evropska unija_seminarski rad

8/7/2019 Evropska Unija_seminarski Rad

1/26

P A N E V R O P S K I U N I V E R Z I T E T A P E I R O N

ISTORIJA EVROPSKE UNIJE

( EVROPSKA UNIJA )

Student: TINA MILI Mentor: prof.dr. BRANO MILJU

58-09/VOP

Banja Luka, novembar 2010.godine


2/26


3/26

UVOD

Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji poinje 1952. godine

osnivanjem prve velike evropske nadnacionalne ekonomske zajednice Evropskezajednice za ugalj i elik.

U Evropi su 1958. osnovane jo dvije nadnacionalne zajednice Evropska ekonomska

zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa

Evropskom zajednicom za ugalj i elik ujedinile u Evropske zajednice.

Godine 1993. Evropska ekonomska zajednica je, postavi jedan od tri stuba Evropske

unije, ula u njen sastav kao Evropska zajednica, a deset godina kasnije, istekom Ugovoraiz Pariza, i funkcije Evropske zajednice za ugalj i elik su postale dio nadlenosti

Evropske zajednice, a samim tim i EU. Evropska zajednica za atomsku energiju je

nastavila da postoji kao samostalna nadnacionalna organizacija.

Od svog nastanka, pa do dananjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono to je

poelo kao estolana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama,

razvilo se u jedinstvenu uniju unutar ijih 27 drava lanica je omogueno slobodno

kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Veina njenih graana se slui zajednikom

valutom, a lanice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i

vanjskopolitikim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon

Drugog svjetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najviim

bruto drutvenim proizvodom na svijetu

2. IDEJA O UJEDINJENOJ EVROPI

Ideja o ujedinjenoj Evropi je jako stara i potie iz perioda Rimskog carstva[2]. Poslije

njegovog raspada, bilo je vie pokuaja ujedinjenja Evrope na principima nacionalne

drave (Franaka drava, Sveto Rimsko Carstvo, Poljsko-litvanska unija, Prvo francusko

carstvo i Nacistika Njemaka). Meutim, svi ti pokuaji su propali, zato to su bili

zasnovani na prinudnom ujedinjenju drava, a ne na njihovoj meusobnoj saradnji[3].

3
http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_zajednica_za_ugalj_i_%C4%8Delikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_zajednica_za_ugalj_i_%C4%8Delikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_ekonomska_zajednicahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_ekonomska_zajednicahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_zajednica_za_atomsku_energiju&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirovine&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Valutahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bruto_dru%C5%A1tveni_proizvod&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-1http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Frana%C4%8Dka_dr%C5%BEava&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Sveto_Rimsko_Carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nacisti%C4%8Dka_Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-2http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-2http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_zajednica_za_ugalj_i_%C4%8Delikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_zajednica_za_ugalj_i_%C4%8Delikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_ekonomska_zajednicahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_ekonomska_zajednicahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_zajednica_za_atomsku_energiju&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Parizhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirovine&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Valutahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Pravohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Drugi_svjetski_rathttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Bruto_dru%C5%A1tveni_proizvod&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Rimsko_carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Frana%C4%8Dka_dr%C5%BEava&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Sveto_Rimsko_Carstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nacisti%C4%8Dka_Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-2


4/26

Po zavretku Prvog svjetskog rata, rijeene da ne dozvole da se uasi rata ikada ponove,

mnoge drave poinju da razmiljaju o politiki ujedinjenoj Evropi.

Austrijski grof Rihard Koudenhove-Kalergi (njem. Richard Coudenhove-Kalergi) je

1923. osnovao Panevropski pokret i 1926. je na prvom Panevropskom kongresuodranom u Beu okupio brojne linosti iz svijeta politike[4]. Izmeu ostalog, tom

prilikom je rekao sljedee

Francuski premijer Aristide Briand je na sednici Lige naroda 1929. predloio formiranje

federacije evropskih drava u cilju ekonomskog napretka i politiko-socijalne saradnje.

Brojni politiari i ekonomisti su dobro prihvatili Brijanov predlog, tako da mu je Drutvo

naroda dalo zadatak da napie memorandum sa konkretnim projektom. On je 1930.

predstavio dokument koji je nazvao Memorandum o organizaciji sistema Evropske

federalne unije, ali je tada poetakVelike ekonomske krize gurnuo u stranu ideju o

ujedinjenoj Evropi. Briandov sunarodnik, politiar Edouard Herriot je 1931. objavio

knjigu Sjedinjene Evropske Drave, kako bi panju javnosti ponovo usmjerio ka ideji

evropskog ujedinjenja. Meutim, njen dalji razvoj potpuno je prekinut usponom nacizma

u Njemakoj koji je doveo do poetka Drugog svjetskog rata.

3. POETAK SARADNJE

Po zavretku Drugog svjetskog rata, stvaranje nadnacionalne organizacije bilo je

potrebno iz politikih i ekonomskih razloga, pa se sve ee moglo uti miljenje da je

njeno stvaranje jedini nain da se sprijee dalji ratovi izmeu evropskih naroda.

Privreda starog kontinenta je u ratu pretrpjela velike gubitke proizvodnja je skoro

stala i ivotni standard ljudi je znatno opao. Veliki broj politiara je vjerovao da se

privreda moe obnoviti samo stvaranjem zajednikog trita, koje bi podstaklo veu

konkurenciju, usljed ega bi dolo do rasta produktivnostirada i ivotnog standarda.

4
http://bs.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://bs.wikipedia.org/wiki/Austrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dki_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dki_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-3http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-3http://bs.wikipedia.org/wiki/Liga_narodahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_ekonomske_kriza&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Nacizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1tehttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konkurencija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Produktivnost&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Radhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rathttp://bs.wikipedia.org/wiki/Austrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dki_jezikhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-3http://bs.wikipedia.org/wiki/Liga_narodahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_ekonomske_kriza&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Nacizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1tehttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konkurencija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Produktivnost&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Rad


5/26

Britanski premijer Winston Churchill je 19. septembra 1946. na Univerzitetu u Cirihu

odrao govor koji po mnogima predstavlja prvi poslijeratni korak napravljen ka

evropskoj integraciji. On je tom prilikom rekao:

Danas elim da vam govorim o evropskoj tragediji. (...) Postoji jedan lijek koji bi

mogao, ako bi bio usvojen globalno i spontano od strane velike veine ljudi u mnogim

dravama, poput uda da potpuno promijeni situaciju i da cijelu Evropu, ili njen vei deo,

uini slobodnom i srenom kao to je danasvajcarska. Koji je to pouzdani lijek? To je

obnova evropske porodice, ili onolikog njenog dela koliki moemo obnoviti, i

obezbjeivanje strukture koja bi joj omoguila da ivi u miru, sigurnosti i slobodi.

Moramo da napravimo neku vrstu Sjedinjenih Evropskih Drava. (...) Prvi korak u

obnovi evropske porodice mora biti partnerstvo Francuske i Njemake.

