio neki �lan otišao bi u šumu i ne bi �ekao Nemce posle 22. juna. I uspem da ubedim Švarckofa, a on je ubedio dr Šefera da ne hapsi Ribnikara, a ovaj je uskoro otišao. Izgubio se iz Be-ograda, odveo decu kod tetaka, a on otišao u šumu. Tako sam mu još jednom spa-sao glavu, mada on to nije znao. Nikad mu nisam rekao da mu je predstojalo hap-šenje i da sam mu spasao život.

Borislav Peki�: Da li je dao neki dinar tim tetkama? Dragi Stojadinovi�: Nije dao ništa. To je najinteresantnije. Te njegove

tetke su živele oskudno i siromašno i Tanovi�... Borislav Peki�: A on je pare primio... Dragi Stojadinovi�: On je primio pare. Šta je radio s tim milionima ne

znam, ali pare tetkama nije dao. Žalio mi se Tanovi� da te jadne žene koje su živele oskudno sad treba da hrane još petoro dece: dvoje iz prvog braka, dvoje iz drugog i ono jedno koje su on i njegova žena Jara usvojili, izbeglicu iz Bo-sne. Mi smo se sastali, dogovarali kako da se branimo i nekako to je prošlo jer je izjavu da nije mason, da nije �lan tajnih organizacija, da nije komunista i da nije imao jevrejske krvi, na sre�u potpisao i dr Ferdinand Gruber, koji je bio i njegov li�ni prijatelj tako da je on, da bi sebe spasao, morao da vadi i nas, pa je tako ta stvar zataškana. I tako taj naš garanti tih njegovih osobina, koje on nije imao, naprotiv on je o�evidno bio komunista itd., nije ipak imao posledi-ca po nas.

O Srbima i Nemcima i bombardovanju Beograda

17. aprila 1944 Dragi Stojadinovi�: Jedan nema�ki novinar i književnik mi je pri�ao:

„�udni ste vi Srbi. Ja sam u�estvovao u pohodu na Poljsku, Francusku, Belgiju, Holandiju, Dansku. Mi koji smo pripadali prvim jurišnim trupama, kada bi nasta-lo primirje razišli bismo se po gradu, po kafanama. Opšta pojava je bila da su Francuzi, Holan�ani i Danci pre�utno jedan po jedan napuštali kafanu; nije bilo javne demonstracije ali smo najedanput ostajali sami. Jedino ovde u Beogradu, kod vas Srba, ne samo da nisu odlazili ve� su �ak i dolazili...

Borislav Peki�: Ne�e Srbin iz kafane. Dragi Stojadinovi�: „Ne�e on“, kaže, „ali ga interesuje da sa nama stupi

�ak i u kontakt i u vezu. Ne znaju naš jezik, mi ih �ak i ne razumemo, oni se na-ma smeškaju, nude nas da pijemo. To je nešto na šta nismo navikli i što ne razu-memo“. Rekoh: „To je naš specijalitet, mentalitet srpski – mi smo gostoprimljivi, gostoljubivi, pa se to odražava �ak i prema protivniku“. Utoliko pre što je ta naša ratna nevolja kratko trajala i nije bilo velikih žrtava ni izginu�a tako da se nije osetila neka velika animoznost prema nema�kim vojnicima, valjda to objašnjava


tu pojavu. ...Prilikom bombardovanja Beograda 17. aprila 1944, koje je bilo mno-go ja�e i žeš�e nego prethodnog dana i kada je ošte�eno i Vreme jer je u nepo-srednoj blizini zgrade u pre�niku od 100 do 200 metara palo 37 bombi i to kao te-pih vezane 4–5 bombe da bi efekat bio što ve�i, pala je i jedna bomba koja se na nema�kom zvala blindtrefer, tj. bomba koja se zarila u zemlju a nije eksplodirala To je bila bomba od 2.000 kg, najve�a koju su saveznici bacili na Beograd. Sre-�om bomba nije eksplodirala, ina�e bi sigurno srušila bar deo te velike zgrade s lica. �im se saznalo da je završeno bombardovanje, kad smo izašli na ulicu videli smo da suprotna strana De�anske ulice, preko puta Vremena, više ne postoji i da je razrivena – kao da nije ni postojala. Stradao je i zatvor Aleksandrovoj ulici i ceo niz ku�a...

Borislav Peki�: I zatvorenici. Dragi Stojadinovi�: Verovatno su i oni mnogi tu stradali, kao i mnogi

koji su živeli s te strane ulice. O�igledno da su Vreme i njegova visoka zgrada od belog mermera bili lako uo�ljiv vojni cilj koji su saveznici namerno ga�ali, ali ga nisu pogodili u toj meri da bi onemogu�ili život i rad štamparije. Jer koliko je bi-la ošte�ena fasada i mala šteta nanesena, zadnja zgrada gde je bila štamparija nije bila ošte�ena, možda prozori i nešto bezna�ajno. Bilo je važno šta �e biti sa tom bombom i meni je bilo malo neprijatno da li �e da eksplodira ili ne�e da eksplo-dira. Švarckof mi je pri�ao da se obratio vojnim i policijskim vlastima koje su mu dodelili petoricu zatvorenika, mla�ih ljudi, da oni polako pod njihovim ruko-vodstvom izvade tu bombu i da joj skinu glavu-upalja�. I tako je i bilo, oni su se mu�ili, polako su nekoliko sati tu kopali. Tu su bili i nema�ki vojnici, vojni stru�-njaci i Švarckof koji je to gledao. Kaže, posmatrao sam ih dok su se preznojavali, unezvereno gledali i bojali se da li �e svakog momenta do�i do eksplozije. Vrlo su oprezno to radili, proširivali su rupu, vadili materijal i kamenje iz zemlje. I na-jedanput se pojavila ta ogromna bomba i sad je ceo vic bio da se oslobodi glava. Kad su završili taj prvi deo došli su vojni stru�njaci koji su polako, znaju�i vrstu bombe, odšrafili i skinuli upalja� i na taj na�in onemogu�ili eksploziju. Kad je to bilo svršeno, dali su ga Švarckofu koji je pokazao kako izgleda upalja� te bombe i pozvao mladi�e u zgradu, njih petoricu koji su to radili. To su bili skromni mla-di�i, 20–25 godina. Nisam mogao da ocenim da li su pripadali jednom ili drugom pokretu ali su najverovatnije bili �etnici, pošto su komuniste držali na Banjici i brzo likvidirali, a i nije ih ni bilo tako mnogo. Mnogo je više bilo uhapšenih �et-nika i njihovih simpatizera iz Beograda i okoline. Švarckof ih je �astio rakijom i uveravao da �e svi biti pušteni – ne znam da li se to i desilo.

Poznanstvo sa Nikolom Teslom 1938 Ja sam u Americi najviše polagao na Nikolu Teslu, slavnoga nau�nika

koga sam 1938, kad sam bio tamo, jako zadužio, odnosno omogu�io mu da od moga brata predsednika vlade i ministra spoljnih poslova dobije malu pomo� oko 500 dolara mese�no, jer je živeo vrlo oskudno. On je bio dirnut tom pažnjom, primio me i ostali smo nekoliko sati u razgovoru. Za tu priliku se �ak odenuo u


starinski gerok grao boje. Imao je i jedan grao cilinder, štap i rukavice po nekoj modi kao da je išao na konjske trke u Epsom ili Derbi pre Prvog svetskog rata. Jedan divan i interesantan �ovek kao pojava, isklesan kao u granitu, oštrih crta, orlovskoga nosa, tankih usana, visokog �ela – impozantna figura koja je ve� sa-mom svojom pojavom ulivala autoritet i poštovanje. Mi smo dugo razgovarali, a ono što je mene najviše dirnulo bila je njegova briga i ljubav prema otadžbini ko-ju nije zaboravljao. On je rekao da je na putu da usavrši tzv. zrake smrti, o koji-ma se govorilo a o kojima nije hteo da raspravlja sa novinarima jer je govorio da oni idu za senzacijama a ne za stvarnim nau�nim radovima. „Ali ako to usavršim i uspem kao što se nadam“, kaže, „ja to ne�u dati ni Amerikancima a još manje Rusima, ve� �u dati Jugoslaviji jer znam da ona to ne�e zloupotrebiti, ali �e joj dobro do�i da se brani u slu�aju napada od neke ve�e sile“. Imao sam i drugih prijatelja...

Borislav Peki�: Da li se on ose�ao srpski? Dragi Stojadinovi�: Apsolutno srpski. Voleo je i Srbiju svoju užu do-

movinu, voleo je i Jugoslaviju, a kad sam ga pitao zašto ne do�e da obi�e zemlju posle toliko vremena rekao mi je: „Dok sam bio mla�i nisam imao vremena, jer sam se posvetio i odao potpuno nau�nom radu. Me�utim, sada ne bih podneo put dok se ne usavrše avioni. Ja sam ube�en da �e do�i dan kada �e se okean mo�i preleteti za tri sata“. Meni je to izgledalo malo kao fantazija i nisam mogao da verujem da �e se to stvarno ostvariti, doduše ne za života njegovog jer je umro 1947, ako se ne varam ili nešto malo ranije. U svakom slu�aju video sam da je još uvek aktivan, da se bavi pronalascima, nau�nim istraživanjima i da ne zabora-vlja svoju domovinu Jugoslaviju.

Draži gledao u bob ...Onda je kod Draže u štabu bio skoro od po�etka u propagandnom ode-

ljenju i moj dopisnik iz Sarajeva, Miro Borojevi�, Bosanac, koji je docnije bio osu�en i bio sa mnom u Mitrovici...

Borislav Peki�: Puno sam bio sa njim. Dragi Stojadinovi�: Ma nemoj! Borislav Peki�: Da, kako da ne. Visok, crn, nervozan. S njim sam vodio

vrlo duge i vrlo zanimljive razgovore... Dragi Stojadinovi�: Da, crn, sa malom bradom. On je bio i sa mnom u

Mitrovici jedno vreme. Borislav Peki�: Video sam ga kasnije u Sarajevu. Posle ne znam šta je

bilo s njim, bio je bolestan... Dragi Stojadinovi�: Bio je jako bolestan, nervozan. Bio je osu�en na 15

godina pa su ga posle osam pustili... Jer on nije bio nikakva važna �injenica. On je bio stvarno u štabu kod Draže u propagandnom odeljenju, ali Draža je imao poneki put malo sklonosti da veruje, pa dobro ne baš da veruje ali da pušta da mu ovaj gleda malo u bob i da mu prori�e šta �e biti i kako �e. Ovaj je bio majstor u tome i to mi je pri�ao ne Borojevi� nego �uro �urovi� kad smo se našli u Mitro-


vici. Kaže, on gleda tamo u bob pa priziva duhove. Jednom prilikom rekao je da �e da prizove duh Napoleona da ga pitaju šta on misli šta �e biti. Pred nama kad je uspostavio vezu on upita: „Može li srpski narod da se izvu�e iz ovako teške si-tuacije?“, a Napoleon odgovara: „Ne mere“.

DRAGAN ALEKSI+, nau�ni saradnik Institut za noviju istoriju Srbije 94(497.1)"1941/1945"(093.2) Beograd, Trg Nikole Paši�a 11 343.322(497.1)"1941/1945"(093.2)

ROBERT KRONHOLC – JEDAN POGLED NA PITANJE KVISLINGA

Pojam kvisling po�eo je da se upotrebljava u politi�kom re�niku još za vreme Drugog svetskog rata za lica koja su tokom okupacije zbog bliskosti s po-liti�kom ideologijom okupatora u�estvovala u aparatu doma�e uprave. Iako je odnos izme�u okupatora i doma�e uprave (bez koje nije bilo mogu�e da se održi javni poredak u okupiranoj zemlji) bio regulisan me�unarodnim konvencijama,1 nacisti su, krše�i na�ela me�unarodnog prava, primoravali doma�u upravu da se dodatno angažuje u korist okupatora. Nema�ka je na to bila prisiljena jer su u uslovima totalnog rata koji je vodila od druge polovine 1941. u prvi plan izbili, kao vitalni interes i neodložna potreba, o�uvanje bezbednosti okupacionih trupa i stavljanje svih privrednih i ljudskih resursa u funkciju pove�anja sopstvenog rat-nog potencijala. Zato je, uvode�i svoje zakonodavstvo, proizvodnju i rad u okupi-ranim zemljama tretirala kao deo svoje privredne delatnosti. Budu�i da za spro-vo�enje ovih ciljeva nije bio dovoljan okupacioni aparat bilo je neophodno i u�eš�e doma�e uprave, što je njeno delovanje izvelo iz me�unarodnih pravnih okvira o okupaciji. Kako se vlast okupatora više udaljavala od usvojenih me�u-narodnih zakona o okupaciji, �elnici doma�e uprave, svesni posledica svog iona-ko nezahvalnog angažovanja, postajali su sve neefikasniji u vršenju vlasti. Stoga su nacisti�ki prokuratori �elnike doma�e uprave morali da traže me�u ideološkim istomišljenicima.2 Jedan broj ljudi, me�utim, koji je imao razli�ite politi�ke po-glede od nacisti�kih, ipak je u�estvovao u vlasti jer je smatrao da je autoritativna doma�a uprava manje zlo od neposredne vlasti okupatora, ulaze�i na taj na�in u kolaboraciju. Stoga su svi režimi u okupiranim evropskim zemljama u Drugom svetskom ratu, u kojima je Nema�ka sprovode�i svoje politi�ke ciljeve i privred-ne potrebe kršila me�unarodno pravo, imali elemente kolaboracije. U zemljama u kojima je angažovanje doma�e uprave za vreme okupacije ostalo u okvirima me-�unarodnih konvencija, nije bilo kolaboracije.3 Saradnike okupatora koji su iz

1 Odnos okupatora i doma�e uprave za vreme okupacije regulisan je �l. 42–56 �etvrte

Haške konvencije o ratnom pravu iz 1907. 2 Nemci su za vreme okupacije u vlast delimi�no uklju�ili nacisti�ke i pronema�ke par-

tije u Holandiji, Belgiji, Danskoj i Norveškoj. Piter Kalvikorezi–Gaj Vint, Totalni rat, Beograd 1987, 208.

3 Primer je šest malih britanskih ostrva koje je Nema�ka okupirala u Drugom svetskom ratu, �ija je lokalna uprava ostavljena s nalogom vlasti „za saradnju sa okupatorom uz poštovanje me�unarodnih zakona“. Posle rata niko od �elnika uprave nije optužen za kolaboraciju.

Dragan Aleksi� Istorija 20. veka, 2/2007 154

ideoloških ube�enja služili okupatoru, savremenici su nazvali prema norveškom oficiru i politi�aru Vidkunu Kvislingu (Vidkun Quisling)4 koji je svojim izrazitim pronacisti�kim delovanjem, još pre izbijanja Drugog svetskog rata, postao perso-nifikacija izdaje.

U Jugoslaviji ovaj izraz po�inje da se upotrebljava na samom po�etku ra-ta. Jugoslovenska vlada u izbeglištvu koristila ga je za ustaški režim u Hrvat-skoj.5 U propagandnoj terminologiji KPJ upotrebljavan je za �elnike marionet-skih vlada uspostavljenih u Jugoslaviji.6 Jugoslovenski komunisti u svom obra�a-nju javnosti nisu spominjali Savet komesara, prvu doma�u upravu u okupiranoj Srbiji, gotovo dva i po meseca posle njegovog formiranja.7 Tek posle napada Ne-ma�ke na Sovjetski Savez, propaganda KPJ je u oštroj retorici prozivala �elnike komesarske uprave pojedina�no, ali nije ocenjivala karakter Komesarijata.8 Me-

4 Vidkun Kvisling, bivši ministar u norveškoj vladi, ve� 1933. osnovao je u svojoj zemlji

Nacionalni zbor (Nasjonal Samling), pokret koji je propagirao ideju nacionalsocijalizma. Pred rat je uspostavio kontakt s nacistima u Nema�koj, odnosno s Alfredom Rozenbergom (Alfred Rosenberg) šefom posebnog odeljenja nacisti�ke partije koje se bavilo propagandom u stranim zemljama. Ro-zenberg je procenio da se Kvislingova aktivnost može iskoristiti za nema�ke planove u Skandinavi-ji. Kada je krajem 1939. porastao strateški zna�aj norveških luka zbog transporta rude gvož�a iz Švedske za Nema�ku, nacisti su se zainteresovali za Kvislinga. Prvobitna uloga norveškog naciona-liste je bila da podrije vlast u svojoj zemlji u skladu s nema�kim potrebama. Posredovanjem admi-rala Redera (Erich Räder), na�elnika štaba nema�ke mornarice, Kvisling je 14. decembra 1939. po-setio Hitlera i podneo mu plan za sprovo�enje državnog udara u Norveškoj. Hitler, koji je želeo da svoje planove vezane za Skandinaviju drži u tajnosti, odbio je tu zamisao, ali je ve� sutradan izdao nare�enje da se pripremi plan za invaziju Norveške. Za vreme nema�ke agresije, aprila 1940, Kvi-sling je otvoreno pomagao nema�ke trupe. Po�etkom 1942. imenovan je za predsednika vlade u okupiranoj Norveškoj. &�� , * �� (` � �� ), �� 1, 508–509; P. Kalvokorezi, G. Vint, n. d., 96.

5 Prvu kvalifikaciju ustaške vlasti dao je potpredsednik vlade dr Juraj Krnjevi� u izjavi specijalnom dopisniku lista New York Times na Srednjem istoku 9. maja 1941. Izjavio je da su Nemci i Italijani po�inili zlo�ine protiv jedinstva hrvatskog naroda time što su podelili hrvatsku te-ritoriju „i pored obe�anja datih kvislinzima da �e zadržati teritoriju u celini“. Krnjevi� je dalje re-kao da se Hrvatska nalazi pod neposrednom nema�kom okupacijom, „ili pod upravom marionet-skog režima u Zagrebu. – =�� &�� Z��;� 1941–1945, � �� 2004, 27.

6 U proglasu iz sredine maja 1941, koji je CK KPJ uputio nema�kim i italijanskim vojni-cima na teritoriji Jugoslavije, kaže se: „Vaši vlastodršci namenili su podjarmljenim narodima mari-onetske vlade koje su sastavljene od najomraženijih reakcionara doma�e buržoazije – razne Petene, Kvislinge, Paveli�e itd.“ – Josip Broz Tito, Sabrana djela, knj. 7, Beograd 1979, 14.

7 Proglas Politi�kog biroa CK KPJ, napisan posle sednice održane 4. jula 1941. u Beogra-du, na kojoj je doneta odluka da u svim krajevima Jugoslavije po�ne oružana borba. Proglas je ob-javljen 12. jula 1941. – Isto, 51–54.

8 U proglasu koji je CK KPJ 25. jula 1941. uputio narodima Jugoslavije, za pripadnike doma�e uprave u Srbiji se kaže: „Srbi! Vama su okupatori nametnuli za komesare i upravu najgore izrode i izdajnike srpskog naroda. Sami nema�ki okupatori ose�aju se suviše slabi da bi održali svo-ju okupatorsku vladavinu i plja�kali srpski narod; zato su našli doma�e sluge, ubice i dželate u licu A�imovi�a, Dragog Jovanovi�a, Ljoti�a, policijskih škorpija: Vujkovi�a, Kosmajca, Radana Gruji-�i�a itd.“ Isto, 60–63. – Može se samo pretpostaviti da se jugoslovenski komunisti nisu oglašavali o srpskoj upravi jer je Srbija bila jedino podru�je okupirane Jugoslavije u neposrednoj nadležnosti nema�ke vlasti, a Nema�ka je do 22. juna bila u savezu sa Sovjetskim Savezom. Tek posle po�etka agresije osovinskih saveznika na SSSR, KPJ je, kao disciplinovana filijala Kominterne, u intenziv-noj kampanji za podizanje ustanka prozvala i �elnike srpske uprave. – Druga pretpostavka bi bila da Savet komesara, �ak ni u percepciji njegovih protivnika, nije odavao utisak marionetske uprave, ve� nastavak funkcionisanja doma�e administracije pod okupacijom. O doma�oj upravi u Srbiji, us-postavljenoj 1. maja 1941, nije se se oglasila ni jugoslovenska vlada u izbeglištvu.

Robert Kronholc – Jedan pogled na pitanje kvislinga 155

�utim, „vladu narodnog spasa“ Milana Nedi�a, jugoslovenski komunisti su od-mah uporedili s Kvislingovim pokretom u Norveškoj.9 Treba imati u vidu da je Norveška u to vreme bila pod neposrednom nema�kom upravom na �ijem �elu je stajao civilni rajhskomesar koji je upravljao zemljom preko regionalnih pomo�ni-ka. Tek po�etkom 1942, po nare�enju Hitlera, Kvisling je imenovan za premije-ra.10 Stoga svako pore�enje s Kvislingom vladom predstavlja ekstremno tuma�e-nje kolaboracije jer se dovodi u vezu s postoje�im pokretom i odre�enom ideolo-gijom, što u slu�aju generala Nedi�a nije postojalo.

Državna komisija za utvr�ivanje zlo�ina okupatora i njihovih pomaga�a koristila je termin kvisling za lica koja su tokom okupacije direktno u�estvovala u vlasti i zauzimala visoke funkcije u doma�oj upravi, propagandnoj aktivnosti, privrednoj delatnosti i policijskoj službi. Kvislinzima su ozna�eni i pripadnici po-kreta koji su propagirali nacisti�ku ili fašisti�ku ideologiju i društveno ure�enje.11

U prvim radovima jugoslovenske istoriografije o Drugom svetskom ratu, izuzimaju�i zagrani�nu produkciju, termin kvisling dobija šire tuma�enje i uda-ljava se od izvornog zna�enja. Saradnici okupacione uprave nazivani su, uglav-nom, sluge okupatora ili doma�i izdajnici.12 Termin kvisling po�inje da se koristi od sredine 50-ih godina, za lica koja su se otvoreno stavila u službu okupatora.13 Istovremeno je, ali u manjoj meri, za isti vid saradnje koriš�en termin kolaboraci-ja.14 Pri tom se nije pravila razlika da li je prisustvo doma�ih predstavnika u viso-kim funkcijama doma�e uprave imalo veze s istinskim prihvatanjem odre�ene ideologije okupatora ili je bilo podstaknuto drugim motivima. Za doma�u istorio-

9 Bilten Glavnog štaba NOPOJ, br. 4 od 3. septembra 1941, ironi�no je komentarisao do-ma�u upravu u Srbiji koju je 29. avgusta obrazovao general Milan Nedi�: „Pri�a se da je Majka Fon Dankelman ostala je u životu, ali bi�e nesre�na zbog toga što �e morati da hrani svoje najnovije �e-do ludoga Hitlera u dlaku sli�no Kvislingu, Hitlerovom prvoro�en�etu u Norveškoj. �edo vješta�-ki, da bi ostalo u životu“. – Isto, 10.

10 Na �elu okupacione uprave u Norveškoj nalazio se rajhskomesar Jozef Terboven (Josef Terboven) koji je bio odgovoran samom Hitleru. – P. Kalvokorezi, G. Vint, n. d., 206, 208.

11 Odluka o osnivanju Državne komisije za utvr�ivanje zlo�ina okupatora i njihovih po-maga�a doneta je na Drugom zasedanju AVNOJ-a, neposredno pod uticajem odluka Moskovske konferencije (održane 30. oktobra 1943; videti nap. 6). Komisija je osnovana 30. novembra 1943. u Jajcu pri Predsedništvu NKOJ-a, koji je imenovao njene �lanove. Pravilnik o radu komisije donet je na sednici Nacionalnog komiteta, 6. maja 1944. Od osnivanja pa sve do ukidanja, po�etkom 1948, uloga Komisije je bila da istražuje, identifikuje i utvr�uje zlo�ine okupatora i njihovih saradnika na prostoru Jugoslavije. I jugoslovenska vlada u izbeglištvu je, januara 1944, formirala Komisiju za is-traživanje zlo�ina na podru�ju Jugoslavije, pod predsedništvom Ministarskog saveta, na �elu sa Mihajlom Konstantinovi�em. – ��#�� ]��, `�. 1, 1. � `�� 1945; I � II ��\� <+@>Z-� (26–27. �� `�� 1942; 29–30. �� `�� 1943, �� ` � �� , �� `�� ! ��{, � �� 1953; =�� @�� +�� *�Z, �� _ ��{ � ��|�� {, � �� 1991, 14; �� }|��, $�� * �� , � �� ~��\�, ��\� 20. � ��, 2/1998, 87–102.

12 �� }��{, @� �� +�;�� 1941. � 1942. ��, ��j�� , 3–4, 1955, 3–40; � �� [��{, +�;�� Z��;� �� }�� * �� , ��j�� , 1/1956, 3–20.

13 Termin kvisling u istoriografiji prvi je po�eo da upotrebljava vojni istori�ar Perica Viš-nji� (Perica M. Višnji�, Nema�ki okupacioni sistem u Srbiji 1941. godine, ��\�� , 3–4, 1956, 84–92.

14 Termin kolaboracija koristi Ferdo �ulinovi�; Branko Petranovi� za isti vid saradnje ko-risti i jedan i drugi termin (Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992) kao i Ljubodrag Dimi� ({�� ;� �� #�� –- � ��;� � Z��;�, !�� 2001).


grafiju 60-ih i 70-ih godina karakteristi�no je da se istraživa�i nisu udubljivali u motive zbog kojih su pojedinci ulazili u saradnju, tako da je stvarana izrazito cr-no-bela slika. Istovremeno, naša istoriografija u emigraciji ima suprotno tuma�e-nje kolaboracije i, za razliku od doma�e, isti�e motive saradnje. Od kraja 80-ih godina terminom kolaboracija se ozna�ava povremena saradnja �etnika Draže Mihailovi�a s Nemcima, a neki autori su nastavili da ovaj termin koriste i do na-ših dana.15

Pravni okvir doma�e uprave tokom okupacije definisan je u me�unarod-nom pravu izme�u dva svetska rata. Prvu posleratnu pravnu analizu o legalnosti (ili nelegalnosti) delovanja doma�e uprave u Srbiji tokom okupacije dao je beo-gradski profesor me�unarodnog prava Miloš Radojkovi�. Razmatraju�i akte ko-je je okupator doneo prilikom formiranja Saveta komesara, kao i apel koji je tom prilikom upu�en narodu, on zaklju�uje da je formalno ta uprava bila u skladu s odredbama me�unarodnog prava koje se odnose na okupaciju.16 Na osnovu ogromnog broja prekora�enja me�unarodnog prava za vreme okupaci-je, prof. Radojkovi� analizira evoluciju doma�e uprave od legitimne vlasti do kolaboracije.

U doma�oj istoriografiji, pogotovu u njenoj po�etnoj fazi, fenomen kvi-slinštva se posmatra pojednostavljeno. U jednoj od prvih knjiga naše nau�ne isto-riografije o Drugom svetskom ratu, Jovan Marjanovi� ne uvažava nijanse u suš-tinskom odnosu doma�e uprave, koja je nastavila da funkcioniše posle okupacije, i nema�kih okupacionih vlasti.17 Navode�i kao �injenicu da su u sastav Saveta komesara, prve srpske uprave posle okupacije, ušli predstavnici gotovo svih srp-skih gra�anskih partija iz bivše Jugoslavije, u kvislinški odnos dovodi i celokup-nu „srpsku buržoaziju“.18

U tuma�enju odre�enih pojava u okupiranim zemljama u Drugom sve-skom ratu uvek je poželjno sagledati i gledište nema�ke strane. Zato je vi�enje kvislinštva, kao jedne od karakteristi�nih pojava Drugog svetskog rata, iz ugla jednog u�esnika u okupacionoj upravi zanimljivo i iznad svega korisno. Takvo svedo�anstvo ostavio je bivši austrijski generalni konzul u Kraljevini Jugoslaviji, neposredni u�esnik u doga�ajima koje je opisao.

15 Me�u prvima termin kolaboracija za saradnju �etnika Draže Mihailovi�a s Nemcima

po�eo je da upotrebljava Jovan Marjanovi� (Draža Mihailovi� izme�u Britanaca i Nemaca...) U najnovije vreme koriste ga Milan Lazi� ($�� 1941–1945, � �� 1997) � Žarko Jovanovi� (@�� * �#� &��%�, � �� 2001; �� ;� � � ��;� 1941–1945, � �� 2001).

16 „Iz ovog stanovišta koje je u saglasnosti sa me�unarodnim javnim pravom, izlazi da je okupatorska vlast pre�utno prenela na komesare onoliko vlasti koliko je ona ima tj. u granicama me�unarodnog prava.“ Dr Miloš Radojkovi�, Rat i me�unarodno pravo, Beograd 1947, 89–90.

17„ Sasvim je jasno da su se stari organi državne uprave tako stavili u službu okupatora da su postali karika u sklopu sistema nema�ke okupacije“ Dr Jovan Marjanovi�, Ustanak i narodnoo-slobodila�ki pokret u Srbiji, Beograd 1963, 35.

18 „Prva zvani�na kvislinška garnitura srpske buržoazije 1941. bila je na predlog uprav-nog štaba komandanta Srbije ovako sastavljena.... Ako se pobliže pogleda politi�ki sastav ovih ko-mesara, može se utvrditi da su oni izabrani iz redova pristalica gotovo svih ranijih gra�anskih poli-ti�kih stranaka...“ Isto, 33.


Robert Kronholc (Robert Kronholz), poreklom Austrijanac, u mladosti se školovao za diplomatski poziv, završio je Visoku školu za diplomate pre Prvog svetskog rata i odmah je stupio u diplomatsku službu.19 Vrlo dobro je govorio srpski, a poznavao je još nekoliko jezika. U Beograd je došao krajem 1919. na mesto generalnog komesara za trgovinski promet s Kraljevinom SHS. Kasnije je imenovan za generalnog konzula Austrije u Beogradu i na tom položaju ostao je do anšlusa, 1938. godine. Posle napuštanja diplomatske službe imenovan je za di-rektora beogradske filijale austrijskog transportnog preduze�a „Šenker“ a. d. (Schenker) tako da je u Srbiji ostao gotovo bez prekida do oktobra 1944. Dok je bio u diplomatskoj službi Kronholc je upoznao mnoge li�nosti u politi�kim kru-govima u Beogradu, a istovremeno je održavao bliske veze s brojnim predstavni-cima velikih nema�kih firmi u Jugoslaviji. Zbog dugogodišnjeg boravka u Jugo-slaviji, poznavanja jezika i brojnih poznanstava u politi�kim i poslovnim krugo-vima, austrijski diplomata je odgovarao nacistima koji su iskoristili brojna ne-ma�ka privredna predstavništva i firme za razvijanje obaveštajne delatnosti. Mnoge �injenice, a i kasnija istraga, ukazuju na to da se Kronholc još za vreme obavljanja diplomatske, a potom i privredne funkcije bavio i obaveštajnom delat-noš�u. O ovoj njegovoj aktivnosti možemo da zaklju�imo posredno, na osnovu njegove veze s Edmundom Fezenmajerom (Edmund Veesenmazer), li�nim pove-renikom ministra spoljnih poslova Rajha, i kasnijih njegovih aktivnosti tokom okupacije. Još kao generalni konzul Austrije u Beogradu bio je blizak nacisti�-kom režimu iako, po sopstvenoj izjavi, nije pripadao nacionalsocijalisti�koj parti-ji. U svakom slu�aju uživao je poverenje Nemaca, jer je mesto direktora „Šenke-ra“ mogao da dobije ili na osnovu ranijih zasluga za Rajh ili zato što se o�ekivalo da �e koristiti nema�koj stvari u Jugoslaviji. Iz tog perioda datira njegovo po-znanstvo s Francom Nojhauzenom (Franz Neuhausen), glavnim nema�kim pri-vrednim poverenikom u Jugoslaviji, koji ga je postavio na mesto direktora „Šen-kera“. Preduze�e je ina�e za Nemce bilo od velikog zna�aja jer se, izme�u osta-log, bavilo izvozom ruda bakra i olova iz Jugoslavije i osim glavne filijale u Beo-gradu imalo je predstavništva širom zemlje.

Na njegovu lojalnost novom režimu ukazuje i �injenica da je tokom rata, iako zvani�no nije bio službenik u nema�kom okupacionom aparatu, bio na ras-polaganju okupacionoj upravi za obavljanje poverljivih zadataka.20 Tokom oku-pacije, Kronholc je sve vreme obavljao odgovorne privredne i politi�ke poslove. Sa �okom +ur�inom, predratnim predsednikom Centrale industrijskih korporaci-ja, osnovao je Brodarsko preduze�e „Labud“ tako da je sa preduze�em „Šenker“ �iji je bio direktor stekao monopol na transport robe iz Srbije. O velikom povere-

19 Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG) 110–1102 /II Zapisnik Državne komisije za

utvr�ivanje zlo�ina okupatora i njihovih pomaga�a sa saslušanja Roberta Kronholca od 19. marta 1946.

20 Franc Nojhauzen, šef nacionalsocijalisti�ke partije za Jugoslaviju, koji je u Beogradu boravio još od 20-ih godina. U preduze�u je ina�e od 100 zaposlenih najviše bilo Nemaca-folksdoj-�era, Slovenaca i Hrvata a najmanje Srba. U optužnici koju je Državna komisija za utvr�ivanje zlo-�ina okupatora i njihovih pomaga�a podigla protiv Roberta Kronholca navodi se da je on još kao austrijski generalni konzul u Beogradu vršio špijunažu u korist nacisti�ke Nema�ke i pripremao pe-tu kolonu. Optužnica protiv Roberta Kronholca, "SCG, 110 -11012.


nju koje je uživao kod nema�ke uprave govori �injenica da je dobio važnu ulogu u obavljanju re�nog transporta. Zbog izuzetnog zna�aja dunavskog plovnog puta, glavne saobra�ajne arterije izme�u Nema�ke i Jugoisto�ne Evrope, kontrolu nad svim re�nim plovnim objektima i lu�kim postrojenjima još u toku Aprilskog rata preuzeo je i do kraja rata kontrolisao Vermaht.21

Kao osoba od poverenja, ve� od leta 1941. godine, na zahtev poverenika nema�kog Ministarstva spoljnih poslova u Srbiji, bio je prevodilac u pregovori-ma sa generalom Nedi�em oko prihvatanja dužnosti �elnika srpske uprave.22 Za vreme njegovog mandata kao predsednika vlade narodnog spasa obavljao du-žnost je prevodioca u svim važnijim prilikama, a bio je u tom svojstvu i prilikom Nedi�eve posete Hitleru, septembra 1943. Do kraja okupacije ostao je u blizini predsednika vlade narodnog spasa, a prilikom povla�enja iz Srbije, oktobra 1944, bio je u njegovoj pratnji.23

Svojim položajem u administrativnom aparatu nema�ke okupacione uprave u Srbiji tokom Drugog svetskog rata Robert Kronholc je bio u prilici ne samo da do�e do obilja podataka, ve� je kao bivši diplomata i dobar poznavalac prilika u prestonici jugoslovenske kraljevine mogao da ih posmatra na širokoj uporednoj ravni. Stoga je korisno spoznati njegovo mišljenje o kompleksnim od-nosima nema�kih okupatora i doma�e uprave smeštenim u složen politi�ki okvir okupirane Srbije.

Pitanje kvislinga Izjava Roberta Kronholca data Državnoj komisiji za istraživanje zlo�ina okupatora i njihovih pomaga�a, 25. januara 1946. godine.24 Baviti se politikom i uzimati aktivnog udela u njoj zahtevalo je u svim vremenima da se �ovek izloži daleko ve�im opasnostima nego što to može zami-sliti obi�ni gra�anin. Otkad postoje države stvari su ponaj�eš�e išle na taj na�in da su režimi koji su sledovali gonili one koji su prethodili, da su pokretali krivi�-ne progone �lanovima oborenih režima, da su ih osu�ivali na lišavanje slobode ili pak na kaznu smrti. Nije tako dugo tome da je u jednoj jugoisto�noevropskoj ze-mlji bio ba�en u zatvor predsednik Ministarskog saveta od svog naslednika i za-

21 Još u toku Aprilskog rata Vrhovna komanda Vermahta konfiskovala je najve�u jugo-

slovensku kompaniju re�nog saobra�aja – Jugoslovensku re�nu plovidbu. Ve� 15. aprila odre�en je komesar kompanije, koji je davao dozvolu za sve utovare u lukama na Dunavu. Zapovest nema�ke Uprave za vojnu privredu i naoružanje Vrhovne komande Vermahta od 15. aprila 1941. za konfi-skaciju Jugoslovenske re�ne plovidbe, Aprilski rat, knj. 2, dok. 271, 727. % tome više: ]�� "� ��{, ! �� ;� � * �� , � �� 2002, 118–119.

22 ASCG, 110-f 1012, Optužnica podignuta protiv Roberta Kronholca pred Državnom ko-misijom za utvr�ivanje zlo�ina okupatora i njihovih pomaga�a.

23 ASCG, 110–12643, Izjava Milana Nedi�a data 1. januara 1946. pred Državnom komi-sijom za utvr�ivanje zlo�ina okupatora i njihovih pomaga�a.

