evro nas novac

8/18/2019 Evro Nas Novac

1/10

JUNE 2002/EN


2/10

EVRO

ZONAEVRA

SAVET EVROPSKE UNIJE

EVRO GLOSAR

1. januara 2002. godine uspe{no su uvedeni u opticaj evro nov~anice i kovani novac, postaju}i tako zakonsko sredstvo pla}anja u dvanaest zemalja zone evra. To je bio zavr{etak procesa

koji je zvani~no zapo~eo 1991. godine i koji je 1992. doveo do potpisivanjaMastrihtskog ugovora. Prelaz na gotov novac u evrima predstavljao jeedinstveni doga|aj koji je direktno uticao na svakodnevni ìvot vi{e od 300miliona ljudi u zoni evra.

Preko postoje}e bro{ure bliè }ete se upoznati sa »Evrom na{im novcem«. Ovde }ete dobiti obave{tenja o izgledu i sigurnosnim obele`jima sedam apoena nov~anica i osam kovanog novca. Dok su nov~anice u svih dvanaest zemalja u zoni evra iste, pored zajedni~kog lica, kovani novacima nali~je sa motivom iz nacionalne istorije. Sve evro nov~anice i kovaninovac mogu se koristti u ~itavoj zoni evra – a Evropa ve} sada profitira odtoga.

NOVA VALUTA ZA EVROPU

Odluka o oznacievropske valutedoneta je nazasedanjuEvropskog saveta15. i 16.decembra 1995.godine u Madridu.

Zona evra obuhvatadràve ~laniceEvropske unije kojesu ebvro uvele kaozajedni~ku valutu i ukojima se, saodgovorno{}u organaEvropske centralnebanke (ECB) kojidonose odluke,sprovodi jedinstvenamonetarna politika.Od 1. januara 2001.godine zoni evrapripadaju zemljeBelgija, Nema~ka,Gr~ka, [panija,Francuska, Irska,Italija, Luksemburg,Holandija, Austrija,Portugalija i Finska.

Savet Evropske unije je organ Evropskezajednice i sastoji seod predstavnikavlada dràva ~lanicaEvropske unije.


3/10

SIMBOL EVRA – K

EVROPSKA CENTRALNA BANK A

EVRO GLOSAR

Februara 1996. godine Evropski monetarniinstitut, prete~a Evropske centralne banke, raspisao je konkurs. Od grafi~ara koji kreiraju nov~anice i koji su predloèni od strane nacionalnih centralnih banaka Evropske unije traìlo se da nacrtaju serijuod sedam nov~anica (5E, 10E, 20E, 50E, 100E, 200E i 500E) naednu od dve teme: »Epohe i stilovi u Evropi«, odnosno apstraktni ilimoderni dizajn.

U decembru 1996. godine Savet Evropskog monetarnog instituta, naosnovu ankete i preporuke grupe eksperata, odabrao je serijucrteà. Na konkursu je pobedio Robert Kalina iz Austrijskenacionalne banke sa svojim crteìma na temu »Epohe i stilovi uEvropi«.

Prava nov~anica, u svakom slu~aju, poseduje vi{e od atraktivnogdizajna. Tako su nov~anice morale da se opreme sigurnosnimobele`jima da bi javnost i bankarski slu`benici, ali i automati, moglilako da prepoznaju falsifikate. Pre po~etka sopstvene proizvodnje{tampane su i analizirane nulte serije.

U prole}e 1999. godine Savet Evropske centralne banke odobrio jetehni~ke specifikacije nov~anica. Prva koli~ina od oko 15 milijardievro nov~anica proizvedena je u 15 {tamparija u Evropskoj uniji.Nacionalne centralne banke pojedinih zemalja ~lanica uvek su samedonosile odluke, gde je trebalo da se od{tampa njihova prvakoli~ina evro nov~anica.

Ta~no utvr|eni postupci provere i kontrole kvaliteta garantuju da susve nov~anice identi~ne i da su u skladu sa tehni~kimspecifikacijama. Na taj na~in svaka evro nov~anica moè da sekoristi na svim automatima koji primaju i izdaju nov~anice u ~itavojzoni evra.

EVRONOVÂNICE –OD CRTE@A DO [TAMPANJA

Grafi~ki simbol za evroizveden je od gr~kogslova epsilon i odnosise na na prvo slovore~i »Evropa«. Dvepopre~ne crtesimbolizuju stabilnostevra. Zvani~naskra}enica za evro glasiEUR. Skra}enica jeregistrovana kodMe|unarodneorganizacije zastandardizaciju i koristise za poslovne,finansijske i komercijalnesvrhe.

Evropska centralnabanka (ECB)osnovana je 1. juna1998. godine. Svojesedi{te ima uFrankfurtu na Majni.ECB obezbe|uje dazadatke koji supreneti naevrosistem i sistemevropskih centralnihbanaka li~noispunjava iliispunjavajunacionalne centralnebanke u skladu saStatutom Evropskogsistema centralnihbanaka.


4/10

ORGANI EVROPSKECENTRALNE BANKEKOJI DONOSEODLUKE

EVRO GLOSAR

EVROPSKAKULTURANA JEDAN

POGLED

Evro nov~anice prikazuju arhitektonskestilove iz sedam epoha evropske istorijekulture: klasika, romanika, gotika,renesansa, barok i rokoko, arhitektura(arhitektonske gra|evine) od gvo`|a istakla, kao i moderna arhitektura 20.veka.

Pri tom se nagla{avaju tri glavna arhitektonska

elementa: prozori, kapije i mostovi.Prozori i kapije na licu svake nov~anice simbolizujuduh otvorenosti i saradnje u Evropi. Pored toga,naslikano je dvanaest zvezdi Evropske unije kojepredstavljaju dinami~nost i harmoni~nost u dana{njojEvropi.Na nali~ju nov~anica, ti elementi se dopunjujucrteòm mosta koji je tipi~an za svaku epohuevropske istorije kulture. Od ranih konstrukcija domodernih vise}ih mostova sada{njeg doba, ti mostovipredstavljaju simbol povezivanja naroda Evrope, kao iEvrope i ostalog sveta.

NAJVA@NIJE OSTALEKARAKTERISTIKE NOVÂNICA SU:• Oznaka valute – evro – latinicom (EURO) i

gr~kim pismom (EYR),• Skra}enica Evropske centralne banke (ECB) u petvarijanti – BCE, ECB, EZB, EKT, EKP – adekvatnoslu`benim jezicima Evropske unije u jedanaestzemalja,• Potpis predsednika Evropske centralne banke.

DIREKTORIJUM(IZVR[NI ODBOR)

Sastoji se odpredsednika ipotpredsednikaEvropske centralnebanke, kao i od

jo{ ~etiri ~lana kojasporazumno imenuje{ef dràve ili vladedràva ~lanicaEvropske unije kojesu uvele evro.

SAVET EVROPSKECENTRALNE BANKE

Sastoji se od svih~lanovaDirektorijuma ECB ipredsednikanacionalnihcentralnih banakasvih onih dràva~lanica Evropskeunije koje su uveleevro.

PRO[IRENI SAVETPro{ireni savet ECBsastoji se odpredsednika ipotpredsednika ECB,kao i predsednikanacionalnih centralnihbanaka svih 15dràva ~lanicaEvropske unije.


5/10

EKONOMSKA IMONETARNA UNIJA

EVRO GLOSAR

L5: 120 x 62mmgreyL10: 127 x 67mmred

L20: 133 x 72mmblue

L50: 140 x 77mmorange

L100: 147 x 82mmgreen

L200: 153 x 82mmyellow

L500: 160 x 82mmpurple

Nacionalne centralne banke u zoni evra koriste ma{ine za sortiranje, koje rade velikom brzinom kako bi proverile autenti~nosti stanje evro nov~anica, koje, preko kreditnih institucija,ponovo dospevaju kod njih. Nov~anice koje su prikladneza opticaj iznova se emituju, dok se nov~anice* kojenisu prikladne za opticaj uni{tavaju.

EVRONOVÂNICEU OPTICAJU

Prose~ni vek trajanja evro nov~anice, kad je re~ o

{iroko rasprostranjenim malim nominalnim iznosima,iznosi godinu dana, a kad je re~ o ve}imnominalnim iznosima, vi{e godina. Promene ura`nji za odre|enim apoenima i naknadomnov~anica koje vi{e nisu prikladne za opticajdovode do toga da nacionalna privreda mora stalnoda se snabdeva novim nov~anicama.

U me|uvremenu je rezimirana proizvodnja za nacionalnecentralne banke u zoni evra da bi one mogle, u pore|enjusa prvom distribucijom relativno malih koli~ina, efikasno daproizvode i da bolje kontroli{u kvalitetet. Pojedine {tamparijesu od nacionalnih centralnih banaka uvek dobijale samonaloge za proizvodnju jednog ili dva od sedam apoenanov~anica, {to doprinosi obezbe|enju efektivne kontrolekvaliteta od strane Evropske centralne banke. Nakon{tampanja, nov~anice su razmenjene sa centralnim

bankama koje ih emituju.Evropska centralna banka kontroli{e koli~ine i tokove evronov~anica i kovanog novca na osnovu podataka kojeprikupljaju nacionalne centralne banke. Eventualna uska grlau snabdevanju nov~anicama u jednoj zemlji mogu lako da sekompenzuju suvi{nim zalihama nacionalne centralne bankeneke druge zemlje. Ve}e promene u tra`nji za nov~anicamamoè ublaìti zajedni~ka strategijska rezerva.

* Nacionalne centralne banke u zoni evra }e izvr{iti zamenueoma o{te}enih evro nov~anica ako se

- prezentira vi{e od 50% jedne nov~anice, ili- prezentira 50% ili manje jedne nov~anice, pod uslovom da podnosilac zahteva moè da dokaè da su ostali delovi uni{teni.

Za namerno veoma o{te}ene nov~anice naknada se ne vr{i.

Ugovor o osnivanjuEvropske zajedniceopisuje put kaEkonomskoj imonetarnoj uniji (EMU)unutar Evropske unijekao proces koji seodvijao u tri faze. Prvafaza EMU, koja je presvega ozna~enaukidanjem ograni~enja

za slobodni prometkapitala unutar EU,zapo~ela je 1. jula1990. godine i zavr{ilase 31. decembra 1993.godine. Druga fazaEMU po~ela je 1. januara 1994. godine.Ona je, izme|uostalog, predvidelaosnivanje Evropskogmonetarnog instituta(prete~e Evropskecentralne banke),zabranu monetarnogfinansiranja dràve odstrane centralnihbanaka i izbegavanjedeficita u javnimfinansijama. Tre}a fazapo~ela je 1. januara1999. godinepreno{enjemnadle`nosti iz oblastimonetarne politike na

evrosistem i uvo|enjemevra.

EVRO GLOSAR


6/10

Vodeni ìg

Sigurnosnanit

Sedefasta traka

Opti~ ki varijabilni element

Hologram

Vodeni ìg

Sigurnosnanit

Hologram

SIGURNOSNA OBELE@JA: L50, L100 , L200 I L500

SIGURNOSNA OBELE@JA: L5 , L10 I L20 EVROSISTEM

EVROPSKI SISTEMCENTRALNIH BANAKA

EVRO GLOSAR

U evro nov~anicu ugra|en je niz sigurnosnih obele`ja kako biprava nov~anica kao takva lako mogla da se prepozna naedan pogled. Evro nov~anice se {tampaju na papiru od ~istogpamuka, koji se osetno razlikuje od standardnog papira. Vi{edelova na licu nov~anice pojavljuje se kao reljef, tako da senov~anice mogu identifikovati i opipavanjem.

