Em st JINGERPrvi pariski dnevnik

ALEF

O dnevnicima kada je re, obino se navodi nekoliko vrsta: neki dnevniko pisci turo belee svakodnevne inje- nice, drugi se uputaju u karakteiizaciju ljudi koje srcu, trei opisuju predele ili istorijske i politike dogaaje, e- tvrti razmatraju umetnost, svoju ili tuu, dok peti poku- avaju da sagledaju sopstvenu sutinu. Moe se s dosta razloga rei da su dnevnici danas izdvojen knjievni anr. Od Geteovih preko Hebelovih i Grilparcerovih, pa do Kaf- kinih, Muzilovih, Friovih i Gombrovievih dnevnika sasvim se lepo vidi kretanje od objektivnosti ka subjektiv- nosti. Na tom istorijskom putu izvestan "iskok" predsta- vljajujingerovi dnevnici. Oni zadravaju osnovnu karak- teristiku voenja dnevnika: dnevnikopisac zapisuje "ta sanja i ta mu se dogaa". Meutim, ti snovi i ti dogaaji, u Jingerovom sluaju, neretko se potpuno spajaju, pa do- bijeni amaigam ne samo da pokazuje duhovnu situaciju cpohe, ve takoe odslikava pievo reagovanje na tu si- tuaciju - "svet je miljenje". Jingerovi dnevniki zapisi obe- lodanjuju u kojoj meri samo pisanje dnevnika moe da se pretvori u jedan oblik egzistencije. - Ernst Jinger sc ro- dio krajem prolog veka (1895) u Hajdelbergu. Otac mu je bio apotckar. Nemima duha, E. Jinger je ve kao osam- naestogodinji gimnazijalac pobegao u Legiju stranaca, ali ga je otac vrlo brzo vratio kvii. Kada je izbio Prvi svet- ski rat, prijavio se kao dobrovoljac - bio je prikljuen pe- adiji. Tokom rata nekoliko je puta ranjavan, a za ispolje- nu hrabrost dobio je najvie prusko odlikovanje - Orden za zasluge. Poslc rata, ostao je u vojsci do 1923, kada ju je napustio i dve godine studirao filozoflju i prirodne na- ukc u Lajpcigu i Napvilju, ptisle ega je iveo kao slobod- ni pisac sve do izbijanja Drugog sveiskog rata. Tkda se vra- tio u vojsku s inom kapetana, i u njoj ostao do 1944. Po zavretku rata bilo mu je zabranjeno da objavljuje. Zabra- na je trajala do 1949. - E. Jinger je postao poznat zahva- Ijujui ratnim dnevnicima i teorijskim razmatranjima o ra- tu /Uelin/m oJujama (1920), Borba kao unutranji do- ivJjaj (1922), umarak 125 (1925), Vatra ik rv (1925)/, u kojima - zanemarujui politiku dimenziju Prvog svetskog rata - sani rat vidi kao mogunost da se ovek egzistend- jalno dokac i da iskusi granine situacije. Navedena dela, a i ona kasnije napisana, pokazuju da su Jingerova iskustva iz Prvtjg svetskog rata na presudan nain oblikovala njegov pogled na svet. - Posebno u Jingerovoj dnevnickoj prozi zanzimaju nevnici o Drugom svetskom ratu - ima ih est, i objavljeni su pod naslovom Zrnenja. Za vreme rata E. Jinger je bio, uglavnom, u Francuskoj, ito najvie u Pari- zu, u tabu glavnokomandujueg. Tada su nastala dva od pjomenutih est dnevnika: Pnipariski dncvniki Drugipa- risJd dnevnik. - Prvipariski dnevnik, kao i ostali dnevnici iz Zraenja, delo je pisca koji sa sumnjom i radoznalou, s moralnim i psiholokim senzibilitetom gleda svoju oko- linu, razmilja o vienom, sebi i itaocu postavlja pitanja to trae odgovore i, u najmanju ruku, nagone na razini- ljanje. - E. Jinger je veliki hroniar i posmatra naeg sto- lea, koje je na izmaku. Umro je 17. februara 1998, samo nekoliko nedelja pre nego to e napuniti sto tri godine. Malo je nedostajalo pa da nam ostavi dnevnike zapise o poetku trceg milenijuma. B. Zec

Biblioteka

ALEFUrenik Branko Kuki 37. knjiga

/\s>ALEFZatitni znak Biblioteke je alhemijski simbol za Sublimaciju

Ernst JINGERPrvi pariski dnevnik

Preveo sa nemakog BoidarZec

UMETNIKO DRUTVO GRADAC

Ernst Jinger Prvi pariski dnevnik Nasio v originalaErnst Junger Das erste Pariser Tagebuchu: Emst Jiinger Strahiungenl, Klett-Cotta, Stuttgart, 1980OpremaMiie GrozdaniIzdavaUmetniko drutvo Gradac aak - Beograd tampatamparija Zuhra Beograd, Vitanovaka 15

Prvi pariski dnevnik

7/

1941.

SarPotrije, 18. februar 1941.

Pre svitanja stigli smo na elezniku stanicu u Avenu, gde su me probudili iz dubokog sna. Na taj nain ostao mi je u seanju lep san: kao deak, a ujedno kao odrastao o- vek, vozim se od Vunstorfa k Reburgu svojim starim kol- skim putem, u istom lokalnom vozu kojim smo uvek pre- valjivali taj put. U Vinclaru silazim i produavam peke, prugom. No je, jer sam video kako blizu moje kue sve- tlei meci paraju tamu. A i dan je; s moje leve strane nala- ze se njive obasjane suncem. Pored jedne prekrivene gu- stim zelenim usevom vidim majku koja eka - mlada i pre- lepa ena. Sedam kraj nje, a kada me je sustigao umor, uzela je njivu kao zeleni pokriva i povukla preko nas.

San me je taj usreio, i grejao me jo dugo dok sam sta- jao na hladnoi i nadzirao pretovar.

Odlazimo u Sar Potrije; to nam je odredite. Smeten sam kod dve stare gospoe - jednoj od njih osamdeset su i dve godine, i videla je ve tri rata. Njihova veera, kojoj sam pridodao malo kobasice, bila je vie nego bedna i sa- stojala se uglavnom od tri velika krompira ispeena u po- sudi ispod zemljanog poklopca. Ta mala naprava zove se "etufoar", valjda zato to se jelo u njoj pee bez prisustva vazduha.

SarPotrije, 20. februar 1941.

etnja u blizini eleznike stanice, gde sam se u fabrici gmarskih proizvoda raspitivao o poreklu zemlje koja je dala znaajno ime tome mestu. Malo iznad pruge, doao sam do jama iskopanih u mrkom i vrlo lepom belom pe- sku. Nisam nasao fosile kojima sam se nadao. Na dnu jed- ne stare naputene rupe video sam udubljenja ispunjena vodom; verovatno je nekad bila puna vode, jer su se dole nalazile vrbe vie od oveka i obrasle nenim koreniima. Oni su, poput mahovine, izbiii iz stabla i grana - lep primer kako kod biljaka svaki deo jo moe da proizvede drugi deo. Nepodeljena ivotna snaga jo boravi u celoj kui. Mi ljudi izgubili smo tu mo, i gde u naim kulturama blista- ju listovi i cvetovi, nikad se vie nee videti korenovi. Ali pri sve veoj ugroenosti, mi, rtvujui se, putamo druge,

8/

duhovnije organe, korene-prianjae prema nevidljivom - dodue, na raun ivota pojedinaca. To je, za sve nas, po- etak novog procvata.

Kad sam se vraao, padala je jaka krupa i arala tlo. Me- utim, u batama sam video ve procvetalu lesku i vuju li- ku; njihovi cvetovi, slino cvetovima jorgovana, prekrivali su golo granje. U zakionjenim uglovima video sam i grupi- ce visibaba, koje kao da su, naroito posle ove jake zime, suvise poranile. Ovde ih zovu "cvee svetog Josifa", koji se slavi devetnaestog marta.

SarPotrije, 21. februar 1941.

U svom jutamjem snu bio sam u nekoj maloj apoteci u kojoj sam kupio razne stvari, i u tom trenutku Rem me je probudio. Pre nego to sam otvorio oi, upravo sam bio pogledao kesu na kojoj je pisalo "Braunvajke gumene zaptivke". Uvek se pitamo kako nam se to dogaa.

Lektira: Kraljica ila Lermine, knjiga koju mi je daia ga- zdarica i u kojoj se na vrlo zanimljiv nain, u stilu Trimu- sketara, opisuju uroteiz 1815. godine. TVi i tamo nailazi se na mesta koja prevazilaze nivo zabavnog romana; recimo, sledea opaska: "Kod svakog zavarenika nalazimo i detinj- sku crtu." To je ocena koju mogu potvrditi sopstvenim is- kustvom.

SarPotrije, 22. februar 1941.

U jutamjim asovima sanjario sam i razmiljao o egzo- tinim knjigama. Razmiljao sam, tako, o knjizi Tajne Cr- venog mora Anrija de Monfrea, u kojoj treperi sjaj korala, sedefa i osea se prijatan dah mora. Razmiljao sam, tako- e, o Mirboovom Vrtumuka. Taj vrt, sa svojim stazama pre- krivenim crvenom cigianom prainom, prepun je zelenila i svetlih boura. Njegovaraskonostpotie od mnogobroj- nih leeva kulija koji su ga, krvavo radei, stvorili i koji su, bezimeno, trulili u njegovom tlu. Ta knjiga vredna je zato to sasvim jasno pokazuje lepotu i okrutnost sveta - one ve pojave to nas, zajedno delujui i meajui se, podse- aju na morska udovita kod kojih rasko boja duginim velom prekriva jezive otrice. U tom dubokom proimanju pakla i raja, proimanju u kojem oko ne moe da razazna pojedinosti sree i patnje, niti darazmrsi arenu spletenost praumskog ostrva, naa Zemlja prua duhu nevien pri-

9/

zor. Razmiljao sam posle o Vagneru, koji mi se pojavio u novom, za nae vreme znaajnom svetlu. Uinilo mi se da sam uoio greku Bodlera, koji je ipak imao pravi odnos prema starim, venim stvarima. Misli o monom gluma- kom duhu koji oivljuje mrtve kulture, minula vremena, tako da se ona kreu poput prizivanih aveti. Vrhunski a- robnjak koji pomou prave krvi vraa kraj kapija donjeg sveta. Stvari dobijaju boje po kojima ni najotrije oko ne- e razlikovati istinu od lai. Glumac postaje realnost, po- staje istorijska linost, odnosi pobedu i dobija iovorovve- nac, koji se zeleni kao da je pravi. Ne vredi pobijati ga, s njim se raspravljati - on dolazi zato to je njegovo vreme doslo. Samo je u tome njegova krivica, ije poreklo preva- zilazi linost. Umetnost kao staklenikprolih vremena - e- tamo se kao u zimskim batama ili kao u salonima u koji- ma cvetaju palme. To se ne moe kuditi, jer je strah od pro- pasti tako jak, tako golem da je sasvim razumljiva volja da se spase makar i jedna senka. Suprotnbst tome jeste Nie, koji moe da ivi samo u ledenim olujama. To su uzori ko- je je naa mladost, poput Herakla, videla na raskrsnici.

