Evropske Integracije-seminarski Rad

Download Evropske Integracije-seminarski Rad

Post on 22-Sep-2015

51 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

evropske inegracije

TRANSCRIPT

<p>Fakultet za poslovne studije Vrac</p> <p>FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE VRACPREDMET: MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI TEMA: TRGOVINSKE GRUPACIJE U EVROPI I MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSIMENTOR: STUDENT:</p> <p>Doc.dr. Goran Puzi </p> <p>Vrac, 2010.g.S A D R A J: UVOD .................................................................................................................................3VRSTE I ZNAAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA ...4</p> <p>NASTANAK I OPTE ODLIKE EVROPSKE UNIJE...6</p> <p>LINA KATA EVROPSKE UNIJE .....7</p> <p>OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU...8Sporazumi izmedju jednakih sa ciljem stvaranja zajednikog ECC ( EFTA)...10</p> <p>Sporazumi o pridruivanju saradnja sa zemljama Centralnoistone Evrope..............................................................................................................13</p> <p>Sporazumi sa Evromediteranskim zemljama...................................................14</p> <p>Sporazumi sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika..15Sporazumi sa dravama Zapadnog Balkana....................................................16</p> <p>Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju..16REALIZACIJA SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE EU17</p> <p>ZAKLJUAK19</p> <p>L I T E R A T U R A .... 20</p> <p>UVOD Danas postoje razliite vrste saradnji izmeu suverenih drava. Uzrok svake saradnje je globalizacija , koja podstie meunarodne odnose i doprinosi njihovoj raznovrsnosti. Da bi smo o saradnji izmeu drava govorili na globalnom nivou, moramo prvo poeti od jedne zemlje i njenog regiona. Od toga kako i kakve, kvalitativne i kvantitativne, odnose uspostavlja sa zemljama u svom regionu, zavisie i njen nastup na globalnoj sceni. Osim bilateralne i multilateralne saradnje, uviamo da su sve tenjiji i institucionalizovani oblici ekonomske, finansijske, tehnoloke, bezbedonosne i druge saradnje izmeu regiona pojedinih drava (pokrajina, republika), drava u okviru formiranih regionalnih ekonomskih integracija (grupacija), i samih regionalnih integracija.Najistaknutiji meu svim vidovima regionalnih odnosa i saradnji su svakako ekonimski odnosi. Nastajanje brojnih regionalnih integracija postao je globalni megatrend. Zato, meemo zakljuiti da savremenu svetsku privredu karakterie proces globalizacije, odnosno procesi ekonomskih integracija i saradnje na makro i mikro nivou i po osnovu toga vea menunarodna trgovina i medjuzavisnost privreda razliitih zemalja Moderna istorija evropskih integracija vezuje se za vreme nakon Drugog svetskog rata kada ideje evropskog jedinstva dobijaju svoj formalni okvir u zakljuivanju medjudravnih ugovora. Meutim, ideja evropskog zajednitva znatno je starijeg datuma i skoro da ne postoji ni jedan period istorije civilizacije od antikih vremena do danas koji nema utemeljenje u postojeem konceptu Evropske unije, bilo da se radi o stratekim politikim pitanjima ili pak kulturnoj matrici na kojoj poivaju evropske integracije. Jo od osnivanja Evropske ekonomske zajednice (EEC) bilo je predvidjeno da drave lanice EEZ vode zajedniku trgovinsku politiku. Tokom svih decenija postojanja Evropske zajednice stvorena je opsena pravna osnova i kreiran institucionalni mehanizam za vodjenje jedinstvene spoljnotrgovinske politike. Trgovinski interesi drava lanica su se ujednaili, a EU je danas postala izuzetno vaan igra na svetskoj trgovinskoj sceni i kao takva pripadnik je najveeg i najmonijeg trokuta globalne ekonomske supersile