klajn - jezičke nedoumice

Post on 07-Jul-2018

231 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    1/211

    Ivan Klajn

    REČNIKJEZIČKIHNEDOUMICAČetvrto, prerađeno i dçpunjenoizdanje

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    2/211

    o NAMENI i UPOTREBIREČNIKA

    Cilj je ovog rečnika da na što sažetijii preglednijinačin pomogneuteškoćama i dilemamakojesejavljaju prisvakodnevnomizražavanju.Sastav-ljenje na osnovupostojeće norme i predlogaiznetihu stručnoj lingvisti čkojliteraturi. Za razliku od nekih ranijih priru č nika, re čnik se ne ograni č ava napravopis i izgovor, nego se bavi i pitanjima značenja, gramatike i upotrebereči. Otudanisusistematskipopisivanereči s aodređenim„teškim” glasovima(č i ć, h,j slično), me đ ukojima je podostaretkih i nepotrebnih, već se težiloda se odaberu oni izrazi, oblici i konstrukcije koji stvamo zadaju teškoće ujezi čkoj praksinašeg doba. Posebnapažnjapoklonjenaje novijim rečima iimenima koja se redovno javljaju u štampi.Akcenti nisu beleženi, budu ć i da jenjihovo nonniranje i teorijski i tehni čki neizvodljivo u priru č nicima ovog obi-ma. lj ekavski oblici davani su samou onim slu čajevima kadpostoji kolebanje,ili kad s eu istomslogujavljaju i drukčijeobličke neizvesnosti.

    Tip upotrebljenihslova (obična, polucrna,kurzivna) nema veze s

    pravilnošću ili nepravilnošćupojedinereči. Za svakioblik treba smatratidajedobar ukoliko nije druk č ije rečeno.

    izvestanbroj pojmovaolwrađeiije podopštim nazivom,koji je štampanvelikim slovima,npr. DATUMI, 'GENITIVMNOŽTNE,IMENANARODA isl. Već ina odrednicadata je u oblikuzasebne reči, ali ima i takvihkoje seodnosena pojedini glas ili slovo, na po četak ili završetak re či. Stoga,ako se ure čniku ne nađe određena reč, treba potražiti njen su ks ili završni deo: der~

    matirispod -iffsų kupvreškipod -škz`,prenetipod -net.f,itd.IVAN KLAIN

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    3/211

    N A P O M E N AUzčETvRToI z D A N J E

    Uovomizdanjudodatoje blizu500novihodrednica,a mnogedrugesuprerađene i dopunjene.Izbačene suodrednicekojesu seodnosileisključvo nahrvatsku varijantu.

    P ravopisna tumačenja usklađena su s novimPravopisomMaticesrpske(1993),uz izvesnamalaodstupanjakojasu naznačena kao takva.Za pojedinere či i dalje se upu ćuje na Pravopis iz 1960.godine (skra ćenica P 60), budu ć idaje on imao znatnoobimnijirečnik, a da sunjegovaosnovnanačela zadržanai u novomPravopisu.

    SKRAĆENICE

    dat. - dativengl. - engleskifr. - francuskigen. - genitivgr grč kiU e k .- ijekavskiizg. -izgovara seital. -italijanskiknjiž.- književnilat. - latinskim. muškimn. množinanem. nema čkiP - Pravopissrpskogajezika,

    priredili M.Pešikan,J .J erkovići M. Pižurica,Maticasrpska,Novi Sad 1993.

    P 60 - Pravopissrpskohrvatskogaknjiževnogajezika,Novi S ad Zagreb 1960.

    port. - portugalskiPR- Pravopisnirečnik (uPravopisu

    iz 1993)PR60 - Pravopisnirečnik (u

    Pravopisu iz1960)sh. - srpskohrvatskisr. srednjišp. - španskium. umestoup. - uporediv. - vidiž. ženski

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    4/211

    a, nepostojano:v.NEPOSTOJANOa.-a (IMENA). Imena kao Pera, Iva,

    Bora, Mišaitd. menjajuse kao iimenice ž. roda na -a: od Pere,Peri,za Peru itd. U ijek. krajevima ovaimena glase Pero, Ivo itd. i imaju

    dvojaku promenu(v. -0).F rancus-ka muškaimenana -a boljeje me-njati kao imenicem. roda: Mara(fl/íarat),Maraa (Marata),Marau(Maratu) itd. Ipak se za pojedinaimena uobi č ajila promena kao u ž.rodu: Dima, Dime, Dimi, Dimin (ali

    pri izvornom pisanju Dumas,Du-nm-sa, Dzfnrasu,Dzzniasrnf).V. -e(FR/INCT/SKO).V. i IMENICEMUŠKOG. R O D AN A_ a-S K R A -Cl ųvlczz:NA_ a

    aa. Dvostruka a javlja se u imenimakao Baas(v. to), Baal (feni čki bog),

    Varlaam (iz srednjovekovne knji-ževnosti),„Haarec”(izraelskilist),Čaarlajev (ruski književnik: ne-opravdanoP 60 sažimaovo ime uČadajev).

    ABC: v. Ej-Bi-Si.

    Abdulah: v. VOKATIV

    Aboridžini (ne Aborídžani: engl.Aborigínes).Potrebanizraz,podus-lovomda se ne upotrebljavakaozajednička imenicaumesto uro-đenik ili starosedelac, nego s ve-likim slovom kao nacionalno imeaustralijskih domorodaca.

    ad (podzemnisvet),adski:bolje had,hadski.

    adhezija, ad/zezívan,adhezioni, ad-

    helrentan (ne ath-).adresantznačipošiljalac(pismai sl.);

    primalac je adresat.aero- uvek sastavljeno: aero/club,ae-

    roiniling,aerozagaríenjeitd.Aľ ganistan, rýganistanski su pravil-

    nij i oblici,ali se kod nas upotreb-ljavaju samo Avganistan, avga-nistanski. Termin Afgani (Avgani)ili Afganci(Avganci),koji označavanajbrojniju nacijuna područjuAv-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    5/211

    aga

    ganistana,treba razlikovati od ter-mina Afganistanci (Avganistanci) _stanovniciili državljani Avgani-stana.

    aga i beg. Zapraveage i begove(isto-rij ske ličnosti) titulaseposleimenapiše s crticom: Smail-aga,Me-hmed-aga,Ibrahim-beg, GaziHus-rev-begitd. Ako sedodajesamo izpoštovanjaili u šali,pišes esastav-ljeno s imenom:Avdaga,Su/jaga,Omeraga,Mehmedbegitd.

    agro- spojeno: agrokombinat,agro-tehnikaitd.

    Aguilar, Aguirre (šp.) izgovara seAgilar,Agire.

    Ahilej (bolje), ali i Ahil: samo ovodrugo u izrazuAhilo va peta. (Pra-vopis ne daje osnova za pisanjemalimslovomahilovapeta.)

    Aišai Ajš a.ajatolah, mn.ajatolasi.ajde, ajd (bez apostrofa). V. hajde.

    ajvar, običnijenegohajvar.Ajzenštaj n, ne Ejzenštejn. V. RUSKA

    IMENA.a kamoli.

    Akino (Aquino), ne Akvino; Benigno(Benigno), ne Beninjo; Korason

    (Corazón) Akino.Akira (Kurosava, _japanskireditelj):

    ne Akiro.akord: gen. mn. akordâi akorada.

    aksiom i aksioma.akt: množina je aktovi u značenju„sli-

    ka nagog tela”, akti u (retkom)zna čenju

    ,,čin, postupak”, akti (m.)ili akta (sr.) u zna čenju „spisi”.

    Ponekigramatičarisu bez stvarnograzloga zabranjivali oblik akta,preuzetiz latinskog,zahtevajući dase kaže „staviti u akte” i sl.

    aktuelan,altuelnost, običnije negoaktualan, aktualrtost.

    akvarijum i akvarij.ala (aždaja,čudovište)običnijei bo-

    lje nego hala.alaplj iv ne nego halapljiv.alatka, dat. alatki, gen. mn. alatki.

    alfa: alfa zraci, alfa čestice (crticaneobavezna);alfa,beta igamazra-ci (bez crtice). V. CRTICA 5, 6.

    alga, dat. algi, gen. mn. algi i algâ.alibi (mn. alibiji) zna či prvenstveno

    „dokaz da se u vreme izvršenjakrivi čnog dela okrivlj eninalazio na

    drugommestu”.Proširenoznačenje„izgovor” ili „opravdanje” nastaloje u ameri č kom engleskom i danasse prenelo i u druge jezike,ali gastrogi stilisti ne odobravaju.

    alijansa; Sveta alijansa.Alitalija (Alitalia, vazduhoplovna

    kompanija): ne Al Italija.alka (dat.alci,gen. mn.alki),običnije

    nego halka; Sinjska alka, alkaruvekbez h.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    6/211

    9 antcdatirati

    alko-test (s crticom prema P).

    alo i halo (telefonskipoziv).Alpi, u Alpima i Alpe,u Alpama.

    alternativa. Ovu reč u načelu trebaupotrebljavatisamokad su posredidve mogu ć nosti, npr.: „Druga al-ternativa izgledanam prihvatljivi-ja”. U re čenicama kao „Postojijošnekoliko alternativa”, a pogotovu uspoju „jedina alternativa”, bolje jeupotrebitidrugu imenicu:moguć -nost, rešenje, izlaz,put, ili odskorapopularnianglicizamopcija.

    alva: v. h.

    Aljehin (uobi čajeno, mada je ruskiizgovor Alj ohin).

    am, ama/lija, amal, amam: v. h.

    Amazonka, dat. Amazonki(u grčkojmitologiji), s malim a u značenju,,ratoboma žena”.

    ambar, bolje nego hambar.

    ameri č ki: v. Indijanci.

    amino-kiselina, amino-grupa.

    amoralan znači „kome nedostzije ose-ćanje inoralti ;nijeisto što iiiemo-raian (poro čan, pokvaren).

    Amundsen, ne Amundzen.

    analgezija,czntilgeti/c;analgetički(necznalgezički).

    anali. Ova imenica ima samo mno-žinu;pogrešnoje ,,a1ial° uukrštenimre čima.

    analizirati i analizovati podjednakosu dobrioblici.

    Anč ica, Anč icin: v. -čica.

    Andaluzija, andaluski(bolje negoandaluziijski),Andalužanin,-anka(ne Andaluzij ac, -ijka).

    Andi, u Andima, ređe Ande, u Anda-ma; andski.

    anđelskii anđeoski.aneksija:glagolje anektirati.angažman:u prenosnomznačenju

    (politi čki, društvenia., a.piscai sl.)boljeje re ći angažovanostili anga-žovanje.

    Anglo-Amerikanci (=EngleziiAme-rikanci);anglo-amerirfkii anglo-amerikanski.SastavljenopisanjeAngloamerikanci,angloamerirški,-ikanskidopuštas ekadje značenje„Amerikanci engleskog porekla”.

    anglofon (koji govori engleski), boljenego anglofonski.Upfrankofon.

    Anglosaksonci, angloswksonski.Po-redosnovnogznačenja(nekadašnjistanovniciEngleske),kod nas i udrugim evropskimjezicima upo-trebljava se i u značenju „narodiengleskog jezika”.

    ansambl,gen. mn.ansambala.Antarktik, antarkti č ki.

    antedatirati i antidatirati (staviti ra-niji datumodpravog).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    7/211

    anti 10

    anti- s epišesastavljeno:antialkoho-ličar, antitalertat, antiistorijski itd.S crticomsamoispredimena(Anti--Diring) i ispredponovljenogpre-fiksa,npr. anti-antinuk/earci.

    Antihrist; s malim a u opštem zna-čenju,,bezbožnik,nevernik”.

    antivladin v. meda/vladin.

    Antoan (fr. Antoine), ne Antuan. V.-oa.

    Antoanet(a) (fr. Antoinette), Anto-nijeta (ital.Antonietta)i Antonela(ital. Antonella).Ne postoji imeAntoanela.

    Antonio, Antoniom, Antoniov (ne-ijem, -ijev): v. -io.

    Antverpen (amanski) iAnvers (fran-cuski) ravnopravnesu varijante,ma-daje kodnas prvaobičnija.

    ao i _ozv. SAŽETI sAMooLAs-Nici.

    -aocpogrešno,treba -alac (slušalac,gledalac,čitalac,poznavalac,pre-galac itd.; genitiv mn. slušalaca,gledalaca,čitalaca itd.)Up. -ioc.

    apendicitis, ne apendicit.

    APOSTROF se stavljaumestojednogili više izostavljenih slova: al , i1',j è l', 'oćt vi'š, gos'n, izvo ľte, itd.Ne stavlja se u re čima s , k, nek, u

    krnjim oblicimainfinitiva (radit,čitat, do ć ) i glagolskog priloga sa-dašnjeg(tražeć, znaju č), niti u sta-rinskimoblicimakao med(od me-

    du), nit (od niti),rad (od radi).Neupotrebljava se ni pri sažimanju sa-moglasnika(v. to). Vidi i: de; le.

    a priori (dve reči u latinskom;po PRsastavljeno, apriori), aprioran, ap-riornost, aprioristi č ki, apriorizam.Suprotno: a posteriori.

    apsces, ne apces.

    apscisa, ne apcisa.Apulija, pokrajinana jugoistokuIta-

    lije;ne treba kodnas upotrebljavatiital. oblik Pulje (Puglie).

    arabeska:kao groteska(v. to).Aragon, bolje nego Aragonija; ara-

    gonski.arbitar, arbitra (zloupotreblj ava se u

    sportskim izveštajima umestoobi č -nijeg ,,sudija”). Ne arbiteiç osimkao latinizam:P etronijeArbiter(rimskipisac),arbiterelegantiarzzni(izg. elegancijarum), naziv za ot-menog čoveka ili kicoša.

    ar č iti: bolje har č iti.