Zahvaljujui Churchillovom govoru, u Haguje 1948. odrana konferencija na kojoj su

prisustvovali brojni politiari i predstavnici vlada, ali i predstavnici raznih graanskih

udruenja. Cilj konferencije bilo je osnivanje Vijea Evrope, a na njenom kraju je donijet

Statut Vijea Evrope. Statut je 5. maja 1949. u Londonupotpisalo 10 evropskih zemalja

Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg,Holandija, Norveka, vedska

i Ujedinjeno Kraljevstvo. Ovim dogaajem, koji je poznatiji kao Londonski sporazum,

osnovano je Vijee Evrope[10][11]. Iako je u samom poetku Vijee pokualo da utie na

produbljivanje politike saradnje izmeu zemalja lanica, njegova osnovna funkcija

svodila se na jaanje demokratijei potovanja ljudskih prava u njima.

5
http://bs.wikipedia.org/wiki/Cirihhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vajcarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vajcarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Haghttp://bs.wikipedia.org/wiki/Haghttp://bs.wikipedia.org/wiki/Londonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Londonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Belgijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Danskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Irskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Luksemburghttp://bs.wikipedia.org/wiki/Holandijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Holandijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Norve%C5%A1kahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vedskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vije%C4%87e_Evropehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-9http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-9http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-9http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-10http://bs.wikipedia.org/wiki/Demokratijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Demokratijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Wikiquote-logo.svg&filetimestamp=20061124173848http://bs.wikipedia.org/wiki/Cirihhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vajcarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Haghttp://bs.wikipedia.org/wiki/Londonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Belgijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Danskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Irskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Italijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Luksemburghttp://bs.wikipedia.org/wiki/Holandijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Norve%C5%A1kahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vedskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ujedinjeno_Kraljevstvohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vije%C4%87e_Evropehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-9http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-10http://bs.wikipedia.org/wiki/Demokratija


6/26

4. UGOVOR IZ PARIZA

Robert Schuman

Mnogi Evropljani su smatrali da se zapadnonjemakaprivredaprebrzo oporavljala od

posljedica rata i da se na neki nain mora kontrolisati. Kako bi ispunio volju naroda,

francuski ministar spoljnih poslova Robert Schumanje na osnovu plana svog

sunarodnika, ekonomisteJean Monneta, predloio ujedinjenje francuske i

zapadnonjemake industrije uglja i elika, i pozvao je i druge zemlje da se pridrue [.

Schumanova deklaracija (takoer nazivana i Schumanovim planom) je predstavljena 9.maja 1950, i poeli su pregovori o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik (u

daljem tekstu EZU), koji su uspjeno zavreni. Na osnovu Schumanove deklaracije

izraen je Pariki ugovor, kako je Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i elik nazivan u

javnosti. Predstavljen je 18. aprila 1951, i njegovim stupanjem na snagu 24. jula

sljedee godine, i to na vremenski period od 50 godina, dolo je do ujedinjenja

industrija uglja i elika est zapadnoevropskih zemalja Francuske, Zapadne Njemake,

Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga. Sve carine u trgovinieljezom, ugljem ielikom su ukinute, uvedena je zajednika tarifa prema zemljama van EZU, a poela je

da se sprovodi i stroa kontrola proizvodnje i prodaje ovih sirovina. Kao rukovodee

tijelo EZU osnovana je Visoka vlast, za ijeg je prvog predsednika izabran Jean

Monnet, idejni tvorac EZU, a za privremeno sjedite je izabran Luksemburg.

Zajednika skuptina, koja je imala samo savjetodavnu ulogu, osnovana je 10.

6
http://bs.wikipedia.org/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Privredahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Privredahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Robert_Schuman&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Robert_Schuman&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Monnet&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-12http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezohttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezohttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirovine&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Bundesarchiv_Bild_183-19000-2453,_Robert_Schuman.jpg&filetimestamp=20090522171112http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Bundesarchiv_Bild_183-19000-2453,_Robert_Schuman.jpg&filetimestamp=20090522171112http://bs.wikipedia.org/wiki/Zapadna_Njema%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Privredahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Robert_Schuman&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekonomijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jean_Monnet&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-12http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezohttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Sirovine&action=edit&redlink=1


7/26

septembra iste godine i za njenog predsjednika je izabran belgijski ministar vanjskih

poslova Paul Henri Spaak. Takoer, osnovano je i Vijee ministara, iji je cilj bio zatita

interesa zemalja lanica. Sud pravde Evropske unije je etvrta institucija osnovana

Parikim ugovorom, i to sa ciljem da rjeava nesporazume koji bi mogli nastati unutar

Zajednice.

5. EKONOMSKA UNIJA BENELUKSA

Jo 1921. Belgija i Luksemburg su se udruili u ekonomsku uniju, a 5. septembra 1944.

vlade zemalja Beneluksa u izbjeglitvu su donijele odluku o osnivanju Carinske unijeBeneluksa http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije - cite_note-19.

Shvativi da su privrede njihovih zemalja premale da bi samostalno mogle da opstanu na

svjetskom tritu, voe zemalja Beneluksasu donijele odluku o stvaranju prisnije

ekonomske unije i 1958.

Carinska unija Beneluksa je zamijenjena Ekonomskom unijom Beneluksa. Ova Unija je

omoguila potpunu slobodu kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala izmeu zemalja

Beneluksa, kao i koordinaciju njihovih socijalnih i ekonomskih politika.

7
http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-19http://bs.wikipedia.org/wiki/Benelukshttp://bs.wikipedia.org/wiki/Benelukshttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-19http://bs.wikipedia.org/wiki/Beneluks


8/26

6. RIMSKI UGOVORI

6.1. Zemlje potpisnice Rimskih ugovora

Predsjednik Zajednike skuptine EZU Paul Henri Spaak je 1955. predloio ekonomskuintegraciju zapadnoevropskih zemalja, po ugledu na tadanju Carinsku uniju Beneluksa.

Povodom Spaakovog prijedloga u Mesini je 15. juna iste godine poela konferencija

zemalja lanica Evropske zajednice za ugalj i elik. Cilj konferencije, kojom je Spaak

predsjedavao, bila je priprema nacrta sporazuma koji bi omoguio nastanak Evropske

ekonomske zajednice (u daljem tekstu EEZ). Nacrt sporazuma je u maju 1956.

predstavljen zemljama lanicama i poslije godinu dana pregovora, u Rimu su 25. marta

1957. potpisani Rimski ugovori. Poto je proao potvrivanje u parlamentima zemalja

potpisnica, sporazum je 1. januara 1958. stupio na snagu. Njegovo sprovoenje je

omoguilo slobodno kretanje roba, a kretanje ljudi, finansijskih sredstava i usluga je

olakano. Visina trgovinskih carina izmeu zemalja lanica je znaajno smanjena,

monopol je zabranjen i usvojene su odreene odredbe vezane za transport, kao i

komercijalne privilegije za kolonije zemalja lanica. Jedna od odredbi Ugovora

8
http://bs.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Carinahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Monopolhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Transport&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Treaties_of_Rome_Ratification_Map.svg&filetimestamp=20090719200909http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Treaties_of_Rome_Ratification_Map.svg&filetimestamp=20090719200909http://bs.wikipedia.org/wiki/Rimhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Carinahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Monopolhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Transport&action=edit&redlink=1


9/26

onemoguila je jednostrano prekidanje sporazuma, i njegov prekid bi, kao i svaka druga

odluka unutar EEZ, mogao biti izdejstvovan jedino veinskim izglasavanjem. Za

predsjednika komisije Zajednice izabran je zapadnonjemaki politiar Walter Hallstein.