Sluaj Nie-Vagner podsea na one male barometre iz kojih, u zavisnosti od toga kakvo je vreme, izlaze dve razli- ite figurice. Jedna je uvek napolju, i ona najavljuje kakvo e biti vreme, s prorokom tanou, ali zanemarujui sa- danji trenutak. Druga odgovara ldimi koja vlada, iako se ve oseaju vetrovi propasti - zato se ona sklonila s naj jae svetlosti. Pa ipak, one su na jednoj te istoj daici, na kojoj ih je meteorolog privrstio.

Sen Miel, 24. februas 1941.

Rastanak sa Sar Potrijeom, posebno s mojom osamde- set dvogodinjom gospoicom, kojoj sam se zahvalio u cik zore, dok je jo bila u krevetu. Zatim mar do novog odre- dita, do Sen Miela - najpre po slabom mrazu, a onda po vlanom snegu. Mesto nije pogodno za boravak. Mnoge su kue razorene ili naputene. Iz reice koja ovuda protie viri oklopno vozilo. Ve se ispredaju prie; govori se da se voza sunovratio s mosta kako bi Nemci ostali bez plena. Gde su se vratili, stanovnici su na vrata obesili komad be- log platna, kao znak svog prisustva. Izgledaju jo bednije, jo izgladnjenije nego itelji Sar Potrijea. Deca, bosonoga, pomodrela od hladnoe, skupljaju se oko poljskih kuhinja. Po kuama se uju pacovi; kroz prozore bulje make.

10/

S Remom stanujem kod ene iji je mu u zarobljeni- tvu u Nemakoj. Moglo bi joj biti etrdeset godina, ali jo lepo izgleda, vesela je i gostoljubiva, rado pria o muu, za koga je jako zabrinuta. Pa ipak, rekao bih da bi joj se la- ko prilo; puna je bodrosti koja potie od sveih i ivih is- kustava. Takve stvari esto borave u jednom te istom srcu, jer se moralni svet ne moe potpuno objasniti i analizira- ti kao to se to moe uraditi s fizikim svetom. Isto tako - a to mi je ranije bilo neshvatljivo - veina mukaraca ne po- naa se kao Otelo, ve zna, naroito u starim brakovima, da prata.

Sen Miel, 27. februar 1941.

Kao uvek u jutarnjim asovimar snovi prepuni ivosti. Nalazio sam se u drutvu koje se zabavljalo imitirajui mr- tve ili zaboravljene politiare, i to bez ikakve pripreme, onako kako to trenutakzahteva: ustajao je as ovaj as onaj i mimikom i gestovima uveseljavao ostaie. Video sam, ta- ko, oveka jakog, stamenog, koji je oponaao Bizmarka i kome se dugo pljeskalo. Uoio sam da neki neprimetni ge- stovi posebno izazivaju iznenaenje i smeh, ali samo kod pojedinaca. Iz toga sam zakljuio da je tu re o savremeni- cijna, ak o saradnicima. Videlo se, takoe, da preiveli iz malog nestalog kruga bumo pljeu izvesnim oponaanji- ma koja su bila smena jo samo njima.

Na prvi pogled, to drutvo kao da je bilo sastavljeno od visokih dravnih inovnika ili od penzionisanih generala, koji u svojim klubovima uivaju priajui anegdote i sea- jui se nekih zaboravljenih pojedinosti iz ivota. Ispod se nasluivalo jo nesto - neto od prizora iz ljudske istorije, prizora koji je izgubio svoju gorinu pa sada izaziva radost. Pri tom se sasvim lepo videla ona crta detinjastosti koja nas esto iznenadi kod starih penzionisanih velikodostojnika. Bilo jemaloiodonogplauditeamici* akose taj izrazshva- ti ironino i samoironino.

Sen Miel, 1. mart 1941.

Tokom poslednja dva anaznatno je otoplilo; najpre je pljutala kia, a zatim je granulo sunce. Za tili as nestalo je snega; istopio se od toplog vetra. Vode su nadole, a drvee

* Pljeskajte, prijatelji! - Prim. prev.

11/

se svetlucalo menjajui boju, to je karakteristino za pret-prolee.

O ivotinjama: velika timarka koju sam jue video kako na kii gmie po jo tvrdom tlu, i to mujak - kako su poka- zivali iroki noni spletovi. Ta hrisomelida je u mojoj glavi povezana s pojavom prvih prolenih toplih dana. Uoio sam je, jo u detinjstvu, kao jedan od prvih znakova ivota na jo golim movamim rudinama u okolini Reburga - plav- kasto se presijavala na februarskom ili martovskom suncu. U Aliru i Maroku, njene velike vrste video sam ve u de- cembru, i uvek je njena pojava bila povezana s posebnom melanholijom koja me obuzima u to doba godine i koja ne- stane im drvee ozeleni.

Zatim sam seo na bitikl i krenuo prema Irsonu. Naiao sam na dadevnjaka - enku, prepoznatljivu u to doba go- dine po jako nabreklom Venerinom bregu kojim se, kao blagim ispupenjem, zavrava stomak prekriven mrkim i svetlucavim tamnocrvenim pegama. Malu enku koja se iz- meu mojih prstiju Ijupko uvijala odneo sam na vlanu li- vadu, spasivi joj tako ivot. Ve mi je bezbroj puta prizor ivotinja, poput izvora ivota, davao novu snagu.

Sen M iel 7. mart 1941.

Jue sam s Remom bio na veeri kod tetke gospoe Ri- arde. Priali smo o ljubavi na prvi pogled ili "kup de fu- dru" kao o neem ega se valja uvati.

Sutradan veba blizu imanja La Bit. Za vreme vebe raz- miljao sam o temi: "Svetovi" - kao o odblescima ljudskih odnosa u druge prostore. Zamislimo izglaane kugle koje prizor odslikavaju u smanjenom vidu, otrije i dublje - na primer, kugle od oblakastog opala ili gorskog kristala. Asve bi se moglo deavati u velikoj kui kroz koju bismo ili od podruma do tavana.

Sen Miel, 27. mart 1941.

U arlevilu kao svedok pred ratnim sudom. Iskoristio sam priliku da kupim nekoliko knjiga, meu kojima su i- dovi romani i razne studije o Rembou, koji je roen u ar- levilu. Knjiar mi je ispriao da mali krug arlevilskih pe- snika neguje uspomenu na Remboa. U povratku sam itao Ako zm o ne umre: lep pasus o kaleidoskopu.

12/

Subota i nedelja u Parizu. Uvee, s potpukovnikom Aa- dojsom, u "Rotiseriji de la Ren Pedok", blizu eleznicke sta- nice Sen-Lazar, a zatim u "Tabarenu". Tli, revija s golim e- nama pred oflcirima i inovnicima okupacione vojske, uz plotun ampanjaca. Dobro su graene sve do stopala koja su deformisana od obue. Anije li, moda, stopalo degra- dirana aka? Takve predstave podeavaju se prema nagon- skom mehanizmu - aoka ne omanjuje, iako je uvek ista. Jako doJazi do izraaja i petlovska crta galske rase. Lespo- ules*

Posle toga u "Monte Kristu", etablismanu gde se uiva na jastucima. Srebmi pehari, inije s voem i boce svetlu- cali su se u polutami kao u pravoslavnoj kapeli; o gostima su se brinule devojke, gotovo sve keri ruskih emigranata, ali roene u Francuskoj, koje su brbljale na nekoliko je- zika. Sedeo sam s dvadesetogodisnjom devojkom, sitnom i melanholinom, i, u maglama ampanjca, razgovarao s njom o Pukinu, Aksakovu i Andrejevu, ijeg je sina dobro poznavala.

Danas, u nedelju, neprekidno kia. Dvaput sam odlazio u crkvu Sv. Magdaline, po ijim je stepenicama lealo im- irovo lie; u podne i uvee kod Prinijea. Grad je kao vrt, odavno mi poznat, koji je sada zaputen, ali u kojem se ipakvidi svaki puteijak. Neobino je to stanje konzervaci- je, u neku ruku helenistiko, u kojem verovatno imaju ude- la posebne vetine visoke administracije. udnovato izgle- daju beli putokazi koje je vojska postavila u gradu - prore- zi kroz staroorgansku tvorevinu.

Sen Miel, 12. april 1941.

Novi planovi, novi projekti. "Jo nije prekasno." Tokom noi pojavila se lepa ena. Neno mi je, nekoliko puta, po- ljubila oi koje sam drao zatvorene. Posle, u nekoj nepri- jatnoj prostoriji, otvorio sam vrata omotana bodljikavom icom, runa starica koja je pevala nepristojne pesme i koja je, okrenuvsi mi lea, zadigla suknju.

Prethodne noi, na proputovanju kroz Tibet. Kue, so- be i nametaj kao da vie nisu sasvim originalni; ve se pri- meivao uticaj tuih oblika, ali je promena ipak bila ne- znatna. Prolazio sam kroz kue, ne primeujui ukuane, ali sam oseao da su u prostorijama u koje nisam uiazio.

Pariz, 6. april 1941.

* Kokoke; ene; ljubavnice. - Prim. prev.

13/

San je bio neprijatan zato to sam bio nevidijivkao demon- sko bie. Caristiki oficiri pojaviii su se kao moji suparni- ci; m ismo se videli i prepoznali izdaleka - postojala je hi- j erarhij a u stepenima vidljivosti.

Scn Miel, 13 april 1941.

Uskrnja etnja. Mrke, jo neobraene njive kao da su gole; ali ponegde izbija nenamrtva. kopriva, gotovo nevi- dljiva, prejake ljubiaste boje, i na njoj, kao na nestvamoj prei, bumbari koji sisaju sok.

Uski, dobro utrti poljski putevi. I oni imaju prisojnu i osojnu stranu, gde se biljke raziikuju ne samo po rastu, ve i po vrsti.

Pzriz, 24. april 1941.

Rano sam ustao - moja jedinica treba da se spremi i kre- ne u Pariz. Puk je tamo prekomandovan kao straarska je- dinica.

Znak za ustajanje prenuo me je i jednog od onih sno- va koji Jie na ive slike, na nametene grupe napetih liko- va. U takvim snovima sanja stie bitne uvide, jer as tone u dusu, u htenje i patnju osoba iz snova, as izranja iz nji- hovog elementa, vidiih uklopljene u nepokretnu sliku. Ta- ko su suprotstavljeni sadrinska punoa i nedostatak po- kreta; akcije su sputane znaenjem, i ta osujeenost izazi- va vrtoglavicu koja esto prelazi u komar.