na svetu, tzv. Triade (EU, SAD i Japan)</p> <p>VRSTE I ZNAAJ EVROPSKIH INTEGRACIJA Jo u 19. veku Engleska, kao najrazvijenija zemlja tog vremena, a posle dugog perioda</p> <p>protekcionizma u merkantilistiko vreme, poela je da iri ideju o slobodnoj trgovini. Druge, nedovoljno razvijene drave, nisu tada videle interes u takvoj ideji. U to vreme sniavanje carina je bio, uglavnom, in koji se odobravao prijateljskim zemljama tako da je krajem 19. veka nastao niz bilataralnih ugovora o liberalizaciji, to je bio uvod u ono to mi danas poznajemo kao ekonomske integracije. Danas kao posledica procesa globalizacije dolazi do stvaranja ekonomskih integracija i to kako na mikro tako i na makro nivou, koje izmedju sebe stoje u odnosu medjuzavisnosti.</p> <p> Osnovno obeleje ekonomskih integracija na mikro nivou jesu procesi spajanja i pripajanja preduzea iz iste ili razliitih zemalja. Ovi procesi su rukovoneni trinim motivima i po svom karakteru su spontani. Sa druge strane, postoje integracije i na makro nivou koje nastaju dogovorima izmenu drava i po svom karakteru su formalne ili institucionalne. Ekonomske integracije na makro nivou ili regionalne ekonomske integracije predstavljaju udruenja vie zemalja sa ciljem liberalizacije medjusobne trgovine ili regulisanja trgovine sa treim zemljama. Postoji nekoliko vrsta regionalnih integracija:</p> <p> sporazum o preferencijalnoj trgovini - podrazumeva snienje carina u trgovini</p> <p>izmenu zemalja potpisnica; parcijalna carinska unija - podrazumeva zajedniku carinsku tarifu prema treim</p> <p>zemljama, dok se zadrava postojei nivo carina izmenu zemalja potpisnica sporazuma;</p> <p> zona slobodne trgovine - predstavlja potpuno ukidanje carina izmenu zemalja</p> <p>lanica integracije;</p> <p> carinska unija - predstavlja istovremeno ukidanje internih carina i zajedniku</p> <p>carinsku tarifu prema treim zemljama;</p> <p> zajedniko trite - pored carinske unije podrazumeva i slobodno kretanje faktora</p> <p>proizvodnje i zajedniku spoljnotrgovinsku politiku;</p> <p> parcijalna ekonomska unija - pored zajednikog trita ukljuuje i haronizaciju</p> <p>ekonomskih politika. Primer ove integracije je bila EU pre nastupanja monetarne unije;</p> <p> ekonomska unija - najvii je nivo ekonomskih integracije. Pored elemenata koje</p> <p>sadri parcijalna ekonomska unija sadri i monetarnu uniju (zajednika valuta I zajednika monetarna politika). Jedina ekonomska integracija koja je dostigla ovaj nivo ekonomskog povezivanja jeste EU, koja je 1. januara 1999. godine postala ekonomska unija. EU je svakako najznaajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od</p> <p>Ekononske zajednice za ugalj i elik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih pola veka. </p> <p> Druga po znaaju je Severnoamerika zona slobodne trgovine (NAFTA) ije su lanice SAD, Kanada i Meksiko, regionalne integracije zastupljene su i na teritoriji June Amerike, Azije i Afrike pa se moe rei da veliki broj drava u svetu pripada nekoj od regionalnih integracija. Uspostavljanje regionalnih integracija je dinamian proces u svetskoj privredi tako da je u bliskoj budunosti mogue formiranje novih ili proirivanje starih integracija. Tako je u avgustu 2006. godine stigao predlog Japana o formiranju zone slobodne trgovine koja bi</p> <p>ukljuivala Australiju, Kinu, Junu Koreju, Indiju, Japan, Novi Zeland i 10 lanica ASEAN-a. Predloena zona bi imala ukupno 3,1 milijardu stanovnika (oko polovine svetskog stanovnitva) i bruto domai proizvod od gotovo 10.000 milijardi dolara.</p> <p>Takodje, u avgustu 2006. godine lideri est bivih sovjetskih republika: Rusije, Belorusije,</p> <p>Kazahstana, Kirgizije, Tadikaistana i Uzbekistana su poeli razgovore o formiranju carinske unije izmenu ovih zemalja. Cilj ove integracije je ponovno uspostavljanje pokidanih privrednih veza posle kraha Sovjetskog saveza 1991. godine..</p> <p> Dakle, jasno je da e i u budunosti ekonomske integracije biti glavno obeleje svetske</p> <p>privrede. Menutim, ostaje dilema da li e se ove integracije i dalje uspostavljati na</p> <p>regionalnom nivou ili e se i pored neuspeha Doha runde pregovora u okviru Svetske</p> <p>trgovinske organizacije (STO) uspostaviti jai multilateralni okvir. NASTANAK I OPTE ODLIKE EVROPSKE UNIJE</p> <p> Koncept organizacije zajednikog ivota na kontinentu koji bi mogao da nadivi nacionalne antagonizme, predstavlja ideju koja je bila u osnovi nastanka dananje Evropske unije. Drave okupljene u EU povezuje posveenost zajednikim naelima: slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda i potovanju nacionalnih identiteta drava lanica. lanstvo u Evropskoj uniji je neto emu tei veina zemalja koje jo nisu ukljune u proces integracije. Prikljuivanju se tei uglavnom zbog koristi koje lanstvo sa sobom donosi.</p> <p> EU je svakako najznaajnija regionalna ekonomska integracija u svetu. Svoj put od</p> <p>Ekononske zajednice za ugalj i elik do ekonmske i monetarne unije EU je gradila punih pola veka. Kao poetak inegracija evropskih drava smatra se 9. maj 1950. godine, kada je Robert uman dao predlog za stvaranje nadnacionalne organizacije koja bi bila odgovorna za proizvodnju uglja i elika, da bi se njegov preglog 18. aprila 1957. realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i elik. Jezgro Evropske unije zaeto je Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku zajednicu 1. jula 1967, a zatim je preko Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine politika integracija krunisana Mastrihtskim ugovorom 7. februara 1992. godine kada je donet Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra 1993. i tada je osnovana Evropska unija). Ugovorom iz Amsterdama od 17. juna 1997. godine (stupio na snagu 1. maja 1999), izvrene su izvesne reforme u Uniji sa ciljem jaanja saradnje i pojednostavljenja sistema Evropske unije. U dananjim okvirima Evropska unija ini grandiozan projekat jedinstva zasnovan na ueu 27 vrlo heterogenih zemalja i brojem od neto preko 490 miliona stanovnika u svim zemljama lanicama. Ako ovim statistikim podacima dodamo jo jedan broj zemalja koje se nalaze pred njenim vratima, onda imamo u vidu da se njen uticaj i njena struktura proteu na cijeli geografski pojam Evrope i sve njene demografske, ekonomske i politike potencijale. Tim pre to se razvoj Unije kao celine vrlo esto preplie sa jo nekoliko integrativnih procesa koji se deavaju na tlu Evrope i van njenih granica. U geografskom smislu Evropska unija ini 7,3 % ukupnog stanovnitva lociranog na 3 % zemljine povrine.</p> <p> Isto tako, u ekonomskom smislu Evropa ini vrlo snaan institucionalni potencijal sa visokim stepenom uea u bruto drutvenom proizvodu na globalnom planu kao i u oblasti spoljno trgovinskih odnosa. Tako Evropska unija ostvaruje jednu od dominantnih uloga u globalnom ekonomskom prostoru.</p> <p> Kao poseban fenomen EU se shvata i kao para-dravna tvorevina jer ima sve elemente jedne drave: teritoriju (ine je teritorije drava lanica), stanovnitvo (pojam graanstva EU), organizaciju vlasti i sopstveni pravni okvir (jurisdikciju). Ali isto tako EU ima sve elemente meunarodne organizacije: stvorena je meunarodnim ugovorom, ima drave lanice tog ugovora, svoja tela, oblast regulisanja prava i obaveza (predmet ugovora) i poseban status (subjektivitet) u meunarodnom pravu. LINA KATA EVROPSKE UNIJE 27 drava lanica, 497 miliona stanovnika, 23 zvanina jezika, Povrina: 4,4 miliona kvadratnih kilometara Duina granica: kopnene 12.400 km, morska obala 69.300 km Bruto drutveni proizvod: 11 biliona evra (treina svetskog ) ili 22 hiljade evra po stan. Hronologija proirenja