Evropska zajednica za atomsku energiju(u daljem tekstu Evroatom) je nastala kao drugiprodukt Rimskih ugovora. Njeno osnivanje je izvreno na insistiranje Francuske, koja je

eljela da se radi stvaranja jakenuklearneindustrije, izvri integracija nuklearnih

potencijala zemalja lanica EEZ http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije -

cite_note-26. Francuski inenjerLouis Armand je izabran za njenog prvog predsednika.

Jedinstveno trite zapoljoprivredneproizvode stvoreno je usvajanjem Zajednike

poljoprivredne politike. Takoer, ona je, garantujui cijenu poljoprivrednih proizvoda,

evropskim seljacima zagarantovala dovoljne prihode. Rimskim ugovorima, osnovana je

prva finansijska institucija Evropskih zajednica, koja je javnom i privatnom sektoru

unutar njih davala dugorone zajmove Evropska investiciona banka.

U periodu pred usvajanje Rimskih ugovora druge evropske drave su pozvane na bliu

saradnju koja bi na kraju dovela do njihovog prijema u Zajednicu. Ujedinjeno

Kraljevstvo je odbilo ovaj poziv i, plaei se gubitka kontrole nad sopstvenom politikom,

ono je zajedno sa Norvekom, vedskom, Danskom, vajcarskom, Austrijom iPortugalom osnovalo organizaciju EFTA Evropsku asocijaciju za slobodnu trgovinu

7. UGOVOR O SPAJANJU

Unutar evropskih zajednica postojala je saglasnost oko toga da se ovlatenja njihovih

rukovodeih tijela moraju poveati, ali postojalo je i neslaganje oko naina na koji bi to

poveanje bilo izvreno. Naime, Francuska se zalagala za poveanje ovlatenja Vijea

ministara Zajednike skuptine, dok su druge zemlje lanice smatrale da se jaanjerukovodeih tijela moe izvriti samo njihovom integracijom u jedno tijelo sa irokim

ovlaenjima.

Poslije duih pregovora koji su trajali od 23. septembra 1963. do 8. aprila 1965. zemlje

lanice su u Briselu potpisale Ugovor o spajanju, dokument koji je predviao ujedinjenje

9
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_zajednica_za_atomsku_energiju&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_zajednica_za_atomsku_energiju&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-26http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-26http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Louis_Armand&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Finansije&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_investiciona_banka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vajcarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Austrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Portugalhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_asocijacija_za_slobodnu_trgovinu&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_asocijacija_za_slobodnu_trgovinu&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_zajednica_za_atomsku_energiju&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_energijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Industrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-26http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-26http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Louis_Armand&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Finansije&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_investiciona_banka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vajcarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Austrijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Portugalhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_asocijacija_za_slobodnu_trgovinu&action=edit&redlink=1


10/26

tri evropske zajednice, a samim tim i ujedinjenje njihovih rukovodeih tijela. Ugovor je

stupio na snagu 1. jula 1967., ime su stvorene Evropske zajednice i njena rukovodea

tijela Evropska komisija, Vijee ministara i Evropski parlament. Ekonomske odredbe

ovog sporazuma su dovele do jo vee ekonomske integracije zemalja lanica carine

na industrijsku robu izmeu njih su ukinute i uvedena je zajednika carinska tarifaprema

zemljama van Zajednica.

8. PRVO PROIRENJE

Proirenje Evropske unije (19732007); Plava boja - Evropska zajednica (EZU, EEZ i

Euratom), siva boja - Evropska unija.

Proirenje Evropskih zajednica se prvi put zvanino pominje u Rimskim ugovorima, kada

je odlueno da samo evropska drava moe ui u sastav EEZ i da oko njenog prijema

mora postojati konsenzus zemalja lanica. Takoe, drava i njene institucije se morajupridravati demokratskihprincipa i moraju prihvatiti osnovne ciljeve kojima EEZ tei,

kao i sve zakone koje su unutar nje doneseni.

Prvi pokuaj proirenja EEZ dogodio se 1961, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo, uvidjevi

koliki su ekonomski napredak doivele zemlje lanice, poelo pregovore o prijemu.

10
http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_komisijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropski_parlamenthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropski_parlamenthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Carinske_tarife&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Carinske_tarife&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Demokratijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Demokratijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Enlargement_of_the_European_Union_77.gif&filetimestamp=20070718165133http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Enlargement_of_the_European_Union_77.gif&filetimestamp=20070718165133http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_komisijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropski_parlamenthttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Carinske_tarife&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Demokratija


11/26

Meutim, predsjednik Francuske arl de Gol je 1963, uloiviveto, blokirao proces

pregovora, a kao glavni razlog svog postupka, koji je ponovio 1967. kada je Ujedinjeno

Kraljevstvo ponovo podnijelo prijavu, naveo je bliske odnose Ujedinjenog Kraljevstva i

Sjedinjenih Amerikih Drava. Poto je 1969. De Gol podnio ostavku na mjesto

predsjednika, Ujedinjeno Kraljevstvo je opet podnijelo prijavu za lanstvo, a isto su

uinile i Irska, Danska i Norveka. Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska su 1. januara

1973. postale punopravne lanice, a graani Norveke su na referendumuodluili da ele

da ostanu van EZ.

8.1. Novi Evropski parlament

Pretea evropskog parlamentarizma, Zajednika skuptina Evropske zajednice za ugalj i

elik je Ugovorom o spajanju pretvorena u Evropski parlament. Njegovi lanovi su sve

do 1979. birani iz redova parlamentaraca drava lanica EZ, koje su ovaj izbor vrile

koristei razliite sisteme proporcionalni, veinski, ili pak njihovu kombinaciju. Prvi

direktni izbori za lanove Evropskog parlamenta su odrani od 7. do 10. juna 1979. i na

njima su po prvi put pravo glasa imali svi punoljetni graani Evropskih zajednica.

Evropski parlament je poslije izbora, koje je obiljeila mala izlaznost biraa (svega

40%), imao 410 lanova i za njegovog predsjednika je izabrana francuska politiarka i

advokat Simone Veil.

8.2. Proirenje ka jugu

Iako su ve ostvarile odreene ekonomske veze sa Evropskim zajednicama, Grka,

panija i Portugal nisu mogli postati njeni lanovi. Razlog za to bili su vojni reimi koji

su se nalazili na vlasti u ovim junoevropskimdravama. Tokom 1974. i 1975. dolazi do

svrgavanja vojnih reima u Portugalu, odnosno Grkoj i paniji, to im omoguava da

podnesu prijave za lanstvo u EZ. Prijavu prva podnosi Grka 1975. i poto je na zahtjev

Njemake i Francuske proces prijema ubrzan, 1. januara 1981. ona postaje deseta

lanica EZ. Grenland, nekadanja danska kolonija, a tadanja administrativna jedinica

ove sjevernoevropske drave je 1985. zbog neslaganja u ribarskoj politici napustio EZ.

panija i Portugal su prijave za lanstvo podnijele 1977. i poslije dugih i tekih

pregovora, 12. juna 1985. u Madridu, odnosno Lisabonu potpisani su sporazumi o

11
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Irskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Parlamentarizam&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Simone_Veil&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEna_Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEna_Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Grenlandhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Grenlandhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ribolovhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEavehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Irskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Parlamentarizam&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Simone_Veil&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dkahttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEna_Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Grenlandhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ribolov


12/26

prijemu. Ove dvije pirinejske zemlje su se 1. januara 1986. pridruile EZ, ime je broj

njihovih lanica porastao na 12.

9. EVROPSKA ZASTAVA

Vijee Evrope je 1955. zastavu sa 12 zlatnih zvijezda, koje su u krugu poredane na plavoj

podlozi, izabrao za svoj zvanini simbol. Vijee Evrope je 1983. predloilo Evropskom

parlamentu da pomenutu zastavu usvoji kao svoju zvaninu i Evropski parlament je to i

uinio. efovi drava i vlade zemalja lanica Evropskih zajednica 1985. su prihvatili ovaj

simbol i 1. januara 1986. sve institucije EZ su poele da ga koriste.

9.1. Jedinstveni evropski akt

12
http://bs.wikipedia.org/wiki/Zvijezdahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zvijezdahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Flag_of_Europe.svg&filetimestamp=20081021155534http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Flag_of_Europe.svg&filetimestamp=20081021155534http://bs.wikipedia.org/wiki/Zvijezda


13/26

Predsednik Evropske komisije, Jacques Delorsje u junu 1985. godine predstavio

dokument koji je predviao uvrivanje zajednikog trita unutar Evropskih zajednica.

Iste godine, Delorsova komisija donijela je dokument koji predvia prve velike dopune i

izmjene Ugovora o spajanju Jedinstveni evropski akt (u daljem tekstu JEA). Najvei

broj odredbi ovog dokumenta odnosio se na institucione i ekonomske reforme EZ i

pregovori o njegovom konanom tekstu su ubrzo otpoeli. Po zavretku pregovora, u

decembru 1985. godine ministri vanjskih poslova 10 zemalja lanica EZ usaglasili su se

oko sadraja JEA, dok su Danska i Italija morale da preispitaju da li njihovi ustavi

dozvoljavaju potpisivanje ovakvog sporazuma. Danski parlament nije bio saglasan sa

JEA, pa je njena vlada raspisala referendum. Belgija, Zapadna Njemaka, Francuska,

Irska, Luksemburg, Holandija, Portugal, panija i Ujedinjeno Kraljevstvo su 17.

februara 1986. potpisali JEA, dok su ga Italija, Grka i Danska potpisale 27. februaraiste godine, nakon njegovog potvrivanja na referendumu u Danskoj. Poto je tokom

1986. i 1987. godine proao potvrivanje u parlamentima zemalja potpisnica, JEA je 1.

jula 1987. godine stupio na snagu [42].

Reforme koje je Jedinstveni evropski akt previao imale su veliki uticaj na Vijee

Evropske unije i Evropski parlament, ija su ovlatenja znaajno poveana. Korienje

prava veta je pretrpjelo odreene sankcije, to je umanjilo mogunost blokiranja daljeg

procesa integracije od strane neke zemlje lanice. Predvieno je stvaranje zajednikog

tritakoje bi omoguilo slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala, a kao rok za to

odreena je 1992. godina. Put ka stvaranju monetarnog jedinstva utrla je odredba JEA

koja je uvela odreene mjere za kontrolisanje monetarne politikezemalja lanica.

Kako bi se veim ulaganjima, izmeu razliitih zemalja i regija Evropskih zajednica

postigla vea jednakost u ekonomskom i socijalnom pogledu, njihove 3 najznaajnije

finansijske organizacije Evropski socijalni fond (osnovan 1960), Evropski fond za

upravljanje i garancije u poljoprivredi (osnovan 1962) i Evropski fond za regionalni

razvoj (osnovan 1975), pretrpjele su odreene reforme, a obezbijeen je i vei priliv

novanih sredstava u njih. Takoe, JEA je pokrenuo povezivanje zemalja lanica EZ u

oblastima socijalne zatite, istraivanja, razvojatehnologije i zatite ivotne sredine.

13
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jacques_Delors&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jacques_Delors&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustavhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Parlamenthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vladahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-41http://bs.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1tehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1tehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Monetarna_politikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Monetarna_politikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tehnologijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tehnologijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Za%C5%A1tita_%C5%BEivotne_sredine&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jacques_Delors&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustavhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Parlamenthttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vladahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-41http://bs.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1tehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kapitalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Monetarna_politikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Poljoprivredahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Tehnologijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Za%C5%A1tita_%C5%BEivotne_sredine&action=edit&redlink=1


14/26

9.2. 19871990.

Iako je jo 1959. ostvarila prve ekonomske veze sa Evropskom ekonomskom zajednicom,

Turska je zvaninu prijavu za lanstvo u Evropskim zajednicama podnijela tek1987.

godine. Evropska komisija je dvije godine kasnije prihvatila prijavu ove azijsko-evropske

drave, ukazavi pritom na to da je politiko i ekonomsko stanje u zemlji

nezadovoljavajue, kao i da se grko-turski odnosi, koji zbog turske okupacije Kipranisu

na zavidnom nivou, moraju poboljati [43]. Iste godine, prijavu za lanstvu je podnio i

Maroko, ali je prijava ove sjevernoafrikedrave odbijena sa obrazloenjem da samo

evropske drave mogu postati lanice EZ.

Sovjetski uticaj u zemljama lanicamaVaravskog paktazvanino prestaje 1988. godine,

donoenjem takozvane Sinatrine doktrine. Poslije vie od 40 godina, 3. oktobra 1990.

godine Njemaka se ujedinjuje i njen istoni dio postaje dio Evropske zajednice. Pad

Berlinskog zida i raskidanje Varavskog pakta, otvorio je vrata saradnji sa

istonoevropskimzemljama i daljem irenju Evropskih zajednica.

9.3. Ugovor iz Maastrichta

14
http://bs.wikipedia.org/wiki/Turskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Azijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kiparhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kiparhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-42http://bs.wikipedia.org/wiki/Marokohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjeverna_Afrikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjeverna_Afrikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Var%C5%A1avski_pakt&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Var%C5%A1avski_pakt&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Var%C5%A1avski_pakt&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinski_zidhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Turskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Azijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kiparhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-42http://bs.wikipedia.org/wiki/Marokohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Sjeverna_Afrikahttp://bs.wikipedia.org/wiki/SSSRhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Var%C5%A1avski_pakt&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinski_zidhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Isto%C4%8Dna_Evropa


15/26

Drave u kojima je odran referendum o prihvatanju Ugovora iz Maastrichta .

Pad komunizma u istonoj Evropi i ujedinjenje Njemake naveli su Evropske zajednice

da uvrste svoju ulogu u meunarodnim pitanjima, a unutar njih se javlja potreba za

jaanjem, kako ekonomske, tako i politike saradnje izmeu drava lanica.

U aprilu 1989. godine predsednik Evropske komisije, Jacques Delors, predstavio je

konaan izvjetaj Komiteta za studiju o Ekonomskoj i monetarnoj uniji (u daljem tekstu

EMU). Na sjednici Evropskog vijea uDablinu,28. aprila 1990. godine, na inicijativu

Belgije, Njemake i Francuske, uz podrku Evropskog parlamenta poeli su razgovori o

prisnijoj unutranjoj politikoj saradnji. Ministri spoljnih poslova drava lanica EZ su

15. decembra iste godine na sastanku u Rimu donijeli odluku o otpoinjanju dvije

istovremene meuvladine konferencije prvu bi vodili ministri spoljnih poslova, a

drugu ministri ekonomije i finansija. Nacrt novog sporazuma je predstavljen 17. aprila

1991. godine i on je, uz reviziju i dopunu pojedinih odredbi Rimskih ugovora, predviaostvaranje Evropske unije, zajednice ije su aktivnosti podijeljene na tri oblasti djelovanja

njena tri stuba.

Prvi stub Evropske unije inile bi aktivnosti Evropske ekonomske zajednice, koja je

preimenovana u Evropsku zajednicu, drugi Zajednika vanjska i bezbjednosna politika, a

15
http://bs.wikipedia.org/wiki/Dablinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Dablinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Dablinhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Maastricht_referendums.svg&filetimestamp=20090119122011http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Maastricht_referendums.svg&filetimestamp=20090119122011http://bs.wikipedia.org/wiki/Dablin


16/26

trei Policijska i pravosudna saradnja u krivinim predmetima. Evroatom i Evropska

zajednica za ugalj i elik su u okviru Evropske unije nastavili da postoje kao samostalne

nadnacionalne organizacije.

Ministri vanjskih poslova i finansija evropske dvanaestorice su u Maastrichtu, 7.februara 1992. godine, potpisali Ugovor iz Maastrichta, kako je Ugovor o Evropskoj

uniji popularno nazvan. Evropski parlament i veina lanica su usvojili Ugovor, dok su

Danska, Irska, Njemaka i Francuska po ovom pitanju organizovale referendum. Na

referendumu u Danskoj ugovor je odbaen, a usvojen je na referendumima u Irskoj,

Francuskoj i Njemakoj. Parlament Ujedinjenog Kraljevstva je usvojio ugovor, ali tek

nakon uspjenog ponovljenog referenduma u Danskoj. Poto je usvojen od strane svih

zemalja lanica i Evropskog parlamenta, Maastrichtski ugovor je 1. novembra 1993.godine stupio na snagu, ime je osnovana Evropska unija [48].

Maastrichtski ugovor je predviao stvaranje Ekonomske i monetarne unije, koja bi

omoguila uvoenje zajednike valute. Na ovaj nain, bila bi stavljena kruna na

unutranje trite Evropske unije, koje je poelo da funkcionie 1993. godine. Strukturni

fondovi EU su znatno poveani i osnovan je novi Kohezioni fond, kao i Evropski

investicioni fond, ogranakEvropske investicione banke, iji je cilj davanje zajmova

sitnim preduzetnicima. Kako bi se u uvoenju novih zakona uzela u obzir miljenja viepredstavnika iz razliitih regija EU, sa radom je poeo Odbor regija. Nadlenost EU u

oblasti raznih drutvenih, ekonomskih i ekolokihpitanja je znaajno poveana, a

stvorene su i Transevropske mree, koje su trebale uticati na povezivanje zemalja lanica

u oblasti saobraaja, telekomunikacijai energetike. Stanovnici svih zemalja lanica,

postali su graani Evropske unije, a uveden je i ombudsman zatitnik njihovih prava.

Takoer, usvojena je zajednika socijalna politika EU, sa najveim osvrtom na zatitu

prava radnika.

Zemlje lanice su u okviru Zajednike vanjske i sigurnosne politike poele zajedniki da

djeluju u okviru zatite osnovnih principa i integriteta Unije, jaanja meunarodne

sigurnosti i saradnje, a utvrena je i zajednika odbrambena politika. Pored toga,

definisani su odnosi sa NATOom i Zapadnoevropskom unijom. Zajednika aktivnost

16
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ugovor_iz_Maastrichta&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-47http://bs.wikipedia.org/wiki/Valutahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Valutahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropski_investicioni_fond&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropski_investicioni_fond&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_investiciona_banka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekologijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ekologijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Saobra%C4%87ajhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Telekomunikacijehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Telekomunikacijehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Energetikahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ombudsman&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/NATOhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ugovor_iz_Maastrichta&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Referendumhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-47http://bs.wikipedia.org/wiki/Valutahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropski_investicioni_fond&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropski_investicioni_fond&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Evropska_investiciona_banka&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Ekologijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Saobra%C4%87ajhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Telekomunikacijehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Energetikahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Ombudsman&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/NATO


17/26

lanica u oblastima suzbijanja organizovanogkriminala i terorizma ustanovljena je

Pravnim i unutranjim pitanjima, koja je nalagala blie odnose policije, carinskih organa i

drugih nadlenih organa lanica. Kako bi se omoguilo jednostavnije obavljanje ove

saradnje, predvieno je usklaivanje krivinih propisa lanica, a 1994. godine je, po

ugledu na Interpol, osnovan Europol.

9.4. Evropski ekonomski prostor

Evropske zajednice i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu su 1972. i 1973. godine

potpisale sporazume o slobodnoj trgovini, ali su vremenom obje strane iskazale elju dapojaaju svoju ekonomsku saradnju. Meutim, intenzivniji rad na ovom pitanju poinje

tek poslije donoenja Jedinstvenog evropskog akta, koji je predviao stvaranje

zajednikog unutranjeg trita Evropske unije. lanice organizacije EFTA Norveka,

vedska, Finska, Island, Austrija, vicarska i Lihtentajn eljele su da postanu dio

zajednikog trita, iako nisu unutar EU. Poetkom 1989. godine, Jacques Delors je

predloio ostvarivanje sloenijeg partnerstva, u vidu stvaranja Evropskog ekonomskog

prostora (u daljem tekstu EEP). U maju sljedee godine, Evropska komisija je od VijeaEU dobila ovlatenje da otpone pregovore. Uslov koji su lanice Evropske asocijacije za

slobodnu trgovinu morale da ispune, bio je da moraju potovati zakone EU koji se odnose

na konkurenciju, zatitu potroaa, javnu pomo drave i sl.[52]Po uspjenom zavretku

pregovora, u Portu je 2. maja 1992. potpisan Sporazum o Evropskom ekonomskom

prostoru, koji je stupio na snagu istog dana kada i zajedniko unutranje trite EU 1.

januara 1993. godine. Sve lanice organizacije EFTA, sem vicarske koja ga je odbacila

na referendumu, potvrdile su sporazum. Norveka, vedska, Finska, Island i Austrija su

postale lanice EEP 1. januara 1994. godine, dok je Lihtentajn to uinio tano godinu

dana kasnije, poslije odranog referenduma. Novostvoreni EEP je obuhvatio 18 drava i

preko 380 miliona stanovnika. Unutar njega bilo je mogue slobodno kretanje roba,

usluga i kapitala. Ipak, carinska kontrola izmeu zemalja EU i organizacije EFTA je

zadrana, kako bi se izbjegle vee promjene u vanjskotrgovinskom bilansu zemalja EU.

