glava viii

5/26/2018 Glava Viii

1/8

Glava VIII

IZIGRAVANJE ZAKONA (FRA US LEGIS)

Oabrani lanci i raspraveAUIT, La fraue a la loi, Pari, 1974; BARTO, Izigravanje zakona u meuna -

rodnom privatnom pravu, Arhiv, 1939, 37; FAWCETT, Evasion of Law and Manda-

tor)' Rules in Privatc International Law, The Cambridge Law Journal 1990, 44; KNICKJENBERG,

Gretna Green, Das Standesamt, 1960, 45; LANG, La fraude a la loi en droit intemational prive

siusse, Diss., Lausanne 1983; LOUIS-LUCAS, La fraue b la loi dtrangre, Revue eritique, 1962, 1;LUTHER, Gesetzesumgehung im IPR, FamRZ, 1956, 76; MARIAKJS, Rdflexions sur la question ela fraue a la loi apres le roit intemational prive, Melanges I, Pari 1960, 231; PAK,Meunaroni javni poreak i izigravanje zakona u obligacionim ugovorima sa stranimelementom, P, 1964, 17; ROKOMANOVID, Fraus legis u teoriji i praksi meunaronogprivatnog prava Francuske, Zbornik - Ni 98/99, 87; RMER, ic Gesetzumgehung im eutscheninternationalen Privatrecht, Berlin 1955; SCHURIG, Die Gesetzesumgehung im Privatrecht, FS

Feri, 1988, 375; SOPENA MONSALVE, Les ,,Excepciones e Oren Publico e Fraue a la

Le/*: Una aproximacion critica, Revista espagnol dereeho intemacional, 1982, 447; SP1TERI, Lafraude a la loi etrangere, Annales de la Faculte de droit de Toulouse, 1967, 37; STEUART, Gretna

Green, The Judicial Revievv, 1929, 144; VERPLAETSE, Reappraisal of the Concept of Evasion of

Law in Privatc Intemational Law, Revne hellcniquc de droit intemational, 1958, 264.

1. Pojam izigravanja zakona u meunaronom privatnom pravu

Kolizione norme svaki zakonodavac postavlja na osnovu kriterijuma koji iz njegovog aspekta

izraavaju najbliu, najtenju vezu sa jednim pravnim odnosom. Ta veza se oreuje na osnovuapstraktnog vrenovanja pojeinih mogudihveza jednog pravnog odnosa (pravne kategorije) sapravnim porecima razliitih rava. Tako, na primer, za brak sa elementom inostranosti zamaterijalne uslove punovanosti kao relevantne veze mogu odi u obzir ravljanstvo buudihbranih partnera, omicil istih lica, mesto zakljuenja braka, a u ugovoru o kupoprodajiravljanstvo, omicil (seite) kupca i proavca, mesto zakljuenjaugovora, mesto isporukerobe, mesto pladanja robe. Zakonoavac se opreeljujeza jednu od mogudih veza prema tomekoju smatra najvanijom, voedi raunao ciljevima i naelima sopstvene zakonoavne politike.U konkretnom ivotu primena meroavnog prava na osnovu apstraktno oreene najtenjeveze ne mora uvek a se poklopi sa reenjima koja prieljkuju subjekti konkretnih pravnihodnosa.

Poto su take vezivanja na osnovu kojih se oreuje meroavno pravo najede injenice

na koje subjekti pravnog onosa mogu a utiu, stvara se mogudnost za fenomen poznat ponazivom izigravanje zakona. Na primer, strane ugovomice same oluuju ge de sklopitioreen ugovor ili ge de biti mestoizvrenja; pokretne stvari se mogu premetati; ljui mogumenjati svoje boravite, prebivalite, pa i ravljanstvo. Mogude je ito a subjekti jenog vedstvorenog ili buudeg pravnog onosa poeavaju injenice (koje u meunaronomprivatnompravu prestavljaju take vezivanja) ba zato a bi ishoile primenuoreenog prava. Znajudi


2/8

a de se jeno pravno pitanje ceniti prema pravu drave omicila, neko lice moe a premestisvoj omicil u ravu ije su normeza njega povoljnije.