Tako sam video Hosea, visokog lekara, lekarevu enu, sebe i etiri uvara u sobi iji je nametaj podseao na na- metaj u klinici. Hose, koji je bolovao od besnila, zario je zube u vrat lekareve supruge da bi je zarazio, i nije bilo sumnje da je postigao tilj. Video sam njegovu rtvu, koju su dva uvara drala na ieaju, i video sam rane od ujeda na ijim je ivicama ve bilo neto gnoja. Visoki lekar se spre- mao da svojoj ve gotovo poludeloj eni da injekciju, i dok je proveravao rastvor u stakienom pricu, pogledao je i Ho- sea: pogled mu je bio ozbiljan, bolan, ali bez neobuzdane strasti. I Hosea su drala dvojica uvara - nalazio se u stanju obamriosti koje prethodi krizi, a videlo se i dalikuje to je uspesno izveo napad. Rukama sam mu obuhvatio snani vrat - drao sam ga kao to se konj tape po sapima; meu- tim, bio sam spreman da ga jako stisnem ako bi pokuao da se oslobodi.

14/

Mala prostorija u kojoj smo se muili biia je toliko na- punjena zraenjima da sam njenu unutrasnjost shvatao kao tekst koji se ita u knjizi. Neobinost tog napada sasto- jala se u tome to je Hose, imajui dugogodinju tajnu ve- zu sa enom visokog iekara, hteo sada i u smrti da bude s njom, i j a sam u muevljevim oima video da je shvatio svu teinu tog ina. Pa ipak, mada je oseao da ga je guja uje- la, sauvao je hladnokrvnost - ostao je u svom lekarskom domenu, a upravo u tom domenu Hoseov postupak bio je samo znak bolesti, simptom besnila, i jedini primeren od- govor bio je volja za izleenjem. Izgledalo mi je velianstve- no i divno to je taj majstor pri tako visokoj plimi volje ostao blagonaklon.

Pa ipak, u tom sukobu, oseao sam da sam na Hoseo- voj strani; tapao sam ga po irokom potiljku kao konja ko- ji streiovito prolazi kroz vencima ukraen cilj. Znao sam, naravno, da moralni element kod njega ne postoji izdvo* jeno, ali mi je ipakizgledao kao jedan od onih starih kne- eva koji u carstvo smrti poviae sve to im je srce volelo za ivota: zlato, oruje, robove i ene. U tom telu, u kojem je smrt ve zapoela svoj posao, nasluivao sam veliku i- votnu snagu.

Aii jo jednom sam bio gledalac pred slikom kao celi- nom - gledao sam je u njenom miru, istkanu od smisla i be- smisla, kao aru na tapiseriji.

Naputamo Sen Miel; ali, moda emo se vratiti. Neni panjaci ostae mi u seanju, sa svojim glogovim ivicama, u ijem su se jo golom gustiu videla zelena kiupad ime- le i mrka svraja gnezda. U starom liu ve su procvetale zlatica i ljubiica, i zelenela se kopriva. Predeo je talasast; tu i tamo skrivena su velika imanja, sa stajama i ambarima. Kro- vovi od sjajnog kriljca izranjaju iz dubine kao ogledala. I dok gledam ta imanja, razmiljam: minula su stara arobna vremena, ali su nam i dalje ostali kljuevi da ih doaramo. A zatim, postoj e stupnj evi na kojima ovek gubi ak i seanje na dobro i pravO. T\i on ne poznaje izvore svoje nesree.

U podne, u Laonu; vozili smo se podnojem drevnoga grada. S oseanjem radosti ponovo sam video katedralu; izdaleka, njeni probijeni tomjevi ostavljaju vrlo jakutisak. ovek poveruje da vidi strukturu dela, stubove i grede, sam duh plana. Oima posmatraa koji tuda prolazi ta graevi- na nudi obilje kaleidoskopskih promena, kao da se vrti uz muziku asovnika koji svira.

Vrlo kasno stigli smo u Pariz. Mranim i pustim ulicama zaputili smo se u tvravu Vensen, gde je puk bio smeten.

15/

Poslc obilaska kasarne uzeo sam, u ranim jutarnjim aso- vima, sobu u hotelu "Modern" pored vensenske kapije. U jutarnjoj svetlosti, pogledao sam velike stubove na Plas de la Nasjon. Iza, nejasni obrisi Ajfelove kule. Kolosalnost bi- va jo vea ako se pojavi masovno, generalno.

Vcnsen, 27. april 1941.

Prva nedeija u Parizu. U meuvremenu, preselio sam se u stan s lepim pogledom na glavnu kulu tvrave. Duboka potitenost. Posle podne u vensenskom zoolokom vrtu. Zirafe koje su iz visoke lese jele suvo bagremovo lie, bir- kajui ga dugim otrim jezikom. Crni ameriki medvedi, opor geparda, kozorozi s Korzike koji su se epurili na ve- likoj steni. Mo tih maski: one govore, ali mi vie ne razu- memo ono to je u njima boansko.

Vensen, 28. april 1941.

etnja vensenskim ulicama i uliicama. Detalji: neki o- vek, verovatno za kunie, uskim srpom kosio je travu na eleznikom nasipu pored prometne ulice i trpao u vreu. U drugoj ruci drao je korpicu i u nju stavljao male pue- ve koje bi naao dok je to radio. esto se na periferiji gra- dova mogu videti takve slike kineske ekonomije - one nas podseaju na biljke koje rastu iz pukotina po zidovima.

Vensen, 29. april 1941.

Gradska venica i senski kejevi. Razgledao sam izloe- nu robu. Tristitia* Traio sam izlaze; nudili su se samo sumnjivi Notr-Dam, njeni demoni su ivotinjskiji od laon- skih. Ta ovaploenja, netremice i s golemim znanjem, gle- daju krovove svetskoga grada, a tako gledaju i carstva koja vie ne poznajemo. Mi ih vie ne poznajemo, ali da li su ona prestala da postoje.

Kod Prinijea, Ri Difo. Mala dvorana na prvom spratu, prijatna, raskona, s akvamarinskom nijansom, prosto je mamila da se uiva u morskim plodovima. Sasvim blizu, okrugla crkva, uz njen zid raste smokva. Zatim crkva Sv. Magdaline - crkva, uprkos svemu. Bulevar de Kapisin. Ne- maka telefonistkinja koju sam jo prekjue uoio na Plas

Seta, potitenost, melanholija. - Pcim. pcev.

16/

de llitoal, visoka Obotrianka s talasastom kosom. Neobi- no oseanje u trenutku kada dvoje obrate panju jedno na drugo, kada ponu postojati jedno za drugo. Mi smo ti koji "raamo" poznanstva; novi ovek je kao klica koja nastaje duboko u nama. TUa slika je upala u nas; ona je ostavila traga u nama., to je kao ranica, kao slab bol. ene dobro po- znaju to dejstvo, koje zatim uvekraste ako se susret ponovi.

Telefonirao sam lumbergeru; ali ni on, kao ni veina mojih starih prijatelja, nije u Parizu.

Dok sam traio izlaz izmeu Pon Nefa i Pon dez Ara, bi- lo mi je sasvim jasno da nerazreivost neke situacije poti- e jedino od nas. Zato je primena sile tetna; njome bismo unitili svoje zidove, svoje odaje - to nije put k slobodi. a- sovi se reguliu iz unutranjosti asovnika. Ako pomeramo kazaljke, mi menjamo brojke, ali ne i tok sudbine. Kud god da pobegnemo, sa sobom nosimo svoje uroene sklono- sti; ni samoubistvom ne moemo sebi umai. Mi se mora- mo uzdizati, i patnjom; tada nam svet biva shvatljiviji.

Vensen, 1. maj 1941.

Sakre-Ker. Vitez De la Bar, vrlo mlad pogubljen, na stra- an nain, zato to nije pozdravio procesiju. O njemu sam nedavno itao kod Voltera. Tu se nalazi njegov kip na mu- enikom stubu, u osveenom delu crkve, kao oltar slo- bodnog zidarstva. Izbor mesta daje spomeniku dijalekti- ku crtu koja ne doputa da se sauestvuje u sudbini tog ne- srenika. Tu su ga ostavili s podignutim kaiprstom.

Zatim Plas e Tern. urevak, kupio sam buketi, zbog Prvog maja, koji je takoe kriv to sam sreo Rene, mladu prodavaicu iz robne kue. Pariz omoguuje takve susre- te; vidi se da je podignut na Venerinom oltaru. To je pove- zano s vodom i vazduhom. Sada to oseam utoliko jasnije to sam prvih osamnaest meseci rata iveo u istinskoj sa- moi: kasarne, seoske kue, sklonita. Tokom dugotrajne askeze, u kojoj potiskujemo aki misli, naslutimo neto od starake mudrosti, vedrine.

Ruali smo, a zatim otili u bioskop; tamo sam joj do- dirnuo grudi. Vreo ledeni breg, breuljak u prolee koji krije bezbrojne ivotne klice - belih anemona moda.

Za vreme filmskog urnala dvorana je ostala osvetljena, oigledno da bi se spreili protesti. Prikazivale su se nae ofianzive u Africi, Srbiji i Grkoj. I sama slika destruktivnih sredstava izazivala je krike straha. Automatizam tih sredsta- va, vrenje elinih tenkovskih gusenica, nain na koji su,

u vatri, gutani redenici s blistavim mecima. Karike, sarke, viziri, zglobovi oklopa, arscnal ivotnih oblika koji otvr- njavaju kao ljuskari, kornjae, krokodili i insekti - ve ih je Hijeronim Bo video.

Prouid naine kako propaganda prelazi u teror. Upra- vo su poeci ponudili mnogo toga to se zaboravlja. Tada sila dolazi majim hodom, lukavo i neno.

Rastali smo se ispred Opere, da se nikad vie ne vidimo.

Vcnsen, 3- maj 1941.

Plas de Tern, na suncu ispred "Braserije Loren'1. To su trenuci kada se borim za dah kao davljenik. Meni nasuprot, devojka u crvenom i plavom u kojoj su se sjedinile savre- na lepota i velika mera hladnoe. Ledena ara na oknu: ko je raskravi, unitie joj oblik.

Kad sam ugasio svetlo, obradovao sam se to u osam- -devet sati biti sam. Povlaim se u samou kao u jazbinu. Takoe, drago mi je kada se s vremena na vreme probudim da bih joj se obradovao.

Vensen, 7. maj 1941.

Opet na Plas de Tern ispred braserije, mesto koje mi je privlano. Tu, na suncu, obino popijem olju aja i poje- dem nekoliko vrlo tankih sendvia, nafora posveenih se- anju na iezlo obilje. Zatim preko Jelisejskih polja u Ri Difo. Na ulazu u tu ulicu, ispred maie crkve, uvek se obra- dujem smokvi.

Porfima stena. Biljke i ivotinje moraju takoe da se raz- likuju od svega postojeeg.

Vensen, 10. maj 1941.

U Botanikoj bati. Judino drvo sasvim prekriveno cve- tovima. Oni su izrasli i iz stabla, pa se onako zbijeni, nalik kolonijama korala ili grozdovima ruiastih pela, vide jo izdaleka.

Velike make, crne ili boje ilibara, dremaju u izlozima prodavnica. Zatim paviovnije koje, jo bez lia, cvetaju po alejama ili u velikim grupama na trgovima. Njihov neni ljubiasti veo lepo se slae sa srebrnosivim kamenom. Ame- tist na slonovoj koi.

