HAKE NEDOUMICE Poznato i nepoznato o Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju

HAKE NEDOUMICE Poznato i nepoznato o Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju Izdava Beogradski centar za ljudska prava Beogradska 54, Beograd, Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121 e-mail: bgcentar@bgcentar.org.rs www.bgcentar.org.rs Za izdavaa dr Vesna Petrovi Autori dr Vojin Dimitrijevi, mr Vidan Hadi-Vidanovi, mr Ivan Jovanovi, arko Markovi, dr Marko Milanovi Lektor i korektor mr Jelena Meseldi Korice Joannes Jansenius, Hag, gravira, XVII vek ISBN 978-86-7202-124-0 Tira 500 Priprema za tampu Dosije studio, Beograd tampa SGR Original

Vojin Dimitrijevi Vidan Hadi-Vidanovi Ivan Jovanovi arko Markovi Marko Milanovi

HAKE NEDOUMICEPoznato i nepoznato o Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju

Beograd, 2010.

tampanje knjige su omoguili Britanska ambasada i Misija OEBS u Srbiji uz finansijsku pomo Ambasade Kraljevine Holandije. Stavovi izraeni u knjizi pripadaju iskljuivo autorima i ne odraavaju nuno i stavove donatora.

British Embassy Belgrade

SadrajPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

DEO I: OSNOVNA PITANJA, SPOROVI I ZABLUDE1. Osnivanje Tribunala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Struktura Tribunala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sudijski sastav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tuilatvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sekretarijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Tribunal i drugi meunarodni sudovi . . . . . . . . . . . . . . . . Mnogobrojni haki sudovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krivini sudovi i tribunali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sudovi za ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali meunarodni sudovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Saradnja s Tribunalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predaja okrivljenih Tribunalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postupak predaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dobrovoljna predaja i odbrana sa slobode . . . . . . . . . . . . ta je jo saradnja osim hapenja i predaje? . . . . . . . . . . . Sankcije za nesaradnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Odnos s nacionalnim sudovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uporedna nadlenost i primat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Partnerska saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,,Pravila puta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 20 20 23 24 25 25 26 29 30 31 34 35 37 40 42 45 45 46 47

5

6. Najee kritike upuivane Tribunalu . . . . . . . . . . . . . . . . Zamerke Tribunalu pravne prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prigovori politike prirode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tribunal je necelishodan i neefikasan . . . . . . . . . . . . . . . .

49 50 60 63

DEO II: TRIBUNAL I MEUNARODNO KRIVINO PRAVO1. Odnos Tribunala prema meunarodnom krivinom pravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Oblici krivine odgovornost za vrenje meunarodnih zloina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kakva sve odgovornost postoji u meunarodnom pravu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ta je individualna krivina odgovornost? . . . . . . . . . . . . Sudi li Tribunal pojedincima, narodima ili dravama? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kada postoji krivino delo u meunarodnom krivinom pravu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li Tribunal sudi samo neposrednim izvriocima meunarodnih zloina? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Moe li se izvrenje meunarodnih zloina pravdati nareenjem pretpostavljenog? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Sistemski zloini i posebni oblici odgovornosti . . . . . . . . Zajedniki zloinaki poduhvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komandna odgovornost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Ratni zloini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ta su ratni zloini? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Je li svako krenje humanitarnog prava ratni zloin? . . . Konkretni ratni zloini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Moe li se ratni zloin izvriti u graanskom ratu? . . . . . 69 70 70 71 72 72 75 78 80 82 87 90 90 91 93 94

6

Jesu li ratovi na prostorima bive Jugoslavije bili graanski ratovi ili meunarodni sukobi?. . . . . . . . . . . . . 5. Zloini protiv ovenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ta je zloin protiv ovenosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koji se sve akti mogu smatrati zloinom protiv ovenosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koja je krenja ljudskih prava Tribunal smatrao progonom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Etniko ienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Genocid. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ta je genocid? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zato je definicija genocida tako kruta? . . . . . . . . . . . . . . Treba li menjati definiciju genocida? . . . . . . . . . . . . . . . . . Genocid, stigma i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Sudi li Haki tribunal za verbalni delikt? . . . . . . . . . . . . ta je verbalni delikt? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koje verbalne delikte poznaje opte meunarodno krivino pravo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kada se izraavanje moe smatrati neposrednim i javnim pozivom na genocid?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mora li genocid zaista i da se izvri da bi se neko kaznio za pozivanje na genocid? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li je Tribunal ikome sudio samo za pozivanje na genocid?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kada je propisano da govor mrnje moe predstavljati zloin protiv ovenosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kakav je stav Tribunala prema govoru mrnje kao zloinu protiv ovenosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Je li Slobodan Miloevi bio optuen za govor mrnje? . Je li Vojislav eelj optuen za verbalni delikt? . . . . . . .

94 97 97 98 99 99 101 101 103 104 105 108 108 110 110 111 112 112 114 114 114

8. Nepotovanje suda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

7

DEO III: TA POSLE HAKOG TRIBUNALA?1. Izlazna strategija Tribunala i ustupanje predmeta drugim sudovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izlazna strategija Tribunala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koji se predmeti ustupaju nacionalnim sudovima i pod kojim uslovima?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koliko je optunica ustupljeno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaaj ustupanja predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 121 123 126 127

2. Zaostavtina Tribunala i dovretak zapoetih postupaka Rezidualni mehanizmi . . . . . . . . . . . . . . . . 129 3. Suenja u dravama u regionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bosna i Hercegovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hrvatska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostala suenja u regionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Slinosti izmeu modela suenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uloga meunarodne zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 135 140 142 144 145 147 148

Pregled najvanijih sluajeva pred Tribunalom . . . . . . . . . . . 151

8

PredgovorMeunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (MKTJ, Haki tribunal) od osnivanja 25. maja 1993, na prostoru svoje nadlenosti izaziva reakcije koje su preteno u emocionalnoj i politikoj sferi. Bilo da se samo postojanje i rad tog Suda prihvatalo ili odbacivalo, i pohvale i pokude mahom se nisu zasnivale na pravnoj analizi ak ni na potpunom poznavanju injenica ve na simpatijama, nelagodi ili neprijateljstvu prema samom postojanju takve ustanove. Istraivanja javnog mnenja pokazuju da Haki tribunal nije omiljen ni u jednoj post-jugoslovenskoj zemlji, a naroito ne u Srbiji i Hrvatskoj iz razloga koji esto protivree jedni drugima. Uzroci takvog afektivnog odnosa donekle lee u tome to je MKTJ predstavljao veliku novinu. Naravno, Meunarodni vojni tribunal, poznatiji kao Nirnberki sud, koji je 1945. i 1946. sudio voama nacistikog nemakog Rajha, bio je prvi meunarodni krivini sud za optuene poinioce krivinih dela predvienih meunarodnim pravom. Istovremeno je u Tokiju osnovan Meunarodni vojni tribunal za Daleki Istok (19461948) za suenje voama militaristikog Japana. Pokuaji da se slina institucija ranije uspostavi nisu uspevali, a planovi da se iskustvo Nirnberkog suda pretoi u neki stalni meunarodni krivini sud nisu se dugo posle okonanja Drugog svetskog rata i donoenja Nirnberke presude mogli ostvariti. Desilo se da su zbivanja u toku krvavog raspada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije krajem XX veka u toj meri zaprepastila i potresla evropsku i svetsku javnost da je to posluilo kao podsticaj da se opet, u nedostatku stalnog meunarodnog krivinog suda, obrazuje sud ad hoc, posveen istraivanju ponaanja strana u jednom ogranienom oruanom sukobu koji se odvijao na ogranienom prostoru. Ubrzo zatim osnovan je i slian tribu-

9

nal radi bavljenja meunarodnim krivinim delima poinjenim na prostoru Ruande, sa seditem u Arui (Tanzanija). I Nirnberki sud i Haki tribunal bili su privremeni sudovi, sudovi za jednu priliku; oni nisu imali optu nadlenost, a trajanje im je bilo ogranieno. I jedan i drugi poivali su na uverenju da pojedinac nije obavezan samo pravom svoje drave ve pravilima meunarodnog prava koja se nalaze u meunarodnim ugovorima i obiajima. U tom pogledu Haki tribunal je ak bio manje iznenaenje za pristalice stroge dravne suverenosti, jer su jo u Nirnbergu, pola veka ranije, savladani otpori u obliku argumenata da zlodela zvaninika nacistike Nemake nisu bila kanjiva u trenutku kada su izvrena, da nisu bila inkriminisana nemakim pravom, da su izvrena po nareenju pretpostavljenih, itd. Godine 1993. bilo je novo to da je Tribunal osnovan s obelejima koja su ga razlikovala od nirnberkog. Nirnberki sud bio je sud pobednika, bez obzira kako se to kae kao obina konstatacija ili prekor. Nemaka je izgubila rat. Njene oruane snage su pre toga kapitulirale, a teritorija Nemake je okupirana. Pobednika koalicija, tada poznata pod imenom Ujedinjene nacije, preuzela je na sebe posao oko rekonstrukcije celoga sveta, a o sudbini Nemake su u prvom redu odluivale velike sile na elu toga ratnog saveza: SAD, SSSR, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska. Teritorija Nemake bila je podeljena u etiri okupacione zone u kojima jedno vreme nije bilo nemakih organa vlasti sa stvarnim ovlaenjima. Nirnberki sud je delovao na osnovu Londonske povelje od 1945. godine, u ijem usvajanju niko iz Nemake nije uestvovao. Sudije i tuioci u Nirnbergu bili su samo dravljani etiri velike pobednike sile. Njihovi organi izvravali su i presude. Za razliku od toga, Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju uspostavljen je jo dok su oruani sukobi na teritoriji SFRJ bili u punom jeku. tavie, jedan od razloga za stvaranje MKTJ bilo je uverenje da e njegovo postojanje delovati preventivno, tj. da e doprineti prekidu sukoba i uspostavljanju mira. Zato je i osnov za osnivanje Tribunala kasnije esto ospo-

10

ravan, naroito u Srbiji naen u ovlaenju Saveta bezbednosti UN da na osnovu glave VII Povelje UN donosi obavezne odluke, kojima se moraju povinovati i lanice i nelanice UN. Odredbe ove glave Povelje ovlauju Savet bezbednosti da punom snagom intervenie onda kada su u pitanju spreavanje i suzbijanje akata agresije, ugroavanja mira i pretnje miru. U trenutku kada je Savet bezbednosti, jednoglasno, svojom rezolucijom osnovao MKTJ nije se znalo ko e iz sukoba na teritoriji Jugoslavije izai kao pobednik. Ko je, zapravo, bio pobednik ne zna se ni danas, mada se u propagandi raznih uesnika mogu nai tvrdnje da je neka strana prole bolje, a neka gore. Moe li se uopte govoriti o pobedi u ovako kompleksnom konfliktu i po kojim bi se merilima nekoj strani takva pobeda dodelila? Pored toga, Haki tribunal je tako ustrojen da ni sudije ni tuioci ne mogu biti ni iz jedne zemlje koja je nastala na teritoriji SFRJ. Otuda ak ni oni koji misle da je tu neko pobeen ili poraen ne bi mogli tvrditi da je pravda koju MKTJ deli pobednika pravda. Mora se, naravno, priznati da bi to bilo jednostavnije da se kasnije u nekim situacijama, naroito tokom intervencije NATO protiv SR Jugoslavije 1999. godine, nisu umeale i oruane snage van jugoslovenskog prostora. U Nirnbergu se sudilo za krivina dela izvrena u toku meunarodnog oruanog sukoba ili dela povezana s tim sukobima. U tom pogledu se tada pravila toliko stroga razlika da, na primer, postupanje nemakih vlasti prema sopstvenim dravljanima koji su bili Jevreji, sud u Nirnbergu nije mogao da razmatra jer u tome nije bilo meunarodnog elementa, za razliku od progona Jevreja na okupiranim teritorijama, koji su bili posledica rata i okupacije. MKTJ pred sobom nije imao dela u jasnom kontekstu meunarodnog sukoba, jer su se ona deavala na teritoriji koja je, bar na poetku sukoba, bila teritorija jedinstvene drave i gde je element meunarodnog ili bio odsutan ili bar sporan. I sam Tribunal se u vie navrata morao uputati u ovo pitanje zbog toga to su pravila meunarodnog humanitarnog prava stroa ako je re o deliktima izvrenim tokom meuna-