17
http://bs.wikipedia.org/wiki/Kriminalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kriminalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Terorizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Interpolhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Europol&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=EFTA&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Finskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Islandhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Lihten%C5%A1tajnhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Za%C5%A1tita_potro%C5%A1a%C4%8Da&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-51http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-51http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-51http://bs.wikipedia.org/wiki/Portohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kriminalhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Terorizamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Interpolhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Europol&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=EFTA&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Finskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Islandhttp://bs.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vicarskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Lihten%C5%A1tajnhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Za%C5%A1tita_potro%C5%A1a%C4%8Da&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Historija_Evropske_unije#cite_note-51http://bs.wikipedia.org/wiki/Porto


18/26

Osnovane su institucije koje bi rukovodile EEP, a pored saradnje u oblasti ekonomije,

otpoeta je odreena saradnja u sferi istraivanja, zatite ivotne sredine i kontroli uslova

rada.

10. ETVRTO PROIRENJE

Poto bi ulaskom u Evropski ekonomski prostor, automatski postale lanice zajednikog

trita Evropske unije, lanice organizacije Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu su

eljele da uzmu uea u procesu donoenja odluka vezanih za pomenuto trite, a to su

mogle postignuti jedino punopravnim lanstvom u EU. Prijavu za lanstvo je prva

podnijela Austrija 1989, zatim vedska 1991. godine, a godinu dana kasnije Finska,

vicarska i Norveka. Navodei da mu je lanstvo u EEP sasvim dovoljno, Island nije

podnio prijavu. Poto su njeni graani na referendumu odbacili sporazum o EEP,

vajcarska je povukla svoju prijavu. Zbog sumnje da bi pregovori sa potencijalnim

lanicama mogli da ometu proces donoenja Mastrihtskog ugovora, Evropsko vijee je na

sjednici u Edinburgu donijelo odluku da pregovori ponu poetkom 1993. godine. Zemlje

kandidati imale su GDP i dohodak po glavi stanovnika koji su bili meu najveima u

Evropi, pa su nastojale da u najveoj moguoj mjeri zatite svoje socijalne i ekonomske

interese, to je dosta otealo pregovore. Najvei kamen spoticanja predstavljala su pitanjavezana za poljoprivredu, ribolov, regionalnu pomo i doprinosebudetu Unije, ali je na

kraju najvei dio spornih pitanja rijeen u korist zemalja kandidata, koje su izdejstvovale

odreene ustupke. Pregovori su uspjeno zavreni poetkom 1994. godine, a potom su

zemlje kandidati organizovale referendume, na kojima su se njihovi graani izjasnili da li

ele da uu u EU. Graani Norveke su, kao i 30 godina ranije, rekli ne ulasku u EU, a

graani ostale tri zemalja kandidata su odgovorili potvrdno. Prvog dana 1995. godine,

Austrija, Finska i vedska su postale dio Evropske unije, ime je broj njenih zemalja

lanica porastao na 15 .

11. UGOVOR IZ AMSTERDAMA

18
http://bs.wikipedia.org/wiki/Edinburghttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=GDP&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Bud%C5%BEethttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bud%C5%BEethttp://bs.wikipedia.org/wiki/Edinburghttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=GDP&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Bud%C5%BEet


19/26

Laka izmjena spornih odredbi postojeih ugovora Evropske unije omoguena je

donoenjem Maastrichtskog ugovora, i to tako to su sve zemlje lanice, kao i Evropska

komisija, dobile pravo na podnoenje amandmana. Poto su neke zemlje lanice

iskoristile ovo pravo, u Torinuje 29. marta 1996. godine poela meuvladina

konferencija, na kojoj su zemlje lanice vodile pregovore o donoenju novog ugovora.

Stupanjem na snagu ovog ugovora, na snagu su trebali stupiti i podnijeti amandmani,

ime bi sporne odredbe bile zamijenjene. Na sejdnici Evropskog vijea u Amsterdamu,

16. i 17. juna 1997, usaglaen je tekst novog sporazuma, koji je, poto je pretrpio

odreene izmjene, potpisan 2. oktobra iste godine. Nakon potvrivanja od strane zemalja

lanica, Ugovor iz Amsterdama je 1. maja 1999. godine stupio na snagu.

Osnovni cilj Ugovora iz Amsterdama bilo je stvaranje jedinstva izmeu zemalja lanica uoblasti zatite osnovnih ljudskih prava, svake vrste slobode i sigurnosti evropskih

graana. Schengenski ugovor, koji je omoguavao slobodno kretanje ljudi i ukidanje

graninih prelaza unutar zemalja potpisnica, postao je sastavni dio zakona Evropske

unije, koja je dobila nadlenosti u oblasti imigracije, kontrole vanjskih granica

Schengenske zone i odobravanja viza i azila graanima drugih zemalja. U okviru

zajednike socijalne politike, donijet je niz zakona protiv diskriminacije radnika.

Zapadnoevropska unija je proglaena sastavnim dijelom drugog stuba EU Zajednike

vanjske i sigurnosne politike. Europol je dobio vea ovlatenja i omogueno je

sprovoenje zajednikih akcija za suzbijanje organizovanog kriminala, zbog ega je trei

stub EU, koji ine Pravna i unutranja pitanja, dobio novo ime Policijska i pravosudna

saradnja u krivinim predmetima.

U sklopu institucionalnih reformi, zakoni Evropske unije su stavljeni iznad zakona

zemalja lanica i koritenje pravaveta je jo vie ogranieno. Organ koji je imao najvie

koristi od Ugovora iz Amsterdama, bio je Evropski parlament, koji je dobio pravo da

uloi veto na odluku Vijea Evropske unije, ukoliko je ta odluka donijeta bez zajednikog

dogovora ove dvije institucije. Evropski savjet je dobio pravo da poniti glas zemlje

lanice za koju se dokae da je prekrila neki od osnovnih principa EU.

19
http://bs.wikipedia.org/wiki/Torinohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Torinohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Amsterdamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Amsterdamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Imigracijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Viza&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Azil&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Diskriminacija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Torinohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Amsterdamhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Imigracijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Viza&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Azil&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Diskriminacija&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Veto&action=edit&redlink=1


20/26

12. Evropski premijer

Predsjednik Evropske komisije Jacques Santerpodnio je ostavku 15. marta 1999. godine,

a isto su uinili svi lanovi njegovog kabineta. Razlog za ovo, bile su kritike na raun

rada Komisije, koje su kulminirale kada su njeni lanovi dith Cresson i Manuel Marn

postali predmet brojnih optubi Cresson je optuena za zloupotrebu slubenog

poloaja, a Marn za pronevjeru novca iz fondova za pomo Evropske unije.

