ZahirU Bucnos Airesu Zahir jc obian kovani novac od dvadeset sentava; zarezi od noa ili peroreza prelaze preko slova N T i broja dva; datum 1929. utisnut je na naliju. (U Guderatu, krajem XVIII veka, Zahir jc bio tigar; na Javi, slcpac iz damije u Surakarli koga su kamenovali vernici; u Persiji, astrolab koji su po nareenju Nadir-aha bacili u more; u Mahdijcvim tamnicama, oko 1892, jedan mali kompas umotan u poccpotinu turbana, koji je dotakao Rudolf Karl fon Slatin; u damiji u Kordobi, prema Cotenbcrgu, ila u mcrmcru na jednom od hiljadu dvcsla stubova; u jevrcjskoj etvrti u Tcluanu, dno nekog bunara.) Danas je trinaesti novembar; sedmog juna, ujutru, Zahir je dospeo u moje ruke; nisam vie onaj koji sam tada bio; jo uvek sam kadar prisetiti sc, pa i ispriati ono to se tada dogodilo. Jo uvek sam, makar delimino, Borhcs.estog juna umrla jc Tcodelina Viljar. Njene slike preplavljivale su tridesetih godina mondenske asopise; verovatno su je zbog tog preobilja i smatrali prilino zgodnom, mada tako bczuslovnu pretpostavku ne bi mogle potkrepiti sve njene fotografije. S druge sirane, Teodelina Viljar vie jc drala do savrenstva nego dolepote. Jevrcji i Kinezi popisali su sve ljudske situacije; u Mini stoji da u sabatno predveerje kroja ne bi trebalo da izlazi na ulicu s iglom u ruci; u Knjizi obreda, da se gost kod prve ae mora drati ozbiljno, a kod druge s potovanjem i radou. Slinu je, samo jo sitniaviju strogou sebi nametala Tcodelina Viljar. Nastojala je, poput konfuijanskog sledbenika ili talmudisle, da joj svaki postupak bude besprekoran, pri emu je njen napor bio jo vrsniji i tei jer pravila njenog vjeruju nisu bila vena, ve uvek prilagoena trenutnim udima Pariza ili Holivuda. Teodelina Viljar pojavljivala se na primerenim mestima, u primereno vreme i u primerenoj odei, i uvek primereno bezvoljno, a da su pri lom bezvoljnost, odea, vreme i mesto bezmalo odmah izlazili iz mode, sluei (po recima same Teodclinc Viljar) jedino za definisanje pomodarstva. Tragala je za apsolutnim, kao Flobcr, ali za apsolutnim u trenutnom. Vodila je uzoran ivot a ipak ju jc izjedalo neko unutarnje oajanje. Neprestano se menjala, kao da hoe da pobe-gne od same sebe; boja njene kose i oblik frizure bili su uveni po svojoj nestalnosti. Menjala je i osmeh, ten, minku oko oiju. Od 1932. paljivo je gajila vitku liniju... Rat ju je podstakao na ozbiljna razmiljanja. Kako pratiti modu u okupiranom Parizu? Neki stranac, u koga nikada nije imala poverenja, zloupotrebio je njenu lakovernost i utrapio joj odreenu koliinu cilindrinih eira; godinu dana kasnije, proulo se da se te ludorije u Parizu nikad i nisu nosile i da, prema tome, to i nisu bili eiri, ve proizvoljna i nedopustiva izvoljevanja. Nesrea nikad ne dolazi sama; doktor Viljar morao je da se preseli u ulicu Araos a slika njegove kerke krasila jc ubrzo oglase za kreme i automobile. (Kreme je i te kako koristila, automobile vie nije imala!) Znala je da upranjavanjc njene vetine iziskuje gomilu para; vie jc volela da se povue nego da zaostaje. Osim toga, teko joj je padalo da se takmii sa nikogovikama. Nesreni stan u ulici Araos pokazao se suvie skupim; estog juna, Teodelina Viljar izneverila je sebe umrevi usred Junog predgraa. Treba li da priznam da sam, voen najiskrenijom od argentinskih