24 Dokument, pisan latinicom na mašini, nalazi se u Arhivu Srbije i Crne Gore u fondu Državne komisije za utvr�ivanje zlo�ina okupatora i njihovih pomaga�a, 110–1012/II.


tvoren u jednu �eliju sa nekim sifilisti�nim Ciganinom, koji je pri tom bio homo-seksualac – i jedina njegova krivica bila je da je bio prethodnik tadašnjeg pred-sednika. Interniranja, upu�ivanja u egzil politi�kih protivnika bile su dosta �este pojave ovih zadnjih godina. U raznim zemljama koje za se kažu da su demokrat-ske bilo je pravilo da je pad jedne vlade povla�io za sobom smenu jednog velikog dela državnih �inovnika sa pripadnicima opozicione politi�ke stranke. Ukoliko je civilizacija išla napred oštrina ove borbe popušta i smanjuje se opasnost politi�ke aktivnosti. Lišavanje slobode i smrtne kazne postaju sve re�e tako da su bile ograni�ene na delo izdaje ili na krivi�ne radnje po�injene u službi politike. Ukoli-ko je jedna zemlja i njeno stanovništvo pošlo napred, mišljenje politi�kog protiv-nika postaje poštovano. Borba se vodi sve više i više duhovnim oružjem. Hitler je bio taj kome je bilo rezervisano da u XX veku i u srcu Evrope izdigne režim netrpeljivosti, kome nema ravna u istoriji. Problem kvislinga, koji �e uskoro biti pretresan kod Ujedinjenih nacija,25 daje nam da sagledamo jedan novi izgled politi�ke borbe. Kvislinzima ili saradni-cima zovemo one politi�ke osobe iz raznih krajeva, mahom okupiranih za vreme ovog zadnjeg rata od Nemaca, koji nisu odbili da sara�uju sa okupacionim vlasti-ma, ili sa samim nacisti�kim vladama. Lako je shvatiti da su u oslobo�enim ze-mljama ovakvi ljudi slabo vi�eni i smatrani kao izdajnici. Nesre�e u koje je Hi-tlerova Nema�ka gurnula �itav svet, a naro�ito Evropu, toliko su goleme, da treba razumeti mržnju koju ose�aš protiv svih onih lica koja su dala podršku Nema�koj ili na koja je pala sumnja da su to u�inili. Politi�ke strasti koje su se probudile u godinama ugnjetavanja, plja�ke, eksploatacije i ubistava aktivirale su ose�anje mržnje, i bili ose�aji koji zahtevaju da budu zasi�eni. Ali, da li to odgovara zahtevima razumne politike i na�elima pravde, �ove�nosti i duhu to-lerancije, što sve �ini bazu Ujedinjenih nacija, ako se puste dizgine ovakvim ose�ajima pakosti? Koji su to kvislinzi koji se optužuju? Koji su to sudije koji su pozvani da ih sude? Postoje razne vrste kvislinga. �ovek koji je njima pozajmio svoje ime26 pripada kategoriji ljudi koji su od od �itavog sveta i u svim vremenima smatrani izdajnicima. Me�utim, ima i takvih koji su na terenu njihove vlastite otadžbine

25 Kronholc misli na sud u Nirnbergu koju je ustanovljen na osnovu dogovora zemalja an-

tihitlerovske koalicije. Kažnjavanje krivaca za ratne zlo�ine koje su po�inili Nema�ka i njeni save-znici u okupiranim zemljama Evrope u Drugom svetskom ratu prvi put je istaknuto u Londonskoj deklaraciji 13. januara 1942. Devet evropskih zemalja – potpisnica deklaracije saglasilo se u �l. 3 da „uvrš�uje u glavne ratne ciljeve kažnjavanje putem organizovanog pravosu�a krivce ili lica od-govorne za ove zlo�ine, bilo da su ih naredili, izvršili ili u njima u�estvovali“. – ASCG, 335, Ma-rambo, f 66. U Moskovskoj deklaraciji, potpisanoj 30. oktobra 1943, osu�ena su nema�ka zverstva u Evropi i doneta odluka da se svi nema�ki oficiri i vojnici koji su u�estvovali u zlo�inima vrate u zemlje u kojima su ta dela po�inili, da bi im bilo su�eno po lokalnim zakonima. Za zlo�ince iz vrha nema�ke države i nacisti�ke partije trebalo je da se osnuje zajedni�ki sud koji bi bio u nadležnosti savezni�kih vlada. – Ujedinjene nacije, zbirka dokumenata, 1941–1945, Beograd 1948, 17–18. Na osnovu Moskovske deklaracije �etiri vlade pobedni�ke koalicije potpisale su 8. avgusta 1945. u Londonu sporazum o o kažnjavanju glavnih ratnih zlo�inaca evropske osovine. Ovim sporazumom se ne dira u nadležnost nacionalnih sudova za su�enje ratnim zlo�incima. – Nirnberška presuda, Beograd 1948, 11–12.

26 Videti nap. 4.


bili uhapšeni od organa njihove zemlje. To je jedan slu�aj koji �emo mi isklju�iti iz našeg ispitivanja. Jednu drugu kategoriju kvislinga sa�injavaju oni koji su nakon okupaci-je svoje otadžbine od Nemaca, koristili ovu okupaciju kako bi favorizovali ci-ljeve zavojeva�a i udovoljili svojim li�nim ambicijama ili drugim sebi�nim ci-ljevima. Tre�u kategoriju �ine ljudi koji su nakon kapitulacije vojske njihove otadžbine smatrali svojom otadžbinskom dužnoš�u da nešto urade u toj o�ajnoj situaciji u koju je pala njihova domovina i njihov narod, i da po onoj engleskoj poslovici „U�ini najbolje što znaš“ stupe ispred svoga naroda da ga zaštite i bra-ne od najgoreg. Da bi ovaj cilj postigli bili su primorani da do jedne stanovite granice pruže saradnju momentalnom pobedniku. Pitanja nadležnosti sudova koji su zvani da presu�uju dela tih ljudi vrlo su složena, sem u slu�aju gde su kvislinzi uhapšeni od organa njihove države u samoj zemlji ili u zoni koja je okupirana vojskom njihove države. Ova posled-nja lica ne mogu se oteti njihovoj državnoj jurisdikciji. Naprotiv, za ostale slu-�aj je potpuno druga�iji. Nau�nici iz oblasti me�unarodnog prava mogli bi ispi-sati �itave sveske po pitanju ovog problema, navode�i razne stipulacije me�u-narodnog prava, prava azila itd. Sva je verovatnost da bi ih se našlo koji bi tu zada�u primili na sebe. Mi im se rado prepuštamo i samo se ograni�avamo da konstatujemo naša zapažanja, prema kojima postaje opšta praksa da se izru�uju saradnici uhapšeni po savezni�kim vlastima na teritoriji njihove suverenosti – njihovim državnim vlastima. Sva je prilika da su ove ekstradicije vršene po sa-mom traženju doti�nih vlada i to bez prethodnog ispitivanja krivice osoba u pi-tanju. Ovaj postupak da li je u svakom pogledu za opravdati bilo s politi�ke strane bilo s pravne ili �ove�ne? Kako bi nam bilo omogu�eno da ispitamo ovaj problem pomo�u jednog konkretnog primera, mi smo u tu svrhu izabrali problem jugoslovenskih kvi-slinga i to iz razloga što je to pitanje takve naravi da može prikazati razne stra-ne ovih tako delikatnih pitanja. Pre svega kvislinzi iz ove zemlje dele se na sve one kategorije koje smo gore pomenuli. Njihova delovanja i njihovi stavovi ta-ko su razli�iti jedni od drugih da se sa jednom lako�om i o�iglednoš�u može iz-vesti zaklju�ak, da je skoro nemogu�e zahvatiti sve one saradnike pod imenom kvislinga. Kona�no ovaj primer najbolje dokazuje da ono na oko opšte rešenje koje govori o nadležnosti narodnih sudova u ovim procesima koji nose emi-nentno politi�ki karakter, ne odgovara uvek najsretnije zahtevima sudijske objektivnosti. 27. marta 1941. jugoslovenska vlada Dragiše Cvetkovi�a, koja je 25. marta iste godine potpisala u Be�u pakt u troje, bila je oborena. General Simovi� dolazi do vlasti nakon jedne vojne pobune, svrgava kneza namesnika Pavla i proklamuje maloletnog kralja Petra punoletnim. Masa sveta koju sa�injavaju mahom radnici i komunisti, nameštenici beogradskog tramvaja, organizuje uli�-ne manifestacije po gradu, daje se predvoditi pod crvenim barjacima, kli�e ma-lom kralju i Staljinu i demonstrira protiv pakta sklopljenog dva dana pre. Te�a-


jem ovih manifestacija kancelarija rukovodioca nema�ke nacional-socijalisti�ke stranke u Jugoslaviji bile su razrušene.27 Opunomo�eni ministar Rajha28 bio je insultiran u �asu kad je ulazio u katedralu, gde je prisustvovao blagodarenju u �ast novoga kralja. Ove upadice pružile su Hitleru izgovor za napad protiv Jugoslavije, koji je bio inaugurisan jednim nesmislenim bombardovanjem glavnog grada kraljevi-ne. Jugoslavija je bila zahva�ena u kovitlac evropskog rata. Nema�ke su trupe bi-le gotove s okupacijom �itave zemlje za manje od 10 dana. Simovi�eva vlada potpisuje kapitulaciju jugoslovenske vojske i beži u inostranstvo s kraljem osta-vljaju�i narod Srbije na milost i nemilost zavojeva�a. Mi namjerno upotrebljava-mo izraz „Srbija“ jer se našlo hrvatskih politi�ara koji su u Zagrebu izme�u 27. marta i 4. aprila 1941. ušli u pregovore s nema�kim agentima, da ponude defeti-zam Hrvatske, i da zatraže umarširanje nema�kih trupa u jugoslovensku zemlju, kao uslov koji bi trebalo da prethodi ispunjenju njihove izdaje.29 Pod uplivom ovih politi�ara nema�ka je vojska na hrvatskoj teritoriji do�ekana sa kišom cve-�a; sve su javne zgrade i sve ku�e bile oki�ene zastavama, a zastave su nosile ku-kasti krst. Hrvatske jedinice u vojsci vršile su sabotažu i prilazile neprijatelju. Na taj na�in prelaz preko Hrvatsku okrenuo se za nema�ku vojsku u jednu promena-du. Od dana okupacije Jugoslavije izdajnik Ante Paveli� koji je proveo 12 godina u dobrovoljnom izgnanstvu u Italiji bio je sa svojom pratnjom koja se jednim de-lom sastojala od kriminalnih tipova, na bazi sporazuma izme�u Hitlera u Musoli-nija – doveden u Zagreb i izvikan kao šef države. To je bilo oslobo�enje Hrvat-ske,30 dok je samo Srbija bila tretirana kao okupirana zemlja i kao takva morala snositi sve strahote neprijateljske okupacije. Paveli� je organizovao svoje ustaše po kalupu SA,31 ali koji su po teroru koji su vršili kud i kamo prevazilazili neva-

27 Za vreme demonstracija 27. marta na meti demonstranata bio je nema�ki Saobra�ajni biro u Beogradu na �ijem se �elu nalazio Franc Nojhauzen. U javnosti je vladalo mišljenje da je ova ustanova bila centar nacisti�ke špijunaže u Jugoslaviji.

28 Odnosi se na Viktora fon Herena (Viktor von Heeren), nema�kog poslanika u Beogradu. 29 Kronholc misli na pregovore koje su Nemaci vodili posle pu�a 27. marta, najpre s Ma-

�ekom a potom s ustašama. Nemci su nastojali da podelu Kraljevine Jugoslavije prikažu svetskoj javnosti kao legitiman �in koji je u skladu s principima me�unarodnog prava. Kao povod za oprav-danost osovinske agresije trebalo je da posluži izdvajanje Banovine Hrvatske, što bi se protuma�ilo kao raspad Jugoslavije. U tom slu�aju susedne zemlje, �lanice osovinske koalicije, prisvojile bi teri-torije države koja se raspala a koje su im oduzete na Versajskoj mirovnoj konferenciji i time samo ostvarile svoje istorijsko pravo. Odmah posle donošenja odluke o razbijanju Jugoslavije, Nemci su preko svog konzulata u Zagrebu odmah po�eli da vrše pritisak na Ma�eka, koji je bio najzna�ajnija politi�ka li�nost u Hrvatskoj, da ni na koji na�in ne sara�uje s pu�istima u Beogradu. Obe�avano mu je da �e Nema�ka podržati secesiju Hrvatske i u�i s trupama u Jugoslaviju. Ma�ek je, me�utim, 3. aprila odlu�io da u�e u vladu Dušana Simovi�a, a Nemci su se okrenuli ustašama. – Videti: Lju-bo Boban, Ma�ek i politika Hrvatske selja�ke stranke 1928–1941, Zagreb 1974, 386–402; Fikreta Jeli�-Buti�, Uloga „Nezavisne države Hrvatske“ u razbijanju Kraljevine Jugoslavije, Ustanak u Ju-goslaviji 1941 i Evropa, zbornik radova, Beograd 1973, 557–565.

30 Pod „oslobo�enjem Hrvatske“ Kronholc smatra proglašenje Nezavisne Države Hrvat-ske 10. aprila 1941.

31 Die Sturmabteilungen der Nacionalsocialistischen Arbeitenpartei (Jurišni odredi Nacio-nalsocijalisti�ke radni�ke partije), osnovani 1921. u politi�ke svrhe. Organizovani na vojni�kom principu, nosili su uniforme i imali disciplinu. Do dolaska nacista na vlast služili su kao „snažna ru-ka Partije“. Upotrebljavani su u borbama protiv politi�kih protivnika i za širenje nacisti�ke ideolo-gije i propagande. Pokazali su naro�itu svirepost u proganjanju Jevreja. Koriš�eni su za transporto-vanje ratnih zarobljenika i �uvanje koncentracionih logora. – Nirnberška presuda, 146–148.


ljalstva SA-formacija. Svi Srbi koji žive na hrvatskoj teritoriji, a isto tako i svi oni koji su živeli u Hrvatskoj u Bosni i Hercegovini a ostali verni jugoslovenskoj ideji i dinastiji, a isto tako i svi Jevreji i Cigani bili su proglašeni kao ljudi izvan zakona. Sukcesivno sedam do osam stotina hiljada lica od 2.000.000 Srba koji su se nalazili na hrvatskoj teritoriji32 doživelo je jedan jezivi pokolj. 600.000 /Srba/ me�u kojima 80.000 dece siro�adi zbeglo se na teritoriju okupirane Srbije. Srbija u užem smislu napadnuta simulativno od Nemaca, Ma�ara i Buga-ra koji su bili okupirani od svojih saveznika – našla se na milost i nemilost svojih neprijatelja i lišena svake pomo�i i zaštite. Njena vlada i i ve�i deo uglednih oso-ba napustilo je zemlju. Nemci, u prvom redu Gestapo i SD,33 vršili su svoje dra-konske mere hapšenja i streljanja, narod bez uprave izgubio je orijentaciju te se izlagao tamo i amo raznim nerazumnim i nepromišljenim akcijama osvete sa strane zavojeva�a. Njegovi sunarodnici na hrvatskoj teritoriji bili su lišeni svake zaštite protiv ne�uvenih brutalnosti ustaša i iskazivali su o�ajni�kom vikom svoju pripravnost za saradnju na adresu vlade komesara koja je vlada kroz to vreme bi-la ustanovljena u Beogradu na �elu sa dr Milanom A�imovi�em.34 O�aj srpskih nacionalnih krugova nije više imao granica, naro�ito nakon nagoveštaja rata So-vjetskoj Uniji, kada su bande sastavljene od inorodnih elemenata biva od Hrvata, Ma�ara, Rumuna i Bugara pod komandom Titovom po�ele da se aktiviraju. Ta je aktivnost bila nemo�na prema okupatoru, ali su životno ugrožavali srpski narod navla�e�i na njega teror odmazda za vreme kojih su nevini ginuli u srazmeri sto-tinu Srba protiv jednog Nemca. Ove represalije imale su u prvom redu za žrtve mirno i radno stanovništvo Srbije. Nakon toga što je vlada komesara dokazala potpunu svoju nemo� u sva-kom pogledu, politi�ari koji su ostali u Beogradu i pripadali svim strankama, sa-stali su se i u zajedni�kom dogovoru odlu�ili su da upute generalu Milanu Nedi-�u, koji je kao vojnik i �ovek priznatog visokog morala uživao u �itavoj zemlji veliki – da ne kažem najve�i ugled, a koji je sem toga zahvaljuju�i svojim zaslu-gama kao vojnik i �ovek obe�avao da nametne svoj respekt i Nemcima – apel da uzme u svoje ruke sudbinu srpskog naroda. General Nedi� koji je pao u zaroblje-ništvo kao komandant jedne grupe armija, nalazio se u to vreme interniran u svom skromnom stanu u Beogradu.35 Nakon dugih pregovaranja on se teška srca rešava da primi poverenu mu misiju i da se stavi kao brana izme�u svog naroda i

32 Podatke o broju Srba na teritoriji NDH objavili su Nemci odmah posle okupacije Jugo-

slavije i oni su bili dostupni javnosti. Zanimljivo je, me�utim, da Kronholc raspolaže podacima o broju žrtava ustaškog terora i izbeglicama koje su pristigle u okupiranu Srbiju.

33 Der Sicherheitsdienst des Reichführerss (Služba bezbednosti – nacisti�ka partijska oba-veštajna služba) osnovana je 1925, najpre kao obaveštajna agencija SS a od 1934. i cele nacisti�ke partije. Na Nirnberškom procesu proglašena je, zajedno sa SS formacijama, zlo�ina�kom organiza-cijom. – Nirnberška presuda..., 140–142.

34 Prva doma�a uprava u okupiranoj Srbiji, poznata pod nazivom Savet komesara, na �elu sa Milanom A�imovi�em, vršila je civilnu vlast u okupiranoj Srbiji od 30. aprila do 29. av-gusta 1941.

35 Pu�isti�ka vlada Dušana Simovi�a imenovala je generala Milana Nedi�a za komandan-ta Tre�e grupe armija koja je u Aprilskom ratu trebalo da drži položaj u jugoisto�nom delu zemlje. Posle potpisivanja primirja u Aprilskom ratu, Nemci nisu sproveli Nedi�a u zarobljeništvo ve� su ga zadržali u Beogradu, u njegovoj ku�i pod nadzorom, sa statusom ratnog zarobljenika.


nema�ke vojske, vojne uprave, Gestapoa i SD sve u cilju s jedne strane da spre�i svoj narod da vrši nepromišljene akcije, a s druge strane, da zauzda duh osvete kod zavojeva�a. General Nedi� je izvršio ovu zadnju punu trnja rade�i tri godine i bore�i se nat�ove�no protiv nerazumevanja i okrutnosti Nema�ke... On je uspeo da spre�i mnogo odmazda i da ublaži nema�ke odmazde u pogledu privrede i radne službe, da olakša sudbinu svojih sunarodnika izbeglica iz Hrvatske, ukrat-ko, da sa�uva svoj narod od potpunog uništavanja. Njegovi napori u tom pogledu bez malo su prevazilazili ljudske snage i dale dokaza jednog samoodricanja i bes-primernog patriotizma. U ispunjavanju ove zadnje njegov je trud bio potpomog-nut jednim malim krugom ljudi njegovog kabineta i politi�arima van vlade koji su �inili što su mogli da bi sa�uvali srpski narod od istrebljenja. Jedan dijametralno opre�an put od onog kojim je išao general Nedi� – izabrao je general Draža Mihajlovi� da bi spasao svoj narod. Mihajlovi�, roman-ti�ni heroj srpski, odbijaju�i svaku saradnju s Nemcima, rešio se da ostane u ne-prohodnim brdima Srbije i Bosne sve dok mu saveznici sa zapada ne budu pružili efektnu vojnu pomo�, koju su mu obe�ali. Vernost dinastiji Kara�or�evi�a zajedni�ka je ovim generalima kao i bor-ba protiv svake komunisti�ka tendencije, dakle i protiv Tita. Ova dva oficira tako razli�ita dopunjavala su se potpuno, i to bez direktnog sporazuma – u svojim ulo-gama. Nedi� je �inio sve što je mogao da zaštedi svom narodu nema�ke odma-zde. Mihajlovi� je držao stražu na terenu. Da su se nade Mihailovi�eve ispunile, da su zapadni saveznici prvi stigli na balkansko ratište, on bi bio u stanju da Ju-goslaviju povrati u ruke svoga kralja; Nedi� bi imao historijsku zaslugu da je spa-sao životno jezgro Srba. Na nesre�u obojice stvari su se razvijale na drugi na�in. Sovjetska je vojska okupirala Balkan a ne ona zapadnih saveznika. I ta je vojska osigurala Titov trijumf. Sada je Tito isklju�ivi iako ne neosporni gospodar Jugoslavije, i on je iz-javio da su ova dva patriota i i njihova respektivna okolina kvislinzi. Da li ova-kva kvalifikacija može da se održi nakon jednog ozbiljnijeg i objektivnijeg ispiti-vanja? Paveli� i njegove ustaše to su kvislinzi najgore sorte. To niko ne�e zanije-kati. Ali nijedan me�unarodni sud kao objektivna ustanova, ne bi mogao osuditi ni Mihailovi�a ni Nedi�a nakon ozbiljnog ispitivanja �injenica. Da li je dakle pra-vedno da se ovi ljudi i njihova okolina izru�e Hrvatu Titu, koji je tužilac i sudija u jednoj osobi i to tužilac i sudija tim više nesmiljen iz razloga što su njih oboje, koliko Nedi� toliko i Mihailovi�, sve što su mogli da zaštede svom narodu protu-komunisti�kom u svojoj srži – jedan komunisti�ki režim.

25. januar 1946.


PRAZNA!!!

MOM�ILO PAVLOVI+, nau�ni savetnik Institut za savremenu istoriju 327(497.1:73)"1957/1958"(093.2) Beograd, Trg Nikole Paši�a 11 323(497.115)"1957/1958"(093.2)

IZVEŠTAJI AMERI�KE AMBASADE IZ BEOGRADA O STANJU NA KOSOVU I METOHIJI 1957–1958

Jugoslavija je sredinom 1950-ih godina uspešno lavirala izme�u istoka i

zapada maksimalno koriste�i tu poziciju. Analize predstavnika ameri�ke admini-stracije ukazivale su na to da je Titov položaj neprikosnoven u zemlji, a da se u spoljnoj politici Jugoslavija približava sovjetskom bloku ali samo do granice koja joj obezbe�uje da ne naruši odnose sa Zapadom, posebno SAD, kao i da se ne liši obilne ekonomske i vojne pomo�i. Prosperitet na ekonomskom planu Jugoslavija je dugovala ekonomskoj pomo�i SAD i drugih zapadnih država. S druge strane, Tito je nastojao da ubedi Moskvu u pravovernost jugoslovenske komunisti�ke prakse koriš�enjem, s vremena na vreme, uobi�ajenih partijskih ratnih pokli�a protiv „sitne buržoazije“, osloba�anja od zapadne ekonomske zavisnosti, uticaja Zapada na omladinu i sl.

U jednoj analizi Centralne informativne agencije (CIA) o Jugoslaviji na-vedeno je da je približavanje izme�u Tita i Hruš�ova 1956. izazvalo zna�ajno ne-zadovoljstvo u jugoslovenskoj partiji, „mada je skoro odmah podržano od najve-�eg dela �lanstva. Izvesni elementi strepe da bi mogli biti narušeni nacionalni in-teresi, kao i da je na potpuno besmislen na�in ugrožena nezavisnost; intelektualci koji su naklonjeni ve�oj unutrašnjoj liberalizaciji zabrinuti su da �e nove veze sa Moskvom dovesti do pritisaka za uspostavljanje ortodoksnijeg komunizma. Boja-zan da �e Titova politika dovesti Jugoslaviju opasno blizu ta�ke raskida sa Zapa-dom tako�e postoji u partijskim krugovima. Mogu�e je da se neke vo�e – recimo Kardelj – zalažu protiv izvesnih segmenata Titove taktike. Me�utim, nemamo dokaza da postoji ozbiljno nezadovoljstvo u vrhu partije. �ak i funkcioneri sred-njeg ranga pokazuju više razumevanja nego nezadovoljstva, što predstavlja malu ili ništavnu pretnju Titovom položaju.“

Su�enje Milovanu �ilasu 1956 stoji u proceni CIE o situaciji u Jugosla-viji, trebalo je da posluži kao upozorenje onim elementima �ija podrška aktuelnoj politici nije bila sigurna i da ih uveri da skretanja ne�e biti tolerisana. Osim toga, cilj je bio poja�avanje straha kod partijaca koji su bili zabrinuti zbog mogu�nosti uspostavljanja oštrije unutrašnje politike i koji su proces �ilasu videli, pre svega, kao rezultat sovjetskog pritiska. „Izgleda da tako�e postoji izvestan strah u javno-sti da Titovi politi�ki i ideološki manevri vode ka uspostavljanju tvr�e linije u ze-mlji i pogoršavanju odnosa sa Zapadom. Ukoliko se ovo dogodi, naglo �e opasti Titov ugled kao �oveka koji je ukinuo ortodoksni komunizam, suprotstavio se

Mom�ilo Pavlovi� Istorija 20. veka, 2/2007 166

Staljinu i dobijao pomo� kako sa Zapada tako, kasnije, i sa Istoka. Me�utim, ne-ma dokaza da je neraspoloženje naroda dostiglo nivo ozbiljnog nezadovoljstva“, stoji u proceni CIE.

Povoljna privredna situacija – dobra žetva (najbolja od 1938), zna�ajan rast industrijske proizvodnje i procvat trgovine sa inostranstvom – otvarala je Ti-tu manevarski prostor za me�unarodne aktivnosti i razvoj saradnje sa državama u Africi i Aziji. Ipak, Jugoslavija je i dalje bila suo�ena sa velikim privrednim pro-blemima. U nekoliko narednih godina, njen industrijski razvoj i održavanje život-nog standarda pre svega zavisili su od me�unarodnih poklona i kredita.

Zategnuti odnosi sa susedima, koji su za sebe tvrdili da grade socijali-zam, imali su pozitivne pomake, poboljšane su trgovinske veze sa Ma�arskom, Bugarskom i Albanijom i intenzivirani su zvani�ni kontakti i kulturna saradnja.

Albanski predstavnici su ocenjivali da je stanje na Kosovu i Metohiji sta-bilno, isti�u�i parole o bratstvu i jedinstvu. Godine 1957. CK SKJ je obrazovao Komisiju za nacionalne manjine, a naloženo je da CK Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije formiraju posebne komisije za nacionalne manjine, kako bi se ma-njinska pitanja efikasnije rešavala i opovrgavala propaganda susednih zemalja da Jugoslavija nije na adekvatan na�in rešila manjinska pitanja.

Ocenjuju�i da je stanje u Jugoslaviji stabilno, predstavnici ameri�ke am-basade u Beogradu su tokom 1957. godine ipak uo�avali znake nezadovoljstva, naro�ito na Kosovu i Metohiji. Njihove redovne posete ovom podru�ju i razgovo-re sa predstavnicima rukovodstva Komunisti�ke partije Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, posebno sa Fadiljom Hodžom, pratili su izveštaji o tim razgovorima, koji se prvi put objavljuju na srpskom jeziku.

Dokumenta, koja objavljujemo u prevodu dr Stanislava Sretenovi�a, �u-vaju se u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu.

Izveštaji ameri�ke ambasade iz Beograda o stanju na KiM 1957–1958 167

D O K U M E N T I

DOKUMENT 1 Vazdušna pošta, poverljivo Pošiljka inostrane službe Br. 407 Iz: Ambasada, Beograd Za: Ministarstvo spoljnih poslova, Vašington 23. januar 19571 Upu�ivanje na: Pošiljke ambasade, br. 159 i 161, 11. septembar 1956, br.

298, 19. novembar 1956, br. 352, 24. decembar 1956. Predmet: Dokazi o teku�oj uznemirenosti, napetosti i nezadovoljstvu u

Jugoslaviji2 Za vreme nedavnih doga�aja u Isto�noj Evropi („Oktobarska revolucija“

u Poljskoj, ustanak u Ma�arskoj i obnavljanje jugoslovensko-sovjetskih tenzija), režim je uspešno održavao izgovor da je u Jugoslaviji sve bilo mirno i da nisu bi-le preduzete niti su bile potrebne specijalne bezbednosne mere. Za posmatra�e u Beogradu, to je izgledalo tako i bilo je teško na�i dokaze o uznemirenosti, nape-tosti i nezadovoljstvu koji bez sumnje postoje.

Osnovni dokaz o postojanju tog nezadovoljstva jeste program režima za poboljšanje životnog standarda, koji je o�igledno bio donet pod pritiskom, riziku-ju�i da se žrtvuju njegovi osnovni, doktrinarni ekonomski ciljevi. Ipak, ambasada je primetila slede�e stavke izvesnog nezadovoljstva, napetosti i uznemirenosti:

Nacionalne napetosti na Kosmetu

U maju 1956, „novi tim“ aktivnih mladih komunisti�kih lidera poslat je

na Kosmet. Izveštavaju�i o njihovim aktivnostima na Petoj regionalnoj konferen-ciji Socijalisti�kog saveza Kosmeta 7. januara 1957, Džavid Nimani je izjavio: „Materijalni progres, razvoj samoupravljanja i organizacione mere koje su bile preduzete doprineli su daljem zbližavanju izme�u naših stanovnika razli�itih na-cionalnosti i ja�anju njihove ljubavi prema Jugoslaviji kao njihovoj socijalisti�-koj domovini. Ipak, zaostalost ekonomije i društvenih odnosa �ini plodno tle za razvoj nacionalnih isklju�ivosti, sa kojima moramo da ra�unamo u našim napori-ma u produbljivanju bratstva i patriotizma. Zbog tog razloga neprijatelju je bilo mogu�e da predstavi mnoge naše mere, teško�e i greške pojedinih organa kao iz-

1 Na dokumentu se jasno razaznaje pe�at: „Primljeno, 31. januar 1957, Biro za evropske

poslove, Ministarstvo spoljnih poslova“. 2 U zaglavlju dokumenta rukom je dopisano: „Info, RM/R-2, OCI-8, P-1, U/OP-1, U/O-1,

CIA-15, OSD-4, Vojska-4, Mornarica-3, Vazduhoplovstvo-3, OCB-1, USIA-10“. Na kraju prve strane piše „MJ Spir: mo“.


raz zvani�ne politike države, ili neke nacionalne grupe prema ovoj ili onoj narod-nosti. Upravo zbog toga, neophodno je da naše organizacije imaju taj problem stalno na umu kako bi stekle širi pogled na ispoljavanje stavova u me�unacional-nim odnosima i kako bi reagovale na njih na vreme i borile se što je mogu�e upornije za ja�anje jedinstva masa. Sa tim ciljem, organizacije Socijalisti�kog sa-veza moraju da razvijaju sve forme aktivnosti koje doprinose produbljivanju me-�usobnog poverenja i zajedni�kog života izme�u Šiptara, Srba, Crnogoraca i Tu-raka – naro�ito me�u mladim ljudima koji se u isto vreme bore protiv manifesta-cija i koncepcija koje su štetne našem jedinstvu.“

(Dva incidenta koja odslikavaju bezbednosno-policijske mere na Kosme-tu pomo�u kojih su te napetosti držane pod kontrolom – jedan u kome su službe-nika ambasade upitali da li je naoružan pre nego što je uveden na intervju sa ko-munisti�kim zvani�nikom, i drugi u kome je jedan Šiptar bio izba�en iz kola am-basade na policijskom kontrolnom punktu na putu – opisana su u izveštaju amba-sade br. 298, od 19. novembra 1956.)

Neprijateljske aktivnosti u Makedoniji

Makedonski državni sekretar za unutrašnje poslove uzgredno je pomenuo

uticaj inostranih doga�aja na stanovništvo u godišnjem izveštaju makedonskoj Narodnoj skupštini od 13. januara 1957, u kome je rekao: „U okolnostima veli-kog razvoja socijalisti�ke demokratije i suštinskih dostignu�a u izgradnji socijali-zma... neprijateljski elementi, uzeti kao celina, nalaze se uglavnom u stanju dez-organizovanosti. Povremeno, inspirisani razli�itim doga�ajima, naj�eš�e spoljno-politi�kim, oni vrše, pojedina�no i sporadi�no (bez snage da preduzmu nešto ozbiljnije), neke pokušaje neprijateljskih akcija, koje su otkrivane i spre�avane na vreme. To je svakako rezultat ve�e opreznosti, naklonjenosti socijalizmu i razvi-jenog patriotizma našeg stanovništva, nesebi�nog rada službi unutrašnjih poslova i njihove profesionalne sposobnosti.“

Pove�ano upisivanje za useljavanje

Verovatno najupe�atljiviji dokaz o teku�oj uznemirenosti i nezadovolj-

stvu u Jugoslaviji jeste nastavak pove�anja broja upisanih pri Konzularnom ode-ljenju ambasade za useljavanje u Sjedinjene Države.

U periodu 1954–55, prose�no je bilo oko 200 mese�nih prijava. U toku protekle godine, ova cifra je uve�ana više od 23 puta i iznosila je prose�no 4.611 mese�no, odnosno ukupno 55.335 za 1956. godinu. (Detalji o pove�anom broju prijava navedeni su u izveštajima ambasade br. 159 i 161 od 11. septembra 1956).

Ambasada beleži da je u istom periodu pove�an i broj Jugoslovena koji beže u Austriju i Italiju. Krajem prve polovine 1956, broj jugoslovenskih izbegli-ca u Austriji bio je skoro izjedna�en sa njihovim ukupnim brojem iz prethodne godine (Izveštaj iz Be�a br. 393, 31. oktobar 1956), dok je skoro �etiri puta više jugoslovenskih izbeglica ušlo u oblast Trsta u 1956. nego što je tu pobeglo u


1955, uz zna�ajan porast njihovog broja u poslednjih šest meseci (Trš�anski iz-veštaj br. 35, 24 oktobar 1956).

Ni nema�ka ni kanadska ambasada u Beogradu ne izveštavaju o zna�aj-nijem pove�anju zahteva za vize. Ipak, one izjavljuju da njihovo imigraciono za-konodavstvo ne zahteva da �uvaju liste �ekanja koje bi mogle da potvrde takav rast. Nema�ki konzul je istakao da bi se svaki zna�ajniji porast jugoslovenskog emigriranja u Nema�ku odrazio u pove�anju broja jugoslovenskih neemigranata koji traže azil �im se dokopaju Zapadne Nema�ke.

Komentar Do danas nema dokaza da policijske kontrole režima i ekonomski pro-

gram za poboljšanje životnog standarda ne�e biti odgovaraju�i za uspešnu borbu sa tom uznemirenoš�u i napetoš�u. Nema znakova da je politika pove�ane „soci-jalisti�ke demokratizacije“, koju je režim upravo proklamovao, do sada imala bi-lo kakav uticaj na stanovništvo (Izveštaj ambasade br. 352, 24. decembar 1956).

Za ambasadora: Edvard V. Burges Drugi sekretar ambasade Raznošenje: Ambasada London, Rim, Moskva, Pariz, Ameri�ki generalni konzulat

Minhen DOKUMENT 2 Vazdušna pošta, poverljivo Pošiljka inostrane službe Br. 562 Iz: Ambasada, Beograd Za: Ministarstvo spoljnih poslova, Vašington 15. april 19573 Upu�ivanje na: Telegrami ambasade br. 1300, 21. mart 1957 i br. 1367,

5. april 1957. Predmet: Albanci na Kosovu: Hodža versus Hodža4 �etvrtog aprila 1957, u toku puta predstavnika ambasade na Kosmet, u

Crnu Goru i Makedoniju, službenici ambasade (drugi sekretari Spir i Palmer) in-tervjuisali su Fadilja Hodžu, predsednika Izvršnog ve�a autonomne pokrajine Kosmet, o Enver Hodžinim napadima protiv albanske manjine na Kosmetu.

3 Na dokumentu se jasno razaznaje pe�at: „Primljeno, 23. april 1957, Biro za evropske poslove, Ministarstvo spoljnih poslova“.

4 U rubrici „Info“, u zaglavlju dokumenta, pod „Departmani“ rukom je dopisano: „RM/R-7, OCI-8, P-1, U/OP-1, U/O-1“; a pod „Ostalo“ tako�e je dopisano rukom: „CIA-15, OSD-4, Voj-ska-4, Mornarica-3, Vazduhoplovstvo-3, USIA-10, OCB-1“. Na kraju prve strane, u rubrici „Izveš-ta�“, piše „MJ Spir/fmh“.


Fadilj Hodža Predsednik Hodža je veoma srda�no, prijateljski i iskreno primio službe-

nike ambasade. Objasnio je da je sastanak kosmetskog Izvršnog ve�a tog jutra bio u toku, ali da �e ga oni zvati �im im bude bio potreban. Ne samo što je posve-tio dobar deo svog jutra davanju intervjua, nego je izgledao istinski razo�aran ka-da su se službenici na kraju zahvalili, izvinjavaju�i se što su mu oduzeli toliko vremena i objašnjavaju�i da je do detalja odgovorio na sva njihova pitanja.

Hodža je istakao da je Albanac, ro�en u �akovici, Metohija. Sa petnaest godina otišao je u Albaniju zato što mu je kao Šiptaru bilo onemogu�eno da sti�e dalje obrazovanje u Jugoslaviji. Kao studenta u Albaniji podržala ga je jedna or-ganizacija posve�ena pružanju pomo�i albanskim manjinama u inostranstvu. U Jugoslaviju se vratio 1938. i postao �lan kosmetskog oblasnog komiteta jugoslo-venske Komunisti�ke partije. Za vreme tog perioda, bio je glavni �ovek za vezu izme�u jugoslovenske KP i skadarske komunisti�ke grupe u Albaniji. (U to vre-me postojale su tri grupe: Skadar, Kor�a i mlada grupa koja je postala jezgro bu-du�e albanske Komunisti�ke partije.) Hodža je naglasio da su samo on i još jedan �lan predratne kosmetske komunisti�ke grupe još uvek u životu. Od aprila 1941. do kraja rata bio je na Kosmetu.

Teritorijalni integritet Predsedniku Hodži je postavljeno pitanje o stavovima iznetim u njego-

vom govoru pre plenuma Socijalisti�kog saveza Kosmeta 20. marta, u kojem je odgovorio na napade Envera Hodže.

U tom govoru Hodža je tvrdio: „...U svojim kasnijim izjavama, neke od-govorne albanske osobe su brutalno napale našu zemlju izuzetno teškim re�ima. U tim napadima oni idu tako daleko da se, pod vidom kritikovanja pozicije alban-skih stanovnika na Kosmetu, brutalno mešaju u unutrašnje poslove naše zemlje i otvoreno istupaju protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta FNRJ ...“

Upitan o toj oceni, Hodža je odgovorio da nije verovao da je postojala opasnost od stvarne pretnje jugoslovenskom teritorijalnom integritetu. Mada nije znao koliko bi daleko Albanci išli u svojoj kampanji protiv Jugoslavije, nije o�e-kivao bilo kakve pograni�ne ili druge incidente.5 Albanci su nametnuli tako stro-ge grani�ne kontrole da su u ovoj godini samo dve porodice (od po 20–30 �lano-va) uspele da prebegnu u Jugoslaviju. To je u oštroj suprotnosti sa situacijom to-kom 1948, kada je albansko-kosmetska granica bila potpuno otvorena. Posle 1953, Albanci su samo politi�ki pouzdanim osobama dozvoljavali da prelaze gra-nicu. Ipak, Hodža je izvestio da je – pošto su ti pojedinci došli u Jugoslaviju, vi-deli poboljšane ekonomske uslove i vratili se u Albaniju govore�i o tome svojim prijateljima – Tirana potpuno zatvorila granicu zato što su �ak i pojedinci od po-verenja smatrani opasnim.

