16. Bitna obeleja neoveberijanskog pristupa graduSocijalni nemiri tokom 1960-ih osnaili su nove pravce u sociolokoj teoriji grada, koji donose politizaciju urbanog pitanja i u fokus stavljaju modalitete i efekte dravne intervencije na lokalnom nivou. Distribucija drutvene moi postaje osnovni premet istraivanja, a tokom 1970-ih godina i poetkom 1980-ih godina bilo je mogue govoriti o jasnoj diferencijaciji neoveberijanskog i neomarkistikog pristupa. Neoveberijanski pravac se razvio preteno u V. Britaniji krajem 60-ih i poetkom 70-ih, a esto se oznaava i kao urbani menaderijalizam. Ovaj pristup primarno se usmerava na analizu reavanja urbanih problema kroz urbani menadment (politike reforme). Rej Pal kao najizrazitiji predstavnik ovog pravca u Velikoj Britaniji polazi od Veberovog pojma moi (sposobnosti da se nametne odreena volja ak i protivno eljama drugih) i birokratije (racionalni tip autoriteta koji proistie iz uloge koju pojedinac obavlja i pravnih normi koje tu ulogu odreuju u administrativnom sistemu). On odreuje grad kao skup resursa, ije je bitno obeleje retkost a ija dostupnost znaajno odreuje ivotne anse stanovnika grada. On se fokusirao na ulogu lokalne dravne birokratije koja, pored trita, kreira distribuciju urbanih resursa. Kljuni resursi su: Zemljite; Kapital (humani, socijalni, kulturni); Izgraena sredina (stanovi, poslovni i proizvodni objekti); Socijalna infrastruktura (saobraaj, obrazovanje, zdravstvo, rekreacione povrine). Ovim resursima inherentna je nejednaka prostorna dostupnost jer dvoje ljudi ne mogu u isto vreme zauzimati isti prostor. Vremensko-prostorna ogranienje odreuje dostupnot ovih resursa. Takoe, socijalna ogranienja vode socijalnim sukobima. Dakle, univerzalno obeleje grada je retkost resursa, a uloga drave je presudna za ivotne anse stanovnika grada, kao u kapitalistikom, tako i u socijalistikom drutvu. Usled ovog stava, Pal smatra da teite urbane sociologije treba da bude na radu urbanih menadera kao nosilaca odluka o gradskim resursima, i na socijalnim napetostima koja se na ovom podruju ispoljavaju (usled injenice da se socijalne grupe razlikuju u pogledu moi da posredstvom trita ili drave obezbede pristupnost retkim urbanim resursima). Kritike- nedovoljno precizno odreenje uloge menadera, ciljeve i vrednosti kojima se oni rukovode - stepen autonomije njihove moi, neadekvatno povezivanje njihovog delanja sa sistemskim okruenjem. Analize su pokazale da su menaderi pod pritiskom privatnog sektora, kao i da je njihova autonomija odluivanja ograniena hijerarhijom dravne organizacije. Postavlja se pitanje ko kontrolie menadere (vii nivoi upravljanja, privatni sektor i sl)...Sigurno je i da tip vlasnitva bitno odreuje

1

koliinu resursa pod njihovom ingerencijom, odnosno mogui vid redistributivne intervencije1. Uvaavajui kritike, Pal je ulogu urbanih menadera odredio kao posrednika izmeu javnog i privatnog sektora, kao posrednike izmeu centralne drave i graana. Dodao je i da se u socio-prostornom sistemu neposredni kreatori i nosioci urbane politike moraju se posmatrati u kontekstu optijih karakteristika dravne moi i kapitalistike ekonomije. Pored kritika, Sanders istie da je Pal jasno ukazao da drava ne funkcionie nuno u skladu sa kapitalistikom logikom. Iako kao i neomarxisti panju posveuju analizi urbane i stambene politike kao podruja drutvene moi, neoveberijanci dozvoljavaju mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti u sferi proizvodnje, naglaavajui znaaj svojinskih odnosa u sferi potronje, nastale posredstvom ovih politika. Drugaije reeno, drava ne funkcionie nuno i striktno u skladu sa kapitalistikom logikom jer se urbana politika posmatra (za razliku od neomarksistikog pristupa), kao podruje u kome postoji mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti kreiranih po osnovu pozicije na tritu rada (u sferi proizvodnje), nasleenih privilegija i sl. Posmatranjem dravne intervencije u kontekstu klasnog naspram graanskog statusa naglaava se mogunost da individue naprave izbor (u sferi potronje) i van limita klasne pripadnosti - dekomodifikacija razliitih oblasti (stanovanja, kolstva, zdravstva, transporta) ije usluge i dobra, ukoliko graani nisu u mogunosti da plate njihovu trinu cenu, postaju dostupne po subvencionisanim cenama u javnom, neprofitnom sektoru, pa ak i u privatnom sektoru (potroaki krediti). Rex i Mur su analizirali ulogu urbanih planera, menadera stanova u javnom sektoru...Rex je uveo pojam stambene klase da bi dokazao kako razliite grupe nemaju jednak pristup odreenim tipovima stanovanja. Iako je ovaj pojam dosta konfuzan, Sanders smatra da je bitan jer dokazuje da se socijalne nejednakosti i politike borbe za potroake resurse, razlikuju od klasnih nejednakosti i borbi (nastalih iz proizvodnih odnosa). Sanders izdvaja znaaj podela u sektoru potronje. Osnovna hipoteza je da je uloga drave u britanskom drutvu posle rata uslovila novu drutvenu podelu na aktere koji se u sferi potronje oslanjaju na javni sektor i na one koji se oslanjaju na trite i samostalno zadovoljavaju potrebe. Vlasnici stanova i korisnici javnog rentalnog stanovanja su drutvene grupe sa suprotstavljenim interesima. Prvima odgovaraju niske kamatne stope na hipotekarne kredite, poreske olakice na njih i1

Na primer, u sektoru stanovanja pored distribucije resursa u javnom sektoru dostupnost stanovanja i u privatnom

sektoru mogue je regulisati razliitim subvencijama. Potom, javno stanovanje i stambene subvencije mogu biti u vlasnitvu odnosno nadlenosti lokalne vlasti i/ili centralne vlasti, i sl.

2

visok nivo inflacije cene stanova, a drugi podravaju budetska izdvajanja za subvencije i investicije u javni rentalni sektor. Ove razlike postaju uzronici stvarnih politikih razlika. U knjizi Socijalna teorija i urbano pitanje iznosi da postoji razlika izmeu manjine koja se oslanja na javni sektor i stigmatizovana je, i veine koja se oslanja na trite i individualnu potronju. Takva podela je suprotna klasnoj podeli gde manjina iskljuije veinu iz svoje moi i privilegija. Sanders je takoe smatrao da prostorna zajednica ne moe biti teorijski predmet urbane sociologije, ve da to mogu biti socijalni procesi koji su generisani razliitim prostorima. Gradski prostor je dakle kontekstualna varijabla koja utie na socijalne procese.

17. Lefevrov pojam urbanog drutvaGlavne Levevrove ideje koje e kasnije biti razloene: -urbanizacija je kraj i smisao industrijalizacije, urbano je totalitet koji se ne moe obuhvatiti parcijalnim nukama -znaaj politike ekonomije prostora ili prostorne ekonomije (privatna svojina nad zemljom)-bez zapadanja u ekonomizam -otkrivanje drutvenih snaga, strategija i ideologije koji odreuju tokove savremene urbanizacije manipulacijom radnike klase -kritika birokratske i tehnokratske racionalnosti, ideologije, sociologije, urbanizma kao ideologije prakse -razlikovanje diferencijalnog od segregacionistikog karaktera gradskog ivota i opredeljenje za diferencijalno -shvatanje grada kao dela (umetnikog) i kao projekcije drutva u prostorutotalitet -insistiranje na postojanju centra i centralnosti-urbanizam kao mesto susreta, dokolice, sveanosti nasuprot tom industrijskom centru u kome je bogatstvo, ekonomija... -kritika zvaninog urbanizma kao meavine ideologije prakse (dirigovani urbanizam) politizacija urbanih pitanja (pravo na grad) Lefevrova dela su: ''Pravo na grad'', ''Od ruralnog ka urbanom'', ''Proizvodnja prostora''. On smatra da GRAD projektuje itavo drutvo: strukturu, institucije i vrednosti (nadgradnju). Grad treba posmatrati na 3 nivoa: 1. Globalni nivodominantan uticaj kapitalistikog naina proizvodnje, 2. Meoviti nivo- grad kao posrednik izmeu drutva, drave, moi, znanja. 3. Privatni nivo- svakodnevni ivot graana, stambene etvrti...

3

U Lefevrovom delu postoje 3 epohe: agrarna, industrijska i urbana. Shodno tome postoje i 2 kritine faze (dvostruka kriza grada!): I kada je industrija sebi podredila selo II kada urbano drutvo prevazilazi industrijsko (prevazilaenje prepreka prethodnih perioda) U 16.v grad stie prednost nad selom to oznaava raanje urbane stvarnosti. Taj momenat neznatno prethodi pojavi industr. kapitala (dakle, politiki grad jo nije urbani, ve mu prethodi). Srednjovekovni grad predstavlja upotrebnu vrednost, a ne prometnu. Kasnije, prometna vrednost, irenje robe dovode do toga da industrijalizacija podreuje sebi grad. Ona dovodi do poremeaja gradskih struktura. Industrija se pojavila kao ne-grad i anti grad. Ona je tu koristila izvor energije, radnu snagu, sirovine. Ona ini da gradovi rastu prekomereno, zemljite postaje roba. U poetku je locirana izvan gradova (fabrike), a posle se pribliava centrima gde biva koncentracija kapitala. L. Kae da se suoavamo sa dvostrukim procesimaindustrijalizacija i urbanizacija; rast i razvoj; ekonomska proizvodnja i drutv ivot. Konflikt je izmeu urbane i drutvene stvarnosti. U tome je smisao dijalektike, jer se uspostavlja grad na mnogo irem nivu nego pre, na nivu celog drutva! Levevr koristi pojam 'industrijsko drutvo' (prisila, homogenost). Moe se rei da industrijsko drutvo prouzrokuje urbanizaciju. Pita se da li ta posledica (urbanizacija) postaje vanija od njenog uzroka.! Kvantitativni rast proizveo je kvalitativnu pojavu sa novom problematikom- urbanom problematikom. Dolazi do nove urbane racionalnosti. Izraz URBANO DRUTVO (diferencijalnost) se ne moe upotrebljavati povodom bilo kog grada ili istorijskog naselja u odreenoj perspektivi. Ono predstavlja stvarnost u nastajanju, delom stvarnu, delom virtuelnu. Urbano drutvo se stvara i tek treba da se razvije! Bilo je gradova i u ind. i u agr. dobu. Grad je od poetka agrarnog doba bio ljudsko ostvarenje. Grad je prostorni objekat koji zauzima jedan teren i odreen poloaj i treba ga prouavati kao predmet pomou razliitih tehnika metoda: ekonomskih, politikih, demogr. Razlika izmedju sela i grada je u proizvodnim odnosima i u podeli rada. Grad je posredovanje izmeu bliskog i dalekog poretka. Bliski je poredak okolnog sela koje grad eksploatie, a daleki poredak je poredak drutva u celini (robovski, feudalni, kapitalistiki) Kao posrednik grad manifestuje razne protivurenosti. Lefevr konstatuje krizu grada iji je uzrok u odnosu centara moi prema gradu. Grad slui stvaranju kapitala jer najbogatije grupe danas odreuju tokove urbanizacije. Kriza grada nastaje slomom konkurentskog kapitalizma. Grad nije posledica istorije, on se uvek nalazi u odnosu sa drutvom u celini. Promena grada nastaje kada se drutvo u celini menja, ali ni on nije pasivan u tome jer formira proizvodne i svojinske odnose. Grad je tako delo, slino umetnikom delu, a ne 4