18/

Odvezao sam se, kao i dosad, na Plas de Tern. Kod Ba- stilje, poeleo sam da siem. Tamo sam se naao - bio je praznikjovanke Orleanke - meu hiljadama ljudi, jedini u uniformi. Pa ipak, priinjavalo mi je izvesno zadovoljstvo to se tamo etam i razmiljam, onako kao to se ovek, sanjarei, s upaljenom sveom eta kroz barutanu. Uvee sam uo da je bilo nereda na Plas de la Konkord.

Vensen, 11. maj 1941.

Vensen, 12. maj 1941.

Postavili su nas, bosonoge, sasvim blizu velikoj vatri, ta- ko da sam video kako nam koa najpre crveni, a zatim po- inje da lii na pergament i da puca. Posle su nas po tim mestima udarali bievima koji su umesto remenja imali spletove arid. One su zarivale zube u nae izranjavane no- ge, i njihovi ujedi bili su pravo olakanje u poreenju s bo- lovima od vatre.

Na kojim smo galijama kada nam dolaze takve slike?

Vensen, 17. maj 1941.

Noas sam dugo, u mraku, leao budan - neto me je ti- talo; vreme je sporo proticalo. Zatim je dolo uasno pre- podne u dvoritu vensenske kasarne. Liio sam na jako edna oveka: tokom jednog predaha okrepila me je "pe- nuava" sveina belih titara pored bedema. Kad vidim cve- tove kako se mirno ire na suncu, ini mi se da im je prijat- nost beskrajno duboka. Oseam da mi se obraaju reima i reenicama koje su blage i utene, i uvek mi je teko to od svega toga ipak nita ne ujem. ovek biva pozvan, ali ne zna kuda.

U podne je doao pukovnik s kapetanom Helom koji treba da mi napravi portret, pa e ovde ostati neko vreme. Uvee, bio sam s njim u blizini crkve Sv. Magdaline i kupio poklone za Perpetuu. U prodavnici nekog cmca: razgova- ralo se o kola-orasimai belom rumu. Celo popodne bilo je udno, pa sam se uverio da smo mi ti koji upravljamo do- ivljajem; svet nam daje podesne instrumente. Napunjeni smo odreenom vrstom energije; zatim joj u susret dola- ze adekvatni predmeti. Ako smo, naprimer, mukarci, pred nama iskrsavaju ene. lli, ako smo deca, dolaze nam poklo- ni. A ako smo poboni...

19/

U podne sam sa svojom etom smenio strau u hotelu 'Kontinental". Prc toga, zbor naAveniji de Vagram. Pri tom smo izvodili radnje za koje smo se obuavali mesec dana, a zatim proli, paradnim korakom, ispred spomenika Ne- znanom vojniku. Proli smo i pored spomenika Kieman- sou, koji je sve predvidco. Klimnuo sam mu glavom, kao to to ine auguri meu sobom.

No je bila nemirna, na trenutke i burna, jer mi je bilo privedeno preko etrdeset osoba koje su patrole pokupi- le s ulica ili iz kafana i hotela. Najee se radilo o pijanim vojnicima ili o vojnicima bez dozvole za izlazak koji su bili uhvaeni u malim hotelima-svratitima; privoene su i de- vojke to ih je patrola s njima zatekla. Posle kraeg saslua- vanja, upisivao sam ih u veliki straarski dnevnik, a zatim naredivao da ih zatvore u male elije koje su, u velikom broju, napravljene na prvom spratu - sline su kabinama na kupalitu. Oni koji su spavali s prostitutkom, najpre su morali da se "podvrgnu sanaciji". Ujutro su dobili doruak, a onda su svi izvedeni pred disciplinskog sudiju, ija se pro- storija nalazi takoe u hotelu. S onima koji su bili uhvae- ni na Monmartru stigla je i osamnaestogodinja kurvica ko- ja je, radi pozdrava, stala mirno kao vojnik. Poto je ta go- spoica bila inae vrlo vesele prirode i posedovala bon m oral*, dopustio sam da sedi s nama i da avrlja. Smatrao sam je, dakle, kanarincem na tom bednom mcstu.

Vensen, 24. maj 1941.

Pre podne u hotelu "Kontinental" kao lan vojnog sud- skog vea. Tri sluaja. Najpre, voza koji se napio i kolima oborio ulinu svetiljku. Samo neki trenutak pre nego to e u nju udariti video je "kako je neto proialo preko uli- ce". etiri nedelje strogog zatvora. Upitan, na kraju, ima li neto da doda, rekao je: "Iznenaen sam to sam tako bla- go kanjen."

Zatim, drugi voza koji se u nekom baru potukao sa e- tvoricom momara i koji je prilikom hapenja pruio pasi- van otpor: etrdeset i tri dana zatvora. Na sasluanju, jedan od mornara, da bi pokazao koliko mu drug nije sklon pi- u, rekao je: "Taj retko kad silazi na kopno." On je, takoe, pravio razliku izmeu potpune opijenosti, "velike plovid- be", i podnapitosti, "male plovidbe".

Pariz, 20/21. maj 1941.

Optimistiki duh. - Prim. prev.

20/

I na kraju, kaplar koji je na ulazu u metro "an ores", sav izbezumljen, s bajonetom u ruci, nasrtao na prolazni- ke i zadavao im udarce, sve dok nije dola vojna patrola i uhapsila ga. Suenje je odloeno zato to se nije pojavilo nekoliko svedoka, verovatno iz straha.

Na pretresu, u tom poslednjem sluaju, vrlo se lepo od- slikalo stanje opijenosti u kojem se nalazio poinilac. Tre- balo je, tokom sasluanja, ceo dogaaj rekonstruisati na osnovu komadia i odlomaka, pri emu je ostao niz pra- znih mesta. Poune su, takoe, bile razlike izmeu iskaza francuskih svedoka i prevoda ene-tumaa: na taj nain moe se videti ovek u ulozi ulnog organa, prijemnika i predajnika, i stei predstava o tome koliko se na takvom putu sve menja ili gubi.

Uvee u "Ricu" s grofom Podevilsom, koga sam danas prvi put video, iako se s njim i njegovom enom ve godi- nama dopisujem. Doveo je porunika Griningera, koji me je podsetio na likove iz Ardingela. Doao je i Hel. Kasnije je, na trenutak, takoe svratio ef generaltaba glavnoko- mandujueg pukovnik pajdel.

Vensen, 25. maj 1941.

Jutamja poseta. Dva prijatelja u svilenim kostimima sto- je ispred stola s inkrustacijama od sedefa i slonovae. Otvo- rili su mapu s bakrorezima u boji i posmatraju ih kroz lor- njone. Prostorija je puna boja, raskona i svetla; posebno mi pada u oi bogata intarzija stola. Ali on je maio i neobian. Pogledam bolje, kad ono ispod njega klei ena - krije se. Teka svilena haljina, blago napuderisano lice i eir od a- renog perja tako su se stopili sa arom stola da ena lii na jednog od onih leptirova koji se ne mogu razlikovati od cvetova na kojima miruju. Sad primeujem i nijansu uasa u vedrini prostorije obasjane jutamjom svetlou; razazna- jem sliku-skrivalicu, ije su se linije ukrutile od straha. Za- gonetnost slike ve se krila u samom nazivu: jer nije re sa- mo o posetiocu, ve i o njegovoj prelepoj i prebliskoj su- pruzi, posetiteljki.

Vensen, 26 maj 1941.

Popodne kod Hela, na petom spratu kue u Ri Montrej. Tu smo, bilo nas je troje, ispili nekoliko aa nazdravivi najpre njegovom modelu Madleni, a zatim predivnoj dugi

21/

koja se kao dvostruka kapija sree pojavila iznad vensen- skih krovova.

Razgovarajui, dotakli smo se i devojinog zanimanja - ona radi kao "antrenes" u jednom nonom iokalu, i zada- tak joj je daprivue goste. U tom poslu lepota, dodue, ni- je suvina, ali su suvini obrazovanje, dobro poreklo, a oi- gledno i dobrodunost. Treba, meutim, izdravati boie- snu majku itd. Uvek me kod takvih osoba gane meavina lakomislenosti i melanholije. Tako se na barkama okienim cveem klizi u propast. Inflacija, koja unitava graanske ivote, trai dublji uvid; ona je, na kraju krajeva, zavretak sveopteg slabljenja. Novac krije jednu od najveih tajni. Kada stavim pare na tezgu i zauzvrat dobijem komad hle- ba, u tom inu odslikava se poredak ne samo drave, ve i univerzuma. Numizmatika, u viem smislu, bila bi istrai- vanje u kojoj se meri to znanje izraava u simbolima uti- snutim na novac.

Druenje s Helom deluje blagotvorno - pomoglo mi je da se izvuem iz opasne krize u koju sam tonuo od poet- ka godine. U februaru me je muila depresija, tokom koje nedelju dana nita nisam jeo - iveo sam, u svakom pogle- du, od kapitala svoje prolosti. Moj poloaj je poloaj o- veka koji u pustinji stanuje izmeu demona i lea. Demon ga poziva na delanje, a le na saoseanje. Ve nekoliko pu- ta u mom ivotu ovekod umetnosti pomogao mi je u kri- zama. On jo poklanja neto od bogatstva ovog sveta.

Pariz, 29' tnaj 1941.

U mnotvu odvratnih stvari koje me mue nalazi se i ova: nareeno mi je da nadgledam streljanje vojnika osu- enog na smrt zbog dezerterstva. Prvo sam nameravao da kaem kako sam bolestan, ali mi se to uinilo suvie jevti- nim izgovorom. Takoe sam pomislio: moda je bolje da ti tamo bude nego neko drugi. I zaista, potrudio sam se da se u poneem cela ta stvar izvede humanije nego to je bilo predvieno.

Zapravo, prevagnula je uzvienijaradoznaiost. Ve sam video mnoge kako umiru, ali nisam video jo nikoga iji je trenutak smrti bio unapred poznat. Kako izgleda situacija koj a danas preti svakom od nas i koja baca senku na nas i- vot? 1 kako se u njoj ponaamo?

Pogiedao sam, dakle, akta o tom sluaju. Re je o kapla- ru koji je pre devet meseci napustio jedinicu i kao da je propao u zemlju. Krio se kod neke Francuskinje. Nosio je

22/

as civilao odelo, as uniformu mornarikog oficira, i ba- vio se trgovinom. Izgleda da je malo-pomalo postao suvi- e siguran i da je svoju ljubavnicu ne samo inio ljubomor- nom, ve i tukao. Osvetila mu se tako to ga je prijavila po- liciji, koja ga je izruila nemakim vlastima.

Posle sam sa sudijom otiao na mesto za izvrenje smrt- ne kazne: umarakkod Robensona. Na jednom proplanku jasen ije je stablo izbueno prilikom ranijih pogubljenja. Vide se dva niza rupa - gomji od zrna ispaljenih u glavu i donji od onih ispaljenih u srce. Najedracu, izmeu tankih vlakana iskidane like, odmara se nekoliko tamnih zunzara. One su konkretizovale oseanje s kojim sam stupio na to mesto: gubiliste ne moe biti tako isto bez uea strvo- demice.

Danas smo se odvezli u onaj umarak. U kolima su jo sanitetski kapetan i porunik, komandir streljakog ode- ljenja. Tokom vonje razgovaramo, donekle prisno i neu- siljeno. Pomislio sam: "Razgovaramo kao zatvorenici."

Streljako odeljenje ve je stiglo na proplanak. Ispred jasena obrazuje neku vrstu koridora. Sunce sija, nakon to je putem padala kia; kapi se svetlucaju po zelenoj travi. ekamo jo malo; a zatim, neto pre pet asova, uskim umskim putem stie automobil. Vidimo osuenog kako izlazi, s dva uvara i sa svetenikom. A onda dolazi kamion; u njemu su grobari i koveg koji je po propisu bio naru- en: "uobiajene veliine i najjevtiniji".

oveka vode u koridor. Oseam stezanje u prsima, kao da gubim dah. Dovode ga pred vojnog sudiju, koji stoji po- red mene: vidim a su mu ruke na leima, vezane lisica- ma. Nosi sive pantalone od dobrog tofa, sivu svilenu ko- ulju i raskopanu vojniku bluzu kojom su ga ogrnuli. Dr- i se uspravno, stasit je i ima prijatno lice koje privlai ene.

ita mu se presuda. Osueni slua s najveom pa- njom, pa ipak imam utisak da mu tekst izmie. Oi su mu rairene, nepomine, prodrljive, velike, kao da celo telo visi na njima; pune usne se miu, kao da srie. Pogled mu pada na mene i zadrava se, za trenutak, na mom licu, is* pitujui ga napeto i prodorno. Vidim da mu je uzbuenje dalo neto bujno, cvetno, ak detinjsko.

Jedna muica leti mu oko levog obraza i nekoliko puta slee pored uha; on die ramena i trese glavom. itanje presude traje nepun minut, ali se meni ini da traje jako dugo; kao da je etalica na asovniku oteala i izduila se. Zatim dvojica uvara odvode osuenog do jasena; za nji- ma ide svetenik U tom trenutku nelagodnost se pojaa- va; ona ima neto ruilako, kao da se raspadaju mone

23/

mase. Prisetim se kako ga moram pitati da li eli povez za oi. Svetenik odgovara potvrdno umesto njega, dok ga u- vari vezuju s dva bela ueta. Svetenik mu tiho postavlja jo nekoliko pitanja; ujem da na njih odgovara sa "da". Zatim 1 jubi mali srebmi krst u svetenikovoj ruci, dok lekar na ko- ulju, preko srca, kai komad crvenog kartona veliine igra- e karte.

U meuvremenu, na porunikov znak steljako ode- ljenje se postrojilo u jedan red, i nalazi se iza svetenika, ko- ji jo zaklanja osuenog. Svetenik se povlai poto mu je jo jednom preao rukom po miici. Zatim slede naree- nja, i ja istog asa dolazim k sebi. elim da skrenem pogled na drugu stranu, ali prisiljavam sebe da gledam, i hvatam trenutak kada^ se s plotunom na kartonu pojavi pet tamnih rupica, kao da su na njega paie kapi rose. Streljani jo sto- ji uz drvo; njegovo lice izraava ogromno iznenaenje. Vi- dim kako mu se usta otvaraju i zatvaraju, kao da eli da ob- likuje samoglasnike i da, s velikom mukom, jo neto ka- e. Zbog toga sam zbunjen, i vreme mi se opet oteglo. ini mi se, takoe, da je sada taj ovek vrlo opasan. Najzad mu kolena poputaju. Odvezuju uad, i tekmu sada mrtvako bledilo prekriva lice, naglo, kao da je na njega posuta ko- fa puna krene vode. Brzo prilazi lekar i saoptava: "ovek je mrtav." Jedan od dvojice uvara skida lisice i krpom bri- e krv s blistavog metala. Le stavljaju u koveg; ini mi se da u sunevom zraku muica leti iznad njega.

U povratku, novi, jo jai napad depresije. Sanitetski ka- petan mi objanjava da su pokreti umirueg bili samo pu- ki refleksi. On nije video ono to sam ja na tako jeziv nain uoio.

Vensen, 30. maj 1941.

U podne u "Ricu" s pukovnikom pajdelom, Grininge- rom i Klemensom Podevilsom. Grininger, koji ve odavno spada meu moje darovite itaoce, a svakako i meu mo- je uenike, smatra da mi je u Parizu bolje nego drugde. I zaista, mogue je da se, za mene, u ovom gradu kriju ne samo posebni darovi, ve i izvori rada. U jednom gotovo vanijem smislu nego ranije, on je i dalje glavni grad, sim- bol i tvrava visokog ivotnog stila nasleivanog kroz ve- kove, a i obavezujuih ideja koje naroito danas nedosta- ju nacijama. Moda postupam dobro to koristim mogu- nost da se ovde odomaim. Ona mi se ukazala bez mog sudelovanja.

24/

Uvee su me posetile dve sestre koje sam upoznao u Noaziju kada smo tamo bili smeteni. Starija se razvodi, jer joj je mu spiskao miraz. O manama tog oveka i o onom to e preduzeti govori s romanskom pouzdanou i fraza- ma prepredenog belenika. Lepo se vidi da tu nema nere- ivih problema. ini se da, dodue, nije opsednuta nepri- jateljstvom prema mukarcima, ali jeste opsednuta nepri- jateljstvom prema braku, i da mlau sestru koja lii na Amazonku hoe na svoj nain da uvede u ivot. udna je, pri tom, suprotnost izmeu pedagokog dostojanstva i epi- kurovskog gradiva.

Vensen, 3- jun 1941.

Posle podne u maloj patiseriji "Ladire", Ri Roajal, dabih se oprostio s Amazonkom. Crvena kona jakna, zelena ta- na s drugim remenom, mlade iznad levog usnog ugla ko- ji se pri smekanju nervozno i ljupko die, pa se vidi seku- ti. Bie joj u subotu osamnaest godina.

Od svega to se ranije oznaavalo kao traln, od nepo- sredne raskoi vidljive na mukarcu i u njegovoj okolini ostalo je samo drutvo lepe ene, i jedino ona daje jo ose- anje tog iezlog stanja.

Veliki gradovi ne samo da specijalizuju uivanja, ve ta- koe oblikuju kategorije za stvari koje se inae uivaju sa- mo izolovano i specijalno. Tako sam u Barseloni primetio da postoje posebna drutva za sve vrste usoljenih namimi- ca. Specijalne pekare, antikvarijati gde se kupuju knjini povezi iz osamnaestog veka, i oni drugi u kojima se kupuje samo rusko srebro.

Lektira: Anatol Frans, Na belom kamenu. Aleksandrija- misli su izgubile svaki organski dodatak pa doputaju ja- snije, matematikije uobliavanje. Stil je proputen kroz sve slojeve sumnje; na tom putu dobio je istou sterilizo- vane vode. Takva proza ita se s dvostrukom brzinom - ve i zato to se svaka re u njoj nalazi na svom mestu. To je njena mana, to je njena zasluga.

Mone, 8. jun 1941.

Rastanak od moga malog stana u Vensenu. U spavaoj sobi visi fotografija njegovog pobeglog vlasnika koja mi je od samog poetka bila neprijatna. Njegove crte pokaziva- le su izvesnu napetost i bolnu rastrzanost, nosile znakove

25/

nezadovoljna duha, koji se odslikavao i u sastavu bibliote- ke. esto sam, naroito uvee, pomiljao da uklonim tu sli- ku, i u tome me je spreio samo strah da ita menjam u sta- nu. Sad mi se uinilo kao da sam na licu toga nepoznatog i negostoljubivog domaina otkrio novu crtu - uinilo mi se da se kao ispod neke maske vidi smeak, svetlucanje sa- glasnosti i simpatije. udno mi je to izgledaio - maltene kao nagrada to sam se tu, u tom stanu, ponaao kao ovek, a opet, moda kao znak da sam kroz povrinu jedinke pro- dro k onom u emu se svi slaemo i razumemo: k bolu, k patnji koja je na samom dnu.

Krenuli smo petog juna, posle podne. Montrejske i ven- senske devojke napravile su palir ispred kapija tvrave, kao nekad vavilonske lepotice prilikom odlaska Aleksan- drovih jedinica. Doao je i Hel da se ovde oprosti sa mnom. Druenje s umetnicima koji ive slobodno, nehajno, uvek mi je bilo najlekovitije.

Ili smo kroz vensensku umu, zatim preko Noana, ela, Le Pena, Mesija, Venanta do Monea, gde sam s jedinicom os- tao tri dana. Ime ovog mesta nastalo je, navodno, od Mons Jupiter. Stanujemkod izvesnog gospodina Patruija i njego- ve ene; oboje su ve u poodmaklim godinama, ali su jo vrlo svei i ivahni. Mu je inenjer, koji preko nedelje ra- di u Parizu. ena vodi rauna o kui i o velikoj bati, koja izdano daje voe i povre i koja se navodnjava iz sedam iz- vora. Razgovarajui s njom o cveu i plodovima, u njoj sam prepoznao amatera u najboljem smislu te rei. To se vidi i po tome to ona deo obilnog prinosa rado poklanja, a ni- kad ne prodaje. Gospodin Patrui je Katalanac roen u Per- pinjanu; razgovarali smo o njegovom jeziku, za koji mi je rekao da je najblii latinskom meu svim ivim jezicima. ^-H'FBiTe^oziveladubokastarost.Tcazao je,'morase ra- diti; samo lentine rano umiru. Po mome miljenju, ovek, da bi ostareo, mora ostati mlad. r----------

VilerKotre, 9 jun 1941.

Mar po jakoj kii, kroz velike ume koje su se puile od silne vlage, do Vilera Kotrea. Tu sam se malo zgrejao kraj pei lekara kod koga sam smeten. S njim sam razgovarao za stolom, a kad su ga pozvali zbog nekog hitnog sluaja, ostavio je ker da mi pravi drutvo. Otkrio sam da njegova ki, ena hirurga, zna tota i da je jako naitana; razgova- rali smo o Maroku i Balearima, zatim o Rembou i Malar-

26/

meu, naroito o prvoj strofi "Morskog povetarca". U ovoj zemlji, poznavanje knjievnosti jo se odnosi na celinu knjievnosti, knjievnost se smatra usklaenim korpusom, dok se kod nas u najboljem sluaju navode individualno- sti, odeliti udovi koji se izdvajaju i svojim politikim usme- renjem. Slino je i u slikarstvu: viao sam u Parizu kako sa- svim prost svet zastaje ispred izloga prodavnica slika i siu- ao ih kako razborito sude o postavijenim platnima. Nema sumnje da postoji korespondencija izmeu knjievnog i slikarskog dara; udno je, meutim, to je kod jednog mu- zikalnog naroda kakvi su Nemci odgovarajui smisao za plastiku tako malo razvijen.

Soason, 10. jun 1941.

Marirali smo do Soasona, gde sam spavao u "Lion-Ru- u". Kuna proelja bila su sva isarana od metaka - esto se nije moglo odgonetnuti da li te rupe potiu iz ovog ili iz prethodnog rata. Moda e se slike dvaju ratova uskoro sto- piti u jednu, pa e se samo ona pamtiti.