5 Izvori lokalne britanske ambasade izveštavaju o zna�ajnom poja�avanju jugoslovenskih grani�nih patrola duž jugoslovensko-albanske granice u sektoru od Ohrida do Debra duž reke Crni Drim u pore�enju sa vremenom od pre godinu dana.


Hodža je izjavio da, uprkos niskom životnom standardu u Albaniji, Šip-tari na Kosmetu pokazuju ogromno interesovanje za Albaniju zahvaljuju�i istorij-skim, kulturnim i porodi�nim vezama. Kao dokaz za to naveo je li�na ose�anja iz vremena svoje mladosti u Jugoslaviji kada je sanjao o prelepim uslovima života u Albaniji i svoje razo�arenje odmah po dolasku na studije u tu zemlju.6

Iako nije bilo zvani�nih procena o posledicama njegovog govora od 20. marta me�u šiptarskom populacijom, Hodža je izjavio da je njegovo li�no mišlje-nje da je 90% od preko 525.000 Šiptara na Kosmetu reagovalo pozitivno na taj govor (po tome je oko 10%, ili 50.000, reagovalo negativno).

Fadilju Hodži je zatim, u svetlu prividnog odsustva šiptarske zaintereso-vanosti za Enver Hodžin napad, postavljeno pitanje zašto su mu kosmetske vlasti dale takav publicitet i time skrenule posebnu pažnju na njega. On je odgovorio da je to bilo politi�ki neophodno zato što je to bio napad na koji je trebalo uzvratiti.

Službenici ambasade su potom ukazali na glasine i izveštaje koji navod-no kruže u zapadnim dokumentima o uznemirenosti me�u Šiptarima. (Upravo pre napuštanja Beograda, pisca izveštaja informisao je lokalni dopisnik Njujork tajmsa da je bilo izveštaja o takvoj uznemirenosti u Njujorku.) Predsednik Hodža je odlu�no porekao da je bilo incidenata i pozvao službenike ambasade da se sa-mi upoznaju sa stanjem u pokrajini. Putovanje kroz Kosmet je pokazalo da nema vidljivih posebnih policijskih predostrožnosti.

Hodža je zatim upitan o „obnavljanju (albanskog) revizionizma“. On je odgovorio da je posle raskida sa Informbiroom 1948. bilo sli�nih albanskih napa-da na kosmetsku manjinu tako da je, logi�kim proširivanjem, sadašnji govor En-vera Hodže predstavljao istu vrstu pretnje.

Proleterski internacionalizam Odgovaraju�i na pitanje o „proleterskom internacionalizmu“, Fadilj Ho-

dža je rekao: „...Takva praksa rešavanja nacionalnog problema proizilazi iz našeg doslednog marksisti�kog-lenjinisti�kog stava u tom pitanju. Takva praksa unutar naše socijalisti�ke zajednice tako�e se odražava na naše odnose sa drugim ze-mljama i narodima. Naš radni narod je nadahnut proleterskim internacionalizmom. Savez komunista, naše rukovodstvo i naš radni narod nebrojenim �injenicama, pre rata, za vreme rata i danas pokazuju svoj proleterski internacionalizam...“.

Pošto mu je bilo ukazano na �injenicu da se upotreba tog izraza od strane vo�a sovjetskog bloka kao što su Hruš�ov, Ulbriht itd., obi�no odnosila na komu-nisti�ku disciplinu a la Kominterna, Hodža je istakao da nije teoreti�ar i da se u svom govoru samo kratko zadržao na toj ta�ki, koja je bila posve�ena posebnim uslovima na Kosmetu. Ipak, budu�i da ga je upotrebio, izraz „proleterski interna-cionalizam“ odnosi se na bratstvo prema drugim socijalisti�kim zemljama i parti-jama i nije bilo u vezi sa linijom Moskve.

6 Devetnaest godina ranije, Rebeka Vest je napisala da joj je jedan Šiptar rekao: „Mi živi-

mo tako jadno... u Albaniji naša bra�a žive daleko bolje nego mi...“ . Njegovu izjavu ona je proko-mentarisala na slede�i na�in: „Bilo je dirljivo... svako ko je dolazio iz Albanije u Jugoslaviju je bio za-divljen razlikom, koja je cela u korist Jugoslavije, u životnom standardu“. Crno jagnje i sivi soko, 1001.


Jugoslovenska manjina u Albaniji Službenici koji su ga intervjuisali potom su upitali predsednika Hodžu o

problemu jugoslovenske manjine u Albaniji, o kojem je u svom govoru rekao: „...Kada nam Enver Hodža daje lekciju o ’šovinisti�kim i antimarksisti�-kim stavovima prema stanovništvu Kosmeta’, moglo bi se pretpostaviti da su sli�ni problemi u Albaniji rešeni na idealan na�in. Ipak, mi znamo da jugosloven-ske manjine, iako malobrojne – Crnogorci u Vraki, Goranci i makedonska sela u susedstvu Kor�e – nemaju �ak nijednu školu ili bilo kakvu drugu priliku da u�e na maternjem jeziku. Bez pominjanja bilo �ega drugoga, zar to nepostojanje ško-la na njihovom maternjem jeziku ne vodi njihovoj denacionalizaciji? Da li je to marksisti�ko rešenje problema narodnosti oko kojeg Enver Hodža i njegovi po-mo�nici dižu toliko buke? U skladu sa tim, ko pokušava da denacionalizuje naci-onalne manjine – naše rukovodstvo ili Enver Hodža i drugi tuma�i politike alban-ske vlade?...“

Odgovaraju�i na ovo pitanje Hodža je izjavio da, iako je u Albaniji bila takva situacija, on ne zna za posebne represivne mere koje su preduzete protiv ju-goslovenske manjine u toj zemlji.

Albanija Komentarišu�i unutrašnje prilike u Albaniji Hodža je istakao da, mada ne

bi mogao da navede kona�ne brojke, ima utisak da je broj sovjetskih inženjera i savetnika u zemlji veliki, broj kineskih stru�njaka relativno mali7, a bilo je i bu-garskih savetnika. Skoro celokupan razvoj bio je usredsre�en na oblast Tirane. Bio je sklon da odbaci dobar deo glasina o velikoj sovjetskoj pomorskoj bazi u Valoni. Prihvataju�i da je to važna strateška luka, istakao je da je cela zemlja re-lativno neodbranjiva u slu�aju rata, što umanjuje svrsishodnost investiranja u voj-ne kapacitete.

Fadilj Hodža je izjavio da su on i Enver Hodža bili „ortaci“ za vreme ra-ta. U to vreme albanski vo�a je potpuno druga�ije ocenjivao Jugoslaviju i on ne može da poveruje da Enver Hodža stvarno veruje u ono što kaže u napadima na Jugoslaviju. On ose�a da ti napadi dolaze pod uticajem Moskve i teške ekonom-ske situacije u Albaniji, gde je bio jak otpor kolektivizaciji i industrijalizaciji, ko-je su još na snazi.

Balkanska federacija U odgovoru na pitanje o Balkanskoj federaciji, Hodža je izjavio da se

neposredno posle rata borio za ostvarivanje takve federacije, veruju�i da je ona jedini odgovor na probleme Balkana. Sada, pak, to pitanje je mrtvo slovo na pa-piru.

7 Mada je u Titogradu, 1. aprila 1957, službenik-izvešta� primetio dva Kineza u hotelu koji

su se izgleda vozili iz Albanije u italijanskim kolima sa albanskim tablicama (ne diplomatskim).


Šiptari u Makedoniji U intervjuu od 4. aprila 1957. u Skoplju, M. Denovski, sekretar Izvršnog

komiteta Narodne republike Makedonije, ocenio je da nije bilo reakcije me�u Šiptarima u Makedoniji na Enver Hodžin napad i odbacila je taj predmet kao �i-stu stvar Kosmeta. Denovski je nazna�io da je boravio u Albaniji 1947. i da je „�ak i u to vreme“ životni standard u Jugoslaviji bio znatno viši. Sada, on je „dvaput viši ovde, sa deset puta više slobode“.

Muslimanska emigracija Intervjui sa Hodžom i Denovskim pokazuju da postoje potpuno opre�ne

politike na Kosmetu i u Makedoniji u pogledu muslimana koji žele da emigriraju. Hodža je naveo da je emigriralo oko 3.000 Turaka i samo 200 Šiptara. Rekao je da vlasti na Kosmetu vode veoma strogu politiku u ovom domenu i da „politi�ke organizacije“ (npr. SAWPZ) agituju protiv takve emigracije. Pripisao je tu politi-ku siromašnim prilikama u Turskoj i naveo je slu�ajeve u kojima su emigranti tražili da se vrate u Jugoslaviju pošto su prodali svoj imetak i prekinuli svoje lo-kalne veze.

Denovski je izjavio da je Makedonija usvojila veoma slobodnu politiku prema muslimanskoj emigraciji. �im bi ti ljudi namirili svoje ekonomske i druge obaveze, izdavani bi im pasoši i bili bi „slobodni da odu“. Priznao je da su neki Šiptari tražili da odu kao Turci,8 ali je osnovna prepreka bio rigorozan postupak provere od strane lokalnog turskog konzulata. (Turski konzul u Skoplju se pola sata žalio piscu izveštaja na ne�asne metode makedonskih zvani�nika u snabde-vanju tobožnjih emigranata lažnim dokumentima kako bi ih se otarasili budu�i da su predstavljali teret za makedonsku privredu.)

Srpsko-šiptarski odnosi Prigodan put kroz Kosmet ostavlja utisak o jasnom dvoklasnom društvu.

Ravno Kosovo polje je ve�inom nastanjeno Srbima, dok se Šiptari nalaze u ma-nje plodnim planinama koje okružuju oblast. Sli�no, na ve�ernjem korzu duž glavne ulice u Prištini ve�inom se nalaze ljudi koji govore srpski, odeveni u za-padnja�ka odela, dok su nedoterani Šiptari vi�eni u muslimanskim odeždama u staroj gradskoj �etvrti.

Posle odlaska iz Prištine, pisac izveštaja proveo je no� u kolibi pored So-po�ana, u planinama izvan Novog Pazara. Sa direktorom u Beogradu, kolibu je držao lokalni srpski seoski �uvar. Posle radosnog slušanja ve�ernjih vesti Glasa Amerike, on je objasnio da se za vreme rata borio u �etnicima, zbog �ega je pet godina proveo u zatvoru odakle je pušten tek 1954. Bio je pun gor�ine prema prema Britancima zbog njihovog napuštanja Mihailovi�evih snaga za vreme rata.

8 Egipatska ambasada u Beogradu primila je, prema izveštajima, više od 100 prijava za

imigraciju od Šiptara na Kosmetu ubrzo posle Hodžinog govora, me�utim Egipat nije primao imi-grante.


Pisac izveštaja video je trošan natpis „Živelo bratstvo i jedinstvo Srba i Muslimana!“ na zgradi nasuprot glavnog štaba Komunisti�ke partije u Novom Pazaru i upitao je kakvi su odnosi izme�u tih dvaju grupa. �uvar je odgovorio da su pre i za vreme rata oni bili jedni drugima za vratom sve vreme, sa krvoproli-�em i ubijanjem. Sada su tamo „vlasti, zakoni i policija“; drže�i prste ispred svog lica da pokaže da su oni prete�i upirali jedni na druge i iza rešetaka, on je nazna-�io da je prethodno neprijateljstvo samo prigušeno komunisti�kim pritiskom.

Za ambasadora: Oliver M. Marsi Prvi sekretar ambasade DOKUMENT 3 Vazdušna pošta, poverljivo Pošiljka inostrane službe Br. 469 Iz: Ambasada, Beograd Za: Ministarstvo spoljnih poslova, Vašington 27. mart 1958.9 Predmet: Studijsko putovanje na Kosmet10 U toku studijskog putovanja na Kosmet i u Makedoniju, 17. marta 1958,

pisac izveštaja, u pratnji g-dina Džordža Serbinofa (DRS, Ministarstvo spoljnih poslova), posetio je Fadilja Hodžu, predsednika Izvršnog komiteta Kosmeta.11 Hodža, koji se upravo vratio sa izborne kampanje koja se odvija širom Kosmeta, primio je posetioce srda�no i proveo sa njima sat vremena u razgovoru. Slede glavne teme razgovora sa komentarom:

Razvoj situacije na Kosmetu Kosmet, naglasio je Hodža, tek se sada nalazi u po�etnom stadijumu eko-

nomskog razvoja. On je rekao da Kosmet redovno prima zna�ajna investiciona sredstva od centralne vlade i prvi put je u poziciji da po�ne da se uspešno bori sa problemom smanjivanja seoske prenaseljenosti. U vezi sa tim, mislio je na visok natalitet Šiptara koji otežava brz ekonomski razvoj i racionalizaciju poljoprivre-

9 Na dokumentu se jasno razaznaje pe�at: „Primljeno, 7. april 1958, Biro za evropske po-

slove, Ministarstvo spoljnih poslova“. 10 U rubrici „Info“, u zaglavlju dokumenta, pod „Departmani“, rukom je dopisano:

„RM/R-2, IRC-8, U/OP-1, U/O-1; a pod „Ostalo“ tako�e je dopisano rukom: „CIA-15, OSD-4, Vojska-4, Mornarica-3, Vazduhoplovstvo-3, USIA-10“. Na kraju prve strane, u rubrici „Izvešta�“, piše „EW Burges/fmh“.

11 Službenik ambasade je poslednji put posetio Hodžu u aprilu 1957 (videti pošiljku br. 562, 15. april 1957).


de. Nazna�io je da je Kosmet bogat rudama (lignit, cink, olovo, hrom i boksit) što bi moglo da se razvija ako bi bilo više sredstava na raspolaganju. Kako je ocenio, više investicionih sredstava su klju� ekonomskog razvoja na Kosmetu.

Kao što je bio slu�aj i prilikom ranije posete pisca ovog izveštaja u no-vembru 1956, Priština odaje utisak ekonomske živosti. Novi stanovi, radnje, ho-teli itd., u proteklih 15 meseci narušavaju ambijent gra�evina u starom turskom stilu. Ipak, kao i drugde u Jugoslaviji, na nekima od novih gra�evina, manje od godinu dana starih, vide se razbijeni prozori, otpao malter i drugi znaci prevreme-nog propadanja. Mnogo manji razvoj prime�en je u kosmetskim varošicama i na selu što upu�uje na zaklju�ak da Priština, kao glavni grad, prima znatan deo sred-stava koja se ulažu u Kosmet.

EK, KK, UKJ cirkularno pismo12 Upitan o „negativnim pojavama“ navedenim u pismu Izvršnog komiteta

u meri koja se ti�e Kosmeta, Hodža je priznao njihovo postojanje ali je izjavio da je njihova rasprostranjenost niža nego u nekim drugim delovima zemlje. Na pri-mer, nasmejao se, tako je malo službenih automobila na Kosmetu da njihova upotreba u privatne svrhe nije stvarala probleme. Prate�i zacrtanu liniju pisma, on je te pojave opisao kao dokaz unutrašnje snage partije i stabilnosti jugosloven-skog sistema.

U odgovoru na zapažanje pisca ovog izveštaja, Hodža se iskreno složio sa tim da uklanjanje „negativnih pojava“ zahteva ja�anje kontrole i nadzora nad pojedinim preduze�ima i lokalnim samoupravnim organima. On je izjavio da su na Kosmetu koraci u tom pravcu ve� preduzeti.

Izborna kampanja Hodža je opisao užarenu izbornu kampanju koja je bila u toku, tvrde�i da

obi�an narod pokazuje zna�ajno interesovanje za nju, naro�ito za doma�e i lokal-ne teme. Prema Hodži, u svakom slu�aju je kandidovan „najbolji �ovek“, bez ob-zira na to da li je Srbin ili Šiptar i bez obzira na relativnu snagu dve grupe u da-tom izbornom okrugu.13 Blago, i kao što se pokazalo ispravno, odbacio je mogu�-nost da bilo koji kandidat na Kosmetu dobije manje glasova od potrebnih 50% u odnosu na ukupno bira�ko telo.

Odnosi Istok–Zapad i ameri�ka politika Upitan o interesovanju bira�a za me�unarodne probleme, Hodža je potvr-

dio da bira�i �vrsto žele mir i da su uvereni da novo sovjetsko rukovodstvo u Moskvi teži miru. Rekao je da muslimani, koji �ine veliki deo bira�kog tela na Kosmetu, „mrze“ Francusku zbog gušenja sloboda u Alžiru i sa entuzijazmom podržavaju Naserovu borbu za arapsku nezavisnost. Što se ti�e ameri�ke politike,

12 Pošiljka ambasade br. 428, datirana sa 6. martom 1958. 13 Na Kosovu nije bilo spornih mandata za federalnu skupštinu.


tvrdio je da bira�i poštuju predsednika Ajzenhauera, ali da imaju malo poverenja u sekretara Dulesa. Kada je pritisnut da kaže svoje mišljenje o tim pitanjima, iz-javio je da je li�no ponekad imao teško�a da stavi u me�uzavisnost ameri�ke ak-cije sa proklamovanim interesom SAD za miroljubivo rešenje svetskih problema. Planovi za izgradnju raketnih baza u Italiji i Gr�koj, rekao je, teško da služe sti-canju sovjetskog poverenja. U pogledu Sovjetskog Saveza, Hodža je snažno izra-zio „potpuno poverenje“ u njegove namere. U SSSR-u staljinizam je u opadanju i tamošnje unutrašnje promene se ve� ose�aju u njegovoj spoljnoj politici do ta�ke da je takvo „potpuno poverenje“ sasvim opravdano. Zahtevao je da Amerika pri-hvati neposredno obustavljanje nuklearnih proba, dokazuju�i da kršenja uvek mogu biti otkrivena. Kada je pisac ovog izveštaja odgovorio da to nije uvek tako, Hodža je uzvratio da je mislio da je tako, ali da u svakom slu�aju on nije nuklear-ni fizi�ar.

Mada je prihvatio da staljinizam još uvek postoji u Bugarskoj i Albaniji, Hodža je dokazivao da ti ostaci nisu važni i da �e �ak i u tim zemljama oni ko-na�no nestati. Istovetnost pogleda izme�u Hodže i njegovih bira�a o gornjim pi-tanjima upadala je u o�i.

Odnosi sa Albanijom Hodža je iskazao potpuno neznanje o skorašnjim izveštajima o teško�a-

ma izme�u jugoslovenske diplomatske misije u Tirani i albanskih vlasti. Tvrdio je da su odnosi sa Albanijom sada „dobri“, tako „dobri“ da nije bilo skorašnjih pograni�nih incidenata.

Za ambasadora: Oliver M. Marsi Prvi sekretar ambasade Kopije za: Zagreb, Sarajevo Pošiljka ministarstva za London, Pariz (2 kopije), Rim, Rim za Mek Svini-

ja, Bon, Berlin za EAD, Minhen za PRU (3 kopije), Minhen za MRC, Frankfurt za PRU, Be� za PRU, Be� za PAD, Moskva, Prag, Varšava, Budimpešta i Bukurešt.

OGLEDI

MIŠA �URKOVI+, nau�ni saradnik Institut za evropske studije 329.11(091) Beograd, Trg Nikole Paši�a 11

KONZERVATIVNE PARTIJE U EVROPSKOJ ISTORIJI

APSTRAKT: Predmet obrade u �lanku su politi�ke partije koje pripada-ju porodici desnih ili konzervativnih stranaka. Autor izdvaja tri glavne struje u ovom bloku i o svakoj daje kratak istorijat, pregled ideja i imena najvažnijih lidera. U pitanju su britanska Konzervativna partija, ameri�-ka Republikanska i kontinentalne demohriš�anske stranke. Ovlašan osvrt na ulogu desnih partija u tranziciji i na snagu Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, pokazuje da desne partije i dalje predstavljaju najvažniju politi�ku snagu u savremenoj Evropi. Postoji jedan paradoks koji se pojavljuje u svim pregledima i istorijama

konzervativizma, sli�no kao i u svim istorijama drugih ideologija, odnosno poli-ti�kih teorija. Svaki pisac pokušava da unese neku vrstu reda u prostor koji se �esto širio mnogo dalje od granica koje naknadna tuma�enja pokušavaju da nametnu. Ta-ko se po pravilu u svakoj istoriji konzervativizma na�u i autori koji sebe nisu tu vi-deli; neki su �ak i eksplicitno pobijali pripadnost toj struji. S druge strane, u istim pregledima ispušta se teorija i praksa onih koji su sebe upravo videli, deklarisali i izri�ito odredili kao konzervativce. Re� je o konzervativnim politi�kim partijama.

Objašnjenje ovog paradoksa leži u razlici izme�u politi�ke teorije koja ipak pokušava da bude normativna disciplina, organizovana oko niza koherentnih principa, i politi�ke prakse partija koje se pre svega vode nužnoš�u kompromisa i osvajanja vlasti. Kada se otvori sukob izme�u principa i mo�i, politi�ari po pravi-lu prioritet daju ovom drugom i u borbi za vlast su spremni da idu toliko daleko da doktrinari koji brane na�ela te iste tradicije �esto dignu ruke od svojih „isto-mišljenika“: posle nastojanja da ih koliko-toliko drže u nekoj vezi sa idealima, ponekad pre�u u otvoren napad i optužuju ih za izdaju principa i same ideologije koja ih je nekada sve obuhvatala.1 Budu�i analiti�ari, uglavnom naklonjeni samoj teoriji, izme�u mo�nog i uticajnog ali nedoslednog lidera konzervativne partije i politi�ki zanemarljivog ali teorijski doslednijeg mislioca, izabra�e ovog drugog.

1 To se dešavalo republikanskoj administraciji Džordža Buša krajem 2006. CNN, televi-

zija bliska ameri�kim demokratama, napravila je emisiju Broken Government (Neuspešna ili razbi-jena vlada) u kojoj su zna�ajni predstavnici konzervativnog intelektualnog establišmenta kritikovali Bušovu vladu zbog pove�anja budžetskog deficita, intervencionizma u spoljnoj politici i politi�kog radikalizma, što je praksa suprotna ameri�koj konzervativnoj tradiciji.

Miša �urkovi� Istorija 20. veka, 2/2007 178

Upravo time se objašnjava �injenica da je u poznatim pregledima konzer-vativizma daleko više pažnje poklonjeno teoreti�arima nego zna�ajnim politi�-kim liderima. Ovaj rad želi da makar delimi�no ispravi tu praksu. U njemu �emo pokušati da predstavimo istoriju nekoliko najzna�ajnijih desnih ili konzervativnih politi�kih partija. �lanak je podeljen na tri odeljka. U prvom se bavimo britan-skom Konzervativnom partijom, u drugom ameri�kom Republikanskom stran-kom, u tre�em evropskim demohriš�anskim i narodnim partijama, da bismo na kraju tek ovlaš pomenuli i ulogu konzervativnih partija u tranziciji. Bi�e to prili-ka da se vidi raznovrsnost desnog, odnosno konzervativnog spektra, ali i da se – posebno u drugom i tre�em odeljku – doda još nekoliko re�i o na�elima pojedinih zna�ajnih varijanti desne politike.

Tradicija torijevaca Ako je ta�no da je princip podele na levicu i desnicu prvi put vi�en u

Francuskoj 1789. kada su pripadnici plemstva i sveštenstva seli desno, a pripad-nici tre�eg staleža levo od pozicije predsedavaju�eg, onda su prve prave politi�ke partije nastale u Engleskoj. Prve politi�ke partije u modernom smislu nastaju oko 1840. u Velikoj Britaniji. Posle dva klju�na reformska akta za koja se ponekad s pravom govori da su predstavljala pravu društvenu revoluciju – novog Zakona o iz-boru poslanika iz 1832. kojim su glasa�ka prava proširena na srednji sloj i izmena Zakona o siromašnima iz 1834 – nova dinamika inicirala je relativno jasno grupisa-nje izbornog tela i elite u dva tabora. Najpre je iz redova starih torijevaca polako formirana Konzervativna stranka, da bi se zatim od dela Vigovske stranke zajedno s predstavnicima buržoazije i irskim poslanicima formirala Liberalna partija.

Ove dve partije su tokom nekoliko decenija stvorile prvi pravi partijski sistem u modernoj istoriji, s velikim delom elemenata koji su i do danas neop-hodni da bi se moglo govoriti o sistemu: izborno zakonodavstvo, javno mnjenje, mediji, izborne kampanje, �lanstvo, simpatizeri, sindikati, udruženja gra�ana, partijske elite, frakcije, unutarstrana�ko lobiranje, interesno povezivanje, partij-ska identifikacija. Engleski model politi�kog sistema ne samo da je prvi takav primer u modernoj istoriji, ve� predstavlja tipski obrazac za razumevanje partij-skog sistema gotovo svake liberalne demokratije.

Engleska Konzervativna partija je prva desna ili konzervativna partija u modernoj istoriji. Stoga je razumljivo da je ve�ina kasnijih desnih partija imala iste dileme, probleme i principe rada, koje su postavili engleski pioniri.

Kada se prati dvovekovni razvoj engleske Konzervativne partije, uprkos brojnim obrtima i dinamici koja je velikim delom izazvana me�unarodnim odno-sima i kretanjem globalnog svetskog tržišta, ipak se relativno lako uo�ava stal-nost nekoliko pitanja, problema i na�ela. Prvi nivo �ini permanentna odbrana kla-si�nih na�ela politike, morala i ljudskih odnosa. Tokom �itavog posmatranog pe-rioda konzervativci su uglavnom branili na�ela poretka, stabilnosti, patriotizma, vrednosti porodice, religije i morala uopšte.

Konzervativne partije u evropskoj istoriji 179

Postoji, me�utim, i drugi nivo, podru�je metoda za postizanje propisanih ciljeva i tu smo svedoci fundamentalne podele unutar konzervativnog tabora koja traje sve od rasprave o žitnim zakonima. U pitanju je podela na one koji misle da isklju�ivo potpuna tržišna liberalizacija i pun razvoj kapitalizma doprinose ostva-rivanju konzervativnih na�ela i na one koji smatraju da je tržišni liberalizam s produbljivanjem socijalnih razlika opasan po opstanak države i da ga treba pater-nalisti�ki regulisati u skladu s politikom socijalnih davanja, integracije siromaš-nih i smanjivanja socijalnih razlika. Naša kratka istorija torijevaca bazira�e se na ove dve grupe problema.

Konzervativna stranka u Engleskoj poznata je po tradicionalnom imenu, koje je starije od same partije. Konzervativce u Britaniji i danas nazivaju torijev-cima. Ovo ime je nastalo u doba tzv. krize isklju�ivanja, izme�u 1679. i 1681, kada je u tri navrata parlament pokušao da diskvalifikuje vojvodu od Jorka, od-nosno budu�eg Džejmsa II, kao mogu�eg naslednika prestola. Zbog ukidanja cenzure u javnosti je otvorena akademska i politi�ka rasprava o pitanjima apso-lutne i ograni�ene monarhije, kakva nije vi�ena još od gra�anskog rata. Krajem pomenutog perioda, dve sukobljene strane su po�ele jedna drugu da nazivaju na-dimcima: torijevci i vigovci. Dok je drugo ime poticalo od nekadašnjih škotskih pobunjenika i koristilo se da ozna�i partiju zemljoposednika, protivnika vojvode, ime tori stiglo je od irskih brigadira i prenelo se na stranku lojalista, rojalista koji su branili tradicionalno ustrojstvo, legitimnu vlast kralja i apsolutnu monarhiju.

Ove dve grupacije, koje bi se pre mogle nazvati strujama u istoj porodici nego strankama, obeležile su �itav 18. vek svojim sporovima o raznim politi�-kim, ekonomskim i duhovnim pitanjima. Me�utim, �injenica da je bira�ko pravo bilo veoma ograni�eno i da je u politici participirao veoma mali broj ljudi �inila je tadašnju politiku razli�itom od kasnijih partijskih sukoba. Sporovi su se ogra-ni�avali na kralja i relativno mali broj aristokrata, me�u kojima su vigovci i tori-jevci zastupali suštinski ne previše razli�ite stavove. U fokusu su uglavnom bila pitanja podele vlasti izme�u kralja i dva doma parlamenta, odnosno o�uvanja po-liti�ke i društvene ravnoteže koja je postignuta slavnom revolucijom s kraja 17. veka.

Do stvarne promene došlo je krajem veka usled niza dramati�nih prome-na u Britaniji i na kontinentu, koje se obi�no podvode pod nazive francuske poli-ti�ke i engleske industrijske revolucije. Engleska je u poslednje dve decenije 19. veka otpo�ela izuzetno snažan ekonomski uspon koji �e je u slede�ih pola veka u�initi najve�om privrednom silom. Preduzetništvo, akumulacija kapitala, pro-cvat me�unarodne trgovine, niz prakti�nih izuma, eksplozija pamu�ne industrije, otvaranje unutrašnjeg tržišta radne snage i pove�anje mobilnosti stanovništva na-pravili su pravu društvenu i ekonomsku revoluciju u zemlji. Uz vladaju�u aristo-kratiju, koja je i sama prolazila kroz snažan talas komercijalizacije, stvorena je jaka klasa kapitalista i preduzetnika koja je tražila adekvatan politi�ki uticaj i pri-znanje.

Na ove snažne unutrašnje potrese treba dodati uticaj prosvetiteljskih inte-lektualnih kretanja u Americi i na kontinentu, koji je posle pola veka priprema pokrenuo politi�ku revoluciju u Francuskoj. Ekspanzivan i fundamentalisti�ki žar


s kojim su ove ideje širene ožario je i britansko ostrvo, otvaraju�i nove kontro-verze u engleskom politi�kom prostoru. Svi ovi elementi doveli su najpre do izu-zetno provokativnih i korisnih intelektualnih sporova: u periodu 1776–1820. po-stavljeni su temelji politi�ke ekonomije i gotovo svih zna�ajnih savremenih ideo-logija. To je doba kada svoje knjige objavljuju Adam Smit, Rikardo, Maltus, Go-dvin, Nasau Senior, Bentam, stariji Mil, Berk, Oven i mnogi drugi i danas funda-mentalni mislioci. Posle intelektualnih došli su ozbiljni politi�ki sukobi, posebno u periodu Napoleonovih ratova. Ova višedecenijska kretanja politi�ki su kulmini-rala po�etkom 30-ih godina sa dva pominjana zakona kojima je de facto uveden puni kapitalizam u Engleskoj, a srednja klasa postala zna�ajan �inilac u politici.

U takvom okruženju, u doba izmene Zakona o bira�kom pravu, formira-na je Konzervativna partija. Pomalo je paradoks da su skoro od osnivanja konzer-vativci za svog teorijskog gurua uzeli vigovca Edmunda Berka. Ovaj pripadnik liberalnijeg dela engleske aristokratije zalagao se za katoli�ku emancipaciju i promovisao je slobodno tržište, i to na na�in koji je za torijevce bio vrlo netipi-�an. To što je s takvim stavovima svega tri decenije posle smrti postao patrijarh engleskih konzervativaca, jasno svedo�i o brzini promena koje su zahvatile ovo društvo i o tome kako se brzo pomerila granica koja razdvaja politi�ki mainstre-am od reformskih nastojanja.

U doba kada je Berk pisao svoja najpoznatija dela, stavove torijevaca su najjasnije definisali Bolingbruk (nešto ranije) i danas zanemareni Džon Rivs. U Rivsovim �lancima i spisima najjasnije se (i mnogo �istije nego kod Berka) vidi stav engleskih konzervativaca s kraja 18. veka, kao i dominantan stav engleskog društva prema francuskom izazovu. Rivs je insistirao na kralju kao izvoru celo-kupne vlasti, pa �ak i vlasti i ovlaš�enja parlamenta koji upravo po milosti kralje-voj može da ima i vrši odre�ena ovlaš�enja. Ovakvo englesko ure�enje suprotsta-vljalo se francuskoj ideji apstraktne slobode kao temelja poželjnog ure�enja i eksplicitno je optuživalo vigovce da u Engleskoj promovišu takvu vrstu antidr-žavne filozofije koja vodi ka anarhiji. Po njemu su vigovci bili engleski jakobin-ci, kao što su Kalvin i njegovi sledbenici ranije bili religiozni jakobinci.2

Me�utim, �etiri decenije kasnije i torijevci su se udaljili od ovako tvrdih monarhisti�kih na�ela. Oni su iza sebe ve� imali skoro 150 godina star metod sopstvene evolucije u skladu s društvenim i politi�kim kretanjima. Ovaj metod, koji i danas primenjuje Kameron prihvataju�i ekološki program, odli�no je opi-sao Robert Eklešal, koji ga naziva „kra�om vigovske ode�e“. Tendencija konzer-vativaca, kaže Eklešal, jeste da se inicijalno odupiru promeni, ali kad se promena nametne i bude usvojena, onda oni novi aranžman brane kao navodni aspekt tra-dicionalnog društva. U svim ustavnim sporovima oni su se protivili reformama, ali bi ih potom tuma�ili kao nužne mere za ja�anje tradicionalnog politi�kog ure-�enja. Tako je do revolucije tvrdo branjen princip božanskog prava monarha na vlast i njegovog punog suvereniteta, ali je posle 1688. Bolingbruk razvio teoriju kojom je korene novog koncepta podele vlasti izme�u krune i dva doma smestio u daleku prošlost Engleske.

2 Vidi Eccleshall, (1990), 35.


Tako je bilo i 1832. Iako su se dugo protivili reformi izbornog zakono-davstva, �im je ona prošla Pilovi sledbenici su je prihvatili kao odli�nu mogu�-nost da se u�vrsti savezništvo viših i srednjih klasa protiv opasnosti demokratije i rulje.

Me�utim, u slede�oj deceniji zapo�eo je prvi veliki koncepcijski sukob u konzervativnom taboru, koji je otvorio prostor za smenjivanje dve strategije, od-nosno politi�ke vizije modernog konzervativizma. Oba tabora je povezivala pri-vrženost osnovnom skupu principa koji se uglavnom svode na veru u dobro kon-stituisan politi�ki poredak, zasnovan na poštovanju autoriteta, uvažavanju vlada-vine prava, ose�anju patriotizma i lojalnosti, antiegalitarnom etosu, averziji pre-ma klasnim sukobima i odre�enoj meri elitisti�kog paternalizma. Me�utim, ve� na po�etku rada partije otvorio se problem metoda i strategije za ostvarenje ovih na�ela.

U Konzervativnoj partiji brzo su formirana dva tabora: premijer Pil je predvodio struju koja je težila bliskoj saradnji sa buržoazijom, promociji kapitali-zma i komercijalnih interesa i liberalizaciji britanske ekonomije.3 Tridesete i �etr-desete godine su obeležene i velikim sporom oko žitnih zakona. Englesko plem-stvo, koje je imalo ogromne posede pod žitom, želelo je da na sve na�ine zaštiti svoje tržište i uvelo je visoke carine na uvoz hlebnog žita iz drugih zemalja. Kon-zervativna partija je uglavnom predstavljala interese ovih slojeva engleskog druš-tva i stoga je dugo bila zastupnik protekcionizma. S druge strane, Liberalna stran-ka je promovisala interese kapitalista, industrijalaca i preduzetnika koji su tražili liberalizaciju spoljne trgovine zbog lakše prodaje svojih proizvoda, a i zbog obezbe�ivanja jeftinijeg hleba za radnike, kako bi dodatno mogli da smanjuju nadnice.

Na �elu propagatora slobodnog tržišta bila je Liga za borbu protiv žitnih zakona koju su predvodili Kobden i Brajt. Velike debate i sporovi koji su trajali više decenija okon�ani su 1846, ukidanjem spornih zakona i pobedom ideje slo-bodne trgovine. Ovaj �in izvela je konzervativna vlada na �ijem je �elu bio Pil. Ubrzo posle toga Konzervativna stranka se prvi put pocepala. Slabije krilo se odvojilo u samostalan klub i brzo se priklju�ilo liberalima, dok je ve�ina predvo-�ena novim liderima stvorila potpuno nov program na tradiciji srednjovekovnog romantizma, pod velikim uticajem nekoliko pesnika, velikih kriti�ara kapitali-zma.

Tako je Konzervativna stranka ušla u drugu fazu, poznatu kao tori demo-kratija. Ovaj period je obeležio �uveni britanski državnik jevrejskog porekla Ben-džamin Dizraeli. Me�utim, još pre njegove pojave u Konzervativnoj stranci ista-klo se nekoliko lidera koji su se protivili Pilovoj opsednutosti „pravljenjem para“. Sedler i lord Ešli bili su užasnuti na�inom na koji je nova klasa preduzetnika eks-ploatisala sve slojeve radnika, uklju�uju�i i žene i decu. Tako su još 30-ih godina pokrenuli inicijativu za ograni�enje rada dece, a 1847. uspeli su da u parlamentu proguraju Zakon o 10-�asovnom radnom vremenu. Ešli je bio na �elu pokreta za reformu zdravstvenih ustanova, zatim je predvodio pokret za izgradnju solidnih

3 Vilets u vladama Liverpula i Pila �ak vidi direktne prete�e Margaret Ta�er. Willetts, (1992), 8, 9.


ku�a za gradsku sirotinju, a predložio je i zakon kojim bi se deci i ženama one-mogu�io rad u rudniku.

Politi�ari koji su postavili osnove tori demokratije, kao i Dizraeli kasnije, imali su razli�ite vrste motiva i argumentacije koje su vodile ka istim prakti�nim �inovima. Oni su najpre baštinili srednjovekovnu, delimi�no idealizovanu tradici-ju plemi�kog paternalizma na osnovu koje su bogatiji i obrazovaniji slojevi druš-tva (pre svega plemi�i) morali da brinu o siromašnim sunarodnicima i da ih štite i pomažu. Razlozi morala i religije, tvrdili su oni, obavezuju bogatije klase da pro-movišu civilizaciju i ljudskost kod radnika i siromašnih. U ranijim periodima, ka-da se znao red, nije bilo toliko siromaštva, nemorala, alkoholizma, prostitucije, nediscipline, poroka i drugih ponižavaju�ih oblika života kakvi su se sretali u ta-dašnjim gradovima Engleske.

