#192OD 13. JULA DO 2. AVGUSTA 2020.

CITYMAGAZINE.RS

Foto An

drej G

ođeva

c

2

3

Sadržaj

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO? PIŠITE NAM NA

INFO@CITYMAGAZINE.RS

ILI NAS POZOVITE NA+381 11 328 60 88,

+381 11 218 82 12

!

Reč uredniceBESPLATNI MAGAZIN ZA URBANI ŽIVOTNI STIL / IZDAVAČ: CITY MAGAZINE ROULARTA D.O.O. / ADRESA REDAKCIJE: KAPETAN MIŠINA 8, 11000 BEOGRAD - INFO@CITYMAGAZI-NE.RS / DIREKTOR: IVAN BEVC - IVAN.BEVC@CITYMAGAZI-NE.RS / GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA: ANA RUSANOV VRAČEVIĆ - ANA.RUSANOV@CITYMAGAZINE.RS / PRODA-JA OGLASNOG PROSTORA: JASNA JOVANOVIĆ - JASNA.JOVANOVIC@CITYMAGAZINE.RS, WEB UREDNICI: FILIP MI-LOSAVLJEVIĆ - FILIP.MILOSAVLJEVIC@CITYMAGAZINE.RS, MARIJA ARSIĆ - MARIJA.ARSIC@CITYMAGAZINE.RS/ GRA-FIČKI UREDNIK: MILORAD MITIĆ - MILORADMITIC@GMAIL.COM / SARADNICI: ZORAN JANKOVIĆ, ANA VUČKOVIĆ, IVAN TOKIN, IVANA MUNIŠIĆ JOVANOVIĆ, JELENA JOVA-NOVIĆ, ALEKSANDAR S. JANKOVIĆ, LJUBICA SLAVKOVIĆ, IVAN ŠULETIĆ, BOJAN CVEJIĆ / LEKTURA I KOREKTURA: MILJA LUKIĆ / DISTRIBUCIJA: PEĐA KRESOJEVIĆ - PEDJA.KRESOJEVIC@CITYMAGAZINE.RS / TIRAŽ: 60.000 PRIME-RAKA / ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O., SEGEDINSKI PUT 72, 24000 SUBOTICA / IZDAVAČ NE ODGOVARA ZA SADR-ŽINU OBJAVLJENIH OGLASA

Blaženo neznanjeVozimo se i slušamo muziku. Pre-skačemo pesme koje nam se ne uklapaju u trenutak. Onda poč-ne neka dobra, pa uživamo u mi-slima i asocijacijama, ćuteći. Grad je u saobraćajnom špicu, gužva, ali ne prevelika. Krenuli smo bez cilja, uvek puna ulica Kneza Miloša, šuma u Košutnja-ku, rakovički nepoznati predeli i naselja. Povratak u grad. Onda on kaže da treba da se preveze-mo preko Dunava. Skelom. Sme-jemo se oboje, čuj skelom. Pan-čevac i Dunav. Onda neka skladišta i prav put pred nama. Pitam gde ćemo da skrenemo, da se vratimo kući, ovako odo-

06 - 08 / TREND

POGLED U BUDUĆNOST

12 - 13 / INTERVJU

DEJAN TIAGO STANKOVIĆ

18 - 20 / LIFESTYLE

POTPUNO DRUGAČIJI KONCEPT ŠOPINGA

14 - 15 / NOVE KNJIŽARE

DOBRO NAM DOŠLE, DRAGE NAŠE!

22 / GASTRO 29 / MUZIKA

ANA RUSANOV VRAČEVIĆglavna urednica

ana.rusanov@citymagazine.rs

CITY MAGAZINENA EKO PUMPAMA

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovorna urednica Ana Rusanov Vračević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmMesečnoISSN 1820 - 9556 = City magazineCOBISS.SR - ID 152269580

smo ko zna gde. Sugerišem neko isključenje. Ne znam da je to ča ča ča kraj. Ostajem u blaženom neznanju, hvalimtebože da ga te daljine nisu zvale. Pokvarilo bi naše putovanje jer iako smo bili blizu i otišli na kratko, putovali smo ko zna gde, u daleke predele, na pravi mini odmor. Nismo znali ni za šta i ni za koga. Blaženo ne-znanje.

Agenda/ O N L A J N KO N C E R T

NIK KEJVČetvrtak 23/7.

Dok publika u regionu s nestrpljenjem iščekuje koncert Nick Cave and The Bad Seeds u beograd-skoj Štark Areni 15. maja 2021. godine, Nik Kejv je rešio da obraduje pubiku širom sveta posebnim onlajn koncertom „Idiot Prayer” 23. jula u 20 ča-sova. Kako se navodi u saopštenju, koncert je sni-mljen tokom juna u palati Aleksandra u Londonu. Na ovom jedinstvenom koncertu publika širom sve-ta će imati priliku da gleda i sluša Kejva kako svira pesme iz svog velikog muzičkog opusa, uključujući i neke retke numere koje će izvesti prvi put. Kon-cert je režirao nagrađivani reditelj Robi Rajan (The Favourite, Marriage Story, American Honey), gde je Nik Kejv sam za klavirom iz palate Aleksandra.J

UL23

/ IZLOŽBA

VARLJIVOST SEĆANJADo četvrtka do 10/9.

Izložba „Varljivost sećanja” špan-skog fotografa Fernanda Bajone otvorena je do 10. septembra u ga-leriji Instituta Servantes u Beogra-du. Reč je o izložbi koja na origina-lan način preispituje ljudsko sećanje, individualno i kolektivno pamćenje kroz radove koji donose zanimljiv osvrt na važne istorijske događaje. Fotograf Fernando Bajona uronio je u bogate fondove

fotografskog arhiva dnevnog lista ABC zarad projekta „Varljivost se-ćanja”, čiji je kustos Havijer Dijas Gvardiola. Opsednut idejom neu-speha, njegov cilj bio je da poveže analitički i naučni način kojim jedan arhiv upravlja sećanjima, a haotič-nijim i subjektivnijim oblikom ljud-skog pamćenja. Za umetnika, na-čin na koji pamtimo i prikazujemo događaje u sadašnjosti, dovodi do njihovog preklapanja i stvaranja iskrivljene slike.

Institut Servantes / Beograd

SEPTEMBAR10S

EP

TE

MB

AR

30/ I ZLOŽBA

TANJUG JAVLJA, RAT JE ZAVRŠENDo srede do 30/9.

Povodom 75 godina od kraja Drugog svetskog rata, u Muzeju Jugoslavije u objektu „Muzej 25. maj” biće otvorena izložba „Ta-njug javlja, rat je završen”. Izložbu čine dokumentarne fotografi-je, koje se sada prvi put predstavljaju javnosti i svedoče o tome kako je izgledala Jugoslavija neposredno pre i posle oslobođe-nja. Posetioci izložbe će, kroz selekciju snimaka nastalih 1945, moći da vide dramatične scene završnih borbi za oslobođenje zemlje, najvažnije momente dovršavanja političke revolucije, op-sežnih zahvata na obnovi zemlje i normalizaciji života, sveprisut-nih ožiljaka i posledica rata, ali i početka institucionalizovanog rada na stvaranju novog, socijalističkog čoveka. Ovom izložbom se otvara za javnost najstariji sačuvan deo foto-arhive Telegraf-ske agencije Nove Jugoslavije, koji je 1947. prenet u Kabinet maršala Tita.Muzej Jugoslavije / Beograd

4

5

Nova kampanja za brend Libresse ruši tabue i daje ženama priliku da iskreno i bez ulepšavanja govore o tome kako prolaze kroz razna isku-šenja, životne situacije i izazovne periode u svom životu. Ovo je prvi put da jedan brend posvećen is-ključivo ženama na iskren i otvoren način priča o onome kroz šta svaka žena prolazi u različitim životnim dobima. To nije kampanja sa cveti-ćima i osmesima, već iskrena priča o tome kako su žene pravi heroji čak i kad same o sebi tako ne misle. Ovo je kampanja u kojoj je različi-tim ženama data prilika da kažu šta imaju i da te iskrene priče poslu-šaju od drugih žena. Reč je o kultu-rološkoj promeni, jer svaka priča o rušenju tabua je zapravo priča o stvaranju društvenih uslova i atmosfere u kojoj se žene osećaju

slobodno i sigurno da ispričaju ono kroz šta prolaze, bez toga da ih neko za to osuđuje i da te priče smatra neprimerenim. Svaka priča ispričana iskreno deo je životnog iskustva i ona kao takva ne sme i ne bi trebala predstavljati tabu temu o kojoj nije baš lepo da se pri-ča. Libresse brend smatra da je svaka priča vredna i dragocena i da žene moraju da se ohrabre da slobodno svoje priče ispričaju i sa-slušaju priče drugih žena. Samo na taj način, pričajući i slušajući, rušićemo zajedno tabue i pričati priče koje su važne.Libresse revolucionarna kampanja potpuno menja pristup ženskim te-mama i u fokus stavlja realan život i stvarne situacije kroz koje žene pro-laze. Libresse podiže svest o tome da u životu žene nije sve med i mle-

ko, da se na primer svaka deseta žena bori sa problemima endome-trioze, da se jedna od četiri trudno-će završi pobačajem. Žene su još uvek pod snažnim pritiscima koje im nameće sredina u kojoj žive. Čak 62 odsto žena koje nemaju decu smatraju da društvo ne razu-me njihov izbor. Koliko se o žen-skom telu ne priča na pravi način govori i podatak da većina žena bolje poznaje muško telo nego svo-je sopstveno. Libresse kampanja želi da razbije sve ove tabue, želi prave, realne priče žena kojima je potrebna po-drška i razumevanje društva. Skri-vene i neizgovorene priče imaju velike posledice na život žena i nji-hovo samopouzdanje. Cilj nove Libresse kampanje je da to pro-meni. Ostanite uključeni, pratite Libresse kampanju i budite deo boljeg sveta za sve žene. Čitajte i u narednim brojevima City Maga-zina Priče iznutra.

Libresse p

redsta

vlja

PRIČE IZNUTRALIBRESSE REVOLUCIONARNA KAMPANJA POTPUNO MENJA PRISTUP ŽENSKIM TEMAMA I U FOKUS STAVLJA REALAN ŽIVOT I STVARNE SITUACIJE KROZ KOJE ŽENE PROLAZE

Ne povratku na staro stoji na naslovnoj fotografiji WWF Srbija fejsbuk stranice. Iako ovaj slogan punu snagu dobija prethodnih meseci, iz Svetske organiza-cije za prirodu nam već više od pet decenija aktivno poručuju da za budućnost treba pre svega da počne-mo drugačije da mislimo – a poslednji meseci su više nego ikad pokazali da to zapravo i jeste moguće

WWF je engleska skraćenica za World Wildlife Fund (Svetski fond za zaštitu divljih životinja) koji je osnovan 1961. godine i koji je u de-cenijama koje su dolazile postao aktivan širom sveta. Kako se opus aktivnosti ove organizacije proširio na očuvanje celokupne životne sredine, naziv je promenjen u World Wide Fund for Nature (Svet-ska organizacija za prirodu) ali su zadržani prvobitni inicijali, WWF, koji su uz simbol pande postali svetski prepoznatljiv znak borbe za zdraviju životnu sredinu i sav živi svet u njoj.

Može i drugačijeProtekli meseci jesu bili izazovni, a možda će se i tek pokazati koliko, ali su, kako WWF navodi, doneli jednu dobru stvar: pogled u dru-

Pogled u budućnost

Trend

gačiju budućnost. U ovih nekoliko meseci u kojima je planeta stala, odnosno ljudske aktivnosti su u nezamislivoj meri pauzirale, živi svet se na mnogim mestima pro-budio ili povratio. Širom planete divlje životinje primećene su na mestima koje su ljudi iznenadno napustili. Obustave saobraćaja, transporta i brojnih postrojenja dovele su do značajnog smanje-nja emisije štetnih gasova i proči-šćenju vazduha, pa čak i tamo gde se to smatralo nemogućim. Brojni gradovi su tokom ovih neko-liko meseci zabeležili znatno čistiji vazduh nego što je to bio u pret-hodnim decenijama, i što je iko smatrao da je moguće postići. Sve ove promene, bile male ili velike, ali nastale za zapravo tako kratko vreme, pokazuju da se biodiverzi-tet može obnoviti i oporaviti, i da je akcija za očuvanje klime zaista moguća, i što je još bolje, da je tu, nadohvat ruke.

Narušena ravnotežaIpak, protekli meseci su potenci-jalno ukazali na još jednu stvar.

6

zlozima narušavanja prirodne ravnoteže i izazivanja svetske opasnosti, pre svega po ljude. Upravo zato WWF poručuje da se biodiverzitet mora sačuvati, ne samo radi očuvanja drugih vrsta i života na zemlji, već i zdravlja nas samih. Svetski dan životne sredine obele-žava se petog juna, i ove godine je to bilo i u znaku globalne pan-demije. Tom prilikom, naučnici su upozorili da brojne analize ukazu-ju da su trenutnu pandemiju iza-zvala tri glavna faktora: pretva-ranje ogromne količine planete u poljoprivredu, usled velike konzu-macije mesa, što je upravo i uzrok prvog faktora, kao i korišćenje divljih životinja u prehrani. Tako-đe, naučnici poručuju da moramo da obratimo pažnju na zdravlje planete kako bismo sačuvali sop-

vratkunastaro. Pod ovim sloga-nom nalazi se niz informativnih objava koje nam skreću pažnju na to šta je od dosadašnje prakse u čovekovom odnosu prema prirodi i živom svetu potrebno, nužno pro-meniti, i zašto. Bilo da su to neo-drživa proizvodnja hrane, masovni turizam, stavljanje reka u cevi, preterana upotreba određenih si-rovina... WWF upozorava, i pre svega informiše, šta je to što je potrebno da u našim navikama, shvatanjima i odnosu prema okru-ženju hitno promenimo, kako bi svet bio bolje mesto za sve nas.

T E KST: L J U B I CA S L AV KOV I Ć

Reci #NePovratkuNaStaro, neguj i poštuj prirodu: kupuj manje, razme-njuj više, štedi struju i vodu, posadi drvo, može i dva, smanji svoj organ-ski i neorganski otpad, vozi manje, bicikliraj više, konzumiraj lokalne se-zonske (organske) proizvode, priključi se radu organizacija i institucija koje brinu o zaštiti prirode, zahtevaj veći i ozbiljan angažman političara.

Mnogi smatraju da su prelasci vi-rusa sa životinja na ljude i stalne ponovne nove opasnosti globalnih pandemija uzrokovani u značajnoj meri i čovekovim odnosom prema svom okruženju. Možda su upravo čovekovo narušavanje i menjanje prirodnog ekosistema, a zatim i ilegalna trgovina životinjskim vr-stama i nehigijenski uslovi u koji-ma se one drže, među ključnim ra-

stveno. U tome je ključno da pri-sutno narušavanje ekosistema nije nešto što se dešava preko noći, već nešto što traje dugi niz godina, i tim pre i WWF reaguje kroz niz dugoročnih akcija, proje-kata i kampanja.

Ne povratku na staroNa WWF Srbija fejsbuk stranici pokrenuta je i kampanja #nepo-

WWF Adria SerbiaWWF Adria Serbia je osnovan u Beogradu avgusta prošle godine kao deo WWF-Adria regionalne kancelarije. Inicijativa za ovo došla je od zaljubljenika u priro-du Davida Reedera, koji je pre-minuo 2006. godine, ali čija je strast pre svega prema Dunavu dovela do osnivanja WWF Srbija 2009. godine. Prošlogodišnji ko-rak značio je da je beogradska kancelarija zvanično prepoznata kao deo WWF mreže, iako već deset godina WWF deluje na tlu Srbije kroz niz projekata i kam-

7

panja. Naša zemlja prepoznata je kao zemlja velikog diverziteta, koji značaj-no doprinosi biodiverzitetu čitavog re-giona. U tome se ističu balkanske reke i vodni tokovi Dunavskog basena, šume i planinski ekosistem, i popula-cija krupnih karnivora. Kroz brojne partnerske programe i kampanje WWF deluje direktno na ostvarivanja saradnje između zajed-nica, donosioca odluka, davanja pri-mera dobre prakse i drugo. Među značajnim aktivnostima svetske WWF organizacije, pa tako i u Srbiji, takođe je i edukacija, bilo da je ona usmere-na na pružanje informacija o trovanju orlova i kako to izbeći ili sprečiti, pra-vilnom upravljanju rečnim ekosistemi-ma, o ugroženim vrstama i njihovoj zaštiti, ili širenju svesti o klimatskim promenama kroz simbolične gestove kao što je Sat za našu planetu. Tako se na profilima njihovih društve-nih mreža, kao i na veb-sajtu, mogu naći brojni informativni članci, vi-deo-prilozi, informacije o važnim de-šavanjima, akcijama, partnerskim projektima i umrežavanjima, kao i po-zivima na učešće, koji omogućavaju da se razume svet oko nas i uzme udela u stvaranju njegove bolje bu-dućnosti. Takođe, informisanje je usmereno na sve stanovnike i žitelje zemlje, kako građane tako i one na pozicijama, kako najstarije, tako i naj-mlađe. Tako jutjub mini-serija „Kućna radionica: da nam klima štima” pruža znanje najmlađima da razumeju energiju, njeno korišćenje i zašto je važno da o tome imamo razvijenu svest, pa i od malih nogu.

Info

//

TrendWWF deluje na svih pet kontine-nata i 90 zemalja i broji više od pet miliona pristalica, a ulaže i značaj-na sredstva u mnogobrojne pro-jekte usmerene cilju očuvanja pla-nete i života na njoj. U Srbiji je WWF prisutan preko deset godina i kroz niz projekata i kampanja: Zaštićena područja za prirodu i ljude, ŽIVOT za dunavske jesetre, Sat za našu planetu, Čujte i ne trujte! Orao pao – kampanja za odgovorno korišćenje pesticida, Zaštita „Evropskog Amazona” i drugo. Ove aktivnosti usmerene su na postizanje i promovisanje odr-živog korišćenja prirodnih resursa kako bi oni postali temelj društve-noekonomskog razvoja, zaštitu ugroženih vrsta i podržavanje in-stitucija nadležnih za sprovođenje zakona, zaštitu ekosistemima radi očuvanja jedinstvenih prirodnih i kulturnih vrednosti, stvaranje bo-ljeg života za lokalno stanovništvo, širenje znanja o klimatskim prome-nama i podsticanje u aktivnom de-lovanju, i na još mnogo toga što stvara širu sliku našeg okruženja.

www.wwfadria.org @WWFSerbia

8

9

Istorija sveta za mlade čitaoce

„Želeli smo da ispričamo našu isto-riju. Ne istoriju kraljeva, kraljica, vođa, emira, velikih mogula, impe-ratorki, carica, predsednika i dikta-tora … već našu. Istoriju muškaraca, žena i dece stanovnika Zemlje. Taj roman-reka počinje pre približno 150.000 godina i ne završava se, a njegovi junaci smo mi. Uprkos mrač-nim razdobljima, čestim ratovima i sukobima s kojima se i danas suo-čavamo, otkrili smo, napravili i stvo-rili mnogo toga čudesnog i prome-nili smo svet. Iako smo često bili podsticani da mrzimo jedni druge, umeli smo da gradimo i bratske odnose. Pogledajmo – ne stavljajući ovu ili onu zemlju u prvi plan – šta smo doživeli za sve to vreme. Šta će okriti taj pogled?“, poručuju autori knjige MI I NAŠA ISTORIJA, koja je nedavno objavljena u izdanju Krea-tivnog centra.Ova privlačna sveobuhvatna priča o svetskoj istoriji namenjena je pre svega mladim ljubiteljima nauke o prošlosti. Knjiga daje hronološki pregled događaja od pojave našeg zajedničkog pretka u Africi do naših dana. Pisana je u prvom licu množi-ne, što omogućava čitaocu da bude sastavni deo čovečanstva svake istorijske epohe. Zanimljive tekstove o kulturama sa svih kontinenata prate brojne ilustracije i detaljne mape doprinoseći tome da daleka prošlost postane razumljiva i bliska.

Kolumne

ANA VUČKOVIĆ

Kajsije

I pored svega što se dešava neke stvari su iste kao ranije. Ulicom hodaju ljudi i nose u kesama, torbama cegerima ili kutijama divne stvari koje im život čine lepšim. Znate onaj specifičan stidljivi, ali prisutan smešak nekog ko nosi picu, celu picu u onoj kartonskoj kutiji? On zna da ga uskoro čeka zadovoljstvo, možda bi je rastrgao sad na ulici, ali hoda lagano, na licu nosi osmejak, uskoro će mu na nepce doći pelat, origano i masni, divni rastopljeni sir. Ako uđe u prevoz, miris pice preplaviće sve i svim putnicima će se momentalno jesti. Pomalo će mu zavideti. Ispred mene idu tata i ćerka, uživajući u nečemu što deluje kao lelujava, bezciljna šetnja ulicom 27. marta. Devojčica u roze haljinici sa crvenim lubeničicama vozi trotinet, mnogo je brža od tate koji ide nogu pred nogu. Tata vadi iz cegera kajsiju i jede, lagano, želeći da tamo negde u nežnosti bledonarandžastog tkiva oseti leto. Ali leto je tu, i pored svega što se dešavalo, evo leta u krošnjama i u espadrilama. Tata, tata, hajdemo brzo, baka čeka na nedeljnom ručku. Da menjaju mesto, pa da je ćerka tata, a tata ćerka, možda bi mu ona zamerila što kajsijom kvari ručak. Ali ona je dete željno avantura, a on je jedan kul tata, kod koga manje-više može sve, ako se dogovore. Može sve, mada ove godine možda nema mora, otići će možda tamo odakle su ove kajsije, tamo je lepo, tamo vazduh nije kao u 27. marta. Ali i njima, kao i čoveku sa kutijom pice u rukama, danas u ovom gradu nije loše, sve im je potaman, život sporog tempa, lenja nedelja, mural plivača na fasadi osnovne škole, koštice kajsije, leto je u gradu.

IVAN TOKIN

Kao da jebila tu

U poslednje vreme svakog jutra idemo u jednu poslastičarnicu na kafu, nas troje. Probudimo se oko pola devet i u devet smo tamo, pijemo espreso, neko pomešanu bozu i limunadu, posle svo troje jedemo jedan sladoled, miks karamele i borovnice. Posle se preko pijace vraćamo kući.Poslednjih nekoliko dana, uvek ispred iste zgrade, ili iz dvorišta te zgrade, ili na ulici u blizini, presreće nas jedna starija žena, nekad u pižami, nekad doterana i pita da li smo videli policiju, da li znamo gde je policija i ponekad nam kaže da joj neko preti, da joj neda da živi, da ne može da diše od pritiska i takve stvari. Prvo, tokom života sam više puta naletao na takve situacije i uvek se ispostavilo da je lažna uzbuna, da nekako ispadnem budala kad se uključim u takvu priču. Drugo, korona je oko nas, a jedno od nas troje je dete, i onda smo mi samo prolazili. Mislio sam tu je žena iz komšiluka sigurno, nema potrebe da se izlažemo opasnosti i gubimo vreme. Osim toga, u toj zgradi nam žive prijatelji i mislili smo da bismo sigurno znali da neki stvaran problem postoji, mada nismo nikada s njima o tome pričali.A onda sinoć, vidimo da se mnogo policije mota po kraju, džipovi i obične patrole, i policajci u civilu. Prijtelji iz te zgrade nam kažu da su u dvorištu našli pismo u kome neka žena piše da je zatvorena i da je sad kasno, i policija je krenula da traži. Mi im kažemo da je to ona žena iz njihove zgrade što se šeta u pižami ili skockana i traži da je spasu, kažemo im - To je ona vaša komšinica. - Oni nas pitaju - Koja žena? Koja komšinica?Ispostavilo se da ni oni, ni niko iz njihove zgrade, ni iz okolnih zgrada nije video nikakvu ženu, komšinicu kojoj je potrebna pomoć. Izgleda da smo je videli samo nas troje, mada dete ne može da potvrdi, malo je. Iza nje je ostalo samo to kako smo je opisali, u zapisniku u policiji, u pižami i skroz sređena, kao za operu.

10/ U julu i avgustu

LETO ILUZIJAMuzej Iluzija otvorio je svoja vrata u redizajniranom ambi-jentu sa obiljem novih ekspo-nata i za sve ljubitelje dobre zabave i avanture pripremio pravu letnju poslasticu pod nazivom „Leto Iluzija“ kako bi ostanak u gradu bio za pamćenje.

Urbane vesti/ Kreativni centar

LETNJE AKCIJEKada se pomene čitanje tokom letnjeg raspusta, najčešće se pomisli na lektiru. Međutim, to mogu biti i duhovite knjige, knji-ževni serijali, knjige iz popular-ne nauke, kao i romani, zbirke priča ili pesama.Kako bi deci i mladima ponudio zanimljive knjige za čitanje to-kom letnjeg raspusta, Kreativni centar je pripremio čitaocima svih uzrasta odlična izdanja po izuzetno povoljnim cenama! Čitaoce Kreativnog centra do kraja leta očekuje deset proda-jnih akcija. Svaka od njih tra-jaće nedelju dana, tokom kojih će osam tematski odabranih knjiga biti na popustu od 40%.

Letnje prodajne akcije Kreativ-nog centra važiće do 31. avgusta samo u Klubu knji-žari Kreativni centar (Makedon-ska 30, Beograd) i na sajtu www.kreativnicentar.rs

U sklopu manifestacije Leta iluzija građani će se u julskom i avgustovskom periodu od srede do nedelje moći rashla-diti različitim aktivnostima koji podstiču dečiji, ali timski duh. Svaka sreda i petak predviđe-ni su za dešavanja u Muzeju. Sredom je organizovan eduka-tivno-zabavni program „Mozgaonica“ preporučen od strane Zavoda za una-

pređivanje obrazovanja i vaspitanja. Učenje, igra i zabava glavne su karakteris-tike ovog već tradicionalnog projekta. Petak je posvećen porodicama koje kupovinom porodične karte ostvaruju po-pust uz mogućnost dodatne zabave u muzejskim prostori-jama. U saradnji sa JP „Beogradska Tvrđava“ četvrtkom i nedeljom na tlu istorijskog Kalemeg-dana organizovana su dva projekta. Svakog četvrtka u prostoru Velikog barutnog magacina biće održana „Po-traga za izgubljenim sar-kofagom“ gde će učesnici kroz mnoštvo izazova, pitalica, logičkih igrica i mozgalica ot-kriti vekovima čuvanu tajnu. Nedelja je rezervisana za turnir u XXL didaktičkim ig-rama. Takmičari će biti u prili-ci da se oprobaju u jednom od najizazovnijih koncepata logičkih igrica gde će moći da se zabave ali i da testiraju svoje strpljenje, koncentraciju kao i takmičarski duh.

www.muzejiluzija.rs

/ Letnja sniženja u Plazi

RAZGLASI. POVEŽI.Sezona letnjih sniženja stiže u prijatne hod-nike šoping centra Kragujevac Plaza. To-kom jula sve posetioce ovog centra očeku-je veliki izbor letnjih odevnih kombinacija po sjajnim cenama! Uz uživanje u letnjem šopingu, ne treba pro-pustiti atraktivne poklone i druga iznenađe-nja koja je Kragujevac Plaza centar pripre-mio za sve posetioce. A za one koji odlično poznaju poslednje modne trendove i brendove, Kragujevac

Plaza je pripremila interaktivni giveaway „Prepoznaj i osvoji, leto je u boji!” od 10 do 31. jula, tokom kog će učesnici imati mo-gućnost da osvoje neke od sjajnih poklon paketa svima omiljenih brendova, kao što su H&M, Tiffany, Yves Rocher, Intersport, Planeta Sport, Lilly, Konstantin, Mini Home, Bomar i The Athlete’s Foot. Obojite leto 2020. uz sjajne popuste, po-klone, bezbedan šoping i odličnu energiju u prijatnoj atmosferi Šoping centra Kragu-jevac Plaza.

www.kragujevacplaza.rs

/ Konkurs

14. FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

Udruženje Mladi kadrovi iz Beograda raspisalo je konkurs za slanje filmova na 14. Festival srpskog filma fantas-tike. U obzir će, kao i ranijih godina, biti uzeti filmovi koji se bave najširim spektrom filmske fantastike i horora, nezavisno od produkcijskih uslova i budžeta.Festival srpskog filma fantastike biće

održan u oktobru 2020. godine, a filmski program festivala pratiće brojne promo-cije, tribine i gostovanja. Kao i ranijih go-dina, uvod u festival biće „šetnja zombi-ja”, i to će joj biti sedmo izdanje.Rok za slanje radova je 1. septembar 2020. godine.

www.fsffantastic.com

11

12

Beograđanin koji već dve decenije živi u Portugalu u svom novom romanu čitao-ce odvodi u uzavrelu četvrt Kaira dočaravajući tamošnje atmosfere, običaje, priče, sudbine... O nastanku ro-mana „Zamalek”, o njego-vim dimenzijama koje je ot-krio tek nakon što ga je napisao, o nedavnim dani-ma izolacije, i o tome da li će njegov prvi roman „Estoril” doživeti uskoro ekranizaciju – Dejan Tiago Stanković go-vori za City Magazine

Kako je nastao vaš ro-man Zamalek? Čije priče ste osluškivali? Kojim temama ste se bavili? Zbog čega je podnaslov romana – Roman o kismetu?

O Egiptu mi je prvo, još kao klincu, pričao komšija Milenko Babić, novinar. On je sedamde-setih godina kao dopisnik Ta-njuga živeo u Kairu. On mi je prvi pričao o Zamaleku, tamo su stanovali. Dosta kasnije, već posle Arap-skog proleća, u Kairo su se do-selili moji venčani kumovi. Bili su smešteni u Zamaleku, na vrhu solitera s pogledom na pirami-de, doduše u daljini. Išao sam im u posetu po nekoliko nedelja

Kako ste doživeli da-našnji Kairo?

Odgovor na to pitanje je u knjizi.

Koje komentare od čita-laca ste do sada čuli?

Lepota novih tehnologija je da pisac ima reakcije publike goto-vo u realnom vremenu. Dobijam skoro svakodnevno komentare, bilo ne mrežama, u pismima iz-davaču ili meni. Pišu samo oni kojima se dopalo. Oni drugi se, prirodno, ne javljaju. Posebno je bitna platforma goodreads.com gde pasionirani čitaoci ostavljaju svoje ocene i recenzi-je. Po njihovom broju se najbolje prati koliko i kako se čita knjiga. Dobro se rangiram, imam puno ocena s pet zvezdica, a najdraži

komentar je jedan koji je otkrio dimenzije knjige kojih ni ja nisam bio svestan. „Na samom početku uspostavljene su tri tačke, tri stu-ba, jedan, Herodotov citat, zari-ven duboko u vreme, drugi, Plavi kliker u nedogledan prostor, i tre-ći u kismet, tako da ta tri stuba drže ravan koja priču podiže na metafizički nivo, makar i s blagim humornim otklonom. I to je osvet-ljava sve vreme, kad je ona na ivici da se pretvori u ’uvrnuti be-

PRIČA O KISMETU

Intervju

VIDEO-PROMOCIJA

Neposredno nakon objavlji-vanja roman „Zamalek” do-živeo je neobičnu promociju – predstavljeni su video-za-pisi na kojima poznate ov-dašnje glumice čitaju od-lomke iz romana. Hristina Popović, Jelena Đo-kić, Vesna Čipčić, Milena Predić, Maša Dakić, Dušan-ka Glid Stojanović i Branka Katić čitale su odlomke iz knjige. Svaka od njih je oda-brani odlomak dočarala na svoj način, u posebnom am-bijentu, uz orijentalnu muzi-ku i naglasak na određenim detaljima. Kratki snimci mogu se videti na fejsbuk stranici Zamalek, roman o Kismetu, i na jutjub kanalu.

I još

...

godišnje sledeće četiri godine, ukupno više meseci, sve do pretprošle godine kad su se od-selili. Moja kuma Arna prva je došla na ideju da bi grad mogao biti inspiracija, ona mi je skrenula pažnju na to koliko je u Kairu biti žena teže nego na drugim mestima. O tome su mi pričali i drugi koje sam tamo upoznao. Kako muškarci rade, za priču su vremena imale uglavnom žene. Otuda je roman Zamalek pisan u prvom licu jednine, u ženskom rodu, jer se sastoji od njihovih, ženskih priča.

Kakvo iskustvo je bilo pisati u ženskom rodu?

Ništa posebno, takav je posao.

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

13

„

BEOGRAĐANIN U PORTUGALU

„Beograđanin sam, ali sam Beograd napustio s 25. godina. Živeo sam prvo neko vreme u Londonu. Poslednjih 20tak godina sam u Portuga-lu. Završio sam arhitekturu, ali sam se time bavio samo nakratko, to-kom tih nekoliko godina u Engleskoj. Po preseljenju u Portugal počeo sam da prevodim. Dobro mi je išlo. Nisam preveo mnogo knjiga – pre-veo sam krupna, kapitalna književna dela, na njima sam naučio da baratam pisanim jezikom. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao

da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Prevodio sam sa srpskog na portugalski, i s portugalskog na srpski. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. S objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem”, kaže Dejan Tiago Stanković.Zbirku pripovedaka „Odakle sam bio više nisam” objavio je 2012, a roman „Estoril” 2015. Početkom aprila ove godine objavio je svoj dru-gi roman „Zamalek”.

O ROMANU

O romanu „Zamalek”, na sajtu iz-davača, zapisano je:„U srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, decenijama je postojala an-tikvarnica krcata svakojakim bla-gom kao Ali-babina pećina. Rad-nju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egipto-log, i njegova poćerka Arna sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije. Ova priča u kojoj se mešaju ovozemaljski i zagrobni ži-vot nije mogla da se dogodi nigde osim u Kairu, pa su taj pustinjski megalopolis, njegova tiha maha-la Zamalek, ljudi, običaji i vrelina grada jednako važni junaci roma-na kao i Kosta antikvar i pripove-dačica Arna, prašina koja stalno pada, i Nil koji teče kao život.”A Goran Marković je u svojoj re-cenziji romana naveo: „Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksi-kon egzotičnih pojmova, ili ne-kakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-po malo, iz novo-otkrivenih delova istorije te ze-mlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča.”

deker’ (kako kaže Goran Marko-vić u recenziji) ovaj zamajac s početka joj to ne dozvoljava. A taj humor i blaga ironija čuvaju je od patetike u koji metafizika može da je uvali. Tek posle ćemo videti da se svi fragmenti objaš-njavanih i opisivanih pojmova upliću u tkanje pripovesti.” Napiše mi takav komentar, doda „Majstorski”, i oceni me sa četiri od pet zvezdica. Opet dobro. Važno je da se čita i komentariše.

U jednoj recenziji ro-mana navedeno je da ste vi, ako je Lorens Darel napisao najbolju belešku o Aleksandriji, na sličan način oveko-večili Kairo – kroz uz-budljive sudbine svojih likova, i neobične tre-nutke iz njihovih ži-votâ. Koliko vam znači poređenje s Darelom?

To je napisao Goran Marković, i to je veliki kompliment jer on voli Dare-la do te mere da ga je uzeo za pro-tagonistu svog romana „Beograd-ski trio”. Ja nisam veliki ljubitelj Darela. Suviše stranica i reči tu ima. Pokušao sam na engleskom, imao je suviše nepoznatih reči, kad sam ga čitao u prevodu shvatio sam da je previše verbozan za moj ukus.

Tokom nedavne vanred-ne situacije uzrokovane pandemijom korona-vi-rusa pisali ste Dnevnik iz izolacije koji ste re-dovno objavljivali na svojoj fejsbuk stranici. Kako su se razlikovali vanredno stanje u Srbiji i u Portugalu? Kako ste vi doživeli te razlike?

Imam utisak da je portugalska vlast sigurnija u svoj kadar, tako da su Portugalci bili staloženiji oko medicinskog dela, to su pre-pustili stručnjacima, a oni su se značajno više bavili čuvanjem osnovnih ljudskih prava nego Srbi. Nije bilo obaveznog zatva-ranja u kuće, nije bilo globljenja onih koji šetaju, jer su od početka znali da se virus, kao ni bilo koja druga kapljična infekcija, ne pre-nosi šetnjom po svežem vazduhu, već u zatvorenim prostorijama punim ljudi.

Postavila bih vam pitanje o vašem prvom romanu, Estoril. Kako se dogodilo da ovaj roman uđe u školsku lektiru u Portuga-lu? Koliko vam to znači?

Kad završiš knjigu, to je kao kad doškoluješ dete i pošalješ u svet da ima svoj život na koji tu slabo imaš

uticaja. Estoril je preveden na ne-koliko jezika, nagrađivan i u Srbiji i napolju. Posebno sam ponosan što su mi u žiriju bili kolege, u Beogra-du pisci akademici, članovi SANU, a u Engleskoj udruženje pisaca istorijske fikcije. Dobio sam stipen-diju u Portugalu, ušao u preporu-čenu lektiru. Roman se čita, imam reakcije čitalaca iz celog sveta, i stalno me zivkaju producenti. Doduše, bude da uvek nekome ne-što nije potaman, ili njima ili meni, i na kraju se uvek izjalovi, ali makar ima interesovanja. Oduvek sam voleo film, a to traženje i izbor ne-koga zainteresovanog za projekat deo je procesa. To me zabavlja i podseća me na Estoril koji bi, da nema mogućnosti ekranizacije, bio zatvoren projekat, osuđen da za-boravim na njega. Ovako ne.

Šta sada radite?Pišem nekoliko stvari odjednom. Pa koju prvu završim. Kad bude vreme ispričaću, inšala.

Da li planirate beo-gradsku promociju ro-mana Zamalek?

Ne planiram promociju, promo-cije nemaju mnogo smisla. Ako bih nešto voleo, to bi bio razgo-vor sa čitaocima koji su već pročitali roman.

Zamalek je roman koji vam se u prvom trenutku čini kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon eg-zotičnih pojmova, ili nekakav uvrnuti bedeker o Egip-tu. A onda, malo-po malo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča.

Za većinu sigurno sasvim nenadano, u ovaj teški zlehudi čas bez konca i kraja prestonica je dobila dve nove knjižare, off podusmerenja, a iza kojih stoje agilni manji izdavači. I to nije sve – uskoro će biti otvorena još jedna, treća, upravo tog tipa. A dobre vesti tog tipa nedavno su pristigle i iz Novog Sada. Tim povodom, predstavljamo vam neke od novopridošlih knjižara

T E KST: I VA N A M U N I Š I Ć J OVA N OV I Ć I ZO R A N JA N KOV I Ć

Ivan Bevc, BOOKASTORENovi Bookastore ima isti koncept kao i prvi u Cara Lazara: nudi pu-blici najkvalitetnije književne naslo-ve domaće produkcije, gift pro-gram lokalnih dizajnera, kao i nepušačku kafteriju za uživanje u čitanju i druženju. Razlika je samo u tome što je nova knjižara znatno veća (150 kvadratnih metara) i ima izvrsne uslove za pravljenje književ-nih promocija jednom kad se ova pandemija završi. Iz Bookastore-a poručuju da je to knjižara naprav-ljena po njihovoj meri i da su dobro-došli svi koji se u njoj dobro osećaju. Kako u ovom vremenu pokretanje bilo kog posla nije lak zadatak, ni

DOBRO NAM DOŠLE, DRAGE NAŠE!

Nove knjižare

za otvaranje knjižare nikad nije do-bar trenutak, ali to nije razlog da se ne radi. Posle ovakve krize stvari mogu ipak da krenu samo nabolje. A Beogradu treba više nezavisnih, kvalitetnih knjižara. Ipak, koncept malih, intimnijih knjižara moguće je sprovesti u delo ako imate kvalite-tan kadar, ako pronađete dobre knjižarke i knjžare, osobe koje iskre-no vole knjige. S druge strane, izda-vačka scena u Srbiji nikad nije bila življa, objavljuje se mnogo toga i broj čitalaca naših izdanja i poseti-laca naših knjžara potvrđuje da ih ima. Ipak, od razdvajanja izdavač-ke i knjižarske delatnosti, kao, reci-mo, u Francuskoj, ovde ipak nema ni reči. To bi bilo lepo, ali je nemo-guće, posebno u ovom trenutku kad su dva najveća knjižarska lan-ca u vlaništvu najvećih izdavača.

Nova knjižara Bookastore nalazi se u Cara Dušana 68, prostire se na 150 kvadratnih metara, rad-no vreme je od 10 do 21, su-botom od 10 do 18 časova, a ne-deljom ne radi.

Jasmina Marković Karović, URBAN BOOKSKao i kod većine nezavisnih knji-žara, okosnica naše ponude su mali izdavači. Naravno, to ne znači da ne mogu da se nađu po-pularni naslovi velikih izdavača, ali ideja je bila da se usredsredi-mo na one manje, i tako im damo prostor koji vrlo često nemaju u velikim lancima. Međutim, imajući u vidu veoma malu kvadraturu s kojom moramo da manevrišemo, kod nas su na udaru uglavnom najpopularnija savremena proza i strip. Iako iza knjižare Urban Bo-oks stoji izdavač Urban Reads, poznat najpre po tinejdžerskim naslovima koje izdaje, mi nismo hteli da se usredsredimo na jedan tip kupaca. Da, ponuda tinejdžer-skih naslova jeste atraktivna jer se naši naslovi nalaze na dodat-nom popustu, ali centralna ideja knjižare je da ljubitelji knjige, ma-hom iz kraja, imaju mesto na kome će redovno pazariti novu književnu produkciju, kako za

14

decu tako i za odrasle. Ekonomski rezon pokretanja bilo kakvog po-sla u vreme epidemije svakako ne postoji, ali mi ne dopuštamo opti-mizmu da splasne – probaćemo da stisnemo zube i izdržimo do povoljnije ekonomske i epidemio-loške situacije. Knjižara je u junu imala više nego zadovoljavajući start, tako da se nadamo da će eventualna kriza uslovljena epide-mijom samo nakratko usporiti uspeh kome se nadamo. Mi u knji-žarstvu nemamo iskustva, ali ovaj uzorak od mesec dana rada go-vori nam da su ljudi željni toplih prostora, intimne atmosfere, pre-danih knjižara i vremena za raz-govor. Većina naših kupaca, ma-kar za sada, dolazi po preporuku – što je od samog početka i bio cilj. Samim tim, vrlo brzo smo pri-dobili i stalne kupce koji zajedno s nama pomno prate domaću izda-vačku produkciju, ali uživaju i u kupovini gift programa koji je po-sebno biran, tako da ide uz stri-pove i knjige koje nudimo. Veru-jem da Beograd (i Srbija) ima dovoljno knjigoljubaca i kupaca knjiga za ovaj broj knjižara. Nisu sve knjižare namenjene svim kup-cima, svako od nas nudi nešto posebno i na taj način stvara imidž i gradi poverenje. Neke su

knjižare, nalik našoj, najpre lokal-nog tipa, i služe da pre svega iz-grade odnos s komšijama i tako postanu usputna stanica svima onima koji žele da počaste sebe ili ljude koje vole poklonom u vidu kvalitetnog štiva. Razlika između velikih knjižarskih lanaca i malih, lokalnih knjižara je ogromna, pri-tom i jednih i drugih ima napretek – pa svako može da donese odlu-ku šta mu više prija i gde će radije potrošiti svoje vreme i novac. Re-kla bih da razdvajanje izdavačke i knjižarske delatnosti nije izgledno i da se tome ne možemo nadati u skorije vreme. Meni kao novope-čenom knjižaru jeste jasna potre-ba za tim, ali pošto sam ja pre svega mali izdavač, veoma mi je važno da se u Urban Booksu ne oseti da su naslovi Urban Re-ads-a isforsirani. U krajnjem slu-čaju, mislim da je korektno da se dâ šansa svima i da to i jeste su-ština knjižarstva – knjižare ne tre-ba da budu naši štandovi nalik onima na Sajmu knjiga, knjižare služe da upoznaju ljubitelje knjige s raznovrsnim žanrovima, izdava-čima, finesama i različitostima koje mali izdavači nude. Naše trži-šte je vrlo kvalitetno i živopisno, i ako se to ne oseti u knjižari – ne vidim gde drugde može.

Knjižara Urban Books se nalazi u Njegoševoj ulici broj 53, na Vra-čaru, ima 30 kvadratnih metara i radi svaki dan sem nedeljom od 9 do 21 čas.

Nove kn

jižare

Marko Srdanović,ZENIT

Dobra knjiga nađe put do čitaoca, ali na nekim mestima pravo je za-dovoljstvo doći do nje. Ne samo zbog dobre kafe koju uz kupovinu kvalitetnog štiva možete popiti, već zbog toga što je tu knjiga više od artikla s barkodom. Raduje da raste broj takvih „koncept-knjiža-ra” u kojima gosti nisu bezlične mušterije, već su sagovornici. „Smatrali smo da upravo tako treba da izgleda jedna knjižara – da bude svima dostupna, da se u njoj ljudi osećaju dobro, sigur-no, udobno i prijatno i da nudi obilje knjiga. Takav svetski kon-cept podrazumeva i gotovo izu-mrle knjižare. Ideja je da oni ne budu stubovi kulture u bukval-nom smislu te reči, tj. ljudi koji stoje kao skretničari i paze da sve bude pod uglomerom, nego da to budu književni znalci koji su zaista nešto pročitali i da u skla-

15

16

du s tim promovišu književnost”, kaže Marko Srdanović, knjižar s 25-godišnjim iskustvom i inspira-tivnim književnim žarom.Knjižar kao poslednja instanca iz-među knjige i čitaoca ima etičku dužnost da ima stav i da sugeriše ono što valja. Upravo taj luksuz Ze-nit čini drugačijom knjižarom.„Nije to ono što ovog trenutka nude konglomerati. Dajemo prostor malim i srednjim izda-vačima koji imaju vrlo izraženu uredničku svest. Mi preporuču-jemo takve knjige, ali i slušamo kupce. Često od njih dobijamo izvrsne preporuke za čitanje.