11

rodnog sukoba od pravila koja vae za unutranje (nemeunarodne) sukobe. Nirnberki sud bio je nadlean i za zloine protiv mira, tj. za otpoinjanje i voenje agresorskog rata. MKTJ takvu nadlenost nema i to mu se esto zameralo. Meutim, ako se iz kruga meunarodnih krivinih dela u nadlenosti suda iskljue akti agresije, onda su sudije osloboene obaveze da prosuuju o tome ko je zapoeo napadaki rat i o drugim izuzetno spornim politikim pitanjima. Predmet posmatranja MKTJ trebalo je da bude isto humanitarno pravo, gde nije bitno ko je i zato otpoeo s primenom nasilja, ve ko se i kako ponaao u toku oruanog sukoba, izbilog iz razloga van interesovanja suda. Drugim reima, i strana koju bi neko nazvao agresorskom i ona koja se po drugim miljenjima branila od agresije, dakle, i strana koja vodi pravedni i strana koja vodi nepravedni rat, dune su da potuju pravila ratovanja koja su se razvila u cilju humanizacije oruanih sukoba, a njih oveanstvo, na alost, ne uspeva da sprei i izbegne. Ponovimo, MKTJ je trebalo da ocenjuje naine i sredstva borbe, a ne ciljeve uesnika u sukobu. Tribunal postoji sedamnaest godina i trajae jo neko vreme u redukovanoj formi. Doneo je veliki broj presuda i njegove odluke su uticale na razvoj meunarodnog humanitarnog prava, zakona i obiaja ratovanja svialo se to kome ili ne. Samo postojanje ove institucije i materijalni tragovi i posledice koje je ostavio ne mogu se porei ni ponititi. S druge strane, sve je u vezi s MKTJ podlono kritici, od samog njegovog osnivanja, Statuta, ustrojstva, pravila o radu, pa do naroito njegove prakse. Uz to je, iz ve navedenih razloga, svaki predmet pred Tribunalom izazivao jake emocionalne reakcije onih koji su se poistoveivali s optuenima ili sa rtvama. S obzirom da je, kako je ve reeno, oruani sukob trajao i posle osnivanja Tribunala i da su neka od najteih dela tek tada izvrena, na njegov rad nije moglo da se gleda s potrebnom mirnoom, a moda je ve bilo mesta da se zakljui kako se zamisao onih koji su eleli da obrazuju Tribunal da bi brzo okonali sukobe nije ostvarila. Ono pak to Tribunal i druge sudove koji postupaju tokom vruih faza

12

sukoba razlikuje od redovnih nacionalnih sudova jeste to to se kod ovih poslednjih na svaku lou presudu ne reaguje odmah zahtevom da se sudstvo ukine, ve eljom da se ono popravi. Nasuprot tome, oni koji su uoavali neosporne greke i promaaje sudskih vea u Hagu, najee su upravo traili gaenje Tribunala. Cilj publikacije koja je pred itaocem nije ni da osuuje Tribunal niti da ga brani ili velia. Njena svrha jeste da se na miran i pristupaan nain ukae na injenice, da se navede to vie objektivnih i proverljivih podataka i da se obinim jezikom predoe i objasne pravna pitanja koja se u vezi s Tribunalom postavljaju. Tekst se moe itati na vie naina ili pratei sistematsko izlaganje, ili traei odgovore i na najsitnija pitanja, od opteg ka posebnom, ili obrnuto. Autorima je sasvim jasno da se iza ovako krupnih i sloenih meunarodnih poduhvata svakako krije velika i neistraena politika pozadina i da su na odluku o osnivanju MKTJ, na njegovo finansiranje, rad njegovog Tuilatva, stavove sudija, ponaanje stranaka, odnos pojedinih drava, reakcije medija itd. uticali mnogi nepravni inioci koji e dugo morati da se otkrivaju i uzimaju u obzir. Meutim, uvereni su i da ve postoji dovoljno pouzdanih podataka. Zato su se trudili da ne zauzimaju niiju stranu ve da daju najpotpunija obavetenja i najkorektnija tumaenja. Ako se u tome uspelo, diskusija o Tribunalu i njegovom radu moi e da se vodi staloenije, tako da e pre ili kasnije ocena rada Tribunala biti deo regionalnog i svetskog iskustva i doprineti razvoju domaeg pravosua i uspehu stalnog Meunarodnog krivinog suda, iji je Statut zasnovan na iskustvima steenim na suenjima u Nirnbergu, Tokiju, Hagu i Arui. U prvom delu publikacije predstavljena je lina karta Tribunala. U njemu se nalaze odgovori na pitanja koja se i najee postavljaju u vezi sa njegovim radom i postojanjem kako i zbog ega je osnovan i da li je njegovo osnivanje bilo u skladu s meunarodnim pravom, ko su sudije koje rade u Tribunalu i da li njegov sastav prua dovoljne garancije za nepristrasna suenja. Posebna panja posveena je pitanju saradnje drava s

13

Tribunalom, temi koja puni stranice dnevnih listova u Srbiji i itaoce esto zbunjuje. Drugi deo publikacije predstavlja pokuaj da se komplikovana materija meunarodnog krivinog prava prava koje Tribunal primenjuje predstavi na pristupaniji nain. Kada sudi, Tribunal je vezan tim pravom. Ono mu daje osnov za odluivanje, ali ga istovremeno i ograniava. Zbog toga je neophodno razumeti za koja krivina dela Tribunal moe da sudi i ta ona zapravo znae, te kome moe da sudi i kakav sve doprinos izvrenju krivinog dela pojedinac mora da prui da bi se smatrao odgovornim za njegovo injenje. U javnosti drava u regionu, ak i onoj strunoj, ova pitanja esto su pogreno predstavljana. Trei deo posveen je zaostavtini Tribunala. Jasno je da je Tribunal bio vie nego neuspean ako se ima u vidu zbog ega je isprva bio ustanovljen radi prekidanja rata i spreavanja vrenja zloina. Meutim, prekidanje rata ne znai nuno i uspostavljanje trajnog mira za koji su potrebni isti rauni i jasno utvrene injenice, zadovoljenje rtava i kanjavanje zloinaca. ta posle Tribunala, kakav odnos prema zloinima uinjenim tokom sukoba devedesetih zauzimaju nacionalna pravosua i kakav je uticaj odluka Tribunala na pravosua i javnost na prostorima bive Jugoslavije pitanja su na koja, bez istorijske distance, mogu biti ponueni samo delimini odgovori. Iako autori nisu beali od odgovornosti da prue svoje vienje o ovim problemima, trei deo predstavlja pre svega pokuaj da se oni objektivno predstave. U tom pogledu, poslednji deo ove publikacije ini pregled najvanijih sluajeva Tribunala. Autori se zahvaljuju Jeleni Stevanevi, pravnom konsultantu za pitanja ratnih zloina u Misiji OEBS u Srbiji, na dragocenim savetima i sugestijama. Autori su takoe zahvalni Ani Jerosimi, saradnici Beogradskog centra za ljudska prava, za pomo u pripremi tekstova. Konani tekst utvren je 15. novembra 2010. godine, kada su i ponovo provereni svi navedeni podaci.

14

DEO I

OSNOVNA PITANJA, SPOROVI I ZABLUDE

1. Osnivanje TribunalaMeunarodni tribunal za gonjenje lica odgovornih za ozbiljna krenja meunarodnog humanitarnog prava izvrena na teritoriji bive Jugoslavije posle 1991. godine, poznatiji kao Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju, koji u veini drava nastalih na teritoriji Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije nazivaju jednostavno Haki tribunal, osnovan je rezolucijom br. 827 Saveta bezbednosti UN, usvojenom 25. maja 1993. godine. Savet bezbednosti je stvorio Tribunal kao reakciju na sve ee vesti o ozbiljnim krenjima humanitarnog prava i ljudskih prava na teritoriji bive Jugoslavije, a naroito na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Vesti o zloinima naroito su se umnoile u toku 1992. godine, kada su mediji poeli da obraaju veu panju na sukobe u bivoj Jugoslaviji, pa i da pominju vrlo teke zloine, kao to su masovna ubistva, proterivanje velikog broja ljudi (etniko ienje), tortura i stvaranje logora u kojima su vladali neoveni uslovi. Prvu rezoluciju u tom smislu Savet bezbednosti doneo je jo 1991. godine (rezolucija br. 713), a potom je neprekidno podseao na krenja humanitarnog prava i pozivao sve uesnike u sukobima da potuju pravila meunarodnog prava i naloge ovenosti. Meutim, ni u jednoj dravi nastaloj na teritoriji SFRJ (meunarodno priznatoj ili ne) nije postojalo raspoloenje da se lica okrivljena za takve zloine izvedu pred nacionalne sudove. Naprotiv, sistematsko vrenje zloina bilo je sastavni deo politike pojedinih vlada. Zbog opasnosti da ovakvi teki zloini, koji od kraja Drugog svetskog rata nisu zabeleeni u Evropi, ostanu nekanjeni, sve su se ee uli predlozi da se umesto neefikasnih nacionalnih sudova osnuje meunarodni krivini sud pred koji bi bila izvedena lica osumnjiena za izvrenje ovih krivinih dela.

17

U tom trenutku nije postojao nijedan meunarodni krivini sud koji bi bio sposoban da to uini. Meunarodni vojni tribunal u Nirnbergu, poznat kao Nirnberki sud, koji je sudio voama nacistike Nemake posle Drugog svetskog rata, prestao je da postoji izricanjem presude 1946. godine, isto kao i analogni sud koji je u Tokiju sudio predvodnicima militaristikog Japana. Inicijative za osnivanje stalnog meunarodnog krivinog suda su zbog Hladnog rata (stratekog i ideolokog sukoba izmeu socijalistikih drava, predvoenih SSSR, i drava zapadne demokratije, na elu sa SAD) decenijama stajale u mestu. Prvi stalni meunarodni krivini sud osnovan je, pod imenom Meunarodni krivini sud, tek 1998. meunarodnim ugovorom, tzv. Rimskim statutom. Pod pritiskom meunarodne javnosti pribeglo se reenju po kome je za sukobe u Jugoslaviji osnovan sud ad hoc, koji je imao da se bavi samo dogaajima na teritoriji bive SFRJ posle 1. januara 1991. godine. Slian sud je neto kasnije uspostavljen da bi se sudilo izvriocima meunarodnih krivinih dela na teritoriji Ruande. Oba ta suda osnovana su odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je iskoristio svoja (do tada zbog Hladnog rata retko koriena) ovlaenja da donosi obavezujue odluke na osnovu glave VII Povelje UN. Ova glava Povelje odnosi se na situacije kada Savet bezbednosti zakljui da u nekom delu sveta postoji opasnost od povrede ili ugroavanja meunarodnog mira i bezbednosti. Savet bezbednosti moe da u takvom sluaju preduzme sve neophodne mere da okona takvo stanje. Meu tim merama se najee pominju tzv. sankcije tj. prekid ekonomskih i saobraajnih veza i, konano, oruana intervencija. Savet bezbednosti je, kao i mnogi posmatrai, zakljuio da je pozivanje odgovornih na krivinu odgovornost jedna od efikasnih mera koja e pripomoi da se sukobi u bivoj Jugoslaviji (kao i u Ruandi) ako ne spree i okonaju, a ono bar humanizuju i da se borbe, kad se ve ne mogu izbei, vode u skladu s vaeim pravilima meunarodnog humanitarnog prava. Ovo je tim pre izgledalo mogue zato to su ta pravila bila sadrana u krivinom zakonodavstvu koje je bilo na snazi u SFRJ u trenutku izbijanja sukoba i koje nijedna nova drava nije ukinula.

18

Za rezoluciju 827 glasale su sve tadanje lanice Saveta bezbednosti: Brazil, Kap Verde (Zelenortska Ostrva), Kina, Dibuti, Francuska, Maarska, Japan, Maroko, Novi Zeland, Pakistan, Ruska Federacija, panija, Ujedinjeno Kraljevstvo (Velika Britanija), Sjedinjene Amerike Drave i Venecuela. Rezolucija Saveta bezbednosti inae se ne moe usvojiti ako neka od stalnih lanica ovog organa glasa protiv predloga; ovakva mogunost stalne lanice da sprei usvajanje odluke Saveta bezbednosti popularno se (i netano) naziva pravom veta. I tada, kao i danas, stalne lanice Saveta bezbednosti, izriito navedene u Povelji Ujedinjenih nacija, bile su Kina, Francuska, Ruska Federacija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Svaka od njih je, dakle, mogla da sprei usvajanje rezolucije i stvaranje Hakog tribunala ali nije to uinila. Takoe, svaka od njih mogla je da sprei dalje finansiranje Tribunala i izbor njegovih sudija tokom poslednjih 17 godina, ali nijedna, pa ni Rusija i Kina, to nije uinila. Sedite Tribunala je u Hagu (Holandija). Zgradu je Tribunal stekao ve 1993. godine, a poeo je da radi sledee godine kada je tuilac izdao prvu optunicu protiv Dragana Nikolia, komandanta jednog koncentracionog logora u Bosni. Narednih godina Tribunal je poeo da regrutuje stalno osoblje, koje je 1995. godine dostiglo broj od 200 i poticalo iz raznih drava. Prvo suenje je poelo 26. aprila 1995. godine. Optueni je bio Duko Tadi, Srbin iz Bosne, kome su se stavljali na teret zloini koje je izvrio kao logorski uvar na teritoriji Bosanske Krajine.