Ako se vetakim stvaranjem ili menjanjem injenice koja je taka vezivanja neke kolizionenorme postie primena nekog rugog prava, a nc onogkoje bi bilo merodavno da do promenenije olo, re je o izigravanju zakona u meunaronom privatnom pravu. Subjekti pravnog

odnosa preduzimaju takve akcije obino rai toga a postignu primenu prava koje je u pogledunjih povoljnije, umesto prava koje je manje povoljno. Svrha izigravanja zakona jeste da se,

umesto prava koje bi bilo meroavno a nije olo o manipulisanja injenicomkoja predstavljataku vezivanja, ishoi primena rugog prava ije de norme dopustiti postizanje efekta koji jerazliit ili nije oputen pravilima reovnomerodavnog prava.

Materijalnopravni efekat kojem tei fraus legis postie se oslonom na slovokolizione norme,ali protivno ratio legis te norme. Iz ovog razloga, sankcionisanje fraus legis moe a se shvatikao odstupanje od kolizionog pravila, odnosno od merodavnog prava, poto se otklanjaprimena normi onog prava do kojeg koliziona norma normalno voi, ali se istovremeno moeshvatiti i kao zatitaprincipa na kojima su graena omada koliziona pravila.

2. Primeri izigravanja zakona

Ustanova izigravanja zakona ima veoma bogatu i zanimljivu istoriju. Najedi su sluajeviizigravanja zakona u oblasti poroinih onosa i statusa pravnih lica.

U oblasti poroinih onosa izigravanje zakona se javlja, po pravilu, maane i uvek, kaoinstrument za izbegavnje nazadnih normi, normi koje vie nisu u skladu sa promenjenimshvatanjima i potrebama ljui, te ono moe biti srestvo koje de omoguditi neko ejstvo kojeprogresivnija prava ozvoljavaju. Ne moe se, meutim, poredi ni to a moe posluiti i kaoinstrument dovitljivih pojedinaca a bi postigli oreeni, za njih poeljan cilj na laki i bri, amoa i jeinimogudi nain.

Istorija belei brojne primere izigravanja nehumanih zabrana za sklapanje braka, kao to su,na primer, zabrana da se sklopi brak izmeu pripanika razliitih rasa, zabrana a se sklopi brakbez saglasnosti roditelja itd. Verenici koji su eleli a sklope brak mimo ovih zabrana nisu se libilini veoma ramatinihgestova da bi ishodili primenu normi koje takav brak omoguduje. Trebaodmah istadi i to a nije nita manji broj onih koji su po svaku cenu nastojali a izbegnu normeoreenog prava u suprotnom cilju - radi razvoda braka. I tu sredemo primere ramatineovanosti i olunosti. Maa su osnovni uzrokizigravanja zakona nazadni propisi u pojedinimzemljama, nije svaki pojedini sluaj izigravanja branih zakona ujeno i mali primer borbe zaprogresivne ieje. Jo manje bi se moglo redi a su organi pr ed kojima se sklapaju ili razvodebrakovi nakon vetaki stvorene take vezivanja uvek motivisaniborbom za progresivnije ideje.

Njihovi motivi su najede znatno manje romantini. Sklapanje i razvo brakova esto sepretvara u veoma unosan posao.

Jeno o najuvenijih poprita izigravanja zakona je malo kotsko mesto Gretna Grin, kojese nalazi na granici o Engleske. U kotskoj su vaile znatnoliberalnije norme za sklapanje biakanego Stoje to bio sluaj u Engleskoj (re jeo XVIII i vedem elu XIX veka), a a bi se primenile tenorme u odnosima sa stranim elementom, bila je ovoljna injenica a se brak sklapa ukotskoj. Sredinom XVIII veka parohiju u Gretna Grinu preuzima svetenik po imenu ozef


3/8

Pezli (Joseph Paisley) za ije se ime vezuje poetak procvata Gretna Grina. Istorija belei ajePezli bio poznat po svojoj neobinoj fizikoj snazi (umeo je, kau hroniari, a savija araemeu prstima) i po tome to mu je pomaga i kompanjon pri sklapanju brakova bio kova.Inae, bekstvo o engleskog pravaesto je bilo kombinovano sa pravim bekstvom (o oeva idrugih gonilaca). Oko 1770. godine zabeleen je sluaj bekstva sa pucnjavom i forsiranjem

nabujale reke Solvej (Solvvay), koja se nalazi ispred Gretna Grina. Neki od gonilaca su se udaviliu reci.