strasti, snobizmom, bio u nju zaljubljen i da me je njena smrt ganula do suza? Moda je italac ve i sam u to posumnjao.Tokom bdenja, usled poodmaklog raspadanja, pokojnik obnavlja svoja preanja lica. U jednom delti te zbrkane estojunske noi, Teodelina Viljar nekim udom postade ona od dvadeset godina prc toga; crte njenog lica dobie ponovo onaj zapovedni izraz koji pruaju oholost, novac, mladost, svest o vodeem poloaju u izvesnoj hijerarhiji, nedostatak mate, ogranienost i priglupost. Pomislih manje-vie sledee: nijedan izraz na licu koje me je toliko zaokupljalo nee mi sc urezati u seanje koliko upravo ovaj; dobro je da je poslednji, jer je mogao biti prvi. Ostavio sam je ukoenu meu cveem da usavrava svoj prezir prema smrti. Bilo je oko dva izjutra kada sam otiao. Napolju su oekivani nizovi prizemnica i jednospratnica poprimili onaj apstraktni, poseban, noni izgled, kad ih pojednostave senke i tiina. Opijen gotovo bezlinim saoseanjem, koraao sam niz ulice. Na oku ulica ile i Takuari spazih jednu kafanu. U njoj su se, na moju nesreu, kartala tri oveka.Kod figure pod imenom oksimoron, jednoj rei dodaje se pridev koji kao da joj protivrei; tako su gnostici govorili o crnoj svetlosti; alhemiari o crnom suncu. To to sam iziao nakon svoje poslednje posete Teodelini Viljar i uao u krmu da neto popijem, bio je svojevrsni oksimoron; u iskuenje su me bacili njegova prostota i lakoa. (injenica da se tamo neko kartao samo istie kontrast.)Naruih rakiju od narande; u kusuru mi vratie i Zahir; pogledah ga na trenutak; izioh na ulicu, moda ve u groznici. Pomislih da nema novia koji ne bi bio simbol svih novia to u beskraj svetlucaju kroz istoriju i predanja. Pomislih na Haronov obol; na obol koji je prosio Bclisarijc; na Judinih trideset srebrnjaka; na drahmc kurtizane Laisc; na prastari novi spavaa u Efesu; na blistave arobnjakove novie iz Hiljadu i jedne noi, koji posle posladoe okrugli papirii; na nepotroivi denar Isaka Lakedcma; na ezdeset hiljada srebrnjaka, po jedan za svaki stih jednog epa, koje Firdusi vrati jednom kralju zato to nisu bili zlatnici; na zlatni dukat koji je Ahab zabio na jarbol; na florin Leopolda Bluma, koji je uvek padao na istu stranu; na lujdor iji je lik, kod Varena, razotkrio begunca Luja XVI. Kao u kakvom snu, misao da svaki novi omoguuje ove uvene reminiscencije uini mi se kao da ima ogromnog, iako neobjanjivog znaaja. Pourili niz puste ulice i trgove. Na jednom'oku skolio me umor. Vidch jednu zaralu gvozdenu ogradu; iza nje, crne i bele ploice crkve Konsepsion. Hodao sam ukrug; sada sam se opet zatekao nedaleko od krme u kojoj su mi dali Zahir.Zaokrenuh; na mranoj raskrnici jo izdaleka videh da su krmu zatvorili. U ulici Belgrano uoh u taksi. Nimalo pospan, bezmalo radostan, pomislih da nema nieg neuhvatljivijeg od novca, budui da je, strogo uzev, svaki novi (recimo, novi od dvadeset cenlava) prava riznica buduih mogunosti. Novac je apstraktan, ponovljao sam, novac je budue vreme. Moe biti vee na ivici grada, moe biti Bramsova muzika, moe biti ova ili ona mapa, moe biti ah, moe biti kafa, moe biti Epiktetove izreke koje ue kako se prezire zlato; on je Protej nestalniji od Prometeja sa ostrva Farosa. On je nepredvidljivo, Bergsonovo vreme, a ne postojano vreme islama ili stoika. Deterministi poriu da na svetu postoji i