19

2. Struktura TribunalaMKTJ deluje na osnovu svog Statuta, priloenog uz rezoluciju Saveta bezbednosti 827.1 Tekst Statuta oslanja se na tada vaee odredbe humanitarnog i meunarodnog krivinog prava, sadrane u meunarodnim ugovorima i obiajnim pravilima meunarodnog prava. Time se eleo izbei prigovor, koji su u Nirnbergu iznosili optueni voi nemakog Rajha, prema kome postupci koji im se stavljaju na teret u trenutku izvrenja nisu bili zabranjeni ni nemakim ni meunarodnim pravom. Drugim reima, krivino gonjenje pred Tribunalom zasniva se na naelu zakonitosti, prema kome pojedinac moe biti kanjen za neko delo samo ako je ono zaista bilo i zabranjeno i kanjivo u trenutku njegovog injenja. To ne znai da naelo zakonitosti zabranjuje progresivni i postepeni razvoj krivinog prava putem sudske prakse, niti, s druge strane, da je svaka presuda Tribunala u apsolutnom skladu s ovim naelom. Statutom je predviena odgovornost za sve vrste meunarodnih zloina koji su bili poznati i na nirnberkom suenju, osim zloina protiv mira (akta agresije). Statutom se ovlauje tuilac Tribunala da pokree postupke protiv lica svih dravljanstava koja su posle 1. januara 1991. godine vrila na teritoriji bive Jugoslavije neki akt tekog krenja enevskih konvencija o humanitarnom pravu, krenje zakona i obiaja rata, genocid i zloin protiv ovenosti.

Sudijski sastavTribunal deluje u vie pretresnih vea i u albenom (prizivnom) veu. O rasporedu sudija odluuje predsednik suda, koji najee predsedava i albenim veem. albeno vee je zajedni1 Dostupan na http://www.icty.org/sid/135.

20

ka albena instanca MKTJ i Meunarodnog krivinog tribunala za Ruandu. U svakom predmetu u prvom stepenu sude vea sastavljena od tri sudije, od kojih bar jedan mora biti stalni sudija. Neko od sudija iz pretresnih vea moe postupati i kao pretpretresni sudija kome Tuilatvo podnosi optunicu na potvrdu, s tim to taj sudija zatim u tom predmetu ne uestvuje u suenju. Tribunal ima 16 stalnih sudija. Njih 14 bira Generalna skuptina UN na predlog Saveta bezbednosti, dok 2 sudije potiu iz Meunarodnog tribunala za Ruandu i prema Statutu MKTJ mogu ui u sastav albenog vea. Mandat stalnih sudija je etiri godine, s tim to se mandat moe obnavljati. Kasnije je zbog optereenosti Tribunala sve veim brojem predmeta stalnim sudijama pridodato 12 sudija ad litem, koje sude samo u pojedinim predmetima. I njih bira Generalna skuptina UN, ali one ne mogu suditi u periodu duem od tri godine. Jula 2010. godine Savet bezbednosti jednoglasno je nekim stalnim sudijama i sudijama ad litem produio mandat do 2012. odnosno 2013. godine, da bi mogli da sude u preostalim sluajevima, ije je razmatranje zakasnelo zbog toga to su optueni kasno lieni slobode ili su u bekstvu (general Ratko Mladi i bivi funkcioner Republike Srpske Krajine Goran Hadi).Ko su i odakle stalne sudije Tribunala? Krajem 2010. godine stalne sudije Tribunala bile su Patrik Robinson (Patrick Robinson) iz Jamajke, O-Gon Kvon iz June Koreje, Karmel Agijus (Carmel Agius) iz Malte, an Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) iz Francuske, Kristof Flige (Christoph Flugge) iz Nemake, Mehmet Ginej (Guney) iz Turske, Berton Hol (Burton Hall) iz Bahama, Liu Dakin iz Kine, Gij Delvoa (Guy Delvoie) iz Belgije, Teodor Meron (Theodor Meron) iz SAD, Bakone Dastis Moloto (Bakone Justice Moloto) iz Junoafrike Republike, Hauard Morison (Howard Morrison) iz Ujedinjenog kraljevstva, Alfons Ori (Alphons Orie) iz Holandije, Kevin Parker iz Australije, Fausto Pokar (Fausto Pocar) iz Italije i Andrezija Vas (Andresia Vaz) iz Senegala. Pre njih stalne sudije su bile i Antonio Kaseze (Cassese) iz Italije, Ninian Stiven (Stephen) iz Australije, Mohamed ahabu-

21

din (Shahabuddeen) iz Gvajane, Fuad Riad iz Egipta, Vang Tjeja iz Kine, Almiro Rodrige (Rodrigues) iz Portugala, Volfgang omburg (Schomburg) iz Nemake, Kristina fan den Vijngert (van den Wyngaert) iz Belgije, Riard Mej (May) iz Ujedinjenog kraljevstva, Gabrijela Kerk Mekdonald (Kirk McDonald) iz SAD, Klod orda (Jorda) iz Francuske, Amin el Madhi iz Egipta, Iejn Bonomi (Bonomy) iz Ujedinjenog kraljevstva, Dejvid Hant (Hunt) iz Australije, Florens Mumba iz Zambije, Mohamed Benuna (Bennouna) iz Maroka i Patria Vold (Wald) iz SAD. Ko su sudije ad litem? Oktobra 2010. sudije ad litem bile su Melvil Berd (Baird) iz Trinidada i Tobaga, Pedro David iz Argentine, Elizabet Guaunza (Gwaunza) iz Zimbabvea, Frederik Harhof (Harhoff) iz Danske, Uldis Kinis iz Letonije, Flavija Latanci (Lattanzi) iz Italije, Antuan Kesija Mbe Mindua (Kesia Mbe Mindua) iz DR Kongo, Pria Matimba Njambe (Matimba Nyambe) iz Zambije, Miel Pikar (Picard) iz Francuske, Arpad Prandler (Prandler) iz Maarske i tefan Trehsel (Trechsel) iz vajcarske. Meu ranijim sudijama ove vrste bili su Lal and Vora (Chand Vohrah) iz Malezije, Per Johan Lindholm iz Finske, Rafael Nieto-Navia iz Kolumbije, Vonibolana Rasoauzani (Rasoazanany) iz Madagaskara, Martin Karnivelj (Carnivell) iz panije, Krister Telin (Thelin) iz vedske, Albert Svart (Swart) iz Holandije, Ivana Janu iz eke, aron Vilijams (Williams) iz Kanade, ikako Taje iz Japana, Frans Boduen (Bauduin) iz Holandije, Ali Navaz ouhan (Nawaz Chowhan) iz Pakistana, Frank Hepfel (Hopfel) iz Austrije, Cvetana Kamenova iz Bugarske, Raimo Lahti iz Finske, Daudat Naboti iz Sirije, Denet Nosvorti (Nosworthy) iz Jamajke, Chioma Egondu Nvosu Ieme (NwosuIheme) iz Nigerije, Brinmor Polard (Pollard) iz Gvajane, Kimberli Prost iz Kanade, Ule Bjern Stele (Stole) iz Norveke, Klaus Tolksdorf iz Nemake, Tan Sri Dato Lamin Hadi Mohd Junus (Yunus) iz Malezije, Amardit Sing (Singh) iz Sigapura, Romeo Kapulong (Capulong) iz Filipina, Artur askalson (Chaskalson) iz Junoafrike Republike, Clode Anoto (Hanoteau) iz Francuske, Mohamed Al-Habib Fasi (Fassi) iz Maroka, Morin Harding Klark (Clark) iz Irske, Gibril Kamara (Camara) iz Senegala, Albin Eser iz Nemake, Volodimir Vasilenko iz Ukrajine, Hans Henrik Brinedsholt (Brydensholt) iz Danske, Mauro Politi iz Ita-

22

lije, Carmen Maria Arhibaj (Argibay) iz Argentine, Ralf Riai iz Libana, Hasan Bubakar Dalou (Jallow) iz Gambije, Fatoumata Dijara (Diarra) iz Malija i er Senai (Szenasi) iz Maarske.

Stalne sudije biraju predsednika Tribunala. Krajem 2010. godine predsednik je bio Patrik Robinson s Jamajke, a pre njega su to bili Antonio Kaseze iz Italije, Gabrijela Kerk Mekdonald iz SAD, Klod orda iz Francuske, Teodor Meron iz SAD i Fausto Pokar iz Italije.

TuilatvoTuilatvo MKTJ vri istrage, prikuplja dokaze i podie optunice. Optunica stupa na pravnu snagu tek kada je potvrdi pretpretresni sudija. Slino je i u mnogim dravama, ukljuujui Srbiju, gde optunica stupa na snagu tek kad sud odlui o prigovorima odbrane protiv optunice. Optunica se javno saoptava i uruuje optuenom prvom prilikom. Meutim, optunica moe biti zatvorena i nedostupna javnosti ako tuilatvo zakljui da bi objavljivanjem nastao rizik od bekstva optuenog. Kako je Tribunal sada na kraju svog mandata, Tuilatvo od kraja 2004. godine vie ne moe podizati nove optunice (osim za povredu postupka, kao sto je odavanje tajne, ugroavanje bezbednosti svedoka i sl.). Na elu Tuilatva nalazi se tuilac Tribunala, koga imenuje Savet bezbednosti UN, na predlog Generalnog sekretara UN. Krajem 2010. godine tuilac je bio Ser Bramerc iz Belgije. Pre njega su to bili Ramon Salom iz Venecuele, Riard Goldston iz Junoafrike Republike, Luiz Arbur iz Kanade, Erik Estberg iz vedske i Karla del Ponte iz vajcarske. U srpskoj javnosti su najpoznatiji Goldston, koji je bio tuilac od 1994. do 1996. godine i pokrenuo najvie postupaka zbog dogaaja u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, Luiz Arbur, koja je podigla optunicu protiv Slobodana Miloevia, i Karla del Ponte, koja je bila prvi tuilac koji je neposredno komunicirao s organima vlasti u SR Jugoslaviji i Srbiji.

23

Kao i u svakom tuilatvu, glavni tuilac moe na suenjima da istupa neposredno ili da za tu priliku odreuje zamenike, koje sam bira meu pripadnicima pravne profesije. U srpskoj javnosti je najpoznatiji (i najomrznutiji) britanski pravnik Defri Najs koji je zastupao tubu protiv Slobodana Miloevia.

SekretarijatMKTJ ima svog sekretara, koji se stara o administraciji i tehnikim pitanjima. Njegov posao i posao njegove slube nije mali. Oni vode rauna o dokumentaciji suda, o obimnim prevodilakim zadacima, kako u pisanom obliku tako i o simultanom usmenom prevoenju, o smetaju, psiholokoj podrci i zatiti svedoka, odnosima s javnou, finansijskim pitanjima i logistici. Pod nadzorom sekretara je i pritvorska jedinica MKTJ, koja se nalazi u Sheveningenu, predgrau Haga. Krajem 2010. godine sekretar suda bio je Don Hoking iz Australije. Njegov prethodnik bio je u Srbiji mnogo poznatiji Hans Holthaus iz Holandije koji je na tom poloaju bio skoro deset godina i kome su bile upuene mnoge albe pritvorenika iz Sheveningena.

24

3. Tribunal i drugi meunarodni sudoviSve vei broj meunarodnih sudova, meu kojima Tribunal za bivu Jugoslaviju nije ni prvi ni poslednji, dovode do mnogobrojnih zabuna u iroj javnosti koje valja otkloniti.

Mnogobrojni haki sudoviVeina meunarodnih sudova nalazi se Hagu, to navodi mnoge, posebno hake turistike vlasti, da ga proglaavaju sudskom prestonicom sveta. Najeminentniji meu hakim sudovima je Meunarodni sud pravde, glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, koga jo zovu i Svetskim sudom. Meunarodni sud pravde jedini je meunarodni sud opte nadlenosti, koji moe odluivati o svim pitanjima koje regulie meunarodno pravo. Ipak, pred njim se mogu pojavljivati samo drave, te je on zatvoren za pojedince, pravna lica i meunarodne organizacije. Takoe, nadlenost Suda je dobrovoljna drave moraju pristati da budu stranke u sporu, to mogu uiniti na vie naina, npr. putem meunarodnog ugovora. Meunarodni sud pravde obreo se u ii srpske javnosti zbog sporova kojima se bavio u vezi s bivom Jugoslavijom. On je tako u februaru 2007. izrekao presudu po tubi Bosne i Hercegovine protiv Srbije (prvobitno SR Jugoslavije) za genocid. Sud je naao da su u julu 1995. snage bosanskih Srba izvrile genocid u Srebrenici, ubivi preko sedam hiljada ljudi, te da je Srbija odgovorna to ovaj genocid nije ni pokuala da sprei, kao i zbog toga to izvrioce nije kanjavala jer, izmeu ostalog, nije saraivala s Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju. Sud je Srbiji naloio da Tribunalu preda sve optuene za genocid u Srebrenici, pre svih Ratka Mladia, to ona jo nije uinila. Pred

25

Sudom se i dalje nalazi tuba Hrvatske protiv Srbije, takoe za genocid. Sud je nedavno usvojio i savetodavno miljenje o legalnosti proglaenja nezavisnosti Kosova. Pored bive Jugoslavije, Meunarodni sud pravde bavi se i manje kontroverznim temama, poput pomorskih razgranienja, ali i drugim vrlo osetljivim sluajevima. Tako je Sud, na primer, 2004. dao savetodavno miljenje o legalnosti izgradnje izraelskog bezbednosnog zida u okupiranim palestinskim teritorijama, dok je 2005. odluivao o ulozi Ugande u krvavom graanskom ratu u Kongu. Mada najprestiniji, Meunarodni sud pravde nije prvi meunarodni sud koji je osnovan u Hagu. Tu ast ima Stalni arbitrani sud, osnovan 1899. posle Prve hake mirovne konferencije, koji s Meunarodnim sudom pravde deli sedite u hakoj Palati mira, izgraenoj 1913. godine novcem amerikog filantropa Endrjua Karnegija. Ovaj sud u stvari ini spisak arbitara, koje drave, ali i drugi meunarodni akteri, mogu koristiti za mirno reavanje svojih sporova. Danas se ovaj sud bavi, izmeu ostalog, i posledicama dugogodinjeg oruanog sukoba izmeu Etiopije i Eritreje, ukljuujui i naknadu tete. Pored Stalnog arbitranog suda, u Hagu svoje sedite ima i Iransko-ameriki arbitrani sud, koji su koliko god to udno zvualo Iran i SAD zajedniki obrazovali da rei njihova meusobna potraivanja usled krize nastale uzimanjem talaca u amerikoj ambasadi u Teheranu 19791981. Konano, u Hagu svoje sedite pored Tribunala imaju i drugi meunarodni krivini sudovi, o kojima e sada biti vie rei. Naravno, u istom gradu deluju i holandski sudovi raznih stepena, uspostavljeni i definisani holandskim pravom. I to su haki sudovi ili haki tribunali pa je otuda jasno da za mnoge ljude oznaka haki tribunal za MKTJ nije ni jasna ni dovoljna.

Krivini sudovi i tribunaliKritiari Tribunala u Srbiji esto tvrde da je on instrument selektivne pravde. Ne samo da su veina optuenih pred Tribunalom Srbi, oni tvrde, ve se tribunali ne osnivaju za zlo-

26

ine u drugim zemljama, posebno onim monim. U ovoj kritici jedino je tano to da se u meunarodnim odnosima relativno slabe drave i velike sile ne tretiraju isto. Imajui to u vidu, borba protiv nekanjivosti je proces koji se ne moe obaviti preko noi. Tribunal za bivu Jugoslaviju jeste bio prvi, ali nije i jedini savremeni meunarodni krivini sud. Godinu dana posle osnivanja Tribunala za bivu Jugoslaviju, Savet bezbednosti UN osnovao je i Meunarodni krivini tribunal za Ruandu, ije je sedite u Arui u Tanzaniji. Ovaj Tribunal sudi okrivljenima za genocid u Ruandi poinjen 1994. godine, kada su ekstremistiki pripadnici plemena Hutu, koji su u tom trenutku bili na vlasti u Ruandi, u nekih sto dana pobili preko 800.000 Tutsija i umerenih Hutua. Slino kao i u bivoj Jugoslaviji, zloini su bili podsticani masovnom propagandom putem tampe i radija, te je Tribunal i osudio nekoliko urednika ovakvih medija zbog podstrekavanja na genocid. I Tribunal za bivu Jugoslaviju i Tribunal za Ruandu su ad hoc, jednokratne institucije ogranienog mandata, koje e prestati da postoje kada obave svoj neposredni zadatak. Kako je kraj Hladnog rata omoguio stvaranje potrebnog politikog konsensusa, a imajui u vidu pozitivno iskustvo ova dva ad hoc tribunala, drave su 1998. osnovale ve pomenuti stalni Meunarodni krivini sud, ije je sedite takoe u Hagu, koji je s radom poeo jula 2002. Meunarodni krivini sud se razlikuje od pomenuta dva ad hoc tribunala time to je njegova nadlenost dobrovoljna. Naime, on je osnovan meunarodnim ugovorom, Rimskim statutom, i s ovim sudom obavezne su da sarauju samo one drave koje ovaj ugovor ratifikuju. Do sada je to uinilo preko sto drava, ukljuujui i Srbiju. Dalje, za razliku od tribunala, koji imaju primat u odnosu na domae pravosue svih drava, a posebno zemalja bive Jugoslavije, odnosno Ruande, nadlenost Meunarodnog krivinog suda se zasniva na tzv. naelu komplementarnosti. Ono podrazumeva da e Sud preuzimati gonjenje nekog lica samo ako drava u kojoj se ono nalazi nije voljna ili nije u

27

stanju da efikasno goni osumnjiene za zloine protiv meunarodnog prava. Jedini izuzetak od dobrovoljne nadlenosti Meunarodnog krivinog suda je ovlaenje Saveta bezbednosti UN da, na osnovu glave VII Povelje UN, iznese pred Sud odreenu situaciju ak i ako se ona odigrava na teritoriji drave koja nije lanica Rimskog statuta. Savet bezbednosti poseduje ovo ovlaenje da u situacijama u kojima drava oigledno ne ispunjava svoje meunarodne obaveze vie ne bi morao da osniva ad hoc tribunale, ve bi mogao da prinudno uputi odreeni sluaj (u naelu efikasnijem i jeftinijem) stalnom Sudu. Savet bezbednosti je ovo svoje ovlaenje nedavno i iskoristio u pogledu sistematskih zloina u sudanskoj provinciji Darfur, u kojima je do sada poginulo preko 200.000 ljudi. Pred Meunarodnim krivinim sudom danas je u toku vie postupaka, mahom u vezi sa zloinima poinjenim u sukobima u Africi. Pored dva ad hoc tribunala UN i stalnog Meunarodnog krivinog suda, osnovano je i vie tzv. hibridnih ili meovitih krivinih sudova. Ovi sudovi se osnivaju u zemljama u kojima, za razliku od Jugoslavije, jeste postojala politika volja da se zloini kazne, ali za to jednostavno nisu postojali potrebni preduslovi. Oni se obino osnivaju ugovorom izmeu Ujedinjenih nacija i odgovarajue drave i primenjuju meunarodno pravo, dok u sudskim veima, uz sudije iz dotine drave, sedi veina meunarodnih sudija. Jedan od prvih takvih sudova bio je Specijalni sud za Sijera Leone, ija se nadlenost odnosi na zloine poinjene tokom graanskog rata u ovoj afrikoj zemlji, podsticanog nelegalnom trgovinom dijamantima, kao i od strane nekih susednih zemalja. Posebna brutalnost ovog rata odlikovala se namernim i sistematskim sakaenjem civila od strane pobunjenikih paravojnih formacija, koja je poprimila takve razmere da u mnogim selima u Sijera Leoneu ne postoji nijedan stanovnik s obe ruke i noge. Glavni okrivljeni pred Specijalnim sudom je bivi liberijski predsednik arls Tejlor, ije je suenje iz razloga bezbednosti preme-

28

teno iz Fritauna (glavnog grada Sijera Leone u kome je i sedite suda) u Hag, mada mu i dalje sude sudije Specijalnog suda. Pored Specijalnog suda za Sijera Leone, hibridni krivini sudovi su osnovani i na Istonom Timoru, Kosovu i u Bosni. Takoe, nedavno su poela s radom i Vanredna krivina vea u Kambodi, koja e procesuirati okrivljene za istrebljenje vie od milion ljudi tokom vladavine Crvenih Kmera pre vie od trideset godina. Najnoviji meunarodni krivini tribunal osnovan je 2007. godine, kada je Savet bezbednosti ustanovio Specijalni sud za Liban, isto tako sa seditem u Hagu. Ovaj sud e se baviti okrivljenima za atentat na biveg libanskog premijera Rafika Haririja, ubijenog u bombakom napadu u februaru 2005. Ovaj sud se upadljivo razlikuje od drugih meunarodnih sudova jer e se baviti samo jednim zloinom, i to ubistvom jedne konkretne osobe, koje ak i nije zloin protiv meunarodnog prava ve e Sud primenjivati libanski Krivini zakonik. Razlog za osnivanje ovog suda je osnovana sumnja u umeanost sirijskih vlasti u ubistvo Haririja (koji je bio protivnik sirijskih politikih saveznika u Libanu), te shodno tome i nemogunost libanskog pravosua da sve atentatore efikasno goni.

Sudovi za ljudska pravaKao to se moglo videti, Meunarodni sud pravde i arbitrani tribunali reavaju velika meudravna pitanja, dok se meunarodni krivini sudovi bave optuenima za najgora zlodela. Ipak, postoje i meunarodni sudovi koji su otvoreni i za obine ljude koji ive u ureenim zemljama i u normalnim uslovima. To su sudovi za ljudska prava. Najpoznatiji takav sud, kome i graani zemalja bive Jugoslavije imaju pravo da se ale, jeste Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Konvenciji je pristupilo svih 47 drava lanica Saveta Evrope, ukljuujui i Rusiju i Tursku. Evropski sud jedan je od najus-

29

penijih, ali i najoptereenijih meunarodnih sudova, koji svake godine primi vie hiljada predstavki stanovnika Evrope. Evropski sud nije jedini regionalni sud za ljudska prava tu su i Meuameriki sud za ljudska prava, sa seditem u San Hoseu u Kostariki, kao i Afriki sud za ljudska i narodna prava, koji je nedavno poeo s radom. Regionalnog suda za ljudska prava jedino nema u Aziji. Naalost, i pored brojnih predloga jo ne postoji ni Svetski sud za ljudska prava, mada u okviru UN funkcioniu brojna kvazisudska, nezavisna ekspertska tela, poput Komiteta za ljudska prava i Komiteta protiv muenja, kojima se graani takoe mogu aliti, a kojima su drave dune da podnose redovne periodine izvetaje o potovanju ljudskih prava zagarantovanih posebnim ugovorima.

Ostali meunarodni sudoviPostoje i brojni drugi, specijalizovani meunarodni sudovi, poput Evropskog suda pravde, sa seditem u Luksemburgu, vrhovnog sudskog organa Evropske unije. Ovaj sud ne treba meati s pomenutim Evropskim sudom za ljudska prava. Tu su jo i kvazisudska tela u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Svetskoj banci, Tribunal UN za pravo mora, i mnogi drugi. Svi ovi sudovi su ne samo prilika za meunarodne pravnike da lepo zarade, ve i jedan od najboljih naina za mirno reavanje sporova i jaanje vladavine prava i na meunarodnom, a ne samo na unutranjem nivou. Imajui u vidu ovu panoramu meunarodnog pravosua, vratimo se glavnoj temi, Hakom tribunalu.