Moralni razlozi su se, me�utim, preplitali s mudro sagledanim prakti�-nim razlozima za zaštitu radnika. Ešli je prvi primetio opasno pove�anje socijal-nog jaza izme�u klasa, koji su �artisti i drugi radikali koristili da mobilišu mase i stvore pokret koji je ozbiljno mogao da naruši osnove engleskog poretka. Dok je buržoazija op�injena mantrama o slobodnoj trgovini sve više akumulirala bogat-stvo i radnike videla samo kao potencijalnu radnu snagu koju treba maksimalno koristiti, konzervativci su u njima videli opasnu snagu koja se ili mora privu�i i integrisati u okvire poretka i sistema prihva�enih vrednosti, ili �e rizik socijalne revolucije stalno lebdeti nad glavama stanovnika Britanije.

�etrdesetih godina polako se uzdizao romanti�arski pokret Mlade Engle-ske koji je insistirao na projekcijama poželjnog jedinstva društvene hijerarhije kakav je navodno postojao u doba srednjeg veka, kada je nacija bila jedinstvena a ne opasno pocepana po klasnim šavovima. Iz ovog pokreta izronio je Dizraeli ko-ji je u romanima Koningsbi i Sibil snažno kritikovao Pilov Manifest iz Tamvorta (koji je ozna�io oficijelno prihvatanje kapitalizma u konzervativnom taboru), i predo�io sliku dve nacije snažno suprotstavljene oko sebi�ne borbe za poboljša-nje ili o�uvanje svog klasnog položaja. Zadatak oživljavanja jedne nacije poseb-no je povezan s obavezom bogatijih klasa da shvate kako je ta dužnost njihova i kako oni moraju svoje bogatstvo i uticaj da iskoriste za brigu o siromašnima. Di-zraeli je 1846. ve� bio na �elu protekcionisti�ke frakcije unutar konzervativnog kluba u parlamentu.

Pun razvoj svojih ideja i precizno definisanje na�ela torijevske demokra-tije ovaj državnik je izneo posle 1867, kada je pod njegovim rukovodstvom Kon-zervativna partija sprovela novu reformu izbornog zakonodavstva i omogu�ila proširenje prava glasa na više slojeve radništva, odnosno na „narod“ ili masu. Demokratizacija politi�kog života omogu�ila je proširenje javne sfere i politi�ke participacije znatno šireg sloja ljudi, a na taj na�in su i ideje koje je Dizraeli više decenija razvijao dobile mogu�nost primene. U pismu iz 1907. Dž. Gorst, koji je godinama bio glavni partijski organizator, formulisao je na�ela torijevskog pater-nalizma na slede�i na�in: to je ube�enje da „sva vladavina postoji samo zarad do-brobiti onih kojima se vlada; da Crkva i Kralj, Lordovi i poslanici Donjeg doma, i sve ostale javne institucije zaslužuju da budu održavane ukoliko, i samo ukoliko promovišu dobrobit i sre�u obi�nog sveta; da su svi oni kojima je poverena neka


funkcija poverenici ne svoje klase ve� �itave nacije; i da treba imati poverenje u mase kada im se dodeljuje bira�ko pravo, što �e oni koristiti da slobodno izaberu one koji promovišu njihove interese. Ovo je demokratija zato što je dobrobit ljudi vrhovni cilj; ona je Torijevska zato što su institucije države sredstva preko kojih �e se ovi ciljevi posti�i“.4

Dizraelijev naglasak je bio na ideji jedne nacije, na potrebi da se prona�u slogani, emocije i mehanizmi kojima �e se prevazi�i opasna socijalna podela koja je cepala naciju. Za razliku od Margaret Ta�er koja je 110 godina kasnije podsti-cala individualizam i komercijalizaciju društvenog života, viktorijanski torijevci su isticali solidarnost, brigu i ja�anje društvenih veza kao na�in borbe protiv soci-jalisti�kih pokreta koji su tada promovisali revoluciju i socijalnu preraspodelu bogatstva. Ono što je ovo dvoje državnika povezivalo bila je snažna afirmacija moralnih vrednosti, poretka, stabilnosti i patriotizma. Dizraeli je namerno podsti-cao patriotizam, kao ose�anje koje je ujedinjavalo bogate i siromašne protiv eko-nomskog i moralnog kosmopolitizma Gledstonovih liberala.

Višim slojevima britanskog društva Dizraeli je nudio restauraciju klasi�-nih vrednosti i ose�anje stabilnosti koji se vezuje za crkvu i državu. Niže slojeve je privla�io višedecenijskim nastojanjima u pravcu reforme socijalnog i radnog zakonodavstva koje im je život �inilo humanijim. I jednima i drugima je davao ose�aj pripadnosti najve�oj naciji na svetu, istinskoj imperiji, modernom koloni-jalnom carstvu kao najve�em izvoru nacionalne veli�ine i ponosa. Tako su od 70-ih godina �ak i bogatiji slojevi urbane buržoazije po�eli da napuštaju svoju tradi-cionalnu Liberalnu stranku i da prilaze konzervativcima.

Ova tendencija je dovela do nove polarizacije u engleskoj politici, budu�i da je Laburisti�ka stranka krajem veka i po�etkom slede�eg uspela da istisne li-berale iz vode�eg dvojca. Od liberala se krajem veka odvojila struja Džozefa �emberlena �ija je partija Liberalnih unionista tokom nekoliko decenija pred Prvi svetski rat igrala veoma zna�ajnu ulogu, budu�i da je bila na vlasti s Konzerva-tivnom strankom i zna�ajno uticala na nju da vodi politiku protekcionizma, za-tvaranja tržišta imperije pred jeftinijom hranom iz drugih oblasti, masovne soci-jalne demagogije koja je pretila da pre�e u klasi�an kolektivizam i, s druge stra-ne, agresivnog imperijalizma u me�unarodnim odnosima. �emberlen se zalagao i za poboljšanje životnog statusa siromašnih direktnim oporezivanjem bogatih, što je za klasi�ne torijevce uvek bilo neprihvatljivo (ve�inu njegovih ideja promovi-sao je Komitet za socijalne reforme u kome su bili i zna�ajni pripadnici paternali-sti�kog krila Konzervativne stranke). Konzervativci su uvek smatrali da izvor so-cijalnih davanja treba da bude paternalisti�ka pomo� i slobodno milosr�e boga-tih, a ne njihovo prinudno oporezivanje.

U prvoj deceniji veka unutar konzervativaca ponovo se otvorila podela izme�u paternalista i tržišno orijentisanih libertarijanaca. Odvajaju�i se od �em-berlenovih unionista, partija je glasala protiv „narodnog budžeta“ premijera Loj-da Džordža optužuju�i ga za socijalizam. U to doba konzervativci su ve� integri-sali zna�ajan deo bogate buržoazije, a mislioci poput Maloka predstavljali su ka-

4 Prema Eccleshall, (1990), 118.


pitalisti�ku elitu kao naslednika Berkove prirodne aristokratije, novu elitu koja mora da preuzme liderstvo. Me�utim, ve� tokom rata Bentnik je pozivao na po-vratak Dizraelijevim paternalisti�kim korenima, tako da je stranka odmah posle rata proklamovala traženje srednjeg puta izme�u individualizma i socijalizma.

Period izme�u dva svetska rata obeležen je nizom velikih dilema u po-gledu toga kuda se zapadna civilizacija kre�e – u moralnom, ekonomskom, soci-jalnom, kulturnom i svakom drugom smislu. Tek je bio završen Prvi svetski rat kad se desila velika finansijska kriza iz 1929, a ve� pet godina posle toga nad svetom se nadvila Hitlerova senka. Tako su i britanski konzervativci bili optere-�eni strahom od radni�ke klase, moralnom dekadencijom i napuštanjem viktori-janskih vrednosti, kao i odbranom carstva koje je polako po�injalo da se urušava. Verovatno tek ova tri razloga zajedno objašnjavaju zašto su tokom pomenutog perioda izrazito oživele Dizraelijeve teme o potrebi integrisanja radni�ke klase i brige o jednoj naciji, sposobnoj da razvije solidarnost i da složno vodi rat. Manje-više i konzervativci su prihvatili kejnzijanizam kao najbolji na�in za ostvarivanje tadašnjih politi�kih i socijalnih ciljeva.

Po�elo je s grupom mladih poslanika predvo�enih Noelom Skeltonom koji su se zalagali za podelu profita i za radni�ku participaciju, da bi posle veli-kog štrajka iz 1926. mladi Harold Makmilan poveo kampanju za bolje uslove ra-da, tražio planiranje zapošljavanja i zalagao se za nacionalne savete koji bi u sva-koj grani industrije vršili koordinaciju. Zalaganje za ure�eni kapitalizam, odno-sno mešovitu ekonomiju, on je objašnjavao kao jedini na�in da se izbegne vlada-vina nekog fašisti�kog ili komunisti�kog diktatora, što se doga�alo u velikom de-lu sveta. Nekoliko godina kasnije, Kejnz je na isti na�in objasnio svoje zalaganje za upravljani kapitalizam.

Izme�u dva rata, konzervativci su se ipak zadovoljili manjim, postepe-nim ekonomskim reformama koje su išle u tom pravcu. Izbijanjem rata, �er�il je radikalizovao planerske mere: kejnzijanski porezi, gradsko i seosko planiranje, reorganizacija industrije, mehanizmi za tripartitno odlu�ivanje o proizvodnji, pa �ak i podsticanje radni�ke participacije u fabrikama. Konzervativci su se uvek ogra�ivali u smislu da se mora sa�uvati mera i da se ne sme uništiti privatno preduzetništvo, niti preterano vršiti preraspodela. Godine 1943. objavljen je Be-veridžov izveštaj o sveobuhvatnom sistemu socijalnog osiguranja i formiran je torijevski reformski komitet koji je nudio program posleratne rekonstrukcije.

Posle poraza na izborima 1945, partija je napravila još radikalniji zaokret ka „tre�em“ putu i ve� slede�e godine pojavila se Industrijska povelja sa Batle-rom i Makmilanom na �elu pokreta. Ciljevi su bili centralno upravljanje koje bi osiguralo punu zaposlenost; sveobuhvatno socijalno osiguranje; industrijsko part-nerstvo za poboljšanje statusa i plata radnika; zalaganje za nacionalizaciju Engle-ske banke, rudnika i železnica. Sve se to nazivalo „humanizovanim kapitali-zmom“. Godine 1950. partija je proklamovala punu zaposlenost u državi blago-stanja i tim programom osvojila vlast za narednih 13 godina. Bio je to period sna-žne ekonomske ekspanzije i rasta životnog standarda. No, i tada su konzervativci isticali da ih od laburista razlikuje �uvanje bazi�ne individualne slobode i predu-zetništva; sebe su predstavljali kao branu protiv plime kolektivizma. Kvintin Hog


je insistirao na tome da je njihov zadatak da velikom proizvodnjom i radom po-dignu �itavo društvo na viši nivo i da svi više zara�uju, umesto da se kao socijali-sti bave preraspodelom onoga što postoji.

Sve do kraja 60-ih godina ova vrsta umerenog kejnzijanizma i umerenog prilago�avanja novom vrednosnom i socijalnom mainstreamu predstavljala je oficijelnu politiku torijevaca. Takozvana plima kolektivizma u ekonomiji i per-misivizma u javnoj sferi �inila je da nekada nezamislive stvari postanu prihvatlji-ve �ak i konzervativcima. Stvari su radikalno po�ele da se menjaju krajem te de-cenije.

Tokom �itavog veka unutar Konzervativne partije održavala se vatra pi-lovske tradicije. Kod odre�enog broja pripadnika, preko ideja Maloka, Ernesta Bena ili Majkla Oukšota ona je imala veoma snažno uporište. Oni su na ono što je bio politi�ki mainstream neprestano gledali s podozrenjem i pokušavali su da o�uvaju individualisti�ki, ekonomski baziran konzervativizam. Tokom 60-ih go-dina istakao se kontroverzni poslanik Inok Pauel, koji ne samo da je bio oštar kri-ti�ar kejnzijanizma u ekonomiji, ve� je snažno insistirao na odre�enoj politici identiteta i zalagao se za zabranu imigracije, pa �ak i prisilnu deportaciju nepo-željnih imigranata koji su po njegovom mišljenju ugrožavali tradicionalnu priro-du britanskog društva. Kritikovao je povezivanje Britanije sa Evropskom eko-nomskom zajednicom. Zbog svega toga optuživan je za rasizam, pa je više puta napuštao svoju partiju. Me�utim, me�u kasnijim pobornicima ta�erijanstva Pauel se smatra prete�om nove konzervativne politike.

Ono što se obi�no naziva ta�erijanskom (kontra)revolucijom zvani�no je po�elo 1979. pobedom stranke na izborima. Me�utim, priprema nove politike za-po�ela je bar desetak godina ranije. Ve� krajem 60-ih mla�i pripadnici partije sve snažnije su vršili pritisak da se napusti kejnzijanizam. Tokom 70-ih pokrenuta je �itava mreža �asopisa, instituta i drugih „tink-tenkova“ (Adam Smit institut, Cen-tar za politi�ke studije, Udruženje za slobodu) koja je promovisala principe nove politike. Nova politika bazirala se na nekoliko osnovnih postulata: snažan eko-nomski liberalizam zasnovan na �vrstom novcu, niski porezi i privatizacija, mo-ralna obnova s poja�avanjem politike sankcija i jak patriotizam.

Bilo je potrebno desetak godina ozbiljnog rada ovih institucija da se pro-meni društvena i intelektualna klima i da Konzervativna partija sa tako hrabrim i provokativnim programom dobije izbore. Zna�ajan partijski mislilac i publicista Peregrin Vorstorn upozorio je po�etkom 70-ih da samo insistiranje na monetari-zmu i na ekonomskim reformama ne�e biti dovoljno privla�no za obi�nog gra�a-nina. Stoga je fokus rasprave i napada trebalo usmeriti na sistem vrednosti i mo-ralna pitanja. Ovaj aspekt dolaska na vlast Margaret Ta�er �esto se neopravdano zaboravlja. Ona je sebe opisivala kao superdoma�icu koja ima zadatak da veliko porodi�no doma�instvo (državu) dovede u red, da postavi ku�ne finansije na so-lidnu osnovu i da ne troši više od onoga što se zara�uje. �ak i tako snažne eko-nomske mere uvek je predstavljala kroz moralnu prizmu, vezuju�i ekonomsku re-formu za moralnu obnovu društva.

Posle veselih 1960-ih godina, u narednoj dekadi Britanijom su zavladali moralna dekadencija i opšti permisivizam u kojem je sve postalo dozvoljeno. Ve-


�ina gra�ana Britanije s negodovanjem je gledala na �injenicu da po�inje da živi u društvu u kojem su zavladali poroci, kriminal i elementarna nesigurnost na uli-cama. Nova vlada je insistirala na borbi protiv huliganizma, vandalizma, urbanog terorizma, pornografije, seksualnog nemorala i ostalih manifestacija nagrizanja autoriteta.5 Ta�erova je oja�ala policiju, krenula u odlu�an obra�un sa Irskom re-publikanskom armijom (IRA), zabranila pojavljivanje predstavnika Šin fejna u medijima i podstakla sve mehanizme za ponovno uvo�enje reda.

U generalnu obnovu sistema vrednosti spadala je i obnova patriotizma i ja�anje patriotskih ose�anja kod gra�ana Velike Britanije, koji su posle raspada kolonijalnog carstva izgubili dosta od tog ose�anja prestiža. Foklandski rat, koji je 1982. vo�en protiv Argentine, iskoriš�en je za manifestaciju snažnog naciona-lizma i ja�anja samouverenosti. „Gvozdena ledi“ je odlu�no ušla u rat i dobila ga, manifestuju�i i na taj na�in nastojanje da se u svim oblastima obnovi viktorijan-ska tradicija.

Ono po �emu je Margaret Ta�er najviše ostala upam�ena bile su eko-nomske reforme, zasnovane na dekonstrukciji države blagostanja i obnovi snaga tržišta. Tu su spadali rezanje direktnog oporezivanja, napuštanje kontrole cena i prihoda, smanjenje poreza, smanjenje javne potrošnje (posebno u oblastima soci-jalnog osiguranja), odlu�na borba za smanjivanje snage sindikata, zatvaranje ne-rentabilnih rudnika i preduze�a i masovna privatizacija državnih firmi kao što su Britiš ervejz, Britiš stil, Britiš telekom, Rols-rojs, Britiš petroleum, kao i kompa-nija za snabdevanje vodom i elektri�nom energijom. Prodate su ku�e za povlaš-�eno socijalno stanovanje i ukinute su zakonske mere koje su prilikom zapošlja-vanja štitile žene, tinejdžere i radnike s niskim nadnicama.

S druge strane, ekonomski liberalizam bio je pra�en ja�anjem mehaniza-ma sile i poretka što je uklju�ivalo pove�anje troškova za odbranu i policiju, stva-ranje zakonskog okvira za odlu�nije delovanje policije protiv sindikata, štrajka�a i terorista, ukidanje prava zatvorenika da se brane �utanjem i posebno ukidanje mase nadležnosti lokalnoj samoupravi za koju je Ta�erova govorila da je nosilac opštinskog socijalizma. Program je podrazumevao centralizaciju dosta nadležno-sti kako bi se one efikasnije sprovodile i kako bi se odlu�nije smanjivala javna potrošnja, pove�ana zbog rasipni�kog delovanja lokalnih organa vlasti.

Radikalan ekonomski individualizam doveo je do stvaranja izuzetno di-nami�ne privrede u Britaniji, a mere državne borbe protiv haosa povratile su si-gurnost i poredak u britansko društvo. Osnove koje je Margaret Ta�er postavila bile su tako jake da je �ak i laburisti�ka administracija Tonija Blera, koja je došla posle poslednje konzervativne vlade Džona Mejdžora, morala da prihvati novi ma-instream i da nastavi tržišno motivisane reforme, posebno u zdravstvu i školstvu.

Vlada Džona Mejdžora je ostala upam�ena po skandalima moralne priro-de (više seksualnih afera aktuelnih ministara), što je bio veliki udarac za partiju koja je dve decenije propagirala moralnu obnovu. Od tada, više od decenije Kon-zervativna partija traži novi identitet insistiraju�i na imigracionom pitanju i na

5 U tome je imala podršku tink-tenkova od kojih su neki (poput Salisburi grupe) tražili još radikalnije mere, kao što su povratak smrtne kazne, nasilna repatrijacija imigranata, regrutovanje nezaposlene omladine u vojsku itd.


tradicionalnom skepticizmu prema EU. Izgubila je ve� tri izborna ciklusa, ali po istraživanju javnog mnjenja �ini se da je u Dejvidu Kameronu kona�no našla ozbiljnog lidera s kojim se može vratiti na vlast.

Velika stara partija Republikanska stranka u SAD ili, kako je druk�ije nazivaju, Velika stara

partija, poznata je kao stranka desne Amerike. U javnosti se ve� više od 130 go-dina prepoznaje po slonu, svom oficijelnom simbolu.6 Od kada je 1856. nomino-vala prvog predsedni�kog kandidata Džona Fremonta, dobila je 23 od 38 pred-sedni�kih izbora, uklju�uju�i sedam od poslednjih deset. U poslednjih 150 godina 18 od 28 ameri�kih predsednika bili su republikanci.

Baza partije je bila tradicionalno u puritanskoj Novoj Engleskoj i na srednjem zapadu. Posle Drugog svetskog rata, a naro�ito od 60-ih godina, repu-blikanci su preuzeli jug SAD koji danas predstavlja njihovo snažno uporište iz kojeg se regrutuju i predsedni�ki kandidati. Jako utemeljenje u konzervativnoj ideologiji dobili su posle Prvog svetskog rata i od tada im je socijalna i klasna ba-za vezana za višu srednju klasu, farmere i velike korporacije. Tokom poslednjih 100 godina republikanci se posebno prepoznaju po zalaganju za tržišnu privredu, slobodno preduzetništvo i fiskalnu odgovornost, za snažan moralizam u javnoj sferi i izolacionizam u spoljnoj politici.

Istorija partije po�inje 1854. i vezana je za sporove oko širenja ropstva na nove zapadne države. Koalicija abolicionista koja se protivila Kanzas-Nebra-ska zakonu (njime je omogu�eno širenje ropstva) okupila se oko niza mitinga i protesta na kojima se napadao zakon. Na konvenciji u Mi�igenu, 6. jula, usvojili su ime tvrde�i da su naslednici Džefersonove Demokratske republikanske stran-ke. Godine 1858. prvi put su osvojili ve�inu u Predstavni�kom domu Kongresa. Republikanska stranka može da se ponosi �injenicom da je oformljena na talasu abolicionisti�kog pokreta, da je u ime tog cilja spasla federalnu državu i da je svog prvog velikog lidera, Abrahama Linkolna, iznedrila upravo zahvaljuju�i hrabrom protivljenju ropstvu.

Linkoln i Republikanska stranka su uglavnom dominirali na severu, predstavljali su industrijalce i buržoaziju i zalagali se za zaštitu rastu�e doma�e industrijske proizvodnje, dok je Demokratska stranka imala �vrsto uporište na ju-gu i dominirala je Konfederacijom, okupljala je velike zemljoposednike, a zala-gala se za ropstvo, slobodnu trgovinu i labaviju vezu ameri�kih država.7 Sve do 1864. ratna sre�a je bila na strani južnjaka. Me�utim, te godine dolazi do nekoli-ko povezanih vojnih uspeha kojima Sever preokre�e situaciju, što se odrazilo i na reizbor Linkolna. Posle njegovog ubistva, Amerika se obnavlja pod vo�stvom ratnog heroja, generala Granta, �ija statua na konju i danas stoji ispred ameri�kog

6 Simbol Demokratske stranke je magarac. 7 O složenom odnosu ideja, programa i istorije govori �injenica da je ovaj program De-

mokratske stranke i konfederalno tuma�enje ustava najozbiljnije izložio Kalhun, koji se danas po-minje kao jedan od najvažnijih uporišnih ta�aka ameri�kog konzervativizma.


Kongresa. Uprkos mnogim korupcionaškim skandalima i sporovima unutar parti-je, država se brzo razvijala. Period 1860–1932. naziva se erom republikanaca bu-du�i da su demokrate tokom tog doba kontrolisale Belu ku�u svega 16 godina.

Me�u zna�ajne lidere tog perioda spada i Radeford Hejs, koji je reformi-sao administraciju i promovisao politiku �vrste valute. Tu je i Bendžamin Hari-son tokom �ije vladavine je, krajem veka, usvojen Šermanov antimonopolski za-kon, prisajedinjeno nekoliko novih država i donet izrazito protekcionisti�ki Me-kinlijev Zakon o carinama. �ovek po kom je ovaj zakon poneo ime pobedio je na izborima 1896, za koje se smatra da su me�u najzna�ajnijim izborima u istoriji SAD. Tokom njegove vladavine vo�en je rat sa Španijom, pripojeni su Portoriko, Filipini i Havaji i SAD su lansirane kao sila na me�unarodnoj sceni. Podjednako je zna�ajno što su se na izborima 1896. jasno formirala dva tabora koja �e defini-sati unutrašnju politiku zemlje sve do 1960-ih godina. Republikanci su dobili po-dršku industrijalaca sa severoistoka, kao i generalno poslovne zajednice, bankara, finansijskih slojeva i preduzetnika. Demokrate su uporište našle u agrarnim kra-jevima juga, zapada i, što je bila novost, me�u radni�kom klasom.

Slede�u dekadu obeležio je Teodor Ruzvelt tokom �ije vladavine je spro-veden niz zna�ajnih socijalnih reformi. Amerika je ušla u rat pod predsedništvom demokrate Vudroa Vilsona, ali su republikanci 1918. osvojili Predstavni�ki dom i Senat i zahvaljuju�i tome spre�ili ulazak SAD u Ligu naroda i odbacili ratifikaci-ju Versajskog ugovora. Od tada su dobili još jednu karakteristiku, koja �ak i u doba vladavine Buša mla�eg ostaje da se navodi kao jedan od temelja republikani-zma: izolacionizam, odnosno zalaganje da se SAD pre svega bave unutrašnjim po-slovima i da izbegavaju preterano mešanje u me�unarodne odnose kad god mogu.

Period 1932–1952. bio je jedini duži period u istoriji SAD u kojem su re-publikanci bili u manjini. Posle relativno neuspešnih pokušaja Herberta Huvera da se izbori sa velikom depresijom s kraja 20-ih godina, na vlast je za skoro �ita-ve dve decenije došao Frenklin Ruzvelt. Ovaj demokrata je ukinuo prohibiciju al-kohola i na taj na�in uspeo da smanji naraslu mo� mafije. Pokrenuo je niz populi-sti�kih ekonomskih mera s javnim radovima i velikim državnim investicijama koji se naziva New deal (Novi ugovor), �ime je uspeo da smanji nezaposlenost i da pobedi pre svega moralnu depresiju u koju su Amerikanci bili upali. Ruzvelt je tako�e uspešno vodio rat, uspeo da sa�uva ameri�ke teritorije od razaranja i odlu�uju�e doprineo da se pobedi nacisti�ka koalicija. U ameri�koj istoriji ostao je jedna od najimpresivnijih figura i nije �udo što republikanci nisu uspeli da to-kom dvadeset godina na�u adekvatnog kandidata koji bi se suprotstavio njemu ili njegovom nasledniku Hariju Trumanu.

Povratak na scenu po�inje 1952. kada je pobedio general Dvajt Ajzenha-uer (potpredsednik je bio Ri�ard Nikson). Ova administracija je tokom osam go-dina okon�ala Korejski rat, uvela smireniji kurs u me�unarodnim odnosima i za-po�ela veliki ekonomski uspon posle rata. Niksona je, me�utim, na izborima 1960. porazio Džon Kenedi. Pedesete su zna�ajne i zbog velike intelektualne ob-nove konzervativizma u Americi. Mnoštvo najzna�ajnijih knjiga koje i danas spadaju u obaveznu literaturu o konzervativizmu napisano je 50-ih godina. Tada se etabliraju autori poput Danijela Bela, Rasela Kirka, Vilmora Kendala, Roberta


Nizbeta i drugih, a pojavljuje se i niz �asopisa u kojima se oblikuju i definišu ide-je savremenog konzervativizma. To su i godine kada se prvi put ozbiljno ospora-va kejnzijanska osnova Nju dila, a u Americi po�inju da predaju Fon Mizes, Ha-jek i Milton Fridman, budu�i heroji reganizma.

Ovaj talas se u prakti�noj politici prvi put osetio na izborima 1964. kada je senator Beri Goldvoter iz Arizone kao predsedni�ki kandidat svesno pomerio te-žište partije od isto�nih umerenih krugova ka srednjem zapadu i jugozapadu i for-mulisao konsekventan konzervativni program. Ovaj preuranjen ideološki puri-tanizam, me�utim, uveliko je pocepao partijsku organizaciju, tako da je Nikson izabran kao jedina figura koja je mogla ponovo da sastavi razbijene delove mo-zaika.

Republikanska stranka je oduvek bila velika koalicija najrazli�itijih inte-resa, pokreta i organizacija koji su se situaciono okupljali oko odre�enih interesa i principa, a protiv izvesne politike, mera i namera koje je suprotni tabor ispolja-vao. Me�utim, ta široka koalicija je nekoliko puta bila pred potpunim raspadom, kada je nedostajala osoba ili elita koja je mogla da drži na okupu sve delove re-publikanske infrastrukture. Tako je bilo pred Reganovu nominaciju, tako je i da-nas, posle ozbiljne konfuzije koju Buš junior ostavlja iza sebe. Kraj 60-ih je me-�utim bio doba ozbiljne krize kada je stranka prolazila kroz tako veliku transfor-maciju da se �inilo da je bila pred raspadom.

Nikson je ogromnim iskustvom, smirenoš�u i predanim radom uspeo ne samo da sa�uva stranku, ve� i da iskoristi rascep koji je kod demokrata nastao povodom Vijetnamskog rata i da dobije izbore protiv Hamfrija. Rascep demo-krata je još jedan momenat od šireg istorijskog zna�aja. Sve do polovine 60-ih, bogati slojevi s juga su po tradiciji koja vodi još od Vašingtona i Džefersona podržavali Demokratsku stranku. Me�utim, pre svega zbog vrednosnih i moral-nih sporova oko prirode identiteta i budu�nosti SAD, tokom 60-ih oni su veli-kim delom prešli u tabor republikanaca. Jasno konzervativno profilisanje Repu-blikanske stranke i stvaranje identiteta oko protivljenja moralnom permisivi-zmu, odbrane zna�aja religije u politi�kom i društvenom životu, odbijanja da se s entuzijazmom promovišu prava manjinskih grupa i feminizam – najzaslu-žniji su za odvajanje nekadašnjih južnih konzervativnih demokrata od izvor-ne stranke i prelazak u drugi tabor. Jug je tako postao snažno uporište repu-blikanaca.

Niksonov mandat je obeležen generalnim smirivanjem situacije posle ta-lasa antiratnih protesta i šezdesetosmaških moralnih izazova. Nikson je imao do-sta uspeha u me�unarodnoj politici poboljšavaju�i odnose sa Kinom i usposta-vljaju�i period detanta sa SSSR-om (uklju�uju�i i niz sporazuma o kontroli nao-ružanja), a otpo�eo je i postepeno izvla�enje iz vijetnamskog pakla. Ekonomski razvoj je išao dobrim tokom, te ga je sve to zajedno u�inilo veoma popularnim predsednikom. Reizabran je tako što je dobio skoro sve države, ali je dve godine kasnije, 1974, morao da se povu�e zbog Votergejt afere. Njegov naslednik Ford suo�io se sa posledicama naftne krize i ekonomskog kolapsa iz 70-ih godina: vi-soka stopa nezaposlenosti zajedno sa pove�anom inflacijom, visoke kamate i ogroman budžetski deficit. Uz ovo je išlo i gubljenje podrške konzervativaca


zbog davanja amnestije onima koji su odbili da idu u Vijetnamski rat, tako da je Ford lako izgubio izbore 1976. godine.

Ni demokrata Džimi Karter nije uspeo da na�e recept za izlazak iz eko-nomske krize, a niz neuspeha u me�unarodnoj politici (npr. kriza s taocima u Ira-nu) u delikatno vreme oživljavanja hladnog rata bio je neoprostiv za ameri�ke gra�ane koji su tražili odlu�niju politiku i ja�i imidž svoje zemlje u svetu. U Ro-naldu Reganu Amerikanci su dobili figuru i politiku kakva im je u to doba nedo-stajala.

Sli�no kao i u slu�aju Margaret Ta�er, atmosfera za Reganov dolazak na vlast stvarana je bar deset godina. Tome su doprinele me�unarodne okolnosti, kolaps države blagostanja sa zloglasnom stagflacijom kao kulminacijom neuspeš-nosti te politike u novim uslovima, nagrizanje morala i tradicionalnih vrednosti tokom 60-ih i 70-ih godina kao i promena kulturnih i intelektualnih paradigmi iz tog perioda. Amerika je krajem 70-ih tražila odlu�nu i efikasnu politiku koja �e uvesti jasna i precizna pravila i povratiti samopouzdanje pojedincima, ali i celoj naciji.

Reganova administracija je smanjila poreze za �etvrtinu, uvela je politiku �vrstog dolara, žestoko se obra�unala s inflacijom, smanjila budžetski deficit i sprovode�i masovnu deregulaciju izbrisala poslednje tragove Nju dila. Tržišna ekonomija, preduzetništvo, individualizam, privatni zdravstveni i penzioni fondo-vi ponovo su postali dominantne institucije. Uz ovo je išla afirmacija društvenog konzervativizma, vra�anje religije u javnu sferu, borba protiv abortusa, povratak smrtne kazne u nekoliko država i propagiranje porodice. Tre�i segment Regano-ve „revolucije“ bila je oštra me�unarodna borbe protiv komunizma na svim fron-tovima. Regan je otpo�eo nov talas trke u naoružanju, a posebno se bavio bor-bom protiv levih pokreta u Latinskoj Americi gde Amerika nije više prezala ni od direktnih vojnih intervencija. Posle Niksonove politike detanta, Regan je oživeo diskurs i duh hladnog rata, �esto koriste�i zapaljive, hriš�anski i misionarski into-nirane formulacije koje su SSSR i komunizam prikazivale kao velikog sotonu. Vrhunac novopokrenute trke u naoružavanju bio je projekat Strateške odbrambe-ne inicijative, ili popularnije Ratovi zvezda, kojim je Regan nastojao da u plano-ve hladnoratovskog nadmetanja uklju�i i kosmos.

Zaoštravanje ekonomske trke i trke u naoružanju obi�no se smatra jednim od klju�nih razloga za kraj komunizma. Komunisti�ki lager nije mo-gao da izdrži novi talas modernizacije, transformisanja zapadnih ekonomija u dinami�ne, informati�ki zasnovane fabrike za pravljenje novca, koje su bez ve�ih problema mogle da pove�avaju budžet za naoružavanje. SSSR to više nije mogao, pre svega zbog zaostajanja u ekonomiji. Tržište je kona�no pobedilo plansku privredu, o �emu je u �uvenoj Socijalisti�koj kontroverzi još 20-ih godina pisao jedan od heroja novog libertarijanizma Ludvig Fon Mizes.

Regan je tako�e ostao upam�en kao najzna�ajniji ameri�ki predsednik druge polovine prošlog veka, kao �ovek koji je pobedio komunizam. Tajnu nje-gove popularnosti dobro je opisao Hejnz Džonson: „Njegova najve�a zasluga bila je povratak samopoštovanja Amerikanaca za sebe i za svoju vladu nakon trauma


Vijetnama i Votergejta, frustracije zbog krize talaca u Iranu i nekoliko neuspeš-nih predsednika“.8

Administracija Džordža Buša predstavljala je kontinuitet s prethodnom Reganovom politikom. Tokom njegove vladavine i formalno su se raspali Var-šavski savez, SSSR i �itav komunisti�ki svet. Nema�ka se ujedinila, a od 1. janu-ara 1992. EEZ je prerasla u Evropsku uniju. Buš je, me�utim, najviše ostao upam�en po ratu u Zalivu koji je predstavljao demonstriranje snage jedine preo-stale supersile. Uprkos brzoj pobedi, Buš je slede�e izbore izgubio. Posle godina obnove konzervativizma, smanjenja potrošnje, afirmacije slobodnog tržišta i veli-kog angažmana u svetu, Amerika se umorila i tražila je na�in da se okrene unu-trašnjim pitanjima. Usledila su dva mandata Bila Klintona koji su obeleženi afir-macijom nove levoliberalne ideologije, podsticanjem afirmativne akcije prema svim oblicima manjina, novim hedonizmom, veoma bogatim životom i nastav-kom ekonomskog buma. Republikanci su, predvo�eni Njutom Gingri�om, 1994. prvi put posle 1952. osvojili oba doma Kongresa, na platformi naslovljenoj Ugo-vor sa Amerikom. Oni su vodili oštru borbu s predsednikom Klintonom o balan-siranom budžetu i socijalnim reformama.

Poslednja republikanska administracija je još uvek vladaju�a garnitura Džordža Buša mla�eg. Ovaj period �e po svemu sude�i ostati zapam�en kao veo-ma kontroverzan u ameri�koj istoriji. Republikanci su nasledili ekonomiju koja je posle eksplozivnog rasta u 90-im polako po�ela da ulazi u recesiju. Me�utim, dok se garnitura tek pripremala da otpo�ne implementaciju svog ekonomskog progra-ma desio se 11. septembar. Amerika je prvi put napadnuta na svojoj teritoriji, što je izazvalo ogromnu dugoro�nu traumu me�u njenim stanovništvom. Odmah po-sle teroristi�kog napada, država je uletela u stanje opšte mobilizacije i velikog straha od novih mogu�ih udara. Detaljne kontrole na aerodromima u�inile su Ameriku tvr�avom. Donet je �uveni i kontroverzni Patriot Act ili Zakon o pre-venciji teroristi�kih udara, koji je suspendovao mnoga prava ameri�kih gra�ana i državnim organima omogu�io da prate i prisluškuju sumnjive pojedince. Na meti je uglavnom bila islamska zajednica, pa je na desetine hiljada ljudi privo�eno i saslušavano.

U sklopu opšte militarizacije i propagandnog ludila koje je zahvatilo sko-ro �itavu Ameriku, Buš je za napade optužio Al Kaidu koju je povezao s taliban-skom vladom u Avganistanu. Nije prošlo dugo, a Amerika je zajedno s Britani-jom – i protivno povelji UN – napala Avganistan i uz pomo� oružja ve� u no-vembru iste godine promenila režim. Još kontroverznija je invazija na Irak i rat koji je bez odobrenja Saveta bezbednosti Buš poveo u martu 2003, s namerom da svrgne režim Sadama Huseina. Posle kratkog ali veoma intenzivnog rata, tokom kojeg su porušene mnoge istorijske znamenitosti od neprocenjivog zna�aja za ljudsku civilizaciju, Amerikanci su osvojili Irak, da bi nakon izvesnog vremena uhvatili i samog Sadama.9

Na talasu brzih pobeda i s ogromnim samopouzdanjem koje je vra�ao i Americi zadovoljnoj zbog osvete, Buš je dobio i drugi mandat 2004. Posle toga

8 Johnson, (1991), 28. 9 Nekadašnji šti�enik SAD osu�en je na smrt i obešen prvog dana Kurban-bajrama 2007.


sve je pošlo nagore. Obe vojne avanture, �iji je cilj bio promena režima i uspo-stavljanje demokratske vlasti, pretvorile su se u fijasko. U obe zemlje i dalje se vode ratovi niskog intenziteta, svakog dana gine na stotine ljudi, teroristi�ki na-padi i nesigurnost su postali deo života, Irak je na ivici raspada ili dugogodiš-njeg gra�anskog rata izme�u tri naroda koji u njemu žive. �itava strategija definisana u Projektu za novi vek, koji su sastavili vode�i neokonzervativni ideolozi, pretvorila se u prah. Amerika se duboko zaglibila na Bliskom istoku, a dosta se spekuliše i o mogu�nosti da se na sve ovo doda i mogu�i napad na Iran.