Unije:1957: - Belgija, Francuska, Holandija, Italija, Luksemburg I Nemaka osnovale Evropsku ekonomsku zajednicu1973: - Velika Britanija, Danska i Irska</p> <p>1981: - Grka</p> <p>1986:- panija i Portugalija</p> <p>1995: - Austrija, Finska i vedska</p> <p>2004: - eka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija</p> <p>2007: - Bugarska i Rumunija</p> <p>Kandidati za lanstvo: - Hrvatska, Turska (pregovaraju o pristupanju od oktobra 2005) i </p> <p> - Makedonija (nije poela pregovore)</p> <p>Potencijalni kandidati: - Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija Institucije Evropske unije:Evropski savet ine ga efovi drava i vlada lanica, a donose strateke odluke.</p> <p>Savet EU glavni zakonodavac Unije, ine ga ministri lanica i predstavlja vlade 27 drava.</p> <p>Evropska komisija vodea snaga Unije, kljuna u pripremi i izvrenju zakonodavstva i razliitih politika Unije. Svaka lanica ima po jednog komesara.</p> <p>Evropski parlament deli zakonodavnu nadlenost sa Savetom EU i kontrolie Komisiju.</p> <p>Neposredno ga biraju graani drava lanica.</p> <p>Sud pravde vrhovna sudska instanca Unije, stara se o potovanju evropskog prava.</p> <p>Evropski raunovodstveni sud kontrolie kako se koristi budet Unije.</p> <p>Evropski ekonomski i socijalni komitet konsultativni organ, izraava miljenja organizovanog graanskog drutva o ekonomskim i socijalnim pitanjima.</p> <p>Komitet regiona konsultativni organ; izraava miljenja regionalnih i lokalnih vlasti.</p> <p>Evropska centralna banka odgovorna za monetarnu politiku i stabilnost evra.</p> <p>Evropski ombudsman bavi se albama graana na lo rad institucija Unije.</p> <p>Evropska investiciona banka finansiranjem investicionih projekata pomae ostvarivanje ciljeva Unije.</p> <p>OSNOVNE ODLIKE TRGOVINSKE POLITIKE EU</p> <p>Evropska unija je regionalna trgovinska tvorevina stvorena sa osnovnim ciljem da se unapredi meunarodna trgovina na evropskom kontinentu. Ona je na poetku imala ime Evropska ekonomska zajednica i pod njom su na poetku bile Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica, i Evropska zajednica za atomsku energiju. Evropska ekonomska zajednica je na poetku bila poznata i pod nazivom Zajedniko evropsko trite. Evropska ekonomska zajednica je stvorena Rimskim ugovorom 1957.godine, ali je doao na snagu 1958. tano 1.januara. Ovaj ugovor su zakljuile sledee zemlje: Belgija, Italija, Holandija, Francuska, SR Nemaka, Luksemburg. Njen glavni cilj je bio da se stvori zajedniko trite, kao i stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja. Stvaranjem EU taj cij je i ostvaren, 1995. godine carine izmeu zemalja EU su ukinute. Sama ideja ujedinjenja Evrope je nastala kao potreba zato to se ona nalazila steljena izmeu SAD I biveg SSSR-a sa druge strane, Evropa je bila prinuena da se odlui za jednu od ovih sila i da joj se prikljui, ili da se sama ujedini, ona se ujedinila i tako je nastala EU. Njen politiki cilj, stvaranje trajnog mira u Evropi, je u drugom planu. Evropska ekonomska zajednica je od svog osnivanja 1958. godine imala visoko postavljeni cilj, uspostavljanje zajednikog trita, koji je podrazumevao i uvoenje Zajednike spoljnotrgovinske politike Politika u trgovini EU nosila je na poetku devedsetih godina neretko brojne nasleene komponente, koje je zarad uravnoteenog razvoja valjalo otkloniti. Stoga se pristupilo opreznom rastu, koji je, sa jedne strane, bio uslovljen padom rasta svetske trgovine, a sa druge strane definisanjem mesta i uloge subjekata drava, odnosno njihovih razmena u okviru EU, ali ne na utrb njihovih interesa. Takoe, ne i na utrb globalizacije trgovinskih tokova. Ujednaavanje uvoza i izvoza na poetku devedesetih godina bilo je uslovljeno izraenim deficitom, koji je trebalo otkloniti. Takva politika rezultirala je suficitom...</p>