    Argonaut i argonaut: v. MITOLOŠ-KAIMENA.arhibiskup: pogrešnoum.nadbiskup

    (v. to); arhiepiskop(bez j jer jesloženare ); arhijerej, arhijerejski.

    arhiv i arhiva u zna čenju „zbirka do-kumenata”i odeljenjeustanove ukome se čuvaju službenispisi”;samoarhivkaonazivnaučne usta-nove ili ime stru čnog časopisa.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    8/211

    ll autarlii ja

    Arkanzas (Arkansas):u engleskomseizgovaraArkenso,ali je kod nasuobičajen izgovorArkanzas(kakavje nekadapostojaoi u SAD).

    Arkrik,arkffčkz .Arlekin ili Arlekino (lik iz ital. ko-

    medije); cirle/cinili harlekin(lakrdi-jaš).

    Armen itd.: v. J ermen.arterioskleroza.

    arteski (bunar), bolje nego arteš/ci;pogrešno je cirters/ci.

    artikl i artikal; gen. množineartika-la.

    artiljerija (ne artilerija), artiljerijski,cirtiljerac.

    asfalt,asfaltni,asfaltirati,asfalter,neasvaltitd.

    asimilirati i asimilovatipodjednakosu dobrioblici.

    aspekt: iz aspekta (ne čega), boljenegosa aspekta.

    Astek'(ne Actek); mn.Asteci (ne Ac-teki);astečki(ne asteški).astma, cistmati čan, astmati č ar

    asura, atar. v. li.

    atelje (m. roda), mn. ateljei.atentat. Nije dobro „pokušaj aten-

    tata”, jer sama reč atentat (od lat.atterztareno značenjepokušajubistva.

    Atina (grad); (Palada) Atena (bo-ginja).

    Atlantik, atlantski; Atlantski okean;

    Atlantski pakt (v. NATO).atmosfera, atmosferski, ne atmo-

    svera. atmosverski.

    atrijum i atrij.

    audio-: po analogiji sa radio, najbo-lje ga je pisati s crticom: audio--inređajj audio-kaseta, audio-vizu-elan itd.

    auditorij(um) zna či slušaonica ilislušalačkapublika.Nije dobropri-menjivatiovaj izraz na gledaocetelevizije ili sportskihpriredaba,umestopublika ili glealalište.

    Augzburg, augzbztrški(po novomPravopisu:po P 60 bilo je Aug-sburg).

    Australija: Australijanac, -ijanka,australijski, ređe Australac, -alka,australski.

    Austrougarska ili .fiustro-Ugars/ca

    (P ,u tački 49 f(l), dopuštaoba ob-lika,uz napomenuda je „logi čnijespojenopisanje”).Pridevje austro-ugarski, bez crtice; Austrougarskamonarhija, Austrougarskacare-\fina (s velikim A).

    autarhija. Već ina rečnika razlikujeautarhýu (samovladu, samovlaš će)odautarkije(privrednesamodovolj-nosti, nezavisnosti od uvoza tu đihproizvoda).Prva reč složenaje s

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    9/211

    aulo 12

    gr č im cirhein, ,,v1adati”, druga sgr č kim arkêin, „biti dovoljan”.

    auto:m. roda;množinaj e običnoauta(sr. rod),alije boljeupotrebitipunioblik automobili.

    auto-z piše se sastavljeno kad zna či,,sopstven”,„sam sebi”, npr. auto-biografija, autoportret, az/togol. Scrticom se pišeu značenju„automo-bilski”, npr. amo-trke,auto-delovi,auto-servis. Ipak, za reči koje seosećaju i izgovarajukaojedinstve-ne, npr. autoput, automehani č ar,autostop, autostopeffka), P dajeprednostspojenompisanju.

    AUTOMOBILSKE MARKE: v.

    MARKE.

    auto-moto: samos jednom crticom, uspojevimakao auto-moto klub,auto-moto .savez i sl. (veliko A kadje naziv određene organizacije).

    Avar i Avarin; mn. Avari.Avganistan,itd.: v. Afganístctn.avio-karte, avío-mehaní č ar, avio-

    -saobračcijitd.Unekimrečima, npr.aviootcz,czviopark,P propisuje sas-

    tavljeno pisanje, „zavisno od obje-dinjenostiakcentai značenja”.AVNOJ , AVNOJ -a i Avnoj, Avnoja;

    avnojski, bolje nego avnojei/.s/ci.azbestni.

    Azija: Azijac, Azijka, cizzjski(danas

    obi č nije) iAzijat, Azijatkinja, azi-jatski (obi čno s prizvukoin primi-tivnosti, varvarstva i 51.).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    10/211

    b: vidi v .Baas (arapskastranka):ne treba pi-

    sati BAAS, jer nije skraćenica.baba: baba Mica, ali baba-Mica,

    baba-Micinitd. (ili sve bez Crtice):v .CRTICAUZIMENA.

    Babaroga (ličnost iz bajke)i babaro-ga (kaozajednička imenica).

    babun: pogrešno sejavlja u prevodi-ina s engleskog(engl. baboon)umesto naše re či pavijan.

    bacil, ne bakcil.

    Bač kaPalanka,BačkaTopola,Bač koPetrovo Selo, ba čkopalana čkí,ba č kotopoiski.

    Bač voldne negoBakvold(v. to).badminton i bedminton; ne badmín-

    gton.

    Badnji dan; Badnjak (=Badnjí dan);badręjak(hrastovagrana).

    Bahama ili Bahame (ili Bahaniskaostrva), bolje nego Bahami. Up.Bermuda.

    Bajram; Kurban-bajram;Ramazan-ski bajram.

    baka, dat. baki.bakcil ne nego bacil.Baku, iz Bakua, u Bakuu.Bakvold, Art (Art Buchvvald): ne

    Bač vold,Buhvald.

    Balaton (ne Balatonj): može se upo-trebiti i naš naziv Blatno jezero(mađarsko ime takođe dolazi odslovenskereči blato).

    Balkansko poluostrvo.

    balsam, balsamovati (balsamíratz) ibalzam itd.

    Bangi (glavnigrad Centralnoafrič keRepublike);„Bangui” je francuskagra ja.

    Bangkok, bang/cočkí (ne bangkoškí,bankoški).

    banka, dat. banci, gen. mn. banaka.banknota.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    11/211

    Banjailiika 14

    Banjaluka (Banjaluke,Banjaluci),Banjalu č anin, -anka, banjalu č ki;danas retko Banja Luka (Banje

    Luke, Banjoj Luci), Banjolu č anin,-anka, banjolu č ki.

    BANJ E. P R razlikuje „Vrnja čka Ba-nja” (naselje) i „Vrnja čka banja”(banja); malim slovom „banjaKovilja č a” i sl.

    barijum i barzj;barijum-sulfatitd.Barimor (Barrymore),ne Barimur.barka, u barci, gen. mn. barki.Barnard (Christian Barnard), ne Bar- nar.

    barokomora.

    Barselonaje najtačnijatranskripcijaza šp. Barcelona.Barton, uobičajena transkripcijaza

    engl.Burton;tačnije bibilo Berton.Up. Tarner.

    Bask, Baski, ne Baskijac, Baskijci.

    Pridevbaskijskíj e rđavo skovan(v.-ijskí)alimunemazamene.Baskij-skí zaliv:pogrešnoum. Biskajskizaliv.

    Baš č aršija iBaš- čaršýa (u Sarajevu);s malim b u zna čenju „glavni trg”;baš č aršijski (spojeno).

    baš upravo pleonazam,treba samobaš ili samoupravo.

    bata: bata Đole, ali bata- Đoleta,bata-Đoletovitd. (ili svebezcrtice):v CRTICAUZIMENA

    .Bazedovljeva bolest, ne Bazedova.

    bazen je uobičajeno kodnas: pra-vilnije bi bilo basen (od fr. bassín),u svimznačenjima.

    bazuka,dat. bazu/fi(retkobazuci).BBC po moguć stvutreba pisati la-

    tinicom, kao engl. skra ćenicu (upadežima:BBC-ja,BBC-ju itd.) iliprema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi-

    -Sijaitd. Istovažii za naziveame-ričkili televizijskih mrežaNBC (En--Bi-Si),CNN(Si-En-En)itd.

    BCG: v .be-se-že.bdeti, ijek. baljeti; bdim, bdíš, oni

    bde; bdeo, bdela, ijek. bdío, bdje-la; bdenje, ijek. bcljenje: bde ć i;(pr0)bdevši, ijek. (prcübdjevsii.Dopuštenisu i oblici bdijem,bdýesši ,oni bdýu, bdiju ć i, bdýenje.

    Beč : instrumental Beč om; Beč anin,Bečankaili Beč lija,Beč lijka(Beč-lika).

    beduin(malob,jer nijenarodnost).beg: v. aga.

    begati (ijek. bjegatí)umesto bežati(bježatz)ne smatra se za knjiž. ob-lik.

    Bejsi,Kaunt(CountBasie),ne Bej-zi; Bejsi, Sirli ne nego Besi (v. to).

    Bejsinger (Kim Basinger), ne Bej-sindžer.

    bejzbol,boljenegobezbol (poP).b kh d ( i ) b k d

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    12/211

    15 bez da

    bekstvo, ne begstvo.

    Belakuća (u Vašingtonu).beleška, dat. belešci, gen. mn. be-

    ležaka, bolje nego beleški. Ijek.bilješkci.

    beleti s e , beleo s e , ijek. bijeljeti s e ,bijelio se, bijeljela se; beliti (činitibelim), belio, ijek. bijeliti, bijelio,bye/fla.v. _m i

    ben: v. el.beo: ijek. je bijel i (ređe) bio; kom-

    parativ bjel/'i (ne bjeliji).

    Berane, ž. rod množine: u Beranama.

    beriberi, lieriberýa (bolest).

    Berkšajr pogrešno: Berksliire se u

    EngleskojizgovaraBarkšir,u S ADBerkšir.Berlinski zid.

    Bermingem (Birininglzain), boljenegoBirmingem.

    Bermuda ili Bennude; P dopuštai m.oblik Bermudi, „kao Baleari i sl”.

    Bernard, Bertrand: u franctlskomkrajnje a ' je nemo (Bernar,Ber-tran), u engleskomse izgovara.(npr.Bertrand Riisxsell Bertrand Rasel).

    Berns(engl.Burns).Drugoje prezimeBauns (Barnesj.

    Bernstein kao nemačkoprezime izgo-vara se Bernštajn, kao ameri č koBernst jiiili Bernstin.

    besan, lJ -fizš iiji,najbešiiji.

    be-se-že,be-se-žeaili (po francuskom,samo latinicom)BCG,BCG-a.Up.BBC;DDT.

    Besi, Širli (Shirley Bassey),ne Bejsi.besprizoran znači samo „koji je bez

    nadzora,napušten”.Besmislenisuspojevi kao ,,besprizorna izjava”,„besprizorno ponašanje” i sl.

    bestraga (npr. idi bestraga, bestra-ga fi glava, bestraga daleko).Nekiput (npr. s glagolom oti ć i) ima go-tovo istuvrednostkao i bez traga.

    bestseler.

    Beti Dejvis(BetteDavis),ne Bet.bez-. U prefiksu bez-, z se uvek

    prilagođava sledećem suglasnikuilise stapa s njim: beskamatni, bes-težiiislfi, laescrarinslci,beshleban(ne„bezkamatni” itd.); beš č ulan,beščašće (ne ,,bez čulan”); besaclr-ža/an,be_subjekaislci,bestrastan (ne„bezsadržajan” itd.); bezemljaš,bezakoiiýe (ne „bezzemljaš”);

    beži/clan, beži č an, beživotan (ne„bezžu čaii” itd.); bešavan, bešzi-man (ne ,,bezša\ian”) itd.

    bezbednostan, -sna, -sn0; bezbedno-snasitziacija(ne ,,bezbedonosna”).

    'bezboli bejzbol.bez da, nedopušteliou knjiž.jeziku.

    „Ušaosamu avionbez da mi je ikopregledaoprtljag” - treba: a da miniko nijepregledaoprtljag.,,Otpu-tovali su bez da su utvrdili šta je

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    13/211

    bez da ljcg 16

    posredi”_ treba: ne utvrdivšištajeposredi.

    bez daljeg: bolje bez oklevanja, od-

    mah, .svakakoi sl.BEzLIČNIGLAGOLI:v.se.bezmalo (gotovo, umalo).

    bezna č ajan: v. zna čajan.

    bez obzira. Gramati č ari zahtevaju dase izme đu ovog izrazai rečenice ko-

    ja slediuvekumećena to, npr. „Bezobzira na to što je predlogzakas-nio...”, „Bez obzira na to da li seostali slažuili ne...”. U praksise ovona to vrlo često izostavlja zbog glo-maznosti.Up.s obziromna.

    bez sumnje.

    biatlon (bezj er je složenareč).Biblija (velikoB).bicikl, gen. mn. bicikala (bolje) ili

    biciklá.BiH (Bosna i Hercegovina).

    bih, bismo, biste u oblicimapogod-benog na č ina ne smeju se zamenji-va sa bi: ,,Daznam,rekaobih vam”;„Mi bismo hteli da udemo”; „Kadbiste čekali,pogrešilibiste

    Biha ć , biha ć ki; Biha ć anin,Biha ć an-ka, obi č nije negoBíšć anin, Biš ć an-ka.

    bij, bijmo, bijte, a isto i ubij, nabij,prebij, probij, pribij, zabij, odbij,razbij, izbij, itd. V. ZAPOVEDNINAČIN.

    bijel: v .beo.Bijeljina, ne Bjeljina.

    bijenale (izložba koja se održavasvake druge godine). M. roda, umnožini obi čno sr. roda (bijenalu).S velikim po č etnim slovom akoozna č ava odre đenu izložbu (npr.Bijenale u Veneciji).

    Bik Koji Sedi(indijanskipoglavica):boljeSedeć iBik, premaP .

    Bilbao,Bilbaoa,u Bilbaou(boljenegoBilbaa,Bilbau).

    Bileć a,u Bile ć i(ž. rod),bilećki;Bile-ćanin, -anka.

    bilion je hiljadu milijardi, ili milionmiliona;pod američkimuticajem

    često se pogrešnoupotrebljava ume-sto mil ijarda(hiljadumiliona).biloodvojeno:biloko, bilokakav,bilo

    gde, bilošta; bilozašta, bilos kim,itd.

    bio- sastavljeno: biodeterdžent, bio-hemija,biostanicaitd. Samozabio--bibliogra ja P dopušta i pisanjescrticorn,radiboljegrazdvajanjadvaprefiksa.

    Biograd na Moru.

    bioskobdžija (familijarno).Birmingem (Birminghanv), uobi č a-

    jeno:tačnije bi bilo Bermingem.bismo, biste: pogrešno ,,Mi bi mog-

    li”, „Da li bi hteli da do đete” i sl. V.bih.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    14/211

    17 BOJE

    bista: v. spomenik.bitisati, reč turskog porekla, prvobit-

    no j e zna čila ,,propasti,pro ć i” (oso-bito u izrazu biio i bitisaio), danasje definitivno primljena u zna čenju,,živeti, postojati, bivstvovati”.

    bitka, bici i bitki (v. -tka), gen. mn.bitaka; Kosovska bitka, bitka naKosovu (v. ISTORIJ SKI DOGA-ĐAJ I).

    Bitolj: v. Skoplje.Bjelovar, Bjelovarac, -arka.bjclji: v. beo.blagodariti, biagodaran, biagodar-

    iiiost, suvišni rusizmi pored našegzahvaliti, zahvaian, zahvalnost.

    blcdeti, bledeo,ij ek. biijecýeti, biije-

    dio, blijeclijela.Up. izbledeti.bledožut, bledozelen itd., uvek sas-

    tavljeno.

    Blekberil (Blackburn), ne Blekburn.

    Bliski istok, b/isifoisto čni.

    blizakfbliži, najbliži (u svimznače-njima); pogrešnoje u P R,,bliskiji”.

    blizu nijepogrešnou značenju ,,sko-ro,gotovo”(npr. Čekaojebiizz.:dvameseca).

    lllomba, lllonlbirati neknjiževno um.ploinlzia,p/omiiirati.

    bljesak (pored bhfjesazåf),b-Liesštav,bI/'eštati (pored iblzještati),bI/'esiizi-ti ijekavskisu oblici. Ekavskije

    samobiesak, bieštav, bieštati, bies-niiti.

    hodi-bilding, bodi-biider (ili samobilder).

    Bog,velikim slovomakoseodnosinahriš ćanskog (odn. jevrejskog, mus-limanskog) boga i ako ima osobineposebnog imena, npr. Upo č etkustvori Bog nebo i zemijzi.Malimslovom u uopštenom značenju(npr.njegova iozo ja zajiaravoje tra-ženje boga), u ustaljenimizrazimai uzrečicama (za ime boga, božepoinozi,ne dao bog, krade bogudarie itd), a pogotovuako seodno-sinapaganskobožanstvo(grčki bogmmi 51 . .v. ieožANsri/A;bažjz.

    bogami (ali boga ti, boga mu, bogavam itd.)

    bogme i bome.Bogojavljenje (praznik).Bogorodica: v. BOŽANlšTl/Iel.

    bogzna: bogzna kakav, bogzna gde,bogznašta itd.

    bojati se da... pogrešno,kao i nadatise da (v. to).

    bojazan, -zni, ne bojaznost (osim uzna čenju ,,bojažljivost”).

    BOJ E. Složeni pridevi pišu se sastav-ljeno ako ozna č avaju prelaznu ni-

    jansu, npr. piavozeien(na srediniizmeđu plavogi zelenog),beložut,.siivonzasiinastitd.;pišuseScrticornkad su boje odvojene, naporedne,

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    15/211

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    16/211

    19 BROJ EVI

    brejkdens.

    Breša (Brescia, Italija), ne Brešija.

    Bretanja, Bretonac, Bretonka, bre-tonski.

    brže-bolje i bržebolje(po P).brigadir i brigadist(a): obe re či znače

    „član radne brigade”. Pored toga,brigadir u stranim armij ama ozna-čava ili je označavalorazne ruko-vodeće činove, od podoficira dobrigadnoggenerala(tako i kodnasu nekadašnjojcmogorskojvojsci).Brigadist(a)s eu novijevremeupo-trebljava i za pripadniketeroristič-kih organizacija kao što su ital. Cr-vene brigade (Brigaterosse).

    brijati (se), brijem (se), oni (se) bri-ju; ne brijam itd.

    briljantan, ne brilijantan; brilijant,brilijantski (uobičajeno, madaje itu boljebriljant, briljantski).

    Brisel (Bruxelles),Brisela,u Brise-lu; ne Brisla, Brislu.

    Brižit (Brigitte) ili Brižita; Brižite,Brižiti itd. V. -e (FRANCUSKO).

    Brj us ne nego Brus (v. to); Brjusterne nego Bruster (Brewsfter).

    brojan s e možeupotrebitiiu smislumnogobrojan.Nekiputje i pogod-nije od ovog drugog prideva, naro-

    čito pri pore đenjima (sve brojniji,nianje brojan, ntýbrojnijr).

    BROJ EVI (pisanje). Prema Pra-vopisu,višečlanibrojevi(osnovnii

    redni) pišu se rastavljeno, npr. stočetvrdesetdevet, hiljadu šest stoti-na sedamdesetpeti itd.; tako i dvestotine, tri stotine, itd. do devetsto-tina(alisastavljeno složenicedves-ta, trista... devetsto i dvestoti, tri-stoti... devetstoti). Od ovog pravilapostoje dva izuzetka koje Pravopisne pominje, ali se mogu izvesti izpojedinih primera u PR 60. To su:(1) Sastavljeno se pišu redni broj eviu kojima je na drugom mestu brojstotine, hiljade ili miliona: šeststo-ti, _dvehiljaditi tromilioniti, stohi-ljaditi, dvestahiljaditi, stomilionitiitd. (2) Sastavljeno se piše i imeni-telj razlomka:dvadesetpetina (1/25;up.dvadesetpetina= 20/5),dve

    četrdesettrećine (2/43),itd.S crticomsepišu spojeviod dvereči koji označavajupribližnuvred-nost: pet-šest, troje- četvoro, dese-tak-dvadesetak, dan-dva, re č-dveitd. t

    v. izSLOŽENICEs BROJEM;C 1 F R E ;T AČK AUzC J F R E .

    BROJ EVI (promena).Osnovnibro-jevi odpet naviše nepromenlj ivi suu srpskohrvatskom.Brojevidva(ž.dive, ijek. dvije), tri, četiri još suzadržaliizvesnepadežne oblike,ito: za genitiv dvaju (m. i sr. rod),dveju, ijek. dvijučetiriju; za dativ, instrumental ilokativdva/na (m. i s r.rod), dve-ma, ijek. dtjemačetirima(zastareloje četirma).Pos-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    17/211

    BROJ EVI 20

    lepredlogas ei ovibrojevinajčešćeupotrebljavaju kao nepromenljivi,npr. između dve vatre, sa četiri prs-

    ta; kad nema predloga, u knjiž. je-ziku se preporu č uje promena popadežima,npr. odnosidveju ze-malj a , dogo vor dvaju predsedn ika,uz učešće triju fabrika (boljenego:odnosi dve zemlje itd.).

    Zbimi brojevi dvoje, troje, čet-voro,petoro itd. imalisu u starijemjeziku mnoštvorazli čitih padežnihoblika, ali se danas gotovo uvekupotrebljavajukao nepromenljivi(ženas troje dece i sl.).Donekle suse sa čuvali samo oblici genitivadvoga, troga i dativa dvoma, tro-ma (Od tog dvoga moramoneštoizabrati, Njima troma nisu daliništai sl.);u množinisejoš upotreb-ljava srednji roddvoja, troja, četvo-ra itd. (dvoja kola, četvora vrata isl.).

    BROJ EVI (slaganje s imenicom iglagolom).Uzbrojeves ajedan na

    kraju,imenicai glagols e upotreb-ljavajuu jednini:„J aviose tridesetjedan kandidat”, „Prošla je sto jed-na godina”.Uz brojeve dva, tri,četiri i sve složenebrojeve sa 2, 3,ili 4 na kraju, imenicai glagolsu uobliku dvoj ine:„J avila su se trideset

    tri kandidata”, „Prošle su sto dvegodine”, ,,Spaslasu se 54 čoveka”.Uz brojeve odpet pa navišeglagolje u srednjem rodu, a imenica u ge-nitivu množine: „J avilo se trideset

    sedam kandidata”, „Spaslo se 55ljudi”. Nije pogrešnoni ako segla-gol u rodu i brojuslaže s a subjek-

    tom: ,,Tihpetgodina brzo j e prošlo”ili ,,... brzo su prošle”, „Primljenoje svih 29 pripravnika” ili „Prim-ljeni su svih29pripravnika”.

    Uzbrojne imenicena -ica upo-trebljava se imenica u genitivumnožine (trojica ljudi, pismo čet-voricistudenata) odnosnogenitivzbirne imenice(šestoricabraće);glagolje u oblikudvojineili mno-žine m. roda:Iz naše čete ostala sudvojicaili ...ostalisu dvojica.

    Uz zbirne brojeve dvoje, troje,četvoro, itd. glagolje u srednjemrodu:došloje njihpetoro. Za oblikimenicev. sledeću odrednicu.

    BROJ EVI (zbimi).Brojneimenicena-ica (dvojica,trojica itd.) upotre-bljavaju s e samo za muškarce:dvojica ljudi, četvorica braće, vaspetorica, bilo ili je desetorica.

    Oblici dvoje, troje, četvoro, pe-

    toro itd. upotrebljavajuse danasuglavnomu tri slučaja: (1)za skupmuškaracai žena, npr. dvoje su-pružnika, četvoro bra će i sestara,desetoromladić ai devojaka,upo-rodicinasje bilodvadesettroje;(2)uz zbime imenice, npr. troje dece,

    petoro jagnjadi, sedmoro gospode,četvoro braće (pored sedmoricagospode,četvoricabraće, v. gore);(3) uz imenice koje imaju samomnožinu,ukomslučajusebrojobič-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    18/211

    21 burleska

    no slaže s imenicompo završetku:dvoja vrata, troje nia/faze,sedmo-ra kola.V. i prethodneodrednice.

    brojilac (ne brojioc), mn. brojioci,brojilaca.

    brojka (dat. brojci, gen. mn. brojki)znači cifra;ne treba je upotreblja-vati umesto broj (pogrešnoje npr.„Inflacija se meri trocifrenim broj-kama”,treba: trocifrenimbrojevi-ma). i

    bronhitis, ne bronhit.

    broving, brovning (vrsta pištolja)pogrešno um. brauning.

    bruka, dat. bruci.

    Bruklin (Brooklyrt),bruklinski: nebruklinšlci.

    Brus (Bruce), Bruster (Brewster), neBrj us, Brjuster.

    bruto: bruto težina, bruto dohodakisl. (bez crtice prema P ,pogotovu uviše laniin izrazima kao brutoregistatrslcatona). V. CRTICA4.

    brže-liolj e .

    bubamara.

    bubašvalia.Bubka (Sergej):po P ,tačka 76 f (2),

    pravilnijeje Bupka.Buč er (engl. Butcher),Buč (Butch):

    ne Ba č er, Ba č .

    BUDUĆE VREME(rum)pišesesastavljenood glagolana -ti (npr.

    radiću, pašću), a odvojenood gla-golana-ći (naći ću, reći ću,pomoćiću).Hrvatskoodvojenopisanje(ra-

    dit ću,pastću) čistoje grafičkava-rijanta,jer je izgovori u tomslučajuradiću, pašću.

    budi bogs nama(odvojeno,poP boljenego budi-bog-s-nama), ne budi-boksnattia.

    budzašto.

    BuenosAjres (šp. BuenosAires),s aj, bolje nego s a i; pridev buenos-ajreskí.

    bugivugi (sastavljeno),bugitiugýa,mn. bugivugUi.

    Bugojno,bugojanski,Bugojanac,-an-ka.

    buka, dat. buci.

    Bukurešt, bukureški i bukureštanski,Bukureštanac, -anka.

    bulevar: stanujemna bulevaru,dola-zim sa bulevara, ne u bulevaru, izbu/evara.

    bulka, dat. bulci.

    bungalov,bungalova.Oblici bunga-lo i bangalo,koji senalazepo reč-nicima,nikadas e nisu upotreblja-valiu praksi.

    Bunjevac,Bunjevka,dat. -vki;bunje-

    vački.buregdžija, buregdžijlski,buregdži-

    nica.burleska: kaogroteska(v. to).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    19/211

    buržujski

    buržujski i buržoaskí.Bušman (ne Bušmanin).

    butan-gas.

    22

    buter, purer Qmrera) i danas retkoputar Qmtra)jednako su dobri obli-ci (pored domaćeg znasfac'i znas-10).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    20/211

    c latinsko: v. LATINSKA IMENA.

    -ca. Pri izvornom pisanju imena iz la-tinice kao Tosca, Peirarca, prematački 101b Pravopisa,u promenitreba c zameniti sa k: Toske,Petrar-kin, Salamanku itd.

    -ca i -cija: v. -nca i -ncija

    Carsko selo (u Rusiji), bolje negoCars/cajeSelo(čl. 157b Pravopisa).

    Cavta t, cavtaiski, Cavta ć anin,Cavta-ćanka (ređe Cavtajka).

    CBS: v. Si-Bi-Es.

    cece-muva (Cece-maha,Cece-mu-šica).

    cediljka, dat. cediijki, gen. mn.cedilj-ki i cedi/jaka.

    celo- sastavljeno u složenicama: ce-lobroja łz, celove černji itd.

    celo vreme: bolje sve vreme.

    cenkati se i cenjkati se: oba oblikasu u upotrebiu knjiž.jeziku,madapriručniciobičnodajuprednostob-liku sa n.

    centarje reč kojas e zloupotrebljavau nazivima ustanova: „obrazovnicentar” umesto škola, ,,klini čko--bolni čki centar” umesto bolnica,„tržni centar” kao naziv za ve ćuprodavnicu, „centar za zbrinj avanjedece” umesto de č ji dom itd. Uvek

    je boljeupotrebitispecifičan nazivpojedineustanove.Umesto,,nase-ljeni centar” dovoljno je re ći nase-lje.

    centimetar, bolje nego santimetar:pogrešnoje cantimetar.Skrać[email protected] m(beztačke ; v.S K R A E A U C E

    MERA).Centralnoafri č ka Republika.