Ostala sigurnosna obele`ja vidljiva su ako se nov~anicaposmatra naspram svetlosti ili se iskrene. Dva od sigurnosnihobele`ja na nov~anicama od po 50E, 100E, 200E i 500Erazlikuju se od onih na nov~anicama sa niìm apoenima.

Oko 23% ljudi u zoni evra u znatnoj meri slabo vidi. U fazidizajniranja evro nov~anica tesno se sara|ivalo sa Evropskomunijom slepih, kako bi se na adekvatan na~in uzeli u obzirzahtevi slepih i slabovidih. Od pomo}i za razlikovanje nov~anicaza slabovide, po pravilu, imaju koristi i ljudi sa neograni~enomsposobno{}u vida.

Pre svega, slepi mogu da razlikuju nov~anice na osnovu sedamrazli~itih veli~ina. Poja~anom neravnom dubokom {tampompostiè se da se nekoliko elemenata na licu nov~anica pojavljujekao reljef. Pored toga, na rubu nov~anica od 200E i 500E

utisnuti su znaci koji se mogu opipati. Slabovidima se olak{avaprepoznavanje nov~anica razli~itim osnovnim bojama pojedinihapoena i velikim od{tampanim ciframa koje su ispunjene bojom.

POMO] ZA RAZLIKOVANJE NOVÂNICA ZA SLEPE ISLABOVIDE

VIDETI - OPIPATI - ISKRENUTI Vidljiva je kaotamna linija kadase nov~anicaposmatra premaizvoru svetlosti.

Kada se nov~anicaposmatra pododre|enim uglom,simbol evra i oznakavrednosti vide se uhologramu.

Motiv i oznakavrednosti apoenavide se kada se

nov~anicaposmatra prema

svetlosti.

Kada je nov~anicanagnuta pod

odre|enim uglomprema izvoru

svetlosti, uo~ava sesjajna sedefasta traka.

Zavisno od uglaposmatranja nov~anice,

boja oznake apoenamenja nijansu od

ljubi~aste do

maslinastozelene ilibraon.

Motiv i oznaka

vrednosti apoenavide se kada senov~anica

posmatra premasvetlosti.

Vidljiva je kaotamna linija kadase nov~anicaposmatra premaizvoru svetlosti.

Kada se nov~anica

posmatra pododre|enim uglom,simbol evra i oznakavrednosti vide se uhologramu.

Evrosistem obuhvataEvropsku centralnubanku (ECB) inacionalne centralnebanke dràva ~lanicaEvropske unije koje suuvele evro.Evrosistemom upravljaSavet ECB iDirektorijum ECB i od1. januara 1999.godine sprovodi jedinstvenu monetarnupolitiku u zoni evra.Njegov prioritetni cilj jeodràvanje stabilnosticena.

Evropski sistemcentralnih banaka(ESCB) sastoji se odEvropske centralnebanke (ECB) inacionalnih centralnihbanaka svih 15 dràva~lanica Evropske unije.Pored ~lanovaEvrosistema, dakle,zastupljene su inacionalne centralnebanke dràva ~lanicakoje nisu uvele evro.Evropskim sistemomcentralnih banakarukovodi DirektorijumECB, Savet ECB, kaoi Pro{ireni savet ECB.