Nuvion le Kont, 11. jun 1941.

Naporan mar do Nuviona le Konta. S nae desne stra- ne, na uzviici, mone razvaiine Kusija le atoa. Podnevni odmor u sengobenskoj fabrici stakla. Zbog loseg vremena jeli smo u zgradi, izmeu brda staklenih proa i poluga, pri emu sam lepo video svu sterilnost te materije. Uprkos umoru, uvee sam na obali Sere malo hvatao insekte. Ta za- bava lii na kupanje kojim spiram prainu slube; u njoj nalazim slobodu.

Na istome mestu, odmarajui se, proveli smo kioviti dvanaesti jun. Pisao sam pisma, bio zaokupljen dnevnikim belekama, radio. Uvee sam popio malo belog bordoa i itao: iono. Melvilzapozdrav. U takvom raspoloenju pri- jemiviji smo za knjige. Takoe, u njih vie "uitavamo"; na- a mata improvizuje na njihovim stranicama kao na kla- virskim dirkama.

SentAli, 13- jun 1941.

Mar s taktikom vebom puka u beromonskoj umi. Tek oko jedanaest uvee stigli smo u Sent Ali. Ovde sam

27/

jo jedan sat sedeo s porodicom svoga domaina, uz sok od jabuka, sir i hleb. Lepo smo razgovarali; na kraju, do- maica je iznela i kaiu i ponudila eera i aicu rakije.

Naroito mi se dopao domain, pedesetestogodinjak; za stolom je sedeo u prsluku u kojem je radio na njivi. Pi- tao sam se kako je sve do naeg vremena opstalo tako jed- nostavno, dobroduno i bezazleno bie - moda samo za- to to je u isti mah sasvim razoruano. Na njegovom Iicu, a naroito u pogledu njegovih plavih oiju, videla se ne sa- mo unutranja vedrina, ve i velika otmenost; mogao sam, s punim pravom, verovati da se nalazim u drutvu vazala iz starih vremena. To sam najpre osetio kada mi je s velikom obazrivou postavljao neka pitanja, naprimer: "Vous avez aussi une dame?"* i kada bi mu oi zasvetlele poto bi sa- znao da imam ova ili ona dobra.

SenMie/, 14. jun 1941.

Ujutro sam jo popio kafu sa svojim domainima, a on- da smo marirali do Orinjija, gde smo imali taktiku vebu. Za vreme zavrnog sastanka oficira na jednom breuljku obasjanom vrelim suncem general Sede me je odveo na stranu i rekao mi u poverenju da prelazim u tab glavno- komandujuceg. Video sam da je Spajdel mislio na mene. Vreme lii na vreo predmet iju temperaturu ne moemo smanjiti, ali koji emo due drati ako ga premetamo iz ruke u ruku. Takoe, poloaj u kojem se nalazim podsea na poloaj oveka koji ima zalihe zlata, ali od koga trae sa- mo novi, za kojim esto uzalud pretura po depovima. U vie navrata, naroito u Dijelmisanu i tokom prve polo- vine svoga boravka u Parizu, naao sam se u brzacima, ali bih uvek sauvao minimum daha potrebnog za plivanje ili bar za odravanje na povrsini. Ono to e se dogoditi pred- video sam ve pre nekoliko godina; iznenadili su me samo oblici u kojima se to pojavilo.

Posie podne vratili smo se u na stari Sen Miel. Gospo- a Riarde pozdravila me je s radou koja me je ganula; rekla mi je da je vreme, otkako sam otiao, vrlo sporo teklo. Posle mue dola je, kao obino, tetka s korpicom i upita- la me da li mi se u Parizu desio "kup de fudr". Zatim smo kao stari prijatelji popili flau vina; s nama je bio i Rem.

itao sam pisma; meu njima i Helovo iz Ri Montrej u kojem se prisea duge. U njemu je ermenin postskriptum

"Vi takoc imate enu?" - Prim. prev.

- pie kako se nada da e ponovo videti oba kapetana koja su se pojavila u presudnom trenutku njenog ivota. Uop- te uzev, moram rei da je boravak u Parizu bio plodono- san i zato to sam imao mnogobrojne susrete. U ljudima se ipakkrije jo mnogo semena koje e opet proklijati im se vreme popravi i iznova dobije ljudsku temperaturu.

Zatim lepa pisma od Perpetue. Iz onog od desetog ju- na prepisujem:

"Noas sam opet imala udan san. Zajedno s mladim Majerom i Lamanom uhvatila sam provalnika koji se tokom noi krio u ormanu. Taman si naiao. Kada si uo muke glasove, lice ti je izgledalo kao to ti obino izgleda pri su- sretu s neprijatnim stvarima; pokazala sam ti lopova, i ti si se nasmejao. Dugo si me posmatrao, a onda si rekao: Se- ti se mojc opaske o Helderlinu kad kae da strah u kojem su sva ula napeta do krajnjih granica daje oveku demon- ske crte; ako ga se oslobodi, lice mu se smiruje, i na njemu se ogleda vedrina. U ovom trenutku s tobom se isto dea- va, i svia mi se vie nego ikad ranije/'

Ove redove ispisujem na polukrunom stolu za kojim sam ve toliko puta itao i radio. Izmeu pisama, dnevni- ka, asopisa i rukopisa nalazi se vaza s bourima koje je go- spoa Riarde odsekla u bati. S vremena na vreme, s pot- puno rairenih cvetova otpadne poneka od tamnocrvenih ili bledoljubiastih latica, tako da se stvami nered na tom mestu uveava drugim, "arenim" neredom i njime ujedno potire.

Uostalom, svoje beleke sreujem tek sutradan; meu* tim, ne datiram ih po danu ispisivanja, ve po danu kada se desilo ono to sam zabeleio. Pa ipak, deava se da se ta dva datuma malo preklope; to ostaje jedna od netanosti perspektive koje nisam preterano istraivao. Pre to vai za ono to sam upravo rekao o cveu.

SenMiel, 17. jun 1941.

Subota, na reci Glan, gde sam organizovao sportske ak- tivnosti za mukarce - prvi put ove godine. Pri tom sam ma- lo lovio insekte na lepo poumljenim obalama. U gljivi iz- rasloj na jednom stablu, u kojoj sam ve pre naeg borav- ka u Parizu naao mrkocrvenu orhesiju, uhvatio sam ovog puta srodnu vrstu s narandastim mrljama, a malo dalje, na starom jovinom panju, euknemidu. Ponovo sam bio iz- nenaen prizorom tamnih, inae tako neprimetnih stafili-

29/

nida. Na jakom suncu one su, s podignutim zatkom, igra- le, kao crni plamenovi, na tek stvrdnutom blatu na obali, u najvcem ivotnom aru. U svetlucanju njihovogoklopa vidi se koliko je ipak crna boja otmena.

Opet sam pomislio na svoj rad o crnom i belom. Odav- no mi se ini da jo nemam sredstava kako bih ga zapoeo.

da ivi. Puslinjak mu je rekao:"Tei dostinom."Mladi se zahvalio i upitao da Ii jeneskromno ako ga za-

molrdaTmu kae jo neto i ega e crpsti dodatnu snagu na tom putu. Pustinjak je prvom savetu pridodao novi:

"Tei nedostinom."

Uvee u bati gospoe Riarde. Jedna pela obletala je ruiastu divlju kafu, pri tom se kaila o donju usnu cveta koja se pod teretom ljupko povijala. Na taj nain osloba- ao se drugi, uski, na svom vrhu tamnocrveni ulaz, gde su bili pranici. Pela se njima naslaivala sa strane, sasvim na vrhu, kuda ju je vodila boja.

Zatim sam dugo stajao ispred ljubiaste perunike s tro- delnom krunom, kijim aicama put vodi preko zlatastog runa to se sunovrauje u ametistni ponor.

O cvetovi, ko li vas je izmislio?

Kasno uvee, kolima je doao Hel - da me poseti. Poto je mome naredniku bio roendan, Hela sam poveo meu podoficire. Terevenilo se estoko; oko dva asaujutro po- pili smo bruderaft.

Doneo je, izmeu ostalog, i fotografiju iz Ri Montrej. Li- kovi i perspektiva ispali su vrlo dobro, ali je nedostajala du- ga, kao simbol prijatnog trenutka. Mrtvo soivo ne hvata sutinu ni udesnost.

Sen Miel, 18. jun 1941.

U snu, s ocem sam sedeo za bogatom trpezom, na kra- ju ruka, u drutvu s drugim osobama. Bio je dobro raspo- loen, pa nam je objanjavao u kojoj meri svaki, bilo koji mukarev gest u razgovoru sa enom ima erotsko znae- nje. Pri tom je takorei ogoljavao skelet gestike, koja je zbog

30/

toga delovala cinicno, ali se taj utisakublaavao njegovom zauujuom naitanou. Tako je u vezi s onim gestovi- ma kojima mukarci nastoje da se pokau kao dobro pot- kovani pomenuo oba Juvenalova Antikatona.

Pre nego to su se gosti razili, ocu bee pruena asa u kojoj su svedele crvene umske jagode na breuljku od be- log sladoleda. uo sam kako je o njenom sadraju izrekao opasku koja mi je, naalost, promakla i koja je bila vie me- lanholina nego aljiva.

Pariz, 24. jun 1941.

U cikzore polazak za Pariz. U Ri de la Bovet srdano su me zagrlile gospoa Riarde i njena tetka, koja me je jo jednom upozorila da se uvam "kup de fudra".

Opet Laon sa svojom katedralom koja mi je ponajpre prirasla k srcu. Kad u umi naiemo na prve kestenove, znai da smo na granici izmeu dveju klima. Pre ulaska u samu prestonicu, drveta puna velikih, divnih treanja koje su se, sazrevajui, crvenele kao korali. Taj prizor prevazila- zi obino vrtarstvo, zakorauje u svet dragog kamenja i na- kita - kao ona drveta koja je Aladin video u peini lampe.

Ve tri dana u ratu smo i s Rusijom - udno kako me je malo ta vest uzbudila. Meutim, u vremenima kakva su na- a, ograniena je sposobnost primanja injenica, ukoliko to ne radimo s izvesnom ispraznou.

Pariz, 25. jun 1941.

Opet ispre "Braserije Loren", Plas de Tern. Ponovni su- sret sa asovnikom s kojeg toliko puta nisam pogleda skidao.

Kad stanem pred grupu vojnika, kao prolog ponedelj- ka prilikom opratanja sa svojom jedinicom, primetim ka- ko nastojim da se udaljim od njene sredinje ose: to nago- vetava posmatraa i prevagu kontemplativne sklonosti.

Uvee s Ciglerom kod Druana, gde smo jeli bujabes. Sa- ekao sam ga na Aveniji de l Opera, ispred prodavnice te- piha, oruja i nakita iz Sahare. Meu nakitom, teke naru- kvice i none grivne od srebra, s ugraenim bravama i bo- dljama - ukrasi uobiajeni u zemljama u kojima ima robova i harema.

Zatim, "Kafe de la Pe". Kritiko razmatranje situacije ko- ja se sve jasnije ocrtava.

