FUNKCIONALNA GRAĐA I INERVACIJA PLJUVAČNIH ŽLEZDA

Oralna fiziologija

1) Jovanović Jelena2) Tomić Mirijana3) Natalija Mitrović4) Ristić Aleksandar5) Dimitrijević Marijana6) Medić Nataša7) Zdravković Vladimir8) Lazarević Stefan9) Višnjić Aleksandar

Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Pljuvačne žlezde

Pljuvačne žlezde su egzokrine žlezde gornjeg aerodigestivnog trakta čija je osnovna funkcija stvaranje i lučenje pljuvačke.

Postoji tri para velikih pljuvačnih žlezda i oko 700-1000 malih pljuvačnih žlezda.

U grupu velikih pljuvačnih žlezda spadaju:

1) parotidne; 2) submandibularne i 3) sublingvalne.

Ove žlezde su sa usnom dupljom povezane preko sopstvenih izvodnih kanala.

1) Parotidna pljuvačna žlezda

Parotidna žlezda je najveća pljuvačna žlezda.Smeštena je u parotidnoj loži, ispred uha i iza ramusa mandibule.

Ova žlezda se sastoji iz dva lobusa:1)površinskog, većeg;2)dubokog, manjeg.

Žlezda je intimno povezana sa perifernim granama nervusa facialisa.

Luči seroznu pljuvačku.Parotidni kanal ima tanak zid i izvodni kanal, Stensen-ov, koji se izlivau usnoj šupljini na papili iznad drugog gornjeg molara.

2) Submandibularna pljuvačna žlezdaOva žlezda je smeštena između tela mandibule i milohioidnog mišića, u submandibularnom prostoru.

Spada u grupu mešovitih pljuvačnih žlezda i luči sero-mukoznu pljuvačku.

Izvodni kanal se otvara na podu usne duplje, na sublingvalnoj papili, duktus submandibularis-Whartoni.

3) Sublingvalna pljuvačna žlezda

Podjezična pljuvačna žlezda se nalazi ispod sluzokože podjezičnog predela, čiji se brojni mali izvodni kanali otvaraju u ustima, a glavni izvodni kanal-Bartholini se završava na sublingvalnoj papili.

Ova žlezda luči mukoznu pljuvačku.

Sulingvalna žlezda je najmanja.

Male pljuvačne žlezde

Ove žlezde su lokalizovane na palatumu, bukalnoj i labijalnoj mukozi, na jeziku i u retromilohioidnom predelu.

Vrste malih pljuvačnih žlezda:

1) bukalne; 2) palatinalne; 3) labijalne; 4) lingvalne ( Von

Ebnerove žlezde); 5) retromolarne.

Građa pljuvačnih žlezda

ACINUSI;

DUKTUSI;

MIOEPITELNE ĆELIJE.

Funkcionalnu građu pljuvačnih žlezda čine:

Acinusi:

Žlezdano tkivo pljuvačnih žlezda se sastoji od acinusa u kojima se formira primarna pljuvačka i razgranatog sistema kanala ukojima se formira konačan sekret koji se izvodnim kanalom prazni u usnoj duplji.

Acinusi čine primarnu sekretornu jedinicu i ima ih 3 tipa:1)Serozni acinusi;2)Mukusni acinusi;3)Mešoviti.

Acinusi su izgrađeni od sekretorno aktivnih acinusnih ćelija

koje su postavljene oko centralnog lumena, postoje dva tipa:

1) Serozne acinusne ćelije (serociti);

2) Mukusne acinusne ćelije (mukociti).

Na acinusnim ćelijama kod pljuvačnih žlezda razlikujemo:

1) Apikalni deo (luminalni);

2) Bazolateralni deo.

Transport kroz slojeve acinusnih ćelija

Transcelularni transport podrazumeva selektivan ulazak jona i molekula u ćeliju i njihov izlazak iz ćelije, osnovni mehanizmi transporta kroz acinusne ćelije su: aktivan transport, sekundarni aktivan transport i pasivan.

Paracelularni transport se ovija između acinusnih ćelija i uvek je pasivan, uslovljen elektrohemijskim gradijentom. Apikalni delovi acinusne ćelije povezani su tesnim vezama. Ove veze sprečavaju kretanje anjona kroz epitel, ali dozvoljavaju kretanje vode i katjona, dok telene veze u striatnim duktusima onemogućavajuprolazak svih supstanci, uključujući i vodu.