U zemlji situacija je tako�e loša. Ekonomija veoma sporo izlazi iz recesi-je, potrošnja i javni deficit su ogromni, kamate su od 1% stigle na preko 5% što je izazvalo haos na tržištu nekretnina, gde je samo tokom 2006. oko milion ljudi ostalo bez ku�a i stanova jer više nisu bili u stanju da ispla�uju rate sa pove�anim kamatnim stopama. Nezaposlenost se znatno pove�ala, kao i nezadovoljstvo obi�nih gra�ana koji su teško podneli pove�anje cena goriva zbog rasta cene naf-te na svetskim berzama. Posle ogromnog entuzijazma i podrške militarizmu, ve-�ina gra�ana se protivi daljem ostanku ameri�kih trupa na Bliskom istoku. De-mokrate su upravo na tom programu uspele da na izborima 2006. dobiju ve�inu u oba doma. Naravno, ne sme se zaboraviti ni nezadovoljstvo lošom reakcijom dr-žave na posledice udara uragana Katarina koji je u septembru 2005. razorio Nju Orleans i velike delove Luizijane.

Posebno je zanimljiva �injenica da su klasi�ni konzervativni republikanci najoštriji kriti�ari ove administracije. Oni tvrde da je Bušov jastrebovski i mesi-janski neokonzervativizam napustio sve tradicionalne stubove republikanskog i konzervativnog programa kao što su smanjenje javne potrošnje, niske kamate, izolacionizam, primat ekonomije i podsticanje konzervativnih vrednosti u druš-tvu. O tome dosta svedo�e podaci i opšte stanje društva, ali i neverovatna �injeni-ca da npr. Fukujama hvali neokonzervativce zbog intervencionisti�kog promovi-sanja ljudskih prava i demokratije po �itavom svetu!10 Pred predsedni�ke izbore 2008, velika koalicija najrazli�itijih pokreta i interesa koja �ini Republikansku stranku i ameri�ki konzervativni spektar ponovo je razvrgnuta i pocepana. Pod ovu kapu ina�e spadaju fiskalni konzervativci, monetaristi, zatim ekonomski li-berali, pa društveni konzervativci i religiozni konzervativci koji su protiv abortu-sa i homoseksualizma, zatim kriti�ari internacionalizma, podržavaoci jake ame-ri�ke vojske, zagovornici ve�ih prava za pojedina�ne države u SAD, borci za o�uvanje prava na slobodno posedovanje oružja i mnoge interesno organizovane lokalne ili strukovne grupe kao što su, na primer, bajkeri koji se protive obave-znom nošenju kaciga pri vožnji motora.

U trenutku kada se kao najizgledniji predsedni�ki kandidat name�e veo-ma liberalni bivši gradona�elnik Njujorka Rudi �ulijani, �ini se da je stranka opet u krizi identiteta i da se ne vidi šta bi moglo ponovo da okupi sve njene de-love. No, prethodna istorija pokazuje da joj to nije prvi put i da je uvek znala da se vrati još ja�a.

10 Videti Fukuyama, (2006), After Neoconservatism.


Hriš�anska demokratija

Tre�i neizbežan segment trojstva konzervativnih partija jeste Demohriš-

�anski blok u zapadnoj Evropi. Iako Anglo-Amerikanci s velikim rezervama pri-hvataju da ovu tradiciju smeste u konzervativni blok, zameraju�i joj previše ele-menata države blagostanja i socijalnog staranja, ipak su demohriš�anske stranke specifi�no evropska desna tvorevina koja je imala odlu�uju�u ulogu u borbi pro-tiv komunizma, u o�uvanju hriš�anskog nasle�a Evrope i u kreiranju Evropske unije kao novog vida interesne ali i vrednosne zajednice. O demohriš�anskim partijama kod nas nije gotovo ništa pisano, a ni ovde nema mnogo prostora. Mi �emo morati da se zadovoljimo kratkim nabrajanjem osnovnih principa koje ova ideologija promoviše, zatim da navedemo neke od najzna�ajnijih partija, pome-nemo važne ideologe i prakti�are i, kona�no, da objasnimo kako je nastala njiho-va zajedni�ka Evropska narodna partija.

Demohriš�ani, kako se to kod nas kaže, ili Hriš�anski demokrati, kako je njihov uobi�ajeni naziv u zapadnim zemljama, predstavljali su glavnu politi�ku i idejnu snagu u Evropi u periodu posle Drugog svetskog rata sve do pada komuni-zma. Iako njihove prve zna�ajne politi�ke pojave vuku korene još iz doba Bi-zmarkove vladavine, kada je katoli�ka partija centra predstavljala zna�ajnu sna-gu, i mada su ve� tokom me�uratnog perioda formirali jasne ideološke pozicije i po�eli da igraju zna�ajnu ulogu u politi�kom životu mati�nih zemalja – tek im je posle Drugog rata istorija dodelila ulogu upravlja�a Evropom i kreatora nove evropske politike.

Me�utim, ideologija hriš�anske demokratije ne sme se svoditi samo na partije. Ona je i ranije igrala veliku ulogu zahvaljuju�i �injenici da je uvek bila usko povezana sa Katoli�kom crkvom. Iako se posebno u Holandiji, skandinav-skim zemljama pa i u Nema�koj mogu na�i demohriš�anske snage11 koje su pro-testantske denominacije, ipak je hriš�anska demokratija pre i iznad svega katoli�-ki projekat. Ova ocena se lako potvr�uje prostom �injenicom da su papske enci-klike u poslednjih 150 godina bile glavni izvor demohriš�anskog u�enja i da su to osnovni dokumenti koji svedo�e o evoluciji i transformaciji ovog pogleda na svet.

Van Kersbergen kao dva osnovna izvora hriš�anske demokratije navodi politi�ki katolicizam, koji se bavio izmenjenom ulogom i statusom crkve u 19. veku, i socijalni katolicizam �ija je glavna preokupacija bila uspon industrijskog kapitalizma i integracija proletarijata u moderna industrijska društva.12 Uz ova dva osnovna podsticaja on pominje i tradicionalizam, romantizam i, naravno, papske dokumente.

Katoli�ka crkva je posle francuske politi�ke revolucije iz 1789. i svih njenih kasnijih izdanaka doživela snažan pritisak usmeren ka njenom istiskivanju

11 Posle pada komunizma ovako naslovljeni pokreti i partije javljaju se i u pravoslavnim

zemljama, pa tako i u Srbiji. 12 Van Kersbergen, (1995), 204.


sa mesta koje je tradicionalno zauzimala u ve�em delu Evrope. Sve do poslednje �etvrtine veka njen odnos prema �itavom skupu politi�kih, pravnih i društvenih promena svodio se na negiranje. �ak 1864. u enciklici Syllabus Errorum papa Pi-je IX je osudio sve moderne pojave i tokove koji su bili suprotni tradicionalnom hriš�anskom u�enju. Tu su spadali i demokratija i liberalizam, i kapitalizam i so-cijalizam i sloboda medija i, naravno, sekularizovanje javnog života itd.

Ve� u to doba unutar crkve i intelektualnih krugova bliskih katolicizmu ja-vila se potreba da se crkva prilagodi novim realnostima. Lamene i njegov �asopis Budu�nost (Avenir) snažno su propagirali ideju o odvajanju crkve i države, upravo zato što su uvideli da nerešeni odnosi više štete crkvi nego oja�aloj i suštinski seku-larizovanoj državi. Lamene je ukazao na to da crkva treba da se što više odvoji od države, kao bi izborila autonomiju za obavljanje svojih poslova i da se okrene druš-tvu i masama koje bi privla�ila svojim u�enjem i prakti�nim delovanjem.

Iako je zvani�noj crkvi trebalo još dosta da to uvidi, politi�ka praksa je ve� kretala u tom pravcu. Umesto gole osude kapitalizma koji je proizvodio pau-perizaciju i osude socijalizma koji je na nehriš�anskim osnovama privla�io radni-ke, trebalo je – kako je to u Nema�koj uo�io Fon Keteler – u uslovima nove kapi-talisti�ke realnosti privu�i radnike u hristijanizovane društvene organizacije i u ime crkve tražiti socijalno staranje kojim bi se ovim ljudima omogu�ili uslovi pristojnog života. On je u knjizi Hriš�anstvo i radni�ko pitanje, prvi iz katoli�kih krugova, prihvatio da je socijalno pitanje pre svega ekonomsko pitanje.

Fon Keteler je najzna�ajnija figura nema�ke katoli�ke Zentrum partije i osoba koja je izvršila veliki uticaj na papu Lava XIII prilikom sastavljanja izuzet-no zna�ajne enciklike Rerum Novarum („Nove stvari“). Ova enciklika iz 1891, uz 40 godina kasnije objavljenu Quadragessimo Anni („�etrdeset godina“), pred-stavlja najzna�ajniji momenat u novijoj istoriji Katoli�ke crkve, kao i u istoriji demohriš�anskog pokreta. Ovim enciklikama zvani�no su prihva�eni i kapitali-zam, i demokratija, i moderni razvoj, i tehnologija, i ustavi, i ve�ina fenomena koji �ine modernu civilizaciju. Putem njih Katoli�ka crkva je prešla iz statusa su-bjekta koji se protivi svemu novome u organizaciju koja omogu�ava hriš�anima da se bolje organizuju u novim uslovima i da zadrže primat u intelektualnoj, društvenoj i politi�koj sferi.

Klju�na stvar u demohriš�anskom u�enju jeste spoj hriš�anske tradicije sa svim elementima morala, patrijarhalnosti, privrženosti porodici, lokalnoj za-jednici, radnoj organizaciji i crkvi s jedne strane, i elemenata države socijalnog staranja i solidarnosti s druge. Ovaj drugi element je osnovna differentia specifica demohriš�ana po kojem se razlikuju od anglosaksonske konzervativne tradicije: oni nikada nisu do kraja afirmisali slobodno tržište i nikada nisu ekonomiju videli kao sferu koja makar i normativno treba da bude odvojena od politike i društva. Slede�i tomisti�ku tradiciju oni su privredu uvek videli kao deo ukupnog života društva, koji mora da ostane u službi drugih vrednosnih i moralnih ciljeva. Po ovome su �esto bili bliži socijalistima nego anglo-konzervativcima.13

13 Istorija hriš�anskog socijalizma je veoma bogata. Pomenimo samo posebnu tradiciju „teologije oslobo�enja“ u Latinskoj Americi gde je crkva tradicionalno bila bliža levim pokretima i siromašnima nego vladaju�oj eliti.


U osnovi ove razlike je razli�ita metafizi�ka i socijalna koncepcija �ove-ka u katoli�anstvu i u anglosaksonskim zemljama dominantnom protestantizmu. Protestanti su promovisali ideju o direktnoj vezi pojedinca sa Bogom, što se u ekonomskoj sferi preto�ilo u snažan individualizam i bezrezervno podsticanje preduzetništva i li�ne odgovornosti za svoju sre�u i svoje stanje. U katolicizmu je odnos s Bogom uvek posredovan crkvom, odnosno zajednicom. Iz ove perspekti-ve sledilo je definisanje ostalih društvenih i ekonomskih institucija u kojima se pojedinac nalazi. Za razliku od protestantskog sveta, ovde je uvek primat na za-jednici i na nizu odnosa kojima je individua posredovana, odnosno u koje je uklopljena.

Ne slu�ajno, prvo pominjanje ideje hriš�anske demokratije nalazi se u encikliki pape Lava XIII iz 1901, Graves de Communi. Hriš�anska demokratija, kako je on tada video, trebalo je pre svega da se bavi problemom radnika, odno-sno da im pomogne da poboljšaju uslove života kako bi se ose�ali ljudima, a ne obi�nim životinjama koje samo teže da zadovolje materijalne potrebe i kako bi se ose�ali hriš�anima, a ne paganima, dakle kako bi mogli da razmišljaju i o višim sferama života i o onome što je najvažnije za jednog hriš�anina.

U kasnijem razvoju ovaj pogled na svet je razvijen za sve klase i sve slo-jeve stanovništva (npr. posebna u�enja o pravima i obavezama žena, ili posebna etika za menadžere i poslovne ljude), ali izvorna posve�enost radni�kom pitanju ostala je trajna preokupacija demohriš�ana. Ona je poticala od istinske moralne i duhovne brige za duše i stanje najve�eg broja ljudi, pauperizovanih masa koje su dolaskom u grad bile iš�upane iz ranije prirodne sredine i lako potpadale pod ra-znovrsne poroke. Me�utim, ona je imala i nesumnjivu prakti�no-politi�ku dimen-ziju. Novo, siromašno urbano stanovništvo lako je potpadalo pod uticaj socijali-sti�kih i komunisti�kih u�enja i na taj na�in se dodatno paganizovalo i okretalo protiv države, crkve i institucija sistema. Crkva i religiozni intelektualni krugovi morali su da ponude novi pogled na svet i novu mrežu paralelnih institucija koji-ma bi radnike odvojili od levih pokreta i preko kojih bi ih integrisali u okvire za-padne civilizacije i institucija.14

Iz ove perspektive gledano, nastali su osnovni principi demohriš�anskog u�enja koje �emo ukratko izložiti. Tu najpre spada ideja personalizma koju je najsnažnije razvio Žak Mariten. Personalizam tvrdi da su samo osobe, persone, stvarne u ontološkom smislu, da samo osobe imaju vrednost i da samo osobe imaju slobodnu volju. Personalizam, kao ideja o integralnoj osobi utemeljenoj u hriš�anskoj veri i mreži institucija, nastao je nasuprot liberalnoj ekonomskoj ideji individualizma, posebno u njenim pozitivisti�kim i naturalisti�kim oblicima kao što je Spenserova teorija.

Drugi princip je supsidijatnost. Ova ideja, koja je danas najpoznatija iz teorije i prakse EU, poti�e iz katoli�kog socijalnog u�enja i prvi put je jasno for-mulisana u encikliki Rerum novarum. Ona je nastala kao pokušaj da se na�e sred-nji put izme�u laissez-faire individualizma i totalitarizma. Ovaj princip tvrdi da

14 Nema�ka u poslednjoj �etvrtini 19. veka daje najplasti�niji primer za to kako se ova

borba odvijala. Partija Centra je vodila ogor�enu borbu za radnike protiv Socijaldemokratske parti-je, koja je po�etkom 20. veka postala pojedina�no najja�a partija u zemlji.


svaki posao treba da bude obavljan na što nižem i bazi�nijem nivou kompetenci-ja. Dakle, da najve�i broj stvari treba da bude rešavan u porodici, lokalnoj ver-skoj zajednici, lokalnoj politi�koj zajednici, pa regionu, pa tek onda na nivou centralne vlasti. Ovaj princip se vidi u Desetom amandmanu Ustava SAD, inte-grisan je kao osnova Evropske povelje o lokalnoj samoupravi iz 1985, kao i u Mastrihtski ugovor iz 1992. kojim je stvorena EU. Tako�e, predstavlja i jedan od osnovnih principa predloženog Ugovora o evropskom ustavu.

Slede�i princip je u uskoj vezi s prethodnim i to je afirmacija posredni�-kih institucija i lokalne samouprave. Društvene institucije poput porodice, crkve, dobrotvornih udruženja, sportskih klubova, hriš�anskih sindikata, peva�kih druš-tava i druge �ine temelje svake ure�ene i prosperitetne zajednice. To su razna društva za samopomo� i za samoupravnu organizaciju u kojima se pojedinci i po-rodice udružuju oko zajedni�kog cilja, svejedno da li je to zarada, pomo�, hobi ili intelektualni poduhvati. (Pape su u enciklikama veoma dugo podsticale udruženja malih proizvo�a�a, zanatlija ili poljoprivrednika, nalik na srednjovekovne gilde, kao idealan oblik hriš�anski prihvatljivog privre�ivanja).

Ova društva su važna zato što se u njima �ovek socijalizuje, u�i hriš�an-skim i opštim moralnim vrlinama i, kona�no, zato što se u�i slede�em principu, a to je solidarnost. Demohriš�ani su oštri protivnici atomizacije savremenog �ove-ka, jer smatraju da se time krše osnovni hriš�anski principi i da se tako �ovek naj-lakše prepušta totalitarnim impulsima i pokretima. Niti on sme da bude osta-vljen sâm, niti se ljudi smeju u�iti da je svaki �ovek sebi dovoljan. Ova percep-cija društvene solidarnosti kao temelja zajednice poti�e od Aristotela i Tome Akvinskog. Tek u takvoj složenoj i raznim udruženjima posredovanoj zajednici može se, umesto individualisti�kog, razviti „integralni humanizam“, kako ga je Mariten nazivao. Ovaj integralni humanizam �oveka ukorenjuje u veri, u Bogu i zajednici daju�i mu temelje, okvire i ciljeve za razvoj pojedina�nih talenata i sposobnosti.

Mariten je razvio i ideju kooperacije koja je hriš�anima bila neophodna u uslovima pluralizovanih društava 20. veka. Umesto ranijeg netolerantnog i fun-damentalisti�kog na�ela odnosa prema drugim zajednicama, demohriš�ani su pri-hvatili ideju kooperacije s pripadnicima drugih vera, pa �ak i ateistima, ukoliko je to uslov za opstanak zajednice.

Kona�no, tu je i nikad napuštena ideja o jedinstvu hriš�anskog sveta nasuprot savremenim suprotstavljenim nacionalnim državama. Razumljivo, tek posle Drugog svetskog rata se otvorila mogu�nost za punu reafirmaciju ovog principa, što je ostvareno projektom EEZ, odnosno Evropske unije. Ne slu�ajno, ideja EU je došla, stvorena i o�uvana upravo iz demohriš�anskih krugova.

Žak Mariten, najzna�ajniji obnovitelj hriš�anske teorije prirodnog prava i tomizma, najvažniji je i najuticajniji mislilac demohriš�anskog u�enja. On je odi-grao veliku ulogu i prilikom pisanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Od ostalih važnih ideologa treba pomenuti i Fon Ketelera koji je 1874. kao pred-sednik nacionalne konvencije katolika formulisao suštinu demohriš�anskog dr-


žavnog intervencionizma.15 Tu su i Don Sturco koji je vodio italijansku Narodnu partiju po�etkom 20. veka, zatim Gabrijel Marsel, još jedan od važnih francuskih obnovitelja hriš�anskog egzistencijalizma.

Lista najvažnijih politi�kih lidera i prakti�ara je znatno duža. Posebno se isti�e generacija državnika koja je obnovila Evropu u svakom pogledu posle Dru-gog svetskog rata. Veliki nema�ki kancelar Konrad Adenauer, njegova desna ru-ka i kasniji kancelar Ludvig Erhart, italijanski dugogodišnji premijer i osniva� partije Democrazia Cristiana, Al�ide de Gaspari, koji je proveo jedno vreme u za-tvoru kao izraziti antifašista, a tokom rata se krio u Vatikanu. Zatim dva velika francuska lidera, Žan Mone i Robert Šuman, koji se smatraju osniva�ima EU. Šu-man, koji je bio izrazito religiozna osoba, nalazi se u procesu beatifikacije od strane Katoli�ke crkve. Ova generacija politi�ara obnovila je mir u Evropi, zau-stavila invaziju komunisti�kih u�enja i pokreta, u kratkom periodu obnovila evropsku privredu i u�inila je ponovo jednom od najja�ih na svetu, uspela je da evropske radnike odvrati od ideja o klasnom ratu i da ih sa�uva u okvirima tradi-cionalne evropske civilizacije. Oni su, kona�no, obnavljaju�i hriš�ansku ideju o jedinstvu, stvorili Evropsku uniju kao model slobodnog kretanja ljudi i kapitala.

Od kasnijih lidera posebno treba izdvojiti italijanskog premijera iz 70-ih godina Alda Mora koga su otele i ubile Crvene brigade i dugogodišnjeg nema�-kog kancelara Helmuta Kola koji je zajedno sa francuskim socijalisti�kim pred-sednikom Fransoom Miteranom u�inio najviše u stvaranju EU 1992. i pripremi za uvo�enje evra. Kol je tako�e ujedinio Nema�ku i tokom 16-godišnje vladavine u dobroj meri reformisao nema�ku ekonomiju u pravcu koji su diktirali Regan i Ta�erova (smanjivanje poreza i podsticanje privatne inicijative).

Najvažnije partije su nema�ka Partija centra iz koje je posle Drugog rata nastala CDU, Hriš�anska demokratska unija (uvek u koaliciji sa svojim bavar-skim alter egom CSU, Hriš�anskom socijalnom unijom), zatim italijanska Narod-na partija, iz koje je došao De Gaspari koji je formirao Demohriš�ansku partiju, vladaju�u u Italiji sve do po�etka 90-ih, austrijska Narodna partija, belgijska De-mohriš�anska partija, zatim partije istog naziva u Danskoj, Finskoj i Švedskoj, norveška Hriš�anska narodna partija i holandska CDA (Hriš�ansko demokratski poziv), nastala od tri nekadašnje demohriš�anske partije. Tu je i veoma zna�ajna španska Narodna partija (PP), nastala od nekadašnjih frankista, koja je uspela da na miran na�in zemlju izvede iz diktature, reformiše i tokom 90-ih, pod Azna-rom, u�ini jednom od najeksplozivnijih i najdinami�nijih ekonomija na svetu. U Francuskoj je nekada postojao veoma uticajan Narodni republikanski pokret, ras-formiran 60-ih godina, a danas je nastavlja� tih tradicija Unija za francusku de-mokratiju.

Godine 1977. formirana je EPP, Evropska narodna partija, kao organiza-cija demohriš�anskih i konzervativnih partija Evrope. Posle pada komunizma iz-

15 Zahtevi Konvencije, kasnije preto�eni u Predlog zakona o zaštiti radnika koji je 1877.

podneo Fon Galen, bili su: zakonska zaštita od fizi�ke i finansijske eksploatacije, državno admini-striranje pomo�i za sve klase u društvu, zakonodavstvo usmereno ka poboljšanju industrijskih ugo-vora, bolje radno zakonodavstvo, samopomo�, podržavanje moralnog i verskog života radni�kih porodica i hriš�ansko dobro�instvo. Vidi Van Kersbergen, (1995), 216.


vorni demohriš�anski program, a posebno njegove socijalne komponente, polako je potiskivan tendencijama koje stižu iz anglo-ameri�kog sveta. Dekonstrukcija države blagostanja, koju su demohriš�ani gradili tokom pola veka, nametnula je nove teme i nove linije podela. U Italiji je stvorena nova i ekonomski liberalnija desna partija, Berluskonijeva Ku�a slobode, dok je Demohriš�anska partija nesta-la sa scene, a neki njeni važni �elnici su danas postali zna�ajne figure nove levice.

Nova vremena i novi mainstream navode i druge partije narodnja�kog i demohriš�anskog usmerenja da se prilago�avaju globalnim dešavanjima. Tako je Angela Merkel poslednju konvenciju 2005. otpo�ela uz jaku tehno muziku, a ne-kada izrazito konzervativna Partido popular u Španiji prolazi kroz neverovatnu transformaciju svog imidža i tema koje prihvata kao osnovu budu�eg izbornog programa. Dominiraju narandžasta i svetloplava boja, ekologija i održiva energija ulaze u fokus umesto nekadašnje borbe protiv abortusa itd.16 Novi program, pod sloganom Hay futuro (Ima budu�nosti), predstavljen je na konvenciji partije odr-žanoj 3–5. marta 2006. Ono što, me�utim, ove dve partije i dalje povezuje s kole-gama u Britaniji ili Francuskoj jesu radikalno tvrdi stavovi u pogledu imigracione politike i politike identiteta.

Ovde nažalost nema prostora ni za elementarnu obradu konzervativnih partija u zemljama isto�ne Evrope, kao i u drugim krajevima sveta. Gotovo u svim zemljama bivšeg komunisti�kog sveta postoje zna�ajne partije konzervativ-nog, narodnja�kog ili demohriš�anskog usmerenja, koje su odigrale klju�nu ulo-gu tokom procesa tranzicije. U našem okruženju najzna�ajnije su Nova demokra-tija u Gr�koj, Savez demokratskih snaga u Bugarskoj, Fides u Ma�arskoj i Hrvat-ska demokratska zajednica u Hrvatskoj. Najpoznatije ime koje je desnica u ze-mljama Nove Evrope izrodila je Vaclav Klaus. Ovaj bivši premijer (a danas pred-sednik �eške) ne samo da je veliki prakti�ar koji je postavio osnove veoma us-pešne tržišno orijentisane tranzicije u svojoj zemlji, ve� je i nizom napisa, inter-vjua i drugih javnih nastupa koncipirao jasan i dosledan program vrednosnih i moralnih stavova koji spadaju u korpus klasi�nog društvenog konzervativizma.

Frakcija EPP je i dalje najja�a pojedina�na sila u Evropskom parlamentu i o�igledno je da, uprkos nužnim promenama koje vreme donosi, evropska desni-ca i dalje ima dominantnu ulogu u o�uvanju i evoluciji savremene Evrope.

16 Krajnje je indikativan slu�aj italijanskog kandidata za mesto jednog od komesara

Evropske komisije EU koji se tokom procesa kandidovanja založio za ograni�avanje prava homo-seksualaca. Evropsko javno mnjenje ga je bukvalno rastrglo i Roko Butiljone je bio prinu�en da po-vu�e kandidaturu za komesara u Barozovoj komisiji. Samo desetak godina ranije, takvo zalaganje bi bilo još uvek smatrano legitimnim politi�kim programom, kao što je još slu�aj u Americi.

PRIKAZI

Dragoslav Mihailovi�, KRATKA ISTORIJA SATIRANJA, Dva stole�a, Be-ograd 2006, 125

Šta to ima još da kaže Dragoslav Mi-

hailovi� o Golom otoku? Posle obimnih i kontroverznih studija o Golom otoku 90-ih godina, poznati disident, književnik i aka-demik ponudio je javnosti još jedan osvrt na fenomen najzapadnijeg komunisti�kog gulaga. Ova istraživa�ko-publicisti�ka stu-dija namenjena pre svega široj javnosti predstavlja zbir �lanaka prezentovanih na nau�nim skupovima i objavljenih u presti-žnim doma�im dnevnim i nedeljnim �aso-pisima koji na zanimljiv, duhovit i potre-san na�in svedo�e o sudbinama golooto�-kih stradalnika. Prvi deo je pisan tokom 1999, dok je drugi nastao do 2004. godine.

Knjiga se u prvom poglavlju bavi razmera golooto�kog terora kao i njego-vim uzrocima i po�ecima. Autor nas upo-znaje sa mnoštvom novih detalja o strada-njima, slu�aju Hebrang, zloupotrebi psihi-jatrije u mu�enju i izvla�enju priznanja od optuženih, ulozi partijske vrhuške pre svih �ilasa i Tita (pri �emu odgovornost ovog poslednjeg smatra nepobitnom i najve-�om). Interesantna je storija o primerima upotrebe gra�anskih robijaša za batinanje ibeovaca, koje su oni uglavnom sa puno žara obavljali. U drugom delu autor je ve-�u pažnju posvetio najneverovatnijim slu-�ajevima i na�inima mu�enja, kao i svire-posti zatvorskih dželata u pojedinim ko-munisti�kim gulazima u Jugoslaviji.

Mihailovi� navodi niz interesantnih i potresnih slu�ajeva koji svedo�e o razme-rama politi�kog terora nad bivšim drugovi-ma. Naro�ito su za istraživa�a ali i obi�nog �itaoca zanimljiva piš�eva saznanja (na osnovu uvida u svoj dosije 2001. godine) o operativnoj akciji Munja prema kojoj je u slu�aju neredovnih prilika – kakve su bi-le previranja 1968 (invazija na �ehoslo-va�ku), smrt Josipa Broza 1980. i mogu�e strane intervencije i sl. – postojala direkti-va sa vrha za hapšenja i likvidaciju ibeo-vaca (i drugih politi�kih delinkvenata). Prema Mihailovi�evom mišljenju, uloge su bile podeljene i �ekao se samo mig odo-zgo, do kojeg ipak nije došlo jer se nije ukazala potreba. Na dugoj listi otpisanih pisac je naišao i na svoje ime. Mihailovi� navodi kako je UDB-a svojevremeno an-

gažovala psihijatre da smisle najefikasniji metod da se od optuženih izvuku prizna-nje. Oni su posle ozbiljnog istraživanja na-vodno preporu�ili da je najefikasnije pri-meniti torturu nespavanjem i to najmanje deset dana. Neuropsihijatre dr A. Pavkovi-�a i dr Vuji�a UDB-a je navodno poslala u inostranstvo da se bolje upoznaju sa ovim pitanjem i potom daju svoje mišljenje.

Autor detaljno prikazuje metode mu-�enja i nepodnošljive životne uslove u ka-znionama. U posebnom odeljku bavi se lo-gorskim samoupravljanjem i samopreva-spitavanjem, koje ilustruje najneverovatni-jim slu�ajevima iz logorskog života. Od mnoštva slu�ajeva piscu ovih redova neko-liko se u�inilo posebno monstruoznim te ih ovde navodimo. Vlastimir Petrovi�, podo-ficir tenkovske struke iz sela Kaone kod Ku�eva, po�etkom maja 1951. uspeo je da sedne u korito za pranje veša i otisnuo se sa Sv. Grgura prema Krku. Kada je posle nekoliko dana uhva�en, propušten je kroz stroj toplog zeca od skoro 2.000 ljudi koji su ga prosto rastrgli, neki ska�u�i mu i na stomak, posle �ega je izdahnuo. Milija Ru-ži�, iz sela Grošnice kod Kragujevca, posle izdržanog toplog zeca po�eo je neprekidno da polucira i nekoliko dana kasnije je pre-minuo. Zanimljiva je i pri�a da je jedan begunac iz Bile�e, u �ijem je hvatanju u�e-stvovala cela varoš, propušten kroz špalir gra�ana i po jednoj verziji bio u stroju ubi-jen.

Iako tema IB-a i Golog otoka više ni-je nova u publicistici, pa ni nauci, uvek su dragocena iskustva i nova saznanja pasio-niranih istraživa�a partijske represije tim pre što se radi o �oveku koji je i sam pro-šao kroz logorski život i može da svedo�i iz prve ruke, a u istraživanje i preispitiva-nje ovih doga�aja uložio je gotovo �itav svoj život i li�nost. Živ pripoveda�ki stil i li�no iskustvo pove�avaju emocionalnu za-interesovanost �itaoca, a navo�enje bizar-nih detalja (svojstveno književnicima i no-vinarima) omogu�uje da još bolje uhvati-mo dušu ovog ina�e bezdušnog vremena. Kako sam autor kaže, se�anje na doga�aje �ili i nestaje a se�anje na mržnju ostaje. Iako kod Mihailovi�a se�anje na mržnju nije nestalo, ova knjiga ne nosi poruku osvete ve� vapi za pravdom i pokajanjem države i institucija koje su stajale iza pro-gona, kao i za dužnom rehabilitacijom mu-

Prikazi Istorija 20. veka 2/2007 200

�enika. U tom smislu ne treba, smatra Mi-hailovi�, praviti razliku izme�u stradanja komunista i nekomunista. Autor na kraju isti�e potrebu da se kona�no otvore arhivi u Srbiji, ustanovi odgovornost za nedela i rehabilituju sve nedužne žrtve. Taj �in, za razliku od mnogih drugih, autor Kratke istorije satiranja ipak je do�ekao – rehabi-litovan je po�etkom 2007. pred Okružnim sudom u Beogradu.

Mihailovi�eva mini-studija ima je-dan nedostatak: autor je deo pažnje trebalo da posveti stradanju gra�anski orijentisa-nih robijaša, kao i oblicima likvidacije po-liti�kih neistomišljenika do 1948, a naro�i-to u vreme najve�e pogibije gra�anske klase 1944–45. U tom smislu je bilo mo-gu�e napraviti komparaciju i uo�iti konti-nuitete i diskuntinuitete metoda i li�nosti izme�u ovih procesa.

U celini gledano, Mihailovi�eva knjiga je dostojna pažnje. Ona se �ita u jednom dahu ne samo zato što je re� o in-trigantnoj temi državne represije, koja go-tovo uvek uzburkava duhove, ve� i stoga što je iz pera vrhunskog književnika koji sa malo re�i i na upe�atljiv na�in dosta ka-že – što se ne može uvek re�i za �esto do-sadne istorijske studije lišene stila i ose�a-ja za �itaoca.

Sr�an Cvetkovi�

Slobodan D. Miloševi�, PRISLONI-

�ANI – RATNI ZAROBLJENICI U NE-MA�KOJ 1941–1945, „Jel-Mil“, �a�ak 2006, 209

Me�u temama koje do sada nisu pri-vla�ile ve�u pažnju istraživa�a Drugog svetskog rata nalazi se i tema o jugoslo-venskim ratnim zarobljenicima. Osim iz nevelikog broja kra�ih radova ili iz pojedi-nih poglavlja u knjigama posve�enih dru-gim temama, izvesna slika o jugosloven-skim ratnim zarobljenicima mogla je da se stekne uglavnom na osnovu objavljenih se�anja. Jedno od takvih je i nedavno obja-vljeno se�anje generala Dragiše Panduro-vi�a. Kako se veliki broj naših zarobljeni-ka posle okon�anja rata nije vratio u ze-mlju, neka od se�anja objavljivana su i u inostranstvu. Budu�i da su tokom zaroblje-ništva, naro�ito u oficirskim logorima, po-

stojale oštre podele i politi�ka polarizacija me�u zarobljenicima, izvestan broj ovih se�anja li�i na svojevrstan nastavak tih po-dela i sukoba.

Iako detaljnija analiza istoriografije o jugoslovenskim ratnim zarobljenicima pre-vazilazi okvire jednog osvrta, treba nagla-siti da su ve�inu objavljenih se�anja napi-sali pripadnici oficirskog kora (aktivnog ili rezervnog) i da se uglavnom odnose na ži-vot u zarobljeni�kim logorima. O životu najbrojnije kategorije zarobljenika, vojnika i podoficira, ostalo je malo svedo�enja. Razlozi za to su svakako i u niskom obra-zovnom nivou naših vojnika �ija su se�a-nja na ratne dane naj�eš�e samo prepri�a-vana u krugu porodice i prijatelja, dok su vrlo retko i beležena. Tako je ovaj deo istorije jugoslovenskih (uglavnom srpskih) ratnih zarobljenika ostao u dubokoj senci i uglavnom nepoznat ne samo široj nego i stru�noj javnosti.

Me�u retkim istori�arima koji su is-traživali temu jugoslovenskih ratnih zaro-bljenika je dr Slobodan Miloševi�, nau�ni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda. Jedan od rezultata njegovog du-gogodišnjeg istraživa�kog rada je i knjiga o ratnim zarobljenicima njegovog rodnog sela Prislonice kraj �a�ka. Knjiga je napi-sana na osnovu raznovrsnih istorijskih iz-vora, zatim dokumentacije Crvenog krsta Jugoslavije – Službe traženja, mati�nih knji-ga ro�enih, ven�anih i umrlih. Jedan od najdragocenijih izvora su se�anja, koja su pohranjena su u Fondu za izu�avanje sela Prislonice u Istorijskom arhivu �a�ak, dok je neka se�anja prikupio i sam autor. Ova se�anja prikupljana su uglavnom 70-ih go-dina prema tipskom upitniku sa 25 pitanja, u hvale vrednoj, ali nažalost usamljenoj akciji. Možemo samo da žalimo što nešto sli�no nisu organizovali i drugi istorijski arhivi, koji izgleda ne smatraju da je jedna od njihovih dužnosti sistematsko priku-pljanje se�anja. Koliki se zna�aj pridaje se�anjima kao istorijskom izvoru, ali i pr-vorazrednom edukativnom materijalu, mo-že da posluži i podatak da na ovim poslo-vima u memorijalnom centru Jad Vašem u Jerusalimu radi više od 400 zaposlenih.

Knjiga S. Miloševi�a sastoji se od 70 kra�ih i dužih biografija (19–158) i priloga (161–202). Njih sa�injavaju faksimili do-

Prikazi 201

kumenata, fotografije i izjave �lanova po-rodica što dopunjuje i oboga�uje osnovni sadržaj knjige.

Najve�i deo Prisloni�ana bio je u 58. pešadijskom puku, a Aprilski rat ih je zate-kao na položajima isto�no od Kumanova u blizini bugarske granice. Kratkotrajno „ra-tovanje“ puka završeno je predajom ne-ma�kim snagama, koje je izvršio koman-dant puka Anton Nardeli. Gor�inu poraza uve�alo je ube�enje da se radilo o izdaji komandanta puka; on je posle srda�nog su-sreta sa nema�kom prethodnicom predao jedinicu obe�avši vojnicima da �e uskoro svi mo�i da odu svojim ku�ama. Naravno, pokazalo se da je to bila varka i zarobljeni-ci su odvedeni u improvizovani logor u Skoplju odakle su deportovani u zaroblje-ni�ke logore u Nema�koj. Kako su gotovo svi zarobljeni Prisloni�ani bili vojnici ili rezervni podoficiri, oni su iz velikih zaro-bljeni�kih logora upu�ivani u manje radne logore ili komande. Odatle su raspore�iva-ni na rad, uglavnom kod nema�kih seljaka gde su do�ekali kraj rata. Osim nekolicine, svi su se vratili u zemlju. Neki su zbog bo-lesti još tokom rata vra�eni u zemlju, bilo je i pokušaja bekstva, me�u njima i jedno uspelo.

Najve�a vrednost knjige S. Miloševi-�a je što daje sliku vremena Drugog svet-skog rata iz perspektive „malog �oveka“, srpskog seljaka-ratnog zarobljenika koji se, prakti�no bez borbe, skoro preko no�i, našao u teškom i ponižavaju�em položaju. Sa stanovišta izvorne vrednosti, zanimljivo je da se svedo�enja u opisu istih doga�aja u najve�oj meri poklapaju, ali i me�usob-no dopunjuju. To doprinosi visokom stepe-nu verodostojnosti ovih se�anja kao istorij-skog izvora, iako je prošlo relativno dosta vremena izme�u doga�aja i njegovog opi-sivanja. Zahvaljuju�i ovim svedo�enjima upotpunjena je slika Aprilskog rata nekim važnim, malo poznatim ili potpuno nepo-znatim �injenicama u vezi sa situacijom na prostoru gde je delovao 58. pešadijski puk, sa postupkom zarobljavanja i interniranja.