31/

Pre zoru, sanjao sam zemljotres - video sam kako zem- lja prodire kue. Ceo prizor bio je zamren kao rena ma- tica, i pretio je da izazove vrtoglavicu pri kojoj se gubi svest. Isprva sam se svom snagom opirao, a onda se sunovratio u razorni kovitlac kao u rotirajue grotlo. Skok je bio po- vezan sa zadovoljstvom koje je uas pratilo i nadjaavalo, kao da mi se telo rastvaralo u opakoj muzici atoma. Tu je, poput zastave koja tone, bilo i tuge.

Ponovo sam, u "Ambasadoru", razgovarao s Ciglerom o situaciji. I o vidovitosti koja se prenosi s generacije na ge- neraciju u porodici njegove ene. Ona je videla poar u di- riablu "Grof Cepelin", tri sata pre nego to je to radio ja- vio; imala je i druge sline vizije. Postoje udni izvori iz ko- jih se napaja nasa intuicija, jer je ona videla Knijbola* kako lei na zemlji, a lice mu obliveno krvlju.

Parizi 2

32/

lo od onih drugih - i to je vie znak podlosti. Uprkos svim manama, otkrio sam, duboko u njegovoj dui, neto milo i prijatno. U isti mah osetio sam ledenu jezu kad sam pomi- slio na samou tog oveka, koji se posle silnih godina pro- vedenih u toj veiegradskoj etvrti oslanja jedino na sebe.

Pariz, 12. ju l 1941.

etnja s gospoicom Skritore do Plas di Tertra, naspram stare optine. Blizu Sakre-Kera, pokazao sam joj divizmu ko- ja je procvetaia izmeu kamenova golog zida i za koju je ona rekla da je tu nikla zahvaljujui "kolaborasion di Sent Es- pri"*. Razgovor o muu koji je dobar suprug, a lo ljubavnik. U takvim sluajeviffia ene se obino tese: "UVek am vodila vostraki ivoT^Pitao sam se o razlogu takvih poveravanja; onaseVvakako, mogu objasnitl usamljenoaiikojoj dvoje ive jedno kraj drugog i koja ima neto zastraujue.

U takvim situacijama mukarciivc kaoiznad provalije koja je ovlano prekrivena cveem i u ijoj se dubini kriju zmije i mali kosturi. A zato? Na kraju krajeva, samo zato to izazivaju strah inepoverenje. U potpunom, boanskom razumevanju, nai bi nam blinji poveravali svoje tajne ne mislei nita zlo, kao deca.

Ruali smo u bistrou na Pias d'Anvers. l\i sam, sa zado- voljstvom, iskoristio priliku da svoju pratilju pitam o ra- znim pojedinostima iz francuske istorije, na primer o he- raldikom znaenju ljiljana. 2a susednim stolom sedeo je brani par, oigledno "osobe s mirisom visoke kulture", ka- ko kau Kinezi, koje je na razgovor sve vie uznemiravao. Nekoliko puta, samo s velikom mukom, mu je uspeo da obuzda enu koja je htela da se umea i da me poui.

Pariz, 14. ju l 1941.

Dan Bastilje. Ulice su bile pune sveta. Kad sam uvee prelazio Plas de Tern, osetio sam da mi je neko dodimuo ruku. ovek koji je ispod leve mike nosio violinu snano mi je, u proiazu, stisnuo aku gledajui me nemo ali srda- no. Taj susret imao je neeg zaista okrepljujueg, i odmah mi je popravio raspoloenje - do toga trenutka bio sam me- lanholian.

Grad kao prijatelj: njegove ulice, njegovi trgovi kao dare- ljiva mesta na kojima nas iznenauju pokloni. Naroito se

"... zahvaljujui saranji Svetogaduha" - Prim.prev.

33/

obradujem kada vidim ijubavne parove koji idu vrsto zagrl- jeni i koji se pokatkad nagnu jedno prema drugom i poljube.

Pdtiz, 19. ju l 1941.

Popodne sa pajdelom na buvljoj pijaci, kroz iju sam se guvu nekoliko sati kretao u onom raspoloenju u ko- jem se ita Aladin i arobna lampa. Mesto na kojem se Is- toki Zapad udno meaju i sjedinjuju.

Utisak bajkovnog izazvan je valjda time to je blago me- tala, kamenja, slika, tkanina i starina izloeno usred bez- vredne starudije. Pravi dragulji nalaze se u obinim pro- davnicama, a dragocene stvari meu nagomilanim drangu- lijama.

l\i se razmenjuju predmeti koji su godinama, decenija- ma i vekovima sanjalaki iveli s porodicama i domainstvi- ma. Na pijacu stiu iz soba, s tavana, iz prostorija za stare stvari, donosei bezimena seanja. Na taj nain ona je pu- na larovskog zraenj a.

Pariz; 8. oktobar 1941.

Moj premetaj u Pariz napravio je rupu u ovom dnevni- ku. Jo vie su krivi dogaaji u Rusiji, koji su poeli u isto vreme i koji su svakako, ne samo u meni, izazvali neku vr- stu duhovne paralisanosti. ini se da nas ovaj rat, stepeni- cama napravljenim po pravilima nepoznate dramaturgije, vodi sve nie. Tako neto moe se, naravno, samo naslui- vati, jer Ijudi dogaaj koji doivljuju oseaju pre svega u njegovoj anarhinoj prirodi. Vrtlozi su preblizu, prejaki su, pa nigde, ak ni na ovom starom ostrvu, nema bezbednog mesta. Razomi talasi prodiru u lagune.

U podne, sa pajdelom kod ambasadora De Brinona, ugao Ri Rid i Avenije Fo. Mala zgrada u kojoj nas je primio pripada, navodno, njegovoj enijevrejki, to mu nije sme- talo da se za stolom podsmeva "jupenima". Tli sam upo- znao Sau Gitrija, koji mi se svideo, iako kod njega glumac uveliko prevazilazi pesnika. On ima bujnu prirodu, onakvu kakvu zamiljam kod Dime Oca. Na malom prstu sija mu se golemi prsten-peatnik s velikim S. G. ugraviranim na zlatnoj ploici. S njim sam razgovarao o Mirbou, za koga mi je rekao da mu je umro na rukama i da mu je, izdiui, proaptao u uho: "Ne collaborez jamais!"* to beleim za

"Nikad ne saraujte." - Prim. prev.

34/

svoju zbirku poslednjih rei. Mirbo je misllo na koautor- stvo u komedijama, jer u njegovo vreme re "kolaboracija" jo nije imala dananje znaenje.

2a stolom, pored glumice Arleti, koja se upravo moe videti u filmu Gospoa. San en. Dabiste je zasmejali, do- voljno je rei "koki"*; ona je, dakle, sve vreme vesela. U va- zi - orhideje, glatke, krute, ija se jedna usna razdelila na treperave pipke. Njihovaboja: svetlucavabelina, dobro gle- osana za oi insekata u prasumi. U tim cvetovima udno se spaj aju razbludnost i nevinost.

Gutljaj pujija, burgunca i ampanjca. Zbog tog doru- ka, okolo je bilo postavijeno dvadesetak policajaca.

Pariz, 11. oktobar 1941.

Popodne u "Monte Karlu" s Nebelom, s kojim sam ra^ - govarao o kasi. Vratio se s odsustva i ispriao mi da se u Ne- makoj ispod nike prodaje roman Tomasa Mana Jedan dan izivota staroga Gctea.

Zatim kod ambasadora lajera na Aveniji Sie. Razgovor ' s Drijeom la Roelom, glavnim urednikom "Nuvel revi firan- sez", posebno o Malrou, koga pratim ve godinama - od tre- nutka kada mi je do ruku doao njegov roman Ljudska sud- bina. Otad ga smatram jednim od retkih posmatraa koji- ma je dato oko za pejza graanskog rata u dvadesetom veku.

Uvee kod pajdela, koji je upravo telefonom razgova- rao s naelnikom glavnoga stana. Srednji deo istonog fronta ve je pod snegom.

Pariz, 13. oktobar 1941.

Jutro je bilo ve svee, ipak sam jedan prijatan sat pro- veo u Tiljerijama. Na suncu, nama ne moe biti dosadno; tada se kupamo u izvoru vremena. 2atim, na keju, gde sam kupio ouvani primerak velikog Kaloovog "Iskuenja sv. Antonija". Na istom tandu posmatrao sam crte u boji s nepoznatim motivom ptice koju treba namamiti da se vra- ti u kavez. Mladi ljubavni par, delom klonuo, delom rasa- njen, odmarao se na bidermajerskoj sofi. Odea im je bila tanka i tesna. Kroz nju se, dodue, nisu videle anatomske pojedinosti, ali su se ocrtavale ispod materijala, liei na nene otiske koljki i amonovih rogova. U tom anru naj-

Cocu- rogonja. - Prim. prev.

35/

vanije je da se mati ponudi mamac; re je o umetnosti dvosmislenog.

Serpentoloki muzej - najpre u odeljenju empirijske zo- ologije, a onda u odeljenju umetnikih dela i etnografskih zbirki. Najzad, zmija kao simbol magijske i kultne moi. Ce- lina u junom predelu, izmeu lavirintskih vrtova i grupa stena s puno svetlucavih krivina. Gore vode mermerne ste- penice na kojima se odmaraju, na suncu, crna, arena ili bronzana tela. Prilaz je opasan; samo ga upueni nalaze. Pored peine, u pozadini, druge zgrade, kao kupatila i Es- kulapov hram.

Zmija kao premo jeste forma, platonska ideja. Slike, bilo ivota ili duha, nadiru k njoj, nikad je ne dostiui. Na primer, u crvima, okruglim ribama, gmizavcima, guterima ili u kineskim zmajevima i svakojakim izmiljenim biima.

Za "Kuu" bi bilo bitno da se svet uredi po arhitekton- skom planu - od mranih podruma pa do opservatorija. Va- nost stepenica, sa svojim susretima. U sobama, raznim odajama i dvoranama odvija se ivot - on se vidi u svim po- jedinostima kao na slikama u blistavim bojama sna. Covek se kree kao na pozornici, ali u isti mah i kao gledalac. "Pil- grims progress". Rukopis bi, upola, morao biti uputstvo za reiju. Umetnuti i zvukovne znakove - povike koji znatno pojednostavljuju ivotne odnose. "On tue les nfitres!"* "Pri- slukuju decu!" Morao bi se izmeriti ljudski opseg; a da bi se to postiglo, bili bi, naravno, potrebni dublja starost i jo vea iskustva.

Pojedinane prostorije: odaja neopozivih odluka, kao platonska ideja svakog suda. Biro dekiasiranja. Liftovi za napredne, kojima stepenice nisu vie potrebne; kabinet ogledala.

Pariz, 14\ oktobar 1941.

Uvee kod pajdelau "Dordu V'. T\i sreem Ziburga; gledam ga kako opremom svetskog novinara barata s pri- jatnom lakoom i, to je vrlo vano, s izraenom samosve- u koja pokazuje i pojaava darovitost. Horoskopski po- smatrano, moglo bi se zakljuiti o osrednjem poloaju Ju- pitera i o dobrom poloaju Sunca - s tog stanovita, vrlo esto, kontura lica gubi ovalnost i dobija zaokrugljenost. Utisak se jo pojaavazrakastim pramenovima kose.