NACIONALNE STRANE ZAJEDNICKE STRANE


7/10

L2 L1 50 CENT 20 CENT 10 CENT 5 CENT 2 CENT 1 CENT L2

L1

50 CENT

20 CENT

10 CENT

5 CENT

2 CENT

1 CENT

J

BELGIJA

NEMA^KA

GR^KA

[PANIJA

FRANCUSKA

IRSKA

ITALIJA

LUKSEMBURG

HOLANDIJA

AUSTRIJA

PORTUGALIJA

FINSKA

OSAM APOENAEVROKOVANOGNOVCAOsam apoena evro kovanog novca mogu se lako razlikovati

u pogledu dizajna, veli~ine i boje. Jedan evro ima 100 centi.Postoji kovani novac od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi, kao i 1E i2E.Kovani novac sa ve}om nominalnom vredno{}u od 1E i 2Ee u dve boje (u srebrnoj i zlatnoj boji). Kovani novac sa

srednjom nominalnom vredno{}u od 10, 20 i 50 centi je uzlatnoj boji i sa malom nominalnom vredno{}u od 1, 2 i 5centi u boji bakra. Zajedni~ka strana evro kovanog novcapokazuju dvanaest zvezdica i skice Evropske unije u trirazli~ita vi|enja.Dok svih osam apoena kovanog novca imaju istovetno lice,svaka zemlja u~esnica u zoni evra dizajnirala je nali~jesopstvenim motivima. Svim apoenima evro kovanog novcamoè se pla}ati svuda u zoni evra. Zemlja porekla tu ne igraulogu.Posebni zna~aj pridaje se sigurnosnim obele`jima evrokovanog novca sa visokom nominalnom vredno{}u (1E i2E ). Oni su, izme|u ostalog, opremljeni specijalnimmagnetnim svojstvima. U procesu proizvodnje koriste se

najnovije tehnologije kako bi se oteàlo falsifikovanje. U tusvrhu sluì i tekst utisnut na obodu kovanog novca od 2evra, koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Kod svih apoenakovanog novca uvedeno je vi{e inovacijskih karakteristika dabi se naro~ito slepima i slabovidima olak{alo prepoznavanjerazli~itih apoena. Tako, kovani novac sa oznakama vr ednosti apoena koji sledeneposredno jedan za drugim uvek ima razli~it obod.Dizajn osam apoena evro kovanog novca odabran je 1997.godine od crteà koji su poslati iz svih zemalja Evropskeunije. Crteì zajedni~ke strane kovanog novca, koji simboli{uedinstvo Evropske unije, poti~u od Luka Luiksa iz Belgijskekraljevske kovnice. Proizvodnja prve koli~ine kovanog novcaod 52 milijarde zapo~ela je u maju 1998. godine.

Kovani novac proizvodi 16 kovnica iz ~itave Evropske unije.Detaljni Sistem uprave za kvalitet kovanog novca, pred kojimEvropska centralna banka istupa kao nezavisna kontrolnainstanca, garantuje da se evro kovani novac u ~itavoj zonievra moè me|usobno razmenjivati i da odgovara standardukoji je potreban za kori{}enje u prodajnim automatima.

EVRO GLOSARSuverene dràve Monako, San Marino i Vatikan


8/10

EVROPSKAKOMISIJA

MONACO

SAN MARINO

VATICAN CITY

BELGIJA

NEMA^KA

GR^KA

[PANIJA

FRANCUSKA

IRSKA

ITALIJA

LUKSEMBURG

HOLANDIJA

AUSTRIJA

PORTUGALIJA

FINSKA

KNE@EVINA MONAKONa kovanom apoenu od 2 evra nalazi se likNjegovog viso~anstva princa Renijea Tre}eg,kru`no uokviren sa dvanaest zvezdica kojesimbolizuju Evropsku uniju. Dupli portret princaRenijea Tre}eg i prestolonaslednika princaAlberta, prikazanih iz profila, nalazi se naapoenu od 1 evra; po rubu kru`no jeprikazano dvanaest zvezdica Evropske unije.