Matine knjige nisu najurenije voene u Gretna Grinu, ali ni prema podacima koji su ostalizabeleeni broj goinje sklopljenih brakova nije bio manjiod 300-400. Naknada je uglavnomodmeravana prema fmansijskoj snazi verenika. Kraj procvata Gretna Grina oznaava jeankotski propis o 1. ecembra1856. goine, koji previa neto strou taku vezivanja, tj. daverenici moraju a borave u kotskoj najmanje 21 an, a bi mogli sklopiti brak po kotskom pravu.

Poznati su i tzv. maarski brakovi, sklapani posle sredine XIX veka uglavnom u Erdelju(Transilvanija), elu taanje Maarske. a bi razveli brak koji je bio nerazreiv prema

austrijskom pravu, mnogi austrijski graani su primili maarsko ravljanstvo i evangelistikuveru. Na taj nain su stvorene pretpostavke za razvo braka prema normama koje su vaile uMaarskoj, a nakontoga je najede zakljuivan brak sa novim partnerom. Nakon 1894. goinebrak postaje razreiv u Maarskoj za pripanike svih veroispovesti, te vie nije bilo potrebnolano menjati i veru uz ravljanstvo.

Znatno laki oblik izigravanja zakona praktikuje se i anas u SA radi omogudavanja razvoa.Iz feeralnih rava geje razvo teak, brani partneri, ili jedan od njih, odlaze u Nevadu, naevianska ostrva, u ominikanskuRepubliku ili u severne provincije Meksika, da bi relativnokratkim boravkom uspostavili fiktivni domicil i stvorili uslovc za primenu liberalnijeg prava. (U

ominikanskoj Republici je potreban jenonevni boravak, u Nevai i na evianskim ostrvimapotrebno je provesti est neelja, a u Meksiku je ovoljnoprovesti 72 sata, odnosno tri dana.) U

svim tim feeralnim ravama i provincijama (ili ravama na maloj ualjenosti kao to jeDominikanska Republika) prihoi o brakorazvonog turizma" su znaajna stavka u strukturinacionalnog dohotka.

Najuveniji pojeinani sluaj u istoriji izigravanja zakona je presuda francuskog Kasacionogsua o 18. III 1878. goine, koja je skrenula najiru panju na problem fraus legis umeunaronom privatnom pravu. To je sluaj jene belgijske kontese, koja je udajom zafrancuskog ravljanina postala princeza Bofrmon (Beauffremont). Ona je u Francuskoj ivelaovojeno o mua naosnovu presue o rastavi o stola i postelje, poto u to oba fiancuskopravo nije ozvoljavalo razvo. Primila je ravljanstvo nemakog vojvostva Saksonijc, premaijem pravu se oluka o rastavi od stola i postelje (donesena u Francuskoj) smatrala

ekvivalentnom odluci o razvodu. Prema tako izdejstvovanom merodavnom saksonskom pravu,ona je mogla da dobije razvod, da bi se posle toga udala za rumunskog princa Bibesko (Bibesco).

Na zahtev njenog prvog mua, Kasacioni su nije priznao vanost rugog braka, bez obzira nakoliziono pravilo o meroavnosti prava ravljanstva u pitanjima linog statusa, konstatujudiaje promena ravljanstva usleila iskljuivo u cilju a se zaobiu pravila francuskogporoinog prava.

Jeno o najslavnijih imena svetske operske scene XX veka moe a posluikao ilustracija zaneiscrpnu inventivnost ljui u potrazi za linom sredom, pa i po ccnu ,jnanipulisanja


4/8

injenicama koje slue u meunaronom privatnom pravu za utvrivanje meroavnog prava.Slavna operska iva Marija Kala (MariaCallas) roena je u Njujorku kao etc grkih roitelja.Igrom amerikih i grkihzakona, ona je clt faulu iiriala i ravljanstvo Grke i ravljanstvo SA.Sve do etrnaeste goine ivela je u SA, kaa se sa majkom i sestrom preselila u Grku.Pevanje je uila o mlaih ana, a svoj slubeni ebije imala 1942. goine u Atinskoj operi.