    Cesarec, Cesarca, Cesarč ev.

    Cetinje: uobičajenojena Cetinju,saCetínja,ali s e dopuštai u Cetinju,iz Cetinja.

    Cezar. Kadaje francuskoime(César)treba ga transkribovati prema izgo-voru Sèzãr,Sezára.

    CIA; v. sKRACEN1CENA-a

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    21/211

    Cicaiiiacai

    cicamaca. civilizacijski (i civilizacioni) zna čicifra je samo pojedinačni znak za

    pisanje brojeva (0, l itd. do 9).

    Pogrešnisu stoga izrazi kao ,,astro-nomskecifre”, „Zabeležena je cifraod dvadesethiljadaposetilaca”i sl.,gde treba reći broj, odnosnoiznos,sivom,koli čina i sl.

    CIFRE (pisanje). U sastavurečenice,manje brojeve (pogotovuone do

    deset)nijepoželjnopisaticifrom:ne,,Dolazioje 8 puta” nego ,,Dolazioje osamputa”. Nije uobi č ajeno po-činjati rečenicu cifrom:umesto„46ljudi je podnelo prijave”, ,,l972.godines eupisaona fakultet”boljeje ,,Četrdeset šest 1judi...”, „Godine1972.se upisao...”. Ne treba mešaticifre i slova u istom broju: ne ,,l 15hiljada” nego ili ,,l 15.000” ili ,,stopetnaesthiljada”.Približni brojevikao ,,dvanaestak”, „sto pedesetak”moraju se pisati slovima, ne ,,l2--ak”, ,,l50-tak” i slično. Vidi i:T AČK AUz CIFRE;NULA;DA-TUMI.

    Ciganin: v .IMENANARODA.cigla:gen. mn. ciga/a.cijankalijum i cijankalij.cikcak (sastavljeno),cikcaklinija,

    cikca/ckretanje i sl. (crticaneoba-vezna: v. CRTICA 7).

    cilindar, cilindra, ne cilinder.cirada i cerada (obliksa e bliži je

    originalu).

    ,,koji se odnosi na civilizaeiju”uopšte; ne valja ga upotrebljavati

    namesto civilizovan ili kulturan(,,civilizacijskoponašanje”i sl.).CNN: v. Si-Eii-En.

    Cres, creslri, Crešanin, Crešanka.

    crknut (pogrešno): v. TRPNI PRI-DEV

    crkva,gen. mn. crkava(ne crkvi).CRKVE. Zvani č ni nazivi crkava i

    verskihorganizacijapišusevelikimpočetnimslovomprvereči (Srpskapravoslavna crkva, .Katoli čka crk-va, lslamska vjeirska zajednica),nezvanični malim (protestantska

    crkva).Nazivihramovai manasti-ra pišu s e malim slovom (cr/cvasvetog Marka,katedrala u Mila-nu), ali samo ime velikim (SvetiNaum, Đurdevi .sti1povi).V. sveti;USTANOVE.

    crmpurast (sa m, prema P 60 i

    re čniku Matice srpske).Vidi: n.crnac, crnkii ęja, crn če (uvek malim

    slovom,kao i belac, crvenokožac).V. IMENANARODA.

    Crna Gora; Crna gora (ime nekoli-ko planina i visoravni).

    Crni kontinent (Afrika): velikim slo-vom prve re či. Up. Novi svet.

    crno-beo, crno-crven itd. (s crticomzakombinacijedvejuboja;spojenocrnosiv- nijansa).P dopuštai spo-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    22/211

    25 CRTlCA

    jeno pisanje u ustaljenim izrazimakao crnobeli lm, crnobeli televi-zor. V. BOJ E.

    crno-žuta (crnožuta) monarhija=Austrougarska).

    crpsti, crpein, onicrpzi; crpu ć i; cr-pao, crpla; crpen. Dopušta se icrpiti, crpi/n, oni crpe; crpe ći; cr-pio, crpila; crpljen.

    CRTA (povlaka)imadvojakuupotre-bu:kaoznakinterpunkcijeikaopra-vopisni znak. U prvom slučajuoznačavapauzu(npr.:,,Svej e dobropo č elo, a sad- vidiš i sam”), izdva-ja umetnutedelove rečenice (,,Podcrkvom je bar se tako pri č a za-kopanoblago”),uvodineštoneoče-kivano (,,Otr ča na blagajnu, a kadtamo- mrak”),zamenjujepredikatu naslovima (,,Zvezda i Partizan domaćini turnira”), uvodi objaš-nj enje zna čenja (,,lat. mobi/is pokretan”)ili bližeodređenje teme(,,Fudbal pravila igre”) i označavapočetak i kraj direktnoggovora udijete/znae(_Menečekate?_ upitaVera). Može poslužiti (kaou ovomprimeru)i za odvajanjeposlednjere čenice ili grupe re čenica u okvirupasusa.

    Ko pravopisni znak, crta imaznačenje ,,do ”, npr. 10-12 metara,45-50 stepeni, Frederik Šopen(1810-1849); tako đe ozna č avavezuizmeđu dva ili višeimena,npr.put Beograd--Sarajeiwo--Mostar;

    Iljf-Petrov, razgovori na relacijiS AD-Egipat-Izrael. Unačelu,crtakao znak interpunkcijeodvaja s e

    belinama, a kao pravopisni znakpišese bez razmaka,osim u slu čajukad sujedanili oba izrazakojecrtapovezuje više člani: zitaknfzicaPar-tizan Kvins park rendžeirš, IvoAndrić (1O .1X1892- 13. III 1975).U nekim oznakama naporednihveza, kao rubrika izgubljenonađeno, akcija selo-grad, paktNerna č kci-Italija /apan sl., Pdopušta pisanje i s belinama i beznjih.

    Citu treba razlikovatiod crtice:u našoj štampi redovno s e srećupogrešni oblici kao Baš Čaršija,

    kad~ tad i sl. umestoBaš-Čaršija,kad-tad. U izrazimatipa hoćeš-nećeš piše se crtica, ali ako su imsastavni delovi više člani, P P zah-teva upotrebu cite s razmakom: idimi dodi mi, drž ne daj (ili bezikakvogznaka: hteo ne hteo itd.),dvadeset-trideset ali dvadeset pet~ trideset itd.

    V. slede ću odrednicu; v. i od;iznfieđu; NADIMCI.

    crtanka, dat. crtanki i crtanci, gen.mn. crtanki.

    CRTICA (u štamparstvu nazvana i

    divizili tire),za razlikuodcite, nijeznak interpunkcije nego samo pra-vopisni znak; upotrebljava s e upolusloženicamaili za razgrani-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    23/211

    CRTICA 26

    čavanje delovareči. Pišese uvekbezrazmaka.Pje doneklesmanjio upo-trebu crtice u odnosuna Pravopis iz

    1960.(l) Ostajei daljeupotrebacrticeu složenim pridevima (v. to), u dvos-trukim prezimenima (v. to), poslecifre u složenicama(v.SLOŽENICES BROJ EM), ispred nastavka upromeni slovnih skra ćenica, npr.

    članice MMF-a, z iŽTP-u, i pri ras-tavljanjureči na krajureda (v. to).Za upotrebu crtice uz imena v.sledeću odrednicu.

    (2) Crtica se piše u simetri čnimspojevima (od dve re či iste vrstekoje se uzajamno odre đuju) kaotnarlrsizam-len/inizam, kako-tako,tamo-arno, brže-bolje, navrat--nanos, povuci-potegni, rekla-ka-zala, hoćeš-nećeš itd. (ali: idi mdo đ i mi, v. CRTA)i u približnimoznakama kao deset-petnaest, go-dinu-dve.Nepišes eu izrazimakaočovek žaba, slikar amater, jer tudruga reč odre đuje prvu.

    (3) U spojevima dveju imenica odkojih prva,nepromenljiva,određujedrugu, crtica se zadržavau tradicio-nalnimizrazimakao.sponzen-pločci,rak-rana, klin- čorba, žar-ptica,uzor-majka, ćeten-alva, pa i u

    novijim ukoliko predstavljaju poj-rnovnujedinicu,kaoks-ideja,fri--šop, dalaj-lama,general-pukov-nik, mas-medij,kvarc-lampa.Tuspadajuinazivihemijskihjedinjenja

    (v. to). Tamogde nijeu pitanjuus-talj eni izraz,negopovremeni susretdvejuimenicakojes emogunaći i udrugim kombinacijama, crtica nijeobavezna: džez koncert, rok peva č ,pop zvezda, taksi stanica, indigokopija, šzind roman, žiro ra čun,kolor fotografija, dizel lokomotiva,bantam kategorija, „Sava” centar,Orijentekspres itd.

    (4) Pisanjebez crticepreporu čujesekadje ispredimenicenepromen-ljiva reč stranogporekla,pridevskogili priloškog zna čenja, npr. solota čka, bruto težina, neto zarada,ekspres kafa, instantčorba, galavečera itd.

    (5) Ako je na prvom mestu slo-vo, crtica se piše,npr. H-bomba. g--žica, ali nije obavezna uz imenaslova (alfa čestica, gama zraci) nitiuz skraćenice (PEN klub, LP plo-ča).

    (6) Netreba pisaticrticukadadveili višenepromenljivihreči određujuimenicu(popi rokmuzika)niti kadista reč određujedve ili višeimeni-ca (folk peva č i i peva č ice).

    (7) Akoprvi element složeniceveć sadrži crticu, ne treba pisati idrugu: ce-mol akord, cl/'uti-_fii šop.Iz sličnih razlogaP preporučujeda

    se pišu sastavljeno cikcak, ping-pong,dumdum,longplejitd. (zbogsloženih izrazakao cikcak(-)lifzijct,pingpong(-)turnir i 51.).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    24/211

    27 cvilcti

    Za spojeve s elementima amo,moro,fofo, kino,radio, video,mini,maksi v. te re či.

    CRTICA UZ IMENA. Kad ličnomimenu prethodi titula, nadimak,oznaka srodstva ili zanimanja, ikadaje taj prethodnideo nepromen-ljiv, P 60 je zahtevao da s e crticapiše u svimpadežimaosimnomi-nativa: kuma Mica ali od kuma-

    -Mice, Či č aiija ali sa Č i č a-Iiijom,i tako isto Hajduk- Veljka, Zmaj--J ovi, baba-Rzlžoitd.; jednako i uprisvojnompridevu (nzajstor-De-_janoų kzuna-Micin).PremanovomPravopisu citica je neobavezna,a netreba je nikada pisati akoj e prva reč

    samaposebinepromenljiva(tj:ako

    uopštenemaoblikaza drugepadeže,što bivakodtitulastranogporekla):kir J anju, hadži J ovana, efendiMifin, s don Perom,ofra Brni, serDžozefeitd. V. don,fra, ser.

    Kadaje nepromenljivoimenapr-vom mestua titula na drugom, crti-ca se piše u svim padežima: Smaii-

    -aga,odSinaiZ-age,Feruz-pašaitd.(v. aga).V. i: D VOSTRUKAIMENA;

    D VOSTRUKAPREZIMENA.Crvena armija, crvenoarmejac, -ej-

    ski.crveneti se, crveneose, ijek. crvenjefi

    se, cirveniose, ervenjela se. Oblikcrveniti, „činiti crvenim”, danas jegotovo potpunoizašaoizupotrebe.V. -iti

    crvenokožac,ervenokošea(maloc).V. IMENANARODA.

    crvenosmeđ, crvenožut(nijanse);cr-veno-žzzt(kombinacijadvejuboja);crveno-plavo-belazastava.

    curiti, curio, curi će, ne cureti itd.

    cvileti, cvileo, ijek. cviijeti, cvilio,evil/ela: ne cviliti.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    25/211

    č i ć: V. -ícĹ kao i pojedine re či. U ita-lijanskim i španskimimenimatre-ba uvek pisati č a ne ć: Celini, Ceza-re, Celentano, Cine č ita, de Ami č is,Puč ini, Feli č e, Beatri č e, Vič enca,Vespu č i, la Feni č e, Pa č ino itd.;Mač ado, Man č a, S anč o, Kon č ita,Kama č o, Eč everi a itd. V. ËJ APAN-S KAIMENA.

    Čaadajev: v. aa.čačanka (rakija), dat. čačankz' i

    čačancí.

    čajanka, dat. čajanki i čajanci, gen.

    mn. čajanki.Čajavec, Čajavca, Čajavč ev.Čakovec, u Čakovcu; čakava čki.čak štaviše,pleonazam:treba samo

    čak ili samo štaviše.čar (draž,privlačnost);ćar (dobit).č

    arka, dat.čarci, gen. mn. čarki.čaršav, ne čaršaf

    čarter: čarter aranžman, čarter letitd. (crticanijeobavezna:v .CRT1-CA3).

    ČASOPISI;v.J M E N Ausro V A .čaura, iš čaurítí se, uč auríti se, za ča-

    uriti se, obi č nije nego čahura itd.V. h.

    čavka, dat. čavki (obi čnije negočavci,kako je u PR),gen. mn. čavki;čav čzji i čavcvji.

    čelo: v. na čelu.Čelsi (Chelsea),ne Čelzi.čemer (otrov), ćemer (pojas za no-

    vac).Černobilj (neČernobil),Černobil/ski.čestitka, dat. čestitki, običnije nego

    rjfesticí; gen. mn. čestita/ca i čestit-lrí. V. -tka

    često puta pogrešno, treba mnogoputa, dostaputa, višeputa, iličesta.

    Češir( C h e s h z fęi, neČešajf.Češka;ČeškaRepublika (ovodrugo

    samou zvani čnom opho đenj u).četiri, četiriju itd.: v. BROJ EVI (pro-

    mena).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    26/211

    29

    četiristo, četiri stotine, četiristoti; če-tiri hiljade, četirihi aditi.