Na apoenima od 10, 20 i 50 centi nalazi seprin~evski pe~at, dok je na apoenima od 1, 2i 5 centi prikazan grb prin~eva vladara Monaka.REPUBLIKA SAN MARINOSedi{te vlade (Palazzo Publico) prikazano jena kovanom apoenu od 2 evra. Zvani~ni grbRepublike nalazi se na apoenu od 1 evra. Naapoenu od 50 centi prikazane su tri kule:Guaita, Cesta i Montale. Figura svetog Marina,prema jednom platnu {kole Guercino,prikazana je na apoenu od 20 centi. Naapoenu od 10 centi nalazi se bazilika SanMarino. Na apoenima od 1, 2 i 5 centiprikazani su tre}a kula, Kip slobode, odnosnoprva kula.

VATIKANNa svim kovanim apoenima prikazan je lik izprofila, okrenut na levu stranu, Njegovesvetosti pape Jovana Pavla Drugog, poglavaradràve Vatikan. Na apoenima se nalazi tako|enatpis »CITTA DEL VATICANO«, kao idvanaest zvezdica koje simbolizuju Evropskuuniju i inicijali dizajnera (GV) i gravera (UP).

OPIS NACIONALNIH STRANA NAEVRO KOVANOM NOVCUBELGIJANa belgijskim kovanim apoenima evraprikazan je lik kralja Alberta Drugog i njegovmonogram – veliko slovo »A«, iznad kojeg senalazi kruna – kao i dvanaest zvezdica kojesimbolizuju Evropsku uniju.

NEMA^KANa kovanom novcu apoena od 1 i 2 evranalazi se motiv saveznog orla, tradicionalnogsimbola nema~kog suvereniteta, oko kojeg jevenac od dvanaest zvezdica Evropske unije.Brandenbur{ka kapija, koja simbolizuje ujednopodelu i ponovno ujedinjenje Nema~ke,prikazana je na apoenima od 10, 20 i 50centi. Hrastova grana, sli~na onoj koja senalazila na starom kovanom novcu upfeninzima, prikazana je na apoenima od 1,2 i 5 centi.GR^KA Na kovanom apoenu od 2 evra nalazi semotiv sa mozaika iz Sparte koji prikazujeEvropu – gr~ku mitsku figuru po kojoj je

na{ kontinent dobio ime. Na apoenu od 1evra prikazana je sova, motiv inspirisanstarim rimskim nov~i}em od 4 drahme. Naapoenima od 10, 20 i 50 centi prikazani sulikovi tri istaknute li~nosti iz XVIII, XIX i spo~etka XX veka. Na apoenima od 1, 2 i 5centi prikazani su atinska troveslarka, korveta,odnosno moderni tanker.[PANIJALik kralja Huana Karlosa Prvog de Burbon iBurbon nalazi se na apoenima od 1 i 2 evra.Lik Migela de Servantesa, oca {panskeknjièvnosti, prikazan je na apoenima od 10,20 i 50 centi, simbolizuju}i univerzalnikarakter pisca i njegovog dela. Motiv

katedrale Santjago de Kompostela, jedno odnajpoznatijih mesta hodo~a{}a u svetu, nalazise na apoenima od 1, 2 i 5 centi.

FRANCUSKADrvo, simbol ìvota, rasta i dugotrajnosti,prikazano je na francuskim kovanim apoenimaod 1 i 2 evra. Kru`no oko drveta ispisan jerepublikanski moto »LIBERTÉ, ÉGALITÉ,FRATERNITÉ«. Tradicionalni motiv seja~iceprikazan je na apoenima od 10, 20 i 50 centi.Lik mlade i ènstvene Marijan, simbolaRepublike Francuske, krasi apoene od 1, 2 i 5