Nekoliko goina kasnije vratila se u SA, sve u nai a de obiti angaman, ali se uzlazna linijanjene karijere vezuje za nastupe u Italiji poev o1947. godine. Dvc godine kasnije ona se tamovenala u rimokatolikoj crkvi sa italijanskim industrijalcem i svojim menaderom ovanijemBatistom Meneginijem (Giovanni Battista Meneghini). Kada je usledio njen fatalan susret sa

grkim brodovlasnikom i multimilionerom Aristotelom Onazisom (Onassis), Marija Kala jeuinila sve a bi mogla a stupi sa njim u brak. Menegini je smatrao da nema osnova za razvodnjihovog braka. obar avokat je, meutim, skrenuo njenu panju na jenu normu grkogprava, koja je, inae, zaavala mnogo muke grkim ravljanima - ekonomskim emigrantimairom sveta. Po toj normi, brak grkih ravljana zakljuen u bilo kojoj formi osim u onojpropisanoj u Grkoj, nepunovaan je. Imajudi to u viu, Marija Kala se 1966. goine u

Ambasadi SA u Parizu orekla amerikog ravljanstva, raunajudi na to a de njen brak, kaobrak ravljanke Grke, sa Meneginijem na taj nain biti nitav u Grkoj. To je za nju bilamogudnost a u Grkoj eventualno zakljui brak sa ovekom kojije, kako se kasnije pokazalo,bio ljubav njenog ivota. Nakon vetaki stvorene (onosno vetaki otklonjene) takevezivanja, izostala je, meutim, realizacija: Marija Kala se nikaa nije uala za Onazisa.

Veoma su brojni i sluajevi lane lokalizacije pravnih lica, uglavnom rai izbegavanjaporeskih propisa. Poznat je spor u vezi sa Sosiete e Mulen Ru(Societe du Moulin Rouge), kojaje osnovana kao londonska kompanija, no pariki su je u tome naao fraus legis (1913).

3. Elementi izigravanja zakona

a) Veslako stvaranje take vezivanjaOsnovni elemenat kroz koji se ostvaruje fraus legis je promena injenice koja predstavlja

taku vezivanja kolizione norme. Prema vlaajudem miljenju,ova promena treba da usledi nanain koji je sam po sebi ozvoljen. Promenaravljanstva ili omicila, izbor naroitog mestakao mesta zakljuenja ili izvrenja ugovora, ili pak mesta zakljuenja braka, prenoenje pokretnestvari izjene rave u rugu it., nisu po sebi neozvoljene ranje, ali su u sluaju fraus legispreduzete radi postizanja jednog posrednog cilja, koji se ogleda u nametanju primene prava

koje pod redovnim okolnostima ne bi bilo merodavno.

U sluaju a se injenica koja aje saraj taki vezivanja simuluje (na primer, time to deugovorne strane navesti kao mesto zakljuenja ugovora rugo mesto, a ne ono u kome jeugovor stvarno zakljuen), nije re o fraus legis umeunaronom privatnom pravu, jer injenicakoja prestavlja taku vezivanjanije stvorena. Su deuzeti u obzir taku vezivanja koja stvarnopostoji (mesto ge je ugovor stvarno zakljuen), te ne mora odi o korekcije ejstva kolizione norme, kao to je to sluaj ko sankcionisanja fraus legis. Prilikom izigravanja zakona umeunaronom privatnom pravu, taka vezivanja, tj. injenica kojajoj aje saraj, realno je (ipo sebi propisno, pravilno) stvorena, ali sa frauuloznim ciljem, te se postavlja pitanje a li de se


5/8

smatrati merodavnim pravo na koje novostvorena injenica kroz taku vezivanja ukazuje, ili dese otkloniti primena tog prava kao sankcija zbog frauduloznog manipulisanja kolizionim

instrumentima.