prostom materijalnom proizvodu, jer je prisvojen od strane odreenih grupa i oblikovan shodno njihovoj estetici, navikama. Grad biva posrednik izmeu porodica, susreta i drave. On je i mesto konfliktnih odnosa izmeu elja i potreba, zadovoljstava i nezadovoljstava. Moderni grad pojaava eksploataciju radnike klase i svih nevladajuih klasa, jer je centar odluivanja. Meoviti nivo grada (posredniki) je specifian urbani nivo. On sadri trgove, ulice, zgrade. Privatni nivo nastaje u 19.v i oznaava prosto stanovanje gde je ljudsko bie ogranieno prostim funkcijama (jesti, spavati, mnoiti se). oveku je ipak svojstveno da stanuje poetino, a tu je utonuo u bedu. Urbani prostor je za razliku od ind diferencijalan, zato je ''urbano'' pogodniji izraz nego ''grad'' koji jo samo ima istorijsko postojanje. Ono je bolji pojam jer nastaje rasprskavanjem grada (prostorno odvojeni elementi, segregacija). Cilj urbanog, koje postoji virtuelno, je ponovno prisvajanje od strane oveka njegovih uslova u vremenu i prostoru. Urbano drutvo je drugo ime za postindustrijsko drutvo! Za novog urbanog oveka bitna je upotrebna, a ne prometna vrednost. Urbano drutvo je forma susreta i okupljanja svih elemenata drutvenih ivota, simbola i kulturnih dela. Ono to je bitno je okupljanje i istovremenost mnotva stvari, ljudi, znakova. Namee se centralnost (trgovaka, simbolika...) Svaki centar se razara sam i sopstvenom zasienou i odbijanjem druge centralnosti. itanje urbanog prostora nam omoguava objanjenje posredstvom isprepletenih protivurenosti i negacija. Vreme i prostor urbanog dr postaju diferencijalni. U tom prostoru se razlikuju 3 mesta: 1. Izotopije- homologni prostor koji ima analogne funkcije ili strukture 2. Heterotopije-kontrastni prostori i napetosti 3. Utopijeostalih mesta i ne-mesta(znanja i moi) Urbanom drutvu se suprotstavlja i negira ga segragacija, prostorno izdvajanje svih elemenata i aspekata drutvene prakse, rastavljeni jedni od drugih i pregrupisani politikom odlukom u sreditu homogenog prostora. ZAKLJUAK: Lefevr smatra da je urbanizam udna meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i trita. Kritikuje funkcionalni grad i kae da je to ZO tehnika primenjena na oveka. Monotonija i dosada cirkuliu u tim zajednicama. Urbanisti zanemaruju funkcije ulice kao mesta susreta kao i njenu simboliku funkciju koju proizvode spomenici. Ne treba pomagati segregaciju odvajanjem mesta rada, ivota, saobraaja, dokolice. Pravo na grad je pravo na urbani ivot, na urbano kao na obnovljenu centralnost (mesto susreta i razmene i prioriteta upotrebne vrednosti). Radnika klasa je nosilac urbane strategije, jer je rtva segregacije. Tu postoji problem pasivnosti jer je ona pod ideolokim pritiskom, kojim se kvantitativno namee kao vrednost, a kvalitativno potiskuje.

5

18. Sandersova i Kastelsova gledita o predmetu istraivanja urbane sociologijePoetkom 70-ih Kastels se zalagao za razmatranje sukoba i procesa odluivanja kao odreenih elemenata organizacije gradskog prostora. U protivstavu sa vladajuom ''urbanom ideologijom'', Kastels je u delu Urbano pitanje (1975) tvrdio da su gradski problemi u monopolistikom dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronju (stanovanje, saobraaj, kolska i zdravstvena usluga, zelenilo..). On je grad (prostornu jedinicu) definisao kao rezidencijalnu jedinicu u kojoj se proces reprodukcije radne snage odvija posredstvom dobara i kolektivne potronje. Dravni aparat na ovaj nain direktno intervenie u korist kapitalistikog monopola (budui da se cene infrastrukture i usluga kolektivne potronje odreuju ispod trine), otklanjajui probleme reprodukcije radne snage (nastale logikom krupnog kapitala) i preuzimajui brigu o njenom zdravlju, stanovanju, obrazovanju... Po Kastelsu, pravi predmet urbane sociologije jeste urbano planiranje koje definie kao ''intervenciju politikog nad ekonomskim na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje'' Na taj nain on urbano planiranje locira u podruje politike i zalae se za prelaz od evidencije potreba ka sociologiji politikih procesa ugraenih u upravljanje kolektivnom potronjom. Taj tip inervencije zavisi od aktera, tj. drutvenih klasa koje su u igri. Jedna od sredinjih tema prouavanja su mu gradski i socijalni pokreti. U knjizi Grad i drutveni pokreti, Katels njihovo ishodite vidi u protivrenosti izmeu zahteva da se neophodna radna snaga koncentrie u gradske centre i nerentabilnosti sredstava kolektivne potronje koji su neophodni za njenu reprodukciju. Ipak, ove protivrenosti su sekundarne jer ne dovode u pitanje postojei nain proizvodnje. Zato i smatra da uesnici urbanih socijalnih pokreta mogu biti i slojevi koji su udaljeni od radnikog pokreta jer su korisnici kolektivne potronje svi u najamnom poloaju. Znaaj pokreta video je u njihovom doprinosu svesti o tome da se na podruju socijalizacije potronje interesi razliitih drutvenih slojeva podudaraju sa radnikom klasom. Kritike- Ogranienja zbog krutosti Altiserovog tumaenja Marksa i zadatka da, nasuprot shvatanju ikake kole, ustanovi teorijski predmet urbane sociologije, Kastels je donekle suzio svoju analitiku optiku. Sanders je smatrao da je njegova teoprija o gradu ograniena jer teite na potronji zanemaruje vanost drugih procesa. Problematina je i sama teorija potronje jer fokus na urbanom prostoru zanemaruje druge aspekte bitne za dravni kapitalizam koje nisu prostorne (npr.subvencije i poreske olakice). Sanders je rekao i da se njemu, kao i ikakoj

6

koli, mogu uputiti primedbe da se neopravdano ograniila na biotiki nivo organizovanja ljudi. Svestan nekih od primedbi, Kastels je kasnije napustio odreenje grada kao jedinice kolektivne potronje i druga strukturalistika ogranienja, iako je zadrao naglasak na deterministikom primatu kapitalistikog naina proizvodnje. Sanders smatra da bi se urbano pitanje moglo definisati kroz tenzije koje nastaju izmeu interesa baziranih na proizvodnji i onih na potronji, lokalnih i centralnih nivoa vlasti, potreba i socijalnih prava naspram profita i privatnog vlasnitva. Promenjivost balansa izmeu trita i dravne regulative inherentna je karaktersitika kapitalistikog drutva - znaajne razlike ne samo u razliitim periodima razvoja kapitalizma (fodistiki / postfordistiki; organizovani/ dezorganizovani i sl.) ve i meu pojedinim zemljama. Koncept dualistike politike u razumevanju promena savremenog grada (Saunders) Idelano-tipski suprotstavlja interese potronje i proizvodnje u nekoliko dimenzija: 1. Tip politike kojom se mobiliu interesi potronje odnosno proizvodnje 2. Oblik dravne intervencije i nivo upravljanja na kome se odreena politika sprovodi 3. Dominatna ideologija (neoliberalna vs socijaldemokratska) i vrednosti (solidarnost, socijalna pravda, socijalna prava) koje oblikuju odrgovarajue politike Tip politike kojom se mobiliu interesi potronje odnosno proizvodnje 1) Politika zasnovana na izbornoj demokratskoj proceduri (svet parlamenta, peticija, grupe za pritisak) usmerena prvenstveno na interese potronje i kvaliteta ivota 2) Zatvorenije sfere korporativnog posredovanja, sa kljunim interesima proizvodnje, direktno predstavljene i involvirane u kreiranje drave politike Druga dimenzija - nivo upravljanja na kome se odreena politika sprovodi, sa kljunim pitanjem kako uskladiti korporativistike ekonomske strategije i pritisak graana. Efikasan nain je pomeranjem kljunih servisa za proizvodnju na vie nivoe upravljanja a resurse potronje na nie nivoe. Usled toga, korisnici dravnih servisa imaju uspenije strategije polaganja prava na odreene resurse na niim nivoima vlasti kroz neposrednije obraanje onima ko obezbeuje servise, te je efektivno organizovanje interesnih grupa jedino mogue na lokalnom nivou.

7

Logika decentralizacije socijalnih usluga proizlazi iz injenice da drava ima manje inherentne kontrole nad graanima kada im daje novac a ne specifine servise ili dobra, iako se davanja u novcu lake centralizuju. Menaderska autonomija (o kojoj je Pal govorio), pak, najvea je u distribuciji servisa koji su od malog interesa za osnovne aktere u proizvodnji, i to na nivou na kome oni (menaderi) delaju izvan dosega direktnog uticaja potroaa (dakle, ne na neposredno lokalnom nivou). Sanders je smatrao da prostorna zajednica ne moe biti teorijski predmet urbane sociologije, ve da to mogu biti socijalni procesi koji su generisani razliitim prostorima. Gradski prostor je dakle kontekstualna varijabla koja utie na socijalne procese. Odsustvo teorijskog predmeta moe biti problem za urbanu sociologiju, ali znaaj koji prostor ima ini neosnovanim svaki neprostorni socioloki pristup. Sevid i Vord smatraju da poreenje Sandersovog i Kastelsovog rada ukazuje na promenu predmeta istraivanja urbane sociologije- od kolektivne ka privatizovanoj potronji. Osim razlika u teorijskom pristupu, Kastels nastoji da teorijski osvetli urbanu politiku u periodu relativno jake drave blagostanja tokom 70-ih, dok Sanders reflektuje promene urbane politike s restrukturisanjem drave blagostanja.

19. Harvijevo tumaenje tokova kapit. i nove soc. geografiNa Dejvida Harvija veliki uticaj imala je Lefevrova misao. Za razliku od Kastelsa koji odbacuje pojam urbaniteta kao ideoloki obojen, Harvi ga, poput Lefevra, posmatra iz ire istorijske perspektive smatrajui da se dihotomija urbanoruralno ne moe poistovetiti sa dihotomijom moderno-tradicionalno, jer se gradski ivot tokom istorije na razliite naine razlikovao od seoskog. On izraava sumnju da je pojam ''nain proizvodnje'' suvie opti za ispitivanje odnosa urbanizma i drutva i predlae pojam ''nain ekonomske integracije'' u cilju konkretizacije istraivanja. Ipak, kljuan pojam jeste ''viak vrednosti'' jer pojmu urbanizma daje dovoljno irok okvir zbog injenice da su gradovi nastali koncentracijom proizvedenog vika. Harvi je smatrao i da se trite zasniva na relativnoj retkosti dobara koja se velikim delom drutveno stvara. Stoga su liavanje, prisvajanje i eksploatacija njegova nuna obeleja. Iako je smatrao da je dravna intervencija neophodna radi ublaavanja destruktivnosti, za razliku od Kastelsa, on nije posebno prouavao kolektivnu potronju. U delu Granice kapitala poetkom 80-ih razvija stav da koncept rente omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru (kao posledice ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajue promene organskog sastava kapitala).

8

Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski znaajan faktor proizvodnje ono omoguava svom titularu da potrauje deo (vika) vrednosti od onoga ko proizvodi Diferencijalna renta - lokacija moe da smanjuje trokove i poveava dobit - to vremenom podie vrednost lokacije odnosno utie na porast rente. Imamo 2 tipa: Prvi tip razlika dobiti koju proizvoa moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje) Lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih profita, ali privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital-nekretnine) 2. Ipak, ova strategija ima ogranienja. Prekomerna koliina fiksnog kapitala, ne odgovara potrebama budueg rasta kapitala. Kao to kriza prvog sektora uslovljava masovno unitenje industrijskog kapitala, i u sekundarnom se obezvreuju fiksni kapital (primer su naputeni lokali i bankrot gradova). Reenje se pokuava nai u novim podrujima za investiranje to uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice belee cikline uspone i padove. Otuda geografski prostor postaje presudan za vitalnost kapitalizma. Harvi tvrdi da uvek kada se promene uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala (nove tehnologije, nove mogunosti prevoza...), stvara se i nova socijalna geografija. Time se protivrenosti kapitalizma samo izmetaju, a ne i reavaju. Otuda on pesimistiki zakljuuje da upotreba kreditnih kartica i teritorijalne ekspanzije dovode do potpunog razaranja koje se namee kao reenje tj. do take gde je samo totalna destrukcija masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija. Neto pozitivnija interpretacija - iako tada dolazi do umanjenja prometne vrednosti investicija to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti to postaju jeftine premise daljeg2

Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, koju je politika

drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu kue, to je uslovilo porast tranje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domainstvo i sl... - olakano politikom drave poreske olakice, specijalni kreditni aranmani - omoguilo nove investicije i pospeilo potranju odreenih industrijskih proizvoda.... fordistiki model-uloga drave kao kreatora tranje da bi se reio problem prekomerne akumulacije industrijskom sektoru....doprinos i politikoj stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovnitva sa kreditnim obavezama

9

razvoja kapitalistikih firmi (ukljuujui i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova, itd.) Poslednjih godina Harvi se usmerava na uinak nove informacione tehnologije koja je od sredine 70-ih uslovila takvu vremensko-prostornou kompresiju da je drastino smanjila vreme cirkulacije kapitala u prostoru i omoguila njegov neprestani protok u globalnim razmerama. Harvijev doprinos je u tome to je usmerio analitiku panju na vlasnike zemljeborba nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno razliite interese aktera koji prisvajaju znaajan profit po osnovu lokacionih specifinosti: vlasnika fabrike, bankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadraj grada (gradske vlasti)

20. Pojam globalnog grada i koncept svetskih gradovaTeorije globalnog grada i svetskog grada, se uopteno usmeravaju na Zapad pa se i njihovo shvatanje urbaniteta zasniva na iskustvu male grupe, uglavnom zapadnih gradova. Gradovi koji se nalaze izvan Zapada procenjuju se u odnosu na unapred odreene standarde. To je pogled odozgo. Koncept svetskih gradova sugerie vei stepen meuzavisnosti gradova u raznim delovima sveta po principu horizontalnog umreavanja, s tim to principi nejednakosti i hijerarhijskog odnosa meu njima nisu iskljueni. Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u globalnu ekonomiju. Svetski gradovi se mogu poreati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom moi kojom raspolau. Meusobna konkurencija i spoljanje okolnosti oblikuju njihovu poziciju na lestvici.

Populacije koje su iskljuene iz podruja svetskih gradova i globalnog kapitalizma su ekonomski irelevantne. Ovaj koncept blisko je povezan sa teorijom svetskog sistema, samo to je kategorizacija zemalja na centar, periferiju i poluperiferiju u ovom sluaju preneta na analizu gradova. Takoe, na ovaj koncept znaajno je uticala studija Saskije Sasen koja je ponudila termin ''globalni gradovi'' kojim nastoji da obuhvati kljune karakteristike savremene faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalniju strukturu kljunih elemenata globalne ekonomije. ''Globalni gradovi su centri servisiranja i finansiranja internacionalne trgovine, investicija i kontrolnih funkcija''. Intenzitet interakcija izmeu ovih gradova i ostvareni obim razmene su u porastu naroito putem finansijskih trita, trgovine uslugama i investicija.

1

Istovremeno poveavaju se nejednakosti u koncentraciji stratekih resursa izmeu ovih i drugih gradova u zemljama na ijim se teritorijama nalaze. Prema Saskiji Sasen, kljuni momenti savremene ekonomije su karakteristini po tome to su locirani u vie zemalja pa su u tom pogledu transnacionalni. Stoga, to ukazuje na nastanak, makar u zaetku, transnacionalnog urbanog sistema. Paralelno sa ovim procesima, postoji ogromna teritorija koja postaje sve vie periferna, sve vie iskljuena iz glavnih ekonomskih procesa- propadanje nekada vanih industrijskih i lukih gradova. Ono to je takoe znaajno jeste da se i unutar globalnih gradova uoava nova geografija centralnosti i marginalnosti. Velike investicije u nekretnine i telekomunikacije odlaze u centralna podruja globalnih gradova, dok su gradska podruja s niskim dohotkom liena resursa. Raste jaz u visini prihoda izmeu visoko obrazovanih i nie obrazovanih ak i kada rade u istim sektorima ekonomije. Finansijski sektori ostvaruju superprofite, dok industrijski jedva preivljavaju....Na kraju kae da su ovi trendovi prisutni u veem broju velikih gradova nekih od zemalja u razvoju koje su integrisane u globalnu ekonomiju.

21. Razlike u konceptima globalnog i informatikog grada

3

Kastels ire od globalnog grada odreuje koncept informatikog grada i kae da je to je urbani izraz cele matrice determinanti informatikog drutva (kao to je i industrijski grad izraz ind. drutva)4. Na taj nain Kastels postavlja znaaj tehnolokih promena u iri kontekst socioprostornih struktura (tehnoloka revolucija omoguava sutinski novu strukturnu komponentu drutva). Globalna ekonomija reprodukuje nejednaku integraciju gradova u globalni sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije zavisne urbanizacije u kapitalizmu. Nova internacionalna podela rada koja nastaje u informatikom drutvu vodi na svetskom nivou ka 3 stimulativna procesa: 1) Osnaivanje metropolitenske hijerarhije u itavom svetu uz pomo postojeih uporinih centara; 2) Opadanje starih industrijskih regiona koji nisu bili uspeni u transformaciji ka postindustrijskoj (informacionoj) ekonomiji. To ne znai da su svi stari industrijski centri osueni na propast. Primeri Dortmunda i Barselone to negiraju. 3) Pojava novih regiona (Andaluzija) ili novih zemalja (poput azijskog Pacifika) kao dinamikih ekonomskih centara, koji privlae kapital, ljude i robe stvarajui novu ekonomsku geografiju.

3

4

Izvucite ralike sa globalnim....ako moete... U informatikom drutvu izvori politiko-vojne moi, ekonomske produktivnosti i kulturne hegemonije sve vie

zavise od sposobnosti da se generiu, procesuiraju i skladite informacije i znanja - direktne proizvodne snage

1

U novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona zavise od njihove sposobnosti da kombinuju informacione kapacitete, kvalitet ivota i povezanost u mrei glavnih metropolskih centara na svetskom nivou. Nova prostorna logika, koja je karakteristina za informatiki grad, je odreena dominacijom prostora tokova (roba, informacija, kapitala) pre nego dominacijom mesta. Proces usled koga prostor tokova potiskuje prostor mesta simbolizuje sve veu diferencijaciju moi i iskustva, sve vee razdvajanje znaenja i funkcije. Informatiki grad je istovremeno i globalni grad jer artikulie upravljake funkcije globalne ekonomije u mrei centara procesiranja informacija. Informatiki grad je i dualni grad. Uzrok ove pojave je tendencija informacione tehnologije koja zanimanja generie u skladu sa informatikim sposobnostima razliitih socijalnih grupa. Npr. angaovanje iseljenika na manje vrednim poslovima ima tu tendenciju da osnai dualizaciju urbane socijalne strukture. Takoe sukob mlai-stariji, po etnicitetu, obrazovanju...sve to moe stvoriti talas socijalnih tenzija. Time dolazimo do dualizma naeg doba, tj. kosmopolitizam elite koja je povezana sa celim svetom nasuprot tribalizmu lokalnih zajednica. Iako obe grupe pripadaju globalnom gradu, drugi su iskljueni iz kontrole tokova...Na taj nain su informatiki, globalni i dualan grad vrsto povezani, inei tako pozadinu urbanih procesa u glavnim metropolskim centrima. Osnovni problem je nedostatak komunikacije informacione elite i ostalih, kao i postojanje sve dublje krize identiteta. Odvajanje funkcija i znaenja, preneto na tenziju prostora tokova i prostora mesta, moglo bi postati izvor novih urbanih kriza. Kastels prihvata koncept globalnih gradova, ali istie da su informatiki ujedno i globalni u tom smislu to najvei gradovi najrazvijenijih zemalja postaju inf. gradovi, ime se pojaava njihov globalni znaaj i upravljaka funkcija. Vano zapaanje Sasenove je da poloaj globalnih gradova poiva na industrijskoj osnovi koja nije nuno nacionalna daje ovim gradovima ekonomsku samostalnost u odnosu na dravu. U tom pogledu oni se razlikuju od ostalih gradova urbanog sistema zemlje na ijoj se teritoriji nalaze, jer nekada vani industrijski centri gube znaaj i ekonomski propadaju i u najrazvijenijim zemljama.

22. Koncept obinih gradovaUmesto pojmova globalni i svetski grad, Robinsonova predlae upotrebu pojma obian grad. Ako se globalni grad postavi kao cilj, to moe lako predstavljati propast za veinu gradova. Obini gradovi shvataju se kao raznoliki, kreativni, savremeni i osobeni, s mogunou da osmisle svoju sopstvenu budunost i karakteristine oblike urbaniteta. Kategorizacija gradova i podela oblasti urbanih studija imale su prilian uticaj na nain shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da se ogranii delokrug

1

imaginacije u odnosu na moguu budunost gradova. Ovo vai i za one gradove koji su oznaeni kao globalni i za one koji su van mape urbanih prouavanja. Smatra se da su najvei svetski gradovi globalni gradovi. Ovaj pristup je povezan sa teorijom svetskog sistema prema kojoj zemlje irom sveta zauzimaju mesto u okviru hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama (centar, periferija, poluperiferija). Kategorizacija drava je dakle preneta na gradove. Meutim, mogue je da bi i ti gradovi, navodno na vrhu globalne hijerarhije, takoe imali koristi da su ih zamiljali kao obine. Viestrukost ekonomskih, drutvenih i kulturnih mrea, koje ine ove gradove, mogla bi se iskoristiti da se osmisle mogui putevi unapreenja uslova ivota i ekonomskog rasta u celom gradu. *** Sasen koristi termin globalni grad da bi analizirala ono to je prema njenom miljenju posebno obeleje sadanje faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalnija struktura kljunih elemenata globalne ekonomije. Kategorija globalnog grada je bazirana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u nekolicini gradova. Problem sa ovom teorijom je to izbacuje iz analize veinu svetskih gradova. Saskija Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne ekonomije takoe odvijaju i u nekada perifernim gradovima koji koordiniu globalno investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou (Toronto, Sidnej, Mexico City)

23. Regulaciona teorija i urbana politikaRegulaciona teorija postulira postojanje razliitih naina na koje je kapitalizam regulisan. Odriva kompatibilnost proizvodnje i potronje generisana je kroz socijalne i politike institucije, kulturne norme, ak i moralne kodove koji mogu produkovati takav efekat. Kada se to dogodi oni ine reim regulacije. Reg. teorija potie iz strukturalistike struje marksizma kao pokuaj ublaavanja rigidnosti ekonomskog determinizma, to rezultira pribliavanju neoveberijanskom pristupu. Primena regulacione teorije najzastupljenija je u istraivanjima novih izazova lokalne/ gradske vlasti. Majer istie tri znaajne i meusobno povezane promene u upravljanju gradom u postfordistikom reimu5. Prva je da su tradicionalne redistributivne politike zamenjene politikom trita rada, dizajniranim da promovie fleksibilnost radne snage, a da se principi socijalne politike redefiniu od univerzalnih normi masovne potronje ka fragmentovanom sistemu provizije socijalne potronje,5

Fordistiki reim-karakteristike (vidi power point) a) proizvodnja standardizovanih roba b) ekonomija obima c) masovna potronja d) jaka socijalna drava i znaajna kolektivna potronja