30

4. Saradnja s Tribunalom,,Saradnja s Hakim tribunalom sigurno je jedan od najee izgovaranih izraza u javnom ivotu Srbije u nastupima i izjavama dravnih funkcionera, politiara i uopte javnih linosti, izvetavanjima i analizama medija, i u komentarima graana u svakodnevnom ivotu. Zna se da je to neto bitno, od ega zavisi put Srbije ka Evropskoj uniji, zna se da je to jedan teret, koji se mahom doivljava kao nepravedan, ali se malo zna ta se sve pod tom saradnjom podrazumeva.2 Saraivati s Tribunalom za bivu Jugoslaviju u sutini znai ispunjavati obaveze koje drava ima prema ovoj instituciji. Tu se ve na poetku dolazi do tekoa jer sama re saradnja sugerie neki dobrovoljni odnos. Ovde ta saradnja ima pre svega karakter meunarodne pravne obaveze a drave ne mogu da biraju da li ele da je ispune ili ne ispune. Meutim, postoje i neki vidovi saradnje koji se zaista zasnivaju na dobrovoljnosti i oni e takoe ovde biti pomenuti. Kao to je ve reeno, pravna obaveza saradnje proizilazi iz rezolucija Saveta bezbednosti UN donetih na osnovu Glave VII Povelje UN. Bez saradnje s dravama nijedan meunarodni sud ili tribunal ne bi mogao da funkcionie. Tribunal ima svoje sudije, tuioce, istraitelje, svoje obezbeenje i drugo osoblje, pravila, tehniku, novac, ali nema svoju policiju ni teritoriju pod svojom kontrolom, niti u trenutku osnivanja poseduje dokaze i informacije o zloinima koji su se dogodili. Bez saradnje s dravama istraitelji ne bi mogli da uu na teritoriju gde su se zloini do2 U istraivanju javnog mnenja Beogradskog centra za ljudska prava i OEBS o stavovima prema ratnim zloinima i Hakom tribunalu iz 2009. godine (dostupnom na www.bgcentar.org.rs) 49% graana nije znalo ili je odbijalo da odgovori na pitanje koji sve oblici saradnje sa Hakim tribunalom postoje.

31

godili ili gde borave svedoci, i tako prikupe dokaze. Dokumentacija iz koje se mogu rekonstruisati zloini i utvrditi rtve ili odgovorni poinioci takoe se nalazi u posedu drava. Na kraju, drave su te koje moraju da uhapse okrivljene ako se ovi sami ne predaju Tribunalu. Oni optuenici koji budu osueni moraju negde odsluiti kazne a to e opet biti kaznene ustanove u posedu i nadlenosti pojedinih drava. Saradnja, dakle, ukljuuje mnoge stvari lociranje, hapenje i predaju optuenih u bekstvu, dostavljanje dokumenata Tribunalu, omoguavanje istraga na svojoj teritoriji, ispunjavanje konkretnih obavezujuih sudskih naloga, i uopte priznavanja primata Tribunala u procesuiranju tekih zloina poinjenih tokom sukoba na teritoriji bive Jugoslavije. Pritom, saradnja podjednako podrazumeva obavezu drava da dokazni materijal ine dostupnim kako tuilatvu, tako i odbrani. Kao to je reeno, sve drave moraju da sarauju s Tribunalom. Iako ova obaveza, dakle, ne vai samo za Srbiju, Hrvatsku, ili druge drave bive SFRJ, logino je ipak to je teret u ispunjavanju ove obaveze najvie (ali ne i iskljuivo) padao na ove drave, iz jednostavnog razloga to se daleko najvei broj osumnjienih i optuenih, svedoka i dokaznog materijala nalazio i nalazi na njihovim teritorijama. Obaveza saradnje nastaje i postoji ve na osnovu same rezolucije Ujedinjenih nacija. Naravno da je bolje ako postoje i precizne norme i postupak saradnje predvien i u unutranjem pravu, zbog ega su mnoge zemlje menjale svoje zakone kako bi to bolje odgovorile ovoj obavezi, ali se drava ne moe izgovarati da ne sarauje zbog toga to je njeno unutranje pravo u tome ograniava. Tako su protivnici saradnje s Tribunalom u SR Jugoslaviji omiljeni izgovor traili u nepostojanju nekog domaeg zakona koji bi tu saradnju propisivao. Kada je 2002. godine donet Zakon o saradnji s Tribunalom u Hagu, zemlja je svakako bila na dobitku time to je tano ureen postupak saradnje i to je bio dobrodoao potez, ali su bila protivna meunarodnom pravu dotadanja vajkanja da je saradnja nemogua ili nedopustiva

32

bez takvog zakona. Zapravo, samo nepostojanje zakona kojim bi se propisao postupak saradnje moglo bi se smatrati krenjem meunarodnog prava.Zakonitost saradnje njeno pogreno tumaenje Jedan od najradikalnijih primera manipulacije pitanjem postojanja zakonskog osnova za saradnju s Hagom, koji je, pri tom, jedan od uvoda u seriju dogaaja koji su vodili atentatu na premijera inia, bio je kada su pripadnici JSO blokirali pod punom ratnom opremom most Gazela u Beogradu, 12. novembra 2001. godine. Ovaj protest specijalnih snaga policije organizovan je navodno zbog toga to je JSO odbijala da hapsi optuene za ratne zloine bez prethodnog donoenja zakona o saradnji s Hakim tribunalom. Osim to je bez presedana da operativci koji izvravaju nalog za hapenje procenjuju zakonitost i ustavnost odluka i postupanja vlade u izvrenju meunarodnopravnih obaveza, zanimljivo je ipak prisetiti se izjave tada neimenovanog pomonika komandanta jedinice koju je dao medijima i u kojoj je rekao da JSO nee da izvrava nareenja koja nisu u skladu s Ustavom i zakonom, ali je izjavio i sledee: Decidirano tvrdim da mi priznajemo Haki tribunal.3 Inae, to se tie brae Nenada i Predraga Banovia, zbog ijeg hapenja je navodno protest i poeo, treba podsetiti i na to ta se s njima dogodilo u svetlu, tada naroito aktuelnih, napada o masovnom i nezakonitom slanju Srba kao danka nezasitom Tribunalu. Protiv jednog, Nenada, Tribunal je povukao optunicu etiri i po meseca nakon hapenja i on je bio puten na slobodu. Drugi brat, Predrag Banovi, priznao je krivicu pred Hakim tribunalom za zloine protiv ovenosti u logoru Keraterm, kod Prijedora. Tanije, on je priznao da je kao straar u ovom logoru za lokalne Muslimane i Hrvate, uestvovao u ubistvu premlaivanjem petoro zatoenika u logoru, tekom premlaivanju njih dvadesetsedmorice, pucanju u dvojicu zatvorenika koji su kasnije podlegli povredama i uestvovanju u zatoenju u nehumanim uslovima, poniavanju, maltretiranju i psihikom zlostavljanju zatvorenika. Nakon odsluene dve treine kazne,3 Videti na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2001&mm=11& dd=12&nav_category=1&nav_id=54216 (12. novembar 2001).

33

prevremeno je puten na slobodu septembra 2008. godine i vratio se u Srbiju. U izjavi pred sudom rekao je i sledee Hapenje i prebacivanje u Hag moga brata i mene proiveo sam s velikim strahom i to najvie zbog toga to je propaganda uvijek irila da je Hag mjesto za tiho ubijanje Srba. Na moju sreu, brzo sam zakljuio da je to posljednja la te vrste.4

Predaja okrivljenih TribunaluJedna od najbitnijih obaveza koju svaka drava ima prema Tribunalu, u Srbiji svakako najnaglaenija i najpoznatija, odnosi se na predaju optuenika ako se nalazi na njenoj teritoriji. Za nju su se u javnoj upotrebi kao sinonimi ustalile i rei izruenje i hapenje. Pravno gledano, predaja nije isto to izruenje, niti predaja nuno podrazumeva hapenje. Iako insistiranje na upotrebi rei predaja umesto izruenje moe da lii na pravno cepidlaenje, objanjenje razlike izmeu ova dva termina izvlai na povrinu jedan deo sutine ove obaveze prema Tribunalu. Naime, izruenje ili ekstradicija je jednostavno reeno akt kojim jedna drava predaje neku osobu koja je u njenoj faktikoj vlasti (na njenoj teritoriji) drugoj dravi kako bi joj se u toj dravi sudilo ili bi tamo izdravala kaznu. Time se drava zapravo dobrovoljno odrie dela svoje suverene vlasti nad tim pojedincem i preputa ga vlasti neke druge drave da njen sud nad njim, ili njom, primenjuje svoj zakon. Rezolucija Saveta bezbednosti i Statut MKTJ za ovo davanje okrivljenog Tribunalu upotrebljavaju rei predaja (eng. surrender) ili prebacivanje (eng. transfer), a ne re izruenje. Ovo je zbog toga to u sluaju izvrenja obaveze prema MKTJ nije neka druga drava ta kojoj se preputa optueno ili osueno lice, niti se jedna drava odrie dela vlasti u korist druge drave, ve se ono preputa meunarodnom sudu koji su ustanovile Ujedinjene nacije, na koje je svaka drava, pa i4 Logori Omarska i Keraterm (IT0265/1), Predrag Banovi, Podaci o predmetu (pretres u vezi s odmjeravanjem kazne, 3. septembar 2003), str. 3, na http://www.icty.org/x/cases/banovic/cis/bcs/cis_banovic_bcs.pdf.

34

Srbija (ili nekada Jugoslavija), ve prenela deo svog suvereniteta i vlasti kada je postajala lanica i prihvatala Povelju UN. Takoe i zakon koji takav meunarodni sud primenjuje nije zakon neke druge drave, nego meunarodno pravo. Zato se ovde ne moe govoriti o izruenju ili ekstradiciji onako kako se ona obino razume u pravu. Iz istog razloga otpadaju i prigovori, koji su se mogli uti u vreme prvih predaja Tribunalu, kako je Ustav Srbije ili Savezne Republike Jugoslavije zabranjivao izruenje domaih dravljana. Jeste zabranjivao izruenje drugim dravama, ali ovde nije Srbija davala svog dravljanina da mu sudi neka druga drava i tako priznavala da je tu suverenitet jai od njenog, ve ga je predavala sudu UN. Osim toga, odredbe Statuta Tribunala, zbog svog osnova u Glavi VII Povelje, imaju primat nad odredbama domaeg prava, ukljuujui i one o zabrani izruenja. Na posletku, ove primedbe su potpuno ostale bez osnova i time to Ustav Srbije od 2006. godine vie ni ne zabranjuje izruenje drugoj dravi, a Srbija je zatim potpisala sporazume o meusobnom izruenju sopstvenih dravljana s nekoliko zemalja, pa ak i Hrvatskom. Srbija takoe danas priznaje i obavezu da isporuuje osobe koje se nalaze pod njenom vlau, ukljuujui i sopstvene dravljane, stalnom Meunarodnom krivinom sudu.

Postupak predajePostupak za predaju okrivljenog odvija se pred nadlenim domaim organima, u skladu s preciznom procedurom koja je propisana Zakonom o saradnji s MKTJ. Slino kao i u sluajevima ekstradicije drugim dravama, predaja Tribunalu se odvija pred sudom koji proverava da li su ispunjeni propisani uslovi, odnosno pretpostavke, da bi se predaja izvrila. U Srbiji je za takvu proveru prilikom predaje Tribunalu nadleno Odeljenje za ratne zloine Vieg suda u Beogradu. Istrani sudija Odeljenja za ratne zloine takoe odreuje pritvor okrivljenom ija se predaja trai, i na tu odluku okrivlje-

35

ni ima pravo albe. Policija, prema Zakonu o saradnji, moe da uhapsi okrivljenog ija se predaja trai i bez naredbe istranog sudije, ako su Srbija ili Tribunal za njim ve raspisali poternicu. Lice koje treba da bude predato izvodi se pred istranog sudiju ovog Odeljenja. Istrani sudija ne utvruje da li je osoba iju predaju Tribunal trai zaista kriva za dela iz optunice i da li je optunica injenino osnovana jedini ko to moe da uradi je sam Tribunal. Postupak pred sudom u Srbiji u fazi predaje slui samo da se proveri da li su ispunjene pretpostavke za predaju koje zakon trai, i to: da li je lice koje se predaje zaista ono koju Tribunal trai, postoji li protiv njega optunica Tribunala i predaje li se ono da bi odgovaralo na optube za neka od krivinih dela iz nadlenosti MKTJ. Na odluku istranog sudije da su ove pretpostavke ispunjene okrivljeni se moe aliti, o emu onda odluuje vea od troje sudija Odeljenja za ratne zloine. Zakon o saradnji s MKTJ propisuje da u postupku za predaju okrivljeni uvek mora imati branioca, tj. advokata. Ako ga sam ne izabere, sud e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti. Advokat mu ne pomae da se brani od optubi koje mu na teret stavlja Tuilatvo MKTJ, jer se taj deo odbrane obavlja tek kad se izae pred Tribunal, ve mu pomae u postupku predaje i stara se da se pri tom potuju njegova prava. Kada sud konstatuje da su uslovi za predaju ispunjeni, konanu odluku da se okrivljeni predaje Hakom tribunalu donosi Ministarstvo pravde (u formalnom obliku koji se naziva reenje), to potom MUP Srbije sprovodi u delo. Ovaj postupak je zakon odredio kao hitan. Rokovi za odluivanje o albama koje moe izjaviti okrivljeni su tri dana, i ceo proces, od lienja slobode do transfera u Hag u principu staje u okvir od nedelju do deset dana. Na posletku, ako se dogodi da prilikom hapenja i predaje okrivljenog vlasti Srbije prekre proceduru predvienu Zakonom o saradnji ili nekim drugim propisom, ili na bilo koji nain povrede ljudska prava okrivljenog (npr. da su ga zlostavljale, kidnapovale, poslale direktno u Hag bez izvoenja pred istranog sudiju, i slino, to su neki od okrivljenih tvrdili), to ne bi znailo da se on u Tribunalu naao protivpravno, niti bi imao osnov