jedan jedini postupak koji je moguan, id est postupak koji se mogao dogoditi; novi je simbol nae slobodne volje. (Nisam ni slutio da su takva razmiljanja" bila lukavstvo protiv Zahira i prvi vid njegovog paklenog uticaja.) Zaspah nakon upornog mozganja, ali usnuh sebe kao novie koje uva grifon.Sutradan shvatih da sam bio pripit. Odluili da se ralosiljam novia koji je u mene uneo toliki nemir. Pogledah ga: nieg posebnog na njemu, osim nekoliko ureza. Najbolje jc bilo zakopati ga u bati ili ga sakriti u neki kutak biblioteke, no meni je bilo slalo da istupim iz kruga njegovog uticaja. Zato mi se inilo da je bolje da ga izgubim. Nisam otiao tog jutra ni do Pilara ni do groblja; odvezao sam sc podzemnom do Konstitusiona i od Konslitusiona do San Huan i Boeda. Sioh, neoekivano, na Urkisi; uputih sc prvo na zapad pa na jug; preoh rasejano nekolika raskra i u jednoj dovoljno bezlinoj ulici uoh u neku gostioniicu, naruih rakiju i platih Zahirom. Zamirili iza tamnih naoara; uspelo mi je da ne vidim ni brojeve na kuama ni ime ulice. Te noi popih tabletu veronala i spokojno zaspah.Do kraja juna zaokupljalo me je pisanje jedne fantastine prie. Ona sadri dvc-lri zagonetne perifraze - umeslo krv u njoj stoji voda za ma; umesto zlato, zmijsko leglo - i napisana je u prvom licu. Pripoveda je neki isposnik koji se odrekao veza s ljudima i ivi u nekoj pustari. (To mesto zove se Gnitaheidr.) S obzirom na ednost i jednostavnost njegovog naina ivota, neki ga smatraju anelom; ovo ve spada u milosrdno preterivanje, jer nema toga koji nije zgreio. Dovoljno je pomenuti da je zaklao roenog oca; dodue, ovaj jc bio uveni arobnjak koji se, preko vradbina, dokopao neizrecivog blaga. ivot je posvetiozadatku da sauva blago od mahnite ljudske gramzivosti; dan i no bdeo je nad njim. Brzo, moda i prebrzo, tom benju doi e kraj: zvezde mu prorekoe da je ve iskovan ma koji e mu zapeatiti sudbinu. (Gram je ime tome mau.) Pripovcda sve kitnjastijim stilom hvali sjaj i savitljivost svoga tela; u jednom pasusu rasejano govori o krljutima; u drugom kae da jc blago koje uva od eenog zlata i crvenih prstenova. Na kraju shvatamo da jc isposnik zapravo zmija Fafnir i da blago na kojem lei pripada Nibelunzima. Sigurdov dolazak naglo prekida priu.Ve sam rekao da mi je pisanje te igrarije (u koju sam ubacio, nazoviueno, pokoji stih iz Fafnismala) pomoglo da zaboravim na novi. Bilo je noi kada sam sa tolikom sigurnou verovao da ga mogu zaboraviti da sam ga se namerno podseao. Izvesno je da sam te trenutke zloupotrebljavao; pokazalo se da je bilo lake zapoeti ih nego okonati. Zalud sam ponavljao da se ta bedna niklena kovanica uopte ne razlikuje od drugih koje prelaze iz ruke u ruku, jednake, bes-krajne i bezopasne. Ta je misao trebalo da me podstakne da pomislim i na neki drugi novi, ali bez uspeha. Seam se uzaludnog pokuaja sa pet i deset ileanskih sentava, i sa jednim urugvajskim eskudosom. esnaestog jula nabavio sam jednu englesku funtu; u toku dana nisam jc ni pogledao, ali te noi (i mnogih drugih) postavih jc pod lupu i prouih je na svetlosti jedne jake sijalice. Potom sam jc, prekrivi je papirom, precrtao olovkom. Ni njen sjaj, ni zmaj, ni Sveti ore nisu mi mnogo koristili; nije bilo naina da se otarasim svoje fiksne ideje.U avgustu mesecu odluih da sc posavetujem sa psihijatrom. Nisam mu poverio celu ovu smenu priu; rekoh mu da me mui nesanica i da me obino progoni slika nekog predmeta, recimo, nekakvog etona ili novia... Ubrzo iz jedne knjiare u ulici Sarmijento iskopah primerak knjige Urkunden zur Geschichte del Zahirsage (Breslau, 1899) Julijusa Barlaha.U toj knjizi opisana je moja boljka. Prema uvodu, pieva namera bila je da ,,u jednom jedinom tomu, u prijemivoj velikoj osmini, sakupi svu dokumentaciju koja se odnosi na praznoverje oko Zahira, ak i etiri beleke iz arhiva u Habitu i izvorni rukopis izvetaja Filipa Medouza Tejlora". Verovanje u Zahir je islamskog porekla i po svemu sudei potie iz XVIII veka. (Barlah osporava one delove koje Cetenberg pripisuje Abulfedu.) Zahir na arapskom znai 'poznat, vidljiv'; u tom znaenju, jedno je od devedeset i devet Bojih imena; narod u muslimanskim zemljama tako zove bia ili stvari koje imaju onu stranu odliku da se ne mogu zaboraviti i ija slika na kraju zaludi oveka". Prvo nepobitno svedoanstvo dao je Persijanac Lulf Ali Azura. Na cepidlakim stranicama enciklopedijske biografije pod nazivom Hram Ognja, ovaj poligraf i dervi kazuje da se u nekoj koli u irazu nalazio jedan bakreni astrolab, tako napravljen da svako ko ga makar jednom vidi prestane na bilo ta drugo misliti, zbog ega kralj naredi da ga bace u najdublje morske dubine, kako ljudi ne bi zaboravili na svemir". Jo je podrobniji izvelaj Medouza Tejlora, koji je sluio u nizamu, u Hajdarabadu, i napisao uveni roman Confessions of a Thug. Negde 1832, Tejlor jc u predgraima Bhuja uo neobian izraz Video je tigra" (Verily he has looked on the Tiger), kojim se opisuje ludilo ili svetost. Rekli su mu da se izraz odnosi na jednog maginog tigra koji je doao glave svima koji su ga videli, makar to bilo i iz daleka, jer bi svi nastavili da misle o njemu sve do kraja ivota. Neko ree da je jedan od tih nesrenika pobegao u Mizor, gde je u jednom dvorcu naslikao lik tigra. Nekoliko godina kasnije, Tejlor poseti tamnice togakraljevstva; u zatvoru u Nituru upravnik mu pokaza jednu eliju na ijem je podu, po zidovima i tavanici jedan muslimanski fakir prethodno naslikao (varvarskim bojama koje vreme ne samo da nije unitilo, ve ih je usavrilo) neku vrstu beskrajnog tigra. Tog tigra inili su mnogi drugi tigrovi, u vrtoglavom prepletu; presecali su ga tigrovi, prugali su ga tigrovi, obuhvatao je mora i Himalaje i vojske nalik na druge tigrove. Slikar je odavno umro, u toj istoj eliji; poticao je iz Sinda ili moda iz Guderata, a prvobitna zamisao mu je bila da iscrta kartu sveta. Od tog nauma ostali su na udovinoj slici samo tragovi. Tejlor je tu priu preneo Muhamadu al Jcmeniju, iz Ford Vilijama; ovaj mu ree da na Zcmljinom aru nije bilo stvorenja koje ne lei da postane Zaheer,' ali da Milosrdni ne doputa da dve stvari to budu u isti mah, budui da i jedna jedina moe da opini silan svet. Ree jo i da Zahir oduvek postoji, i da je u Doba Neznanja bio idol po imenu Jeuk, a potom prorok iz Horasana, koji jc nosio veo optoen dragim kamenjem ili zlatnu obrazinu.2 Ree jo i da je Bog nedokuiv.___________________________________________________1 Tejlor tako pie ovu re.2Barlah napominje da se Jeuk javlja i u Kuranu (LXXI, 23), i da je prorok o kome je re Al Mokana (Onaj sa Velom); dodaje i da ih niko. osim zauujue pronicljivog izvetaa Filipa Medouza Tejlora. nije povezao sa Zahirom.Mnogo sam puta proitao Barlahovu monografiju. Ne mogu da proniknem u oseanja koja je u meni pobudila; seam sc svog oaja kada sam shvatio da me nita ne moe spasti, onog unutarnjeg olakanja pri saznanju da nisam kriv za svoj zao udes, one zavisti koju su u meni pobudili svi za koje Zahir nije bio novi, ve deo mermera ili tigra. Kako je samo lako ne misliti na tigra, mozgao sam. Seam se i neobinog uznemirenja kada sam proitao sledei pasus: Jedan ko-mentator Gulama i Raza kae da e svako ko je video Zahira ubrzo videti i Ruu i navodi jedan stih umetnut u Atarovu Asrar Namu (Knjigu o nesaznatljivom): Zahir je Ruina senka i poccpotina na Velu".One noi kada smo bdeli nad Teodelinom, iznenadilo me je to meu prisutnima ne vidim gospou Abaskal, njenu mlau sestru. U oktobru mi jedna njena prijateljica ree:- Jadna Julija, poela je udno da se ponaa pa su je tipali u sanatorijum. Kako li e samo zaludcti bolniarke kad jc budu hranile. I dalje trabunja kako se plai nekakvog novia, kao i chauffeur-a Morene Sakman.Vreme izbleuje uspomene a izotrava seanje na Zahir. Pre sam mogao da zamislim pismo a onda i glavu; sada obe strane vidim jenovremeno. Ovo nije zato to je u mojim mislima Zahir od stakla, jer jedna strana ne preklapa drugu; pre bi se reklo da jc u pitanju sferino vienje u kojem se Zahir pojavljuje u sreditu. Sve to nije Zahir dospeva do mene nekako prosejano i daleko: prezriv Teodelinin lik, fiziki bol. Tenison je rekao da ako bi nam polo za rukom da shvatimo makar jedan cvel, znali bismo ko smo i ta je svet. Moda jc eleo da kae da nema nijedne sitnice, ma koliko beznaajna bila, koja u sebi ne bisadrava svetsku istoriju i njen beskonani sled uzroka i posledica. Moda jc eleo da kae da je vidljivi svet u celosti prisutan u svakoj svojoj predstavi, kao to je volja, po openhaueru, u celosti prisutna u svakom pojedincu. Kabalisli su mislili da je ovek mikro-kosmos, simbolino ogledalo svemira; po Tenisonu, to bi moglo vaiti za sve. Sve, ak i nepodnoljivi Zahir.Pre 1948. snai e me Julijina sudbina. Drugi e morati da me hrane i oblae, neu znati da li jc vee ili jutro, neu znati ko je bio Borhes. Bilo bi pogreno oceniti takvu budunost kao stranu, jer nijedna od njenih okolnosti nee imati uticaja na mene. To bi bilo isto kao da tvrdite da anesteziran ovek trpi stahovit bol dok mu otvaraju lobanju. Vie neu opaati svemir, opaau Zahir. Po idealistikom uenju, glagoli iveti i sanjati jesu, u strogom smislu, sinonimi; sa hiljada prividnosti prei u na jednu; sa jednog zamrenog sna na drugi, sasvim pojednostavljen. Drugi e pomisliti da sam se i ja zaludeoZahirom. Kada svi ljudi na zemlji budu danonono mislili na Zahir, ta e biti san a ta java, Zemlja ili Zahir?U gluvo doba noi jo uvek mogu da hodam ulicama grada. Zora me katkad iznenadi na klupi na trgu Garaj, dok razmiljam (pokuavam da razmiljam) o onom odlomku iz Asrar Name u kojem se kae da je Zahir Ruina senka i pocepotina na Velu. Povezujem tu tvrdnju sa sledeom veu: Da bi se izgubili u Bogu, sulisti ponavljaju svoje sopstveno ili devedeset i devet Bojih imena koja sada vie nita ne znae. Ja eznem da krenem istim putem. Moda e mi poi za rukom da potroim Zahir snagom neprestanog razmiljanja o njemu, moda iza tog novia stoji Bog.Vali Cener