centi.IRSKA Izgled nacionalne strane na svim irskim kovanimapoenima evra je istovetan, prikazana je keltskaharfa, tradicionalni simbol Irske. Na apoenima jeispisan naziv »Irska« na irskom (ÉIRE).ITALIJA Na kovanom apoenu od 2 evra prikazan jeportret Dantea Aligijerija, koji je naslikao Rafaelo,dok se na apoenu od 1 evra nalazi crte`Leonarda da Vin~ija na kojem su prikazaneidealne proporcije ljudskog tela. Na apoenima od10, 20 i 50 centi prikazani su »Ro|enje Venere«Sandra Boti~elija, jedna skulptura ~iji je autorUmberto Bo~ioni, odnosno statua na konjuimperatora Markusa Aurelijusa. Na ostalimapoenima prikazani su dvorac Castel del Monte(1 cent), toranj Mole Antonelliana (2 centa) iKoloseum u Rimu (5 centi).LUKSEMBURGNa svim kovanim apoenima evra iskovan je likNjegovog kraljevskog veli~anstva, velikog vojvodeHenrija. Na njima tako|e stoji natpis»Luksemburg« ispisan na luksembur{kom(LËTZEBUERG).HOLANDIJADva razli~ita dizajna – oba prikazuju kraljicuBeatriks iz profila – kori{}ena su na holandskimkovanim apoenima evra. Na apoenima od 1 i 2

evra tekst ispisan na holandskom »Beatriks,kraljica Holandije« (BEATRIX KONINGIN DERNEDERLANDEN) nalazi se sa desne straneportreta. Na apoenima od 1, 2, 5, 10, 20 i 50centi taj natpis uokviruje lik kraljice Beatriks.Dvanaest zvezdica Evropske unije tako|e suprikazane u oba dizajna.

AUSTRIJANa kovanom apoenu od 2 evra prikazan jeportret poznate pacifistkinje Berte fon Sutner.Lik ~uvenog austrijskog kompozitoraVolfganga Amadeusa Mocarta nalazi se naapoenu od 1 evra. Nekoliko najpoznatijihgra|evina Be~a prikazano je na apoenima od10 centi (Katedrala svetog Stefana), 20 centi(Palata Belvedere) i 50 centi (Palata

secesije). Na apoenima od 1, 2 i 5 centiprikazani su cvet gor~ice, runolista, odnosnoalpske jagor~evine.PORTUGALIJA Na kovanim apoenima od 1 i 2 evraprikazani su neki od dvoraca i grbovaPortugalije, a kru`no ih uokviruje dvanaestzvezdica koje simbolizuju Evropsku uniju.Kraljevski pe~at iz 1144. godine prikazan je usredi{njem delu apoena. Pe~at koji jeprikazan na apoenima od 10, 20 i 50 centidatira iz 1142. godine. U sredi{njem deluapoena od 1, 2 i 5 centi nalazi se motivprvog kraljevskog pe~ata iz 1134. godine sanazivom zemlje.FINSKAPlodovi i cvetovi barske kupine prikazani suna kovanom apoenu od 2 evra. Motiv dvalabuda koji nadle}u finski pejza` prikazan jena apoenu od 1 evra. Na apoenima od 1, 2,5, 10, 20 i 50 centi prikazan je heraldi~ki lav.

,sklopile su sa Evropskom zajednicom formalnisporazum o kovanju sopstvenog novca. I tajkovani novac je zakonsko sredstvo pla}anja u~itavoj zoni evra.

Evropska komisija jeorgan Evropskezajednice kojigarantujesprovo|enjeodredaba Ugovora oosnivanju Evropskezajednice. Komisijapodràva politi~keinicijative Zajednice,predlaè

zakonodavne propiseZajednice i uodre|enim oblastimavr{i javnu vlast.Izri~e preporuke zaosnovne smerniceekonomske politike uZajednici iobave{tava SavetEvropske unije okretanjimakonjunkture i okretanjima u oblastiekonomske politike.Ona kontroli{eodràvanjebudètske disciplineu okvirumultilateralnognadzora i prezentiraizve{taje SavetuEvropske unije.