36

da trai od MKTJ putanje na slobodu ili ponitavanje postupka. Jedino to je relevantno za odnos izmeu okrivljenog i Tribunala u pogledu njegovog dospea u Hag jeste da li je zaista re o osobi koju Tribunal trai zbog podignute optunice. Na koji nain je Srbija, ili bilo koja drava koji sprovodi u delo obavezu hvatanja i predaje okrivljenog, to izvela i u skladu s kojim propisima, stvar je koja se tie odnosa izmeu okrivljenog i te drave. Ukoliko su njegova prava zaista bila prekrena, on moe tuiti dravu i traiti od nje naknadu tete (recimo, zbog pretrpljenih povreda, ako je prekoraena sila prilikom hapenja). Naravno, slubenici koji su krili ljudska prava optuenog odgovarali bi krivino i disciplinski pred njenim nacionalnim sudom, a sama drava, ukoliko ne preduzme mere da ove slubenike kazni a oteenog obeteti, eventualno, na kraju, pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali odluka tih sudova po njegovom zahtevu ne moe da ima uticaja na postupak i presudu u Hagu. S obzirom na to da svaka drava na svetu ima obavezu da sarauje s Tribunalom, hapenje i predaju okrivljenih nisu izvravale samo zemlje regiona Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija, mada one jesu predale najvei broj okrivljenih, s obzirom da su se na njihovoj teritoriji i nalazili. Neki su uhapeni i u drugim zemljama Rusiji, paniji, Nemakoj, Argentini i predati Tribunalu, a veliki broj optuenika su uhapsile i direktno prebacile u Hag meunarodne snage s mandatom UN, rasporeene u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu.

Dobrovoljna predaja i odbrana sa slobodeHapenje nije jedini nain da optueni izae pred MKTJ. Kao i kada bilo koji redovni nacionalni sud odnosno tuilatvo trae nekog, taj se moe i sam predati. To moe uiniti tako to e sam otii u Hag, kao Milan Milutinovi, Vojislav eelj ili Momilo Perii, ili se predati domaim organima, koji e ga prebaciti u Tribunal. Sa stanovita ispunjavanja pravne obaveze saradnje s Tribunalom potpuno je irelevantno da li drave us-

37

peju da ubede optuene da se dobrovoljno predaju ili ih hapse. Optueni je traen, drave imaju obavezu da preduzmu mere da ga pronau i, ako je potrebno uhapse, a da li e se neko sam predati, ili ekati da bude uhvaen, odnosno da li e drava nekog podstai da se sam preda, ili e ga hapsiti, ostavljeno je i okrivljenom i dravnim organima da sami prosude ta mogu ili ta im je bolje initi. Za dravu od koje se oekuje da preda okrivljenog hapenje moe predstavljati prednost u oima Tribunala ili meunarodne zajednice, jer tako pokazuje da je posveena ispunjavanju meunarodnih obaveza i potovanju meunarodnog prava i da se distancira od onih koji su inili zloine. S druge strane, ako se optueni sam preda, to dravu poteuje angaovanja itavog aparata prisile policije, pravosua, bezbednosnih slubi i drugih, i umanjuje rizik od eventualnih politikih komplikacija, protesta pristalica optuenog, ili besa dela birakog tela zbog navodne izdaje, poslunitva, manjka patriotizma i slinih razloga. Za okrivljenog koji se sam preda, pak, u izgled se stavljaju neke potencijalne beneficije i prava, i ta opcija bi trebalo da bude bolja od skrivanja i beanja. Pravilnik o postupku i dokazima Tribunala dozvoljava mogunost da sudsko vee dozvoli privremeno putanje na slobodu optuenog koji eka prvo suenje, ili presudu po albi, ako je ve osuen, ali ne navode i da je uslov za to da se neko sam predao. Pravila jedino kau da sud procenjuje da li e se optueni ponovo pojaviti u Tribunalu kad bude trebalo i da na slobodi nee predstavljati opasnost po rtve, svedoke ili bilo koga drugog, i predviaju da sud moe naloiti optuenom odreena ogranienja dok je na slobodi, kao i da e se sasluati drava u koju se on puta. U praksi su, meutim, sudska vea u velikoj meri uzimala u obzir i druge kriterijume poput teine optubi protiv okrivljenog, pouzdanosti i kredibiliteta garancija koje daje neka zemlja u svetlu njene prethodne saradnje s Tribunalom, a meu merilima je i to da li se neko sam predao ili je uhapen posle dugog skrivanja. Iako ni jedno ni drugo nisu automatski znaili pozitivan ili negativan odgovor na zahtev za putanje na

38

privremenu slobodu, takvim se zahtevima pre udovoljavalo kada se radilo o osobama koje su se dobrovoljno predale i garancijama drave u koju su se vraali davana je vea teina. Do kraja 2010, dvadesetsedmoro optuenih pred MKTJ se dobrovoljno predalo ili vlastima Srbije ili neposredno Tribunalu. Dobrovoljne predaje naroito su bile este tokom vlade kojoj je na elu bio Vojislav Kotunica. Tada je drava podsticala okrivljene, od kojih su mnogi do tada bili u bekstvu, da se sami predaju, a za uzvrat je nudila garancije za putanje na privremenu slobodu i neke beneficije lanovima porodice. Ovaj trend je bio jedan od aspekata politike saradnje s Tribunalom koju je tadanja vlada proklamovala kao model dvosmerne saradnje u ovom sluaju Srbija bi uinila da se okrivljeni sami predaju, a Tribunal bi zauzvrat odobravao njihovo putanje na privremenu slobodu. Neki od pomenutih 27 okrivljenih se zaista jesu dobrovoljno predali ubrzo poto su saznali za optunicu (na primer, admiral Joki, generali Perii i Strugar, eelj) ili im im je drava dozvolila (Milutinovi). Mnogi drugi su se prvo dugo skrivali. Drava im je zatim ulazila u trag ili je zapravo ve znala gde se nalaze i podsticala ih da se sami predaju, s ciljem da se izbegnu politika previranja i gubitak glasova i popularnosti meu biraima ako se optueni hapse, to je bilo veoma vano vladi koju je tada predvodila Demokratska stranka Srbije (DSS). Neki su verovatno sami izali iz skrivanja, podstaknuti predoenim beneficijama. Ve tada se pekulisalo da su mnogi od njih bili zapravo uhapeni, a onda navedeni da simuliraju dobrovoljnu predaju. Ukoliko je takvih sluajeva bilo, to ni na koji nain ne dovodi u pitanje pravnu osnovanost i valjanost njihovog prebacivanja u Hag, jer, kao to je reeno, Statut MKTJ zahteva saradnju drava u pronalaenju i dovoenju optuenika, a na njima je kako e postupiti. U svakom sluaju, za svakog ko se dobrovoljno predao, drava je davala garancije Tribunalu kako bi dopustio da se on ili ona brane sa slobode. Odbrana sa slobode podrazumeva boravak u Srbiji, ali u reimu strogo ogranienog i kontrolisanog

39

kretanja, dok se eka na poetak suenja, a pred poetak suenja okrivljeni se opet prebacuje u Hag. Garancije koje drava daje ukljuuju prihvatanje obaveze da e osigurati da optueni ispunjava uslove koje mu je sudsko vee Tribunala odredilo za reim boravka tokom privremenog putanja na slobodu, to, izmeu ostalog, moe ukljuivati ogranieno kretanje, zabranu javnog delovanja, davanja izjava ili kontakata s medijima, zabranu kontakata ili uticanja na rtve ili potencijalne svedoke, oduzimanje pasoa, svakodnevno javljanje policiji i slino. Drava se obavezuje i da e odmah izvestiti Tribunal i pritvoriti okrivljenog ako prekri neke od uslova za privremeno putanje na slobodu. Porodice okrivljenih koji su se dobrovoljno predali dobijaju, odlukom Vlade Srbije, nadoknade za put i boravak u Hagu dok su u poseti, trokove telefonskih razgovora sa okrivljenim, i slino.5

ta je jo saradnja osim hapenja i predaje?Najvei deo redovnog posla saradnje drave s Tribunalom za bivu Jugoslaviju ne otpada na hapenje i predaju, ve mnogo vie na tehnike aspekte saradnje. Ovi vidovi saradnje su takoe predvieni Zakonom o saradnji s Tribunalom. Vano je napomenuti da obaveza saradnje s Tribunalom podrazumeva ne samo saradnju s Tuilatvom ili sudskim veima tribunala, ve i s timovima odbrane okrivljenih. Ono to moe traiti i dobiti Tuilatvo, ima pravo da dobije i odbrana. Tuilatvu i istraiteljima Tribunala dozvoljeno je da na teritoriji Srbije prikupljaju obavetenja od graana, sasluavaju osumnjiene, optuene, svedoke i vetake, da vre ekshumacije i obdukcije leeva, prikupljaju razne druge materijalne dokaze.5 Narodna skuptina Srbije donela je 2004. poseban Zakon o pravima optuenog u pritvoru MKTJ i lanova njegove porodice, kojom je predvieno pravo svakog ko je u pritvoru MKTJ, ne samo onog ko se dobrovoljno predao, a dravljanin je Srbije, na naknadu zarade dok je u pritvoru, plaanje trokova odbrane, materijalno obezbeenje lanova porodice i trokove njihovih poseta Hagu. Ovaj zakon je, meutim, iste godine ukinuo Ustavni sud jer u neravnopravan poloaj stavljao one graane Srbije kojima se sudi pred sudovima u Srbiji i koji takve privilegije ne uivaju.

40

Imaju pristup svim arhivama i spisima dravnih organa koje zatrae da pregledaju. Drava na zahtev Tuioca MKTJ mora da zapleni materijalne dokaze i preduzme druge mere. Na zahtev Tuilatva ili odbrane pred Tribunalom, ili sudskih vea, da pregledaju ili dobiju neke spise koji se odnose ili sadre dravnu, vojnu ili slubenu tajnu, ili da sasluaju takvog svedoka, Vlada Srbije donosi posebnu odluku da dostavlja takve spise Tuilatvu ili odbrani, ili oslobaa svedoka obaveze uvanja takve tajne. Poslednjih godina Vlada Srbije nije odbila nijedan zahtev, bilo Tuilatva, bilo odbrane, da se dozvoli pristup arhivama ili da se svedoci oslobode dunosti uvanja tajne. Takoe, na zahtev Tribunala nadleni dravni organi mogu za potrebe postupaka i sami da obavljaju pojedine istrane radnje, prikupljaju podatke vane za krivini postupak, raspisuju poternicu, dostavljaju pozive svedocima na teritoriji Srbije, prue zatitu svedocima koji se nalaze na teritoriji pod njenom nadlenou ili preduzimaju druge radnje vezane za postupke. Svim ovim radnjama koje obavljaju dravni organi Srbije mogu da prisustvuju i u njima aktivno uestvuju, kako zakon predvia, i predstavnici Hakog tribunala. Ovakve vidove saradnje s Tribunalom na slian, a nekad i na skoro identian nain, sprovode i BiH, Hrvatska i druge drave u regionu. Postoji i mogunost da drava odbije da ispuni konkretan zahtev Tuilatva Tribunala ili odbrane, ako vlada Srbije oceni da bi ispunjenje tog zahteva ugrozilo suverenitet ili interese bezbednosti zemlje. U tom sluaju postoji posebna procedura, propisana pravilima MKTJ, po kojoj drava moe da uloi prigovor Tribunalu i trai da ne ispuni taj zahtev, ili da on bude modifikovan. U praksi je nekoliko puta dolazilo do toga da drave, ukljuujui i Srbiju, ulau ovaj prigovor. U Srbiji postoji posebno vladino meuresorno telo obrazovano da se bavi raznim aspektima saradnje: Nacionalni savet za saradnju s Hakim tribunalom. Na njegovom elu ve nekoliko godina nalazi se Rasim Ljaji. Odgovornost saradnje nije jedino na Nacionalnom savetu jer postoje odluke, kao to je oslo-