Duktusi:

Postoje tri tipa duktusa u pljuvačnim žlezdama:

1)Duktus interkalatus i on je izgrađen od umetnutih ćelija koje imaju nizak cilindričan epitel i lumen;

2)Duktus strijatus je oivičen mnogim striatnim ćelijama bogatim mitohondrijama;

3) Izvodni kanal je izgrađen od cilindričnih ćelija.

Mioepitelne ćelije:

Ove ćelije su glatke mišićne ćelije koje okružuju ćelije acinusa i duktusa.

Kontrakcija ovih glatkih mišića, je pod kontrolom vegetativne inervacije, pomaže istiskivanje sekreta iz acinusa i interkalarnih duktusa, a pomaže i kretanje sekreta kroz sistem duktusa.

Inervacija pljuvačnih žlezda

Pljuvačne žlezde inerviše VEGETATIVNI nervni sistem:

sipatikus-stimuliše sekreciju proteina pljuvačke; parasimpatikus-stimuliše vodenastu sekreciju.

Vegetativni nervni sistem inerviše:

1)krvne sudove;2)acinuse;3)duktuse;4)mioepitelne ćelije.

Parasimpatikusna inervacija

Parasimpatikusna vlakna dolaze do pljuvačnih žlezda preko nervusa glosofaringeusa iz nukleusa salivariusa inferior medule oblongate i preko nervusa facialisa iz nervusa salivatoriusa superior ponsa.

NEUROTRANSMITER-Acetil holin (Ach);NEUROMODULATORI-VIP (vazoaktivni interstinalni period), NO (azot monoksid);RECEPTORI-Muskarinski: M1, M3 (submandibularna pljuvačna žlezda), M3 (parotidna pljuvačna žlezda).

Simpatikusna inervacija

Simpatikusna vlakna potiču iz gangliona cervikale superior idu duž krvnih sudova do pljuvačnih žlezda.

Podstiču salivaciju povećavajući sintezu i egzocitozu proteina pljuvačke.

NEUROTRANSMITER-Noradrenalin i Adrenalin (NA i A);RECEPTORI-Adrenergički alfa (α1 i α2) i beta (β1 i β2) receptori. Ovi receptori su G protein vezujući receptori.

Krvotok u pljuvačnim žlezdama

Vegetativni nervni sistem inerviše krvne sudove pljuvačnih žlezda. VAZOKONSTRIKCIJA:1) Sistemski regulatorni mehanizam- suženje

lumena krvnih sudova kontroliše simpatikusni nervni sistem preko α receptora koji se nalaze na glatkim mišićima krvnih sudova pljuvačnih žlezda. Simpatikusni α uticaj ostvaruje noradrenalin preko IP3 koji povećava intracelularnu koncentraciju Ca++ jona i dovodi do

kontrakcije glatkih mižića u zidu krvnih sudova.

2) Lokalni regulacioni mehanizmi- endotelini, serotonin, snižena temperatura tkiva izaziva suženje lumena krvnih sudova.

Vazokonstrikcija krvnih sudova smanjuje protok krvi, što se odražava na smanjeno lučenje pljuvačke.

VAZODILATACIJA

1) Sistemski regulatorni mehanizam- parasimpatički holinergični uticaj izaziva širenje krvnih sudova i povećanje

protoka krvi u pljuvačnim žlezdama.

Vazoaktivni intestinalni period može biti izlučen zajedno sa acetil–holinom na krajevima nerava i izaziva vazodilataciju krvnih sudova.

Acetil holin i serin proteaze povećavaju nastajanje kalikreina, enzima koji odvaja bradikinin od plazma kininogena. Bradkinin širi krvne sudove pljuvačnih žlezda.

VAZODILATACIJA

2)Lokalni regulacioni mehanizmi- acetil-holin aktivira Ca++ jone-zavisnu NO sintetazu koja sintetiše azot-monoksid koji se oslobađa iz pljuvačnih žlezda i njihovog okolnog tkiva i prouzrokuje vazodilataciju krvnih sudova u pljuvačnim žlezdama tako što stimuliše intraćelijsku koncentraciju Ca++ jona preko sekundarnog glasnika (ciklični guanozid-monofosfat).

1) „ Oralna fiziologija” , Elena Kršljak, Zavod za udžbenike, Beograd 2009;

2) Internet:

http://knaunko.tripod.com/mfhir/mfhir06.pdf

http://riznica.wordpress.com/2009/09/02/sta-su-pljuvacne-zlezde/

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%99%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5

Literatura: