Испитна питања из предмета Основи финансијског менаџмента

1. Предузеће и циљ предузећа2. Пословне функције предузећа3. Финансијска функција предузећа, финансијске одлуке и однос финансијске с

другим функцијама)4. Како се капитал може прибавити5. Циљ финансијске функције предузећа6. Начела финансирања7. Вертикална правила финансирања8. Хоризонтална правила финансирања9. Дефиниција и улога тржишта новца10. Институционалне форме тржишта новца11. Учесници на тржишту новца12. Инструменти на тржишту новца13. Тржиште капитала, институционалне форме14. Акције, дугорочне обвезнице и остале обвезнице15. Самофинансирање, предности и недостаци16. Интерни и екстерни извори самофинансирања17. Заједничка улагања18. Врсте кредита19. Облици кредита20. Факторинг, форфетинг, лизинг и франшизинг21. Анализа приносног положаја предузећа (структура финансијског резултата, ризик

остварења финансијског резултата, финансијска моћ и рентабилност)22. Анализа имовинског положаја предузећа (анализа структуре активе, анализа

оперативне имовине, сталне и обртне имовине)23. Анализа финансијског положаја предузећа (анализа структуре пасиве, анализа

ликвидности, анализа солвентности и финансијске стабилности)24. Финансијско планирање (сачињавање планског биласа стања и успјеха, оцјена

ризика финансијског резултата и план новчаних токова)25. Управљање трајним и дугорочним капиталом?26. Управљање дугорочним резервама 27. Управљање дугорочним обавезама28. Управљање сталном имовином29. Управљање дугорочним финансијским пласманом30. Управљање обртном имовином 31. Управљање нето обртним средствима32. Међузависност рентабилности и ризика33. Управљање краткорочним финансијским обавезама34. Управљање обавезама према добављачима35. Управљање залихама36. Мјерење успјешности управљања залихама37. Управљање потраживањима од купца38. Управљање готовином39. Финансијска оцјена инвестиција (методи оцјена и рангирања)

40. Методи за мјерење и изражавање ризика41. Инвестиционе одлуке у условима ризика42. Финансијска анализа успјешности пословања (бонитет, ликвидност, економичност,

продуктивност)43. Методи процјене вриједности имовине и капитала (метод процјене супститута и

приносни метод)44. Методе процјене врједности капитала у процесу приватизације45. Управљање финансијском кредитном анализом у условима ризика46. Финансијско реструктурирање 47. Спајање, припајање и куповина предузећа48. Санирање предузећа49. Раздвајање предузећа50. Поравњење са повјериоцима51. Стечај и ликвидација52. Промјена дијела предузећа53. Стварање нових предузећа54. Сегментација предузећа55. Диверсификација над трајним власништвом56. Добровољна ликвидација или продаја57. Откуп сопствених акција58. Приватизација

Finansijski menadžmentPreduzeće i cilj preduzeća Preduzeće je privredno pravni entitet koji obavlja privredne aktivnosti u cilju maksimiziranja dobitkaPoslovne funkcije preduzeća Nabavna (patenti, licence, osnovna sred, kadrovi) Proizvodna (tehničko unaprjeđenje, održavanje mašina, proizvodnja gotovih učinaka) Prodajna (istraživanje tržišta, prodaja gotovih učinaka) Finansijska (ispitivanje kreditnog boniteta dužnika i naplata potraživanja, plaćanje obaveza, finansiranje i investiranje) Finansijska funkcija obuhvata odluke o finansiranju, investiranju i dividendi)

Odnos finansijske i drugih funkcijaFinansijska politika Kapital se može pribaviti: akumulacijom neto dobitka, dokapitalizacijom i dugoročnim pozajmljenim kapitalom Cilj finansijske politike: trajna sposobnost plaćanja, trajna sposobnost finansiranja, trajna sposobnost investiranja, trajna sposobnost povećanje imovine vlasnika, trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih interesa učesnika u preduzećuNačela finansiranja 1. Načelo finansijske stabilnosti Preduzeće je finansijski stabilno sa koeficijentom stabilnosti 1, a to znači da je dugoročno vezana imovina i gubitak iskazan u aktivi pokriven kapitalom i dugoročnim rezervisanjem i dugoročnim obavezama, a posljedica toga je da je gotovina uvećana za kratkoročno vezanu imovinu pokrivena kratkoročnim obavezama. Koeficijent manji od 1 znači da preduzeće finansijsi stabilno, a ako je viši od 1 onda je finansijska stabilnost loša 2. Načelo rentabilnosti Ostvaren prinos na kapital Izražava se stopom prinosa na uloženi kapital Da bi se sagledala rentabilnost u zadatku se posmatra odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala, neto dobitak, stopa prinosa na ukupni kapital, prosječna kamatna stopa, stopa prinosa na sopstveni kapital 3) Načelo likvidnosti

Likvidnost imovine- sposobnost imovine da se u datom vremenu mobiliše u gotovinu

Likvidnost preduzeća- sposobnost preduzeća da plati obaveze u momentu njihovog dospjeća Koeficijent likvidnosti može biti 1, +1, -1.

4)Načelo finansiranja u skladu sa rizikom

Suština- više ulagati sopstveni kapital

Posmatrati poslovni, finansijski i ukupni rizik 5) Načelo finansijske elastičnosti Pribavljanje (potrebno je zbog novog investiranja, zamjene skupljeg jeftinijim kapitalom i promjene uslova nabavke i prodaje)

Smanjenje (ako preduzeće ima višak gotovine na dugi rok, otkupiće sopstvene akcije ili povremeno otplatiti obavezu kredita, a ako je višak gotovine kratkoročan kupiće kratkoročne HOV radi prodaje) 6) Načelo nezavisnosti

Slobodno vođenje poslovne politike u odnosu na želje povjerilaca

Ako preduzeće ima veći sopstveni kapital veća je nezavisnost

7) Načelo optimalne aktivizacije dejstva slike finansiranja

Posmatrati bilans stanja, a ima optimalno aktivizaciono dejstvo ako je finansijska stabilnost dobra, ako su devizne obaveze niske, ako je relativno visok dobitak i ako je udio sopstvenog kapitala u ukupnoj aktivi relativno visokPravila finansiranja Vertikalno( struktura kapitala sa stanovišta vlasništva)

Horizontalno (relacija imovine sa stanovišta roka vezivanja i kapitala sa stanovišta roka dospjeća)Vertikalno 1) odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala Posmatrati: rentabilnost (stopa prinosa na ukupan kapital treba biti veća od prosječne kamatne stope, a manja od stope prinosa na sopstveni kapital); Strukturu imovine (gledati odnos stalne i obrtne imovine. Ako preduzeće ima visoka ulaganja u stalnu imovinu, pogotovo onu sa visokim amortizacionim troškovima bolje pomjerati vlasničku strukturu u korist sopstvenog kapitala) Zaštita povjerilaca (dok je imovina pokrivena obavezama povjerioci su zaštićeni) Inflacija (visoka inflacija pomjera vlasničku strukturu ka sopstvenom kapitalu 2) odnos osnovnog i rezervnog kapitala U toku poslovanja preduzeće ponekad ostvari gubitak. Taj gubitak može se otpisati dopunom imovine ili smanjenjem kapitala Dopuna- vlasnici uplate gotovinu visini gubitka Smanjenje kapitala- ako preduzeće ima rezerve više od zakonskih ili neraspoređeni dobitak iz ranijih perioda smanjiće kapital u visini gubitka, a gubitak se otpisuje kao statutarne rezerve Ako se gubitak ne može otpisati na naprijed rečeno gubitak se otpisuje na teret osnovnog kapitala Imate datu formuluHorizontalna pravila finansiranja Zlatno bankarsko pravilo - kredit koji neka banka može dati, a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu isplate svojih obaveza, mora da odgovara kreditu koji banka uživa po iznosu i roku dospjeća Zlatno bilansno pravilo - imovina iskazana u aktivi po iznosu i roku vezanosti odgovara izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i roku raspoloživosti Zlatno bilansno pravilo u užem smislu: po ovom pravilu dugoročno vezanu imovinu čine: nematerijalna ulaganja (osnivačka, u istraživanja i razvoj, probnu proizvodnju, patenti licence, ulaganja iznad knjigovođstvene vrijednosti, ulaganja u pripreme i avansi za nematerijalna ulaganja), osnovna sredstva (zemljište, šume, građevinske objekte, opremu, alat, inventar,

osnovno stado, osnovna sredstva u pripremi i avansi za OS) dugoročni finansijski plasman (učešće u kapitalu drugih preduzeća, date dugoročne kredite, kupljene dugoročne HOV, otkupljene sopstvene akcije Dugoročni izvori finansiranja (kapital, dugoročne rezerve, dug. Obaveze) - Kapital obuhvata osnovni, emisionu premiju, rezervni i neraspoređeni. - Dugoroč. Rezerve obuhvataju rezerve za troškove u garantnom roku, rezerve za troškove investicija, rezerve za troškove održavanja OS, obnavljanja OS, rezerve za zadržane depozite, za goodwill i rezerve za penziju - Dug. Obaveze obuhvataju obaveze po zajmovima, obaveze po emitovanju i prodaji HOV i obaveze za primljene depoziteZlatno bilansno pravilo u širem smislu Pored navedenog spadaju i trajna obrtna sredstva

Zalihe se finansiraju iz dugoročnih izvora finansiranja, a druga obrtna sredstva iz kratkoročnih izvoraOstala pravila 2:1 – odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza treba biti 2:1 (to znači da 50% obrtne imovine pokriveno je dugoročnim, a 50% kratkoročnim izvorima finansiranja) 1:1- kratkoročna potraživanja uvećana za kratkoročne HOV i gotovinu budu jednaka kratkoročnim obavezama (stalne zalihe jednake bilansnim održavaju likvidnost) Kad preduzeće ima sezonske zalihe pravilo 1:1 zahtjeva da se pokriju dugoročnim izvorima finansiranja. Ako preduzeće ima gubitak iskazan u aktivi po ovom pravilu on se dodaje stalnoj imovini i taj zbir predstavlja dugoročno vezanu imovinu. Ovo pravilo zahtjeva jednakost između stalne imovine uvećane za upisan neuplaćen kapital igubitak iskazan na strani aktive, s jedne, i kapitala uvećanog za dugoročne rezerve i obaveze, s druge strane- olakšava održavanje likvidnosti. Novac i kapital,Izvori finansiranja i cijena kapitala Definicija i uloga tržišta novca

Vrste tržišta novca: međubankarska kupovina i prodaja (dnevni i terminski novac); prodaja i kupovina kratkoročnih HAO; primarno i sekundarno tržište novca Institucionalne forme tržišta novca:institucionalno (na berzi preko brokera i dilera); neinstitucionalno i mešovito. Učesnici na tržištu novca: CB, poslovne banke, posebne finansijske organizacije (penzioni i investicioni fondovi i osiguravajuće organizacije) i specijalizovane ovlašćene organizacije (brokeri i dileri) Instrumenti tržišta novca: (o svakom reći po nešto)

- depozitni certifikat,

- blagajnički zapis,

- blagajnički zapis CB,

- komercijalni zapis,

- bankarski akcept,

- transirana mjenica,

- državna obveznica.

Tržište kapitala Institucionalne forme:

neinstitucionalni (direktan kontakt), banke i druge finansijske organizacije, profesionalne posredničke organizacijeDugoročne HAO Akcije Razlika između prodajne i nominalne vrijednosti je emisiona premija ili kapitalni dobitak Akcija ima tri vrijednosti:nominalnu, bilansnu i tržišnu Akcija ima dva dijela: plašt (koliko akcija predstavlja jedan papir) i talon (za naplatu u dividendi) Vrste akcija: obične i preferencijalneObične akcije Su vlasnički papir koji vlasniku ne gatrantuje ostvarivanje dividende po osnovu običnih akcija Vlasnici stiču prava upravljanja preduzećem preko skupštine akcionara P= D/ (K/100) ili P= N(Sd/K) P- tržišna vrijednost obične akcije, D- isplaćena dividenda po jednoj običnoj akciji u apsolutnom iznosu K- vladajuća kamatna stopa N- nominalna vrijednost akcije Sd- stopa dividende računata iz odnosa ostvarene dividende i nominalne vrijednosti obične akcije Preferencijalne akcije Vlasničke HOV koje nose fiksnu dividendu Preduzeće ih izdaje ako je vlasnička struktura nepovoljna ili da izbjegne širenje kruga akcionara koji upravljaju preduzećem One su konvertibilne (zamjenjive za obične) Imaju pravo opoziva (preduzeće ima pravo otkupa po nominalnom iznosu plus premija) P= D/ (K/100) ili P= N(Sd/K) P- tržišna vrijednost preferencijalne akcije, D- fiksna dividenda K- vladajuća kamatna stopa N- nominalna vrijednost preferencijalne akcije Sd- stopa fiksne dividende računata iz odnosa fiksne dividende i nominalne vrijednosti preferencijalne akcijeDugoročne obveznice P- Tržišna vrijednost dugoročnih obveznica, I- godišnji iznos kamate koju nosi dugoročna obveznica k- vladajuća kamatna stopa na dugoročnu štednju N- nominalna vrijednost dugoročne obveznice n- broj godina roka dospjeća dugoročne obveznice Obezbjeđene i neobezbjeđene (sa zalogom i bez) Kuponske i registarske (imaju štampane kupone za naplatu kamate, registarske nemaju kupone nego se ime vlasnika zavodi u knjige preduzeća

Dohodavne (isplata kamate uslovljena dobitkom kao razlika između prihoda i troškova bez kamate) Participirajuće ( pored kamate obezbjeđuju i učešće u raspodjeli neto dobitka) Konvertibilne (zamjena za obične) Sa pravom povlačenjaOstale obveznice Neiskupljive obveznice(vlasnik ima fiksnu kamatu ali ne i pravo upravljanja preduzećem) Neiskupljive dugovnice (pravo na fiksnu kamatu bez obzira na rezultat, ali nije fiksiran rok isplate glavnice) Ovlašćenja (Warrants)

Prava (Rights)

Dugoročni certifikatiFinansiranje preduzećaSamofinansiranje Skriveni oblici samofinansiranja-bilans sadrži latentne rezerve Latentne rezerve su posljedica potcjenjivanja imovine ili precjenjivanja obaveza Kod OS samofinansiranje- amortizacioni vijek kraći od trajanja OS, dok kod zaliha je posljedica manje nabavne cijene u ranijem periodu od poslednjih nabavnih cijena, dok kod poluproizvoda i gotovih proizvoda jeste zbog sistema obračuna po varijabilnim troškovima Kod potraživanja latentne rezerve nastaju ako je indirektno otpisivanje iznad stvarnog otpisa ili ako se bilansiraju po nižem kursu od vladajućeg na tržištu Precjenjivanjem obaveza stvaraju se latentne rezerveSamofinansiranje prednosti i nedostaci Prednosti:vlastita sredstva su najsigurnija i najstabilniji izvor sredstava za finansiranje reprodukcije Osigurava veću samostalnost i elastičniju poslovnu politiku: veći stepen slobode u donošenju odluka o upotrebi i formiranju sredstava akumulacije Povećava se otpornost prema konjukturnim promjenama u privredi Smanjuju se troškovi kamate Povećava se likvidnost cjelokupnog procesa reprodukcije privrede Brži proces povezivanja unutar privrede, bržu modernizaciju i uvođenje novih tehnologija Vlastita sredstva su jeftinija od pozajmljenih Ono je stabilizacioni faktor u proširenoj reprodukciji Nedostaci: stimuliše izgradnju suvišnih i neracionalnih kapaciteta

Otežava primjenu savremene tehnologije

Odlaganje investicija

Nedovoljan izvor finansiranja

Otupljuje brigu za rizik

Imobilnost akumulacije

Zanemaruje se rentabilnost investicija

Pojava hiperprodukcije određenih proizvoda

Stimulisanje inflacije strukturnog karaktera

Smanjuje se regulativna uloga monetarno-kreditne politike

Interni izvori samofinansiranja: amortizacija, naplaćena glavnica, dugoročna potraživanja dugoročne rezerve, akumulirani neto dobitak, efekti revalorizacije nadoknađeni iz ukupnih prihoda Putem amortizacije vrši se mobilizacija uloženog kapitala u osnovna sredstva, s tim da je mobilizacija indirektna Putem naplate glavnice dugoročnih plasmana vrši se direktna mobilizacija u gotovinu Dugoročne rezerve su izvor samofinansiranja do njihovog ukidanja u korist prihoda kada su veća od troškova koji ih terete Akumulirani neto dobitak je finansijski rezultat koji je preduzeće ostvarilo u toku godine, ukoliko je cjelokupan uložen za povećanje kapitala u cjelini predstavlja izvor samofinansiranja Efekti revalorizacije nadoknađeni iz neto prihoda: pozitivni ili negativni

Eksterni izvori samofinansiranja : emisija akcija, novi ulozi vlasnika, ulaganje kapitala inokosnog vlasnika u inokosno preduzeće i prodaja dugoročnih obveznica iznad nominalne vrijednosti Bruto imovina

Neto imovinaZajednička ulaganja Zajedničko ulaganje je ulaganje kapitala dva preduzeća u zajednički posao, pri čemu su to najčešće domaće i strano preduzeće Oblici ulaganja: ulaganje partnera u postojeće preduzeće, u dio postojećeg preduzeća i u novoosnovano preduzeće Ciljevi zajedničkog ulaganja:

1) za preduzeće koje vodi posao-

pribavljanje kapitala bez kreditnog zaduženja, uvođenje novih tehnologija proizvodnje ili modernizacija postojeće, proširenje tržišta, trajno unaprjeđenje uslova rada 2) za preduzeće koje ulaže u posao-

Osvajanje novih tržišta, proizvodnja po nižoj cijeni koštanja

Prodaja patenti i licenci, prodaja know-how

Proporcija raspodjele neto dobitka između partnera i pokrića gubitka utvrđuje se na bazi vrijednosti kapitala koji su partneri uložili u zajednički poduhvatKreditiranje Vrste kredita :

Kratkoročni, srednjoročni, dugoročni;

Nepokriveni (krediti na osnovu povjerenja)

Pokriveni (na osnovu zaloga ili garancije trećeg lica)

Robni (dati u robi)

novčani (dati u novcu)

Proizvođački (dati radi finansiranja proizvodnje)

Potrošački (dati za kupovinu potrošnih roba)

Investicioni (dugoročna ulaganja u stalnu imovinu i trajna obrtna sredstva)

Domaći ( od domaćih kreditora)

i inostrani (od inostranih kreditoraOblici kredita Kontokorektni- kratkoročni kredit po tekućem računu koji na osnovu ugovora odobrava banka Kreditna linija- kratkoročni krditi bez pokrića odobreni na osnovu kreditnog boniteta klijenta banke Revolving kredit- kratkoročan kredit koji se pri dospjeću roka za povraćaj ne vraća nego se obnavlja ugovor za njegovo korišćenje Lombardni- kratkoročni kredit koji se odobrava na osnovu zaloga zaliha HOV, dragocjenosti... Odobrava se od 60% do 80% procenata tržišne vrijednosti HOV Akceptni-kratkoročni kredit: komitent banke izdaje mjenicu koju banka akceptira kao glavni mjenični dužnik obavezujući se da će ona isplatiti mjenicu ako to ne učini komitent Rambusni kredit-kratkoročni akceptni kredit koji se koristi za plaćanje uvezene robe iz prekomorskih zemalja Avalni kredit- kratkoročni kredit banka avalom bezuslovno preuzima jamstvo da će isplatiti avaliranu mjenicu ako to ne učini njen mjenični dužnik Cijena kredita -je zapravo kamatna stopa, a razlikujemo nominalnu od stvarne

Nominalna je ugovorena- po kojoj se vrši obračun kamate (fiksna i varijabilna)

Stvarna kamatna stopa

Realna pozitivna, realna negativna Lizing - davanje opreme u zakup Faktoring- reprezentuje ugovor o realizaciji knjigovodstvenih potraživanja od strane banke Forfeting oblik finansiranja kod krupnih pojedinačnih poslova, o isporuci opreme, izgradnji objekata po sistemu ključ u ruke ili izvođenje investicionih radova sa odloženim rokovima plaćanja od pola godine do nekoliko godina Franšizig aranžmani: prometni i proizvodni Analiza preduzeća Analiza:

prinosnog,

imovinskog i

finansijskog položaja preduzeća*****Analiza prinosnog položaja*** Struktura finansijskog rezultata iskazuje koliko od finansijskog rezultata prije oporezivanja pripada: - poslovnom rezultatu, - rezultatu finansiranja, - rezultat redovne aktivnosti - vanrednom i neposlovnom rezultatu, revalorizacionom rezultatu.

Ako se u ovu strukturu uključi i porez na dobitak tada ona iskazuje Opterećenje ukupnog finansijskog rezultata (bruto dobitka) porezom na dobitak, i Neto dobitak odnosno ukupan gubitak

Uspješnost bilansa može se iskazati odnosom rezultata redovne aktivnosti i zbira poslovnih i finansijskih prihoda (racio broj) što izgleda ovako: 1. Poslovni prihodi 2. Finansijski prihodi 3. Poslovni i finansijski prihodi (1+2) 4. Dobitak/gubitak redovne aktivnosti Racio uspješnosti (4/3)Rizik ostvarenja poslovnog rezultata Bilans uspjeha koji je sačinjen po metodi prodatih učinaka: 1. Poslovni rashodi 2. Nabavna vrijednost prodate rober 3. Troškovi sadržani u poslovnim rashodima (1-2) 4. Smanjenje vrijednosti zaliha učinaka 5. Povećanje vrijednosti zaliha učinaka 6. Troškovi prodatih učinaka (3+4-5) 7. Koeficient troškova prodatih učinaka (6/3) Zatim se troškovi prodatih učinaka agreguju u dvije skupine:

- Varijabilni rashodi (nabavna vrijednost prodate robe, troškovi materijala za izradu, troškovi energije i goriva, proizvodne usluge i bruto zarada proizvodnih radnika) - Fiksni rashodi (svi ostali troškovi prodatih učinaka) Marža pokrića jednaka je razlici prihoda od prodaje(poslovni prihodi) i varijabilnih rashoda Što je marža pokrića viša, a fiksni poslovni rashodi niži racio poslovnog rizika biće niži Racio poslovnog rizika dobije se kada se od marže pokrića oduzme poslovni dobitak, a poslovni dobitak se dobije kada se od marže pokrića oduzmu fiksni rashodi Kada preduzeće zbog visoke amortizacije ima visoke fiksne poslovne rashode, imaće visok poslovni rizik, a da bi ukupan rizik bio u granicama prihvatljiv takvo preduzeće treba više da se finansira iz sopstvenog, a manje iz pozajmljenog kapitalaFinansijska moć Finansijska moć se izražava: Pokrivenošću troškova kamata, Pokrivenošću fiksnih zaduženja Pokrivenošću preferencijalne dividende Što je racio pokrivenosti kamate, fiksnih zaduženja I preferencijalne dividende veći od 1, kamate, fiksna zaduženja I preferencijalne dividende su pokrivene poslovnim dobitkom. Racio pokrivenosti troškova kamate dobije se odnosom poslovnog dobitka i troškova kamate Racio pokrivenosti fiksnih zaduženja jednak je: poslovni dobitak + troškovi kamate ----------------------------------------------------------- troškovi + troškovi + dospjela x 1

kamata zakupa glavnica -------------- dugoročnih 1- poreska obaveza stopa

Racio pokrivenosti fiksne dividende (dividenda na preferencijalne akcije je fiksna) i njena visina ne zavisi od ostvarenog neto dobitka jer je ona fiksirana prilikom emisije i prodaje preferencijalnih akcija, tako da fiksnu dividendu treba pomnožiti sa porezom na dobitakRentabilnost Zarađivačka moć izračunava se stopom rentabilnosti Mjerenje rentabilnosti: Rentabilnost ukupnog kapitala stopa bruto prinosa na ukupni kapital računa se iz odnosa zbira bruto dobitka i rashoda kamate na jednoj i prosječne imovine na drugoj strani; stopa neto prinosa na ukupan kapital računa se iz odnosa zbira neto dobitka i rashoda kamate na jednoj, i prosječne imovine na drugoj strani Rentabilnost investicionog kapitala stopa neto prinosa na investicioni kapital = (neto dobitak + rashod kamate)x100/ prosječni investicioni kapital Rentabilnost sopstvenog kapitala računa se iz odnosa neto dobitka x 100 i prosječnog sopstvenog kapitala Finansijski rezultat = prosječno pozajmljen izvor finansiranja x (stopa neto prinosa na ukupan kapital- prosječna kamatna stopa na pozajmljen kapital) Pokazatelj tržišne vrijednosti: -Neto dobitak po akciji (neto dobitak/broj izdatih akcija) - Odnos tržišne cijene po akciji i neto dobitka po akciji (tržišna cijena/neto dobitak po akciji) -Racio plaćanja dividende (isplaćena dividenda/neto dobitak po akciji) -Dividendna stopa (dividenda po akciji/tržišna cijena po akciji****Analiza imovinskog položaja**** Imovinski položaj čini aktiva, a analiza imovinskog položaja obuhvata:

Analizu strukture aktive

Analizu operativne imovine

Analizu stalne imovine

Analizu obrtne imovine

Analiza strukture aktive

Ukupna aktiva se sastoji od: upisanog neuplaćenog kapitala, stalne imovine,obrtne imovine i gubitka iskazanog u aktivi. Struktura i efikasnost operativne imovine mjeri se koeficientom obrta i brojem dana trajanja obrta. Koeficient obrta operativne imovine jednak je: Prihod od prodaje + finansijski prihodi -------------------------------------------------------------- Operativna operativna imovina po bilansu + imovina po bilansu otvaranja zatvaranja ----------------------------------------------------------------

2 Broj dana trajanja obrta operativne imovine jednak je: odnosu broju dana u godini (365) i koeficientu obrta operativne imovine Što je koeficijent operativne imovine viši broj dana trajanja obrta je manji I efikasnost veća, I obrnuto. Analiza strukture aktive Ukupna aktiva se sastoji od: upisanog neuplaćenog kapitala, stalne imovine,obrtne imovine i gubitka iskazanog u aktivi.

Struktura i efikasnost stalne imovine Struktura stalne imovine: nematerijalna ulaganja (osnivački ulog, ulaganja u istraživanja i razvoj, patenti, licence, ulaganje iznad knjigovodstvene vrijednosti, drufa nematerijalna ulaganja), osnovna sredstva (zemljište, šume, višegodišnje zasade, građevinski objekti, oprema, alati i inventar, osnovno stado, ostala osnovna sredstva, avansi i osnovna sredstva u pripremi), dugoročni finansijski plasman (učešće u kapitalu pravnih lica, dugoročni krediti, dugoročne hartije od vrijednosti, otkupljene sopstvene akcije, ostali dugoročni plasman)

Istrošenost osnovnih sredstava u % jednaka je: ispravka vrijednosti x100 -------------------------------------- nabavna vrijednost

Što je procenat istrošenosti viši, to je bliži kraj korisnog vijeka osnovnog sredstva

Efikasnost korišćenja osnovnog sredstva mjeri se stepenom iskorišćenja kapaciteta: Otvoreni obim proizvodnje procenat --------------------------------------- x 100= iskorišćenja Obim proizvodnje koji realnog Odbacuje realni kapacitet kapaciteta

Efikasnost korišćenja ukupne stalne imovine mjeri se koeficientom obrta koji je jednak: prihod od + finansijski prodaje prihod -------------------------------------------- stalna imovina stalna imovina po bilansu + po bilansu otvaranja zatvaranja ------------------------------------------------- 2Što je koeficijent obrta stalne imovine viši, efikasnost njenog korišćenja je bolja Struktura i efikasnost obrtne imovine

Struktura obrtne imovine:

Zalihe, potraživanja od kupca, kratkoročni plasman, gotovina

Efikasnost obrtne imovine: efikasnost zaliha i potraživanja od kupca, efikasnost ukupne obrtne imovine

Koeficient obrta zaliha jednak je: troškovi + nabavna vrijednost proizvoda prodate robe ------------------------------------------------------------------ Zalihe po bilansu + zalihe po bilansu otvaranja zatvaranja ---------------------------------------------------------------- 2 Broj dana u godini(365) broj dana ---------------------------------- = vezivanja Koeficient obrta zaliha zalihaŠto je koeficijent obrta zaliha viši manji je broj dana vezivanja zaliha I bolja efikasnost korišćenja Efikasnost potraživanja od kupca Koeficient obrta potraživanja od kupca jednak je: prihod od prodaje ------------------------------------------------------------------ potraživanja od kupca + potraživanja od kupca po bilansu otvaranja po bilansu zatvaranja ------------------------------------------------------------------ 2 Broj dana u godini(365) broj dana vezivanja ---------------------------------- = potraživanja od Koeficient obrta kupca Potraživanja od kupcaŠto je manji broj dana, efikasnost je veća, i obrnuto Efikasnost obrtne imovine Koeficient obrta obrtne imovine jednak je: prihodi od prodaje ------------------------------------------------------------------ Obrtna imovina + obrtna imovina po bilansu otvaranja po bilansu zatvaranja ---------------------------------------------------------------- 2 Broj dana u godini(365) broj dana ---------------------------------- = trajanja Koeficient obrta obrtne obrtne imovine imovine Što je broj dana trajanja obrta obrtne imovine manji efikasnost je veća, i obrnutoAnaliza finansijskog položaja preduzeća****Analiza finansijskog položaja preduzeća**** Obuhvata:

analizu strukture pasive,

analizu likvidnosti, finansijske stabilnost, analizu solventnosti Struktura pasive

Obuhvata: kapital umanjen za gubitak, dugoročne rezerve, dugoročne obaveze, kratkoročne obaveze, obaveze iz poslovanja uključujući carine, poreze i doprinose, pasivna vremenska razgraničenja. Što je učešće kapitala na strani pasive veće preduzeće se više finansira iz sopstvenog kapitala, a to djeluje na smanjenje rashoda kamate. Što je više dugoročnih rezervi manji su rashodi kamate. Što su niže sve obaveze manji su rashodi kamate Sposobnost preduzeća da plati obaveze u momentu dospjeća

Racio trenutne likvidnosti = raspoloživa gotovina/ dospjele obaveze za plaćanje

Ako je 1 ili viši od jedan preduzeće je trenutno likvidno (npr. Ako racio iznosi 3,1 to znači da svaka marka koja je dospjela za plaćanje pokrivena je sa 3,1 markom gotovine) Racio ubrzane likvidnosti = kratkoroč. potraživanja, kratkoroč. hartije od vrijednosti i gotovina/ kratkoroč. Obaveze Ako je 1 ili viši od 1 preduzeće je likvidno (npr. Ako racio iznosi 3,1, to znači da svaka marka kratkoročnih obaveza pokrivena je sa 3,1 markom likvidnih sredstava) Racio optimalne likvidnosti = 100/(100-procenat rizika unovčenja kratkoročnih hartija od vrijednosti i kratkoročnih potraživanja) Racio optimalne likvidnosti je mjerilo koliki treba da bude racio ubrzane likvidnosti (racio ubrzane likvidnisti uvijek treba da je veći ili jednak raciu optimalne likvidnosti) Racio tekuće likvidnosti= obrtna imovina /kratkoročne obaveze

U stručnoj literaturi preduzeće je likvidno ako racio tekuće likvidnosti iznosi 2 ili više od dva (to sa praktičnog gledišta nije tako jer racio 2 bi značilo da su stalne zalihe polovina obrtne imovine. Zalihe mogu biti veće ili manje od polovine obrtne imovine i ako su veće, onda racio od 2 ne garantuje likvidnost, dok ako su manje garantuje) Finansijska stabilnost Racio finansijske stabilnosti utvrđuje se: 1. Upisani neuplaćeni kapital 2. Stalna imovina 3. Stalne zalihe 4. Gubitak iskazan u aktivi 5. Dugoročno vezana i izgubljena imovina (1do 4) 6. Kapital umanjen za gubitak iskazan na strani pasive 7. Dugoročne rezerve 8. Dugoročne obaveze 9. Trajni kapital i dugoročne obaveze (6do8) Racio finansijske stabilnosti (5/9), odnosno, jednak je odnosu dugoročno vezane i izgubljene imovine i trajnog kapitala i dugoročnih obaveza Finansijska stabilnost je veća što je racio finansijske stabilnosti bliži 0. Ukoliko je jednak 1, postoji dugoročna finansijska ravnoteža Ukoliko je viši od 1, onemogućeno je održavanje likvidnosti Zaduženost Iskazuje se vlasničkom strukturom pasive pri čemu se iz pasive isključuju dugoročne rezerve i pasivna vremenska razgraničenja i neraspoređeni dobitak Solventnost

Predstavlja sposobnost preduzeća da plati dugove, kad-tad, makar iz stečajne likvidacione mase Racio solventnosti= poslovna imovina/dugovi

Racio solventnosti treba da bude znatno viši od 1.Finansijsko planiranje Finansijsko planiranje

Obuhvata: sačinjavanje planskog bilansa uspjeha i stanja, ocjena rizika ostvarenja planskog finansijskog rezultata, planiranje novčanih tokova Bilans stanja: Aktiva:stalna osnovna sredstva, obrtna sredstva, aktivna vremenska razgraničenja, poslovni gubici, poslovna aktiva, vanposlovna aktiva Pasiva: trajni izvori finansiranja, dugoročne rezerve, dugoročne obaveze, kratkoročne obaveze, pasivna vremenska razgraničenja, neraspoređen dobitak tekuće godine, poslovna pasiva, vanposlovna pasiva Bilans uspjeha Rashodi: poslovni rashodi, rashodi finansiranja, vanredni rashodi, ukupni rashodi, izuzimanje revalorizacije iz rezultata, bruto dobit poslovne godine, svega Prihodi: poslovni prihodi, prihodi od finansiranja, vanredni prihodi, ukupni prihodi, gubitak poslovne godine, svega Planski bilans stanja i uspjeha Prva spontana verzija na osnovu prikupljenih informacija iz preduzeća i sopstvenog viđenja planera, planira se ciljani minimalni I maksimalni dobitak Druga konačna verzija planirana na osnovu upravne odluke preduzeća zajedno sa poslovnim funkcijama o ciljnom dobitku, promjenama investiranja, otplate dugova, koeficienta obrta u prvoj varijanti panskog bilansa stanja Prva varijanta planskog bilansa uspjeha Plan troškova : troškovi uključeni u cijenu koštanja, Troškovi koji se direktno disponiraju na rashode Plan prihoda i plan troškova sačinjavaju se na osnovu:planirane količine prodaje proizvoda, planirane prodajne cijene i planirane cijene koštanja Plan finansijskih prihoda i rashoda na osnovu stope prinosa na uloženi kapital (finansijski prihodi se planiraju na osnovu finansijskih plasmana i ugovorenih kamatnih stopa, a rashodi na osnovu obaveza na koje se plaća kamata) Prva varijanta planskog bilansa stanja Planira se na osnovu bilansa stanja na kraju predhodne godine jer se on uzima kao početni bilans za tekuću godinu: Planiranje neto obrtnih sredstava (razlika planiranih obrtnih sredstva na kraju tekuće godine i kratkoročnih iznosa finansiranja na kraju tekuće godine) Kratkoročne finansijske obaveze planiraju se : 1. stanje na kraju predhodne god. 2. iznos koji dospjeva za plaćanje na kraju tekuće godine, 3. iznos koji se namjerava pribaviti u toku planske godine 4. planirani iznos na kraju planske godine (1+3-2) U planski bilans stanja uključuju se planirana obrtna sredstva i planirane kratkoročne obaveze, a druge pozicije planiraju se ovako:

A) stalna imovina uzima se na kraju predhodne godine koja se uvećava za planirana nova ulaganja u stalnu imovinu, a umanjuje za planiranu amortizaciju i naplatu dugoročnih finansijskih plasmana, bilo putem naplate dospjele glavnice, bilo putem prodaje dugoročnih HOV B) Kapital, uzima se iznos na kraju predhodne godine i taj iznos se uvećava za planirani neto dobitak po prvoj varijanti planskog bilasa uspjeha V) dugoročne rezerve planiraju se: 1. dugoročne rezerve na kraju predhodne godine, 2. planirane dugoročne rezerve u prvoj varijanti planskog bilansa uspjeha, 3. planirano ukidanje dugoročnih rezervi u prvoj varijanti planskog bilansa uspjeha, 4. planirane dugoročne rezerve na kraju planske godine (1+2-3) G) dugoročne obaveze planiraju se tako što se uzimaju dugoročne obaveze na kraju predhodne godine, one se uvećavaju za iznos ugovorenih neiskorišćenih dugoročnih obaveza i umanjuju za glavnicu koja dospjeva za plaćanje u toku planske godine Ocjena finansijskog položaja Ocjena finansijskog položaja zasniva se na analizi finansijske stabilnosti, a vrši se na osnovu zaključnog bilansa predhodne godine i planskog bilansa tekuće godine, sa ciljem da se utvrdi ne samo kakva je finansijska stabilnost, kakva je bila i kakva će biti nego da se uoči da li planski bilans obećava bolju ili lošiju finansijsku stabilnost na kraju planske u odnosu na finansijsku stabilnost na kraju predhodne godine Kada je racio finansijske stabilnosti viši od jedan ona je neprihvatljiva, kada je jednak 1 ona je prihvatljiva, kada je manji od 1 ona je dobra Utvrđivanje ciljnog dobitka Preduzeće ako je preživjelo predhodnu godinu ono će preživjeti narednu godinu ako racio finansijske stabilnosti ne raste u odnosu na racio finansijske stabilnosti na kraju predhodne godine Ciljni maksimalni neto dobitak znači da je racio finansijske stabilnosti 1 ili manji od 1. Ciljni minimalni neto dobitak kvanticifira se ovako: 1. planirana dugoročno vezana imovina na kraju planske godine, 2. racio finansijske stabilnosti na kraju predhodne godine, 3. potrebni trajni dugoročni izvori na kraju planske godine za nepromjenjeni racio finansijske stabilnosti (1/2), 4. Kapital na kraju planske godine bez uvećanja sa neto dobitka iz prvoj varijanti planskog bilansa uspjeha uvećan za planirane dugoročne obaveze, 5. Minimalni neto dobitak koji treba akumulirati za kapital (3-4), 6. Minimalni neto dobitak za dividendu akcionarima (akcionarski kapital pomnožiti sa vladajućom kamatnom stopom) 7. minimalni neto dobitak za bonus menadžera (određuje se u skladu sa njegovim ugovorom) 8. ukupan ciljni minimalni neto dobitak (5+6+7), 9. ciljni minimalni bruto dobitak (navedeno pod brojem 8 pomnožiti sa (1/1-poreska stopa na dobitak)) ili 10.Ciljani minimalni bruto dobitak može se dobiti pod brojem 5x (1/1-poreska stopa na dobitak) Ciljni maksimalni neto dobitak kvantifikuje se ovako: 1. planirana dugoročno vezana imovina na kraju planske godine, 2. planiran kapital bez uvećanja za neto dobitak po prvoj varijanti planskog bilansa uspjeha uvećan za planirane izvore finansiranja,

3. Maksimalan neto dobitak za akumulaciju (1-2), 4. maksimalan neto dobitak za dividendu (akcionarski kapital pomnožiti sa željenom stopom dividende), 5. maksimalan neto dobitak za premiju menadžera (kvanticifira se na osnovu ugovora sa menadžerom), 6. ukupan ciljni maksimalni neto dobitak (3+4+5), 7. ciljni maksimalni bruto dobitak (navedeno pod brojem 6 pomnožiti sa (100/(100-poreska stopa na dobitak)) 8. ciljani maksimalni bruto dobitak ( 3. x (100/(100-poreska stopa na dobitak)) Kada su obavljeni svi poslovi do sada opisani planer sa prvom varijantom planskog bilansa uspjeha i stanja i svim proračunima koji su urađeni u sklopu tog planiranja, ocjenom finansijskog položaja, utvrđenim ciljnim dobitkom i proračunom mogućnosti ostvarivanja ciljnog dobitka izlazi pred upravu preduzeća. Uprava sa svim menadžerima poslovnih jedinica kritički analizira nalaze i razmatra poboljšanje finansijske stabilnosti ne samo ne samo ostvarivanjem ciljnog dobitka nego smanjenjem investiranja, reprogramiranjem dugoročnih obaveza koje dospjevaju za plaćanje u planskom periodu. Poslije razmatranja daje se konačan stav uprave preduzeća i sačinjava konačna varijanta planskog bilansa stanja i uspjeha. Rizik i leveridž Poslovni rizik je neizvjesnost ostvarivanja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupno uloženi capital Faktor poslovnog leveridža= marža pokrića/poslovni dobitak

Faktor finansijskog leveridža= poslovni dobitak/bruto dobitak redovne aktivnosti

Faktor kombinovanog ili složenog leveridža= prvi x drugi

Procentualno izračunavanje leveridža:

Faktor poslovnog leveridža = procenat povećanja poslovne dobiti/procenat povećanja marže pokrića On pokazuje koliko se puta brže mijenja poslovni dobitak nego što se mijenja marža pokrića. Ako ovaj faktor raste, stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka se smanjuje i obrnuto Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto dobitka kao bruto prinosa na sopstveni kapital

Faktor finansijskog leveriča= procenat povećanja bruto dobiti/procenat povećanja poslovne dobiti Faktor složenog leveridža = procenat povećanja bruto dobiti/procenat povećanja marže pokrića Bilans tokova gotovine segmentira se u tri dijela:gotovinski tokovi poslovne, investicione i finansijske aktivnostiFinansijsko upravljanje Finansijsko upravljanje kapitalomUpravljanje trajnim i dugoročnim kapitalom Trajni kapital je vlastiti kapital preduzeća, a čini ga osnovni kapital, emisiona premija, rezervni kapital i neraspoređena neto dobit. Visinu vlastitog kapitala uslovljava finansijska stabilnost. Preduzeće da bi bilo finansijski stabilno treba da ima odnos dugoročno vezane imovine i kaptala uvećanog za dugoročna rezervisanja i obaveze, niži od 1.

Preduzeće u cilju da ne dođe do pogoršanja finansijske stabilnosti treba se ponovo zadužiti što je uslovljeno kreditnim bonitetom preduzeća. Preduzeće kada bi imalo vlastiti kapital u visini dugoročno vezane imovine u trenutku kada ne investira u nju, došlo bi u situaciju gdje se njegova finansijska stabilnost poboljšava, tako da bi koeficient finansijske stabilnosti bio niži od 1. To ipak nije jednostavno iz razloga što se stalna imovina smanjuje amortizacijom i povećava investiranjem, dugoročne obaveze se smanjuju otplatom dugova, a dugoročne rezerve se smanjuju ukidanjem neiskorištenih i iskorištenih dugoročnih rezervi u korist prihoda. Tako da u oblasti kratkoročnog finansiranja pokretanje kratkoročno vezane imovine po roku i obimu, dospjeću kratkoročnih obaveza za plaćanje, da bi preduzeće prekomjerno bilo likvidno, gotovina bi bila iznad likvidne rezerve, što bi negativno djelovalo na rentabilnost. Tako da u tim okolnostima preduzeće ima dvije mogućnosti: prva, da gotovinu iznad likvidnih rezervi investira u hartije od vrijednosti koje se kotiraju na berzi efekata i tako ostvari prinos od kupljenih hartija od vrijednosti; druga, da otkupi vlastite akcije čime bi smanjilo izdatke po osnovu dividende. Preduzeće da bi jednostavnije održalo dobru ili prihvatljivu finansijsku stabilnost, treba iz vlastitog kapitala da pokriva onaj dio dugoročno vezane imovine koju nikako ne pokreće, ako se ne proda ili se veoma sporo mobileše (zemljište, građevinski objekti, stalne zalihe, osnovno stado, šume I dugogodišnji zasadi, dati dugoročni krediti, kupljene dugoročne HOV koje se ne kotiraju na berzi) Visinu vlastitog kapitala kod preduzeća uslovljava finansijska stabilnost i poslovni rizik. Vlastiti kapital može se povećati dokapitalizacijom , odnosno pribavljanjem dodatnog kapitala od vlasnika kapitala. Vlastiti kapital može se povećati akumulacijom neto dobiti u rezerve, što se može uraditi samo uz odobrenje vlasnika jer se time smanjuje dividenda vlasnika običnih akcija. Vlastiti kapital može se povećati i konverzijom dividende u obične akcije, zatim odlaganje isplate dividende na preferencijalne akcije jer utiče na privremeno povećavanje vlastitog kapitala, odnosno do momenta isplate dividendi na preferencijalne akcije. Vlastiti kapital se može povećati odlaganjem raspodjele neto dobiti i privremenog je karaktera (do trenutka raspodjele neto dobiti). Vlastiti kapital može se povećati i konverzijom duga u osnovni kapital što se dešava kada preduzeće ima loš finansijski položaj ili kad posluje sa gubitkom. Vlastiti kapital može se i smanjiti i to; otkupom ili poništavanjem vlastitih akcija , isplatom zadržane dividende na preferencijalne akcije i raspodjele i isplate zadržane neto dobiti i na kraju otpisom gubitka na teret kapitala. Upravljanje dugoročnim rezervama Dugoročne rezerve obuhvataju: rezerve za troškove proizvodnje u garantnom roku, rezerve za troškove investicionog održavanja osnovnih sredstava, rezerve za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava, rezerve za zadržane akcije i depozite, rezerve za paušalno pokrivanje velikih potraživanja i rezerve za penzije. Sve dugoročne reserve formiraju se na teret tekućih rashoda.U momentu formiranja dugoročnih rezervi poboljšava se finansijska stabilnost i smanjuje se porez iz dobiti. Tako da bi bilo poželjno da se finansijska politika usmjerava stvaranju dugoročnih rezervi jer ona

čine besplatan izvor finansiranja i prema tome smanjuju finansijski rizik ostvarivanja bruto dobiti. U okviru dugoročnih rezervi balansira se negativni goodwill.Upravljanje dugoročnim obavezama Dugoročne obaveze čine: obaveze po emitovanim i prodatim obveznicama, dugoročne kreditne obaveze, obaveze iz lizinga i obaveze iz zajedničkog ulaganja. Obim dugoročnih obaveza treba da bude takav da finansijska stabilnost bude dobra (koeficijent manji od 1) ili solidna (koeficijent 1). Rashod finansiranja po osnovu dugoročnih obveznica čine: kamata, provizija staraoca I provizija berze efekata Prilikom emisije dugoročnih obveznica od strane preduzeća, ono sklapa ugovor sa bankom da banka pripremi emisiju, pripremi prospekt za prodaju, da garanciju za otkup obveznica ili preuzme obaveze da neprodate obveznice ona otkupi. Banka za sve usluge naplaćuje proviziju za prodaju dugoročnih obaveza. Za finansijske menadžere je bitno koliki je trošak po dugoročnoj obveznici, što može izračunati preko stvarne kamatne stope, tako što se troškovi provizije banke i berze odbiju od nominalne vrijednosti dugoročne obveznice, a zatim odbije kamatna stopa. Kada se odlučuje o emisiji dugoročnih obveznica ili uzimanju dugoročnog zajma uvijek se utvrđuje stvarna kamatna stopa, a zatim se ona upoređuje sa stopom neto prinosa na ukupni capital. (treba biti niža stvarna kamatna stopa- prihvatljivije za preduzeće)Upravljanje stalnom imovinom Stalnu imovinu čine: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i dugoročni finansijski plasman. Uspješno upravljanje nematerijalnim ulaganjima jeste ukoliko se ova ulaganja svedu na najniži mogući nivo i ako se amortizuju u najkraćem vremenskom periodu u cilju otklanjanja negativnog uticaja na finansijsku stabilnost. Kako se ulaganjem u osnovna sredstva povećava stalna imovina, to se negativno odražava na finansijsku stabilnost preduzeća. Tako da je sa stanovišta upravljanja osnovnim sredstvima bitno: da se ona brzo aktiviraju, nastojanje da se više ulaže u osnovna sredstva koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje na račun osnovnih sredstava koja stvaraju uslove za proizvodnju, udaljenje stepena iskorištenih kapaciteta od tačke neutralnog dobitka, nastojanje da se brže angažuju osnovna sredstva i prodaja onih osnovnih sredstava koja su nepotrebna. Osnovna sredstva dok god nisu aktivirana ne pridonose ostvarivanju finansijskih rezultata, nego povećavaju troškove osnivačkih sredstava i negativno djeluju na finansijsku stabilnost, tako da je bitno da se u što kraćem vremenskom periodu aktiviraju. Svako osnovno sredstvo koje nije u funkciji i koje neće biti ponovo u funkciji, zbog finansijske stabilnosti potrebno ga je prodati, čime će se ostvariti kapitalni dobitak ili gubitak zavisno od razlike prodajne i sadašnje vrijednosti. Upravljanje dugoročnim finansijskim plasmanom Dugoročni finansijski plasman obuhvata: učešće u kapitalu pravnih lica, dugoročno date kredite, kupljene dugoročne HOV, otkupljene sopstvene akcije koje se ne kotiraju na berzi efekata Sa stanovišta upravljanja dugoročnim finansijskim plasmanom bitni su: razlozi nastanka dugoročnih finansijskih plasmana (kad matično osnuje zavisno, kad preduzeće kupi akcije drugog pravnog lica, kad preduzeće kupi akcije banke), rizik dugoročnih finansijskih

plasmana (bonitetom I imovinskim I finansijskim položajem korisnika), prinos od dugoročnih finansijskih plasmana, smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana (mjeri se stopom prinosa na učešće u kapitalu ali se uvećava za porez na dobitak), smanjenje dugoročnih finansijskih plasmana (pri naplati glavnice) Upravljanje obrtnom imovinom Ono podrazumijeva da se sa što manje ulaganja u obrtna sredstva ostvari što veći obim poslovne aktivnosti da bi se tim posredstvom uticalo na maksimiziranje rentabilnosti preduzeća kao cjeline i održavanja prihvatljivog nivoa njegove tekuće likvidnosti. Upravljanje neto obrtnim sredstvima Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima i kratkoročnim obavezama ima zadatak da omogući preduzeću da utvrdi potreban volumen neto obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju onaj dio ukupnih obrtnih sredstava koji je pribavljen iz dugoročnih izvora finansiranja bilo da su sopstvena ili pozajmljena. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku između ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Ona su indikator likvidnosti Međuzavisnost rentabilnosti i rizika Rentabilnost u kontekstu njegove međuzavisnosti sa rizikom predstavlja ostatak prihoda poslije pokrića odnosnih rashoda, dok je rizik neizvjesnost od nelikvidnosti. Preduzeće na tako definisanu rentabilnost može da djeluje sniženjem redovnih ili finansijskih troškova ili povećanjem prihoda od prodaje. Upravljanje kratkoročnim finansijskim obavezama Kratkoročne finansijske obaveze mogli bi definisati kao obaveze po osnovu emitovanih i prodatih kratkoročnih hartija od vrijednosti i obavezama uzetim po kratkoročnim kreditima. Kada kvartalni plan priliva i odliva gotovine prikazuje nedostatak gotovine, tada će finansijski menadžer razmotriti mogućnost pribavljanja gotovine koja nedostaje i odlučiti da li će se kratkoročno zadužitiili možda prodati kupljene hartije od vrijednosti.

Upravljanje obavezama prema dobavljačima Sa stanovišta održavanja likvidnosti najbolje bi bilo da prosječni rokovi dospjeća obaveza prema dobavljačima budu duži od prosječnih rokova naplate potraživanja od kupca, zbog toga što bi se tad podudarili priliv gotovine od naplate potraživanja od kupca sa dospjećem plaćanja obaveza prema dobavljačima. Upravljanje zalihama Upravljanje zalihama materijala da troškove koji prouzrokuju zalihe materijala svede na namanju moguću mjeru. Da bi se cilj ostvario zalihe materijala treba da budu što niže , što će se ostvariti usitnjavanjem narudžbi, čime se uvećava njihov broj i njihovim lansiranjem na način pa se prispjeće materijala po lansiranoj narudžbi poklopi sa momentom utroška materijala iz predhodne narudžbe. Upravljanje zalihama materijala da troškove koji prouzrokuju zalihe materijala svede na namanju moguću mjeru. Optimalna veličina narudžbe dobije se po sljedećoj formuli: __________ _________ 2Gu x Tn 2 x A x S Nopt = ---------------- Nopt = -------------- \ Cn x St \ c x i Gu ili A – godišnji utrošak materijala količinski izražen

Tn ili S- troškovi lansiranja jedne narudžbe Cn ili c – nabavna cijena po jedinici materijala St ili i- stopa troškova držanja zaliha izražena decimalnim brojem (dobije se iz odnosa troškova zaliha I prosječne vrijednosti zaliha) Momenat plasiranja narudžbe= vrijeme izvršenja narudžbe x dnevna potreba Upravljanje poluproizvodima ima za cilj da se zadržavanje poluproizvoda svede na minimum zato što bi tad troškovi držanja zaliha poluproizvoda bili najniži, a obim stalnih zaliha bi bio niži što bi poboljšalo finansijsku stabilnost i platežnu sposobnost preduzeća. Cilj upravljanja zalihama nedovr š ene proizvodnje jeste da se što realnije kvantificiraju optimalne zalihe i da se podstiču samo ona odstupanja stvarnih od optimalnih zaliha nedovršene proizvodnje, koja dovode do povećanja finansijskog rezultata. Obim zaliha nedovršene proizvodnje zavisi od veličine kapaciteta, dužine ciklusa proizvodnje I visine troškova proizvodnje Optimalne zalihe nedovršene proizvodnje utvrđuju se za svaki proizvod na sljedeći način Gp x T ZP- opt = ---------- 365 Gp- godišnja vrijednost završene proizvodnje izražena standardnom cijenom koštanja pri čemu je obim proizvodnje na nivou planskog iskorištavanja kapaciteta T- standardni broj dana trajanja tehnološkog procesa Funkcionalan aspekt upravljanja zalihama preduzeća koja su u oskudici sredstava smanjenjem zaliha bilo bi korisno sa stanovišta redukcije potreba za kapitalom. zalihe koje predstavljaju velika ulaganja gotovine moraju pažljivo da se posmatraju

Opšti je stav finansijskog menadžera da zalihe trebaju biti što niže iz razloga da se što više gotovine oslobodi za alternativne upotrebe. Zbog toga je finansijski menadžer zainteresovan za za stanje i tokove svih pojedinačnih oblika zalihaMjerenje uspješnosti upravljanja zalihama Troškovi, odnosno cijena koštanja prodatih učinaka Koeficijent obrta = ------------------------------- ukupnih zaliha Prosječne ukupne zalihe

Troškovi prodatih gotovihproizvoda Koeficijent obrta = ------------------------------- gotovih proizvoda prosječne zalihe gotovih proiz.

Troškovi gotovih proizvoda predatih skladištu Koeficijent obrta = --------------------------- nedovrš. proizvodnje prosječne zalihe nedovršene proizvodnje

Troškovi utrošenih poluproizvoda Koeficijent obrta = ----------------------------- poluproizvoda prosječne zalihe poluproizvoda

Troškovi materijala predatog u proizvodnju Koeficijent obrta = ----------------------------- Materijala prosječne zalihe materijala broj dana u Broj dana vezivanja obračunskom periodu ukupnih zaliha = ----------------------- koeficijent obrta ukupnih zaliha

Upravljanje potraživanjima od kupca. Potraživanja od kupca podrazumijeva kredit na otvoren račun koji preduzeće odobrava kupcima njegovih proizvoda i usluga. Upravljanje potraživanjima od kupca zasniva se na kreditnoj politici preduzeća koja obuhvata kreditni bonitet i kreditne uslove.

Kreditna politika treba definisati uslove pod kojima se nekom kupcu može odobriti kredit i koliko iznosi kredit. Kreditni standardi su minimalni kriterijumi koje kupac mora ispuniti da bi mu se odobrio kredit. Ti standardi odražavaju maksimalan rizik koji preduzeće hoće da prihvati u vezi sa kreditiranjem kupca Kreditni uslovi su uslovi plaćanja koje prodavac zahtjeva od kupca kada mu prodaje proizvode, robu i usluge na kredit. Tu spadaju: kreditni period, kasa-skonto i diskontni periodUpravljanje gotovinom Gotovinski ciklus predstavlja vremenski period od trenutka upotrebe gotovine za plaćanje obaveza, do trenutka naplate potraživanja od kupca. Vrijeme trajanja gotovinskog ciklusa uglavnom se izražava brojem dana, što znači da gotovinski ciklus predstavlja broj dana koji protekne od dana isplate dobavljača do dana naplate potraživanja od kupca. Ukupni godišnji izdaci gotovine Prosječni saldo gotovine= ----------------------- koeficijent obrta gotovine

Kada se u datom vremenskom intervalu pokaže da je priliv gotovine veći od odliva gotovine za iznos koji je viši od minimalnog salda gotovine, razlika između priliva gotovine uvećanog za minimalni saldo gotovine i odliva gotovine predstavlja periodičan višak gotovine. Ukoliko tržište novca savršeno funkcioniše i ako se na njemu prodaje i kupuje obilje različitih vrsta hartija od vrijednosti, periodičan višak gotovine se plasira putem kupovine date

hartije od vrijednosti. Tako da je potrebno utvrditi tržišnu kamatnu stopu date hartije od vrijednosti na sljedeći način: k = k* + IP + DRP + LP + MRP

k*- stvarna kamatna stopa bez rizika pri nultnoj inflaciji

IP- premija za očekivanu inflaciju

DRP- premija za rizik unovčenja kupljenih hartija od vrijednosti

LP- premija za rizik od nelikvidnosti

MRP- premija za rizik od promjene cijene Baumol-ov model namijenjen je preduzećima koja su na tržištu novca ostvarila uslov za prodaju emitovanih kratkoročnih hartija od vrijednosti i imaju ravnomjeran priliv i odliv gotovine u toku godine. Suština modela jeste da u trenutku kada je priliv gotovine manji od odliva gotovine, vrši se emisija kratkoročnih hartija od vrijednosti i na taj način obezbijeđuje gotovina koja nedostaje. U optimalnoj veličini transakcije vrši se emitovanje i prodaja kratkoročnih hartija od vrijednosti. Optimalne veličine se dobiju kada se troškovi transakcije i troškovi držanja gotovine svedu na minimum. Ukupni troškovi gotovine = C/2 x k + T/C x F C/2 x k- troškovi držanja gotovine T/C x F- troškovi transakcije C - iznos gotovine koji će se dobiti emitovanjem i prodajom kratkoročnih hartija od vrijednosti ili po osnovu kratkoročnog kredita od banke. S2 predstavlja prosječan saldo gotovine, k - oportunitetni troškovi držanja gotovine izraženi u %, T - ukupan iznos neto potrebne gotovine u toku perioda ( najčešće 1 godina), F - fiksni troškovi transakcija (emitovanje i prodaja kratkoročnih hartija od vrijednosti ili nabavka kratkoročnog kredita) po jednoj transakciji, 2 x F x T Copt = --------

k

Miller-Orr-ov model primjenjuju preduzeća koja nemaju usklađen priliv i odliv gotovine u toku godine, pa prema tome saldo konstantno oscilira. Model daje optimalan i maksimalan saldo gotovine. Potrebne informacije za primjenu modela su: troškovi transakcije koji nastaju prilikom prodaje i kupovine kratkoročnih hartija od vrijednosti, standardna devijacija dnevnog salda gotovine, kamatna stopa na kratkoročne hartije od vrijednosti i minimalni saldo gotovine. Optimalan saldo gotovine: 3B δ² Z =3 -------- + L 4i Z - optimalni saldo gotovine, B - fiksni troškovi po transakciji kratkoročnih hartija od vrijednosti u gotovinu i obrnuto δ² - varijansa dnevnog salda gotovine, i - dnevna kamatno stopa na kratkoročne hartije od vrijednosti, L - minimalni saldo gotovine koji se utvrđuje na osnovu iskustva,

Maksimalni saldo gotovine 3Z – 2L. Finansijsko upravljanje investicijamaFinansijska ocjena investicija Metodi ocjena i rangiranja :

Dinamički metod koji se temelji na vremenskoj vrijednosti novca i planu novčanih tokova investicionih projekata Statički metod koji ne uvažava vremensku vrijednost novca Dinamički metod obuhvata: metod neto sadašnje vrijednosti (NSV) i metod interne stope prinosa NSV se izračunava na osnovu diskontnog novčanog toka Ovaj metod uvažava vremensku vrijednost novca NSV je razlika između sadašnje vrijednosti neto novčanog toka od eksploatacije projekata i kapitalnog izdatka u taj projekat n Rt NSV = ∑ -------- - C t = 1 (1 + k) t R- iznos godišnjeg neto novčanog toka u vijeku trajanja projekta C- iznos neto kapitalnog izdatka u projekat k- diskontna stopa, cijena kapitala ili standardna stopa prinosa n- vijek trajanja projekta u godini NSV > 0 (povoljno za projekte)

Metod interne stope prinosa je diskontna stopa kojom se izjednačava sadašnja vrijednost očekivanog neto novčanog toka sa investicijom, odnosno pri kojoj je neto sadašnja vrijednost jednaka nuli Rt C = ∑ -------- - C t = 1 (1 + i) t C- sadašnja vrijednost izdataka u investicioni projekat i- interna stopa prinosa R- godišnji neto novčani tok u vijeku trajanja projekta n- vijek trajanja projekta u godini Statički metod ocjene i rangiranja investicionih projekata obuhvata: metod povraćaja i metod računovodstvene stope prinosa Metod povraćaja- vrijeme potrebno da se ulaganja u neki projekat nadoknade iz neto godišnjeg novčanog toka. Rok povraćaja izražava se brojem godina

inicijalni kapitalni izdatak Period povraćaja= -------------------------- godišnji neto novčani tok

Metod računovodstvene stope prinosa zasniva se na odnosu između očekivanog dobitka od projekta i investicionih ulaganja u projekat

prosječna god. dobitka Računov. stopa pri. = -------------------------------- x100 prosječna godišnja ulaganjaInvesticije i rizik Za mjerenje i izražavanje rizika koriste se sljedeći metodi: Analiza senzitiviteta (pored najvjerovatnijih vrše se i pesimističke i optimističke procjene) Procjena vjerovatnoće (ima za cilj eliminaciju ograničenja na jednu optimističku, pesimističku, najvjerovatniju procjenu kroz utvrđivanje mogućeg raspona svake varijable i preispitivanje vjerovatnoće dešavanjasvake od mogućih vrijednosti varijable unutar tog raspona) Distribucija vjerovatnoće (grafički metod za prikazivanje odnosa između pretpostavljenih ishoda i njihovih vjerovatnoća) Standardna devijacija (distribucija prinosa od investicionih projekata predstavlja kvadratni korjen iz prosjeka kvadratnih odstupanja pojedninačnih prinosa, odnosno ishoda od očekivanje vrijednosti E) n E = ∑Ei x Pi i=1 Ei – prinos u posmatranom slučaju (i) Pi- vjerovatnoća nastanka posmatranog perioda (i) n- broj slučajeva uzetih u razmatranje Standardna devijacija distribucije vjerovatnoće obilježava se sa sigmom δ, a izražava jednačinom: 3 _ δ = ∑(Ei – E)²PL

i=1 Što je manja standardna devijacija manji je rizik ulaganja Koeficijent varijacije (V) je rezultat odnosa standardne devijacije i očekivanje vrijednosti od eksploatacije projekata E δ V = ---- E Što je koeficijent varijacije veći je rizik prihvatanja i eksploatacije projekataInvesticione odluke u uslovima rizika i neizvjesnosti Koriste se različite tehnike:

Stablo odlučivanja

Simulaciona analiza

Korekcija diskontne stopeFinansijska analiza uspješnosti poslovanja Bonitet, likvidnost, produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost

Bonitet- set pozitivnih karakteristika preduzeća i drugih pravnih lica

Bonitet se ocjenjuje na osnovu prinosnog, finansijskog i imovinskog položaja preduzeća

Za pozitivno mišljenje o bonitetu posebno se zahtjeva: da je pozitivan finansijski rezultat iz redovne aktivnosti, da je ukupan rizik ostvarenja bruto dobitka na prihvatljivom nivou, da postoji finansijska ravnoteža, a time i platežna sposobnost i da je adekvatan sopstveni kapitalInformacije za ocjenu boniteta I opšti podaci o preduzeći II oprema, kadrovi, tehnologija III posebni podaci i pokazatelji (daju se za poslednje tri godine i međusobno upoređuju): Bilans uspjeha (ukupni prihodi i rashodi) Poslovna aktiva i poslovna pasiva Indikatori poslovanja preduzeća (indikatori ekonomičnosti poslovanja u %, indikatori bruto i neto finansijskog rezultata i rentabilnosti %, indikatori vertikalne strukture aktive %, indikatori finansijske stabilnosti, indikatori opšte likvidnosti, indikatori ubrzane i tekuće likvidnosti u %, indikator poslovanja prema radniku u % Produktivnost je pokazatelj efikasnosti poslovanja preduzeća koji se izražava odnosom ostvarene proizvodnje i stvarnih utrošaka radne snage Na ostvarenu produktivnost djeluju objektivni i subjektivni faktori P = Q/L Q- ostvaren fizički obim proizvodnje L- ostvaren utrošak radne snage

Ekonomičnost je zahtjev da se ostvare što veći ukupni prihodi (C) sa što manjim troškovima elementa proizvodnje (T) E = C/TProcjena vrijednosti imovine i kapitala Metode procjene mogu biti: Metoda procjene supstituta (knjigovodstvena vrijednost, korigovana knjigovodstvena vrijednost i imovinska vrijednost), prinosne metode (statički i dinamički) i ostale metode (metoda srednje vrijednosti, šturtgatova metoda, metoda ekstra dobitka, metoda multiplikacije) Prinosni metod

- statički obuhvata utvrđivanje stabilizacionog dobitka i visine cijene kapitala:

korekcija ostvarenog dobitka

projekcija očekivanog dobitka

kombinacija ostvarenog i očekivanog dobitka Kapitalizacija dobitka Vrijednost preduzeća jednaka je odnosu stabilizacionog dobitka i cijene kapitala V = D/ (k/100) Kapitalizacija stabilizovanog očekivanog dobitka Ponderisan prosječni očekivani dobitak = a+4m+b/6 a- pesimistična varijanta m- optimistična b- vjerovatnaIzvještaj o procjeni vrjednosti Uvod

Ekonomski podaci Industrijski podaci Opis preduzeća Istraživanje podataka za komparaciju Analiza računovodstvenih iskaza Pristup vrjednovanju ZaključakMetode procjene vrjednosti kapitala u procesu privatizacije Metod korigovanje knjigovodstvene vrijednosti KKV (gdje se utvrđuje osnovna, donja i gornja KKV) Osnovna KKV se utvrđuje tako što se ukupna aktiva umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza Donja granica KKV utvrđuje se tako što se vrjednost kapitala množi sa koeficijentom0,5, a gornja tako što se vrijednost kapitala množi sa koeficijentom 1 Ako vrijednost kapitala značajnije odstupa od vrijednosti kapitala koja bi se mogla ostvariti prodajom na tržištu onda se vrši procjena vrijednosti kapitala metodom diskontovanja novčanih tokova (DNT) i metodom likvidacione vrijednostiLV.

Pri procjeni vrijednosti kapitala prema DNT utvrđuje se osnovna, donja i gornja granica DNT. Projektuje se realni novčani tok nakon servisiranja dugova i procjenjuje vrijednost novčanog toka u rezidualnom periodu Diskontnom stopom se utvrđuju sadašnja vrijednost neto novčanih tokova za koje se vrši projekcija i neto vrijednost sadašnjeg novčanog toka rezidualnog perioda Diskontna stopa je cijena sopstvenog kapitala subjekta privatizacije, a obračunava se kao zbir realne stope prinosa na ulaganja bez rizika, premije za rizik na na ulaganje u subjekt privatizacije i premije za rizik na ulaganjeUpravljanje finansijsko kreditnom analizom u uslovima rizika (opširnije iz knjige ovaj dio) Kreditni rizik Devizni rizik Kamatni rizik Tržišni rizik Rizik ljudskog faktora Rizik poslovanja Rizik transakcija Tehnološki rizik Rizik vezan za reputaciju Diversifikacija kreditnog portfolia Zahtjev za kreditnim sredstvima Podnošenje zahtjeva i obrasci za kredit Finansijski izvještaj Biznis plan u kreditnoj funkciji Projekcije Postupak procjene kredita Analiza finansijskih izvještaja (bilans stanja, pokazatelji bilansa stanja- stopa ukupne zaduženosti, stopa zaduženosti prema bankama, stopa ukupne likvidnosti, stopa likvidnosti bez zaliha, pokazatelj potraživanja, pokazatelj promjena zaliha, pokazatelj servisiranja duga,

pokazatelj pokrića kamata; bilans uspjeha- mjere rezultata poslovanja, prinos na kapital, bruto marža, neto marža prije i poslije poreza, prinos na plasirana sredstva) Finansijsko restrukturiranje Finansijsko restrukturiranje bi se moglo definisati i kao proces izazivanja diskontinuiteta i značajnih promjena strukture kapitala na osnovu promjena odnosa između vlastitog kapitala i dugoročnih dugova, ili promjena unutrašnjih odnosa u svaka od ova dva izvora finansiranja. Spajanje, pripajanje i kupovina preduzeća Prilikom spajanja dva preduzeća nastaje novo preduzeće. Ukoliko se jedno preduzeće pripoji drugom preduzeću dolazi do njihovog pripajanja. Kupovina preduzeća podrazumijeva sticanje prava vlasništva nad preduzećem kupovinom njegovih sredstava ili kupovinom njegovih akcija Saniranje preduzeća Finansijsko saniranje može se vršiti putem smanjenja kapitala, prilikom čega se vrši otpis gubitka na teret kapitala. Smanjenje osnovnog kapitala može se vršiti smanjenjem nominalne vrijednosti akcije ili smanjenjem broja akcija. Može se vršiti i dopunom imovine prestrukturiranjem aktive i pasive

Razdvajanje preduzeća Razdvajanje preduzeća se javlja kod društava lica u slučaju kada društvo lica (ortačko i komanditno) nestaje pa se imovina dijeli između ortaka i u slučaju kada jedan ortak želi da istupi iz preduzeća pa se razdvajanje vrši sa tim ortakom, a preduzeće dalje nastavlja svoje funkcionisanje sa drugim ortacima. Razdvajanje preduzeća kod društva kapitala (akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću) se javlja zbog istupanja nekog od vlasnika društva kapitala i on prodaje vlastite akcije odnosno svoj udio pri čemu se ta prodaja vrši izvan preduzeća Poravnjenje sa povjeriocem Preduzeće koje je zapalo u krizu i ne može da plaća obaveze u dužem periodu da bi izbjeglo stečaj i nestanak preduzeća vrši poravnjenje koje je usmjereno na saniranje i održavanje preduzeća. Poravnjenje se vrši otpisom dijela obaveza ili prolongiranjem rokova plaćanja obaveza. Poravnjenje može biti dobrovoljno što podrazumijeva vansudski dogovor i prisilno Stečaj Stečaj podrazumijeva prinudnu likvidaciju preduzeća, odnosno njegovo gašenje kao pravnog lica. Nad preduzećem nesposobnim za plaćanje u dužem periodu otvara se stečaj, najčešće usljed prezaduženosti. Stečaj sprovode stečajni organi, a postupak mogu pokrenuti povjerioci ili sami dužnici. Likvidacija Likvidacija je postupak gašenja preduzeća, odnosno brisanje iz sudskog registra i time nestanak preduzeća kao pravnog lica. Likvidacija preduzeća nastaje ukoliko su preduzeću izrečene mjere za prestanak rada, ukoliko prestane ispunjavati uslove za obavljanje djelatnosti, ukoliko istekne vrijeme za koje je preduzeće osnovano, ukoliko vlasnici odluče o likvidaciji i ukoliko je ništavan upis u sudski registar

Prodaja dijela preduzeća Motivi za prodaju dijela preduzeća mogu biti različiti, kao što su: primljena gotovina zbog prodaje dijela preduzeća bude veća od sadašnje vrijednosti niza očekivanih budućih neto novčanih tokova; ulaganja u neku drugu djelatnost ili poslovnu aktivnost; stvaranja gotovine koja će poslužiti za plaćanje obaveza; radi finansijske sanacije kojom bi se izbjegao stečaj. Stvaranje novih preduzeća Motiv stvaranja novih preduzeća od dijelova postojećeg preduzeća (matično i zavisno preduzeće) su: jačanje odgovornosti poslodavstva dijela preduzeća stvaranjem zavisnog preduzeća; dijelovi preduzeća koji imaju dobru tržišnu perspektivu da se kao posebno preduzeće brže razviju i na kraju privlačenje novih kreditora i povjerilaca. Segmentacija preduzeća Sa finansijskog stanovišta treba znati da stvaranje novih zavisnih preduzeća između kojih je kretanje učinaka visokog inteziteta dovesti do pojačanog finansijskog naprezanja po osnovu poreza na dodatu vrijednost, dok kod segmentiranja preduzeća, kako segmenti nisu pravna lica, na promet učinaka između njih se ne obračunava porez na dodatu vrijednost. Dobrovoljna likvidacija ili prodaja Ukoliko se dođe do uvjerenja da će se od prodaje ili likvidacije preduzeća za vlasnike preduzeća dobiti veća vrijednost nego što je sadašnja vrijednost dividende, odnosno učešća neto dobitku vlasnika udjela, koja će se ostvariti u niz narednih godina, preduzeće treba prodati ili likvidirati. Otkup vlastitih akcija Preduzeće ukoliko raspolaže gotovinom iznad likvidnih rezervi, tu gotovinu ulaže u otkup vlastitih akcija, s tim da nema alternativu ulaganja viška gotovine u investicione projekte koji obećavaju visoku neto sadašnju vrijednost. Motivi su: smanjenje izdataka za dividendu, dividenda po neto otkupljenim akcijama raste i ostvaruje se ušteda po osnovu poreza na dobitak.