Uskoro i knjižara izdavačke kuće GeopoetikaKako nam je dojavljeno upravo iz tog izvora, izdavačka kuća Geo-poetika uskoro otvara svoju prvu knjižaru. U pešačkoj zoni u centru grada, ovaj ušuškani kutak koji će ujedno biti i Geopoetikin čuveni Klub čitalaca Kuća za čitanje, omogućiće ljubiteljima Geopoeti-ke i dobrih naslova da na jednom mestu kupuju knjige celokupne nji-hove produkcije uz popuste i pre-poruke.

Nove knjižare

Pogrešno je kad sve kreće iz ega i zamenice ja”, kaže Marko.Da je Zenit stasao u kulturni centar govori i podatak da je u njemu od otvaranja u oktobru organizovano više od sto doga-đaja, iako dva meseca nisu ra-dili zbog pandemije.Tokom nekoliko meseci u Zenitu su gostovali brojni značajni pisci da-našnjice iz zemlje i regiona. Sna-žan utisak na publiku, sećamo se s Markom, ostavili su Damir Kara-kaš, Miljenko Jergović, Ognjenka Lakićević, Draško Sikimić, Marko Tomaš... Osim knjiga, u Zenitu možete ku-

piti i proizvode domaćih dizajne-ra koji se bave nakitom, šoljama, tkaninama, akvarelima. To je ve-rovatno jedino mesto na kome ćete i u WC-u moći da pročitate pesmu Miloša Crnjanskog!Sve to čini ovaj kulturni centar me-stom koje obrazuje, promoviše, afirmiše, i koje u skladu sa svojim imenom nosi avangardnu poruku.

Knjižara Zenit se nalazi u Njegoše-voj 24 u Novom Sadu, prostire se na 260 kvadratnih metara, radno vreme je od 9 do 23 časa, a nede-ljom od 11 do 18 časova.

17

/ Boravak za decu sa smetnjama u razvoju

/ Kultura

LETO NA TRGU GALERIJAU organizaciji Galerije Matice srpske, Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije likovne umetnosti – poklon-zbirka Rajka Mamuzića, manifestacija „Leto na Trgu galerija” odvijaće se svakog četvrtka od 21 sat, do 27. avgusta, kad će posetioci u opuštenoj atmosferi imati priliku da besplatno uživaju u kul-turno-umetničkim programima koji prikazuju raznovrsnost svetske i nacionalne kulturne baštine i značaj njihovog oču-vanja. Sadržaji koji uključuju i putopisne priče, kvizove o umetnosti, koncerte, filmske projekcije i predavanja biće na otvorenom, što je ne samo prijatnije tokom letnjih meseci već i u epidemiološki delikatnoj situaciji znatno bezbednije.Ova manifestacija svedoči i da je Trg galerija značajna kultur-na tačka po kojoj će Novi Sad biti prepoznatljiv kao Evropska prestonica kulture, i da je taj prostor potencijalno kulturno jezgro grada, poručuju organizatori.Ovogodišnje „Leto” realizuje se u okviru platforme „Tvrđava mira” – četvrte programske platforme projekta Novi Sad – Ev-ropska prestonica kulture, koja ima zadatak da afirmiše Novi Sad kao simbol mira, zajedništva i tolerancije.

Info//N

ovi

Sad

/ Filmovi pod zvezdama

LETNJI BIOSKOP FREJMSada, kad je izvesno da će i leto obeležiti pandemija korona-virusa i da će mnogi odložiti putovanja, otvoreni bioskop deluje kao prih-vatljiv vid zabave. Upravo to je ideja projekta „Leto u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu” koji će ponuditi filmove pod zvezda-ma na gigantskom platnu uz vrhunski zvuk.Program će osim filmskih projek-cija obuhvatati i koncerte, umet-ničke prezentacije, edukativne panele na temu filma, muzike i omladinskih pitanja. Organizatori najavljuju da će ponuditi pažljivo selektovane bioskopske hitove, filmove aktu-elne svetske produkcije, filmove domaće produkcije s fokusom na restaurisana izdanja domaćih filmskih klasika i art-house films-ka ostvarenje nagrađivana na svetskim festivalima.

Koncerti vikendima, kako je plani-rano, ugostiće renomirane doma-će (i regionalne) bendove, kao i nove snage, mlade talentovane izvođače, a u planu je i prezenta-cija umetničkih programa s fo-kusom na video-art i skulpturu.

Inicijator projekta je Zoom Media zajedno s Udruženjem Cinema City, marketinškom agencijom HNS Creative i OPENS-om, koji će sa svojim resursima i reputacijom pomoći da projekat dobije zami-šljenu formu, vidljivost i publiku.

HANINA NADAOd 4. jula Novi Sad je oplemenjen „Haninom nadom” – mestom gde će roditelji potpuno besplatno moći da ostave svoju decu sa smetnjama u razvoju na nekoliko sati, u prosto-ru prilagođenom upravo njima. Deca ću tu biti uključena u radioni-ce i programe u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama. Tu će moći da se kreativno izraze kroz cr-tanje, da se zabave uz didaktičke igračke i druže s drugom decom ali i stručnim osobama. Hipersenzitiv-na deca svoj mir mogu pronaći u senzornoj sobi uz laganu muziku i čarobno nebo na plafonu. A rodite-lji, kad se uz kafu uvere da im se dete prilagodilo takvom ambijentu i da je u sigurnim rukama, mogu mirni otići putem svojih obaveza ili da se jednostavno odmore. Koliko je to roditeljima potrebno, ali često i neizvodljivo, zna i Jelena Si-vulka, koja je sa suprugom inicirala „Haninu nadu”.„Kao majka troje dece, od kojih je jedna posebna devojčica Hana, znam šta znači nemati slobodnog vremena i biti podre-đen potrebama dece. Kovid, izo-

lacija, mere, zatvaranje škole učinili su naš život izuzetno teš-kim, našu rutinu narušenom, a naš mir izgubljenim. I tada smo odlučili da nešto učinimo. Odavno nam je bila želja da u prostoru koji smo opremili pri-mimo nama drage drugare. Čekali smo priliku dok nismo shvatili da idealnog biti neće, a da smo mi svi željni predaha. I tako, usred haosa, mera i dru-ženja na distanci, otvorili smo svoja vrata”, priča Jelena Sivul-ka koja ima iskustva i u organi-zovanju kampova i radionica za decu sa smetnjama u razvoju.

од 2. јула до 27. августа четвртком у 21 сат трг галерија 1-2 и васе стајића 1 нови сад

2020.

програм:

2. јул, 21.00 сатСвечано отварањеКонцерт „Кло кло“

9. јул, 21.00 сатКвиз Колико смо „културни”?са Николом Костићем

16. јул, 21.00 сатПутопис Слађане Велендечић МилаковићЦртице из Копенхагена или како је север Европе изгубио епитет хладни

23. јул, 21.00 сатФилмско вечеРубен Брант, колекционар / Ruben Brandt, a gyüjtő

30. јул, 21.00 сатПредавање Марије Стобород ШибановеРуска чајанка: традиција и уметност

6. август, 21.00 сатВече изненађења уз пријатеље Галерије Матице српске

13. август, 21.00 сатПредавање др Наде Савковић Велико путовање тројице српских писаца

20. август, 21.00 сатФилмско вечеЛинија живота

27. август, 21.00 сатСвечано затварањеМузички времеплов: Богдан Ранковић и „Сербоплов“

18

Predstavljamo dva nova concept store-a u Beogradu koji svojom interesantnom ponudom, atraktivnim enterijerom i ljubaznim osobljem zaslužuju vašu pažnju

T E KST: M A R I JA A R S I Ć

U poslednje vreme concept sto-re-ovi kao mesta za kupovinu po-staju sve popularniji i prepoznatlji-viji na domaćem tržištu. Reč je o konceptu koji u jednom lokalu nudi široku ponudu autentičnih brendo-va, kakve ne možete naći u high street prodavnicama, u čemu i leži njihova prednost i draž. Osim ne-svakidašnjih proizvoda, u ovakvim radnjama neretko se nalaze i kafe, poslastičarnica, mini-restoran ili igraonica za decu, što iskustvo šo-pinga podiže na jedan drugi nivo, i motiviše vas da se u njih ponovo vratite. To su prave male oaze kre-ativnog duha, nesvakidašnjeg, ori-ginalnog dizajna i proizvoda kva-litetne izrade, koje na jednom mestu okupljaju male brendove, domaće dizajnere i na taj način kreiraju sasvim drugačiju šo-ping-klimu, podržavajući održi-

POTPUNODRUGAČIJIKONCEPTŠOPINGA

Lifestyle

vost, ekološke i lokalne izbore.Svaki concept store ima svoju pri-ču, pa je i kreiran kako bi izašao u susret potrebama različitih ciljnih grupa i afiniteta. Od nesvakidaš-nje odeće, obuće i asesoara, pre-ko odeće i igračaka za decu, do organskih prehrambenih i kozme-tičkih proizvoda, unikatnog na-meštaja i dekor-detalja, svaki concept store je prava mala rizni-ca jedinstvenog dizajna i šarolike ponude koja jedva čeka da zako-račite u nju i otkrijete sve čari nje-ne ponude. Pored sada već dobro poznatih Makadama, Grad-stor-a, Jevremove 25 i Koncepta 45, danas vam predstavljamo dva nova concepta store-a u Be-ogradu koji svojom interesantnom ponudom, atraktivnim enterije-

rom i ljubaznim osobljem zaslužuju vašu pažnju.

Super Si concept storeOvaj moderan i nesvakidašnji con-cept store u ulici Kralja Petra 45 na-stao je kao ideja dve prijateljice i saradnice, koje su dugo živele u inostranstvu, da Beogradu ponude nešto novo, odnosno concept store koji sadrži dizajnere i brendove iz eks Yu i Evrope. Kako u Beogradu ima dosta concept store-ova s do-maćim dizajnerima, njihova želja bila je da i kod nas mogu da se nađu dizajneri iz Hrvatske, Bosne, Grčke, Berlina...Ono što ove dame izdvajaju kao prednost ovakvih radnji jeste to što

se u ponudi mogu naći brojni zanimlji-vi komadi različitih dizajnera i brendova, često i unikati, jer kupci koji dolaze u con-cept store-ove žele da budu različiti i ne vole is-ključivo mainstream. To s dru-ge strane može da bude i mač s dve oštrice, budući da su brendovi koje imaju u ponudi, iako vrlo po-pularni u svetu, kod nas uglavnom nepoznati, pa one moraju polako da upoznaju svoje klijente s njima, što im je, kako kažu, ujedno i najve-ći izazov. A kad smo kod samih brendova, u ovom concept store-u možete pro-naći zanimljive modele vrlo udob-nih i kvalitetnih cipela Trippen, koje su ručno rađene u maloj fabrici na-domak Berlina. Osim toga, tu je ručno rađena obuća od prirodnih materijala brenda Alexandra Vol-tan, koja je pravo oličenje veneci-janskog šika, kao i unikatni odevni komadi modnog brenda Arrey Ber-lin, čije kreacije nose Mišel Obama i brojne druge poznate ličnosti. U pogledu trendova za ovo leto, ono što Super Si svakako preporu-

čuje jesu komadi od prirodnih materija-la, kao što su lan, pamuk i svila, kao i jednostavni i udobni krojevi s tvistom, odnosno koji se po nečemu izdvajaju. S tim u vezi, preporuka ide na račun vrlo traženih komada brenda Maks x Desi-gn, te prelepih haljina i svilenih kaftana novog grčkog brenda The Knl’s, kao i naravno neprolazne crno-bele klasike.Super Si concept store, Kralja Petra 45@supersi_kp45

19

nost prema planeti na kojoj živimo, i sinergijski plasiraju te životne sta-vove ljudima. S tog stanovišta, Gnezdo kao brend jeste katalizator određenog životnog stava, ili bi bar oni voleli da je tako: „I za nas su ti životni stavovi o kojima govorimo: očuvanje planete, kvalitet umesto kvantiteta, etička proizvodnja i vr-hunski lokalni dizajn večiti, neprola-zni trendovi, kako za ovo, tako i za mnoga druga leta koja su pred nama”, ističe ovaj bračni par. Njihova ambicija je da Gnezdo bude porodica, i to na više nivoa – naime, ovu radnju bukvalno vodi porodica, a pored toga su i porodi-ca brendova koji misle slično, te obezbeđuju asortiman proizvoda za celu porodicu, i postoje zbog porodice, zbog čega jednako po-štuju tradicionalne porodice, poro-dice samohranih roditelja, prošire-ne porodice, porodice sa ili bez dece, porodice razvedenih rodite-lja... „U Gnezdu verujemo u svaku vrstu porodice, dokle god je ona is-punjena ljubavlju i podrškom za svoje članove”, zaključuje ovaj krea-tivni dvojac.Gnezdo, Balkanska 23@gnezdo_doo

GnezdoS druge strane, nedavno otvoreno Gnezdo u Balkanskoj 23 predstav-lja concept store koji okuplja lokal-ne dizajnerske brendove posveće-ne etičkoj proizvodnji, fer trgovini i zaštiti životne sredine. Gnezdo je izniklo iz dečjeg brenda Gugadži-na, ali se za kratko vreme razvilo u ozbiljan concept store koji počiva na komisionoj prodaji sada već go-tovo dvadeset domaćih brendova, kao što su Greška, Grgur Clothing, Škrabac, Okapaka, Hvala kozmeti-ka, Love me Lola, Svetlana Vukov, Ketz, Playday, Sk8rings, Hug Bug, Minimo Baby Shoes, Capitano e Si-rene, Kloopko, Ellika, Lice Zevalice, Druga Ja... I sve to uprkos pande-miji koja je ceo razvoj otežala i us-porila, kao i mnogobrojnim biro-kratskim i finansijskim preprekama koje u našoj zemlji postoje oduvek. Branislava i Vladimir, idejni tvorci i osnivači ovog concept store-a, isti-ču da su prednosti ovakvih lokala brojne. S jedne strane, u radnji je moguće ostvariti direktan i nepo-sredan odnos s kupcima u jednom prijatnom ambijentu, koji je njima neobično važan i za koji misle da nikad neće biti prevaziđen, bez ob-zira na ekspanziju onlajn prodaje. S druge strane, njima je intimno važ-na stvar mogućnost da na jednom mestu okupe toliko različitih krea-tivnih ljudi sa sličnim pogledima na život, trgovinu, posao i odgovor-

Lifestyle

20

Svetlana

Vukov

Škrab

ac

Ketz

Gug

ad

žina

Gug

ad

žina

Greška

Svetlana Ninković je apstraktna slikarka čije se boje preli-vaju s platna na odeću, s emocija na kožu. Okružena je bo-jama koje iz nje izlaze, i ovom prilikom smo razgovarali s njom o tom procesu

T E KST: L J U B I CA S L AV KOV I Ć

Tvoje slike karakterišu veliki formati i jarke boje, a pojmovi kojima opisuješ svoje stvaralaštvo jesu emocije i sloboda. Kakva je veza između pomenu-tih pojmova i tvog likov-nog izraza, kako emocije i sloboda postaju boje na platnu?

Proces je instinktivan, gotovo kar-nalan. Na platnu se materijalizuje to što tog trenutka nosim u sebi. Kao umetnik mislim da se stalno menjam, tražim i razvijam. Iskustvo je ključno, i konstantan rad na sebi

tekstura pigmenata, kombina-cija boja.

Primećujemo da ne stva-raš samo akrilno platno, već i da oplemenjuješ modne komade svojim detaljima?

Mislim da u eri globalizacije i brze mode najčešće ne ostaje ništa lično u modnom izrazu, a ja volim da u svemu ostavim malo svoje magije. U budućnosti ću se modi još posve-titi, a moji komadi nekako zaliče na moje slike – jer, kao i njih, i gardero-bu stvaram energijom. Boje su alat, ali je energija metod.

Oslikala si i korice knjige poslednjeg, drugog ro-mana Ivana Tokina, „Neli“. Šta se na njima našlo?

Volim Tokinov stil. Nenametljiv je i stvaran. On govori ležernim jezikom bez želje da kaže nešto veliko, ali to uvek bude veliko. Zato sam želela da omot bude prirodan – zelene boje, boje zemlje i svetla kakvo je i Tokinovo stvaralaštvo.

U intervjuu pre više od deset godina rekla si kako se kod nas ne može živeti od slikanja jer ljudi pre svega nemaju tu kul-turu izdvajanja za umet-nine, kao ni posećivanja izložbi. Da li smatraš da se u ovih deset godina na tom polju nešto izmenilo?

Iskreno, sada smatram da ako bi-rate nesiguran posao kakav je moj, bilo bi dobro da to radite iz strasti i da ne možete da živite bez stvara-nja. Ako je stvaranje vaš prirodan poriv i njemu se posvetite i zaista radite, novac će doći prirodno, ali ne onda kad vam treba. Danas više nego ikad ima smisla posvetiti se slikanju, jer nijedan posao više ne garantuje sigurnost, ali stvaranje garantuje ispunjenost.

U bojama Svetlane Ninković

Intervju

i na platnu. Iskrenost, ljubav, spon-tanost, boje i sloboda – to je ono što me definiše.

Kad pogledaš unazad na svoje stvaralaštvo, kako vidiš faze razvoja svog li-kovnog izraza – da li u svojim slikama definišeš određene periode, i šta je to što se u njima, bilo u pogledu tehnike, izraza ili nečeg trećeg, dominan-tno menja?

Ostavljam da o tome polemišu istoričari umetnosti jednog dana.

Koji su tvoji dominantni izrazi, kroz šta najbolje izražavaš sebe?

Slobodni, spontani pokreti koji prate tokove i energije mojih emocija kao ritual, kao ples koji oslobađa ili stvara eksperiment boja, i uvek nova otkrivanja

21

22

___ OSVEŽENJE S OKRETOM /

NOVI TWIST S 0% ALKOHOLA

Kad poželiš više… kad želiš višnje – Twist ponudi savršeno osveženje, i to s okretom! Ove godine posebna vrlina koju Twist poseduje jeste novi ukus s 0% alkohola, idealno osveženje u svim prilikama. Prijatelj sportista, vozača i svih ostalih ljubitelja ove vrste napitka, svojim sjajnim kvalitetom i elegan-tnim i razigranim pakovanjem zauzeo je posebno mesto u Twist porodici.Okusi novo i drugačije leto!

___ SOLARNAUT /

ZLATNA RAKIJA

U Petrovaradinu je otvoren prostor za proizvodnju i preradu domaće rakije sa 23-karatnim zlatnim listićima „Solarnaut”. Reč je o rakiji koja ima dugu poro-dičnu tradiciju, a kojoj su Darko Lazarević i njegova supruga Varvara dali zlatni dodatak i tako je učinili neuobičajenim proizvodom na našem tržištu.Zlato s jedne strane ima lekovito svojstvo jer čisti organizam, a s druge pred-stavlja statusni simbol. Srbija, kažu Lazarevići, jeste poznata po rakiji, ali po-znata je i po Majdanpeku, pa nije nelogično da se i zlato nađe u boci rakije. Za sada imaju zlatnu viljamovku i šljivu s područja Jadra, a ideja je da uključe i druge vrste rakije iz Šumadije i Srema. Trenutno su orijentisani na manje trži-šte budući da imaju kapacitete za dve hiljade litara godišnje i, premda kvali-

___NOVI FRIKOM HIGHLIFE SLADOLED /

ZADOVOLJSTVO BEZ GRIŽE SAVESTI

Dobra vest za sve one koji vode računa o zdravoj ishrani i unosu kalorija – više nikad neće morati da se liše deserta zahvaljujući Frikom Highlife sladoledu. Reč je o poslastici neodoljivog ukusa koja sadrži 30% manje masti i 30% manje šeće-ra. To je desert iz kog su kalorije dezertirale!Prefinjen i nežan ukus vanile sa svojom krema-stom strukturom omiljen je svim generacija-ma. Ljubitelji čokolade, koji žele da budu u top-formi, takođe sada imaju slatkiš po svojoj meri – neodoljivog i punog ukusa. Ovaj klasik u svetu deserata sad ima znatno manje masti i šećera.

GastroI dok uživamo u svim čarima Frikom Highlife sla-doleda, ne moramo da brinemo o liniji i o tome koliko smo kalorija uneli. Zadovoljstvo bez griže savesti garantovano je uz Frikom Highlife slado-lede. Na njih računajte i kad pripremate druge poslastice u kojima je sladoled ključni sastojak: voćne salate, kupove, ice kafu… Ubacite u svoje slatke specijalitete nekoliko kugli sladoleda koji je, baš kao i vi, u top-formi!Poslužite goste neodoljivom a zdravom poslasti-com koja je i izvor proteina. Nećete morati da ih ubeđujete da se prepuste slastima deserta, jer posle Frikom Highlife sladoleda nema griže sa-vesti. Opustite se i uživajte, počastite sebe i svoje naj-draže omiljenom poslasticom posle koje nema griže savesti jer je Frikom Highlife sladoled high na slasti, a low na šećeru i masti.

___ INTERNACIONALNA I INDIJSKA KUHINJA /

MIAMIAM, NOVI MENI

Omiljen i prepoznatljiv, resto-ran Miamiam i ovo leto doče-kuje nekim novim, nesvakidaš-njim momentima na jelovniku, zadržavajući pritom prijatnu atmosferu i poseban šarm. Ostajući dosledni smelom poi-gravanju i formi i ukusa, osva-jajući svoje parče bašte u Kur-sulinoj ulici, s neumornom Marijom na čelu malog ali odabranog tima, ovdašnji ga-stronauti ponovo su bili krea-tivni i maštoviti. Ako ste u kra-ju, a ovo je sasvim dovoljan razlog da se zaputite u ovaj deo Vračara, ovdašnji doru-čak je istinska poslastica: od Benedikt jaja s lososom uz vafl od tikvica, preko masala omleta do uštipaka od povrća s humusom s borovnicama i vafla s jagodama i vanil-kre-mom, sve je savršen izbor. Se-gment s indijskom kuhinjom, „Indian vibes”, dobio je svoj deo menija u kome su pileći i kotleti od krompira i graška uz efektne čatnije, tu je i čorba od leblebija, a u glavnom delu nekoliko kari opcija, među koji-ma izdvajamo apsolutno savr-šen s jagnjetinom i cveklom uz prilog od basmati pirinča s ku-minom. Novi meni otvara čor-ba od sočiva s kokosovim mle-kom i vrlo intrigantna supa od jagoda s nanom, potpuno nova su praseća rebarca spe-cijalno pripremljena i servirana

uz interesantan ragu od ječma i leblebija uz pire od šargarepe, dok je pileći batak poslužen u autentičnoj formi tažina. Mia-miam kobasice s pistaćima i sušenim paradajzom ili pak stejk sa svežim salatama zao-kružuju priču o glavnim jelima, a svakako sačuvajte mesta za desert. U slatkom delu menija tu je već čuveni „Miamiam kla-sik”, karamelizovane smokve u vanila-sosu, dok je ovdašnja Pavlova potpuno opčinjavaju-ća u svom „dekonstruisanom” izdanju sa svežim voćem, ma-skaprone-kremom i granitom od nane. Uz najavu sasvim no-vih iskoraka koji bi trebalo zna-čajno da prošire Miamiam ga-stro priču, ono što nas vezuje za ovo mesto jeste to što su dosledni i svoji, svaki put isti i sasvim drugačiji.