    četvorka, dat. četvorci ičetvorki, gen.mn. četvorki i četvoro/ca.

    Četvoro, četvorica itd.: v. BROJ EVI(zbirni).

    četvorodupli pogrešno um. četvoros-triiki.V. trodup/i.

    četvoroiposobni, četvoroiposatni,

    četvoroipogodišrg/'iitd.četvoro-petoro.

    četvrtfinale: sr. roda, češće negomuškog. V.jinaie.

    Čezare (ital.Cesare),ne Ćezare;nag-lasakjena prvomslogu.

    -čica. Prisvojni pridev od imenica na-ica završava se na -ičin (Miličin isl.), ali od tog pravila, radi blago-zvu čnosti, P (ta čka 85 c) izuzeo jeimenice na -čica. Otuda će bitideifoj iein, An icin, peva icin,

    kroja čicin, č i čicin itd.

    ëičaz kao @ fi/z a(v. m), Či č anijzi(Stanojević: svelikimČjeije stalnideo nadirnka).

    IVOčl lca, č i č icin: v. -čica.

    č iji god (bilo č iji), č ijigod (ne čiji).

    č ika: čika Ali/an, či/cia-Å/Ii/arze,ciilca-

    -jlíilaizov itd. (ili sve bez citice: v.CRTICAUZIAíEÅT/l).Č ileanac (stanovnik Čilea); či/eanac

    (učesnik svetskog fudbalskogpr-venstva u Č ileu).

    čučećke

    č ileti: kao iš čiieti (v. to).Čilipi,neĆiiipi.Č ine č ita (ital. Cinecittà), ne Ć ine ć ita.

    č inilac, ne č inioc; mn. č inioci, č ini-laca.

    čipka,dat, čipki(običnije negočipci,kakoje u P R60, gen. mn. čipakaičipki.

    č istiji, naj č istiji, ne čiš ći, naj č iš ć i.

    čistoća u materijalnomsmislu(kuće,odela i sl.), čistota u duhovnom(osećanja, jezika, obi č aja itd.).

    čitaća proba (u pozorištu),ne čita-ju a. '

    čitalac (ne čitaoc); mn. čitaoci, č ita-

    laca.čitanka,dat. čitanci,gen. mn.čitanki.č itulja je cela rubrika posmrtnih ogla-

    sa, ili spisakumrlih: um. „Dali smočitulju u novinama”boljeje „Dalismoposmrtni oglas”.

    Č ivava (Chihuahua), saveznadržavau Meksiku;čivava(vrstapsa).

    Č ivitavekija (Civitavecchia),boljenego -kja prema P ;ne Civitavekija.

    ČLAN u stranim imenima: v. NASLO-VI.

    čoha (dat. čohi) ičoja; čohan ičojan.

    čovečji (bolje)i čovečiji.čovek žaba (bez crtice: v. CRTICA

    2).čučećke i čučećki.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    27/211

    čudi mc 30

    čudi me (nešto), to gaje čudilo, zarvas to čudi? i sl. Stariji j ezikoslov-ci osudivalisu prelaznuupotrebuglagola čuditi kao germanizam,zahtevaju ći da se kaže samočudimse, čudio se tome, zar se tomečudite? itd. Ovazabranauglavnomje ostalabez dejstva,jer seizgubiloizvidada gotovosviglagolisličnogznačenja imaju i povratni i prelazni

    oblik:začudiosamse izačudilome

    je, izrzenadiosamsei iznenadilomeje, zaprepastiosam se i zaprepas-tilo meje, 1td.V. radujeme.

    čudovištan (bolje; P dopušta i čudo-višan),čudovišna, -šno

    čuka, dat. čuki.čukunbaba, čukundeda, čukzmunuk

    (boljenego šukzrnbabaitd.).čvoruga,dat. čvoruzi.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    28/211

    ć: za reči s a ć vidi i pod č.Čaba, ići (kao) na ćabu (veliko C

    samokad označava hram u Meki).

    Ćano (Ciano):uobičajeno kod nas,mada bi pravilnatranskripcijabilaČano.

    ćao (ital. ciao):uobičajeno kod nas,madabi pravilnobilo čao.

    će je enklitika (kao ije, v. to) i stogane srne doćina početakakcenatskeceline: „Novi eksperimenti, rečenoje ovde, će samo potvrditi ono štos e već znalo”- treba: Novi ekspe-rimenti, rečeno je ovde, samo ćepotvrditi...

    Ćele-kula.

    Čelentanone negoČelentano(Ce1erz-rano): v. č.

    ćer ne nego kr i, ćerka ili kćerka.

    ćerka je davnašnjinarodni oblik,zabeleženi kod Vuka, bezrazložnoizostavljeniz PR 60, koji beležisamo kćerka. Dativ glasi ćerkí i

    ćerci, gen. mn. ćerki, prisvojnipridev ćerkin; diminutivćerkica ićer čica.

    ćeten-alva (i ćeten-halva), ne ćetenaalva.

    ćevap, ćevabdžzja, ćevabdžzjski,ćevabdžinica.

    -ćiz v . GLAGOLSKIPRILOG5.4-DAŠNJI.

    ćiiipi nenegoČiiipi.ć irilometodski i ćirilometodíjevski.ć ivot i kivot.

    -ćki, nikad -ćskif mladi ć ki, pfenæićki,nikšićki,gospićki,pećkz'itd.

    ćorsokak.

    u;v.B U DU C EV R E M E .ćulbastija i đulbastýcz.ćurka, dat. ćurki (premaPRi ćurci),

    gen. mn. ćuraka i ćurki.ćuška, dat. ćušci, gen. mn. ćušaka i

    ćuški.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    29/211

    d ispredbezvučnihsuglasnikaprelaziu t: otkad, otpadak, potceniti,natčovek, othraniti, prethodni itd.Ostajeneizmenjeno samoispredsiš: sredstvo, odsek, predsednik,podšišati, odšetati. U promeniimenica,ispredc i č, d se gubi:su-dac suca, suče, predak preci;odstupanja od ovog pravila mo-gućna su kodnekihređih imena(uP je navedenorusko prezime Gud-cov, a u P 60 Kad č i ć ,Zabrdac ~Zabrdca i Brgudac- Brgudca).V.Gradac.

    d' i da u romanskimprezimenima:v.de.

    da i što. Najopštije uzeto, razlikaizmeđu ovihdvajuveznikaje u tomešto da uvodi radnju o kojoj se tekgovori, za kojom se teži ili koja bise mogla dogoditi, a š to - onu kojas euzimakaogotovačinjenica.Otu-da će se upotrebitišto (a ne da) urečenicama kao ,,Radujemos e štoje sve u redu”, „Razumljivo je što

    s ena odgovormoračekati”,„Kakoobjašnjavate štovas nisupozvali? ”,„Š tetaje štopredlognisupodržaliilekari”, „Roba ne samošto leži negosei kvari”. Naprotiv,u slučajevimakad re čenica ispred veznika možeimati značenje govorenja ili miš-ljenja,moguć anje i jedan i drugiveznik,prematomeda li serečenicaposle veznikashvata kao iskaz ilikao uzrok: ,,Opomenite ga da kas-ni” =upozoritega da kasni),,,Opo-menite ga što kasni”(=on kasni, izbog toga treba da ga opomenete);

    ,,ZamerajuFrancuskojda je izdalasaveznike”(tvrde da je izdala),„Zameraju Francuskoj što je izdalasaveznike” (zbog toga što je izda-la). Ipak,u današnjemjeziku svejejača težnjaka upotrebida iuz poje-dine oblikekoji izražavajustvarnostanje, pa se odnos ovih veznikamora posmatratielastičnije.Reč e-nice,,Činjenicada je romanzabra-njivan samo potvr đuje njegovuvrednost”, ,, Čudno je da to nismo

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    30/211

    33 dati

    ranije primetili”, „Dobro je da siostao živ” (mada bi i u njima biloprikladniješto) više s e ne osećajukao pogrešne.

    dabome i dabogme.

    dača (vila,letnjikovacu Rusiji);daća(gozba u čast pokojnika).

    dahtati: sasvim je Liobičajena prome-na dahćenz, dahćeš, oni clahću

    (madaPR60beležisamo dašćem).-dak: v. -talc

    Dakar (prestonicaSenegala),Daka-ra, u Dakaru; ne Dakra, Dakru.

    dalaj-lama (malim slovom,v. TI-TULE); pan č en-lama.

    Daleki istok, dalekoisto č ni.daleko. Upotrebu ovog priloga uz

    komparativ i superlativ (dalekolakše, daleko bolji, daleko najpo-godnijzj bezrazložno su osu đ ivaliponekipuristi,tražeći da s ezamenisa mnogo, znatno ili kudikamo

    (samoovajposlednjiprilog mogućje uzsuperlativ).Dales (Dul/es,prezime:pogrešnoje

    u PR60 Dals).da li; skraćeno da l _Dalmatinac, Dalmatinka. (dat. Dal-

    matinki);dalmatinac(pas).dalj ni i claljnji; do daljeg, bolje negodo daljnjeg.

    damping, ne ciefnping;dampinški.

    dan. Kadase gen. mn. daná dodajeimenicama nedelja, mesec, godina,pridevili zamenicatrebalo bida s eslažu s prvom imenicom:svakimesecdana, poslednji mesecdana,celu nedelju dana, poslednjugo-dinu dana itd. pravilnije je negosvakih,poslednjihitd.

    Za naziveDan Republikei sl., kao iza promenuoblikaĐur đevdansl.,vidi PRAZNICI.

    danas-sutra.

    danas ujutru, danas uveče pogrešno,treba: jutros, večeras.

    dan-danas;dan-clanjí.dan i no ć ili dan-i-no ć (biljka).D'Anuncio (Düínnunzio), s D'Anun-

    ciom, D'Anunciov (ne D'Anun-cijem,D'Anuncijev);pridevclanun-cijanski ili danunciovski; Danun-cijada(romanV. CaraEmina).

    darivalac i darovalac(ne -aoc),mn.darivaoci (daro vaoci), darivalaca(darovalaca); takođe darodavac.

    darmar.

    Dartmut (Dartmouth): v. Plimut.

    daska, dat. dasci.

    dašto-mi-ti-dašto (prema P 60), ili

    odvojeno, bezcrtica

    (tako u rečnikuMaticesrpske).

    dati: pored dam, daš,onidajudopuš-taju se i narodskioblici dadem,dadeš, oni dada i dadnem,dadneš,

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    31/211

    DATUMI 34

    oni dadnu. Aorist: dah, oni daše ilidadoh, oni dadoše.

    DATUMI. Pri pisanju ciframa moguse sva tri broja označiti arapskimciframa s ta čkom, ili se mesecoznačava rimskim brojem bez tačke:4. 10. 1957. ili 4. X 1957. Nijeneophodnoizaposlednjegbrojado-davati re č „godine” ili ,,god.”.Pisanjenule ispredjednocifrenog

    broja, npr. 07. 03. 1982.nijepreporučljivoizvantehničkih tek-stova i poslovne korespondencije.

    Između imena mesta i datumauvek se piše zarez, npr.: Vršac,25.VII 1971.

    J ugoslovenskimimeđ unarodnim

    standardompropisanj e

    redosledgo-dina - mesec » dan, npr. 19970625.Takavnačin pisanjaprimenjujese u tehni čkoj dokumentaciji, kom-pjuterskimizvodimai sl.,alinijepo-godanza upotrebuu običnomtek-stu.

    davalac (ne davaoc), mn. davaoci,davalaca.

    davni: pazitida s ene upotrebljavazarelativno blisku prošlost, čemu jesklon novinarski jezik (,,J ošdavne1984.godine re čenoje...” i sl.)

    davnoprošli (gramati čki termin: dav-

    noproš/o vreme).

    com,budući da se izgovarapo en-gleskom. Up. BBC.

    de, da, d', fon, van i slični predloziustranimprezimenimapišusemalimslovom kad prethodi još neko ime:Šarlde 601 (charzes d e Gazi /ze) ,Kalderon de la Barka(Ca1dero'n deZ aBorca), Žiskar d'Esten (Giscardd'Estaing), Leonardo da Vin č i(Le-onardo da l/znci),Verner fon Braun

    (Wernhervon Braun),Ludvig vanBetoven (Ludwig van Beethoven).Ako se upotrebljava samoprezime,ondapremaP treba pisativelikoslo-vo: DeGol,Van Gogitd.

    Francuskode transkribujemo kaode (ne d): Tur de Frans (Tour de

    France),Ferdinande Sosir (Ferdi-nand de Saussure).D sa apostrofomdolazi samoispredvokala (D'Alam-ber DZ/llembert), kao i u ita-lijanskom (D'Anuncio DĹ /lnnun-zio).

    U španskomi portugalskomovipredlozinečinedeoprezimena:otu-da je bolje Faijine kompozicije,Gamino putovanje, nego De Falji-ne, Da Gamino.

    Ugeografskimimenimaovipred-lozi tako đe imaju malo slovo, amenja se samo poslednja reč: Riode Žaneiro (Rio de J aneiro), Rio de

    Žaneira, itd.: Mar del Plata, u MardelPlati,itd. V. el.DDT: bolje diditi, diditija; skraćenicuDDT (u padežima: DDT-ja, DDT--jem itd.) treba pisati samo latini-

    DECENIJ E: v. GODINE.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    32/211

    35 dcrati (sc)

    decidan, deeidno pogrešnoumestodeeidiran, decidirano (ali i jedno idrugomožes euvekzamenitinašim

    izrazima odlu čan, odsečan ili ne-dvosmislen).

    de č ji (bolje) i de č iji.

    Deda Mraz, Deda-Mraza, Deda--Mrazov(ili sve bez Crtice:v .CR-TIC/lUZIMENA).

    dejstvo,(iz)dejstvovatiupotrebljavajuse i u ijekavskom pored cijejstvo,(iz)djejs'tvovati.

    dekada zna či „deset dana”; pogrešnoseponekad,poduticajemengleskog,upotrebljavaum. decenija (desetgodina).

    dekolte(m. roda),množinadekoltei.Del (u Grč koj),izDelfa,u Delma;

    pridev: delfski (neopravdanojedeljskiu PR60).

    Delhi ili Nju Delhi(NewDelhü; del-hijs/ci.Nije opravdan izgovor Deli,premaengleskom.

    deli:deliRadivoje,deliRadivoja(bezCrtice).V. CRTICAUZ IMENA:NADIMCI.

    delilac (ne delioc), mn. delioci, deli-laca.

    delinkvetlt, delinkvencija (od lat.de-

    linqurire):pogrešnisu (madaunetiu PR 60 i druge priručnike)oblicideli/event, delilcitencija.

    Up. clepcindatis;lconjutiktura.

    deliti: bez razloga su osu đivani spo-jevi kao deliti (ne čije) mišljenje,deliti (ne čiju) zabrinutost, deliti

    slavu (s nekim) i sl.deljenje (ij ek. dijeljenje), ne delenje.

    DELJ ENJ E NA sLoGovEz v.RAST/iVLJANJ EREČ]NAKRAJ UREDA.

    demanti,demantija(nedemant),mn.demantiji (ne demanti).

    deminutiv i diminzitiv.Oblik na di-uobičajen je u svim evropskimjezicima; bezrazložno je zabranjenu PR60.

    Demir kapija (odvojeno,boljenegos crticom,premaP);malok za kli-

    suru,a veliko (DemirKapija) za na-sehe.Dempsi (Dempsey), bolje nego

    Dempsej.Denev (Deneuve),ne Danev; Katrin

    (Catheiine), ne Ketrin.

    Deng Sjaoping.

    depandans,ne depadans.deprecijacija (novca), deprecirati;

    pogrešno je depresijacija, depresi-rafti;reč dolazi od lat.pretium, cenai nema veze s re čju depresija.

    derati (se) i drati (se); derao, derala

    idrao, drala; dera ć ui dra ću. Međ usloženimglagolima,oblik bez enajviše se upotrebljava u glagoluodrati, odran (pored oderati, ode-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    33/211

    Desanka 36

    ran), ređe u glagolima izderati,proderati se, razderati, dok pode-rati,poderanimasamooblikes ae .

    Desanka, Desanki, Desankin.desert, ne dezert.

    Dešan (fr. Deschamps).

    deterdžent je kod nas usvojenos aengl. izgovorom; pravilnije bi bilodetergent, ali s e taj oblik upotreb-

    ljavasamokaostručnihemijskiter-min.devetsto, devet stotina, devetstoti;

    devet hiljada,devethiljaditi.devojčica: v .-čicaDevonšir (Devonshire), ne Devon-

    šajr.

    dezen, dezeniran:bolje desen, dese-niran (fr. dessin).

    dezertne negodesert.dezintoksikacija; dezintoksicirati i

    dezintoksikovati.

    dielektrik, dielektričan (bez j er susloženere či).

    dijabetes, bolje nego dijabet; ne di-_jabetis

    dijalektalan (koji pripada dijalektu:bolje dijalekatski ili dijalekftni),dijalektički(koji setiče dijalektike).

    dij apozitiv, dijaprojektor itd.Dijaz ili Dijas (Diaz):v.-ez.dilatacija (širenje), dilatacione spoj-

    nice (ne ,,diletacione”).

    Dilindžer (Dillinger): ne Dilinger,osim kadaje nema čko prezime.

    Dima: v. -a (IMENA).

    dinosaur, boljenegodinosaurus.diplomirani (student i sl.) nije po-

    grešno:v. TRPNI PRIDE V .

    Diras, Margerit (Marguerite Duras),ne Dira.

    dirin č iti i dirindžiti.dirka, dat. dirki i dirci.

    Diseldorf (Diisseldor, ne Dizeldorf.disko: disko-klub,disko-ritam itd.

    (crticanijeobavezna:v .CRTICA3i 4).

    diskusija pogrešnokad se primenjuje

    najednogčoveka(umojojdiskusiji,povodomdiskusije gospodinaNN.i sl.).Treba re ći učešće u diskusiji,izlaganje, istupanje, izjava, re či isl.

    Dišan (fr. Duchamp).

    divalj, divlji, najdivljiji.

    Divlji zapad.divot-izdanje (posebno, raskošno

    opremljeno izdan e).

    dizel: dizel motor, dizel gorivo itd.(neobaveznacrtica: v. CRTICA 3).

    djuti-fri šop ili skraćeno fri-šop (v.CRTICA3 i 7).

    do: v .od, CRTA,kao i pojedinerečisa do-.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    34/211

    37 dolepotpisani

    doba se u današnjemjeziku menja kaoimenice srednjeg roda: tom dobu,tim dobom itd. U množini, umestodobimabojeje upotrebitidrugureč:vremenima, razdobfjima, periodi-ma.

    dobar dan.

    dobar veče: v .dobro veče.dobijati, dobijao idobivati, dobivao.

    dobitak, mn. dobíci.

    dobiti: dobijen i dobiven.

    doboga i do boga (PRdaje primere,,Toje doboga loše”, ali „Do bogase čuje”); do boga miloga.

    dobrodošao (kao pridev, npr. „Svakapromenabiće dobrodošla”;rastav-ljer1okao uzvikyDobrodošlil).

    dobro jutro.dobro veče; u narodnomjeziku i

    dobarveče(r), s akcentomna a.do danas.

    dodatak, mn. dodaci.

    doduiše.do đavola.

    dogodine.

    dogovoriti se o nečemu, ne dogovo-

    riti nešto.dohakati (nekome),bolje nego do-

    akati.

    dohodak, doiiotka, mn. dohoci.

    dohodovnije stvorenoposlednjihgo-dinaprema imenicidohodak.Boljije oblik dohodni, koji su i ranijeupotrebljavaliekonomisti.

    doimati se, doimam se i doimijem se.doista.

    dojahati, dojašem,onidojašu.dojenče: v .odojak.

    do jesenas.dojilja, ne doilja.dojka, dat. dojci, gen. mn. dojki i

    dojaka.do juče(r).

    do jutros.

    do kada i dokad(a).

    dok god; doklegod.dokon, dokona i (ređe) doko ł an,

    dokolna.

    do kraja (Pdajeprednostodvojenompisanju).

    do kuda i dokud(a).

    dokumen(a)t: množinu u sr. rodu,dokumenta, neki jezikoslovci suzabranjivaliiz istih razlogakao iakta (v. to) i fakta.

    Dolac (kod Travnika), Doca, u Docu.dolepotpisani i dolepotpisani (ovo

    drugo„kadas e prilog želinaglasi-ti”, premaPR).Ukoliko nematakvepotrebezanaglašavanjem,dovoljnoje i samopotpisani.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    35/211

    doliti 38

    doliti: dolij,dolijmo,dolijte.do malopre i dornalopre.

    domorodac, domoroca, mn. domoro-ci, domorodaca.

    don ifra, nepromenljive titule, pišu sebez citice, malim slovom (donNiko, /ra Brne itd.), osim kadsu stalni deoimena:DonKihot (v. to),DonŽuan(v. to), F ra Anđ eliko (F ra Angeli-

    co),Fra Dij avolo (F ra Diavolo) itd.

    Don (Dawn, engl. Ž. ime), ne Daun,Doun.

    donedavna i donedavno.

    doneti: v. -neti

    Don Kihot, donkihotski, donkíhot-

    stvo, donkihoterija.Stručnjacizašpanskikažu i Don Kihote, premaoriginalnom izgovoru (šp. DonQuijote).

    Don Žuan je kod nas tradicionalnioblik za šp. Don J uan, ali je boljeDon Huan,premastvamom izgovo-

    ru. Upotrebljen kao zajedni čkaimenicas a značenjem ,,ljubavnik,ženskaroš” piše se malim slovom isastavljeno,donžuan. Izvedenice:donžuanski,donžuanstvo.

    Donja Stubica, Donji Lapac itd. (obapočetna slovavelikau imenimana-

    selja); Donji grad (gradska četvrtili opština);donji Dunavitd. (donjitok reke).

    donjo-: donjogradski,donjolapačkiitd.

    do podne, ali dopadnekao imenica:up. pre podne.

    dopola.

    do proletos.

    do sada i dosad(a).dosetka,dat. dosetki,gen. mn.doset-

    ki i dosetaka.dosije, dosijea: bolje dosje; mn.

    dosijei (dosjei).

    do sinoć.doskora (ali: do skora videnja);

    tako đe doskoro.dosluh(bitiu dosluhus nekim):dosluk

    samoakoseupotrebljavau prvobit-nom zna čenju prijateljstvo (od tur-

    skogdost, prijatelj).Dostojevski:romani Dostojevskog,

    ne „Dostojevskijevi”.

    do sutra.

    doškolovati, doškolovanje: ne do-školovavati, doškolovavanje.

    Dos Santos: v. PORTUGALSKAIMENA.

    do tada i dotad(a).do tamo (boljenego dotamo,prema

    P).dotle može imati i vremenska zna-

    čenja, ,,do tada” (npr.J a se sve dotlenisambunio) ili ,,za to vreme” (Dokbudepublike,dotle će se iprikazi-vati).

    dove č e(r).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    36/211

    39 dubiti

    dovek(a).

    dovesti: dovezen (ne dovežen).do viđenja (odvojeno, „u emisijama i

    do slztšanja,do gledanja”, premaPR).

    do volje (odvojeno, prema P).dovoljno: praćeno namerno-posle-

    dič nom re čenicom, često se po-grešno javlja umesto suviše, npr.:

    „Organizamje dovoljnoslabdabis-moga smeliizlagatinovimnapori-ma”, treba: Organizamje .suvišeslab... itd.

    do vraga.

    dovratak, mn. dovraci.dovrh (predlog,npr. dovrh bureta),

    ali: do vrha.dozlaboga.

    dozreti: kao zreti (v. to).dozvoliti, dozvola re či su ruskog

    porekla,ali danas jednakoobičnekao i iiaše dopustiti,dopuštenje;

    dozvola ima i specifi čna značenjakoja dopuštenja'nema (vozačkadozvola i sl.).

    dr. (s tačkoin) skraćenicaje oddrztgi.Kao skraćenica od doktor, piše sebez tačke, nialirn slovom (ali ve-likirn lj) ako je na početku potpisaili rečenice). Nije prihvaćena upraksiodredbaPR60po kojojs eupadežirnapiše dra, dru, drom itd.Doctor .scientiae(u lekarskiln titu-lama) skra ćuje se dr sc., ne dr sci.

    dragstor. (U ameri č kom engleskom,odakle je uzeto, drugstore imaprvenstveno značenje ,,apoteka”; u

    Evropioznačavaprodavnicuhranei drugihproizvodakojaje otvorenado kasnou no ć ).

    dreka, dat. dreci.

    drhtati: P Rdopušta dršćem, drš ć uć i,drli ćem, drh ć uć i i drhtim, drhte ć i.Neknjiževno je drktati, drhtýeti.

    drška, dat. dršci, gen. mn. drškí (ret-ko držaka).

    druga č iji i drukčzji(i drugoja č iji).Drugi svetski rat: v. ISTORIJ SKI

    DOGAĐAJI.društvenopoliti č ki ili društveno-

    -politi čki zavisno od toga koliko„naglašavamo posebnostkompone-nata” (P, ta čka 58f (3)). Isto bi mo-glo važiti i za pridev društveno-ekonomski.

    drvnoindustrijski.

    drvoprera đ iva č , drvopreradiva č ki.

    DRŽAVEIz PnošLosTlz v . rs-TORIJSKA1MENA.

    drž - ne daj (crta s razmakom)ili držne daj: v. CRTA.

    dubiti, dubirn, oni dztbe; dubio, du-bila, dubljen. Mnogo su re đi danas

    oblici dupsti, dubem, oni dubu;dubao, dubla; duben. Isto i zasložene glagole izdubiti (retkoizdupsti),udubiti,produbiti.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    37/211

    Dubrovnik 40

    Dubrovnik: Dubrov č anin, Dubrov-čanka ili Dubrovkinj a; Dubrova č karepublika.

    du č e (Duce, Musolinijeva titula):malimslovom,premaP .

    dug i dugačkak.Obapridevaupotre-bljavaju se kako u prostornom takoi u vremenskomznačenju:duga ilidugačka daska, dug ili dugačakgovor itd. Stepenipoređenja su du-ží, najduži ili duIji, najdulji.

    Dugiotok (aliu nazivimanaseljaobapočetna slova velika:Dugo Selo,Duga Resa itd.).

    dugodnevica,boljenego dugodnev-nica.

    dugo vremena: nije pleonazam,madase ponekad re č vremena možeizostaviti. Dugo godina: boljemnogogodinaili godinama.

    dugoživeći(radioaktivnielementi),nedizgoživzlči.

    Duhovi (praznik),duhovski.Dul č ineja dopuštenou P kao ,,tradi-

    cionalniizuzetak”,poredpravilnijegDulsineja(šp.Dulcinea).

    dumdum metak (crtica neobavezna,v .CRT[CA7).

    dur: D-dur, F-dur itd. (veliko slovo

    po moguć stvulatinicom),običnijenegoDe-dur;Ef-dur,kakopropisujePR.Up.mol.

    Dušan: Dušan Silni (v. NADIMCD;Dušanov zakonik.

    dušebrižnik, dušegupka, rasprostra-njeni oblici, mada je pravilnijedušobrižni/f, dušogupka.

    Dušica, Duši č in.

    dušman i dušmanin, mn. dušmani.

    Duš Santuš: bolje Dos Santos (v.PORTUGALSKA IMENA).

    Duval s e prenosikao Dival kad jefrancuskoprezime,Duval kad jeameričko.

    dužiti i duljiti.dva (promena): v. BROJ EVI (prome-

    na).

    DVA PREDLOGA: v. PREDLOZI,UZASTOPNI.

    dvaput; dvaputa.dva-tri (npr. dva-tri puta).dve hiljade, dvehiljaditi.dvesta i dve stotine; dvesroti i dve-

    stotiniti.

    dve zemlje, dveju zemalja: v. BRO-.IE VI (promena).

    dvogodac, dvogoca,mn. dvogoci.dvoiposobni, dvoiposarni, dvoipogo-

    dišnji itd.

    dvoje, dvojica itd.: V . BROJ EVI(zbirni).

    dvoje-troje, dvojica-trojica.dvojka, dat. dvojkíi dvojci,gen. mn.

    dvojaka, bolje nego dvo/ki.dvostava č ni: v. jednostava čni.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    38/211

    DVOSTRUKA PREZIMENA

    DVOSTRUKA IMENA u francus-kom pišu se s crticoin, npr. J ean--PauL J ean-J acques, Marie-Thai-rèswz,pa crticu treba zadržati i prifonetskompisanju: Žan-Pol,Žan--Žak, Mari-Terez. Menja se samodrugi deo (Žan-Pola, Žan-Polu itd.).

    DVOSTRUKA PREZIMENA i pre-zimena s nadimkom po pravilu sepišubez crtice:Andrija Kač i ćMio-šić, Nikolaj Rimski Korsakov, PetarPetrović Njegoš.Crticasepišesamo

    u ženskim prezimenima (LjiljanaMolnar-Talajić )i muškimkada jeprvi deo nepromenljiv (Mihailo P o-lit-Desan čić). Strana prezimenauglavnom se upravljaju prema iz-vornomobi č aju: francuska su uveksacrticom,npr. Tuluz-Lotrek (Tou-louse-Lautrec), Sen-Simon (Saint--Simon),a prema P i ruska, i kadasu im oba dela promenljiva(Rim-ski-Korsakov, Saltikov-Š č edrin).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    39/211

    džabe i džaba.

    džak (vre ća), đak (u čenik).

    džamahirija, nova arapska imenicakoja zna či otprilike ,,svenarodnarepublika”. Ne treba umestoLibijaupotrebljavatiizraz(Libijska)Dža-mahirija, osimu tekstovimagde sei druge države označavaju punimzvani čnim nazivom.

    džangrizati, džangrizav,džangrizaloi čangrizatiitd.

    džbun: obi č niježbun.

    džem (pekmez),đem (deo konjskeopreme).Džems ili Džejms (engl.J ames):P da-

    je prednostprvomoblikukao tradi-cionalnom.

    džem sešn (engl. jam session): ne,,sejšn”.

    Džersi (J ersey): engl. izgovor jeDžerzi.

    džez: džez orkestar, džez muzika i sl.(neobaveznacrtica,v. CRTICA3).

    Džibson:pogrešnoum.Gibson(Gib-son).

    džida (koplje); đida, đido (junak).

    džijudžicu, džijudžicua(sastavljenoprema P; danas uglavnom zame-njeno izrazom džudo).

    Džilbert: pogrešnoumesto Gilbert(Gilbert).

    Džingis-kan.Džo (J oe),ne Džoe.

    Džoana se kod nas upotrebljava zadvaengl.ženskaimena,J oanna(iliJ oanne: skra ćeno od J osephineAnne)i J oan. Uovom drugomslučaju ispravnijaje transkripcijaDžoun.

    Džoi(J oey),oblik odmilaodDžo;ra-zlikovati od ž. imena Džoj (J oy).

    Džong, Erika (ne J ong).

    Džou Enlaj (ili Ču Enlaj, prema sta-rijoj transkripciji). V. KINESKAIMENA.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    40/211

    43 džus

    džuboks je kod nas primljeno preko je reč složena,s elementom do kojiitalijanskog:premaizvomomobliku s e javlja i u drugimjapanizmima(engl.jake-box)tačnije bibilodžuk- (aikido,bušido itd.). Izvedenice:-bo/cs. džudista,-istkinjcz -istič/ci, džudaš.

    džudo: pravilno je džuda, džudzł , džul(jedinicamere);đul (ruža,turci-džudonzitd., a u praksičešće džu- zam).doa, džudou,džudoom.Ovadruga

    _ _ v džus:v .đus.promenamoglabisebranititimesto

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    41/211

    đ Pisanjeovogglasa,u latinici,pomo-ću dva slova (cý)često je neizbežnona pisaćojmašini,aliu rukopisuiuštampitreba obaveznoupotreblja-vati znak Đ đ.

    Ðakomo(Giacomo):naglasakje na

    Đa, ne na ko.đakovi č kie pridev prema imenu Đa-

    kovica, a đakava čki premaÐakovo(alii Đakovica).ImeniceĐakovac,Đakov č aniil, -anka odnose se nastanovnike oba ova mesta.

    đeneral zastarelo (danas generaD;Đeneral J ankovi ć (mesto).

    Ðerdapska klisura.

    đer đef, danas retko đer đev.Ðev đ elija: v .Skoplje.Đor đ e,Đor đ a, Đor đ u, Đor đ ev; ne

    Đor đ eta, Ðor đ etu, Đor đ etov.

    Ðura đ , Đur đ a, Đur đ u, Đur đ ev(neĐura đ a itd).

    Đur đ evdan: v. PRAZNICI.

    đus (od engLjuice) trebalo bi da glasidžus, ali je reč nepotrebna porednašeg izraza (voćnz) sok. Drugojeđus kao teniski termin, od engl.deuce (tačnije bi bilo:djus).

    Ðuzepe (Giuseppe), Đuzepa.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    42/211

    -e (zAvRšETAK IMENA).zaskra ćene oblike kao Mile, Kole,Rade,Dane,Bole, Dule itd. grama-tike priznajusamo promenuMila,Milu, Milov itd., ali se danas moradopustitii promenaMileta,Miletu,

    Miletov. Ona važi i za slovenačka imakedonska imena (Stane, S taneta

    itd.). Naprotiv, imena Đor đ e Pav-le u padežimaglase samo Đor đa,Đor đ u,Pavla,Pavluitd. (v. podtimodrednicama).

    U zapadnij im govorima, a poseb-no u Hrvatskoj,imenaodmilakaoMate, __Jt1re,Vice, .lože menjaju sekao imenice na -a: od Mate, Mati,za Matuitd. Istapromenavažii zaprezimenaHraste,Čale, Smojeitd.

    [menaizživih neslovenskihjezi-ka zadržavaju -e u svim padežima:Č ile, Čilea, u Č ileu (Clwíłe, (Ëhílea,u Chileu),Hajne,Hajnea (Heíne,Hffifze ), lžłize, Bizea (Bizet,Bize-ta) itd. I muklo (neizgovoreno) e,premaPravopisu,zadržavaseuko-liko s e piiše izvorno:Vbł taire,Vo -

    tairea, Vo ł taireov itd. V. slede ćuodrednicu.

    -e (FRANCUSKO). Muklo e nazavršetku fr. ženskih imena kaoFrançoise, Brígítte, Simone možese u transkripoijiizostaviti(Fran-soaz, Brižit, Simon) ili zamenitinašim -a (Fransoaza,Brižita, Simo-na).U padežimaje boljeupotrebitinastavke kao za imenice na -a:Fransoaze,Fransoazi itd.

    -ec i -ek (IMENA). Za promenu slo-venskihimenas nepostojanime dodanas nije nađeno sigurno i jedin-stvenorešenje.PremaP 60,srpsko-hrvatska, tj. kajkavska imena uzavisnim padežima gube e , npr.Tkalec- Tkalca, dokga imena izdrugihjezikazadržavaju,npr. Ča-pek--Čapeka,Muromec- Murome-

    ca. Ovompropisuje zamerenoštone pravi razliku u promenikaj-kavskihi štokavskihoblika (npr.Sremeoi Sremac),što slovena čkaimenanasilnoodvajaodkajkavskih,

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    43/211

    Eč ka 46

    a pogotovu što nameće neobi čneoblike kao Zebec Zepca,Mač ek Mač ka, Zmazek Zmaska i sl. Naosnovu novijih istraživanja,kaonajpogodnije moglobi seprihvatitisledeće rešenje:(l) Sh.i slovenačkaimena s a tri ili više slogovauvekgubee, npr. Vrhovec Vrhovca, Ce-sarec Cesarca,Čakovec Čakov-ca, Kumrovec Kumrovca, Vodo-

    pivec - Vodopivca.(2)Dvosložnash. i slovena čka imena na -ecuglavnom gube e, npr. Sremec Sremca,Gubec Gupca,Kranj ec Kranjca,aligazadržavajutamogdebi se ispadanjeme dobio neuobi-čajen oblik,npr. Zebec - Zebeca,Jazbec Jazbeca,Prelč ec Prel č e-ca. (3) S va imena na -ek i sva ime-na iz drugihjezikazadržavajue ,dakle Mač ek Mač eka, František Františeka, J ire ček J ire čeka,Muromec Muromeca itd.

    Eč ka, u Eč ki.

    Edhem: v. Midhat.ed-memoar.

    efekti efekat.efendija: efendi Mujo, efendz' Muje

    (bez crtice: v. CRTICA UZ IME-NA).

    egejski, Egej, Egejsko more, danasobičnijenegojegejski itd.egzibicija, egzibicionisa), -istkinjag

    -ionizamdanasjeopšteprihvaćeno,

    madaje PR60 dopuštaosamo ek-shibicija itd.

    egzodus,neeksodus.ej u ruskim imenima: v. RUSKA

    IMENA.Ej-Bi-Si, Ej-Bi-Sija ili (samo latini-

    com) ABC, ABC-ja, ABC-ju. VidiBBC.

    ejds: bolje sida (v. to).

    -ek: v. -ec.

    eki,ekija(danasuobičajenioblik,pre-ma fr. écu, mada je po postankuskraćenicaod engl.EuropeanCur-rency Unit).

    ekloga, dat. eklogi.

    eko- s crticom prema P: eko-miting,eko-stranka i sl.

    ekolog,pored stručnjakaza ekologi-ju, može označavati i pripadnikaekološkog pokreta (pokreta za oč u-vanječovekovesredine).Suvišanjeanglicizam,,ekologist”.

    ekonomista,ekonomija:skraćenicaj eek., ne ec .ili ecc.

    eks (bivši): PR propisuje spojenopisanje, npr. ekskralj, eksšampion,a s crticomsamo ispred vlastitogimena: eks- Čehoslova č ka, eks-Slavija. Ispred više članog izrazanajboljeje pisatiodvojeno,npr. eksSovjetski Savez.

    Eks an Provans (Aix-en-Provence).

    eksces; ekscesni.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    44/211

    47 Erlangcn

    ekselencija: pravilnije bi bilo eksce-lencija,alije prvi oblik (s delimič-nimprihvatanjemfrancuskogizgo-

    vora)mnogoobičniji.eksperiment (ređe eksperimenat).eksponatje lošeskovanoblik (odlat.

    exponere, izložiti, participje ex-positzzma ne exponatum): bolje jeupotrebitidomaću reč izložak.

    ekspres:ekspreskafa, ekspres resto-ran, ekspres pošiljka itd. (neoba-vezna crtica: v. CRTICA 4).

    ekstra po PRsepiše sastavljeno(ek-stradobit, ekstrazarada), ali semože shvatiti i kao nepromenljivipridevi pisatiodvojeno(npr. roba

    ekstrakvaliteta;ti mislišda sineštoekstra).ekstradicija (izručenje zločinca),ne

    ekstradikcija.Glagolje ekstradi-rati.

    ekstrakt, ne ekstrat.

    ekstrovertan, bolje nego ekstraver-Zan.

    eku: v. caki.

    ckvivaleiit:(ređe elwiiialr-Tntzt).el, es, ul, ibrz, beri i dmgi predrncei u

    aiapskiniinieiiirria(ličnim igeograf-skirn) pišu se niaiim slovoifn:Ani/ar

    el Sadat, Mtnirner el (šaciaíi,Š atelArab,Dar es Salam,Zija ul lgltik,Ahmed ben Bela,Mohtar uid Dadaliiitd. Ukoliko dođu na početak,pišuse 'velikim slovom (El Alamejn, Ben

    Bela, Ibn Saud), ali s e još češćeizostavljaju: Sadat,Gadafi itd.

    Eldorado, po P velikim slovom, alimalim u figurativnom značenju„zemlja bogatstva”.

    elektro- uvek sastavljeno: elektrodis-tribucija, elektroprivreda, elektro-akusti č ki itd.

    element i elemenat,gen. mn. eleme-nata.

    Elza ili Elze (nem. Else); Elsa (engl.Elsa),Elsi(engl.Elsie:pogrešnojeu P ,,E1zi”).

    -em, -om: v. INSTRUMENTAL.

    emajl, emajlirati (obi čnije) i emalj,emaljirati.

    En-Bi-Si, En-Bi-Sija ili (samo latini-com)NBC,NBC-ja.Vidi BBC.

    Endru (Andrews),ne Endrju.Endruz (Andrews),bolje nego En-

    drus;ne Endrjus.V. S i Z (izgovor).Enejida.

    ENKLITIKE: v. je, su, će, se.

    Enrike i Enrikes(Enriqzie,Henriqzt-ez); pogrešnoje Enrikve. V. -ez.

    enti: v. ri-ti.

    enzim, bolje nego erzcini.

    epoha,dat. epa/ei i eposi.Erlangen,erlangerzski(Erlangenskirukopis):ne erlangenški.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    45/211

    crkondišn 48

    erkondišn (sastavljeno). Često su po-godnijiizraziklimatizacijaili kli-ma-uređ aj.

    esej, esejist(a), esejistkinja, esejisti-ka, esejisti čki.

    eskalacija zna či postepeno poja č a-vanje (ratnih napora, ili i nečegdrugogu gurativnojupotrebi);nemože biti sinonim za ,,invaziju”,„ofanzivu” i sl.

    eskudo(portugalskanovčana jedini-ca: boljenegoeskudos,štoje oblikmnožine).

    ešelon,ešelonirati,boljeidanas obič-nijenego ešalon,ešalonirati.

    ETA;v .S K R A E N I C EN A_ aetar, etra i eter, etera (u svim zna-

    čenjima).

    -eti, -iti: v. -iti, -etietiketa, pored zna čenja nalepnica,

    zna či iskup pravila o lepompona-šanju ili ceremonijal. Nije dobar

    oblik elikeczja.etil-alkohol ili etanol.Etiopija, Etiopljanin, etiopski (ne

    Etiopijac, etiopgjski).ETNICI: v. IMENANARODA.etno- sastavljeno:etnopark, elnoge-

    neza, etnomuzikolog itd.Etoal (pariski trg, punimnazivom

    Etoíle-Charles de Gaulle), neEtual.

    Etrurija, Etrurac, -rka, elrurski; dan-as retko Etruš č anin, -nka, etruš-čanski.

    euforij a je osećanjeprijatnosti, odat-le irazdraganost,zanos,uzbu đenje;pogrešnose upotrebljavau smislu,,mahnitanje, pomama, rušila čkibes”.

    Euridika, dat. Euridiki.

    -ev: v. -ov.evanđelje, itd.: v .jevanđelje.-evi: v. -ovzl

    Evripid i Euripid.evro- (ne evropo-): evrocentri č an, ev-

    rocentrizam, evrokomunizam,Ev-

    roazija,Evrovizija,evrovizijskiitd.Evropa:Evropljanin,-anka,evropski,ređe Evropejac (obi čno u smislu„čovek evropske kulture”), Evro-pejka, evropejslci.

    -evski: v. -ovskz

    -ez kaozavršetakšpanskihprezimenakodnas s e obično prenosilopremapismu(Lopez,Rodrigez,Velaskezitd.)i P predviđa da s ezadržitakvatranskripcija.Prema šp. izgovorubilobi ispravnijeLopes,Rodriges,Velaskesitd., neka prezimena, kaoMarkes(Márqziez),Gonzalesili joštačnije Gonsales(González),prim-ljenasu isključivo u tomobliku.Istovaži i za prezimena na -az (Dij az iliDijas),»iz(Ruizili Ruis)i-oz (Mu-njozili Munjos).

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    46/211

    Fabijus je bolja transkripcijaza fr.Fabíus(premauobičajenomnačinuprenošenjaimenana-ius)negoFa-bijis.

    FABRIČKINAzivlzv .mRKE.

    fajda: v .vajda.fak(a)t: može se uvek zameniti sa či-

    njenica.Mn.fakti ili po latinskomfakta (madasu ovajdrugioblik kri-tikovali pojedini gramati čari iz is-tih razloga kao i akta: v. to).

    falanga,dat.falangi, gen. mn.falan-gi ifalangâ.

    FAP,FAPó-a,FAP-u(fabrika);fap(ka-mion).

    farisej, farisejski, obi č nije negofarizej, farizejskí.

    fasciklaifascikl.

    fašistoidan (blizak fašizmu): nefašizoiclan,fašisoidan.

    FBI, FBI-ja (bolje latinicom),ili Ef--Bi-Aj, Ef-Bi-Aja.

    fer: fer odnos,fer igra č itd.;fer-plej.ferije: množinaž. roda,ne s r.rod.ća (automobil).

    FIDE (nepromenljivopremaP)ili Fi-da, Fide,Fidin.

    FIFA;v.S K R A E N I C EN A_ ajasko (m.),mn.fijaska (sr.),običnije

    negojasci.jat (automobil); F ijat,Fijataili FIAT,

    FIAT-a(fabrika).V. i A/IARKE.ks-ideja (s crticom);predlaganoje,

    ali bez stvarnograzloga,da s e za-meni sa „fiksna ideja”.filozof,filozofski,filozo ja, lozof-

    rati, prema našem tradicionalnomizgovorugrčkihreči: v. S i Z. Nisuopravdanioblicifilosof filosofijaitd.,primljeni izruskog.

    ltar, ltra, gen. mn. ltara, boljenegofilter; filtera.

    finale se upotrebljavau muškomi usrednjemrodu: u sportskomzna-čenjučešćijes r.rod.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    47/211

    oka 50

    oka, ufioci.Firenca; Firentinac, -inka, rentinski.

    Javljajus e i oblici Florentinac,o-rentinski(premalat.) i Fjorentinac,jjorentinski (premaital orentino).

    rer (nem. Führer):malimslovom,premaP .V. TI TULE.

    ñrnajz i majs (irnis, premaP).ñzi č kohemijski (koji s e odnosina

    fizi čku hemiju);fizi čko-hemijski(fizi čki i hemijski).V. SLOZENIPRIDEVI.

    Fjumi č ino (Fiumicino,rimskiaero-drom): ne Fjumi ć ino, Fijumi č ino.

    amenko (španska igra), ne a-mengo.

    amingo (ptica):po P R60 množinajeaminzi. V. -o (IMENICE).

    Flašing Medouz (Flushing Mea-dows).

    foajeje m. roda,množinafoajei.

    Foč

    a, fočanski, Fočak (ređe Foča-nin), Fočanka.Poslednjihgodinapreimenovanau Srbinje,ali bezstvamog razloga(Foča je staro slo-vensko ime gr č kog porekla).

    foka,dat.foki.foksterijer.

    Foli Beržer (Folies Bergère),ne FoliBerže.

    folk: folk pevač, folk repertoar i sl.(neobaveznacrtica: v. CRTICA3 6)

    folklor i pridevfolklorni označavajucelokupnukulturui običajejednognaroda; pogrešnoje svoditi ih naznačenje narodnihigara (plesova).Izraznacionalnifolklor je pleona-stičan: treba reći samo folklor ilinacionalni obi č aji, narodna umet-nosti sl.

    fon: v. de.

    FONETSKO I IZVORNO PISA-NJE: v. IZVORNOPISANJE.

    Forin oñs (ForeignOfce).Pogrešnoje „Forenj”. V. USTANOVE.

    Formen (engl. Foreman),ne Fore-man.

    foto-: po P uvek spojeno,bez obzirana značenje(fotoaparat,fotorepor-ter, fotomontaža,fotokopija, fo-tokopirati;foto ćelija, fotoelement,fotosinteza).Prednostcrtici s edajesamo u „slobodnim i slu čajnimvezama”kao foto-atelje, foto--izložba,foto-materijal.

    fotos nije dobro umestofotografija,snimakili slika.

    fra: v. don.

    FRANCUSKA IMENA: v. DVOS-TRUKAIMENA.

    Frančesko (Francesco),Frančeska(Francesco),ne Franć-. Frančeski(Francescht), Fran č eskij a, ne Fran-českog.

    Frankenštajn (Frankenstein), neFrankeštajn

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    48/211

    51

    frankofon (koji govori francuski:frankofone zemlje Afrike). Nefrankofonski.

    Fransoa(François):zbogdva vokalana kraju, najpogodnije je da ispredprezimenaostane nepromenjeno(npr.: FransoaMiterana,FransoaMiteranu itd.). Samo ako nemadrugemoguć nosti,možesemenjati,,Fransoe”, „Fransoi” itd.

    Fransoaz(Françoise)ili Fransoaza;u promeniFransoaze,Fransoazinitd. V. -e (FRANCUSKO).

    Franjo, Franje,Franji:v. -o (IME-NA);sv. FranjoAsiški;franjevac,franjeva čki, bolje nego francis-kanac, -anskz

    Franjo J osif (austrijski car), boljenego FrancJ ozef(po nem. FranzJ oseph).U prevodimas drugihje-zika sreće se i „Franc Džozef”,„Fransoa Žozel“ i sl., što je sasvimpogrešno.V. IMENAVLADARA.

    frekvenc(ij)a: v. -nca.

    FUTUR

    freska: dat. freska'i fresci, gen. mn.fresaka.

    fri-šop (i cljuti-fri šop, v. to).front: v. ISTORIJSKIDOGA ĐAJI;

    VOJNEJ EDINICE.Fruška gora; frušlcogorski.fudbal, fudbaler;fudbalski: nefutbal

    itd.Fudžij ama ili (planina)Fudži;suvišno

    je „PlaninaFudžijama”jer rečjamaznači planina.V. JAPANSKAIME-NA.

    Fuhimori (AlbertoFujimori,predsed-nik Perua),premašp. izgovoru,bo-lje nego Fudžimori,prema izvor-nomjapanskom.

    funkcioner ifunkcionar.Furlanija,furlanski; stanovnik je

    Furlan,ž. Furlanka.Suvišnoj e upo-trebljavatiital. nazivFrijuli(F riulz).

    FUTURzv. BUDUĆE VREME.

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    49/211

    g.: v. gospodin.Gacko, Gacka, u Gacku; Ga č anin,

    -anka;gatački.gajka,dat. gajci,gen. mn.gajki.gala:gala ručak, galapredstava i sl.

    (crticanijepotrebna:v. CRT[CA4).Galbrejt (Galbraith),ne Galbrajt.galijot.

    Galilej, galilejevski,aliimenomipre-zimenomGalileo Galilei.

    galimatijas označava samo nejasan,zapletengovorili pisanje:pogrešno

    ga je upotrebljavati u značenju„zbrke” uopšte (,,ga1imatijas okodeviza”i sl.).

    gama:gamazraci(v. CRTICA5).Gana, ganski;Ganac, Gankinjaili

    Ganjanin,-anka.garantija i garancija.garsonjera (običnije) i garsonijera.Gaskojn (Gascoigne),ne Gaskoin.gastritis, ne gastrit.

    gaučo: v. -o (IMENICE).gazda:gen. mn.gazdâ,negazdi;gaz-

    da Å/Iilutin,gazda-Milutina,gazda--Milutinov itd. (ili sve bez crtice):v. CRTICAUZIMENA.

    Gazela (velikim slovomkao naziv

    mostau Beogradu).Gazimestan, ne Gazi Mestan.

    gdegod(bilogde),gdegod(ponegde):v. god

    gde,kuda,kamo.Nesmatrasepravil-nomupotrebareči gde, negde, igde,nigdeza oznakucilja kretanja,npr.„Gde ćeš?”, „Gde ste krenuli?”,„Pošlji ga negde”,„Ne idem nigde”.U ovakvim re čenicama treba upo-trebiti kuda, nekuda, ikuda, niku-da, odnosnokamo, nekamo,ikamo,nikamo (danasuglavnom zastarelo,osimu hrvatskojvarijanti).Oblici

    kud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a)u starijemj ezikunisuoznačavaliciljkretanjanego put kojim s e prolazi(up. ovuda, tuda, onuda), pa se ra-

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    50/211

    53 GENITIVNI ZNAK

    zlikovaloKamoideš?(odgovor:Namore,Upodrumitd.)od Kudaideš?(odgovor:Krozbrda,Prekodvorištaitd.).

    gđa (gospo đa), gdica (gospo đica).

    gejzir i gejzer.Generala Ždanova: u Ulici (ulici)

    generala Zdanova, ne ,,u Generalždanovoj”.v. i ULICE.

    general-major (pridev: generalma-jorski), general-pukovnik,general-potpukovnik; generalarmije

    generalštab,generalštabniili gene-ralštapski.

    genije i genij.

    GENITIVMNOŽINE(imenicež .roda).Ako seosnovaimenicana-azavršava s dva ili tri suglasnika, ugen. mn. one moguizmeđu njih daumetnunepostojanoa ili da dobijugenitivnizavršetak-i.Prvomnačinus e daje prednost, pa je bolje npr.primedaba,maraka,pripovedaka,svetiljaka,krošanja,sabalja,basa-na negoprimedbi, marki itd. S timipakne treba preterivati:malo kobi upotrebio oblike majaka, pomo-ranadža, služaba, opazaka, doga-ma,junata itd.,kakvis emogunaćiu pojedinimgramatikama.Za oveposlednjeimenicenajčešćinastavakje -i,a takođe izamnogedrugekojenikad ne ubacuju nepostojano a:lampi, molbi,borbi,nepravdi,hor-di, čavki, vojski, algi, kavgi, kal ,

    šansi, branši, kop či, kandži, tajni,cisterni,smetnji,radnji,normi,ta-bli,pertli itd. Ponekeod ovihime-nica mogu imati i nastavak -a(hordâ, algâ, cisterna).Isklju čivoili pretežnonastavak-ajavlja s ekodosnovas azavršetkomna st, zd, št,šc ,šć, ks, ps: mnogo vrsta, lasta,zvezda,bašta, gošća, bošča, taksa,elipsa itd.

    GENmv MNOŽINE(imenicem .roda). Imenice sa završetkom kt, nt,pt, rtu gen.mn.umećunepostojanoa, bilo da to a mogudobitiiu nomi-nativujednineili ne: elemen(a)t-elemenata,projek(a)t - projekata,koncept koncepata, patent pa-

    tenata itd.Preporuč ljivijije gen.mn.kontakata,delikata, inseratanegokontaktâi sl. Glasa seumeće i kodjednogdela imenicasa završetkomsuglasnik+: bicikala,ansambala(bolje nego ansamblâ),ali samospektaklâ.Sadrugimsuglasničkimzavršecimaumetanje a nije uobi-čajeno: oblicikaoakorada,obelisa-ka, diftonaga,patrijaraha danas suuglavnomizišli izupotrebe.V.NE-P OSTOJANO a .

    GENITIVNI ZNAK stavlja se naposlednjeslovoda bi s erazlikovaogen.množineodoblikajednine,npr.imam prijateljâ, podaci iz institutâ,značenje reči. Sa istomvrednošćuupotrebljavas e i vodoravnacrta,znak dužine: prijaielj , institutã,

  • 8/18/2019 Klajn - Jezičke Nedoumice

    51/211

    GENlTlV, PRISVOJ Nl

    reči. Ne treba stavljatiove znakekadaj e j asnodajeposredimnožina,bilo po obliku imenice(projekata,moibi) ili po susednim re čima(,,Imam dosta prijatelja”, „podaci izsvih instituta”i sl.).

    GENITIV, PRISVOJ NI: v. PRIS-VOJ NI PRIDE VI.

    GENITIV, SLOVENSKI: tako senazivagenitivupotrebljenumestoakuzativau odrečnimrečenicama,npr. ,,Neznam muimena”, „Nismočuli vašegodgovora”,,,Priđi, Mar-ko, ne zame