41

baanje svedoka dunosti uvanja vojne ili dravne tajne, koje Nacionalni savet predlae, ali ih donosi odreeno ministarstvo ili Vlada Srbije. U javnosti se u vezi sa ispunjavanjem obaveza prema Tribunalu najee koriste izrazi okonanje saradnje ili potpuna saradnja. Pod tim se uglavnom podrazumevaju hapenje i predaja preostalih optuenih. Mada ovi izrazi verovatno jesu razumljivi i adekvatni gledano iz perspektive politiara i dravnih organa koji ih daju, oni sa pravne strane nisu u potpunosti ispravni. Saradnja sa Tribunalom e morati da traje dokle god ova institucija bude postojala. I nakon to Mladi i Hadi verovatno jednom prestanu da budu pitanje, bie uvek, mada vremenom sigurno ree nego ranije, zahteva tehnike i redovne prirode na koje e drava morati da odgovori.6

Sankcije za nesaradnjuAko drava ne sarauje s MKTJ, glavni tuilac, ili sudija pojedinac, odnosno sudsko vee iji obavezujui zahtev drava nije ispunila, moe o tome da izvesti predsednika Tribunala, a ovaj e zatim o nesaradnji obavestiti osnivaa Tribunala Savet bezbednosti UN. Savet bezbednosti zatim, u naelu, ima niz naina od diplomatskih pritisaka, opomena, pozivanja, pa do niza sankcija koji mu stoje na raspolaganju na osnovu Povelje UN u situacijama kad se drave ogluavanju o odluke po glavi VII Povelje (na osnovu koje Tribunal i ustanovljen). U takve mere spadaju npr. ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za nesaradnju (zamrzavanje rauna i imovine, zabrana putovanja i sl.), diplomatska izolacija zemlje, ekonomska blokada itd.6 O pojmu potpuna saradnja vie vidi tekstove Direktora kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa hakim tribunalom, Duana Ignjatovia, od 1. juna 2010. u dnevnim listovima Politika (ta znai potpuna saradnja sa Hagom?, dostupan na http://www.politika.rs/rubrike/ostalikomentari/136792.lt.html) i Danas (Kontroverze potpune saradnje, dostupan na http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kontroverze_potpune_saradnje.46.html?news_id=191786).

42

U praksi, Savet bezbednosti nije do sada nikad pribegavao takvoj tekoj artiljeriji protiv drava koje nedovoljno sarauju. Zato Tribunal, a pre svega njegovo Tuilatvo, pribegava jednom drugom mehanizmu za sankcionisanje nesaradnje, koji je u osnovi politiki. Taj mehanizam je nama dobro poznata politika uslovljavanja pristupanja Evropskoj uniji saradnjom s Tribunalom. Do primene ovog mehanizma tapa i argarepe dolo se tako to se Tribunal obraao i Ujedinjenim nacijama i celoj meunarodnoj zajednici, i iznosio pritube da Srbija, a ranije i Hrvatska, ne sarauju dovoljno time to ne hapse optuenike ili ne dostavljaju dokumentaciju, a Evropska unija, ije su drave lanice UN pa takoe i same obavezne da sarauju s Tribunalom, se na apele Tribunala odazvala i odluila da uslovi pribliavanje, odnosno kandidaturu za lanstvo u EU ovih zemalja, ispunjavanjem njihovih meunarodnopravnih obaveza prema Tribunalu. Evropska unija, dakle, ne predstavlja Tribunal i ne sprovodi njegov Statut i Pravilnik jer za to nije ovlaena, niti ona izrie pravne sankcije Srbiji. Ona je mogla izabrati da ignorie pitanje nesaradnje Srbije ili Hrvatske s Tribunalom, jednostavno zato to je jedina obaveza njenih lanica da odgovore na zahteve Tribunala koji su njima direktno upueni i odnose se na lica ili dokumente na njihovoj teritoriji ili u njihovoj nadlenosti. EU je, meutim, apele Tribunala podrala i prihvatila kao svoje jer se tiu opteprihvaenih vrednosti i potovanja meunarodnog prava koji predstavljaju osnove njenog ustrojstva i postojanja. Evropskoj uniji se s pravne strane nema ta prigovoriti, jer, prvo, insistira na ponaanju koje i samo meunarodno pravo zahteva, a drugo, na njoj je samoj da bira koga e primiti u svoje redove. Uz to je, valja napomenuti, EU preduzela i neke konkretne mere u svom dvoritu Savet EU je 2004. uveo mere koje obavezuju drave lanice da zamrznu finansijska sredstva i druga dobra optuenih koji su u bekstvu, a koja se nalaze na teritoriji EU. Srbija bi tako mogla sa svoje strane da ignorie zahteve Evropske unije, jer je oni pravno ne obavezuju, ali ona to ne radi,

43

kao ni njen sused Hrvatska, zbog toga to ima politiki interes da ih ispunjava u elji da postane lanica Evropske unije. Ako bi se Srbija predomislila, pa vie ne bi elela lanstvo u Evropskoj uniji, ili ako bi EU nekim udom prestala da postoji, otpao bi mehanizam uslovljavanja, ali bi obaveza saradnje s Hagom ostala netaknuta kao obaveza po meunarodnom pravu. Primer uslovljavanja ulaska u EU saradnjom s Tribunalom je, u globalnom kontekstu, primer kako se danas meunarodno pravo moe sprovoditi na dozvoljen nain preko diplomatskih pritisaka i uslovljavanjem partnerskih odnosa potovanjem odreenih pravila. Ne treba, ipak, zaboraviti da lanstvo u EU nije jedina pokretaka snaga drave u njenim meunarodnim odnosima. Ugled zemlje i njeno prihvatanje u meunarodnoj zajednici, naroito kada drava, poput Srbije, nastoji da povrati svoje mesto i potovanje nakon perioda sukoba, izoptenja i gubitka ugleda, ve sam za sebe moe biti vaan razlog potovanja neke meunarodne obaveze. Stoga, ak i kad bi Srbija odustala od pridruivanja EU a Haki tuilac i dalje bio nedovoljno zadovoljan saradnjom, sva je prilika da bi se naao neki drugi meunarodni politiki i diplomatski mehanizam uticaja na Srbiju da tu obavezu saradnje ispuni.

44

5. Odnos s nacionalnim sudovimaUporedna nadlenost i primatPostojanje Tribunala za bivu Jugoslaviju ne iskljuuje mogunost, pravo i obavezu nacionalnih tuilatava i sudova da se bave zloinima poinjenim u bivoj Jugoslaviji. Kao to je ve na vie mesta naglaeno, Tribunal je i osnovan zato to domai sudovi tokom devedesetih nisu radili posao koji su morali da rade na nain na koji ih je sopstveno i meunarodno pravo obavezivalo, kao u Srbiji i Hrvatskoj, ili za to jednostavno nisu bili sposobni, poput sudova u Bosni i Hercegovini. To nije uinjeno da bi se nadlenost nacionalnih sudova iskljuila. Tribunal i nacionalni sudovi, pre svega oni u bivoj Jugoslaviji, imaju uporednu nadlenost. Tako i domai sud i Tribunal mogu istovremeno polagati pravo da istrauju i procesuiraju odgovorne za neka konkretna dela izvrena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine do okonanja poslednjeg sukoba koja bi spadala u ratni zloin, genocid ili zloin protiv ovenosti, s tim to Tribunal ima primat, odnosno njegovo pravo da se tim zloinom bavi je jae. Ovo pravo Tribunala jae od nacionalnog suda proizilazi kao i u sluaju obaveze drave da sarauje a Tribunalom iz toga to ga je osnovao Savet bezbednosti na osnovu glave VII Povelje UN. Primat Tribunala ogleda se na sledee naine. Optuenom kome se sudi pred Tribunalom, ili koji je tamo ve osuen ili osloboen, ne moe se za isto krivino delo suditi pred nekim nacionalnim sudom. Obrnuto je, meutim, mogue. Ukoliko Tribunal zatrai, drava mu mora ustupiti postupak koji se ve vodi pred njenim sudom ili drugim organima. To se upravo dogodilo u sluaju Tadi, prvom suenju pred Tribunalom, kada je Tribunal zatraio od Nemake, koja je ve povela istragu protiv

45

Duka Tadia koji je boravio na njenoj teritoriji, da Tribunalu prepusti dalji postupak, to je ova odmah i uinila. Na slian nain je sudsko vee MKTJ, na zahtev Tuilatva, naloilo Makedoniji da prepusti nadlenosti Tribunala pet sluajeva vezanih za makedonsko-albanske sukobe u ovoj zemlji 2001. godine u kojima je Makedonija otvorila istrage.7 Takoe, drave moraju na zahtev Tribunala da predaju okrivljenog koji je ve bio osuen ili osloboen za isto delo pred nacionalnim sudom. Ovakva situacija, koja se do sada nikad nije javila u praksi, mogua je ako Tribunal oceni da je nacionalni sud kvalifikovao neko delo iz nadlenosti MKTJ kao obino krivino delo, a ne ratni zloin, genocid, ili zloin protiv ovenosti, ili da domae pravosue nije postupalo nezavisno i nepristrasno, ili da je pokualo da okrivljenog zatiti od odgovornosti, ili da ne vodi krivini postupak dovoljno revnosno. Po ovom pravu prvenstva Tribunal bi ak mogao da trai od drave da mu ustupi nadlenost i kada je predmet pred nacionalnim sudom usko povezan s vanim injeninim ili pravnim pitanjima koji mogu uticati na istrage i suenja pred Tribunalom.

Partnerska saradnjaPostoji i oblast odnosa izmeu Tribunala i nacionalnih sudova koja se ne zasniva na obavezama drave prema ovom sudu ili njegovom primatu, ve na dobrovoljnosti i uzajamnom partnerstvu. Takva saradnja je veoma razvijena, esta, ali skoro nezapaena od javnosti u Srbiji, koja odnos s Tribunalom uglavnom svodi na predaje okrivljenih i sline obaveze. Ovo partnerstvo ukljuuje, recimo, pristup sudova bive Jugoslavije arhivama, informacijama i dokazima koji su u posedu Hakog7 U jednom od tih sluajeva je Tribunal zatim zapoeo suenje, koje je zavreno oslobaajuom presudom za biveg makedonskog ministra unutranjih poslova Ljubeta Bokoskog, i osuujuom presudom komandiru jedne od posebnih jedinica makedonske policije Johanu Taruloskom, koji je osuen na 12 godina zatvora. Preostale istrage je, u sklopu izlazne strategije, Tribunal vratio Makedoniji koja je nastavila postupke.

46

tribunala, koji se odvija skoro svakodnevno. Tako sud u Srbiji koji sudi za ratne zloine moe u svom postupku koristiti dokaze koje dobije od Tribunala izjave svedoka, zapisnike s uviaja, fotografije, video materijal i slino. Dokaznu vrednost takvog materijala kao i to da li e ga uopte koristiti onda procenjuju same domae sudije, u skladu sa zakonima Srbije. Na veoma slian nain u pogledu dokaza i informacija sarauju s Tribunalom i sudovi i tuilatva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Od 2009. godine, oficiri za vezu iz tuilatava Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Tuilatva za ratne zloine Srbije redovno se nalaze u seditu Tuilatva Tribunala, u Hagu, kako bi ovu razmenu informacija i dokaza uinili jo efikasnijom. U prethodnih desetak godina, predstavnici razliitih slubi Tribunala su po pozivu organizatora nacionalnih pravosudnih institucija, OEBS, UN, Evropske unije, nevladinih organizacija, advokatskih komora redovno uestvovali na obukama, seminarima i savetovanjima za sudove, tuilatva i advokate iz drava bive Jugoslavije, prenosei tako svoja iskustva i znanja kolegama iz regiona. Veliki broj takvih seminara i strunih poseta je organizovan i u Hagu. Mnoge novine uvedene u zakonima ili praksi sudova i tuilatava u regionu zasnivaju se na iskustvima Tribunala. Tako na primer Sluba za podrku rtvama/oteenima i svedocima u Viem sudu u Beogradu, koja danas svoju pomo prua svedocima u svim suenjima, ne samo u onima za ratne zloine, svoj razvoj u velikoj meri duguje saradnji i dobijanju znanja od svojih kolega iz Tribunala.