Kursulina 6065/280-65-65

tetna i izbren-dirana, rakija sa sadržajem zlata nije jefti-na sama po sebi. Veruju da će cena biti prihvatljiva za prave ljubitelje.

23

OMEGA ULJE

ZA ZDRAVLJE SRCA I REGULACIJU HOLESTEROLA

Epidemiološke studije su pokazale snažnu vezu između konzumiranja ribe i ribljeg ulja i smanjenja rizika od iznenadne smrti usled infarkta miokarda. Dokazano je da omega-3 masne kiseline pozitivno utiču na smanjenje nivoa triglicerida u krvi, a samim tim i na smanjenje tromboze, krvnog pritiska, sprečavanje srčane aritmije. Omega masne kiseline ne-ophodne su za izgradnju svih ćelij-skih membrana, pravilan neurološki razvoj, rast i reprodukciju, regene-raciju kože, imunitet. EPA i DHA Omega-3 molekuli u Para-dox-u imaju 155% veću stabilnost od običnog ribljeg ulja koje potiče od an-tioksidanasa u proizvodu, prirodnih polifenola iz ekstra devičanskog ma-slinovog ulja. Tehnologija za proči-

šćavanje osigurava isporuku najčisti-jeg Omega-3 na tržištu.Paradox cardio TG kapsule 30x1165mg sadrže samo prirod-na trigliceridna omega ulja do-kazano povećane apsorpcije, bez mirisa i ukusa na ribu, sa prirodno rastvorenim vitaminom D3 uz dodatak mono-nezasiće-nih masnih kiselina. Primena jedne kapsule dnevno preporu-čuje se kod osoba sa povišenim vrednostima triglicerida, osoba sa kardiovaskularnim oboljenji-ma i/ili predispozicijom za nji-hov nastanak.

Proizvođač: Paradox Omega Oils Ltd, 207 Belmont Road, BT4 2AG,UKEkskluzivni uvoznik i distributer: Medica Linea Pharm d.o.o. Bro-darska 1b, 11070 Novi Beogradtel: 011/311 02 65office@medicalineapharm.rs www.medicalineapharm.rs

Zdravlje

GINEA 011

GINNEA 011 GINNEA 011 je privatna ginekološko akušerska ordinacija osnovana 2016. godine. U prijatnom ambijentu ordinacije, brigu o Vašem zdravlju u potpunosti možete prepustiti Mr.sci.med dr Gordani Pecić i njenom stručnom timu, uz maksimalno profesionalni odnos i diskreciju. Stručno oso-blje učiniće da se osećate sigurno i opušteno, a savreme-na medicinska oprema garancija je kvaliteta usluga, kako dijagnostičkih, tako i terapijskih, o čemu najbolje svedoče zadovoljni pacijenti.Postanite i Vi deo „zdrave porodice”.

Specijalistička ginekološko akušerska ordinacijaGajeva br 10-12/3 (Zvezdara).Tel: 011/ 380 71 36 Mob: 069/102 02 50www.drpecic.rs

24

25

Zdravlje

LADIVALKAKO ZAŠTITITI KOŽU

OD SUNČEVOG ZRAČENJA Leto je doba godine kada je izlaganje suncu najveće. Međutim, na sunčevo zračenje uglavnom obraćamo pažnju kada idemo na more, a zaboravljamo da smo izloženi suncu tokom cele godine. Zato je važno da se zaštitimo svakodnevno, na putu do

posla, škole, vrtića, na pijaci ili šetnji po parku.Ladival predstavlja zaštitu od sunca koja sadrži aktivne komponente koje štite od štetnih sunčevih zraka, što je potvrđeno brojnim naučnim studijama i istraživanjima, kao i iskustvom u primeni koja traje više od 25 godina. Pored standardne zaštite protiv štetnog ultraljubičastog (UV-A i UV-B) zračenja  Ladival efikasno štiti i od infracrvenog zračenja (IR). Neophodno je da sredstvo za zaštitu od sunca sadrži trostruku zaštitu od

sunca – UV-A, UV-B i od IR-A zračenja.

ORDINACIJA OPALGRUDI PO ŽELJIJedna od najtraženijih interven-cija u ordinaciji Opal je poveća-nje grudi. Divno poprsje, porast samopouzdanja i širok osmeh su svakako prvi rezultati jedne od najaktuelnijih i najčešćih opera-cija iz oblasti estetske hirurgije - Uvećanje grudi (Augmentacija). Pacijentkinje dobijaju izgled i oblik grudi kakve su oduvek že-lele. Za ovu intervenciju nam je veliki broj pacijentkinja ukazao poverenje. Dr Olivera Partonjić uspešno izvodi i ostale interven-cije plastične i estetske hirurgije na telu kao što su liposukcija i dermolipektomija, a na licu face lifting, korekcija kapaka, korek-cija nosa, ušiju...

CELL - IN DELIVERY TECHNOLOGYCHRONO MAG 400 DIRECT – ZA MANJE STRESA, FIZIČKOG I PSIHIČKOG UMORA

Kombinacija četiri izvora magnezijuma visoke bioraspoloživosti, sa trenutnim i produženim dejstvom, koji u sinergijskom dejstvu sa taurinom, vitaminima B grupe, C i E doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, normalnoj funkciji nervnog sistema i mišića.

CHRONO C ZINC DIRECT - SNAŽAN IMUNITET TOKOM CELOG DANAKombinacija Ester C® patentiranog vitamina C sa cinkom, selenom, vitaminom D3 i histidinom, pruža snažnu i dugotrajnu podršku vašem

imunitetu i štiti ćelije od oksidativnog stresa.

Za odrasle 1 kesica dnevno, bez vode

Bulevar Kralja Aleksandra 280, BeogradTel: +381 11 3088 311 Mob: +381 69 30 88 311www.opal.rs

Opalplasticnaiestetskahirurgija dr_olivera_partonjic

Mr sci. med. dr Olivera Partonjić

LifestyleSAMSONITE SECURIPAK ANTI - THEFT RANAC

SECURIPAK je prvi anti-theft ranac od brenda Samsonite. Ispunjava sva vaša očekivanja ukoliko ste u potrazi za idealnim rancem koji je siguran od krađe. Kombinacija kvalitetnog materijala zajedno sa pametnim funkcijama, čini ga savršenim saputnikom za vaše lične i profesionalne stvari. Povrh svega ranac je napravljen od recikliranog materijala. 11 recikliranih PET flaša staje u jedan ranac! Glavna pregrada ranca skrivena je od spoljašnosti i tokom nošenja okrenuta leđima. Ova značajna karakteristika u kombinaciji sa ostalim skrivenim džepovima, od kojih jedan ima RFID blokadu, zagarantovana je zaštita od lopova i džeparoša. Povrh svega ranac je obložen vodootpornim materijalom koji tkaninu čini otpornom na oštre predmete. Takođe poseduje USB port za vaše mobilne uređaje.

Elegantan, moderan, funkcionalan – dostupan je u veličini za lapotop 15.6” u teget, crvenoj i sivoj boji.

Potražite u svim SAMSONITE prodavnicama.

HOUSE OF SAMSONITE

Beograd: Čika Ljubina 7, Mercator centar, TC Ušće, Ada Mall

Novi Sad: Mercator centar

www.brandpoint.rs

26

ŠKRABACZA SREĆU JE POTREBNO MALO

Da je za sreću potrebno malo i da život čine sitnice, potvrđeno je nebrojeno mnogo puta. Srk omiljenog pića iz šolje koja nas podseti na dragu osobu, nasmeje i učini da se oseti-

mo bolje i kada se sve oko nas kotrlja nizbrdo. Misao ili crtež koji nam se vrzmaju po glavi, zabeleženi među koricama notesa koji nas

savršeno opisuje.Ceger koji nosi poruku za ulepšavanje dana zaposlenima u lokalnoj prodavnici ili slučaj-

nim prolaznicima na ulici. Uvek, ali posebno ovog leta, birajte da budete autentični, drugačiji, da brinete o drugima,

ali i o sebi, jer ako sebi udelimo malo ljubavi i pažnje, biće još više i za druge.

Baci pogled na aktuelnu Škrabac ponudu na skrabac.com i ne zaboravi da zapratiš i društvene mreže Facebook i Instagram, jer iskren osmeh nikad ne izlazi iz mode.

Beograd: TC Rajićeva, Ušće, Delta City, Ada Mall, Big Fashion, Beo SC, Immo Centar, Sava Centar Novi Sad: TC Big, TC Promenada, Trg Slobode 2; Kragujevac: TC Plaza / www.beosport.com

BEOSPORT

SEZONSKI POPUST DO 40%

Leto je tek u povoju, što je savršena prilika da isko-ristite pogodnosti sezonskog popusta do 40% u svim Beosport prodavnicama koji je nedavno počeo!

Budući da se radi o prvom talasu sezonskog popu-sta, u ponudi je i dalje širok asortiman letnjeg i plaž-nog programa vodećih svetskih urbanih brendova O’Neill, Quiksilver, Roxy, Billabong, Volcom, Kyoto-3, DC Shoes, Pepe Jeans, Superdry, G-Star, Garcia, Alpha Industries, Polaroid itd.

Ukoliko vam je potreban savršen outfit za plažu po-čev od kupaćih kostima, bermuda, šortseva, papu-ča, peškira, torbi, šešira, naočara i ostalog plažnog asortimana, ili pak moderni komadi odeće i obuće za tople gradske dane i noći, požurite u Beosport prodavnice i iskoristite sjajnu ponudu sezonskog popusta do 40%!

Lifestyle

27

MND DENTAL

ZA SAVRŠEN OSMEH – KOMPOZITNE FASETE

Kompozitne fasete predstavljaju jednu od najčešćih tehnika rešavanja nesavršenosti zuba. Zbog rezultata koji su za kratko vre-me vidljivi, ovaj metod iz dana u dan po-staje sve zastupljeniji.

Šta su tačno kompozitne fasete i čemu služe?Kompozitne fasete su u suštini veoma tan-ke ljuspice napravljene od kompozitnog materijala. One se postavljaju preko već postojećih zuba dajući im novi bolji, lepši izgled. Ovaj metod može u potpunosti da izmeni Vaš osmeh.Kompozitne fasete mogu rešiti probleme kao što su:

• Žuti i obojeni zubi.• Oblik i položaj zuba.

• Dijasteme.• Istrošeni i načeti zubi.

Kome se preporučuju kom-pozitne fasete?Najčešći kandidati za kompozitne fasete su svi oni koji bi želeli da pro-

mene izgled i boju svojih zuba,a da pri tome ne bruse zube. Kompozitne fasete će učiniti da osmeh izgleda fanta-stično, bez obzira na to da li imate neki problem sa zubima ili iz čisto estetskih ra-zloga želite da promenite položaj i izgled Vaših zuba.Imajte na umu da osim kompozitnih po-stoje i keramičke fasete koje su napravlje-ne od keramike i koje su takođe sjajan na-čin da dođete do lepog i zdravog osmeha.