b) Namera izigravanja

U teoriji, pa i u praksi, sporno je da li se fraudulozna namera ima smatrati elementom

izigravanja zakona u meunaronom privatnom pravu. Vie je prihvadeno stanovite a namerajeste konstitutivni elemenat fraus legis. Batifol istie a je namera karakteristian elemenatfraus legis; meroavnost oreenogprava treba daje cilj, a ne samo prosta posledica promeneravljanstva, omicila ili slinog stvaranja nove take vezivanja. Nasuprot tome, premaobjektivistikom shvatanju - namera nije nuan konstitutivni elemenat fraus legis

c) Izbegavanje omadih imperativnih normi

Izigravanje zakona se postie manipulacijom u kolizionom omenu, ali sumotivi u oblastimaterijalnopravnih propisa. Vetaka taka vezivanja, koja se stvara putem stvarne promeneinjenice koja joj u konkretnom sluaju aje saraj, stvara se upravo rai izbegavanjaoreenih materijalnih normi. Prema vlaajudem shvatanju to treba a buu imperativnenorme. Do fraus legis dolazi, dakle, radi izbegavanja primene imperativnih normi, ali to ne treba

da buu istovremeno i norme javnog poretka. Inae, izigravanje zakona ne bi imalo osnova dapostoji kao posebna ustanova.

Postoje razliita shvatanja po pitanju a li premet zaobilaenja zakona mogu biti i normestranog materijalnog prava. Posebno ive kontroverze po tom pitanju postoje u francuskojteoriji i praksi. Prema miljenju koje je anasire prihvadeno, su nije uan a voi rauna o

tome da li su izigrane materijalne norme stranog prava. U omadoj teoriji, takoe, preovlaujemiljenje a samo izbegavanje omadeg materijalnog prava predstavlja fraus legis umeunaronom privatnom pravu, tanije, a samotakvo izigravanje treba sankcionisati. Drugomiljenje se zalae za sankcionisanje fraus legis i u sluaju da subjekti pravnog odnosa, usledmanipulisanja injenicama koje aju sarajtaki vezivanja, nametnu primenu drugog stranogmerodavnog prava, umesto onog koje bi bilo meroavno a nije olo do promena uinjenicama. Opravanje ovakvog .stava se nalazi u neophonosti zatite pravilne primenenaihkolizionih normi kao sastavnog i nerazdvojivog ela prava SFRJ, ime seprimena zaistameroavnih stranih suspstancijalnih normi obezbeuje, oue, posredno, ali pozivom naustanovu izigravanja zakona.

Jena o osnovnih karakteristika fraus legis u meunaronom privatnompravu je u tometo se frauulozna ranja ostvaruje u kolizionoj sferi, zloupotrebom mogudnosti koje otvarajukolizione norme, ali su krajnji (i stvarni) objekt izigravanja materijalne norme, i to, prema

vlaajudem stanovitu, materijalnenorme omadeg prava. Stoga vie pogaaju sut inu i manjepruaju osnova za nesporazume efinicije fraus legis koje se ne ograniavaju na opisivanjeefekata u kolizionoj sferi. Tek ukazivanjem na materijalnopravni momenat dobija pravi smisao i

namera, kao elemenat fraus legis, jer se fraudulozna namera raa izinteresa koji se vezuju zamaterijalnopravno reenje.


6/8

4. Razliita stanovita o sankcionisanju fraus legis umeunaronomprivatnom pravu

Ustanova izigravanja zakona ima izvesne slinosti sa ustanovom javnog poretka umeunaronom privatnom pravu. U oba sluaja se omoguduje ostupanjeod redovnog dejstvakolizione norme. Ipak, ideja o sankcionisanju fraus legis nije ni priblino tako iroko prihvadenakao to je to sluaj sa sankcionisanjcm povreajavnog poretka. Ovo je i logino ako se ima uvidu da kod fraus legis ne moraju biti ugroene osnovne vrenosti javnog poretka. Ukoliko bi tobio sluaj, ustanova javnog poretka je ovoljna i aekvatna garancija za zatitu, te sesankcionisanjc fraus legis pokazuje suvinim. Na terenu ge sankcionisanje fraus legis nemaogovarajudu zamenu, razlozi koji trae intervencije su viestruki (izbegavanje omadihimperativnih propisa, frauulozno koridenje kolizionih mogudnosti), alinisu takvog intenzitetaa bi imperativno traili akciju. Protivnici sankcionisanja izigravanja zakona u meunaronomprivatnom pravu istiu i to a ova ustanova unosi povedanu pravnu nesigurnost. Moglo bi se