Pravila putaJedno vreme je MKTJ pruao neku vrstu usluga Bosni i Hercegovini, na zahtev ove drave i njenih suseda. Ovakav vid saradnje nije ulazio u krug obaveza koje drave imaju prema Statutu Tribunala ili rezolucijama Saveta bezbednosti, ili koje Tribunal duguje dravama, ve se zasnivao na pristanku Tribunala da pomogne uspostavljanju mira u BiH. Naime, nakon rata

47

u Bosni i Hercegovini, kako bi se onemoguilo da povratak raseljenih lica i izbeglica svojim domovima ili kretanje ljudi unutar BiH budu ometani eventualnim proizvoljnim hapenjima na osnovu sumnji da su poinili ratne zloine, BiH, i kao garanti Dejtonskog sporazuma Hrvatska i Srbija, dogovorili su se da povere Tuilatvu Tribunala da proverava i odobrava utemeljenost takvih sumnji ili optubi pre nego to bi neko bio uhapen. Taj je dogovor postignut 1996. godine, i potpisali su ga, kao i Dejtonski sporazum, Alija Izetbegovi, Franjo Tuman i Slobodan Miloevi. Sklopljen je u Rimu otuda i naziv Rimski sporazum (koji ne treba meati s Rimskim statutom stalnog Meunarodnog krivinog suda). Njime je ustanovljen postupak nazvan Pravila puta (Rules of the Road). Ova pravila su predviala da se nijedno lice u BiH ne moe liiti slobode pod optubom za ratne zloine ako lokalna policija ili tuilatvo iz BiH prethodno ne poalju Tuilatvu MKTJ spis predmeta i od Tuilatva ne dobiju potvrdu da taj spis sadri dovoljno verodostojnih dokaza. Tuilatvo Tribunala je takve predmete svrstavalo u nekoliko kategorija od onih koji sadre dovoljno dokaza za podizanje optunice pred sudom u BiH, preko onih gde se trai dopuna istrage u pogledu nekog konkretnog poinioca ili dela, do one da nema dokaza o postojanju dela ili odgovornosti pojedinca. Prema Pravilima puta odluke Tuilatva MKTJ obavezivale su lokalne tuioce u BiH. Ovaj program je zavren 2004. godine, kada je ovlaenje da procenjuje osnovanost i osetljivost nekog predmeta, ukljuujui i odluku o tome da li e se postupak voditi na dravnom umesto na entitetskom nivou, prelo na novoosnovano tuilatvo na dravnom nivou Tuilatvo BiH. Ilustracije radi, da bi se razumelo o kom obimu posla, krugu osumnjienih i stepenu trijae se radilo, Tuilatvo Tribunala je u periodu primene Pravila puta pregledalo 1.419 predmeta koji se odnose na 4.985 osumnjienih i dalo miljenje da je sakupljeno dovoljno dokaza za krivino gonjenje 848 osoba.

48

6. Najee kritike upuivane TribunaluMKTJ je doiveo mnogobrojne kritike. One su se mogle oekivati zato to je to prvi meunarodni krivini sud posle tribunala u Nirnbergu i Tokiju, koji su delovali odmah posle kraja Drugog svetskog rata. tavie, MKTJ je izloen paljivijem ispitivanju zato to radi vie od 17 godina u okolnostima kada su mediji mnogo razvijeniji i raznovrsniji (u godinama delovanja nirnberkog i tokijskog tribunala televizija je postojala tek u zaecima). Pored toga, Nemaka i Japan bili su okupirani i pod strogim nadzorom pobednikih sila tako da se glas glavnih kritiara pomenutih poratnih sudova, tj. onih bliskih optuenicima i osuenicima, nije mogao daleko uti. Meutim, suenja u Nirnbergu i Tokiju bila se kritikovana i van Nemake i Japana. Posebno je zanimljivo to su neke zamerke MKTJ skoro istovetne onima upuenim velikim suenjima posle Drugog svetskog rata. Zamerke Tribunalu mogu se svrstati u nekoliko grupa. Pravni argumenti odnose se kako na legalnost samoga Tribunala, tako i na pravila koja reguliu njegov postupak i na samu praksu Tribunala. Druga vrsta primedaba je preteno politike prirode. One se u prvom redu tiu politike tuilatva, tj. naina kako su se birala lica protiv kojih su podizane optunice. to se tie samog Tribunala, politike primedbe odnose se na postupanje u konkretnim sluajevima i na kaznenu politiku suda, tj. na merila koja je Tribunal primenjivao u odnosu na pojedine optuenike ili na grupe optuenika. Trei smer kritike je psiholokokriminoloki. U pitanju nije samo konkretan Tribunal za bivu Jugoslaviju ve i umesnost krivinih suenja pojedincima posle velikih meunarodnih i meunacionalnih sukoba. Drugim reima, pitanje je da li ovakva suenja doprinose nekim viim ciljevima, kao to su pomirenje i spreavanje buduih sukoba.

49

Zamerke Tribunalu pravne prirodeTribunal je nelegalan i nelegitiman. Osnovna i najdalekosenija primedba upuena Tribunalu odnosi se na sam nain njegovog osnivanja. Prema takvim kritiarima, Savet bezbednosti UN nije bio ovlaen da osniva Tribunal. Najvie zamerki te vrste upueno je od strane pravnika iz Srbije i one su saete u jednoj velikoj izjavi koju je krajem 2001. godine dala grupa nastavnika Pravnog fakulteta u Beogradu.8 Prema takvim autorima, Savet bezbednosti je politiki i izvrni organ UN, u kome se nalazi samo 15 drava, pa prema tome ne moe da osniva nikakav sudski organ. Pored toga, MKTJ je navodno uspostavljen protivno optem meunarodnom pravu jer ono poznaje samo meunarodne sudove stvorene meunarodnim ugovorima koje su ratifikovale potpisnice takvih ugovora i vai samo za njih i za njihove dravljane. Tvrdnje o nelegitimnosti samoga Tribunala nisu iroko prihvaene u naunim krugovima i sada se sve ree ponavljaju. U meunarodnim organizacijama, kakve su Ujedinjene nacije, ne vlada naelo podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku, koje je inae temelj savremene pravne drave. lanice Ujedinjenih nacija su iskljuivo drave i izmeu njih ne mogu postojati razlike kakve postoje izmeu raznih delova drutva u pojedinim dravama. Organe jedne meunarodne organizacije ine predstavnici drava lanica tako da nema naina da se drave kao akteri odluivanja izbegnu.9 Pojam demokratije je neprimenjiv na meunarodnu organizaciju, iz istih razloga. Veina u meu8 9 Dostupna na engleskom na http://www.slobodan-milosevic.org/illegaltribunal.htm. Organi koji lie, ali samo lie, na parlamente postoje u meunarodnim organizacijama samo izuzetno i samo na regionalnom nivou. Samo Evropska unija ima parlamentarni organ, Evropski parlament, sastavljen od poslanika koji se biraju na neposrednim izborima, poput narodnih poslanika u demokratskim dravama. Meutim, ovlaenje Evropskog parlamenta su ograniena i mnogo su manja od onih koje ime Savet ministara, koji ine predstavnici drava. Odgovarajui organ Saveta Evrope, Savetodavna skuptina, ine poslanici parlamenata drava lanica te

50

narodnoj organizaciji je sastavljena od drava, isto tako kao i manjina. Drugi odgovor na ovakve kritike vie je proceduralne prirode. Odluke Saveta bezbednosti, koji je jedini organ koji donosi obavezne odluke kada primenjuje glavu VII Povelje UN, nisu podlone nikakvoj sudskoj kontroli. Nema meunarodnog suda koji moe da poniti odluku Saveta bezbednosti to ne moe ak ni Meunarodni sud pravde, najautoritativniji meunarodni sud koji je uz to i organ Ujedinjenih nacija. Ostaje na tome da ispravnost i zakonitost rezolucija Saveta bezbednosti cene same lanice tog organa. Rezolucija 827 usvojena je jednoglasno, to znai da nijedna od petnaest lanica Saveza nije imala nikakvih primedaba na Statut MKTJ, koji je sastavni deo te rezolucije, ukljuujui tu i stalne lanice, od kojih se neke, kao na primer Ruska Federacija i Kina, smatraju tradicionalnim i velikim prijateljima Srbije i srpskog naroda. Povremene kritike zvaninih delegata Rusije odnose se na rad Tribunala i Tuilatva, ali ne na samo njihovo postojanje. Kritiari ove vrste smatraju uz to da bi Tribunal bio legalan da ga je osnovala Generalna skuptina kao demokratski organ UN, u kome su zastupljene sve lanice UN ili da je on osnovan meunarodnim ugovorom koji bi ratifikovale drave koje pristaju da se njihovim dravljanima sudi za meunarodne zloine. Meutim, Generalna skuptina, iz razloga koji su navedeni, nije nikakav demokratski organ UN jer se u pogledu demokratinosti organi UN ne razlikuju u svima njima sede predstavnici drava a ne demokratski izabrani narodni poslanici. Pravno je jo vanije to to prema Povelji UN Generalna skuptina moe da usvaja samo preporuke a ne i da donosi obavezne odluke, za razliku od Saveta bezbednosti, ije odluke donete na osnovu glave VII Povelje obavezuju sve lanice UN, pa i nelanice ove organizacije. Na kraju, Generalna skuptina nema prava da razmatra ona pitanja na kojima Savet bezbednosti aktivno radi.organizacije, koje oni delegiraju u Savetodavnu skuptinu SE. Samo ime ovog organa govori o obimu njegove nadlenosti.

51

S druge strane, osnivanje suda putem meunarodnog ugovora ilo bi vrlo sporo i podrazumevalo bi sazivanje meunarodne diplomatske konferencije, izradu nacrta ugovora, usvajanje tog nacrta na toj konferenciji i proces ratifikacije u dravama potpisnicama, to sve kada su u pitanju viestrani meunarodni ugovori moe da traje godinama. Za to vreme bi se zloini nesmetano nastavili bez ikakve mogunosti da se prekriocima sudi a vlade drava koje su neposredno umeane u zloine ne bi imali interesa da takav ugovor ratifikuju i tako omogue stupanje ugovora na snagu. Utisak o potrebi da se hitno neto preduzme radi humanizacije sukoba u bivoj Jugoslaviji odluujue je uticao na Savet bezbednosti da pod pritiskom meunarodne javnosti izabere najbri i najmanje tetan put koji se nije kosio s pravilima Povelje UN i normama meunarodnog prava, a to je da osnuje sud kao meru za uspostavljanje meunarodnog mira i bezbednosti. Ukratko, posledica prihvatanja teze o nelegalnosti Tribunala bila bi u tome to nikom ne bi moglo da se sudi pred nekim meunarodnim sudom za zloine izvrene u toku sukoba na teritoriji bive Jugoslavije. Kazne zapreene Statutom Tribunala su drakonske. Dr Vojislav Kotunica je kao Predsednik SRJ izjavio 2003. da je teko ... napraviti poreenje izmeu Nirnberkog suda za zloine iz Drugog svetskog rata i Hakog tribunala, jer su u Nirnbergu optueni, ukljuujui i Hitlerovog naslednika, osuivani na po 10 godina zatvora, a u Hagu na 45, i vie.Kazne koje je Meunarodni vojni tribunal odredio presudom od 1. oktobra 1946. bile su sledee: Herman Gering, smrt veanjem; Rudolf Hes, doivotni zatvor; Vilhelm Kajtel, smrt veanjem; Joahim fon Ribentrop, smrt veanjem; Ernest Kaltenbruner, smrt veanjem; Alfred Rozenberg, smrt veanjem; Hans Frank, smrt veanjem; Vilhelm Fri, smrt veanjem; Julijus trajher, smrt veanjem; Valter Funk, doivotni zatvor; Hjalmar aht, osloboen; Karl Denic, deset godina zatvora; Erih Reder, doivotni zatvor; Baldur fon irah, dvadeset godina zatvora; Fric Zaukel, smrt veanjem; Alfred Jodl, smrt ve-

52

anjem; Franc fon Papen, osloboen; Artur Zajs-Inkvart, smrt veanjem; Albert per, dvadeset godina zatvora; Konstantin fon Nojrat, petnaest godina; Hans Frie, osloboen; Martin Borman, smrt veanjem.

Admiral Denic bio je odreen da zameni Hitlera na elu nemake drave kao predsednik 1. maja 1945, posle Hitlerovog samoubistva. Pristao je na kapitulaciju Nemake nedelju dana kasnije. Osuen je po komandnoj odgovornosti zbog bezobzirnog voenja podmornikog rata. Pravi Hitlerovi politiki zamenici, oni na elu svemone Nacional-socijalistike partije, bili su Borman, kome je sueno u odsustvu, i