Sabotaže i drugi oblici delovanja se-paratisti�ki, odnosno proustaški orijentisa-nih Hrvata u Jugoslovenskoj vojsci do sa-da su uglavnom vezivani za prostor budu-�e Velike Hrvatske (Nezavisne Države Hr-vatske). Me�utim, svedo�enja u ovoj knji-

zi pokazuju da su takve akcije organizova-ne i u drugim delovima Jugoslavije, �ak i pre proglašenja NDH 10. aprila 1941. Pre-ma svedo�enju Radomira Ili�a (51), prili-kom povla�enja kroz Ba�ku njihovu jedi-nicu su 9. aprila u Kovilju napale ustaše i tom prilikom su poginula trojica vojnika. Odbivši da se predaju ustašama, posle tri dana predali su se Nemcima u Titelu.

Neki Prisloni�ani bili su svedoci ubi-janja i plja�kanja zarobljenika od strane Šiptara u okolini Kosovske Mitrovice (128). Posle zarobljavanja na frontu prema Bugarskoj, Prisloni�ani iz 58. puka interni-rani su u improvizovanom logoru u Sko-plju gde su proveli više od mesec dana pod vrlo teškim uslovima. Ve� tu je izvršena delimi�na selekcija zarobljenika prema na-cionalnom kriterijumu pa su neke grupe puštene. Do sada je bilo nepoznato da su Nemci za �uvanje ostalih zarobljenika kao pomo�ne stražare koristili i proustaški opredeljene Hrvate i muslimane. U logoru kraj Skoplja oni su se pokazali kao poseb-no surovi prema doju�erašnjim drugovima, uzimali su im hranu, delove ode�e, skidali �izme.

Transportovanje zarobljenika prema logorima u Nema�koj najve�im delom pu-ta bilo je veoma tegobno, a pokazala se i velika razlika u stavu prema jugosloven-skim (srpskim) ratnim zarobljenicima u pojedinim zemljama. Odnos Bugara bio je izuzetno loš, mada je i tu bilo izuzetaka. Me�utim, u Rumuniji zarobljenici su svu-da nailazili na predusretljivost, simpatije i pomo� stanovništva u preko potrebnoj hra-ni. Kako su nema�ki stražari to branili, a Rumuni su bili uporni u pomaganju, pone-kad je dolazilo i do sukoba. Prema svedo-�enju Miloša Živkovi�a, ali i nekoliko dru-gih Prisloni�ana, jedan Rumun je prolazio kraj voza sa zarobljenicima i delio im par-�ad hleba iz pune korpe. „Nemac to spre-�ava, a Rumun udari Nemca tako jako da se on preturi i sva mu se glava obli krvlju. Nemac dok ustade i skide pušku, onaj Ru-mun ve� je bio pobegao...” (42). Kao i u Bugarskoj, i u Ma�arskoj prolaz jugoslo-venskih zarobljenika stanovništvo je do�e-kalo neprijateljski, upu�ivane su im uvre-de, a vozovi su kamenovani. Prolaz kroz Austriju i dolazak u Nema�ku prošli su bez incidenata.


Po dolasku u zarobljeni�ke logore, ve�ina Prisloni�ana upu�ena je na rad u se-oska doma�instva gde su ve�inom ostali do kraja rata. Njihova se�anja daju zani-mljivu sliku raspoloženja nema�kog sta-novništva prema zarobljenicima, koju je umnogome zavisila i od situacije na Isto�-nom i drugim frontovima. Iako je bilo izu-zetaka, generalno stav Nemaca prema srp-skim zarobljenicima bio je relativno ko-rektan, mada je rad bio dug i težak, a is-hrana �esto neodgovaraju�a. Dolazak zaro-bljenika u sela bio je veliki doga�aj, ali i prilika da seljaci provere ono što im je pro-paganda govorila o Srbima. Prema se�anju Radomira Ili�a, njihov dolazak u Kariht blizu Magdeburga „uznemirio je celo selo, tako da je gotovo ceo komšiluk došao da vidi kako izgleda jedan Srbin. Hteli su da razgovaraju sa nama, ali ja uopšte nisam znao nema�ki. Doveli su decu i tako me pitali koliko imam dece. Iz de�ije gomile sam izdvojio tri de�aka i jednu devoj�icu i ta-ko im objasnio da imam �etvoro dece“ (53).

Sa protokom vremena i pogoršanjem situacije na velikim frontovima menjao se i stav nema�kih gazda prema srpskim za-robljenicima. Ponekad se me�u njima us-postavljao i mnogo bliži odnos. Velizar Živ-kovi� je radio u Valdburgu na imanju Elze i Jozefa Kanca, koji je bio na frontu. „Elza me je dobro gledala i dobro hranila. Izme-�u nas dvoje stvoreno je slobodnije pona-šanje. Dok ja nisam došao kod nje na rad, nije imala dece. Povremeno je njen suprug Jozef dolazio na odsustvo, pa Elza rodi k�erku. Kada se skoro rat završavao, a Elza opet bila bremenita i trebalo je da rodi drugo dete, a da li ga je rodila, ne znam“ (36).

Zajedno sa nema�kim stanovništvom zarobljenici su bili izloženi savezni�kom bombardovanju, a posebno tragi�no bilo je bombardovanje logora Osnabrik-Evershaj-de 6. decembra 1944. kada je poginulo 116 jugoslovenskih (srpskih) ratnih zarobljeni-ka. I u ovim se�anjima se pokazalo da se u ratu dešavaju neobi�ni, mada �esto tragi�ni doga�aji. Prema se�anju Radomira Ili�a, tokom 1944. bombardovanja su bila sve u�estalija. „Jednog jutra oko šest sati, av-gusta meseca 1944. godine, pao je jedan padobranac na njivu koju sam orao. Bio je iz okoline Kraljeva, obu�en u englesku uniformu. Pošto je odmah stigla nema�ka

milicija, on je uspeo da mi za nekoliko mi-nuta da adresu u Kraljevu, gde mu se nala-zila porodica. Se�am se samo da se prezi-vao Risti�. Kasnije sam pisao njegovima da je u zarobljeništvu. Posle dva meseca pisma su vra�ena s objašnjenjem da niko od njegovih u Kraljevu nije preživeo“ (59).

U ve�em broju se�anja isti�e se soli-darnost kao odlika odnosa izme�u srpskih i ratnih zarobljenika drugih nacionalnosti. Dok našim zarobljenicima nisu po�eli da stižu paketi, pomagali su ih ostali, pri �e-mu je najbolja saradnja bila sa Francuzi-ma. U najtežem položaju su bili ruski (so-vjetski) i poljski ratni zarobljenici, ali su zarobljeni Prisloni�ani ipak uspevali da im doture hranu i cigarete. Jedna od neda�a koja je poga�ala zarobljenike bila je i neiz-vesnost o prilikama u kojima žive njihove porodice, ali je ona ublažena kada je uspo-stavljena pisana veza sa Srbijom. Novo uz-nemirenje izazvale su vesti o borbama i stradanjima, koje su nalazile u srpskoj kvi-slinškoj štampi. Konfuziju su uve�avali i emisari uprave generala Nedi�a koji su vr-bovali vojnike i oficire za njegove oružane snage. Uo�i i posle oslobo�enja bila je ja-ka propaganda da se ne vra�aju ku�ama, jer je tamo zavladala Titova komunisti�ka diktatura. Ipak, sem nekolicine, Prisloni�a-ni su se vratili ku�ama i u svojim se�anji-ma isti�u da se ta propaganda pokazala ne-ta�nom.

Knjiga Slobodana Miloševi�a ima zna�ajnu vrednost kao istorijski izvor koji �e pomo�i budu�em istraživa�u teme jugo-slovenskih ratnih zarobljenika. Istovreme-no, ona je interesantna i za širi krug �italaca zainteresovanih za jednu malo poznatu stra-nu Drugog svetskog rata koja je ostala u senci velikih bitaka i prelomnih doga�aja.

Milan Koljanin

Rupert Smith, THE UTILITY OF

FORCE. THE ART OF WAR IN THE MODERN WORLD, London, Penguin Books, 2006

„Rat više ne postoji. Nema sumnje

da konfrontacije, konflikti i borbe i dalje postoje širom sveta – to je najuo�ljivije u Iraku, ali Irak nije jedino mesto gde se vo-

Prikazi 203

di borba. Tu su i Avganistan, Demokratska Republika Kongo i palestinske teritorije – a države još uvek imaju oružane snage ko-je koriste kao simbol mo�i. Ipak, rat u onom zna�enju koje je poznato ve�ini civi-la, rat kao borba na bojnom polju – rat kao krupan odlu�uju�i doga�aj u sporu koji po-stoji u domenu me�unarodnih odnosa – ta-kav rat više ne postoji“. Ovom, za profesi-onalnog vojnika radikalnom tezom po�inje knjiga o savremenom ratovodstvu britan-skog generala ser Ruperta Smita Korisnost sile. Ratna veština u modernom svetu koja je, posle dva izdanja u Velikoj Britaniji (izdava�i Allen Lane, 2005. i Penguin Bo-oks, 2006) po�etkom 2007. doživela i ameri�ko izdanje u izdava�koj ku�i Alfred A. Knopf.

Najviše puta odlikovan i, po mnogi-ma, najbolji posleratni na�elnik britanskog generalštaba, general Smit je od 1962, ka-da je stupio u vojsku i prošao najuglednije vojne škole, od Hejliberija, preko Imperi-jal koledža do Sendhersta, služio u isto�-noj i Južnoj Africi, Saudijskoj Arabiji, na Karibima i u Maleziji. Komandovao je bri-tanskim oklopnim snagama u Prvom zaliv-skom ratu 1990–91, da bi 1992. postao po-mo�nik ministra odbrane zadužen za plani-ranje i razvoj britanske strategije u Bosni. Godine 1995. preuzeo je od generala Maj-kla Rouza dužnost komandanta UNPRO-FOR-a u Bosni. Od 1996. do 1998, u peri-odu mukotrpnih pregovora koji su kona�-no doveli do sporazuma na Veliki petak, bio je komandant britanskih snaga u Se-vernoj Irskoj. Njegova poslednja aktivna služba bila je dužnost zamenika vrhovnog komandanta savezni�kih snaga u Evropi, od 1998. do 2001, u vremenu koje �e ostati zapam�eno po NATO bombardovanju SR Jugoslavije. U penziju je otišao 2002. go-dine.

Po mišljenju generala Smita, atom-ska bomba ba�ena na Hirošimu ozna�ila je kraj klasi�nog neideološkog ratovanja, onog koje je na terenu prvi dosledno spro-vodio Napoleon, da bi ga teorijski razradio i kodifikovao Klauzevic, i koje je, kao in-dustrijski rat, kulminiralo u Prvom i Dru-gom svetskom ratu. U takvom ratu, borile su se velike armije koje su se lako popu-njavale masovnom regrutacijom i mobili-zacijom, uz stalno održavanje rezerve; struk-

tura vojske je bila potpuno hijerarhizovana što je omogu�avalo efikasnu kontrolu i br-zo kretanje i, što je najvažnije, strateški cilj je bio savršeno jasan: uništiti glavninu protivni�kih snaga. Klauzeviceva ideja „izvanrednog trojstva“ koje �ine država, vojska i narod predstavlja, po Smitovoj oceni, okosnicu jednog od najvažnijih dela iz oblasti vojne filozofije koja su ikada na-pisana i paradigmu oba svetska rata. To je filozofija po kojoj sila oružja, mudro upo-trebljena, može doneti definitivan politi�ki rezultat. Smit naro�ito insistira, pozivaju�i se na na iskustvo koje je stekao u nacional-nim i u me�unarodnim vojnim dejstvima, na tome da je neophodno održavanje stalne ravnoteže i usaglašenosti izme�u elemena-ta koji �ine to trojstvo.

Potom je usledio hladni rat, odnosno strogo vojni�ki gledano ne rat nego dugo-trajna konfrontacija u kojoj su dva su�elje-na bloka pretila jedan drugome zajem�e-nim uzajamnim uništenjem dok su istovre-meno, svaki na svojoj strani, vodili ratove u kojima ukupna vojna mo� jedne strane više nije bila presudna: Britanija i Francu-ska su bile prinu�ene da se povuku iz ko-lonija, Amerika i Rusija su se odlu�ile za intervencije, podjednako neuspešne, prva u Vijetnamu, druga u Avganistanu. U isto vreme i jedni i drugi su štedro pomagali svoje satelite koji su se me�usobno tukli na Bliskom istoku i u Africi. Bilo je trenu-taka izuzetne napetosti, kao prilikom iz-gradnje Berlinskog zida u avgustu 1961, ili u jeku kubanske raketne krize u oktobru 1962, ali je odvra�anje dobro funkcionisa-lo, u tom smislu da se dva bloka nikada ni-su direktno sukobila, koliko god da je sva-ki od njih ja�ao svoju strukturu. Zato je posebno uspešna bila vojna industrija, ma-sovno proizvode�i oružje, obezbe�uju�i radna mesta i ostvaruju�i profit kako u li-beralnom kapitalizmu, tako i u komandnoj socijalisti�koj privredi. I danas se masovno proizvodi i kupuje �ak i oružje koje više nema nekadašnju upotrebnu vrednost, na-vodi Smit, podse�aju�i da je poslednja ve-lika tenkovska bitka vo�ena 1973. u arap-sko-izraelskom ratu, na Sinaju i Golanskoj visoravni, da se oklopne snage otada ma-hom koriste kao podrška pešadiji, ali da se tenkovi i dalje kupuju u velikom broju. To je samo jedna od ilustracija koje Smit kori-


sti da bi prikazao nerealnost strateškog planiranja tokom poslednjih decenija, po-sebno u posthladnoratovskom periodu. „Krajnje je vreme da spoznamo da je ne-sumnjivo došlo do promene ratne paradig-me: sa armija koje su uporedive po snazi i koje su se borile me�u sobom na terenu prešlo se na strateški sukob izme�u �ita-vog niza u�esnika, me�u kojima nisu svi armije i koji koriste razli�ite vrste, �esto improvizovanog, oružja. Stara paradigma bila je paradigma me�udržavnog industrij-skog rata. Nova paradigma je paradigma rata me�u ljudima – i to je okosnica ove knjige“ (str. 3). Autor naglašava da izraz paradigma ne koristi kao pomodni sinonim za oprobani model, ve�, u skladu sa teori-jom nau�ne revolucije Tomasa Kuna, kao „univerzalno priznato nau�no ostvarenje koje za izvesno vreme pruža model proble-ma i rešenja“. U isti mah, ljudi nisu mono-litan blok. Oni �ine entitete tek na temelju porodi�nih, plemenskih, nacionalnih, et-ni�kih, verskih, ideoloških, državnih, stru-kovnih, trgovinskih i najrazli�itijih drugih interesa. Unutar tih entiteta pozicija ljudi je nekoherentna, a njihova mišljenja i sta-vovi razlikuju se me�u sobom; do kohe-rentnosti dolazi tek pod politi�kim vo�-stvom. Porodica razmatra neko pitanje; od same porodice zavisi kada �e se, gde i ka-ko nešto uraditi; me�utim, pripadnik klana okuplja i predvodi druge i taj mali entitet, predvo�en njime, formira svoje mišljenje. Sli�nu funkciju, samo na formalniji na�in, obavlja predsednik nekog kluba ili odbora – svejedno da li je re� o politi�kom ili so-cijalnom odboru. Politi�ki vo�i država po-stoje zato da bi vodili, usmeravali i zastu-pali politi�ki diskurs i stavove svojih drža-va. Unutar tih mnogobrojnih krugova, ge-rilskom borcu je potrebno da ima entitet koji �e ga podržavati, entitet �iju poziciju sam kontroliše. Radi toga on mora pozna-vati potrebe ljudi – i mora se obra�ati tim potrebama na na�in koji država i bilo koje drugo rukovodstvo ne poznaju i ne razu-meju.

Rat me�u ljudima istovremeno je i grafi�ki opis modernih ratnih situacija, i koncepcijski okvir: odražava �injenicu da više nema izolovanog bojnog polja na ko-me se armije sukobljavaju, niti to nužno moraju biti armije, svakako ne na svim

stranama. Ljudi u ve�im i manjim gradovi-ma, na ulicama i u ku�ama – svi ljudi, svu-da – jesu bojno polje. Civili mogu biti me-te isto onako kao što može biti i protivni�-ka strana. U prvom slu�aju radi se o tome da se civili greškom pobrkaju sa neprijate-ljem ili se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini, a u drugom je re� o tome da se pri-begava terorisanju, odnosno zastrašivanju civila. Do toga dolazi zato što je kretanje me�u ljudima oproban metod gerilskih bo-raca, koji na taj na�in neutrališu mo� svog snažnijeg protivnika. Civili mogu biti meta zato što je cilj upravo volja ljudi, pa se smatra da �e se zahvaljuju�i direktnom na-padu na ljude skršiti ta volja. Kona�no, mediji unose rat u domove miliona ljudi, onih koji glasaju i �ija mišljenja uti�u na ponašanje politi�ara – a oni donose odluke o primeni sile.

Ljudi su postali ratni cilj u Drugom svetskom ratu, kada su bombardovani gra-dovi u Evropi i Japanu da bi se ljudi tero-rom naterali da promene svoju volju. Od tog vremena ljudi su ostali ratni cilj, s tim što postoje i „etni�ko �iš�enje“ kao u Bo-sni ili Ruandi, ili teroristi�ki napadi koje su organizovale IRA u Velikoj Britaniji i ETA u Španiji. Tokom Drugog svetskog rata na meti napada bili su ljudi – protivni-ci vlasti: smatralo se da oni predstavljaju bazu neprijateljske podrške. Posleratna bombardovanja su druga�ija, piše Smit, budu�i da napada�i zavise od ljudi, bez ob-zira na to da li sara�uju ili ne sara�uju: ti napadi se vrše i na ljude i me�u ljudima. Osnovna sli�nost izme�u ta dva oblika na-pada jeste politi�ki cilj, koji se i za vreme Drugog svetskog rata i od rata naovamo svodi na namere ili volju ljudi.

Gerilskom borcu ljudi su potrebni da bi se sakrio. On se kre�e me�u ljudima isto onako kao što se kre�e me�u drve�em u šumi i zato nastoji da deluje što je mogu�e normalno, �ak i ako pripada manjini u društvu. Njemu su ljudi potrebni kao ko-lektivitet da bi mogao da opstane, piše Smit, navode�i zanimljive uporedne pri-mere. „On (gerilski borac – R. M.) kao pa-razit zavisi od svojih doma�ina u pogledu saobra�aja, grejanja, svetla, prihoda, infor-macija i komunikacija. Rusi su to shvatili i zato su pre no što su 1994–1995. napali glavni grad �e�enije Grozni, u pokušaju

Prikazi 205

da nateraju �e�ene na odlu�nu bitku, uklo-nili ljude pre nego što su krenuli u rušenje grada i njegovo sravnjivanje sa zemljom. Povode�i se za istom tom neposrednom i pojednostavljenom logikom Vojska Jugo-slavije je na Kosovu 1998–1999. primenila isto na�elo: ako nema ljudi, nema ni opa-snosti; otud etni�ko �iš�enje – a to je ono što je dovelo do NATO bombardovanja Pokrajine. Isto su tako ameri�ke snage pri-likom napada na Faludžu 2004. godine �e-kale dok grad ne bude manje-više evakui-san pre nego što zapo�nu veliki napad na lokalne pobunjenike. Me�utim, sva ta re-šenja temelje se na dvema �esto pogrešnim pretpostavkama. Prvo, da �e protivnik pri-stati na borbu pod vašim uslovima, što on ne�e u�initi ako ikako može to da izbegne i, drugo, da su ljudi nemo�ni, to jest da ne mogu da reaguju na ono što se preduzima protiv njih – jer, dugoro�no gledano, oni nisu nemo�ni“ (279).

U savremenim sukobima jedan aspekt je posebno izražen: neprijatelj se više ne poštuje. Neprijatelj nije inertan, ne �eka da ga napadnemo i ne uklapa se u naš plan. Vrlo je budan i nastoji da neprestano izvr-dava naše planove i da u�ini nama ono što mi želimo njemu da u�inimo – ili da nam u�ini nešto još gore. Ipak, u pristupu sa-vremenim sukobima mi polazimo od neiz-re�ene pretpostavke da �e naš protivnik, a posebno ljudi me�u kojima on deluje, biti spreman da se uklopi u naš plan i da �e biti saglasan sa našom idejom budu�ih uslova. Kada se stvari ne odvijaju prema našim planovima skloni smo ne da dovedemo u pitanje pogrešne pretpostavke, ve� da za sve okrivimo „tu�inske borce“ i „otpadni�-ke elemente me�u njima“. Samo, neprija-telj se po definiciji uvek bori za druga�iji ishod i uvek �e se suprotstavljati nameta-nju naše vizije budu�nosti. Ako ne poštu-jemo postojanje njegove slobodne stvara-la�ke volje i primenu te volje – a to nije isto što i poštovanje njegovih vrednosti ili motiva – srljamo u poraz. Što je još gore, neprijatelj �e nas iskoristiti da pomo�u nas pridobije ljude i da potom ponizi i porazi naše snage. U borbi protiv ljudi neprijatelj namerno bira da održi onaj nivo i onu pri-rodu sukoba koji neutrališu našu broj�anu i tehnološku prednost. On razvija svoje ope-racije kao pravu antitezu industrijskom ra-

tu: izaziva nemir, promoviše ratne ciljeve u javnim akcijama koje preduzima (propa-ganda) i pribegava provokacijama pomo�u kojih testira našu spremnost i sposobnost da delujemo ili nas podsti�e da reagujemo preterano i neadekvatno (strategija provo-kacije).

Zlosre�na operacija UN u Ruandi (UNAMIR) pravi je primer provokacija ra-di procene volje za delovanje. Cilj operaci-je bio je spre�avanje da vojna pomo� stig-ne pobunjenicima u Ruandi – �ime je, iz-me�u ostalog, trebalo stvoriti situaciju u kojoj �e ljudske patnje biti ublažene i u ko-joj �e biti mogu�no održati demokratske izbore. Me�utim, iako je operacija odobre-na još 1993, trupe su bile raspore�ene tek u februaru 1994, i bilo je dovoljno nekoli-ko u suštini bezna�ajnih provokacija pobu-njenika i drugih u�esnika u sukobu da se ispostavi da cela ta operacija nije ništa drugo do tigar od papira i da postoji vrlo slaba me�unarodna volja – ako takve volje uopšte ima – da se primeni sila. Ta�no se tako i dogodilo: kako se situacija pogorša-vala neke zemlje su povla�ile svoje vojni-ke, tako da je u jeku krize na terenu bilo manje od 400 pripadnika UN. Pobunjenici su na taj na�in lako shvatili da je prag me-�unarodne trpeljivosti vrlo visok i izvršili su masakr nad skoro milion ljudi za svega 100 dana. Forin ofis je pošao od pretpo-stavke da Britanija, kao stalni �lan Saveta bezbednosti, ne može sebi da dopusti da je svet posmatra kao zemlju koja ništa nije u�inila da spre�i masakr, dok je Ministar-stvo odbrane insistiralo na tome da se od-redi ta�an cilj upotrebe sile i da se imenuje protivnik; vojnici su hteli da znaju da li im je protivnik jedan od dva sukobljena ple-mena, ili su im protivnik vojne snage jed-nog, i kog ta�no, plemena. Želeli su da znaju i ko komanduje operacijom, ko je planira, koliki je prihvatljiv rizik. Re�ju, postavili su mnogobrojna precizna pitanja na koja su dobili maglovite odgovore, pa je Britanija na kraju u Ruandu poslala sa-mo manju logisti�ku jedinicu.

Akcije „pobunjenika“ u Iraku po za-vršetku zvani�nog sukoba u maju 2003. ta-ko�e predstavljaju provokacije upu�ene koalicionim snagama, i to ne samo da bi im se nanela šteta, ve� i da bi se utvrdilo koliki im je prag akcije. I u jednom i u


drugom slu�aju osnovni cilj je provocira-nje žestokih reakcija, ili, što bi pobunjeni-cima još više odgovaralo, eskalacija nasi-lja, što bi se onda moglo iskoristiti da se narodu Iraka pokaže koliko su nemilosrdni ameri�ki zavojeva�i. Kao takve, provoka-cije spadaju u strateški arsenal pobunjeni-ka. Strateški cilj koalicionih snaga jeste da istom tom narodu pokaže koliko su loši pobunjenici, a koliko su dobre koalicione snage. I jedni i drugi bore se me�u ljudi-ma, bore se za volju tih ljudi – što je klju�-ni aspekt prve tendencije: nastoje�i da us-postavimo uslove, što je naš osnovni poli-ti�ki cilj radi koga i primenjujemo vojnu silu, mi nastojimo da uti�emo na namere ljudi. To nije inverzija industrijskog rata, gde je cilj bio da se ostvari pobeda sile i da se na taj na�in slomi neprijateljska volja. U ratu me�u ljudima strateški je cilj da se osvoji volja naroda i njegovih vo�a, i da se samim tim ostvari pobeda u sukobu sile. Opasno je, me�utim, i prili�no skupo pri-moravati ljude na nešto i istorija nas stalno u�i da, onda kada se ve� pribegne prinudi, sredstva prinude moraju biti neprestano održavana, kako ne bi izbio duh slobode i nezavisnosti, piše general Smit.

Osvajanje volje ljudi je jasan i ele-mentaran koncept, ali se ipak širom sveta doga�a da ga politi�ki i vojni establišment pogrešno shvata ili potpuno ignoriše. Poli-ti�ari i dalje neprestano primenjuju silu ne bi li ostvarili odre�ene uslove, polaze�i od pretpostavke da �e vojska i stvoriti i održa-vati te uslove. Vojska je dugo shvatala po-trebu da osvoji „srca i umove“ lokalnog stanovništva, ali na to danas gleda kao na dopunsku aktivnost a ne kao na opšti cilj. Taj opšti cilj je sada poraz pobunjenika – i pri tom je ta vojska �esto slabo opremlje-na, ne raspolaže odgovaraju�im resursima i ograni�ena je na akte niskog nivoa ne bi li ublažila lokalne uslove i sudbinu stanov-ništva. To nas vra�a na odnos izme�u testi-ranja snage i sukoba volja. Budu�i da je opšti cilj kome težimo kada primenjujemo silu ostvarivanje pobede u sukobu volja, sledi da se u svakom testiranju snage mora pobediti da bi taj uspeh mogao da dopuni i podrži mere neophodne za pobedu u suko-bu volja. Tek tada �e snage koje nekud ša-ljemo biti korisne i mo�i �e da donesu že-ljene politi�ke rezultate, piše Smit, precizi-

raju�i da je „u svakoj prilici u kojoj je ne-kud bio poslat kako bi vojnim putem ostvario odre�eni politi�ki cilj, morao da menja i prilago�ava planirani metod rada i da se reorganizuje, kako bi ostvario traženi uspeh“.

Ova svoja, mahom teorijska razma-tranja, Smit u tre�em delu knjige ilustruje detaljnim opisom iskustava koja je stekao u Bosni. „Kada sam u januaru 1995. preu-zeo komandu nad UNPROFOR-om Sara-jevo je bilo prekriveno snegom i relativno mirno, pošto je 31. decembra 1994. me�u trima stranama potpisan sporazum o preki-du neprijateljstava uz posredovanje bivšeg ameri�kog predsednika Džimija Kartera i civilnog šefa UNPROFOR-a Jasušija Aka-šija. (...) Taj prekid vatre nesumnjivo je bio koristan u tom smislu što je omogu�io relativno siguran pristup svim delovima Bosne koji nisu bili pod kontrolom Srba, tzv. Muslimansko-hrvatskoj federaciji for-miranoj na osnovu sporazuma Muslimana i Hrvata 1994. godine. Putovao sam u Za-greb da se sastanem sa Akašijem i njego-vim vojnim pandanom, general-potpukov-nikom Bernarom Žanvijeom. U okviru lan-ca komande koji je postojao u UN bio sam dužan da raportiram Žanvijeu; znao sam ga od ranije i imali smo dobre odnose još iz doba Zalivskog rata 1991. godine, kada je on komandovao francuskim, a ja britan-skim snagama. Sporazum o prekidu nepri-jateljstava bio je sklopljen na �etiri mese-ca; trebalo je da se to vreme iskoristi da bi strane dalje pregovarale, ali sam na osnovu ranije ste�enog iskustva znao da su mali izgledi za to: �im pro�e zima, vrati�e se i bitke“.

Slede redovi koji ovdašnjeg �itaoca mogu podsta�i da se zapita da je li general Smit uvek uspevao da preto�i u praksu svoja teorijska znanja i postupa po uzusi-ma koje je sam postavio pa da, recimo, upozna ljude me�u kojima se i protiv kojih se borio. Ipak, upravo su ti redovi dragoce-ni za razumevanje ratova vo�enih na Bal-kanu 1990-ih godina. Nije nevažno ni što iz njih saznajemo koliko su komandanti UNPROFOR-a bili zaokupljeni Ratkom Mladi�em: „Generala Mladi�a sam prvi put sreo nedelju dana po dolasku na ratište. Odvezao sam se na Pale gde je održan taj prvi, uvodni sastanak. Sa mnom su bili

Prikazi 207

moj vojni pomo�nik Džim Bakster, šef UN za civilna pitanja Enrike Agijar, moj pred-stavnik za štampu Gari Kauard i dvoje pre-vodilaca. Na suprotnoj strani bila su trojica ljudi �ija su prezimena po�injala na K – Karadži�, Krajišnik i Koljevi� (ja sam ih u svojoj glavi klasifikovao kao pomahnita-log �oveka, negativca i ludaka) koji su bili politi�ki vo�i bosanskih Srba; tu je, razu-me se, bio i Mladi� sa jednim od svojih pomo�nika. Sastanak je otvoren dugom ti-radom o istoriji regiona od pojavljivanja Turaka u srednjem veku, u 14. stole�u, pa onda prelaze�i vrlo sporo preko narednih vekova do doga�aja koji su se zbili u Dru-gom svetskom ratu, a sve je to ispri�ano da bi se opravdala i u�inila u potpunosti ra-zumnom pozicija bosanskih Srba i njihov stav da 1992. u�u u rat. Sastanci sa Boš-njacima i Hrvatima odvijali su se po sli�-nom modelu. (...) Na kraju, kada se to isto-rijsko predavanje završilo, i kada sam se ja predstavio, ispri�ali su mi šta o�ekuju od mene i UNPROFOR-a – da kontrolišemo Bošnjake i Hrvate kako bi poštovali svoj deo sporazuma sa Srbima. Ako u tome ne uspemo, oni �e, kako su rekli, morati da odgovore na provokacije svojih protivnika (tokom vremena sam nau�io da je re� pro-vokacije bila omiljena me�u Srbima i zato su je valjda tako �esto koristili), kao i da �e to biti greška UN – moja li�no i celog UNPROFOR-a – ako sporazum o prekidu vatre propadne. Ja sam, opet, govorio Srbi-ma šta je to što ja od njih o�ekujem: želeo sam da mi obezbede pristup svim bezbed-nim zonama, i za konvoje UNHCR-a i za UNPROFOR-a, i objasnio sam im da po-stoji dogovoreni postupak za slu�aj da ne-ko prekrši sporazum koji su potpisali – a taj dogovoreni postupak ne podrazumeva – niti dopušta – preduzimanje kaznenih akci-ja. Posle tih mojih re�i sledila je nova lek-cija iz istorije, istina posve�ena novijim zbivanjima, u kojima su im protivnici us-kratili ljudska prava itd. Sve bi to potrajalo oko tri sata, a potom bi usledio tipi�an bal-kanski ru�ak koji je po pravilu sadržao ve-like koli�ine mlakog, prili�no masnog me-sa, uz obilje šljivovice“ (347).

„Tokom naredna dva meseca još dva puta sam se sastao sa Mladi�em i stekao utisak da je zaista imao kontrolu nad svo-jom vojskom. (...) Pot�injeni su ga pošto-

vali i bilo je o�igledno da se njegove na-redbe sprovode do poslednjeg slova, zato što su bile promišljene i primerene situaci-ji, ali i zato što su ljudi strahovali da �e biti kažnjeni ako ih ne sprovedu. Vojska ga je sledila, što je odlika pravog komandanta. Stekao sam utisak i da su bosanski Srbi baš u Mladi�u, a ne u Karadži�u, videli personifikaciju svoje borbe“ (348).

„Na pijaci Markale u Sarajevu 28. avgusta eksplodiralo je pet minobaca�kih granata i tom prilikom je poginulo 23 lju-di. Odmah smo pokrenuli istragu da bismo utvrdili ko su verovatni po�inioci ovog na-pada. Srbi su ve� tvrdili da to nema nika-kve veze sa njima i da su Bošnjaci pucali na sopstveni narod, ali nije bilo dokaza ko-ji su mogli da potkrepe tu tvrdnju. Ipak, želeo sam da se utvrdi van razumne sum-nje da je pucano sa srpske teritorije, pre nego što mi krenemo u napad. General Žanvije je bio na odmoru tako da je klju� bio u mojoj ruci, ali sam siguran da bih uradio isto i da je on bio tu. Nisam odmah mogao da saopštim kako nameravam da upotrebim klju�, budu�i da je britanski ba-taljon tek morao da se povu�e iz Goražda. Ranije je bilo planirano da se povu�e su-tradan. Rekao sam komandiru da se povu-�e što je pre mogu�e. U me�uvremenu bilo je veoma važno da sakrijem svoje namere od Mladi�a, tako da smo uporedo vodili is-tragu povodom incidenta i obavljali tele-fonske razgovore. Mladi� je želeo da se for-mira zajedni�ka komisija, a ja sam rekao da �u morati da se konsultujem sa nadre�e-nim štabom. Oklevao sam i odugovla�io.

Te ve�eri britanski bataljon je prešao u Srbiju, a potom se odvezao do Zagreba. Odobrio sam taj put kroz Srbiju iz sasvim jednostavnog razloga. Uprkos prividnoj politi�koj prednosti koju je to pružalo Mla-di�u – to što se Britanci kre�u u tom prav-cu, a ne ka položaju UN u Bosni – ta ruta je zapravo zna�ila da �e britanske snage provesti najmanje vremena na teritoriji bo-sanskih Srba. Nisam siguran da je Mladi� znao da je britanski bataljon otišao sve dok mu u telefonskom razgovoru 29. avgusta nisam kazao da sam zaklju�io kako su pu-cale njegove snage. Odmah je zapretio šta �e da uradi bataljonu i ja sam prekinuo razgovor. Voleo bih da znam šta se deša-valo u njegovom štabu kada je saznao da


su ve� otišli i da su pri tom iskoristili sva njegova nare�enja; sama pomisao na to izazivala mi je zadovoljstvo. Onda sam is-koristio klju� UN, a admiral Lejton Smit, komandant južnog krila NATO, iskoristio je klju� NATO. Kona�no �e, u skladu sa planom, biti primenjena sila. Ipak, strategi-ja je ostala nejasna. Još uvek sam sumnjao u to šta treba da bude pozitivan politi�ki ishod koji se želi, a koji se ne svodi na ono uobi�ajeno ’Moramo odrediti liniju koju ne smeju pre�i’, ’Moramo im pokazati da mislimo ozbiljno’ ili ’Moramo pokazati da smo pouzdani’. Telefonirao sam Ri�ardu Holbruku. Njegovi pregovori su bili uveli-ko u toku i želeo sam da zna šta se doga�a. Pretpostavljao sam da �e poželeti da mi iz-nese neke politi�ke podatke, budu�i da sam bio siguran da �emo svojim akcijama uticati na njegove pregovore. Zato sam bio iznena�en kada sam shvatio da on na akci-ju koju nameravamo da preduzmemo gle-da kao na potpuno odvojenu aktivnost koja o�igledno nema nikakvih posledica za nje-ga. Onda sam odlu�io da moj takti�ki cilj bude ukidanje blokade Sarajeva, kako bi se omogu�ilo snabdevanje stanovništva i samim tim ostvarila svrha UNPROFOR-a; moj operativni cilj bilo je da napadnem i umanjim Mladi�ev ose�aj da je on taj koji stvari drži pod kontrolom, kako bih na taj na�in podržao pregovore.

Tokom perioda planiranja posle Lon-donske konferencije, dogovorio sam se sa generalom Majkom Rajanom, komandom vazduhoplovstva NATO, da on odabere mete u Bosni za svoje avione kako bi osu-jetio srpsku protivvazdušnu odbranu; to je morao da bude najpre�i zadatak da bismo ostvarili premo� u vazduhu. Ja �u sa svoje strane odabrati mete koje �e omogu�iti da se ostvare ciljevi koje sam postavio u okviru svog opšteg plana za primenu sile. Pored vazdušnih snaga NATO, ja sam imao i artiljeriju i borbene grupe RRF (Snage za brzo reagovanje – R. M.) koje sam mogao da upotrebim uporedo sa va-zdušnim napadima.