Da li je ugradnja faseta bolna?Da bi se uopšte počelo sa procesom ugradnje, potrebno je malo „pripremiti teren”. To podrazumeva da se veći zubi moraju obrusiti kako bi se doveli u željeni oblik. Brušenje nije preterano bolan ose-ćaj i više je u granicama neprijatno-sti. Ovo brušenje predstavlja jedini deo procesa koji može da izazove ne-prijatnost.

Za više informacija:www.myobrace.rs www.hollywoodsmile.rs

Zdravlje

DIJETETSKI PROIZVOD • Hrana za posebne medicinske namene

28

29

Muzika

RASTKO ĆIRIĆ

„TROPICAL BREAKFAST”, BANDCAMP 2020.

Rastko Ćirić, profesor FPU, vrhunski animator, muzičar, ilustrator, fontoizmišljač, po mnogo čemu je revolucionarni i renesansni beogradski umetnik, skroman, samim tim i najbolje funk-cioniše ispod mejnstrim radara. Danas je za malobrojne onaj „čova” što je izmišljao pesme Bitlsa. Kao tog „čovu”, Ćirića smo upoznali kao ključnog autora (uz Gorana Skrobonju) vanred-nog audiofilskog projekta Rubber Soul Project, koji je u dva navrata, krajem devedesetih i dva-desetak godina kasnije, sažeo izmaštane pesme Bitlsa na dva CD-a, na osnovu naslova koji je ovaj bend snimio, ali nikad objavio. Nažalost, danas uglavnom kao fusnota lokalne istorije rokenrola ipak je obezbedio status onog „pro-fe” koji svira prave i lažne pesme Bitlsa sa i bez Bestbeat-a. Konačno, baš tokom sopstvenih vanrednih života, Ćirić je odlučio da objavi solo album koji je osmislio između dva Rubber Soula, ali ono što ga odvaja jeste sentimentalno lična nota i važan emotivni bagaž koji je umetnik hteo da podeli sa svetom. Kako je taj bitlsovski pro-jekat bio brehtijanski trik o ironijskoj distanci, na albumu Tropical Breakfast dobijamo personalnu novelu, svojevrsni dnevnik ogrezao u simbolizmu i tabuu. Fetiš beskrajnih lirskih referenci na pe-sme Bitlsa pravo su malo literalno blago dok se muzika eruditivno meškolji između pravih latino erotskih zanosa Astora Pijacole preko miča-movskog kalipsa do vokalnog džeza pedesetih i Bitls harmonija. Možda ovo nije baš Around the World in a Day Prinsa, makar muzički, iako tematski ima dodirnih tačaka. Ako i treba da liči na nekog, to je pastiš Makartni kroz pesme Oh Darling!, Honey Pie, When I’m 64 ili Your Mother Should Know. Na kraju, bila bi prava šteta da ovaj izvanredan album ne izađe u nekom ra-skošnom pakovanju jer je pravo uživanje pratiti versatilnu liriku i elokventno napisanu muziku i aranžmane uz prepoznavanje svih referenci. Pravo malo egzotično blago u svakom smislu.

GILE

„EVO SAD VIDIŠ DA MOŽE”, PGP RTS/Croatia Rec 2020.

P I Š E : A L E KSA N DA R S. JA N KOV I Ć

Krajem osamdesetih gorostasi beogradskog novog talasa konačno su se skućili kod kuće. Od EKV-a do Električnog or-gazma, od Vlade Divljana do Discipline kičme. Svi ovi izvođači su našli sigur-nu kuću u PGP RTB, strani albumi su počeli da se po-javljuju u isto vreme kad i „napolju”, naši spomenuti junaci su snimali svoje najzrelije i najbolje albu-me, stara prijateljstva su kulminirala u veličanstve-ne saradnje. Čak je i neki bend iz Rijeke pronašao novi dom u Beogradu. Ako je sve izgledalo kao Bell Epoque, to je zato što tako i jeste bilo. Od novog talasa nije prošla ni de-cenija, a uvek cinično ro-kenrol novinarstvo već je počelo da diskredituje sve koji su se iz SKC-a ili Rupe prebacili na stadione i sportske hale. Električni orgazam je drugu polovi-nu osamdesetih proživeo na globalnim recidivima jedne pesme i na stabil-nim klasičnim rok pesma-ma. Onda je Gile odlučio da uradi ono što je uradio Pol Mekatni posle raspa-da Bitlsa, da snimi mali intimni, paspartu album,

pretežno akustičan i jed-nostavan. Štaviše, Evo sad vidiš da može to i je-ste, i zato je specifičan u celokupnoj istoriji „doma-ćeg” rokenrola. Enciklo-pedijsko referentni sistem trebalo je da obuhvati svu versatilnost rok istorije koja je uticala na umetni-ka, uz neke obrade i neke zaista izvanredne epizode koje sežu od Bajage preko Antona i Ljube Đukića sve do drugara iz benda, Koje i naravno Vlade Divlja-na. Potonji se pojavljuje u katarzi albuma, pesmi Pobuna starozavetnim Krizbi&Stils&Neš&Jang poigravanjem oko idioma slobode koja tek danas stiče istinski identitet. Neki ogoljeni isečci su se pojavili na nedavnom iz-danju Letim sanjam dišem – alternativna verzija u mnogo elegantnijim aran-žmanima, ali tokom celog albuma provejava autoro-va želja da u svakom ma-gnovenju ostavi po neki citat, pastiš ili referencu. Zato je Srđan Gojković najeruditivnija rok zvezda podneblja čija se blagost i razložnost prepoznaju u svakom javnom nastupu bilo muzičkom bilo ver-balnom. U tom smislu, za nekog radoznalog pionira koji bi želeo da spozna značaj Električnog orgaz-ma, možda bi bilo najpo-štenije da krene od ovog albuma s pretpostavkom da pre novog talasa nije bilo ničega. Zato je i pe-sma Evo sada vidiš da može paradigmatična i sveobjašnjavajuća. Posle ovog albuma desio se koncert u klubu FLU, dečje pesme, muzika za filmove, Vlada, Gile, Piko, Švaba, i to sve u nepune sledeće dve godine. Onda je sve otišlo dođavola...

30

Art

/ GA LE R IJA S A N U

Aleksandar Deroko u SANU

Tokom jula i avgusta u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti možete pogledati izložbu umetničkih radova arhitekte Aleksandra Deroka iz Umetničke zbirke SANU.Verovatno najpoznatiji kao prvobitni arhitekta hrama Svetog Save na Vra-čaru, između ostalog, Aleksandar De-roko je bio svestrana ličnost i iza sebe je osim stručnih i memoarskih knjiga, ostavio neizbrisiv trag kroz rad na Ar-hitektonskom fakultetu u Beogradu i ostavio veliki broj umetničkih radova, pre svega slika i crteža. Njegov rad u polju likovnih umetnosti svoje najvitalnije godine ima u periodu intenzivnog odnosa s pesnikom Rast-kom Petrovićem u periodu između dva svetska rata. Slike i crteže Deroko je nastavio da pravi i tokom rata, kao i nakon njega, i prvu samostalnu izlož-bu napravio je, u organizaciji SANU, a u galeriji Kulturnog centra Beograda, sada već daleke 1980. godine.Autorka izložbe je Jelena Mežinski Milovanović, zamenica upravnika Galerije SANU, stručna saradnica Katarina Živanović, dok je grafički dizajn i tehničko uređenje uradila Danijela Paracki.

Galerija SANU / Knez Mihailova 35 / www.sanu.ac.rs

/ PAVILJON CVIJETA ZUZORIĆ

Atlas česticaU Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu do 25. jula mo-žete posetiti izložbu pod nazivom „Atlas čestica – Da li si predvidljiv/a?”.Ova izložba je prva koju sekcija proširenih medija ULUS-a organizuje u prostoru Umet-ničkog paviljona. „Savremena domaća umetnička produkcija odlikuje se i u oblasti proširenih medija vitalnošću i raznovrsno-šću, te nastojanjima da se istraže i ispitaju granična područja stvaralačkih formata, u toku sa svetskim zbivanjima i u skladu s ostavštinom prethodnih pionirskih stvarala-ca u ovoj disciplini.Organizacioni odbor iz sekcije proširenih medija ULUS-a (Miloš Peškir, Dušan Ra-dovanović i Milica Lapčević) nastojao je da pruži uvid u spektar metoda i poetika, posmatrajući autore kao čestice. Preuzete kao model iz savremene kvantne fizike, ponekad bez mase ili brzine, koristeći dru-ge parametre magnetne, svetlosne ili energetske egzistencije, čestice prožimaju našu percepciju i samo postojanje u bez-broj različitih i naučno jedva dokazivih na-čina.Otuda i sama postavka izložbe nastoji da u dinamici različitih izraza i formata stvori kod gledalaca hibridni, multimedijalni uti-sak.“ (iz opisa izložbe koji je sastavio njen Organizacioni odbor)

Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić / Tadeuša Košćuška 14 / www.beogradskatvrdjava.co.rs

/ GA LE R IJA FLU C

7 MASTERSZAVRŠNA MASTER IZLOŽBA STUDENATA GRAFIKE FAKULTETA LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU

Od 20. jula u Centru za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu posetite izložbu grafika stu-denata završne godine master studenata grafičkog odseka FLU u Beogradu.„Grafike sedmoro mladih umetnika različitih poet-skih opredeljenja, demonstriraju individualnost umetničkog istraživanja i stvaralačkog rukopisa u mediju grafike. Njihova interesovanja se kreću od intimističkih sižea, monumentalnosti u crtežima ma-lih formata, linije razgraničenja između forme i sa-držaja, preko potrage za harmonijom u prirodi, ali i tehnologije svesti i superheroja, do dokumentova-nja prolaznosti i suočavanja sa slobodom u umet-nosti. Ambiciozno postavljene teme i odabrani po-etski diskursi svedoče o mladim stvaraocima koji su spremni da preispitaju ne samo jezik i domete gra-fičkog medija, ili smisao umetničkog delovanja, već i humanističke vrednosti u vremenu i svetu u kome zajedno živimo.” (iz teksta docenta Vladimira Mila-novića, šefa Grafičkog odseka FLU)Izlažu Sanja Brezičanin, Jovana Radić, Sara Lazare-vić, Tina Stanetić, Marija Šešlija, Đurđe Milošević i Aleksandar Obućina.

Traje do 4. avgusta / Centar za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti / Pariska 16 / www.fluc.org

P I Š E : I VA N Š U L E T I Ć

/ GA LE R IJA KC B

Tri izložbe u KCB-uKulturni centar Beograda, kao i uvek, istovremeno prikazuje tri izložbe u svoja tri izlagačka prostora. U galeriji Podroom pogledajte izložbu Nede Kovinić „Šta biste dali za posled-njeg svica?”. Reč je o interpretaciji u ko-joj plesna koreografija korespondira s filmskom montažom i jezikom eksperi-mentalnog filma.

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra posetite izložbu „Stanište” Jovanke Mladenović. Reč je o izložbi slika i zid-ne instalacije čiji je fokus na temama devastacije prirode, odnosno na ta-kozvanom očuvanju tekovina zelene planete. U galeriji Artget su izloženi radovi Milomira Kovačevića pod naslovom „Dobro došli na Goli otok”.

Izložbe traju do kraja jula / Kulturni centar Beograda / Kneza Mihaila 5 / www.kcb.org.rs

31

32