EVRO GLOSAR


9/10

EVROPSKIPARLAMENT

PUBLISHED BY

© European Central Bank

Frankfurt am Main, 2002

CONCEPT AND DESIGN

wolf.d.sign, Frankfurt am Main

Konzept Verlagsgesellschaft,

Frankfurt am Main

LITHOGRAPHY

Konzept Verlagsgesellschaft,

Frankfurt am Main

PRINTED BY

De Bussy Ellerman

Harms BV,Amsterdam

ISBN 92-9181-153-X (EN)

Nacionalne centralne banke Zamena nov~anica Zamena kovanog novca

Belgija neograni~eno do 31. decembra 2004.

Nema~ka neograni~eno neograni~eno

Gr~ka do 1. marta 2012. do 1. marta 2004.

[panija neograni~eno neograni~eno

Francuska do 17. februara 2002. do 17. februara 2005.

Irska neograni~eno neograni~eno

Italija do 29. februara 2012. do 29. februara 2012.

Luksemburg neograni~eno do 31. decembra 2004.

Holandija do 1. januara 2032. do 1. januara 2007.

Austrija neograni~eno neograni~eno

Portugalija do 28. februara 2022. do 31. decembra 2002.

Finska do 29. februara 2012. do 29. februara 2012.

Kreditne ustanove, preduze}a koje vr{e transport novca irednosti, trgovina i automati na vreme su intenzivno uklju~eni u

pripreme za prelaz na efektivni novac u evrima. Gra|ani Evropesu se brzo sprijateljili sa novim efektivnim novcem. Uspehprelaza na efektivni novac u evrima nadma{io je sva o~ekivanja.Izme|u ostalog, preduzete su slede}e mere:• Od stanovni{tva se u reklamnoj kampanji zahtevalo dasakupljeni sitan novac konvertuje na bankarskim {alterima pre

prelaska na evro. To je bankama olak{alo posao u toku fazeparalelnog novca u opticaju;• Blagovremena distribucija evro nov~anica i kovanog novcabankama (po~etna isporuka), kao i dalja distribucija poslovnimklijentima banaka (Sub-Frontloading), od 1. septembra 2001.predstavljala je garanciju da }e na po~etku 2002. godine biti naraspolaganju dovoljno efektivnog novca u evrima. Od sredinedecembra stanovni{tvo je moglo da kupi po~etne pakete sakovanim novcem. Na taj na~in zalihe sitnog novca, koje jergovina po~etkom 2002. godine morala da drì kao zalihu,rebalo je smanjiti;• Vi{e od 200.000 automata za izdavanje novca moralo je dase modernizuje i uskladi sa potrebama evro efektivnog novca.1. marta 2002. godine nov~anice i kovani novac u evrima su u~itavoj zoni evra postali jedino vaè}e zakonsko sredstvopla}anja, iako su nacionalne nov~anice i kovani novac i daljemogli da se konvertuju u nacionalnim centralnim bankama. Bliè

informacije o prelazu na efektivni novac u evrima moète dobitina zvani~nom sajtu: www.euro.ecb.int).

PRELAZ NAEFEKTIVNI NOVAC

Evropski parlament sesastoji od 626 direktnoizabranih predstavnikagra|ana dràva ~lanicaEvropske unije. On uzimau~e{}e u evropskomzakonodavnom procesu urazli~itom obimu, {tozavisi od konkretnogpostupka odlu~ivanja. Kod stvari koje su u

vezi sa ekonomskom i monetarnom unijom, Evropski parlament poseduje prevashodno

ovla{}enja za pruànje savetodavnih

usluga. Pored toga, Ugovor o osnivanju

Evropske zajednice predvi|a izvesnepostupke koji se ti~uispunjavanja obavezepolaganja ra~unaEvropske centralne bankeParlamentu (prezentiranjegodi{njeg izve{taja, op{tadiskusija o monetarnojpolitici, konsultacijepredsednika Evropskecentralne banke sanadle`nim parlamentarnimodborima (Parlamenta).


10/10

evro nas novac

Documents