Postojale su tri grupe ciljeva – me�u-sobno razdvojene, ali u izvesnoj meri ipak povezane. Prvu grupu �inile su, razume se, mete srpske PVO: to je uticalo i na opšti kapacitet za komandu i kontrolu vojske bosanskih Srba. Njihove komunikacije bi-

�e duboko pogo�ene tim napadima, a to �e se svakako odraziti i na Mladi�evu sposob-nost kontrole. Drugu grupu �inili su srpski artiljerijski položaji i oklopna vozila oko Sarajeva: to su bili konkretni �inioci opsa-de. Njih su sukcesivno napadali artiljerija UN i vazdušna podrška NATO, da bi taj rezultat potom iskoristile moje borbene grupe. U isto vreme, moja artiljerija je na-padala srpske protivvazdušne položaje u neposrednoj blizini Sarajeva. Zahvaljuju�i ovim kombinovanim napadima, opsada Sarajeva je u roku od tri dana slomljena. Tre�u grupu �inile su mete pomo�u kojih smo nastojali da izmenimo Mladi�eve na-mere jer smo direktno atakovali na njegov li�ni ose�aj kontrole. Jasno je da su kombi-novane posledice prvih dveju kategorija meta uticale i na ovo – celo bombardova-nje je imalo cilj da potkopa njega kao ko-mandanta – ali sam ja nastojao da vrlo pre-cizno i konkretno napadnem njegovu po-trebu za kontrolom. Dobar primer jedne ta-kve mete je vojni objekat u selu u kome su bili sahranjeni Mladi�evi roditelji. Taj objekat smo neprestano napadali, svesni da u Mladi�evoj kulturi neuspeh da zaštiti ko-sti svojih predaka predstavlja sramno izne-veravanje porodi�ne dužnosti. (Dok smo vršili te napade, da bismo poja�ali pritisak, obavestili smo bošnja�ku štampu da Mla-di� ne može da se postara �ak ni za po-smrtne ostatke svojih roditelja.) Drugi pri-mer predstavljaju moji napadi na Mladi�ev sistem veza, elektronskih i vizi�kih, koje je svaki njegov korpus uspostavio po Bosni; ja sam pokušao da fizi�ki prese�em te ko-munikacije i to tako da se prekid ostvari što je bliže mogu�e granicama izme�u for-macija. Želeo sam da Mladi� na svako-dnevnim sastancima štaba stalno ima taj ose�aj postepenog prekida komunikacija i, samim tim, gubitka kontrole. Za mene je kontekst tih napada bio moje poimanje Mladi�a, slika koju sam o njemu izgradio tokom minulih meseci: ose�ao sam da vo-dimo mentalnu, a ne fizi�ku bitku. U tu borbu umova ja sam uneo teže oružje i to sam u�inio planski, tako da sam mogao da iskoristim rezultate.

Opsada Sarajeva ne bi bila prekinuta samo zahvaljuju�i vazdušnim napadima i artiljeriji; borbene grupe na terenu iskori-stile su sve efekte takvog ciljanja meta i

Prikazi 209

pomogle su ljudima u gradu da steknu sa-mopouzdanje. Vazduhoplovstvo NATO je bilo od odlu�uju�eg zna�aja, ali bez kop-nene komponente UN, i artiljerijske i u vi-du borbenih grupa, bombardovanjem ne bi bilo mogu�no ostvariti iskorak koji je ko-na�no u�injen: kombinovane snage su obezbedile tu brzu korisnost. Nije prošlo mnogo vremena, a Ri�ard Holbruk je ve� bio u gotovo svakodnevnom kontaktu, sa-da nastoje�i da iskoristi uticaj naših vojnih akcija u pregovorima koje je vodio. Srbi su od njega tražili da zaustavi bombardova-nje. Mi smo dozvolili trodnevnu pauzu i za to vreme je jedan deo oružja bosanskih Sr-ba povu�en iz zone isklju�enja oko Saraje-va koja je ponovo uvedena, tako da su Srbi pokušavali da nas ubede da ispunjavaju sve naše zahteve. Mi me�utim nismo bili uvereni u to i ponovo je zapo�elo bombar-dovanje. Sada je ono bilo �vrsto povezano sa pregovorima, i to ne samo teorijski, ve� konkretnim merama.

Kada je zapo�ela druga faza akcija NATO-UN Hrvati i Muslimansko-hrvat-ska federacija su poveli zajedni�ku ofanzi-vu prema Banjaluci sa položaja koje su u avgustu osvojili u jugozapadnoj Bosni i Krajinama. Brzo su napredovali i sigurno je da su im u tome pomogli efekti bombar-dovanja. Oko 14. septembra po�elo je da nam ponestaje meta za napade, ali je Ri-�ard Holbruk doveo pregovore do ta�ke u kojoj je upravo tog dana Slobodan Miloše-vi� izvršio pritisak na bosanske Srbe kako bi pristali na prekid vatre. U narednih ne-koliko dana otvoren je sarajevski aero-drom, bosanski Srbi su povukli sve svoje oružje iz zone isklju�enja i ljudi su po�eli otvoreno da se kre�u gradskim ulicama. Dobio sam i neke dokaze da smo uspešno sakrili moj identitet kao stvarnog koman-danta RRF. Kada su Mladi�evom saradni-ku generalu Miloševi�u 17. septembra iz-data uputstva za povla�enje srpskih snaga, on je izrazio veliko iznena�enje otkrivši pr-vo da je RRF bio pod mojom komandom, a potom i da sam upravo ja bio taj koji je bi-rao mnoge mete. Naš trik je, dakle, uspeo. Komandanti UN i NATO su 20. septembra saopštili da je ’vojna misija ostvarena’ i da ’trenutno nije potrebna obnova vazdušnih napada’. Tako je okon�ana me�unarodna upotreba sile u Bosni“ (366–367).

„Bila je to prva stvarna upotreba sile i za nju nije postojao nikakav prethodni ni-ti planirani kontekst. U isto vreme, na poli-ti�ki ishod su uticale i druge aktivnosti: Hrvati i Federacija su tako�e primenjivali silu u sopstvene ciljeve, iskorištavaju�i za-jedni�ke akcije UN i NATO. Mislim da je sve kona�no odlu�eno zahvaljuju�i njiho-vom uspešnom napadu tokom kojeg je srp-ska teritorija bila zapravo izgubljena, a ne bombardovana“ (368).

Nažalost, general Smit ne piše o svo-joj poslednjoj dužnosti i Kosovo samo uz-gredno pominje, prvenstveno u kontekstu nedoumica o legalnosti primene sile koja je, kako kaže, posebno aktualizovana po-stojanjem Haškog tribunala, gde više ne važi odbrana koja bi se temeljila na starin-skoj lojalnosti i disciplini. Te nedoumice je, piše on, u sebi rešio oslanjaju�i se na moralno na�elo. Bilo bi zanimljivo videti kako general, koji kao usputnu opasku na-vodi da su operacije stalnog ga�anja meta u zonama zabrane leta u Iraku u periodu iz-me�u dva Zalivska rata neki piloti anglo-ameri�kih snaga nazivali „rekreativnim bom-bardovanjem“, podrobnije objašnjava ono što se u terminologiji NATO ozna�ava kao „vazdušna kampanja“ protiv Srbije 1999. go-dine. Ako ni zbog �ega drugog, ono zato što na drugom mestu, istina opet kao uzgrednu napomenu, navodi da su Amerikanci tokom 2002. i 2003. u Avganistanu preduzimali ak-cije u savezništvu sa Severnom alijansom, kao što je „NATO svoju operaciju 1999. na Kosovu preduzeo u savezništvu sa OVK. To savezništvo je trajalo dok god je trajalo bombardovanje“ (301). Ako je suditi po broju izdanja i tiražima ove knjige, ne tre-ba sumnjati da �e se Rupert Smit ponovo latiti pera. Pod uslovom, razume se, da to zavisi samo od njegove volje.

Ratomir Miliki�

ISTORIJA MEDICINE, FARMACI-

JE I NARODNE MEDICINE, zbornik ra-dova sa XV nau�nog skupa održanog 24–25. maja 2006. u Zaje�aru, Beograd–Zaje-�ar 2007, 242

Po�eci medicine i farmacije kao veš-

tine le�enja i pripremanja lekova vezani su


za daleku prošlost. Još veoma davno isku-stvo ljudi pokazalo je da se u prirodi nala-ze supstance koje se mogu koristiti za le-�enje odre�enih bolesti. Prema tome, isto-rija medicine i farmacije stara je koliko i �ove�anstvo. Razvojni put ovih veština do savremenih nau�nih disciplina bio je veo-ma dug i tekao je uporedo sa razvojem dr-žave i društva. Budu�i da je uspešan razvi-tak zdravstvene službe jedan od primarnih ciljeva svake države, prou�avanje tog raz-voja kroz vreme daje sliku ne samo o kva-litetu zdravstvene službe ve� i sliku druš-tva u prou�avanom vremenu. Iako predsta-vlja važan deo socijalne istorije, zdravstve-na kultura u Srbiji malo je izu�avana, a po-sebno je ostao neistražen period kada je ni-zak nivo zdravstvene kulture uticao na ve-liku stopu smrtnosti. Zato je istraživanje ovog segmenta društvene istorije izuzetno zna�ajno za prou�avanje istorije srpskog društva.

Iz tih razloga u Zaje�aru je krajem maja 2006. održan nau�ni skup posve�en istoriji medicine, farmacije i narodne me-dicine, u organizaciji Instituta za savreme-nu istoriju iz Beograda, Istorijskog arhiva „Timo�ka krajina” i Zavoda za javno zdra-vlje, oba iz Zaje�ara. Multidisciplinarnost skupa potvr�ena je u�eš�em brojnih stru�-njaka iz oblasti istorije, etnologije, socio-logije, arheologije, farmacije, medicine i iz drugih prirodnja�kih i društvenih discipli-na. Kao rezultat skupa nastao je zbornik radova koji predstavlja širok spektar tema, pre svega stru�nog karaktera, a dopunjen je radovima iz istorije društvenih nauka. Zbornikom je obuhva�eno 25 radova ras-pore�enih prema oblastima i tematici, sa posebnim delom posve�enim istoriji zdrav-stva Timo�ke krajine i Zaje�ara.

�etiri rada, �iji su autori Anka Lalo-vi�, Jelena Josimovska, Ljubodrag Popo-vi� i Božica Mladenovi�, posve�ena su pe-riodu do 1918. godine. Prvi prilog se bavi medicinskim zakonodavstvom u starom veku i naglašava da je briga o zdravlju i njegovom o�uvanju važan element razvoja ljudskog društva. Ostali radovi odnose se na pojedina zdravstvena pitanja Kraljevine Srbije. Jedan prilog predstavlja statisti�ku obradu zdravstva na podru�ju crnore�ko-timo�kog okruga na prelomu vekova, a druga dva se odnose na zdravstvene prilike

tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata (jedan rad je posve�en problemu zara-znih bolesti na lokalnom nivou, a drugi stanju zdravstva u okupiranoj Srbiji).

Me�uratnom periodu i periodu Dru-gog svetskog rata posve�eno je šest prilo-ga. Oni razmatraju razvoj zdravstvene slu-žbe u Kraljevini Jugoslaviji, pomo� fran-cuske medicinske službe tokom prvih de-set godina postojanja države, zdravstvene institucije ruskih izbeglica, problem tuber-kuloze na podru�ju Beograda, zdravstveno osiguranje radnika, dok je period Drugog svetskog rata zastupljen pregledom gra�e nemedicinskog porekla za istraživanje hi-gijenskih prilika u zaje�arskom kraju. Autori radova su: Mom�ilo Pavlovi�, Ran-ka Gaši�, Milica Milenkovi�, Stanislav Sretenovi�, Toma Milenkovi� i Jovan Pe-jin.

Period socijalisti�ke Jugoslavije za-stupljen je sa šest radova. Autori su Drago-mir Bondži�, Slobodan Seleni�, Ivana Do-brivojevi�, Božidar Blagojevi�, Petar Pau-novi� i Sanja Petrovi� Todosijevi�. Radovi informišu o odnosu vlasti prema nastavni-cima Medicinskog fakulteta u Beogradu, zdravstvenim prilikama na radnim akcija-ma, institucionalizaciji brige o deci, dopu-njuju saznanja o zdravstvenoj kulturi u po-sleratnom periodu i radu dveju institucija sa podru�ja Timo�ke krajine.

Doprinos pojedinih li�nosti razvoju zdravstvene službe u Srbiji opisan je u pet radova �iji su autori: Mirjana Obradovi�, Snežana Šaponji� Ašanin, Branko Nado-veza, Ivana +irjakovi� i Vladimir Stojan-�evi�. Pomenuti su doprinos i rad Sergija Konstantinovi�a Ramzina, Franje Herco-ga, Milovana Milovanovi�a, Jaroslava Ku-želja i Koste Todorovi�a.

Prilozi Miodraga Todorovi�a, Gorda-ne Živkovi� i Ivice Todorovi�a i grupe autora sa Farmaceutskog fakulteta posve-�eni su prou�avanju narodne medicine ne-kad i sad, evoluciji stanovništva Timo�ke krajine u poslednjih 100 godina, razvoju homeopatije na prostoru Srbije i Crne Go-re, kao i lekovitim vodama Nikoli�evske banje.

Zbornik Istorija medicine, farmacije i narodne medicine zamišljen je kao svoje-vrsni putokaz u istraživanju fenomena koji zahtevaju multidisciplinarni pristup. Ovo

Prikazi 211

delo predstavlja i primer da širina zahvata istorije kao nauke gotovo nema ograni�e-nja i da njeno prou�avanje i poznavanje dopunjuje znanje iz oblasti koje na prvi pogled nemaju ve�ih dodirnih ta�aka sa njom.

Sla�ana Zdravkovi�

GERILA NA BALKANU, BORCI

ZA SLOBODU, BUNTOVNICI ILI BAN-DITI – Istraživanje gerile i paramilitarnih formacija na Balkanu, zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa održanog 14–16. septembra 2006. u Beogradu, Le-skovcu i Vranju, University Meiji, Institu-te for disarmament and peace studies Tokyo, Institut za savremenu istoriju Beo-grad, Fakultet za bezbednost �eograd, $okio – Beograd 2007, 348

Gerila se kao fenomen javlja u celom

svetu. Me�utim, u pojedinim regionima ona predstavlja endemsku pojavu, nezao-bilaznu tradiciju, �ak i na�in života. Pod-ru�je Balkana jedno je od oblasti u kojima je gerila izuzetno zanimljiv istorijski i društveni fenomen. �itava novovekovna istorija Balkana prepuna je pojedinaca i gerilskih pokreta, odnosno raznih paravoj-nih formacija, hajduka, razbojnika, „bun-tovnika” koji su se odmetnuli od vlasti. Ši-roko shva�en kontekst ukazuje na problem razgrani�enja boraca za slobodu od obi�-nih razbojnika i odmetnika, koji je �esto teško razlu�iv. Nacionalna konotacija na Balkanu izražena je i u pogledu gerile i do-datno optere�uje kategorizaciju da li je neko nacionalni heroj ili zlo�inac, oslobo-dilac ili ubica. Zato je sveobuhvatno po-smatranje fenomena gerile neophodno jer se na taj na�in istovremeno isklju�uje da pojedini pokreti prisvajaju gerilsku tradici-ju, ukazuje na konstantnost pojave i doka-zuje da gerila nije isklju�iva nacionalna osobina jednog naroda.

U cilju multidisciplinarnog razmatra-nja fenomena gerile na Balkanu sazvan je polovinom septembra 2006. u Beogradu, Leskovcu i Vranju me�unarodni skup „Ge-rila na Balkanu: Borci za slobodu, buntov-nici ili banditi – Istraživanje gerile i para-militarnih formacija na Balkanu u 19–20.

veku.” Organizatori skupa bili su Institut za savremenu istoriju, Institut za razoruža-nje i mirnodopske studije Univerziteta Me-i�i u Tokiju i Fakultet za bezbednost. Osim u Beogradu skup je održan u Vranju i Le-skovcu, sa željom da se u�esnici približe autenti�nom ambijentu odakle su po�et-kom prošlog veka komitske grupe ubaci-vane na prostor Osmanskog carstva. Zato su u organizaciju bili uklju�eni Narodni muzej iz Leskovca i Istorijski arhiv u Vra-nju, a iskoriš�ena je i prilika da se u�esni-cima iz inostranstva predstavi kulturno-istorijska baština juga Srbije.

U radu skupa u�estvovale su razli�ite grupe nau�nika, od istori�ara koji se bave prou�avanjem društva, vojske, Drugog svet-skog rata i rata na prostoru Jugoslavije s kraja 20. veka, pa do teoreti�ara društva, stru�njaka za terorizam i bezbedonosne pro-bleme. Osim predstavnika iz Srbije u�eš�e na skupu uzeli su nau�nici iz Japana koji se bave Balkanom, Bliskim istokom i sred-njom Azijom, iz Nema�ke, Bugarske, Fran-cuske i Hrvatske. Deo u�esnika podneo je temeljne referate, dok su pojedini u osnov-nim crtama izložili krucijalna saznanja o gerilskom ratovanju u regionima koje pro-u�avaju.

Radovi u zborniku su grupisani u �e-tiri poglavlja. Uvodna razmatranja dali su: Sahara Tetsuja, Ulf Brunbauer, Mom�ilo Pavlovi� i Predrag J. Markovi�. U razma-tranjima su obra�eni savremeni fenomen paravojski i ratova za jugoslovensko nasle-�e, a dat je i istorijski prikaz uslova i raz-voja gerile na Balkanu, sa Makedonijom kao svojevrsnim primerom, dok hronološ-ki opus zahvata i delovanje gerile posle Drugog svetskog rata. Posebno je zanimlji-va studija o zna�enju pojmova planine i hajdu�ije za balkanske narode i njihovom uticaju u formiranju mentaliteta i nacional-nih ideologija.

U delu koji govori o gerili na Balka-nu u istorijskoj perspektivi radove su izlo-žili: Milan Mijalkovski, Siniša Antoni�, Bo-žica Mladenovi�, Aleksandar Životi�, Dmi-tar Tasi�, Kosta Nikoli� i Bojan B. Dimi-trijevi�. Prikazano je dejstvo �etni�kih je-dinica Kraljevine Srbije na teritoriji Osman-skog carstva, a posebno je istaknuto dej-stvo jedinica iz vranjske oblasti. Kao pri-premu za Balkanske ratove može se uvide-


ti zna�aj dejstva na prostoru Stare Srbije, a i kako je Kraljevina SHS vojno odgovarala na akcije komita i ka�aka 1919–1920. go-dine. Kao sastavni deo gerilskog otpora prikazani su strategija i otpor rojalisti�kih snaga u Srbiji 1941–45. godine.

Zaseban deo posve�en je gerilskim i paravojnim snagama u ratovima za jugo-slovensko nasle�e. Autori u ovom delu zbor-nika su: Sahara Tetsuja, Vladimir Petrovi�, Nikica Bari�, Marijana Stamova, Sla�ana �uri� i Šini�i Jamazaki. Zahva�en je pro-stor Bosne i Hercegovine, Republike Srp-ske Krajine, Makedonije i Kosova i Meto-hije. Dosta pažnje posve�eno je etni�kom �iš�enju (aspekti ovog termina, u�eš�e „obi�nih ljudi” u �iš�enjima).

Na kraju zbornika data je globalna komparativna perspektiva gerilskih i para-vojnih snaga. Radove u ovom delu priredi-li su: Vladimir N. Cvetkovi�, Radomir Mi-lašinovi� i Nenad Putnik, Tomoko Jamagaši i Akira Usuki. Gerila je obra�ena kao speci-fi�an vid društvenog konflikta, a pažnja je posve�ena i aktuelnim zbivanjima u Avga-nistanu i li�nostima koje su u�estvovale u ge-rilskom ratu na prostorima izvan Balkana.

U radovima su prikazani nastanak i razvoj gerile i sli�nih pojava na Balkanu od njihovog dejstva u Osmanskoj imperiji do savremenog doba. Multidisciplinarni pri-stup omogu�io je široko sagledavanje ovog fenomena u nadnacionalnim i nadregional-nim razmerama, kao i pore�enje sa znatno udaljenim prostorima. Bila je to ujedno pri-lika da se razbije stereotip o „Balkancu” po kojem je njegov mentalni sklop grub i predodre�en za nasilje. Tema gerile je su-više opsežna i kompleksna da bi se mogla iscrpeti jednim skupom, ali je on odli�na polazna osnova za dalja istraživanja.

Ivan M. Beci�

POMENIK ŽRTVAMA BUGAR-

SKOG TERORA NA JUGU SRBIJE 1915–1918, priredio dr Mom�ilo Pavlovi�, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2007, 110

Iako je tema Prvog svetskog rata po-

drobno prou�avana kako u nau�noj istorio-grafiji tako i u publicistici, pojedini frag-

menti tog doga�aja i dalje privla�e pažnju i iznova podse�aju da ne smeju biti zabo-ravljeni. Jedan od fenomena Velikog rata svakako je najve�i gerilski pokret u ze-mljama okupirane Evrope – Topli�ki usta-nak. Februara 2007. obeleženo je 90 godi-na od izbijanja ustanka što je bila prilika da se sveobuhvatno prikaže jedan segment rata na koji ovaj doga�aj asocira, a to je veliko stradanje srpskog naroda. Iz tih raz-loga u Pomeniku žrtvama bugarskog tero-ra na jugu Srbije 1915–1918. dat je širi pregled stradanja, jer pomenute hronološ-ke odrednice izlaze iz okvira Topli�kog ustanka i prikazuju bugarski teror nad srp-skim stanovništvom tokom �itave okupaci-je. Prire�iva� je obuhvatio prostor Kosova i Metohije, oblasti oko Vranja, Leskovca, Surdulice, Toplice, Puste Reke i Jablanice.

Delo je koncipirano na slede�i na�in: dat je opširan Uvodnik, izložena su odgo-varaju�a dokumenta, prikazan Album bu-garskih zlo�ina i Dodatak albumu. U Uvodniku je dat kratak pregled nastanka i toka ustanka, kao i njegov završetak. Pri-kaz masovnosti zlo�ina bugarskih okupaci-onih snaga potkrepljen je izveštajem Me-�usavezni�ke komisije za ispitivanje zlo�i-na i svedo�anstvom pojedinih aktera u ra-du komisije. Na osnovu izloženog mogu�e je izvesti zaklju�ak o bugarskoj politici i taktici prema stanovništvu u okupiranoj Srbiji, �iji je cilj bio da se zatre sve što asocira na Srbiju i srpsko i stanovništvo nasilno bugarizuje.

Deo posve�en dokumentima sastoji se od Izveštaja anketnog odbora za ispitivanje uzroka pobune u Topli�kom, Vranjskom, Niškom i ostalim okruzima, koji je sa�injen za Privremeno narodno predstavništvo Kra-ljevine SHS. Izveštaj obuhvata pregled istorijata zlo�ina, odnos bugarskih vlasti prema stanovništvu i njihov rad na okupira-nom podru�ju, vidove zlo�ina (ubistva, in-terniranja, bugarizovanje) i negativne posle-dice okupacije. Optužbe za zlo�ine potkre-pljene su dokazima koji pokazuju da je de-lovanje bugarskih okupacionih snaga na zati-ranju srpske kulture i nacionalnog identiteta bilo plansko, što potvr�uju zaplenjena doku-menta i svedo�enja stanovništva. Dat je i spi-sak postradalih lica iz Vranjskog okruga.

Preostale celine sa�injavaju Album bugarskih zlo�ina i Dodatak albumu. Al-

Prikazi 213

bum zlo�ina �ini njegov aneks, odnosno tre�u knjigu i predstavljen je u originalu, onako kako ga je sastavila Me�usavezni�-ka komisija i kako ga je prezentovala na Pariskoj mirovnoj konferenciji. Bazira se na slede�im dokumentima: dokazima stra-naca, nare�enjima, instrukcijama i komu-nikacijama koje su izdali Bugari i zvani�-nim izveštajima i dokazima o zlo�inim, koje su priložili Srbi. Album se sastoji od 52 fotografije koje govore o stradanju sta-novništva svih uzrasta, o na�inu na koji je terorisano ili ubijano, ali i mestima koja su bila stratišta ovih doga�aja. Fotografije prate legende na srpskom, francuskom i engleskom jeziku. Dodatak albumu �ini 58 fotografija koje su propra�ene kratkom bi-ografijom postradalih, iz kojih se vidi da je na udaru Bugara prvenstveno bio svešte-ni�ki, poslovni i intelektualni sloj srpskog naroda, ali da su stravi�ne razmere terora bile upravljene ka svim Srbima. Preuzeti su iz knjige Sretena Dini�a Bugarska zver-stva u Vranjskom okrugu.

Devedesetogodišnjica pobune naroda juga Srbije bila je dodatni motiv da se po-novi ova spomen-knjiga, odnosno jedna tužna stranica istorije. To jeste dug prema nevinim žrtvama, ali i opomena da se sli�-ni doga�aji u budu�nosti spre�e.

Sla�ana Zdravkovi�

Kosta Nikoli�, Bojan B. Dimitrije-

vi�, DANILO GREGORI+ I 25. MART 1941, Institut za savremenu istoriju, Beo-grad 2007, 265

U istorijskoj nauci postoje doga�aji

koji su zbog svog zna�aja �esto obra�iva-ni, poznati široj �itala�koj publici i za koje se u na�elu smatra da je ve� sve re�eno. Me�utim, vreme donosi i potrebu za prei-spitivanjem, klasifikacijom i odbacivanjem stereotipa. Što je istorijski doga�aj bliži današnjici, to je i potreba preispitivanja ve�a, jer su ideološki sistemi u svom vred-novanju gotovo po pravilu isklju�ivi. Zato mišljenja i znanja o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, kao i doga�ajima koji su mu prethodili, danas trpe ozbiljna preispitiva-nja, korekcije i traže nove, dopunske izvo-re za slaganje mozaika znanja. Ukoliko ti

izvori pripadaju opcijama koje su bile pro-skribovane i nedostupne, utoliko je upo-znavanje javnosti sa njihovim postojanjem vrednije.

Upravo iz tih razloga, Kosta Nikoli� i Bojan B. Dimitrijevi� priredili su rukopis Danila Gregori�a. Po poreklu Slovenac iz Trsta, prema životnom putu Beogra�anin, Gregori� je bio pristalica nacionalsocijali-sti�kih ideja i sekretar Zbora. Razišao se sa Dimitrijem Ljoti�em i postao vatreni pri-stalica Milana Stojadinovi�a i njegovog pravca jugoslovenske politike, a kao direk-tor lista Vreme ostavio je i li�ni pe�at te politike. I posle pada Stojadinovi�a nalazio se na istom mestu i bio �ak poverenik Dra-giše Cvetkovi�a, koji je u nekoliko navrata vodio razgovore sa Joakimom fon Riben-tropom. Od sredine 1942. boravio je u Ne-ma�koj, u kojoj je ostao sve do izru�enja novim jugoslovenskim vlastima i su�enja 1949. godine. Su�eno mu je sa bivšim na-mesnicima Radenkom Stankovi�em i Ivom Perovi�em, a zatvorsku kaznu izdržavao je u Sremskoj Mitrovici. Sara�ivao je sa UDB-om i 1954. godine preba�en je u Be-ograd, a prema nekim indicijama trebalo je da bude krunski svedok u su�enju knezu Pavlu Kara�or�evi�u. Njegova iznenadna smrt po�etkom 1957. obavijena je velom tajne; kao njen uzrok pominje se i eventu-alno trovanje.

Prema nalogu vlasti svi uhapšenici bili su dužni da daju izjave ili, poput Gre-gori�a, napišu rad o zbivanjima u martu 1941. Njegovo delo daleko prevazilazi za-dati okvir i daje mnoštvo nepoznatih poda-taka koji pomažu da se rasvetle pojedini procesi iz istorije Kraljevine Jugoslavije. U tom pogledu, treba ista�i delove teksta posve�ene li�nostima iz politi�kog života, naro�ito minijaturu o knezu Pavlu. Vred-nost rada predstavlja pozicija koju je Gre-gori� imao u strukturama vlasti, informisa-nost i njegovo obrazovanje da to adekvat-no prenese. Gregori� je imao iskustva sa pisanjem; do odlaska u Nema�ku pisao je u srpskoj okupacionoj štampi. Za vreme boravka u Nema�koj intenzivirao je broj radova, posebno o martovskim doga�ajima iz 1941. Objavio je i knjigu Samoubistvo Jugoslavije, u kojoj je apsolutno opravda-vao pristup Trojnom paktu i oštro kritiko-vao vojni pu� i njegove pristalice.


Autori su rukopis priredili integralno, bez izmena, osim korektorskih, maksimalno se trude�i da sa�uvaju njegovu autenti�nost. Izvorni tekst obogatili su vrednim napome-nama, u kojima prikazuju širi kontekst poje-dinih doga�aja i potkrepljuju tekst podaci-ma koji olakšavaju pra�enje zbivanja. Svoje stavove i vrednosne sudove autori su izneli u Pogovoru, kao svojevrsnu analizu doga-�aja na osnovu izloženih �injenica. Iskori-stili su to kao priliku da se iznova baci po-gled na martovske doga�aje, Aprilski rat i slom Kraljevine Jugoslavije. Pogovor obilu-je izvodima iz dokumenata, koji su uklo-pljeni u pri�u tako da ne optere�uju osnovni tekst, ve� �ine njegov sastavni deo i potkre-pljuju ga. Sledstveno delu koji su priredili i autori su iskoristili svedo�enja aktera doga-�aja, ali i potonjih tuma�a da predstave do-ga�aje iz razli�itih uglova. Posebna pažnja posve�ena je analizi Gregori�evog izdava�-kog rada pod okupacijom, koja omogu�ava uvid u njegove poglede pre nastanka ovog dela, u zatvoru. Komparativno su prikazani i drugi radovi iz istog vremena �ime su zna-�ajno približili duh vremena �itaocu. Time je prire�eni rad Danila Gregori�a dobio no-vu dimenziju – dimenziju preispitivanja sli-ke koja je uglavnom uvrežena o ovim zbi-vanjima, kako u široj �itala�koj publici tako i kod istori�ara. Rad je oboga�en prilozima koji predstavljaju se�anja na Danila Grego-ri�a – Dragomira Stojadinovi�a, brata Mila-na Stojadinovi�a i Hrvoja Magazinovi�a. Ova svedo�anstva omogu�avaju da se bolje sagledaju Gregori�eva li�nost i okolnosti pod kojima je nastalo njegovo delo.

Ovako koncipirana monografija pred-stavlja dobro iskoriš�enu priliku da se temi koja je i te kako obra�ivana da novi impuls, o njoj iznesu novi vrednosni sudovi i time do�e do istorijske istine koja �e biti najpri-bližnija istini o pomenutim doga�ajima.

Ivan M. Beci�

Ljubomir Petrovi�, NEVIDLJIVI

GETO, INVALIDI U KRALJEVINI JU-GOSLAVIJI 1918–1941, Institut za savre-menu istoriju, Beograd 2007, 342

Knjiga dr Ljubomira Petrovi�a Nevi-

dljivi geto, Invalidi u Kraljevini Jugoslavi-

ji 1918–1941. predstavlja novo i faktograf-ski važno sužavanje istoriografskih „beli-na“ u srpskoj nauci. Autor je obuhvatio do sada nepoznatu istoriju tri vrste invalidno-sti u Kraljevini Jugoslaviji: ratnih invalida, invalida rada i hendikepirane dece. Zasno-vano na multidisciplinarnom pristupu, ko-riš�enjem medicinskih, defektoloških, lin-gvisti�kih, socioloških, pravnih i istorijskih nauka, delo je ispunilo strateški cilj hvata-nja koraka srpske istoriografije sa aktuel-nim istoriografskim istraživanjima društve-ne istorije. Za razliku od inostranih istorio-grafskih pregnu�a, u kojima svaka vrsta invaliditeta ima sopstvenu istoriju bez po-kušaja istraživa�a da ih objedine u istoriju specifi�ne društvene grupe, što oni i jesu, Lj. Petrovi� je objedinio istorije invalida rata, invalida rada i dece sa posebnim po-trebama u opšte istraživanje neuspeha dr-žavne socijalne politike u me�uratnoj Ju-goslaviji. Društveni prezir, strah i predra-sude prema ljudima koji su se fizi�ki ili psihi�ki razlikovali od slike društveno pri-hvatljivog „zdravog“ �oveka, vodili su ge-toizaciji invalida.

U Predgovoru (7–14) autor je razma-trao promenu koncepta invalidnosti kroz istoriju; osvrnuo se na današnji jezik inva-lidnosti u medijima i stru�nim radovima; situirao je istoriju osoba sa invaliditetom u sklopu društvene istorije, sa tezom da je re� o po�etku otvaranja istorije invalida; kriti�ki se osvrnuo na izvore i koriš�enu li-teraturu.

U Uvodu (15–32) pažnja je posve�e-na po�ecima socijalne politike prema inva-lidima uopšte, teoriji socijalne politike i istoriji odnosa prema invalidima u svetu. Definisano je postojanje tri teorijska kon-cepta invalidnosti u istoriji, uporedo sa razlozima i metodima marginalizacije in-valida. Autor je razmatrao i institucije ju-goslovenskog državnog sistema socijalne i zdravstvene zaštite (ministarstva socijalne politike, narodnog zdravlja i prosvete).

Prva glava, Socijalno-psihološka po-zadina odnosa prema invalidima u jugo-slovenskom društvu (33–82), daje dubin-sku perspektivu razloga zbog kojih je ju-goslovensko društvo marginalizovalo in-valide. Bave�i se položajem invalida u ju-goslovenskim zemljama do 20. veka autor je konstatovao dve osnovne suprotnosti od-

Prikazi 215

nosa prema invalidima. On se kretao od verskog nadzora hriš�anstva kao diskursa milosr�a prema bližnjem, do stvarne situa-cije lošeg zdravstvenog položaja i prosja-�enja invalida kao faktora koji su u�vrš�i-vali predstave o niskom socijalnom polo-žaju cele društvene grupe. Iako su postoja-li elementi pravne zaštite invalida, društvo ih je odvajalo stvaraju�i oko bolnica i ma-nastira prve institucije za smeštaj osoba ometenih u razvoju u kojima je odnos pre-ma njima bio lišen elementarne humanosti. Pošto su ratni invalidi odlu�uju�e uticali na pravno i medicinsko oblikovanje statu-sa invalidnosti, deo glave posve�en je po-ložaju ratnih invalida u Srbiji i jugosloven-skim zemljama do Prvog svetskog rata da bi se tematski krug zatvorio slikama o srp-skim ratnim invalidima tokom tog rata, ko-ji su ostajali u blizini vojni�kih institucija, ili su se našli u redovima srpskih izbeglica u Rusiji. Zdravstvena situacija u jugoslo-venskoj državi nikada nije bila dobra i po-godovala je nastanku raznih oblika inva-lidnosti. Neadekvatno stanovanje i socijal-ni stid od poro�aja, uz loše higijenske i zdravstvene navike zaostalog sela regruto-vali su niz novih osoba sa invaliditetom. Bolnice nisu zadovoljavale potrebe stanov-ništva, a u državi je uprkos proklamovanoj politici suzbijanja zaraznih bolesti vladao hroni�an nedostatak lekara. Higijenska si-tuacija nije bila mnogo bolja ni u gradovi-ma, što potvr�uje veliki broj dana koje su industrijski radnici provodili na bolovanju. U medicini su postojale razne predrasude o uzrocima invalidnosti. Uo�avanje poveza-nosti psihološke i fizi�ke invalidnosti vo-dilo je predube�enju da svako dete sa fi-zi�kom manom mora postati predmet spe-cijalnog školstva, iako se priznavalo da ono može imati potpuno o�uvane mentalne kapacitete. Predrasude prema invalidima pokazuje i terminologija invalidnosti u javnim dokumentima, udžbenicima defek-tologije i u obi�nom govoru. Ove predra-sude su temeljno istražene i u slu�aju belih Rusa – izbeglica i ratnih invalida koji su živeli na tlu Jugoslavije. Oni su bili deo ju-goslovenskog udruženja ratnih invalida, a autor je istražio strukturu njihovog udruže-nja, �inove �lanstva i ekonomske neda�e koje su doprinele njihovoj marginalizaciji. Podizanja domova za smeštaj iznemoglih

ruskih invalida bio je poseban oblik soci-jalnog zbrinjavanja, u kome su u�estvovali Dvor i pojedinci sa donacijama.

Druga glava Odnos jugoslovenske države prema invalidima (83–156) bavi se složenim pitanjima ko je po pravnim nor-mama invalid, kako se sticao status ratnog invalida, kako se rešavalo pitanje resora i centralizacije nadleštva za invalide i koji su invalidi bili u fokusu društvene brige. Istražene su razne institucije koje su oku-pljale jugoslovenske ratne invalide, zbog �ega autor sa pravom zaklju�uje da je po-stojalo rašireno „humanitarno disidentstvo“ me�u populacijom ratnih invalida. Na lo-kalnom nivou zapazio je delatnost okru-žnih zaštita invalida u prvim danima drža-ve, ispituju�i na�ine na koje su se vršili le-karski pregledi budu�ih invalidskih penzi-onera i složene procese administrativne prirode (na primer, sticanje prava na inva-lidsku penziju). Prou�avaju�i pravni si-stem socijalne zaštite ratnih invalida anali-zirao je ustavne odredbe i rešenja više za-kona o invalidima koji su se veoma brzo menjali. Kampanja ratnih invalida za pro-menu zakonskih rešenja dovela je do stva-ranja skupštinskih odbora za izmenu zako-na o invalidima, ali sve to nije umanjilo nedostatke zakonske regulative, niti ubrza-lo rad sudova koji su zbog sporosti mnoge invalide ostavili bez prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Nemar države pokazuje i �injenica da nije ura�ena precizna stati-stika osoba sa invaliditetom. Aproksima-tivna procena države morala je biti istraži-va�ki dopunjena privatnom statistikom o invalidima iz ratova 1878–1920, koja je bila mnogo preciznija u pore�enju sa dr-žavnom. Pokazalo se da je u Jugoslaviji svaki 136. stanovnik imao neki oblik inva-lidnosti. U problematici zdravstvene zašti-te, autor je istražio ideje u unapre�ivanju zaštite invalida 1919, sa posebnim osvrtom na radionice za izradu proteza, pravne nor-me zdravstvene zaštite kao i upotrebu banjskih le�ilišta i sanatorijuma za potrebe invalida. Zbog raširenog rivalstva raznih organizacija ratnih invalida u Kraljevini Jugoslaviji, autor je posebnu pažnju posve-tio odnosu invalida prema politici. Invalid-ska udruženja su bila pod posebnim nadzo-rom u vremenu integralnog jugoslovenstva i imala su veze sa dvorskim strukturama.