oati a u sferi poroinih onosa, ge je izigravanje zakona najede, vetako stvaranjetake vezivanjamoe biti veoma krupan pouhvat (naroito ako je re o promeni ravljanstva),koji ima brojne posleice pore skretanja pravca ejstva kolizione norme. Meu ove posledicespaa i to a osetno slabe ne samo formalni ved i stvarni razlozi za primenu omadih normi.Treba voiti rauna i o tome a se izigravanje zakona esto javlja kao korekcija nazanih ilineaekvatnih materijalnih normi. Barto upozorava a uestano izigravanje jenog propisatreba a slui kao opomenaomadem zakonoavcu a preispita onosnu normu.

Argumenti koji se istiu protiv sankcionisanja fraus legis oneli su prevagu u nemakom ianglo-amerikom pravu. Prema vlaajudem stanovitu u nemakom pravu, nema stvarnepotrebe za sankcionisanjem fraus legis pored ustanove javnog poretka. Ovu ideju je isticao jo

Vehter (VVachter), i ona se zarala i anas. Ovakvo stanje konstatuju i Raapc i Kegel, s tim toovaj poslednji iznosi i ozbiljne kritike zamerke. Feri smatra a za sankcionisanje fraus legisima mesta i u nemakom pravu, ali na veoma ogranienom prostoru. Pored stava da sesankcionisanje izbegavanja omadih imperativnih normi svee na sluajeve u kojima jepovreen javni poreak, u nemakoj oktrini se prelae a se pojava izigravanja suzbijapreciznijim formulisanjem kolizionih normi, kao i ciljnim tumaenjem kolizionih normi.

Anglosaksonsko pravo, takoe, ne prihvata sankcionisanje fraus legis kao posebnuustanovu. Mori naglaava a Engleskisudovi nikada nisu razvili doktrinu zaobilaenja zakonau sukobima zakona. ak ni vanost brakova sklopljenih u Gretna Grinu nije bila ponitavana uEngleskoj. Stanarni ameriki ubenici sukoba zakona obino i ne pominju ustanovuizigravanja zakona.

Nasuprot nemakoj i anglo-amerikoj teoriji i praksi, sankcionisanje fraus legis ima veomasnane korene u francuskoj teoriji i praksi. Izigravanje zakona se sankcionie i u vajcarskom,panskom, maarskom, meksikom, portugalskom, rumunskom, senegalskom pravu. Naateorija, takoe, stoji na stanovitu aje opravano sankcionisanje fraus legis. Meutim, trebaistadi a znaaj izigravanja zakona u naem meunaronom privatnom pravu nije velik.Tome svakako znaajno oprinosi injenica a u oblastima koje su o posebnogznaaja za frauslegis srpski materijalnopravni propisi ne postiu frauuloznoizbegavanje omadeg prava.


7/8

5. Oblici izigravanja zakona u meunaronom privatnom pravu

Izigravanje zakona u meunaronom privatnom pravu porazumeva va osnovna tipa. Prvi

tip podrazumeva da se pre omadim organom namede primena stranog prava umestoomadeg, skredudi normalan pravac ejstva omadekolizione norme putem vetaki stvorenetake vezivanja. rugi tip oznaavafraudulozno izbegavanje srpskih imperativnih propisa predstranim organom. U ovom rugom sluaju, sankcionisanje fraus legis o omadeg organa trebada se odigra u sferi priznanja, tj. nepriznanja dejstva jedne strane odluke, a time je u povedanojmeri ugroena pravna sigurnost, jer je re o aktu koji je ved stvoren i koji proizvoi oreeneposleice i uiva oreeno poverenje. Zbog toga se namede poseban oprez prilikomsankcionisanja drugog tipa fraus legis.

Kaa je re o vetakom stvaranju take vezivanja da bi se nametnula primena stranogprava pre omadim organom, sankcionisanje fraus legis sastoji se u tome da se ne uzima uobzir fraudulozno stvorena taka vezivanja, ved seprimenjuje ono pravo koje bi bilo merodavno

a nije olo o manipulisanja sa takom vezivanja - a to je omade pravo. Pri tom se, povlaajudem miljenju,ne ira u samu novostvorenu injenicu koju koliziona norma pr iznaje kaotakuvezivanja. Ne niti se, na primer, novosteeno strano ravljanstvo (niti je to unalenostiomadeg organa), samo se obija primena stranog prava iju merodavnost nastoji da uspostavifrauulozno steeno ravljanstvo.

Prilikom preispitivanja stranih odluka koje su donete na bazi fraudulozno stvorenih, a

kolizionopravno relevantnih injenica, ne moe se govoriti o manipulisanju omadim kolizionimpropisima, jer strani organ njih ne primenjuje, ved primenjuje svoja koliziona pravila. I daljemoe, meutim, a postoji frauulozno izbegavanje omadih materijalnopravnih propisa i tomemoe a seprirui i izigravanje omadih propisa o nalenosti.

6. Izigravanje zakona u naem meunaronom privatnom pravu

Oreba lana 5. ZMPP glasi:Ne primenjuje se pravo strane rave koje bi bilo merodavno po odred bama ovog ili drugog

saveznog zakona, ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava

SRJ.

Nema, dakle, nikakve dileme da se izigravanje zakona posebno sankcionie umeunaronom privatnom pravu Srbije. Iz zakonskog teksta proizlazi a se sankcionisanje fraus

legis protee i na onose sa stranim elementom koji nisu regulisani u ZMPP, ved u rugomzakonu. Sankcionisanje izigravanja zakona je opita ustanova naeg meunaronog privatnogprava, mada je istovremeno previena i u nekim posebnim zakonima koji se otiu materijemeunaronogprivatnog prava.

Tekst lana 5. ZMPP prua i neka preciziranja u pogleu ejstva i obima sankcionisanja frauslegis.


8/8

(a) Potvren je stav teorije a izigravanje valja spreavati (tanije, sankcionisati) samo ako jeputem vetaki stvorene take vezivanja izbegnuta primena omadeg materijalnog prava.Prema tome, nede se reagovati ako je jeno lice zamenilo svoje holansko ravljanstvoveskim rai izbegavanjaholanskih pravila, koja bi inae bila meroavna prema srpskojkolizionoj normi. U situaciji kaa su u svetu poeljena miljenja o tome treba li uopte

sankcionisati fraus legis, logino je a se omaaj ove ustanove sveena sluajeve u kojimaje putem manipulisanja sa takama vezivanja izbegnutoomade materijalno pravo.

(b) Iz formulacije lana 5. moe se izvudi zakljuak a je relevantan i subjektivni faktor. omadisu de otkloniti strano pravo (koje je postalo merodavno na osnovu novostvorene takevezivanja), samo ako je merodavnost stranog prava uspostavljena u cilju izbegavanja

primenc naeg prava.(c) lan 5. ZMPP ima u viu samo situacije u kojima se putem vetaki stvorene take vezivanja

eli nametnuti primena stranog prava pre omadim organom. Ne pokriva situcije u kojimase vetaki stvorenom takom vezivanja utie na onoenje oreene strane oluke.Smatramo da iz toga treba izvudi zakljuak a se pitanje fraus legis ko nas ne moe

postaviti u postupku priznanja i izvrenja strane suske ili arbitrane oluke. Ovakavzakljuak vrsto potkrepljuje i injenica a su uslovi za priznaje i izvrenje stranih odlukapostavljeni u l. 86-96. i 101. ZMPP, koji ne pominju izigravanje zakona. Uslovi za priznanjestranih odluka, koje zakon taksativno nabraja, ukljuuju i ustanovu javnog poretka, te su onisasvim adekvatna zatita o neeljenih efekata koje mogu oneti inostrane oluke.

() Konano, iz lana 5. jasno proizlazi a je posleica izigravanja zakona u tome to omadiorgan nede primeniti ono (strano) pravo na koje pokazuje frauulozno stvorena takavezivanja, ved de primeniti omade pravo koje bi bilo meroavno a nije olo omanipulisanja takom vezivanja.

glava viii

Documents