Na sjednici Evropskog vijea u Berlinu, krajem marta 1999. godine, njemaki kancelar

Gerhard Schrder, koji je predsjedavao Vijeem Evropske unije, postavio je bivegpredsjednika tog tijela, Romana Prodijaza novog predsjednika Evropske komisije. Poto

je 5. maja iste godine Evropski parlament potvrdio Prodijev mandat, a neto kasnije i

mandat svih lanova novog kabineta, Prodijeva Komisija je 18. septembra poela sa

radom. Romano Prodi se naao na elu EU, a poto su ovlatenja predsjednika Evropske

komisije zahvaljujui Amsterdamskom ugovoru u mnogome proirena, mnogi su ga

smatrali prvim evropskim premijerom. Takoer, Visoki predstavnik za vanjsku politiku

i bezbjednost EU, Javier Solana je zbog visokih ovlatenja koja su mu dodijeljena esto

spominjan kao prvi evropski ministar vanjskih poslova.

20
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jacques_Santer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jacques_Santer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Gerhard_Schr%C3%B6derhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Romano_Prodihttp://bs.wikipedia.org/wiki/Romano_Prodihttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Javier_Solana&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Jacques_Santer&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Gerhard_Schr%C3%B6derhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Romano_Prodihttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Javier_Solana&action=edit&redlink=1


21/26

Evropska centralna banka u Frankfurtu

Prema Maastrichtskom ugovoru, posljednji korak ka stvaranju ekonomske i monetarne

unije bilo je uvoenje zajednike valute. Na sjednici Evropskog vijea u Madridu,sredinom decembra 1995. godine, dogovoreno je da e se zajednika valuta zvati euro, a

utvren i je nain na koji bi nova valuta bila putena u opticaj. Maastrichtskim ugovorom

su, u cilju stabilnosti zajednike valute, odreeni kriterijumi koje je zemlja lanica morala

da ispuni kako bi mogla da je uvede. Ovi kriterijumi bili su jako strogi i odnosili su se na

stopu inflacije, visinu budetskog deficitai dugorone kamatne stope, a zemlje su morale

da se obaveu da dvije godine prije uvoenja eura nee mijenjati kurs svoje valute u

odnosu na kurseve valuta drugih zemalja lanica. Imena zemalja koje su uspjele da

ispune pomenute kriterijume objavljena su u martu 1998. godine, i to su bile Austrija,

Belgija, Finska, Francuska, Njemaka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i

panija, dok Grka nije uspjela da ispuni kriterijume. Ujedinjeno Kraljevstvo, vedska i

Danska su, iako ispunivi neophodne kriterijume, odluile da ne ele da uvedu euro.

21
http://bs.wikipedia.org/wiki/Madridhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Madridhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Eurohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Eurohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Inflacijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Inflacijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Deficit&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Deficit&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatna_stopahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatna_stopahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:European_Central_Bank_041107.jpg&filetimestamp=20080709211414http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:European_Central_Bank_041107.jpg&filetimestamp=20080709211414http://bs.wikipedia.org/wiki/Madridhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Eurohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Inflacijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Deficit&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Kamatna_stopa


22/26

Evropska centralna banka (ECB), institucija koja je zaduena za sve poslove vezane za

euro i cjelokupnu monetarnu politiku Evropske unije, osnovana je 30. juna 1998. godine

sa sjeditem u Frankfurtu, zamijenivi Evropski monetarni institut (osnovan 1994).

Takoer, osnovan je i Evropski sistem centralnih banaka, u ijem sastavu su se pored

ECB, nalazile i centralne banke zemalja lanica, koje su bile dune da odreenu koliinu

svojih rezervi u zlatu i novcu prebace u ECB.

Jedanaest zemalja koje su ispunile kriterijume su 1. januara 1999. godine poele da

koriste euro na bankovnimraunima i u svrhe platnog prometa, a njihove nacionalne

valute su nastavile da se koriste za sve druge potrebe. Poto je uspjela da dostigne

kriterijume, Grka je 2001. godine postala 12. lanica eurozone. Euro novanice i

kovanice su 1. januara 2002. godine postale zvanino sredstvo plaanja u 12. dravaEvropske unije. Austrijski iling, belgijski, francuski i luksemburki franak, njemaka i

finska marka, irska funta, italijanska lira, portugalski eskudo, panska pezeta i grka

drahma su koritene uporedo sa eurom do kraja februara 2002. godine, kada su prestale

da budu vaee sredstvo plaanja.

13. USTAV EVROPSKE UNIJE

Nakon stupanja na snagu Ugovora iz Nice, iskazala se potreba graana Evropske unije za

pojednostavljenjem njene veoma sloene strukturezakona, koju je sainjavalo 8 ugovora

i preko 50 protokola i aneksa. Deklaracija o budunosti Evropske unije, koja je

pripojena Ugovoru iz Nice, otvorila je mogunost konsolidovanja svih ovih dokumenata

unutar jednog Ustava EU. Jo na sjednici Evropskog vijea u Lakenu, u decembru

2001. godine, donijeta je odluka o sazivanju javne konvencije drava lanica EU na kojojbi prisustvovali predstavnici tih drava, njihovih nacionalnih parlamenata, Evropskog

parlamenta i Evropske komisije. Kao plod ove konvencije koja je trajala od februara

2002. do jula 2003. godine, nastao je nacrt Ustava EU, iji je glavni cilj bio da izvri

njenu dubinsku reformu kako bi je pribliio njenim graanima. Ovaj nacrt je posluio kao

osnova u pregovorima koji su voeni u okviru meuvladine konferencije od oktobra

22
http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Centralna_bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zlatohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Novachttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zakonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zakonhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_centralna_bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Centralna_bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zlatohttp://bs.wikipedia.org/wiki/Novachttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zakon


23/26

2003. do jula 2004. godine, kada je usaglaen konaan tekst Ugovora o Ustavu EU. Novi

ustav je trebao da zamijeni sve sporazume potpisane u proteklih 50 godina, osim

sporazuma o Euroatomu.

Sadraj novog ugovora je bio podijeljen u 4 jednake cjeline. Prva se odnosila na osnovneprincipe i ciljeve Evropske unije, dok je druga obuhvatala Poglavlje osnovnih prava EU.

Trea cjelina se odnosila na politike EU i na njeno funkcionisanje uopte. Nain stupanja

na snagu Ustava, naini njegovog mijenjanja i objava prestanka vaenja svih prethodnih

ugovora su smjeteni u etvrtu cjelinu ugovora. Stubovna struktura EU bi prestala da

postoji i EU bi postala jedinstvena pravna cjelina. Po prvi put, predloena je klauzula o

dobrovoljnom povlaenju, kojom bi svakoj dravi lanici bilo omogueno dobrovoljno

naputanje EU. Zadaci evropskog komesara za vanjske odnose i evropsku susjedskupolitiku, kao i zadaci visokog predstavnika za vanjsku politiku i sigurnost su povereni

ministru vanjskih poslova EU, ija bi funkcija bila uvedena usvajanjem Ugovora o

Ustavu. Pored poveanja broja oblasti koje podlijeu glasanju kvalifikovane veine,

preloena je i izmjena ovog sistema, prema kojoj bi, kako bi odreeni prijedlog bio

usvojen, za njega moralo da glasa 55% drava lanica, ija populacija ini najmanje 65 %

ukupnog broja stanovnika EU. U okviru zajednike odbrambene politike, bila bi znatno

poveana uloga Evropske odbrambene agencije, a predloeno je i usvajanje zajednike

politike o azilu, imigraciji i kontroli vanjskih granica EU. Razvojem Europola i Eurojusta

(osnovan 2002), bila bi stvorena mogunost za otvaranje kancelarije evropskog javnog

tuioca.