Ceremonije invalida i državnih institucija bile su sredstvo za upotrebu invalida u po-liti�ke svrhe. Veze sa Dvorom i politi�ka upotrebljivost Udruženja ratnih invalida uticali su na intervencionizam mo�nika u socijalnoj politici da bi se ublažile posledi-ce siromaštva i marginalizacije u pojedi-nim slu�ajevima. Civilizacijska raznorod-nost delova jugoslovenske države izazivala je raznovrsne probleme sa kojima su se su-o�avali oblasni odbori Udruženja ratnih in-valida: od nepismenog �lanstva u Makedo-niji, do politizacije i odvajanja invalida iz Hrvatske od proklamovane jugoslovenske politike. Kada država nije pokazivala inte-res za zadovoljavanje invalidskih potreba, ratni invalidi Jugoslavije služili su se neus-pešnom strategijom posrednog nametanja problema preko svetskih organizacija biv-ših ratnika i vojnih invalida pošto su jugo-slovenski invalidi �esto zauzimali visoke položaje u njima. Ideje o me�unarodnom povezivanju ljudi koji su se bavili proble-mima osoba sa invaliditetom, posle organi-zacije ratnih invalida na globalnom nivou, ostvarene su i u jugoslovenskoj defektolo-giji osnivanjem Sveslovenskog saveza na-stavnika hendikepirane dece.

U tre�oj glavi Ekonomski aspekti in-validnosti (157–217), Lj. Petrovi� je dao okvir ekonomskih i demografskih faktora uticaja na socijalnu politiku, a potom je is-tražio finansijsku politiku države i invalid-skih organizacija. Država je proklamovala ekonomske odredbe u zakonima o invali-dima, ali ih ni sama nije poštovala. Pošto je budžetska politika jugoslovenskih vlada prema invalidima bila restriktivna, organi-zacije su se snalazile preko izvora dodat-nih prihoda, koje je autor uspešno registro-vao. U posebne ekonomske probleme spa-dala je institucionalizacija prevoza i traj-nog smeštaja invalida. Zakonsko pravo na besplatan prevoz invalida postojalo je sa-mo na papiru. Institucije za smeštaj osoba sa invaliditetom imale su kratak vek i bilo ih je malo. Podizanje Doma ratnih invalida u Beogradu ublažilo je, ali nije otklonilo probleme privremenog smeštaja invalida iz unutrašnjosti u prestonici. Država je uz in-validske penzije predvidela reedukaciju i zapošljavanje radno sposobnih invalida ra-ta u državnim firmama, ali je sprovo�enje ove mere bilo neuspešno. Privatno predu-

zetništvo invalida nije donelo opipljive po-zitivne rezultate, a mali broj zaposlenih in-valida suo�avao se sa otpuštanjem iz držav-nih i opštinskih službi. Humanitarna po-mo�, da bi se preživelo, postala je deo su-rove stvarnosti invalida i njihovih porodi-ca. Udruženje ratnih invalida organizovalo je niz akcija, a postojali su i vidovi male državne pomo�i za verske praznike soci-jalno ugroženim pojedincima i porodica-ma. Oblasni odbori Udruženja ratnih inva-lida obezbe�ivali su pomo� siromašnim �lanovima u naturi, dok su dani invalida u unutrašnjosti bili prilika za skupljanje hu-manitarne pomo�i. Dvor Kraljevine Jugo-slavije �esto je dodeljivao jednokratnu nov-�anu pomo� ugroženim invalidima. Zadru-garstvo invalidskih organizacija, kao vrsta ekonomske podrške integraciji invalida u društvo, pretrpelo je globalni neuspeh u poboljšanju ekonomske situacije �lanstva.

�etvrta glava, Invalidi rada (219–250), posve�ena je specifi�noj, gotovo skri-venoj grupi invalida i njihovom podre�e-nom mestu u složenom sistemu osiguranja radnika u Jugoslaviji. Posle kratkog uvoda o socijalnom zbrinjavanju invalida rada kroz istoriju, autor je izneo jugoslovenska iskustva sa ovim oblikom invalidnosti. Razmatrao je proces reformisanja socijal-nog osiguranja u novoj državi, konstatovao je postojanje administrativne politike sma-njivanja broja invalida rada, objasnio spe-cifi�nosti jugoslovenskih nesre�a na radu i opisao nedostatke propisa o zaštiti radnika na poslovima. Pošto su invalidi rada for-malno bili zbrinuti u sistemu socijalnog osiguranja, dat je detaljan opis sistema so-cijalnog osiguranja sa naglaskom na orga-nizacionoj mreži Središnjeg ureda za osi-guranje radnika. Istraživanja broja osigura-nih, prihoda od osiguranja, zdravstvene zaš-tite osiguranika, uz konstatovanje zakono-davnih problema i pravnih percepcija osi-guranja drugih država, omogu�ili su preci-zno registrovanje kriterijuma za pravo na invalidsku penziju i konstataciju da su bo-lesti i nesre�e na radu u Jugoslaviji bili za-postavljeni segmenti osiguranja radnika. Postojao je trend pove�anja broja invalida rada, posebno u rizi�nim zanimanjima. Raz-vijena mreža socijalnog osiguranja imala je i nali�je u vidu malverzacija sa osigura-njima pojedinih zanimanja. Kao korisnici

Prikazi 217

sistema osiguranja, invalidi rada prolazili su kroz proces sticanja prava na penziju pri �emu su službenici Središnjeg ureda za osiguranje radnika ispoljavali negativne percepcije prema ovoj kategoriji invalida. Uloga lekara u ovom procesu bila je mi-norna, a ste�ene male penzije podložne smanjivanjima. Zato i ne �udi što su mnogi invalidi rada ostajali da rade na poslovima nepovoljnim za njihovo zdravlje. Predsta-ve javnosti o tim oblicima invalidnosti va-rirale su od straha do predrasuda. Deo po-glavlja posve�en je profesionalnim grupa-ma koje su bile osigurane preko bratinskih blagajni, odnosno nalazile su se izvan si-stema Središnjeg ureda za osiguranje rad-nika. Me�u njima bili su saobra�ajno oso-blje, rudari i pomorci. Mornari su kao pro-fesija bili marginalizovani do te mere da u Jugoslaviji nije postojao nijedan registro-vani slu�aj radne invalidnosti i invalidskih penzija me�u njima, iako ih invalidnost, kao posledica rizi�nog zanimanja, nije za-obilazila.

U sažetoj petoj glavi Škole i obrazo-vanje dece ometene u razvoju 1918–1941 (251–284) u uvodnom delu data je skica položaja dece kao zašti�ene kategorije sta-novništva i lokalnih vlasti kao institucija za rešavanje socijalnih problema de�ije zaštite. Slika je zaokružena opštim karak-teristikama školstva u Kraljevini Jugosla-viji i kratkom istorijom specijalnog škol-stva do formiranja jugoslovenske države. Uslovi rada i brojno stanje u�itelja i u�eni-ka u institucijama za hendikepirane nisu odgovarali realnim potrebama invalida i njihovih porodica. Zato se pristupilo otva-ranju odeljenja za „defektnu“ decu pri osnov-nim školama, sa posebnom procedurom upisa invalida. Rezultat tog prosvetnog eksperimenta bio je porast složenosti spe-cijalnog školstva u Jugoslaviji i reorgani-zacija škola. U razmatranju nastavnih pla-nova i programa autor je obuhvatio slede�a pitanja: nastavni predmeti, stvaranje jedin-stvenog školskog programa na državnom nivou i razlike u školovanju izme�u neme, mentalno zaostale i slepe dece. Poslednji deo tematskog kruga o specijalnom škol-stvu posve�en je obrazovnom profilu u�i-telja dece ometene u razvoju. Definisane su mere države u oblikovanju jugosloven-ske defektologije kroz kurseve kao oblike

stvaranja prosvetnog kadra, a pra�eno je i školovanje u�itelja specijalnog školstva iz Jugoslavije u inostranstvu. Integrisanje po-mo�nih odeljenja u posebne državne po-mo�ne škole za male invalide pove�alo je obaveze nastavnika, koji nisu imali jednak socijalni i materijalni status sa drugim pro-svetnim radnicima mada je struktura u�i-teljskog ispita za specijalno školstvo bila složenija u pore�enju sa obi�nim u�itelj-skim ispitima. Celinu o specijalnom škol-stvu autor je zaokružio prikazom funkcio-nisanja Udruženja nastavnika za defektnu decu kao profesionalne organizacije ove grupe pedagoga i entuzijasta.

Poslednja, šesta glava Percepcija i recepcija invalidnosti (285–310) ispituje negativne stavove prema svim oblicima in-validnosti kroz istoriju, koji su poja�ani kada je došao do izražaja društveni diskurs povezivanja invalidnosti i „nakaznosti“. Negativna percepcija invalidnosti ose�ala se u pravnim i medicinskim definicijama stanja invaliditeta u Jugoslaviji, koje su se donekle razlikovale. Razlozi za društveno odbacivanje invalida ležali su i u tada po-pularnim idejama o genetskom nasle�u i degeneraciji. Uticaj invalida na javno mnjenje bio je ograni�en tiražom i dometi-ma njihove štampe, koja je stalno bila na ivici gašenja. Predrasude o njima opstajale su i u likovnim umetnostima, narodnoj i umetni�koj književnosti, pa i na filmskom platnu. Invalidnost se, i u svetovima maš-te, doživljavala pretežno kao negativna po-java. Zato su ratni invalidi �esto padali u depresivna stanja, jer su o sebi razmišljali u terminima pasivnosti i predrasuda.

U Rezimeu (311–319) autor je ista-kao da je negativna slika o invalidima bila razlog i posledica ekonomske i društvene marginalizacije invalida. Stvarna namera jugoslovenske države kao da je više bila zaštita društva od invalida, a ne zaštita in-valida od društvenih neda�a. U svim sfera-ma života postojala je otvorena diskrimi-nacija invalida koja se ispoljavala u druš-tvenim i li�nim predrasudama prema nji-ma. Svim osobama sa invaliditetom bilo je zajedni�ko složeno iskustvo marginalizaci-je i odba�enosti u odnosu na druge druš-tvene grupe.

Budu�i da su istraživanja istorijskih iskustava društvenih slojeva i društvenih


grupa tek nedavno zapo�eta u srpskoj isto-riografiji, monografija dr Ljubomira Petro-vi�a predstavlja rezultate izvornih nau�nih istraživanja. Obuhvataju�i teritoriju cele bivše jugoslovenske države, autor je us-pešno izbegao opasnost parcelizacije isto-rijske nauke i doprineo je sagledavanju istorije osoba sa invaliditetom na regional-nom nivou. Knjiga doprinosi razvoju srp-ske istoriografije, jer ne predstavlja samo istoriju jedne društvene grupe, prate�i pro-cese i tokove njenog socijalnog isklju�iva-nja, ve� direktno uvodi srpsku istoriju u krug razvijenijih istoriografija sa tradici-jom i brojnim radovima o složenoj temi istorije marginalnih društvenih slojeva.

Nikola Žuti�

Predrag J. Markovi�, TRAJNOST I PROMENA, DRUŠTVENA ISTORIJA SO-CIJALISTI�KE I POSTSOCIJALISTI�KE SVAKODNEVICE U JUGOSLAVIJI I SRBIJI, Službeni glasnik, Beograd 2007, 171

Veze izme�u društvene istorije i so-

cioloških nauka u Srbiji postale su �vrš�e i temeljnije u trenucima kada srpska istorio-grafija, sa knjigom dr Predraga Markovi�a Trajnost i promena, Društvena istorija so-cijalisti�ke i postsocijalisti�ke svakodnevi-ce u Jugoslaviji i Srbiji dokazuje da joj tendencije i razvojni tokovi svetskih istori-ografskih pregnu�a nisu metodološki i na-u�no daleki i nepoznati. Istorija svakodne-vice, kao deo pre svega nema�ke i austrij-ske, a potom francuske i britanske istorij-ske nau�ne baštine nije privukla adekvatnu pažnju srpskih istori�ara. Postojali su rado-vi rasuti po raznim zbornicima i �asopisi-ma, još od sredine 80-ih godina prošlog veka, ali su inostrane monografije na tu te-mu uglavnom prevo�ene u Zagrebu i Sara-jevu. Srpska sociologija tek je 2004. godi-ne definitivno otvorila istraživa�ki pro-blem svakodnevnog života, tako da je Markovi� nastavio kontinuitet otvaranja nedovoljno istraženih podru�ja istori�arske struke, kao što je ranije postavio osnove is-traživanja modernizacije i etni�kih stereo-tipova. Vrlina ove knjige leži u spremnosti autora da tradicionalnim i modernim izvo-

rima postavi istraživa�ka pitanja koja ne-kada nisu bila deo istori�arevog sistema mišljenja.

Iscrpan, informativan i zanimljiv Predgovor (9–14) sociologa Ivane Spasi� uvodi �itaoca Markovi�eve studije u slo-žen svet ispitivanja rutine i onoga što se samo nazire iza bleskova nametljive doga-�ajne istorije.

Prvi deo knjige, Specifi�nosti svako-dnevnog života i kulture u jugoslovenskom socijalizmu (17–52), autor je oblikovao kroz mikro narative o politi�kom i društve-nom razvoju Srbije, potom se bavio se�a-njima pripadnika raznih društvenih grupa na život i rad u socijalisti�koj Jugoslaviji. Tre�i segment odnosi se na pomeranje po-liti�ki poželjnih estetskih diskursa od uve-zenih sovjetskih postulata do modernisti�-kih predstava sa ispoljenim i u�itanim jed-nostranim slikama o prošlosti i politici. Za-nimljive su suprotnosti izme�u li�nog do-življaja istorije malog �oveka i slike o prošlosti koju poseduju istori�ari, kada je re� o radu. Svest o represivnom vremenu posle 1945. godine gotovo da i ne postoji. Pokazalo se da je mentalna hronologija an-ketiranih osoba druga�ija i manje realna od istoriografske. Period „zlatnog doba“ u se-�anjima potrajao je od 1950. do 1980. go-dine, mada doba krize prema istori�arima postoji od po�etka 60-ih godina. Svest o višem životnom standardu, zašti�enom pra-vu na radna mesta, utisak o jednakosti svih ljudi, verovanje u ve�u disciplinu na rad-nom mestu u pore�enju sa današnjicom i ose�anje „društvene inkluzije“ okosnice su mišljenja anketiranih o boljoj prošlosti. Negativne osobine iskustva rada u socijali-zmu svodile su se na stambenu politiku si-stema, korupciju i privilegije politi�ki an-gažovanih ljudi.

Druga celina knjige, pod nazivom Identiteti (53–96), može se višestruko �ita-ti: kao istorija procesa stvaranja personal-nih identiteta, kao jedan od mnogih na�ina preplitanja privatnog i javnog porodi�nog prostora, ali i kao složena slika istorije pri-vatnog života u obru�u politi�kih previra-nja. Autor je, preko istorija li�nih imena i mešovitih brakova, došao do neobi�ne sli-ke o istori�nosti davanja imena deci i do-nošenja odluke o stupanju u bra�nu zajed-nicu sa etni�ki i verski razli�itim partneri-

Prikazi 219

ma. Dragan i Jelena naj�eš�a su li�na ime-na u Beogradu tokom 20. veka. Me�u tran-sparentnim nacionalnim imenima autor je izdvojio par Jugoslav, odnosno Jugoslava i Srboljub, odnosno Srbislav. Ime Jugoslava pojavilo se prvi put 1913. �etiri godine pre muškog pandana koji je potrajao do 1992. dok je ženski oblik nestao posle 1989. go-dine. Me�u imenima koji su derivati imena države postoji disproporcija izme�u muš-kog i ženskog oblika. Tokom veka ro�en je 621 Jugoslav prema 75 Jugoslava. �ita-ocu se nehotice može nametnuti hipoteza o ve�oj politi�koj upotrebljivosti muških imena, u pore�enju sa ženskim, iako je Markovi� nije postavio.

Tre�a celina knjige Drugi i mi: men-talno mapiranje sveta i evropski uticaj na svakodnevicu i kulturu Srbije (99–130) po-sve�ena je preispitivanju svesti o sebi i drugima kroz simboli�nu geografiju. Za-mišljanje Zapada, konstatuje dr Markovi�, nije dovoljno zainteresovalo srpsku istori-ografiju tako da postoji mali broj radova iz te oblasti društvenog iskustva. Predstave o austrijskim i nema�kim uticajima krajem prošlog veka bile su pretežno negativne zbog ksenofobi�nih vremena, dok su se Italijani bolje kotirali od germanskih drža-va. Svetski ratovi, privredna i kulturna sa-radnja oblikovali su od Nemaca paradig-mati�nu predstavu Zapada me�u Srbima i promenjivost mentalnih mapa od pozitiv-nog ka negativnom i obratno samo ukazuje na složenu dinamiku predstava o svetu ko-je su se stalno menjale u 20. veku. Pozitiv-ni trendovi prema Italiji zavisili su od šire-nja revizionisti�ke slike o Drugom svet-skom ratu i dnevnopoliti�kih potreba reži-ma na vlasti. Forsiranjem jednostrane slike o italijanskim problemima u dirigovanoj štampi uobli�avala se mentalna mapa o la-žnoj sli�nosti srpskih i italijanskih proble-ma. Mentalne mape, uprkos jednostrano-stima i stereotipnim sklonostima, �esto su odre�ivale oblik svakodnevice, posebno kada je re� o turisti�kim destinacijama. Postoji i druga strana slike o sebi i drugi-ma koju oblikuje gastarbajtersko iskustvo. Liberalizacija politike iseljavanja doprino-sila je ekonomskom standardu. Predrag Markovi� nije pristalica shvatanja o njiho-vom velikom preduzetni�kom uticaju na modernizaciju društva. Polje istraživanja

civilizacijskog uticaja Zapada na male seo-ske i gradske zajednice Srbije preko mi-grantnog stanovništva otvoreno je u nedo-voljnoj meri. Stereotipne slike o gastarbaj-terima kretale su se od njihove iskorenje-nosti, u procepu izme�u parcijalnih i suko-bljenih ose�aja pripadnosti razli�itim sve-tovima, do modela satiri�nih uopštavanja o skorojevi�ima. Došlo se i do prepoznava-nja i koriš�enja narativa o kulturnim šoko-vima kao sastavnom delu pe�albarskog ži-vota, mada još uvek na nivou humora i sa-tire. U vreme rasula jugoslovenske države po�elo je prepoznavanje njihovih ekonom-skih potencijala i mnogi od njih postali su junaci politi�kih i ratnih zbivanja. U obla-sti kulturnih uticaja zapaženi su kao po-srednici u poboljšanju kulture stanovanja zajednica iz kojih su potekli. Stvarna druš-tvena pokretljivost druge generacije migra-nata prema višim slojevima nije uopšte to-liko velika, kao što sugerišu postoje�i ste-reotipovi. U svakodnevnom životu pobolj-šao se i status žena u porodici.

Tematske krugove povezanosti isto-rije društva i svakodnevice autor je zatvo-rio �etvrtim poglavljem Društveno i insti-tucionalno poverenje (133–156). Posle po-liti�kih promena 2000. godine, Srbija se pridružila nizu država koje imaju proble-ma sa niskim nivoom socijalnog povere-nja. Socijalno poverenje smatra se delom „socijalnog kapitala“. Istraživanje ove obla-sti omogu�ilo je autoru da metodološki od-brani danas diskutabilan koncept društve-nih mreža. Autor je postavio hipotezu da u Srbiji postoji pet vrsta širih mreža: rodbin-ske, prijateljsko-kumovske, susedske, za-vi�ajne i politi�ke. Evolucija društva kroz istoriju doprinela je da se pojavi sve ve�a sli�nost izme�u srodni�kih i prijateljskih odnosa. Neprofitni razlozi i dalje oblikuju duhovne, odnosno kumovske, veze. Stva-rale su se i spontane susedske mreže, kroz zajedni�ko druženje i kulturu slobodnog vremena. Svim mrežama zajedni�ka je si-gurnosna uloga. Ispitivanje strukture i veli-�ine mreža u socijalizmu i posle njega, preko ankete sa malim uzorkom od 25 slu-�ajnih ispitanika, osmišljeno je kao ispiti-vanje sistema isklju�ivanja iz mreža. Tako je dr Predrag Markovi� postao prvi istori-�ar iz Srbije za koga se može re�i da je otvorio problem socijalnog isklju�ivanja u


savremenom društvu. Iz mreža se izlazilo na osnovu izneverenih o�ekivanja i unište-nog poverenja. Period društvenih promena stavljao je mreže pred izazove isprobava-nja njihovih �vrstina. Problemi društvenog statusa, materijalne egzistencije, emotivni razlozi i politi�ko-ideološki sukobi bili su povodi za ispadanje ljudi iz mrežnih siste-ma. Po mišljenju autora, neformalna eko-nomija socijalnog kapitala nije mogu�a u društvima posleratnog, postsocijalisti�kog, postpatrijarhalnog i posttradicionalisti�kog modela, a to su sve karakteristike srpskog društva. Ipak, to ne zna�i da se poverenje u neke institucije sistema ne može vratiti. Procese urušavanja i vra�anja poverenja autor je istražio kroz primer javnog prevo-za u Beogradu. Poverenje gra�ana zavisno je od variraju�ih �inilaca kolektivnog po-našanja, kao reakcije na promene u život-nom iskustvu. Broj prodatih karata prevo-za uzet je kao faktor merenja poverenja. Zna�aj javnog prevoza u srpskoj prestonici može se ilustrovati �injenicama da postoji od 1892. godine i njime se 1,5 milion žite-lja užeg dela grada tokom 2005. godine koristio više od 400 puta godišnje po glavi stanovnika. Prevoz u 20. veku oblikovao je iskustvo gra�anstva sa nedovoljnim bro-jem prevoznih sredstava. Tokom 70-ih go-dina prošlog veka opadao je broj putnika, ali je prevoz pokrivao samo 40% od po-trebnog broja vozila. Tokom 1989. broj vozila pove�an je na 1.200, ali je vreme ra-tova i sankcija dovelo do opadanja na sa-mo 350 vozila, zbog nestašice goriva i re-zervnih delova.

Promenio se i odnos stanovnika gra-da prema prevozu, koji je mogao da odgo-vori na svega 1/5 naraslih potreba. Druš-tvene konvencije menjale su se pod priti-skom. Stopiranje i zajedni�ki prevoz auto-mobilima postale su alternativne strategije. Politi�ki obra�uni vlasti i opozicije reflek-tovali su se i na prevoz, a gra�ani su radije pla�ali karte privatnim prevoznicima nego u gradskom saobra�aju, koji se našao u si-tuaciji da pre�utno toleriše odbijanje putni-ka da plate karte. Posle politi�kih promena 2000. poverenje se vratilo, što se videlo kroz pove�anje pla�enih karata, uprkos ob-jedinjenom sistemu naplate i postepenom nestanku konduktera. Prevoz je postajao efikasniji, a jedina društvena grupa sa na-vikom izbegavanja pla�anja ostale su ne-zaposlene žene izme�u 50–55 godina, kao ekonomski najugroženiji sloj društva u tranziciji.

Multidisciplinarnost i upotreba izvo-ra koje istori�ari Jugoslavije retko ili uopšte ne koriste, kao što su intervjui i ankete, za-tim druga�ije shvatanje i �itanje statisti�-kih izvora, uz koriš�enje socioloških rado-va kao izvora i literature, uobli�avaju knji-gu dr Predraga Markovi�a Trajnost i pro-mena u eksplicitan dokaz plodotvornosti susreta metodologija i rezultata društvenih nauka. Zato je društvena istorija jugoslo-venskih prostora sa ovim istraživanjima dobila nezaobilazne putokaze u daljem razvoju.

Ljubomir Petrovi�

INFORMACIJE

Nau�ni skup SRBIJA DVADESET GODINA KASNIJE: OSMA SEDNICA CK SKS, Beograd, 21–22. septembar 2007, Institut za savre-menu istoriju, Beograd, Centar za prou�avanje evropskog susedstva, Stir-ling (Škotska)

Dvadeset godina posle Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komu-nista Srbije, Institut za savremenu istoriju u saradnji sa Centrom za prou�avanje evropskog susedstva Univerziteta u Stirlingu organizovao je nau�ni skup sa ci-ljem da se sumiraju dosadašnja saznanja i otvore putevi ka unapre�ivanju razu-mevanja ovog doga�aja. Inspirisan je paradoksom: doga�aju koji se bezrezervno naziva istorijskim, istorijska nauka nerado pristupa. Posle dve decenije, postoji potreba da se ovo oklevanje zameni istraživa�kim radom na tragu pitanja koja doti�u gotovo sve ljude kojima je krah Jugoslavije bespovratno promenio život. Šta se desilo tokom dva burna dana septembarska dana, zašto i sa kojim posledi-cama? Nau�ni skup posve�en Osmoj sednici bio je prilika da više od 20 istori�ara i politikologa iz Srbije, Velike Britanije, Rusije i Norveške razmeni iskustva i sa-znanja o ovom važnom doga�aju kojim je u�vrš�ena vlast Slobodana Miloševi�a. Predstavnici organizatora, dr Mom�ilo Pavlovi�, direktor Instituta za savremenu istoriju, i dr Dejan Jovi�, direktor Centra za prou�avanje evropskog susedstva Stirlinškog univerziteta, otvaraju�i skup izdvojili su Osmu sednicu kao jedan od prelomnih doga�aja klju�nih za razumevanje najnovije prošlosti Srbije i Jugosla-vije. Stoga je interdisciplinarni skup sa izlaganjima iz zemlje i inostranstva po-sve�enim uzrocima, toku i posledicama Osme sednice nastojao da unapredi uvide o onome što se na njoj dogodilo, ali i da pruži interpretacije ovog doga�aja koji je potresao politi�ku scenu Srbije u jugoslovenskom, pa i u globalnom kontekstu.

Tok skupa je pokazao da lakih odgovora nema. Uprkos vremenu koje nas od Osme sednice deli, njeni uzroci, posledice, pa i istorijski zna�aj predmet su debate koja �e se svakako nastaviti u budu�nosti. U nameri da doprinesu ovom dijalogu, u�esnici su rad konferencije obogatili rezultatima svojih istraživanja razli�itih aspekata Osme sednice – tehnike politi�kog obra�una, uloge Slobodana Miloševi�a u njemu, razlika izme�u suprotstavljenih grupa srpskih komunista, percepcije sednice u Srbiji, Jugoslaviji i inostranstvu. Velika pažnja izlaga�a je posve�ena procesima koji su prethodili Osmoj sednici i na svojevrstan na�in otvorili Slobodanu Miloševi�u put ka potpunoj vlasti. Dr Mom�ilo Pavlovi� je oslikao dubinu krize jugoslovenske države, partije i ideologije tokom 80-ih godi-na, dok je mr Vladimir Petrovi� pratio ekstremizaciju politi�kog govora u posled-njoj deceniji socijalisti�ke Jugoslaviji. Preloman karakter ovog perioda, karakte-risanog smenom politi�kih generacija i dinamizacijom jugoslovenske politi�ke scene, istakao je dr Nebojša Vladisavljevi�, a dr Juri Kirjakov je podvukao zna�aj svetskog preloma izazvanog krahom sovjetskog bloka za razumevanje politi�kih kretanja u Srbiji. Osma sednica je tako sagledana kao jedan od me�aša jugoslo-venske krize, ali i krunjenja socijalizma.

Vladimir Petrovi� Istorija 20. veka, 2/2007 222

Samoj Osmoj sednici bio je posve�en niz referata koji su osvetlili mnoge njene aspekte. Doga�aje koji su predstavljali neposredan uvod u obra�un srpskih komunista, kao i tok sednice, rekonstruisao je dr Kosta Nikoli�. Mr Sr�an Cvet-kovi� je ovaj obra�un kontekstualizovao u sklop politi�kih borbi komunisti�kog perioda, isti�u�i sli�nosti i razlike u tehnici otklanjanja politi�kog protivnika. O ulozi vojnog faktora u unutarpartijskim borbama govorio je dr Mile Bjelajac. Mr Dragomir Bondži� je osvetlio ulogu Univerziteta, studenata i �asopisa Student u politi�koj drami okon�anoj Osmom sednicom. Važnost pitanja Kosova i srpsko-albanskih odnosa, kako na Osmoj sednici tako i u doga�ajima koji su joj pretho-dili i iz nje ishodili, osvetlili su dr Marina Blagojevi� i dr Predrag Markovi�. Ovim izlaganjima pridodate su mnoge kockice složenog mozaika srpske i jugo-slovenske državne i partijske politike u vremenu Osme sednice.

Li�nost Slobodana Miloševi�a, njegova uloga u Osmoj sednici, ali i ulo-ga sednice u njegovom ustoli�enju bila je još jedna od centralnih tema skupa. Kompleksnost ove pojave podvukao je mr Neven Cveti�anin, koji je analizirao njegove protivre�ne politi�ke likove. Dr Dejan Jovi� je istakao zna�aj Miloševi-�eve eksproprijacije Titovog lika i dela tokom Osme sednice, a dr Ljubomir Pe-trovi� je posvetio izlaganje porodi�nom shvatanju politike Mirjane Markovi�. O vi�enju uspona Miloševi�a u inostranstvu u ovom periodu govorili su dr Sabrina Ramet, koja je analizirala izveštavanje o Miloševi�u u ameri�kim medijima sa kraja 80-ih godina, i dr Jasna Dragovi�-Soso, koja je pratila anglo-ameri�ku na-u�nu produkciju o Miloševi�u. Dr Stanislav Sretenovi� je govorio o percepcijama Miloševi�a u onovremenoj francuskoj štampi i spoljnoj politici, a dr Andrej Edemskij je izložio poglede tadašnjih sovjetskih analiti�ara na situaciju u Jugo-slaviji posle Miloševi�evog u�vrš�ivanja na vlasti. Upore�ivanje doživljaja iznu-tra sa percepcijama izvana izoštrilo je sliku o doga�aju lokalnog karaktera, koji je doprineo daleko širim posledicama.

Sagledavaju�i Osmu sednicu iz razli�itih perspektiva, skup je unapredio njeno nau�no razumevanje, ali je podstakao i važne metodološke teme, poput sta-nja i dostupnosti izvora za prou�avanje naše najnovije prošlosti, kao i ne manje zna�ajna teorijska pitanja, poput važnosti uloge li�nosti u istorijskom procesu. Zamišljen kao prostor za otvaranje šireg dijaloga o najnovijem periodu srpske i jugoslovenske istorije, skup je predstavljao zna�ajan pomak ka razgrani�avanju onoga što o ovom periodu znamo od onoga što naslu�ujemo i što ostaje tema za dalje istraživanje. Živa diskusija izme�u u�esnika skupa i publike pokazala je da postoji veliko interesovanje za ovu tematiku, ali i da se približavanjem rezultata istoriografskih i politikoloških istraživanja postavljaju osnove za razumevanje poslednjih dvadeset godina, ispunjenih dezintegracijom i dezorijentacijom, nasil-nim rekomponovanjem prostora bivše Jugoslavije kroz nemilosrdno uništavanje života. Kako je Osma sednica doprinela toj katastrofi jedno je od klju�nih pitanja na koje �e nastojati da odgovori zbornik radova sa skupa.

Vladimir Petrovi�

PREZENTACIJA INSTITUTA ZA SAVREMENU ISTORIJU, Moskva, 12–15. decembar 2007

U periodu od 12. do 15. decembra 2007, u okviru aktivnosti usmerenih

ka razvijanju me�unarodne saradnje Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, u Moskvi su boravili dr Mom�ilo Pavlovi�, direktor Instituta i mr Stanislav Srete-novi�, nau�ni saradnik. Dvo�lana srpska delegacija bila je gost fondacije Ruskoje zarubežje (Ruska dijaspora) na �ijem �elu se nalazi direktor Viktor Aleksandro-vi� Moskvin. Pošto su upoznali goste sa publikacijama i aktivnostima fondacije, direktor Moskvin i njegovi saradnici su izrazili veliko interesovanje za budu�u saradnju sa Institutom za savremenu istoriju, posebno na polju prevo�enja i obja-vljivanja u Rusiji rezultata istraživanja koje vrši Institut o ruskoj „beloj“ emigra-ciji u Kraljevini Jugoslaviji. Prilikom susreta sa direktorom Moskvinom, direktor Pavlovi� je uru�io ruskom kolegi dvotomno izdanje knjige Beloemigracija u Ju-goslaviji 1918–1941 kao poseban poklon Instituta za savremenu istoriju fondaciji Ruska dijaspora. Institut je darovao rusku fondaciju i sa oko petnaest knjiga i iz-danja koje je objavio u proteklih tridesetak godina o temama vezanim za sovjet-sku i rusku istoriju. Na kraju susreta, Viktor Moskvin i Mom�ilo Pavlovi� su se dogovorili da �e uskoro potpisati sporazum o trogodišnjoj saradnji izme�u insti-tucija na �ijem �elu se nalaze.

U blizini hola gde je bila postavljena izložba dokumenata o ruskoj emi-graciji u Kraljevini Jugoslaviji iz Arhiva Srbije i Crne Gore, u punoj sali fondaci-je Ruska dijaspora održana je prezentacija Instituta za savremenu istoriju iz Beo-grada, njegovog istorijata, istraživa�ke delatnosti, nau�ne aktivnosti i rezultata u oblasti nau�nog izdavaštva. Ve�e prezentacije Instituta organizovano je u ciklusu predstavljanja slavisti�kih nau�nih centara stranih zemalja koji organizuje fond Ruske dijaspore. U okviru prezentacije Instituta, direktor Pavlovi� je govorio o beloemigraciji u Jugoslaviji i predstavio je �asopis Istorija 20. veka koji izdaje Institut. Stanislav Sretenovi� je predstavio „ruske teme“ kojima se Institut bavi i dao kratak osvrt na „zapadni“ pogled na rusko-srpske odnose. Pored direktora Moskvina, prezentaciji Instituta su prisustvovali Konstantin Vladimirovi� Nikifo-rov, direktor Instituta slavjanovedenija (Instituta za slovenske studije) i Andrej Bo-risovi� Edemskij, saradnik tog instituta, kao i nekoliko novinara ruskih medija.

U svom izlaganju, direktor Pavlovi� je govorio o razvoju Instituta od nje-govog osnivanja 1968. godine do danas i o projektima na kojima su �lanovi Insti-tuta trenutno angažovani. Ruski doma�ini su izrazili posebno interesovanje za knjigu Kosovo i Metohija – Prošlost, sadašnjost, pam�enje, koju je Institut pred-stavio i u srpskom parlamentu, a direktor Moskvin je predložio da organizuje prezentaciju knjige i u okviru fonda Ruska dijaspora. Pavlovi� je nazna�io da In-stitut sara�uje sa mnogim državnim, nau�nim, prosvetnim i kulturnim institucija-ma me�u kojima zna�ajno mesto zauzima Ruski dom u Beogradu. Govore�i o


ulozi koju su imali ruski emigranti u istoriji Jugoslavije i Srbije, Pavlovi� je ista-kao zna�aj dolaska ruske gra�anske i vojne elite za razvoj srpskog i jugosloven-skog društva. Dolazak ruskih inženjera, lekara, profesora, agronoma i umetnika u Kraljevinu Jugoslaviju doprineo je opštem društvenom i kulturnom razvitku ze-mlje. Predstavljaju�i dvotomnu knjigu o ruskoj beloemigraciji, Pavlovi� je ista-kao ulogu te emigracije u prosvetnoj i nau�noj delatnosti, literaturi i umetnosti, istoriji Ruske pravoslavne crkve na teritoriji Jugoslavije i podvukao je zna�aj nji-hovih odnosa sa predstavnicima jugoslovenskih vlasti. Osvrnuo se i na tešku sud-binu ruske beloemigracije u Jugoslaviji. Jedan deo ruske emigracije je nastavio put u Francusku i druge evropske zemlje, dok su oni koji su doživeli kraj Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bili izloženi stalnoj prismotri sovjetskih i jugosloven-skih specijalnih službi.

Pošto je klasifikovao izdanja Instituta o „ruskim temama“ – od 70-ih go-dina 20. veka do danas – na monografije, rasprave i �lanke, publikacije sa skupo-va i publikacije dokumenata, Stanislav Sretenovi� je u kratkim crtama predstavio knjige istori�ara koje je iznedrio Institut a koji su pisali o sovjetsko-jugosloven-skim i rusko-srpskim temama: Nikole Popovi�a, Branislava Gligorijevi�a, Tome Milenkovi�a i Koste Nikoli�a. Osnovna karakteristika dela ovih autora jeste za-snovanost na bogatoj izvornoj gra�i i stalna težnja ka produbljivanju kriti�kog pristupa u istoriografiji. Govore�i o „zapadnom“ pogledu na rusko-srpske odno-se, Sretenovi� je podvukao politi�ke, ekonomske i kulturne faktore koji su uticali na formiranje promenljivih „zapadnih“ pogleda. U završnom delu, naveo je teme ka kojima bi se ruski i srpski istraživa�i mogli usmeriti u budu�nosti, teme koje prevazilaze isklju�ivo bilateralni karakter i koje uzimaju u obzir me�unarodni, regionalni i lokalni okvir rusko-srpskih odnosa.

Boravak u Moskvi predstavlja važan korak u saradnji Instituta za savre-menu istoriju sa nau�nim i kulturnim institucijama u inostranstvu, naro�ito u Ru-siji. Kontakti koji su uspostavljeni, ideje koje su iznete i želja za me�usobnim profesionalnim vezama, �ine plodno tle za budu�u uspešnu saradnju koja preva-zilazi institucionalne okvire i može da postane deo kulturne baštine dva bliska naroda.

Stanislav Sretenovi�

ISTORIJA 20. VEKA, 2007, 2

Izdava� INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

Beograd, Trg Nikole Paši�a 11, tel./faks: 33 98 362 e-mail: [email protected]; www.isi.co.yu

Za izdava�a Mom�ilo Pavlovi�, direktor

Tiraž: 300 Prvo izdanje

CIP - }��^�\� � �`��^�\� !�� `�`�� `�\ , � �� 93/94 ISTORIJA 20. veka: �asopis Instituta za savremenu istoriju / glavni i odgovorni ured-nik Bojan B. Dimitrijevi�. - God. 1, br. 1 (1983) - Beograd (Trg Nikole Paši�a 11) : In-stitut za savremenu istoriju, 1983 - (Trstenik: M-graf). - 24 cm Polugodišnje. - Nastao spajanjem: Istorija 20. veka (1959) = ISSN 0535–8930 i Prilozi za istoriju socijalizma = ISSN 0522–8042 ISSN 0352–3160 = Istorija 20. veka (Beograd. 1983) COBISS. SR-ID 11831554

Štampanje �asopisa pomoglo je Ministarstvo nauke Republike Srbije

Štampa: M-graf, Trstenik

226 PRAZNA!!!

istorija 20. veka, 2007,...

Documents