1

sa znaajnim naglaskom na formama samopomoi. Druga promena je da lokalna vlast u svoje aktivnosti ukljuuje i druge aktere iz nevladinog i privatnog sektora, a trea proizilazi iz prve dve, i tie se nestajanja tradicionalno jasnih razlika izmeu socijalne i ekonomske politike. Preduzetniki grad- proaktivna promocija lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti u saveznitvu sa drugim agentima privatnog sektora. Harvi pria o tranziciji od menaderske ka preduzetnikoj lokalnoj vlasti, koja radi na iznalaenju novih formi kompetitivnog kapitalizma. U iskustvu gradova razvijenog sveta primetan je pomak od tradicionalnih mera ka subvencijama koje se usmeravaju u veoj meri na inovativne kapacitete lokalne industrije, na istraivanja, kao i na poslovne projekte. Zemljite grada vie se ne nudi kao subvencija ve se strateki razvija sa znaajnim fokusom na potencijalne domae resurse. Redefinisanje gradskog imida postaje primarni zadatak, obeleen brisanjem svih potencijalno negativnih elemenata njegove ikonografije (fizikog propadanja, militantnosti industrijskog grada). Sve to vodi ka umanjenju tradicionalno jasnih razlika izmeu razliitih oblasti politike (ekonom, socijalne, ekoloke, kulturne). Promocija partnerstva javnog i privatnog sektora zahteva novi sistem pregovaranja i koordinisanja razliitih interesa. Majer istie da se proces odluivanja sve vie dogaa van tradicionalne institucionalne strukture lokalne vlasti, a da na upravljanje gradom sve vei uticaj imaju razliiti akteri (predstavnici transnac. kapitala, poslovne asocijacije, lokalna preduzea, banke, sindikati, univerziteti...) Miel Basan navodi etiri tipa aktera bitnih za urbanu politiku, ne ograniavajui prostorni nivo i opseg njihovog delanja: 1) politiari odreuju strateke ciljeve urbanog razvoja teei optimalnoj ravnotei izmeu preduzetnikih ciljeva ekonomskog rasta i optijih ciljeva drutvenog razvoja, 2) ekonomski akteriprimarno iz privatnog sektora, zahtevaju odgovarajue urbane resurse za obavljanje svojih aktivnosti; 3) strunjaci operacionalizuju strategije urbanog razvoja kroz prakse urbanog planiranja imajui u vidu potrebe svih aktera urbanog razvoja; 4) graanikao multifunkcionalni korisnici grada Geri Stoker ponudio je razradu pristupa regulacione teorije urbanom pitanju i koncepta urbanog reima koji je iz toga ishodio. Primena regulacione teorije u istraivanju urbane politike pruila je mogunosti razumevanja razliitih odgovora na urbane promene pod uticajem globalne ekonomije, a Stoker posebno naglaava da je koncept urbanog reima izazov ekonomskom determinizmu.

1

24. Koncept urbanog reimaReim se definie kao neformalna, ali stabilna koalicija kojoj pristup institucionalnim resursima omoguava znaajnu ulogu u donoenju uloga. Njeni lanovi imaju komandne moi, ali funkcionie zahvaljujui svesti o nunosti saradnje i meusobne zavisnosti. Okree se od uskog fokusa na mo kao na pitanje socijalne kontrole ka razumevanju moi ispoljene kroz socijalnu produkciju. Dolazi do promene fokusa sa pitanja dominacije ko vlada?, na pitanje sposobnosti kolektivne akcije i ostvarivanja ciljeva. Da bi nam neki akteri bili efikasni partneri urbanog reima, moraju posedovati strateko znaenje o socijalnim transakcijama tj sposobnost delanja na bazi tog znanja i kontrolu resursa koja ih ini atraktivnim koalicionim partnerom. Dva kljuna partnera su predstavnici lokalne vlasti i biznisa, ali se po potrebi ukljuuju i nosioci drugih interesa u lokalnoj zajednici- manjine, organizovani rad... Ako je sposobnost upravljanja postignuta, mo se moe uspeno praktikovati bez obzira da li postoji masovna politika podrka politikim inicijativama ili ne. Graani se takoe mogu ukljuiti kada interesi projekta to nalau. 4 tipa reima: 1. Reim odravanja postojeeg stanja, 2. Razvojni reim 3. Progresivni reim sr klase (briga o zatiti sredine), 4. Reimi koji se bore za poboljanje uslova ivota nie klase Urbana kriza je posledica neminovnog razvoja i sa njom se svi akteri podjednako suoavaju i prilagoavaju razvojem svog dr kapitala. Kritika Evr autori- reflektuje ameriki neoliberalizam i zapostavlja razlike urbanih politika zavisno od pojedinih tipova drava blagostanja. Postoji problem da se uspeno poveu lokalni i vii nivo moi i uticaj na lokalne aktere. U odreenim oblastima neke politike ideje postaju toliko dominantne da urbani reimi bivaju potpuno odreeni uticajem nacionalnih aktera.

1

25. Demokratski-akcioni potencijal lokalne vlasti u kontekstu globalizacijeGlobalizacija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena znaaja i uloge nacionalnih i lokalnih institucionalnih nivoa drutvene organizacije, to je znaajno za prouavanje gradova. Bitni elementi globalizacije (Markuze) su kvalitativni skok u infornacionoj i transportnoj tehnologiji, porast koncentracije ekonomske moi privatnog kapitala na svim nivoima, opadanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim aktivnostima privatnog kapitala. Na nivou posmatranja gradova kao socijalnih aktera, poveana mobilnost kapitala i proces globalizacije imaju viestruke posledice. Odnos globalnog i lokalnog sa stanovita moi je asimetrian, a uloga lokalnog nivoa u datim odnosima u znaajnoj meri je svedena na reaktivu. S jedne strane, poveana je konkurentnost izmeu gradova u privlaenju nacionalnog i internacionalnog kapitala, to lokalalna vlast postie politikom sniavanja poreza i preusmeravanjem budetskih ulaganja u infrastrukturne pretpostavke uspenog poslovanja kapitala na svojoj teritoriji. S druge strane, to ima direktne posledice na smanjenje raspoloivih budetskih sredstava koja omoguuju adekvatnu kontrolu i amortizaciju socijalnih posledica ekonomskog restruktuiranja. Stvara se podela izmeu interesa lokalnog stanovnitva i lokalnog kapitala, s jedne strane, i kreatora urbane politike grada, s druge, tj dok prvi oekuju adekvatne gradske usluge, interes drugih okrenut je privlaenju razliitih korisnika grada. Restruktuiranje programa drave blagostanja u oblasti urbane i stambene politike obeleio je proces decentralizacije tj jaanja kompetencije lokalnih nivoa vlasti upravo da bi se nivo odluivanja o potrebnim resursima pribliio realnim korisnicima. Restruktuiranje ekonomije i proces globalizacije uslovio je znaajne razlike u potencijalu razvoja pojedinih gradova. Nekadanji centri ind proizvodnje suaavaju se sa problemom stagnacije i nezaposlenosti, dok gradovi ije infrastrukturne pretpostavke omoguuju razvoj servisnih delatnosti belee izrazit ekonomski rast. Takoe, gradovi koji su snanije izloeni uplivu globalnog kapitala postaju ekonomski centri u velikoj meri nezavisni od ekonomske politike nacionalnih drava. Sve u svemu, urbanizam i drava nastavljaju da budu tesno povezani sa socioprostornim procesom, i neosporno je da je grad kao drutveni podsistem sa razvojem servisne ekonomije dobio na znaaju u nacionalnim i internacionalnim okvirima. Kada je u pitanju proces globalizacije, pristalice ekoloke tradicije vide u tehnolokim inovacijama glavne uzronike stvaranja novih prostornih formi, tzv globalnih gradova, koji postaju centri finansijske i korporacijske moi u svetskim razmerama. Neki autori izbegavaju upotrebu pojma globalni grad, dok neomarksisti insistiraju na odsustvu

1

kvalitativnih prostornih promena na ta se ukazuje upotrebom pojma globalni gradovi, jer im je u osnovi isti princip kapitalistikog naina proizvodnje.

26. Urbani socijalni pokreti (usp)1. UVODKada se govori o usp neophodno je ukazati : - na njihove specifinosti u odnosu na nove drutv pokrete (mirovne, ekoloke, feministike) - na ciljeve u.s.p, aktere - kako se odnose prema radnikom, studentskom i sindikalnom pokretu - kako se odnose prema partijama levice, desnice i prema tradicionalnom politikom aparatu (dravi i lokalnoj upravi) - kakav je stav i dranje strunjaka (urbanista, sociologa) prema organizaciji i akterima pokreta Cilj je da se pokae njihova uloga u modernizaciji savr. drutva u pravcu sadrajnijeg kvaliteta svakodnevnog urbanog ivota. Urbani socijalni pokreti i borbe se razvijaju pod dvojakim uticajem: I dolazi od globalnog drutv.-istorijskog uticaja (npr svetska kriza 30....) II uticaj vezan je za konkretnu drutv., ek., politiku situaciju datoj zemlji i gradu (stambena kriza, neuspeh nekih reformi...) VUKAIN PAVLOVI je u pravu kada kae da je prelaz iz prosperitetne u kriznu fazu povoljno socijalno tle za afirmaciju novih drutvenih pokreta. Oni se i pojavljuju i u modernim zap. zemljama to ukazuje da su demokratski organizovana i otvorena drutva mnogo pogodnija za drutv pokrete od diktatorskih. Pojava drutv. pokreta obeleava dovrenje procesa razdvajanja politike drave od civilnog drutva i, istovremeno, uspostavljanje mosta meu njima. Dravno partijski monopol vlasti je u socijalistikim zemljama iskljuivao postojanje drutv. pokreta. Postavlja se pitanje enu pokreti u otvorenom drutvu. Pojedinci nezadovoljni nekim dravnim institucijama i administracijom stvaraju nove oblike drutvenog, politikog i kulturnog organizovanja. Novi drutveni pokreti i borbe nastoje da budu politiki autonomni, a politike stranke zavisno od konjukture, moraju sa njima da uspostavljaju nove odnose i prave kompromise. Prema Pavloviu ovi pokreti su jedni od najirih i najznaajnijih oblika drutvenog angaovanja u razvijenim ind. drutvima Zapada. Oni razvijaju 'opozicionu politiku kulturu'. FEHER I HELEROVA ukazuju na osobine modernih drutv. pokreta: 1 1 1 1 transfunkcionalnost- pristalice se ne biraju na osnovu njihovih funkcija javni karakter ciljeva, strategija 1

1 1 ne tee za dominacijom nad celom linou svojih sledbenika, ali postoji solidarnost 1 1 organizuju se oko jednog ili manjeg br. pitanja ne pretenduju na totalitet razumevanja drutva 1 1 prvenstveno drutveni, a ne neposredno politiki karakter- njihov cilj je mobilisanje gra. drutva, a ne osvajanje vlasti. 1 1 disfunkcionalnost- nestaju kad njihov problem dobije reenje krucijalni su inilac za samoodreivanje graanskog drutva.

1 1

ALEN TUREN- novi drutv. pokreti su manje drutveno-politiki, a vie drutveno-kulturni! Govori o glavnim sociolokim kolama i tako analizira koncept drutvenog pokreta: I SISTEM FUNKCIONALIZAM- jedinstvo sistema STRUKTURALNI MARKSIZAM-nejednakost

II AKTER NEORACIONALIZAM- strategije upravljanja promenom SOCIOLOGIJA DELOVANJA- istie se i akter i konflikt, drutveni ivot analizira kroz drutv pokrete. To stanovite zastupa A.T.

2. TA SU U.S.P. I BORBE? Uestalost i snaga novih pokreta zavisi od veliine grada i to je grad vei, raste i br. akcija graana. To su sukobi koji unutar industrijalizovanih i urbanizovanih drutava suprotstavljaju interese vladajuih klasa i korisnika. To su borbe koje se odnose na grad (stanovanje, prevoz...) a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Optije reeno, oni se odnose na urbano planiranje, urbanu politiku i urbani nain ivota. Neki autori tvrda da su svi moderni pokreti isti i da u u.s.p spadaju: ekoloki, skvoting, kulturni pokret i dr. KASTELS se bavio u.s.p. i kae da su oni specifian vid drutvenih sukoba i delovanja. Po njemu, grad je jedinica reprodukcije radne snage i postoje 2 tipa procesa reprodukcije radne snage: 1. kolektivna i 2. individualna potronja. Kolektivna se odrava pomou dravnog aparata, a ne posredstvom trita. Dravni aparat pomae kapitalistikom monopolu pruzimajui brigu o zdravlju, obrazovanju,

1

stanovanju...i tako stimulie mone ekonomske grupacije da vode odgovarajuu urbanu politiku. Dakle, kod Kastelsa usp su vezani za potronju, a ne proizvodnju. To su vieklasni pokreti, ali se suprotstavljaju kapitalistikoj logici i doprinose stvaranju demokratskog puta u socijalizam. Kastels predlae 4 plana u stalnoj interakciji o kojima treba voditi rauna kada se analiziraju u.s.p: 1. cilj pokreta 2. unutranja struktura pokreta- interesi i akteri u u.s.p 3. strukturalni interesi suprotstavljeni pokretu- organizacioni izraz tih interesa 4. posledice pokreta na urbanu strukturu Prema ovom autoru neophodno je zajedniko delovanje usp i drugih pokreta, posebno radnikog. Subjekt mora biti pluralistiki! EDI ERKI I DOMINIK MEL-takoe strukturalni marksisti. U.s.p. i borbe se koncentriu oko 3 osnovna interesa: 1. potronja, ivotni okvir- osnov za savez klasa 2. direktan uticaj na optinske vlasti 3. potencijalno preobraavaju na ivot- dovode u pitanje kapitalistiki grad. Tek kada su u.s.p. postali masovni, od 60-ih godina, osetio se njihov uticaj na urbanu politiku, njene logike i ciljeve. Ovi panci tvrde da su ovi pokreti legitimisali skup socijalnih prava: pravo na stan koji ne kota vie od 10 posto mesenih primanja, besplatno kolovanje, javni prevoz... O tome koji slojevi uestvuju u u.s.p. i borbama i koji su njihovi glavni zahtavi i koje organizacije im pomau i kakvi su efekti moe se saznati kroz njihov prikaz u pojedinim zemljama. 3. ISKUSTVA NEKIH ZEMALJA BRISEL- od kraja '50-ih centar grada je ispranjen u korist birokratskih zgrada i grad biva podvrgnut zakonima profita. Stvoreno je 50-ak komiteta za lokalne akcije, a najstariji je osnovan od strane ljudi iz narodnog kvarta Marole koji su zahtevali vraanje organizacije rada otuenom oveku. Marole nije obian kvart, to je neka vrsta simbola grada, sastavljena dobrim delom i od radnika imigranata. Stanovnitvo je uglavnom siromano. Lokalne vlasti su nameravale izgradnju novog centra tu, ali je '69. formiran novi komitet i Marole je ureen prema potrebama lokalnog stanovnitva. Drugi sluaj u Briselu je u kvartu el. stanice Sever, a tu su

1

gradske vlasti uinile da pobedi logika profita, i zavadili su lanove komiteta meusobno (stare protiv mladih imigranata, Belgijce protiv stranaca...) ITALIJA- u.s.p i borbe su ovde pod snanim uticajem radnikog i sindikalnog pokreta, stare i nove levice. Usp u Italiji je imao vie faza: 1. od 69. do '70.usp i borbe u rukama marginalaca i istie se skvoting, a traje dok ne stigne milicija. 2. do 72. veliki pokret zauzimanja praznih kua, a istie se vanparlamentarna ekstremna levica. Zauzeti stanovi su se branili na vojni nain. Komiteti posle postaju stabilne strukture i uspostavljaju odnos sa strunjacima. 3. prikljuuju se radnici, slubenici, porodice iz narodnih kvartova. 4. godina '73. se smatra vornom-povezuje se pokret u fabrici sa urbanim pokretom, poinje i borba protiv poveanja cena prevoza i struje. Nareeno je da im se see struja u zgradama, ali su se radnici elektroprivrede odbili taj zahtev i solidarisali se sa pokretom. U.S.P. u Italiji daje podsticaj i feministikom pokretu koji se borio za pravo razvoda braka i abortusa. Krajem '70-ih god se javila rasprava o nainu optinskog upravljanja, odnosno, o administrativnoj decentralizaciji. Levica namerava da u kvartovima legalizuje izbore. Javlja se problem gubitka autonomije i konfuzije izmeu struktura urbanih pokreta i borbi, a neki su i protiv legalizacije kvartovskih komiteta. PARIZ- '66 razmnoavaju se usp u Francuskoj. '70. poinje da deluje u.s.p u vezi sa problemom gradskog prevoza: smanjenje cena prevoza, izgradnja novih linija... '72. Studenti podstiu beskunike na zauzimanje praznih stanova-skvoting. Dolazi do neznatnog uspeha u ovome. U.s.p i borbe su otkrile irinu urbane krize: stambena oskudica, nehigijenska stanovanja, slabost gradskog prevoza...Nosioci pokreta su uglavnom radnici imigranti, a podravaju ih mladi revolucionarni intelektualci da izraze neprijateljstvo prema vlasti i solidarnost sa eksploatisanim slijevima. Veina u.s.p u Parizu ima meuklasni karakter u odnosu na mesto i u potronji i u proizvodnji. SAD- iskustvo zastupnikih i radikalnih planera je ostavilo traga na u.s.p u SAD. Socioloki, ovo je zanimljivo jer se tie odnosa strunjaka i siromanih i nemonih. Pol Davidov je '65. formulisao osnove zastupnikog planiranjarazmatranje urbanistikih planova koji se odnose na porodice sa niskim primanjima, da se vodi rauna o tim potrebama njihovim i podravanje akcija graana. Davidov smatra da siromani nisu nikad mogli da utiu na stanovanje. UPA- grupa planeraurbana planerska pomo. Ova grupa pripada srednjim slojevima i mnogi bivaju optueni za paternalizam i manipulaciju-razlike u sistemu vrednosti, klasnom poreklu, 2

kulturi stvaraju nelagodnost kod ljudi iz kvarta. Neki kritiari smatraju da se tako potiskuje i direktna akcija korisnika. UPA tada dopunjuje svoj program: obavestiti porodice sa niskim primanjima o problemima koji ih se tiu (npr subvencije); nauiti ih da sami prave kontraplanove...UPA zapoljava tada i lana iz ovih kvartova da sarauje sa njima. aldarovi smatra da postoji vrednost u svemu ovome, jer postoji usmerenost na svakodnevne probleme, ali potrebno je i istai probleme na drugim nivoima, a ne samo na nivou urbanog planiranja. LATINSKA AMERIKA Ovde u.s.p i borbe imaju karakter vrlo estokih klasnih borbi-borba beskunika za krov nad glavom stvorila je kontragradovemarginalni univerzum u latinoamerikim gradovima. Zauzimanje terena se izvodi za jednu no, datog momenta. PORATNA JUGOSLAVIJA- zbog politikog monopola dravne partije nije moglo doi do formiranja i delovanja u.s.p. To nije znailo da su ljudi zadovoljni kvalitetom ivota, ni u gradu, ni na selu. Studentski pokreti, brojni trajkovi otkrivaju nezadovoljstvo znatnog dela graana. Urbana kriza se prvenstveno ogleda u podurbanizovanosti-nedovoljan br. i nizak kvalitet sredstava za kolektivnu potronju (stanovanje, javni prevoz, kola, gradsko zelenilo...) i neravnomeran raspored istih. Stambena kriza se ispoljava i u kvalitativnom i u kvantitativnom vidu i u nejednakostima meu drutvenim slojevima. Bespravna gradnja je kod nas masovna pojava-prvo se izgrade objekti, pa infostruktura, pa urbanistiki plan. Do '89. 10-25% takvih stanova od ukupnog broja koji se tad gradio. To nije u.s.p, jer nema organizacije, ciljeva, programa. Bespravni graditelji su preteno radnici. Skvoting je kod nas postupak na koji se odluuju pojedinci, izgubivi nadu da ree svoje stambeno pitanje..nita od pokreta... Iskustvo zastupnikog planiranja kod nas moe se videti u istraivanju svakodnevnog ivota Roma u Surdulici i Beogradu, jer je vremenom dolo do poboljanja uslova svakodnevnog ivota. Prva iskustva ekolokog, neofeministikog i mirovnog pokreta sreemo u Sloveniji. Kasnije je u Bg osnovano uduenje podstanara, udruenje stanarskog prava...Od '90-e uspeh na lokalnim izborima zavisi od obeanja stranaka ta e tu konkretno uiniti. Ali graanski rat, izbeglice, poginuli i ranjeni zaustavili su demokratizaciju i modernizaciju drutva. 4. ZAKLJUAK Zbog znaaja koji ima kvalitet ivota, pre svega potronja, a kojim upravlja drava, dolo je do u.s.p. Akteri ovih pokreta nastojali su da za sve to se tie samih 2

korisnika ne odluuje drava bez njih. Pokazalo se da u.s.p imaju ogranieni domet, i da pre svega imaju reformski karakter. Danas se oni na zapadu vie tiu ekolokih pitanja. I urbana sociologija i urbanizam nastaju kao odgovor na krizu grada, na drutvenu i prostornu dezorganizaciju- cilj je da lee grad i drutvo u njemu. To su deskriptivno analitike discipline i tako svojim zapaanjima mogu da lee...

27. Koncept soc. kapitala i urbani soc. pokretiDefinicija socijalnog kapitala: Socijalni kapital opisuje znaajne drutvene procese i mree neformalne mree podrke, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i dobrovoljne aktivnosti, ali i aspekte lokalnog razvoja zajednice, partnerstva javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora kao i razvoja graanskog duha. Inae, ne postoji konsenzus oko krajnje definicije ovog pojma, zbog njegove krajnje neodreenosti. Tako da Vulkok razlikuje 3 vrste socijalnog kapitala: primarni (vezujui), premoujui i povezujui. Burdije razlikuje: ekonomski, kulturni, socijalni ali i simboliki. Definicija urbanih pokreta: To su pokreti i borbe koje se odnose na grad, a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Urbani socijalni pokreti se odnose na stanovanje, prevoz, kolektivnu opremu svake vrste, okolinu i odbranu ivotnog okvira. Optije reeno, oni se odnose na urbano planiranje (urbanizam), na urbanu politiku ili politike, i na ono to se zove ''urbani nain ivota'' (Vie o urbanim pokretima u 26. pitanju). Veza soc. kapitala i urbanih pokreta I dok su 70-ih bili u sastavu irih socijalnih pokreta, dananji urbani pokreti su znatno heterogeniji i nastaju u kontekstu naruavanja socijalnih prava i promene lokalne uprave ka vidu urbanog reima. Panju Margit Mejer su privukli pokreti viih klasa poznatih po svojim naporima da sauvaju privilegije i kvalitet ivota, koji su veoma uspeni u svojim naporima da se neeljeni sadraji ne smeste u njihovo susedstvo ili izmeste u siromane krajeve (NIMBY ''ne u mom susedstvu''). Koncept socijalnog kapitala zauzima znaajno mesto u istraivanjima i praksi urb.socijalnih pokreta. Mejerova smatra da se upotrebom ovog koncepta izbegavaju tradicionalni pojmovi (uoi dominacija, eksploatacija) pa se problem svodi na nezainteresovanost graana za reavanje problema njihovih lokalnih zajednica. Autorka ukazuje kako je koncept socijalnog kapitala omoguio da se neki zahtevi nekadanjih urbanih socijalnih pokreta ukljue u urbanu politiku, to ilustruje rasprostranjenou nove terminologije: umesto siromatva dru. iskljuenost, umesto dru. jednakostiukljuenost, umesto integrisanja- dr. kohezija. Najznaajniju ulogu u ekspanziji stanovita drutvenog kapitala irom sveta odigrala je Svetska banka.

2

Istraivanje grada i zajednice koje koristi pojam drutvenog kapitala empirijski se bavi spektrom inicijativa i aktivnosti graana u treem sektoru, ali se izostavljaju protivniki/opozicioni pokreti i podsticanje pokreta. Ta slaba taka stanovita dru. kapitala u vezi je sa ambivalentnou protestnih krugova: predstavljaju dr. mree koje oblikuju poverenje i saradnju ali prema spoljanjem svetu ispoljavaju konflikt. Pokreti kao grupe postavljaju pitanje za koga je dru. kapital i koja je njegova svrha, to zastupa pogled da je drutvo neutralno i bez konflikta. Ali, autorka kae da se ipak u takav stav prema drutvu, a koji je svojstven konceptu dr. kapitala, ne uklapaju svi pokreti, tj. kritikuje ovo stanovite koje posmatra drutvo kao ureeno i harmonino. Diskurs o drut. kapitalu bavi se institucionalizovanim organizacijama, utemeljenim u lokalnoj zajednici, koje su uspostavile rutinsku saradnju s lokalnom vladom i drugim nivoima upravljanja - ili finansijskim organizacijama. Pokreti nezaposlenih ili onih sa nesigurnim zaposlenjem, imigranata... svi oni ostaju van vidokruga koncepta, dru. kapitala. A upravo ovi pokreti, koji se zauzimaju za zahteve zapostavljenih i potlaenih pokazuju da u drutvu nije sve tako harmonino kao to se nagovetava. Sa rekonstrukcijom drave blagostanja dolazi do transformacije projekata i inicijativa namenjenih marginalizovanom stanovnitvu, u pogledu usmerenja i naina delovanja. Primer: organizacije graana koje su usmerene na usluge, pruaju klijentima podrku u smislu snalaenja (kako izai na kraj) a ne napredovanja (da prevaziu poloaj marginalizovanosti), to jo vie marginalizuje ve iskljueni deo stanovnika. (Doseljenike emo obuiti za nadniara, ali nema usmeravanje na programe dodatne obuke). Sticaj trenutnih okolnosti (ekonomsko restrukturisanje i paralelno rekonstruisanje drave) podrazumeva da je ona iznova odredila svoje dunosti prema mnogim drutvenim i eko. problemima gradova i siromanih zajednic. Ona se ili odrekla ili prebacila na lokalni i podlokalni nivo politiku i slube, koje su pre bile centralizovane: Institucionalno reorganizovanje sve vea uloga podnacionalnih nivoa i nedravnih aktera; politika akcenat na jaanje konkurencije. Pokreti koji nastaju usled ovih takmiarskih strategija sve vie odraavaju razdor. Na taj nain upravo nastaju pokreti, kao to je NIMBY, koji ne doprinose reavanju problema itave zajednice, ve omoguavaju stvaranje kapitala za njihove pojedinane lanove, siromani ostaju po strani. Primer: srednja klasa izbaci iz susedstva siromane, koji se premetaju u sirotinjske lokacije iji stanovnici ne poseduju kapital kako bi pruili otpor. U ugroenim podrujima i problematinim etvrtima nastanak lokalnih pokreta je od presudnog znaaja za pokretanje i delovanje lokalnog samoorganizovanja. Usredsreivanje na ovu grupu stanovnitva i saznanje da su oni

2

akteri svog opstanka, ali se podstiu da rade na integrisanju u trite radne snage, gde se primenjuju kriterijumi trita, umesto kriterijuma drave blagostanja. ...Danas se lokalne delatnosti osmiljavaju tako da se podrede trinim prioritetima i podstiu nastanak konkurencije, kao to ini vei deo drutvenih i politikih ciljeva... Da bi dananji oblici lokalnog aktivizma i angaovanja graana zaista doprineli napretku demokratije, umesto novim oblicima iskljuivanja, treba uzeti u obzir pritisak i dejstvo koje takav kontekst vri na njihov razvoj. Autorka, kritikuje koncept socijalnog kapitala, i njegovog zagovornika Patnama. Neposedovanje ekonomskog i kulturnog kapitala vane su odrednice beskunitva.

28.

Socio-prostorne

nejednakosti

u

razvijenim

zemljamaProgrami drave blagostanja imali su veliki uticaj na oblikovanje prostorne strukture, posebno evropskih gradova. Njihova uloga je najznaajnija u oblasti stanovanja kao kljunog elementa prenosa socijalnih nejednakosti u prostorne. Nakon II sv. rata dolo je do ekspanzije nestaice stanova, ali se pristupilo masovnom programu izgradnje stanova u dravnom vlasnitvu (zbog odravanja dotadanjeg sistema i dravne investicije u stanovanje bile su znaajni element eko modernizacije i urbanizacije). Zamah procesa suburbanizacije u evropskim zemljama zabeleen je '60-ih kada su u kreiranju urbane i stambene politike znaaj dobile stambene preferencije odnosno kvalitativna dimenzija! U periodu intenzivne suburbanizacije veina pripadnika srednje klase uspela je da obezbedi sebi kvalitetno stanovanje u vlasnikom sektoru. Na taj nain kao posledica nastaje filtracija stanova u javnom sektoru. Filtracija promena socijalnog sastava korisnika odreenog stambenog fonda bez promene njegovih fizikih karaktristika, pri emu se novi korisnici nieg socijalnog statusa od prethodnih, koji se prostorno pomeraju u kvalitetniji sektor stanovanja. Ovaj proces socijalnog stanovanja (za najsiromanije) je bio najizraeniji u 80-im a prati ga i politika privatizacije stanova. Privatizacija nije samo promena vlasnikog statusa, ve itav niz mera kojim se funkcionisanje javnog sektora stanovanja usmerava ka trinim principima, a deo odgovornosti se prenosi na privatni sektor. Privatizacija je najzastupljenija u zemljama liberalnih sistema drave blagostanja (najbolji primer Engleska). Princip filtracije stambenog fonda je dominantan u stambenoj politici razvijenih zemalja, a dravna intervencijau stanogradnji se okree potrebama viih socijalnih slojeva. Suavanje ponude u okviru javnog stanovanja predstavlja problem za neke (ali brojne) kategorije stanovnitva koji nisu plateno sposobni da plate kvalitetnije i sigurnije stanove (nezaposleni, neobrazovani, samaka domainstva...).

2

Kako je proces suburbanizacije uslovio odliv viih dohodovnih grupa iz centralnog podruja grada (dolazi do dekoncentracije stanovnitva, jer populacioni rast suburbija prati opadanje broja stanovnika centralnih gradskih podruja), proces dentrifikacije povezan je sa merama stambene politike u cilju iniciranja porasta pripadnika viih slojeva na centralnim lokacijama, s ciljem obezbeivanja povoljne poreske osnove kao budetskog prihoda lokalne vlasti. Dentrifikacija promena kako fizikih struktura stambenog fonda tako i socijalnog sastava njegovih korisnika odnosno izgradnja luksuznih stanova na lokacijama, do tada, siromanog stanovanja, pri emu se preanje stanovnitvo izmeta u korist viih socijalnih grupa. Dentrifikacijom se naziva i gradnja luksuznih stanova na lokacijama koje su procesom dezindustralizacije grada naputene izmetanjem industrijskih postrojenja i sa njima povezanih funkcija. Otuda ovaj proces oznaava povratak pripadnika srednje klase na centralna gradska podruja, ali ne iskljuivo putem izmetanja grupa nieg socijalnog poloaja, te se ovaj proces smatra vanim aspektom reurbanizacije (zaustavljanje pada brojnosti stanovnitva centralnih gradskih podruja). Proces dentrifikacije postoje i predmet diskusije razliitih autora. 1. Predstavlja izazov tradicionalnim postavkama susedske dinamike i urbane socijalne strukture koje obeleava teorija sukcesije pravilnost izmetanja bogatih stanovnika u sve kvalitetnija susedstva te nastanjivanje niih socijalnih grupa u susedstva koja su ima na taj nain postala dostupna. Prema ovoj teoriji dobro susedstvo je suburbano susedstvo jer su prostornost i niska gustina naseljenosti, a ne blizina centra, dominantni kriterijumi. 2. Marksisti i suburbanizacija i dentrifikacija su odraz pomeranja kapitala izmeu razliitih sektora ekonomije i delova grada (ekonomska teorija raskoraka rente) te se promenom profitabilnosti lokacija objanjavaju ovi procesi. 3. Nominalistiki pristup dominantni uzrok ovog procesa nalazi u promenama ivotnog stila, vrednosti, potroakih modela nove servisne klase, kao kreatora tranje za dentrifikovanim oblicima stanovanja; nju obeleava: vea potronja no tednja, velika prostorna mobilnost, ukljuujui i stambenu, hedonistiki individualizam, negacija ili odlaganje braka, kao i roditeljstva). Deindustrijalizacija gradova podrazumeva fiziko izmetanje industrijskih sadraja na suburbane lokacije, a sa pomakom ka servisnoj ekonomiji dolazi do prostorne dislokacije i servisnih poslova, te se na centralnim gradskim lokacijama koncentriu samo najznaajniji produkcioni servisi, dok se ostali izmetaju u suburbiju. Pomak ka razliitim modelima potronje u velikim gradovima doprinosi ouvanju centra grada kao arene spektakla, ali ta je sa onim delom stanovnitva koji se nalaze na niem poloaju, a ive u samom centru? Ekoloki pristup (ikaka kola) prepoznaje ove marginalizovane urbane zone i razvija tezu prema kojoj su ove posledice prostorne nedostupnosti adekvatnih poslova koji bi omoguili ukljuivanje lokalnog stanovnitva u dominantne 2

ekonomske i drutvene tokove. S druge strane, Sasensova govori o razvoju neformalne i ilegalne ekonomije, jer siromani slojevi uslovljavaju nestandardizovanu tranju jer svoje potrebe ne mogu zadovoljiti luksuznim dobrima. Markuze, pravei razliku izmeu uspenih lokalnih zajednica (koji obezbeuju zaposlenje stanovnitvu) i one koji to nisu uvodi pojam enklave naspram geta (savremeni geto karakterie eko. i soc. iskljuenost lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno, u klasinom pre je bilo rei o odnosu subordinacije). Pojam iskljuenosti, kako sa formalnog teita rada tako i iz ostalih procesa vanih za integraciju u drutvo, postoje bitna odrednica socijalnog poloaja urbanog stanovnitva na dnu socijalne stratifikacije. Bavei se problemom samoreprodukcije socio-ekonomske iskljuenosti, Vilson reafirmie pojam potklase, jer se ovaj problem ne uoava ako posmatramo samo ue uloge (geto naputaju uspeni pojedinci, pa tako instutucije ostaju hendikepirane, ali nema vie ni uzornih modela). Gans, umesto pojma potklase, predlae pojam potkaste kako bi se istakao stepen iskljuenosti dela stanovnitva koji produkuje savremeno drutvo. Neposedovanje eko. i kult. kapitala, kao i demografske promene, odreuju siromatvo i bekunitvo, koje je u porastu bez obzira to zemlje razvijenog sveta belee ekonomski rast. Markuze razlikuje 2 tipa dravne intervencije u domenu urbane politike: 1) tip drave blagostanja (korisnici su obini ljudi i sa njima se svi identifikuju) i 2) represivni (rezidualni) tip (stigmatizacija korisnika, po bilo kojoj osnovi, tako to se definiu kao posebna grupa korisnika). Harloe i Fainstain smatraju da donja klasa je kljuna za urbane procese, jer urbane politike slue njihovim ciljevima. Zajedno sa najviim stratumom srednje klase, postaju veoma znaajni za promene na tritu stanovanja, nosioci procesa urbanizacije... Ostali pripadnici srednjeg sloja i dalje slede suburbani model. A najnii stratumi su najvie koncentrisani u rentalnom sektoru. Centralni delovi nastanjeni su najsiromanijima... Kastels ukazuje na proces dualizacije gradova u poslednjim decenijama. U centralnim zonama grada dualizacija je najuoljivija, jer se ekskluzivni, produkcioni i rezidencijalni sadraji mogu locirati kao izdvojena ostrva ne zahtevajui urbanu obnovu neposrednog okruenja. Markuze, na slian nain poima dualni grad istiui da njegovi socijalni delovi postaju totalizovane zajednice, te se svakodnevniivot odvija na taj nain to ini pripadnike drugih soc. slojeva nevidljivim, i odlikuje se na taj nain mogu donositi na tetu drugih. Neomarksisti proces uslonjavanja soc. strukture nazivaju polarizacijom (rast i na dnu i na vrhu lestvice). Harloe i Fainstein su kritini prema pojmu dualizacije jer ne izraava kompleksnost procesa. Kastels i Markuze takoe su kritini prema pojmu dualnog grada, ali ga upotrebljavaju metaforiki. Neovebenjanci 2

naglaavaju proces demonpozicije socijalnog statusa (da osobe slinih sposobnosti i zanimanja imaju razliite uslove ivota i ivotne anse). Hamnet je kritian prema Sasenovoj (ekoloka teorija): koja procese soc. polarizacije zasniva na porastu nejednakosti u dohocima zaposlenih.

29. Socioprostorne nejednakosti u zemljama u razvojuProuavanja gradova III sveta usredsreuje se na hoperurbanizaciju i na podeljenost urbanog drutva du nekoliko linija: 1) formalna-neformalna ekonomija; 2)grad-okruenje; 3)socijalne i etnike podele. Prouavajui proces urbanizacije u L.Americi, Kastels je 70-ih godina naveo da 25% stanovnitva ivi u slamovima i nehigijenskim naseljima i bariosima. Krajem prolog veka njihov udeo se popeo na 50% ( najvie u Adis Abebi 85%, a najmanje u Sao Paolu32%). Odsustvo komunalne infrastrukture, prenaseljenost, opasna industrija u blizini mesta stanovanja uslovljavaju visoku stopu smrtnosti stanovnitva. Tu dominira siva ekonomija (70% stanovnika Losake zavisi od sive ekonomijeRobinson). Siva ek podstie inostrani kapital najee kroz eksploatisan rad ena. Budui da je pre re o tradicionalnim drutvima (rodna podela rada), ove analize se usmeravaju ka rodnoj dimenziji. Pedrazini i Sanezova (barios) ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segragaciju u latinskoj Americi-povlaenje otmenih etvrti...(pitanje 34) doivljaj drugog kao pretnje bitan je element socijalizacije mladih iz siromanih etvrti, koji nije usmeren samo na socijalno udaljene grupacije, ve i na stanovnike drugog bariosa. Socijalni kapital u strategijama lokalnih zajednica ima ogranienu ulogu u organizaciji njihovog razvoja, ali i prouavanja na nivou susedstva imaju veliki znaaj za reprodukovanje socioprostornih nejednakosti. U studijama gradova III sveta imamo 2 meusobno iskljuujue predpostavke: 1. da oni kopiraju iskustvo zapada (vei trokovi socijalne politike) ili 2. da koriste prednost zaostalog razvoja (uenje na grekama drugih) Lokalna vlast u ovim gradovima se oslanja na tradicionalne mere privlaenja stranog kapitala, strategije socijalnog dampinga i slabljenje nacionalistikog lokalnog fiskalnog kapaciteta. Realni rezultat je slaba ili potkupljiva lokalna vlast koja je brana stranim ulaganjima i reprodukuje zatvoreni krug zavisne urbanizacije. Ovi gradovi nisu nastali postepenim razvojem, ve osvajanjem (domorodake kulture strmoglavo pozapadnjaene). Problem prouavanja gradova zemalja u razvoju odvija se pod kapom odrivog razvoj.

2

Mina Petrovi: osnovna razlika izmeu socijalistikih i gradova III sveta lei u injenici da je socijalistika drava uspevala da sprei prekomernu imigraciju u gradove, preteranu urbanu koncentraciju u pojedinim gradovima i izrazite urbane nejednakosti u poreenju sa prekomernom urbanizacijom gradova III sveta. POVEZATI SA PITANJIMA 22 i 34!!!

30.

Socio-prostorne

nejednakosti

tokom

socijalizma i u post-socijalistikom perioduSocijalizam Moglo bi se rei da je socijalizam karakterisala vea stabilnost stambenih karijera zbog vee stabilnosti ostalih karijera sa kojima je povezana(puna zaposlenost i statina radna karijera). Kontrola transakcije stanova i stambena nestaica uslovile su nizak nivo stambene mobilnosti. Jedno od retkih istraivanja bavi se stambenim preferencama na stambenom nivou (Mandi i Clapham). Oni su doli do zakljuka da su preference ka odreenom tipu stanovanja (kolektivno/individualno) ili vlasnikom statusu (dravno/privatno) bile oblikovane pode neposrednim uticajem koncepta stambene politike i u socijalistikim drutvima. Iako se graanima ne moe osporiti preduzimljivost, lojalnost prema dravi svakako da moe jer se tei da se od drave uzme to vie resursa (otuda i pojava bespravne gradnje, koji zapoinju zaposleni u industriji, koji koriste i svoje znanje i materijalne resurse preduzea). Osnovne karakteristike socijalistike stambene politike uslovile su i specifinu suburbanizaciju, rezidecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na kapitalistike zemlje. Podurbanizovanost se u socijalizmu ispoljava u 2 vida: kvalitativnom i kvantitativnom. Kvantitativni se odnosi na spoljni rast gradskog stanovnitva u odnosu na porast zaposlenosti u industrijskom sektoru (deagrarizacija). (Nema dovoljno stanova za migrante). Usled administrativne kontrole migracija stanovnika u gradove nastaju meovita domainstva i postaju trajni model. Zemlje koje nisu vrile kontrolu, suoile su se sa problemomm paraurbanizacije (naseljavanje imigranata na obodima velikih gradova). Kvalitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu na potrebe stanovnitva u uem (unutranjost stana) i irem (opremjenost lokacija). To je bila posledica razvojne strategije koja je promovisala industriju u osnovno sredstvo urbane promene. Tako je dolo do situacije bespravne gradnje u uslovima planske kontrole, a u sadejstvu sa ekonomskom neefikasnou dravne provizije stanova.

2

Jedan od autora smatra da stanovanje i grad bi trebalo da budu odreeni kao javna dobra ali na nain koji ukazuje na autonomiju u odnosu na pojedinane interese. To znai da javna dobra definiu skup uslova koji su nuni za reprodukciju opstanka svih lanova zajednice bez posebnog rizika! U socijalizmu nije bilo aktera koji bi bio zainteresovan (elita) ili sposoban (ostale grupe) za operacionalizaciju tako shvaene autonomije javnog dobra. Drava je predstavljana kao subjekat i zastupnik interesa apstraktnog rada. Suburbanizacija- Suburbije socijalistikih gradova nisu specifine, ali dominantan tip stanovanja i prostorna disribucija viih slojeva unutar suburbije jeste. Suburbanizacija u socijaliznu obeleena je irenjem novih stambenih naselja, kolektivnog tipastanovanja u dravnom vlasnitvu po obodima gradova. U socijalistikim suburbijama individualni tip stanovanja u privatnom vlasnitvu javljao se primarno kao nuzprodukt socijalistike stambene politike, na najudaljenijim i infrastrukturno neopremljenim lokacijama, niskog kvaliteta gradnje, neretko ilegalnog statusa, iji su nosioci/korisnici bili najnieg socijalnog statusa. Vii drutveni slojevi gradili su suburbane individualne kue (vikendice). Proces suburbanizacije soc. gradova nije bio praen demografskim pranjenjem centralnih gradskih lokacija. Ali izgradnjom tih novih naselja kolektivnog stanovanja (Novi Bg.), pravi se razlika izmeu kapitalistikih gradova: u kapitalistikim gradovima opada gustina naseljenosti od centra ka periferiji, a kod onih obrnuto. U socijalistikim gradovima socio-ekonomski status opada od centra ka periferiji. Opet, rezidencijalna segregacija socijalistikih gradova, u odnosu na kapitalistike, je generalno nia i izraena u manjim prostornim celinama. Ekoloki faktor: nova naselja naseljavaju mlada domainstva, a stara, blia centru i u centru, straija domainstva, pa otuda i opadanje gustine naseljenosti u centru! Smit izdvaja tipina podruja socijalistikog grada u pogledu socioekonomskih i prostornih karakteristika: 1) centralne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra dostupnost servisa, naseljeni strunjacima i rukovodiocima; 2) centralne lokacije sa stanovima niskog kvaliteta i zgradama koje propadaju, ali dobra dostupnost servisa; 3) spoljne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra opremljenost servisima, blizu centra dobra povezanost sadraja, naseljene strunjacima i slubenicima; 4) spoljne zone, stanovi niskog kvaliteta, nema razvijenih servisa, naseljene radnikom klasom; 5) peri-urbana podruja i suburbane enklave, privatne kue niskog kvaliteta, nema servisa, tu ive imigranti. Tokom '70 i '80 ih dolazi do uestalijih intervencija u centralnim zonama grada, poinje gradnja kvalitetnijih stambenih zgrada, to povlai proces dentrifikacije. No za dentrifikaciju veih razmera nije bilo uslova jer su se nametali veliki problemi raseljavanja stanovnitva.

2

Postsocijalizam Postoje 3 mehanizma koji doprinose porastu socioprostorne diferencijacije u postosocijalistikim gradovima. Prvi se odvija u okviru nasleenih socioprostornih razlika, bez pratee mobilnosti. Usled uspene konverzije socijalnog/politikog u ekonomski kapital, podruja stanovanja pripadnika vieg socijalnog statusa i dalje ostaju elitna i obrnuto. Drugo, dolazi do promene nasleenih rezidencijalnih modela, tako to pripadnici viih dohodovnih grupa tee da napuste lokacije u kojima su stanovali tokom socijalizma a ija vrednost opada, a nii slojevi imaju tendenciju premetanja u manje stanove i na loije lokacije. To uslovljava socijalnu homogenizaciju gradskih podruja. Novi obrasci stambene i prostorne mobilnosti podrazumevaju i da vii socijalni slojevi potiskuju nie sa lokacija koje postaju atraktivne. Trei mehanizam odnosi se na pritisak stanovnitva koje imigrira u gradove pod dejstvom procesa globalizacije i zakesnele urbanizacije. U prvom sluaju imigranti su preteno vieg socijalnog statusa i mogu biti nosioci specifinih rezidencijalnih obrazaca koji zahtevaju finansijska sredstva kojima ne raspolae dovoljan broj pripadnika domicilnog stanovnitva. U drugom sluaju uglavnom je re o pripadnicima najniih socijalnih pozicija koji nastanjuju stanove najnieg kvaliteta i postaju akteri ilegalne gradnje substandardnog tipa. U analizi novih rezidencijalnih preferenca koje utiu na promene prostornog modela grada, panja je usmerena na pripadnike viih slojeva (kapitalistika uloga u nastajanju, politika elita). Ipak promene se odvijaju sporo (jer je mali broj stanovnika koje pripadaju najviim slojevima) jer se srednja klasa (koja trebalo da bude nosilac) jo uvek nije konsolidovana. Tako da stambene preference najviih slojeva uslovljavaju nastanak malih suburbanih naselja luksuznog stanovanja kao i enklava skupog stanovanja u centralnim gradskim zonama, a to za sobom povlai proces dentrifikacije... Ima autora koji tvrde da je oblikovanje nove socijalne segregacije uoljivo u socijalnom i fizikom prostoru grada: nastaju rezidencijalna naselja sa kuama opremljene bazenima, saunama, teniskim terenima, a nasuprot njima rastu naselja loe reputacije naseljena postsocijalistikom potklasom: izbeglice, kriminalci, nezaposleni. U suburbijama postsocijalistikih zemalja razlikujemo 2 rezidencijalna modela: nasleeni (kolektivna stambena naselja i podstandardna esto ilegalna individualna naselja) i novi (lukszna individualna gradnja). Lokalne vlasti doprinose socioprostornoj diferencijaciji jer se ponaaju preduzetniki i tee da na svojoj teritoriji ostvare adekvatne budetske prihode i male rashode. Primer Praga U Pragu suburbanizacija je dostupna samo najbogatijima a platenu mo srednje klase u ovom kontekstu nisu podstakli ni hipotekarni krediti. Pripadnici viih slojeva u Pragu preferiraju centralne gradske lokacije na kojima je dolo do znaajne 3

promene socijalnog sastava stanovnitva (usled restrikcije). Strani investitori stkupljuju stanove, obnove ih i prodaju po veoj ceni, slino se ponaaju i optine. Ta velika zainteresovanost investitora i divelopera za otkup stana koji se nije obnavljao tokom socijalizma posledica je razlike u realnoj vrednosti tog stana na tritu. Tako da je u Pragu (Budimpeta i Varava) porastao broj agencija za promet nekretnina. Radikalno sprovedena restitucija i veliki deo stambenog fonda koji je njome obuhvaen specifinost je Praga, to je uslovilo i konverziju stanova u poslovni prostor. Kao osobenost postsocijalistikih zemalja jedan autor navodi pojam funkcionalnog raskoraka redukcija stambene funkcije na centralnim gradskim lokacijama odvija se nekontrolisano odnosno bez planske regulative koja bi spreila drastino opadanje stanova. U drugoj polovini '90-ih u Pragu dominira izgradnja luksuznih stanova u viespratnicama, oblasti blie centru, vieg stambenog i socijalnog statusa i ne podrazumevaju dentrifikaciju kupci su bogati esi, dok e mladi, zaposleni u privatnom sektoru i produkcionim servisima, initi novu servisnu ulogu. Komercijalizacija centralnih gradskih lokacija pored porasta socijalne segregacije uslovljava i problem dosupnosti urbanih servisa preostalom lokalnoom stanovnitvu koje ne pripada viim socijalnim slojevima. Primer Budimpete Dentrifikacija u Budimpeti je znatno manje zastupljena no u Pragu jer proces restitucije nije radikalno sproveden. To je doprinelo da proces suburbanizacije nude zastupljeniji nego u Pragu...

31. Reprodukcija socijalne iskljuenosti na nivou susedstvaAutor: J. FRIDRIH Specifino dejstvo siromatva moe se izraziti pitanjem: da li siromani delovi grada ine lokalno stanovnitvo siromanijim? Odgovor vodi do teorijskih i metodolokih problema.

DEJSTVO SIROMATVA- RAZJANJENJE VILSONOVE TEORIJE Vilson (''Stvarno deprivilegovani'')-rasprava o najnioj klasi. On ispituje stepen siromatva u gradovima SAD, u delovima gde preteno ive crnci. Ovi delovi grada ispoljabvaju najvie stope: Naputanja kole Trudnoe adolescentkinja Vanbrane dece Nezainteresovanosti za traenje posla Odstupanja od dominantnih drutvenih normi 3

Devijantnog ponaanja Fizikog propadanja zgrada

On pretpostavlja da je sve to posledica ivota u siromanom podruju i zato se javljaju devijacije. Neke njegove formalnije hipoteze: 1. lokalna etvrt utie na ponaanje na osnovu uenja prema modelu 2. postoji pravilo ponaanja veine- devijantno ponaanje se iri 3. ako u nekom kraju grada postoje devijacije on e biti diskriminisan Mlade stanovnice tih krajeva suoene su sa ogranienim brojem partnera, tako da se ne zatvara lanac siromatva. To pospeuje izolovanost. Vilson ne obrazlae sistematski mehanizam koji izaziva pretpostavljene kontekstualne posledice. Dalje, to je severnoameriki model, ali nijedna evropska zemlja nema tako dugu tradiciju diskriminacije kao to je sluaj sa crncima tamo. DEJSTVO LOKALNE GRADSKE ETVRTI : TEORETSKI TEMELJI Koliko drutveni kontekst utie na stavove i ponaanja? Postoje 3 metodoloka problema : I definicija konteksta- mogunost i ogranienja pred pojedincem. Najbolje je da se on definie sa obzirom na drutvene mree. To je bolje nego delovanje npr. prostora, etvrti. II ocrtavanje konteksta- ako se za kontekst izabere gradska etvrt, a ne mrea, javlja se problem njene prostorne granice. I stanovnici jednog istog podruja se razlikuju u pogledu ocrtavanja svog kraja, to se pokazalo u vie istraivanja III specifikovanje dejstva konteksta- to je krucijalni problem analize. Dejstvo konteksta je uinak skupa opcija koji utiu na ponaanje i stavove individua. Glavni mehanizam koji blie odreuje uticaj konteksta su meusobno delovanje i drutveno uenje. Meusobno delovanje je funkcija prostorne blizine. Partnerski odnos iziskuje uzajamnu privlanost! Ona je pak najsnanija meu osobama slinog statusa, to vai za sve sociodemografske grupe. To se moe objasniti stavovima o uticaju lokalnih etvrti: gradska etvrt barem delimino determinie kontakte prostorna blizina podstie drutvene kontakte

dijapazon dostupnih ponaanja obogauje ili ograniava ponaanje stanovnika Meutim, kontakti zasnovani na prostornoj blizini ine samo deo naih odnosa. Nije obuhvaeno ni dejstvo masovnih medija u ovim pretpostavkama. HERL I RENK daju objanjenje goverei o drutvenom uenju

3

-

postoje porodice i modeli koji mogu pozitivno uticati na druge tako to su npr. pobegli od bede i siromatva stanovnitvo sa meovitijim stanovnicima imae vie pozitivnih modela. mora se utvrditi koji je to broj osoba zbog kojih bi neko neto uradio, npr. koliko njih mora biti devijantno da bi se neki pojedinac odluio da i on to bude.

ZAKLJUAK - DA LI SIROMANI DELOVI GRADA INE LOKALNO STANOVNITVO SIROMANIJIM? Siromani krajevi grada zaista pootravaju siromatvo lokalnog stanovnitva, ali to vai samo pod odreenim uslovima. Delatni prostor stanovnitva mora biti ogranien smo na lokalnu etvrt. Dalje, uticaj lokalne etvrti moe se razlikovati i u zavisnosti od drutvene grupe- deca, domaice, nezaposleni.. Neophodna su sistematina istraivanja da bi se to utvrdilo. Treba razmotriti i druge definicije konteksta, kao to su mree.

32. Romi i stanovanjeStanovanje je jedan od najznaajnijih elemenata kvaliteta svakodnevnog ivota pojedinca, porodica etn grupa. Stan je materijalno dobro koje ima kvantitativne osobine (povrina, br soba), kvalitativne (vrsta materijala, oprema), formu (individualno ili kolekt stanovanje) i institucionalni status (privatna ili dr. svojina). Ove osobine odreene su ulogom, dr poloajem i simbol pripadnostima stanara. Stambena kriza najtee pogaa najnie dr slojeve tj. sirotinju u koju spadaju i pripadnici etn. manjina. - Dr. poloaj Roma koji odreuje i njihov stambeni i naseljski standard povezan je sa problemom njihove integracije u glob drutvo kao i na nivou lokalne zajednice. Istie se znaaj socijalne integracije Roma, govori se o ekonomskoj, civilizacijskoj, meunarodnoj integraciji. Virt: manjinske grupe- pluralistike, asimilacionalistike, secesionistike, borbene manjine Romi su pluralistika manjina jer oni od dominantne grupe zahtevaju trpeljivost prema svojim razliitostima. S druge strane, odbija i trai zatitu protiv prinudnog asimilovanja od strane dominantne grupe. Ona iznad svega eli da ouva svoj kulturni identitet. Meutim, Romima nisu ponueni ni asimilacija ni kult. pluralizam, ve se od njih oekuje samo delimina akulturacija koja ne vodi ka integraciji. Drutveni okvir stanovanja Roma Stambena situacija Roma najvidljiviji je oblik njihovog siromatva. Najee divlje podignuta i zaputena romska naselja su nesigurne i nehigijenske segregirane naseobine,

3

od slabog, otpadnog materijala, sa nikakvom ili slabom infrastrukturom. Nain ivota u sirotinjskim naseljima su u znaku kulture bede, povezano sa tim, imamo slamove oaja. Tamo gde postoji neki angaman da se izmeni situacija, zovu ih slamovi nade. Integracija Roma u drutvo kome pripadaju poinje njihovim stalnim nastanjivanjem na odreenom mestu. Stacioniranje Roma je neophodan ali ne i dovoljan uslov njihove integracije. Romi ergari jesu sve rei, ali trajno nastanjivanje jo uvek nije potpuno i stabilno. Romska zanimanja i specifian nain ivota utiu na to da su neki lanovi domainstva u pokretu. Danas u 70 % sluajeva, Romi ine gradsko stanovnitvo. Pored perifernih lokacija, zaglavljeni su i u centru, zbog ubrzane urbanizacije. Retka su vieetnika naselja i svi se sami razdvajaju u svoja hom etnika naselja. Ta prostorna distanca je dvojaka jer ni neromsko stanovnitvo ne eli da sa njima ivi. Etnika i prostorna distanca: povodom ove pojave moe se govoriti o prostornim stereotipim koji se formiraju percepcijom Roma o svojoj naseobini, kao i percepcijom te naseobine od strane neromskog stanovnitva (tj etnikim razlozima sugraana koji ive u drugim delovima grada). - Ostvarivanje soc integracije zavisi od stepena slojne, etnike i religijske homogenosti. Da bi se uspostavila integracija, neophodno je da postoje: 1. pozitivna slojna adaptiranost na situacije 2. zadovoljavajui nivo zadovoljenosti osn potreba, 3. identian oseaj stepena ugroenosti lanova, 4. identian oseaj stepena realne ugroenosti lanova Fragmenti o stanovanju Roma u Beogradu -Na osnovu imena Ada Ciganlija, Ciganska bara, Ciganska esma, moemo zakljuiti da su oni iveli jo odavno na naim prostorima. -Beograd jo uvek nema celovit program urbane obnove Kako poboljati: 1. Obnova divljih naselja i legalizacija 2. Poboljanje stambenih i komunalnih uslova u zaputenim kuama 3. Izgradnja novih kua i naselja 4. Reenje bez odlaganja Takoe je potrebno osnivanje posebnog gradskog fonda za reavanje problema nehigijenskih stanova i naselja.

33.

Rodna

dimenzija

kao

specifian

aspekt

socioprostornih nejednakostiAutor- SOFI VOTSON Na makro nivou nain na koji je grad organizovan ima stvarne posledice po ivot ene, jer se odravaju tradicionalne pretpostavke roda. Mesta zaposlenja su tradicionalno koncentrisana u centru grada, odvojena od mesta stanovanja-predgradja. Kompleksni proces voenja domainstva i odgajanja dece onemoguava uestvovanje

3

u radnoj snazi, barem u smislu zaposlenja sa punim radnim vremenom. Mukarac iz domainstva odlazi na posao, dok ena ostaje da brine o deci, pa zbog toga je evidentna injenica da su ene koncentrisane na poslovima sa skraenim radnim vremenom, ili na onim poslovima koje mogu raditi kod kue. Bezbednost grada je takoe mala i ulice je teko prei sa kolicima sa bebom, a javna mesta su vie prilagoena potrebama mukaraca nago ena. Dom- deci pripada soba za igranje, u spavaoj sobi vlada mukarac, a eni pripada kuhinja. Predgraa su rodno odreena, jer je enska priroda dovedena u vezu sa domom, lokalnim i oseajem za mesto. Kua u predgrau je postala simbol sklonita u bezdunom svetu, toplo i udobno mesto kome se mukarac iz gradskog metea vraa posle tekog dana na poslu. FEMINISTIKA TEORIJA O GRADU Feministkinje su u poetku nastojale da se pozabave odsustvom ena iz teorije i politike urbanistikog planiranja. Naglasak je stavljen na nedostatak pristupa robi i uslugama. enama urbanistike institucije onemoguavaju u potpunosti stupanje u javni prostor i ivot. Smatra se da problem, sa druge strane, lei u menaderima gradskog sistema, koji dodeljuju javna dobra, kao to je stambeni prostor, u skladu sa predrasudama i diskriminacijom. Tako se jednoroditeljskim porodicama dodeljivao loiji stambeni prostor nego nuklearnim, a ene tee dobijaju hipotekarni zajam, jer se smatra da ga teko mogu otplatiti. Radikalna kritika potekla je od marksistiki orijentisanih feministkinja. One govore o patrijarhalnom kapitalizmu-grad strukturisan tako da je . radnica u kui, a m. plaeni radnik. Boravak ena kod kue znai da gradovi mogu funkcionisati bolje, jer one obavljaju neophodne reproduktivne delatnosti besplatno. Krajnje politiko reenje je ruenje kapitalizma. Tokom '80-ih godina sve vie ena poelo je da se bavi poslovima arhitekture i urbanistikog planiranja. Reorganizacija prostora je put ka slobodi ena i ruenje rodnih podela kae Dolores Hajden. Jedna grupa ena arhitekata je osnovala lolektiv matrix, iji je cilj ispitivanje kako prostorne forme ograniavaju ili odreuju ivot ena. Tu je pretpostavka da do promene u okolini dolazi promenom u drutvenim odnosima. Uvodjenje ena u poslove urbanistikog planiranja poiva na pretpostavci fa e ene bolje razumeti sopstvene potrebe. Do kraja '80-ih godina dolazi do novih razmiljanja, ponovnog promiljanja prostora. Ispostavilo se da nastojanje da se urbani sistem prilagodi enama ili da se razori, ne vodi nikuda.

3

Novija feministika teorija se nadovezuje na poststrukturaliste i postmoderniste, a prostor se shvata kao fragmentiran, subjektivan, nespoznatljiv, fantastian. Prostor je povezan sa moi i razlikom. Suzan Tompson ukzuje da je diskurs o predgradju heterogen, a na kako se smatralo ranije kontrola ena. Dom je mesto moi ili simbol uspeha. Stereotipne predstave o predgrau prikazuju samo pola istine. Sexualnost se ponovo pojavlj