Ugovor o Ustavu Evropske unije je, kako bi Ustav stupio na snagu, morala potvrditi

svaka zemlja lanica EU, ili u nacionalnim parlamentima ili na referendumima. Na

referendumima u Francuskoj i Holandiji, 54,68%, odnosno 61,54% glasaa je glasalo

protiv potvrivanja ovog ugovora, to je dovelo do prinudnog zamrzavanja procesa

donoenja Ustava EU.

23
http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Azil&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Imigracijahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Azil&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Imigracija


24/26

14. UGOVOR IZ LISABONA

Ceremonija potpisivanja Ugovora iz Lisabona (2007).

Na sjednici Evropskog vijea u Briselu 16. i 17. juna 2005. godine, odlueno je da e u

narednom periodu proces reformisanja Evropske unije biti zamrznut, kako bi se, kroz

konsultacije sa njenim graanima, uvidjeli razlozi zbog kojih su graani dvije zemlje

lanice odbacili predlog Ustava EU. Na ceremoniji proslave 50. godinjice potpisivanja

Rimskih ugovora, koja je odrana 25. marta 2007. godine u Berlinu, sve lanice EU su

usvojile pravno neobavezujuu Berlinsku deklaraciju, prema kojoj novi, reformskiugovor EU mora biti usvojen prije izbora za poslanike Evropskog parlamenta 2009.

godine. Iste godine, na sednici Evropskog vijea koja je odrana 21. i 22. juna u Briselu,

postignut je dogovor o sazivanju meuvladine konferencije na kojoj bi bio usaglaen

tekst novog ugovora. Poto je Evropsko vijee na neformalnoj sjednici u Lisabonu 18. i

19. oktobra 2007. potvrdio tekst novog ugovora, koji je usaglaen na meuvladinoj

konferenciji, drave lanice su 23. decembra iste godine usvojile Ugovor iz Lisabona.

Za razliku od Ugovora o Ustavu Evropske unije koji je predviao zamjenu svih

prethodnih ugovora EU njenim ustavom, Ugovor iz Lisabona je, kao i svaki prethodni

ugovor donijet u EU, samo izmijenio svoje prethodnike. Nain donoenja odluka putem

sistema kvalifikovane veine koji je predloen Ustavom EU je zadran, ali je, na zahtjev

Poljske, njegovo stupanje na snagu odloeno do 2014. godine. Umjesto rotirajueg

24
http://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Briselhttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Tratado_de_Lisboa_13_12_2007_(04).jpg&filetimestamp=20071213170021http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Datoteka:Tratado_de_Lisboa_13_12_2007_(04).jpg&filetimestamp=20071213170021http://bs.wikipedia.org/wiki/Berlinhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Brisel


25/26

sistema estomjesenog predsjedavanja drava lanica sjednicama Vijea EU, uvedena je

funkcija stalnog predsjednika ovog tela. Funkcija ministra vanjskih poslova EU, koja je

predloena Ustavom EU je zbog protivljenja Ujedinjenog Kraljevstva preimenovana, pa

e njen zvanini naziv glasiti Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku i

sigurnost. Predvieno je smanjenje broja lanova Evropske komisije sa 27 na 15 do 2014.

godine, a odreena je i gornja granica broja poslanika u Evropskom parlamentu 750.

Uloga nacionalnih parlamenata drava lanica je poveana tako to im je dato pravo

podnoenja amandmana na nacrte zakona EU. U tekstu Ugovora iz Lisabona spomenuta

su i pitanja energetske solidarnosti izmeu zemalja lanica, kao i pitanje klimatskih

promjena. Cio tekst Poglavlja osnovnih prava EU je izostavljen iz teksta novog ugovora,

ali su zadrane njegove najbitnije stavke, koje imaju jednaku pravnu vrijednost.

Kako bi stupio na snagu, Ugovor iz Lisabona je, kao i Ustav EU, morala potvrditi svaka

drava lanica. Iako je ugovor potvren u veini njih, graani Irske su ga na referendumu

odranom 12. juna 2008. godine odbacili sa 53,4% glasova protiv. Njemaka kancelarka

Angela Merkeli predsjednik Francuske Nicolas Sarkozy su nakon odbacivanja ugovora

na referendumu u Irskoj pozvali drave lanice da nastave se njegovim potvrivanjem.

25
http://bs.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Angela_Merkelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Angela_Merkelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nicolas_Sarkozyhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Angela_Merkelhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nicolas_Sarkozy


26/26

15. LITERATURA:

Ljerka Mintas-Hodak, Uvod u Evropsku uniju, 2009. godine ;

Deymon Dinar, Mjenjanje Evrope - Istorija Evropske unije, 2010. godine;

http://sr.wikipedia.org/

http://www.znanje.org/i/i24/04iv02/04iv020417/Istorijat.htm

http://www.dei.gov.ba/o_eu/?id=54

http://www.studentskisvet.com/magazin/20061001/evropska-unija-istorija-i-razvoj

http://www.hkdrustvo.hr/euinfo/dokumenti
http://www.korisnaknjiga.com/uredila-ljerka-mintas-hodak-knjizara?fstr=Uredila:%20Ljerka%20Mintas-Hodakhttp://www.korisnaknjiga.com/uredila-ljerka-mintas-hodak-knjizara?fstr=Uredila:%20Ljerka%20Mintas-Hodakhttp://www.korisnaknjiga.com/uredila-ljerka-mintas-hodak-knjizara?fstr=Uredila:%20Ljerka%20Mintas-Hodakhttp://sr.wikipedia.org/http://www.znanje.org/i/i24/04iv02/04iv020417/Istorijat.htmhttp://www.dei.gov.ba/o_eu/?id=54http://www.studentskisvet.com/magazin/20061001/evropska-unija-istorija-i-razvojhttp://www.hkdrustvo.hr/euinfo/dokumentihttp://www.korisnaknjiga.com/uredila-ljerka-mintas-hodak-knjizara?fstr=Uredila:%20Ljerka%20Mintas-Hodakhttp://www.korisnaknjiga.com/uredila-ljerka-mintas-hodak-knjizara?fstr=Uredila:%20Ljerka%20Mintas-Hodakhttp://www.korisnaknjiga.com/uredila-ljerka-mintas-hodak-knjizara?fstr=Uredila:%20Ljerka%20Mintas-Hodakhttp://sr.wikipedia.org/http://www.znanje.org/i/i24/04iv02/04iv020417/Istorijat.htmhttp://www.dei.gov.ba/o_eu/?id=54http://www.studentskisvet.com/magazin/20061001/evropska-unija-istorija-i-razvojhttp://www.hkdrustvo.hr/euinfo/dokumenti

evropska unija_seminarski rad

Documents