"Ubijaju nase!" - Prim. prev.

36/

On smatra da se Francuska nee oporaviti od poraza, ali veruje jo u dugu prevlast te zemlje u oblasti ukusa i kul- ture.

P'driz, 15. oktobar 1941.

U podne sa pajdelom kod Sae Gitrija, na Aveniji Eii- ze-Rekliz. Ispred kue, na gradskom zemljitu, stoji bista oca, glumca Lisjena Gitrija, a u bati enski torzo, Rodeno- vo delo, u kovidacu zadovoljstva.

Umesto pozdrava, Gitri mi je pruio fasciklu s tri pisma- jedno Oktava Mirboa, drugo Leona Bloe. tree Debisija, trojice autora o kojima smo razgovarali prilikom prvog su- sreta, i zamolio me da te autografe uvrstim u svoju zbirku. Naroito je lep Bloin listi, s linim opaskama i s njemu svojstvenim monumentalnim rukopisom.

Zatim smo razgledali knjige i rukopise, meu njima i rukopis Floberovog Sentimentalnogvaspitanja. U jednom Bergsonovom delu pokazao mi je njegovu posvetu A Sa- cha Guitry, un admirateuru'', pri emu je ukazao na veliku delikatnost tog un (jedan) nasuprot prisvojnoj zamenici son (njegov). Putni kofer Molijerov sa svim prvim izdanji- ma njegovih komada, Napoleon s maralima Carstva, izli- veni u kalaju, i mnoge druge stvari.

Njegova spavaa soba. Izna kreveta, zid je probijen kao u trpezarijama u koje se iz kuhinje dodaju posluav- nici. Taj otvor vodi ka krevetu njegove supruge - "Ali malo preusko za vas, maestro", kae neko od gostiju. "Ne moe se besplatno biti madam Gitri", odmah odgovara tanana domaica.

Stie, sa zakanjenjem, njegova koleginica. "Najlepa e- na u Parizu - pre dvadeset godina", apne mi Gitri pre ne- go to je pozdravi.

2a stolom. Salata je iznesena u srebrnoj posudi, a sla- doledom smo poslueni u servisu od masivnog zlata koji je pripadao Sari Bemar. Opet sam se divio toj bujnoj indi- vidualnosti, pre svega tokom prianja anegdota u kojima su posebnu uiogu imali njegovi susreti s kraljevima. Dok je priao, on je i oponaao razne osobe o kojima je bilo go- vora. Vrlo dobro, s pozorinog stanovita, deluje nain na koji za vreme razgovora upotrebljava velike naoare s okvi- rom od roga.

Oigledno je da, uz takav dar, sve zalihe linosti koje ima brak troi mu. Pa ipak, moj se prvi utisak popravio,

* "Sai Gitriju, jedan oboavalac." - Prim. prev.

37/

jer je, nema sumnje, re istovremeno o oveku koji ima sr- ca, o osobi s neto darivalake materije p/v/Tiekoja karak- teru daje vrsl temeij. Treba, takoe, rei da uivamo u ta- kvoj individualnosti - i to zadovoljstvo stvara klimu u kojoj ona tera izdanke.

Pariz, 18. oktobar 1941.

U podne u "Ricu" s Karlom mitom, koji je prekjue dr- ao predavanje o znaaju, sa stanovita meunarodnog jav- nog prava, razlike izmeu kopna i mora. Prisutni su jo pu- kovnik pajdel, Grininger, grof Podevils. Razgovor o nau- nim i knjievnim kontroverzama u naoj epohi. mit je svoj poloaj uporedio s poloajem belog kapetana (koga su savladali crni robovi) u Melvilovom Benitu Serenu, i na- veo, u tom smislu, izreku: "Non possum scribere contra eum, qui potest proscribere."*

Posle toga, prema Trokaderu, desnom obalom. Putem smo razgovaralio situaciji. Njenznaaj Karl mit vidi u inje- nici da se slojevi poinju odvajati od Ijudskog postojanja kako bi se skrutili ispod zone slobodne volje - onako kao to su ivotinje otpale maske ovekove slike. ovek istisku- je iz sebe novi zooloki poredak- prava opasnost tog feno- mena lei u tome da budemo u njega uvueni.

Dodao sam da je to stvrdnjavanje opisano ve u Starom zavetu, kao to pokazuje simbol bronzane zmije. Ono to je danas tehnika, to je onda bio zakon.

Na kraju, jo u Muzeju oveka. Razledanje lobanja i maski.

Pariz, 19- oktobar 1941.

S Griningerom i Karlom mitomu Por-Roajalu. T\i sam ponovo naao malo ptije gnezdo na Paskalovim knjigama kojem sam se bio obradovao ve prilikom prve posete. ak i u propadanju takvih mesta ima vie ivota nego u njiho- voj muzealnoj preparaciji. Otkinuli smo list s Paskalovog oraha koji se susi. Zatim doruak u Mulen de Birelu i za- dravanje u Rambujeu i artru, iju sam katedralu video prvi put. Ali su nedostajala arena okna, a na taj nain i jed- na dimenzija.

* "Ne mogu da piem protiv onoga ko ima proskripcionu mo," - Prim. prev.

Pariz, 21. oktobar 1941.

Zbog blindiranog ormana, doktorka me je potraila u "Maestiku". Re je o pismima koja sam iz Svajcarske 1936. pisao Jozefu Brajtbahu i koja su s ostalim papirima zaple- njena iz sefa jedne banke, ali koja jo nisu biia pregledana. Bilo je tu i drugih prepiski, na primer ona s Valerijuom Mar- kuom. Pokuavam, vrlo oprezno, da preko Deviznog ode- ljenja glavnokomandujueg doem do tih stvari.

U "Maestiku", svoje line beleke i dnevnike drim pod kljuem. Budui da po pajdelovom nalogu obraujem dosje Operacije "Morski lav" i borbu za prevlast u Francu- skoj izmeu glavnokomandujueg i Partije, u moju sobu uneli su specijalni elini orman. Naravno, takvi oklopi sa- mo su simboli line nedodirljivosti. Ako se u nju posum- nj a, pucaju i naj jae brave.

Pariz, 22. oktobar 1941.

etnja s modistkinjom, junjakinjom, koja je dola sa panske granice i kod mene se raspitivala o nekom drugu. Uinio sam sebi zadovoljstvo da joj u jednom salonu neda- leko od Opere kupim eir, modeli veliine kanarineva gnezda, sa zelenim perom. udno kako je ta ljupka osoba, s tim novim ukrasom, rasla, menjala se, kao to se epuri vojnik s odlikovanjem. Treba, naravno, rei da to nije bio eir, ve dekoracija.

askajui, etali smo se po uliicama oko crkve Sv Mag* daline na koje se sputala no. Moris mi je skrenuo panju na tu etvrt. Pri takvim susretima, u meni se budi radozna- lost koja me goni da prislukujem nepoznate ljude, da po- traim ulaze u tue bate ili u hodnike kua koje su inae zakljuane. Tako sam, ovog puta, gledao njeno rodno se* lo - a noste, kako tamo kau, s njegovim kestenovim u- marcima, atenjreima, u kojima ima gljiva i golubova griv- njaa.

Vuk, kad upadne u tor s ovcama, zakolje dve-tri. Mnogo ih vie, tada, nastrada u uzajamnom gaenju.

Pariz, 23. oktobar 1941.

Razgovor s doktorkom, u Kremejeru. Lekarka, pameti bistre, precizne, merkurovske. Najpre smo razgovarali o

blindiranom ormanu, zatim o gramatici i zajednikim po- znanicima - izmeu ostalih i o Erkilu.

Priveo sam kraju: Uismans, Nizvodno\ knjigu sam naba- vio kod Berea u lepom izdanju, s autorovom posvetom pri- jatelju Rafaeliju, ako sam tano deifrovao.

Junak te knjige, Fromanten, graanski je Dezesent. Osnovno raspoloenje jeste jako gaenje prema falsifiko- vanju ivota civilizacijom - na svakoj stranici nalaze se opa- ske i sudovi koji doputaju pretpostavku da pisac boluje od nervoze stomaka. Ponovo mi je palo na um da odree- ne patnje lie na uveliavajua stakla to nam omoguuju da izotrenije vidimo realnosti koje im odgovaraju - mogla bi se, shodno tome, izvriti klasifikacija dekadentne knji- evnosti.

Kako smo, u meuvremenu, ipak jo nie potonuli, i ka- ko su ukusne postale stvari kojih se Fromanten gadi - ila- vo meso po prvamicama, plavo vino, i uopte razni bu- kurii!

Uismans naznaava jednu od onih taaka na kojima po- injemo uranjati u oskudicu. Zato on danas doivljava re- nesansu.

Pariz, 25. oktobar 1941.

U podne, s Inom Zajdel kod Prinijea. Brinula se za ze- ta, koga je Hes zaposlio kao astrolokog savetnika i koji je u zatvoru. Bio sam iznenaen poto sam mislio da je He- sovo bekstvo u Englesku izvedeno s Knijebolovim zna- njem, moda ak po njegovom nalogu. Moglo bi se, meu- tim, rei da je s ponovnim otkriem dravnograzloga i po- sedovanje odreenih tajni postalo, kao ranije, objektivno opasno. I sigumo je tu re o tome. istovremeno, taj luda- ki potez daje sliku kockarskog duha koji svuda vlada. Po- vratak oblika apsolutizma, ali bez aristokratije, hou rei: bez unutrasnje distance, omoguuje katastrofe o ijem se obimu jo nema predstava. Pa ipak, one se nasluuju u ose- anju straha koje baca senku ak i na pobede.

Kao to mi je ve nekoliko pametnih ena reklo, i Ina Zaj- del mi je rekla da ja u odreenim figurama i slikama preci- znosl jezika svodim na tabuizovanu osnovu, tako da nastaje utisak neposredne opasnosti. Takva upozorenja valja uvek sasluati, ak i kada se moramo drati svojih zakona. Moda rei, kao i atomi, imaju jezgro oko kojeg krue i koje ne smemo dirati ako neemo da oslobodimo bezimene sile.

40/

Kad se bore na viem, duhovnom planu, ljudi u svoju strategiju ukljuuju smrt. Oni dobijaju neto nepovredivo. Zato ih manje uasava pomisao da neprijatelj nastoji da ih fiziki uniti. S druge strane, najvanije je da se to desi na pravi nain, u okolnostima koje simboliki svetle i u koji- ma su oni dobri svedoci. Takvi ijudi, ponekad, ostavljaju utisak da uzmiu pred smru - meutim, oni tada lie na vojskovou koji okleva s davanjem znaka za napad sve dok trenutakne bude povoljan. Postoje nijanse u pobedi.

Neprijatelj to siuti na svoj tupavnain: otud njegov stra- an, razoran gnev im se njemu nasuprot nae pravi duh. Otud i nastojanje da ga ve u prvim arkama pobedi, da ga: potkupi, da ga odvue s njegovog puta. U tim sukobima dolaze trenuci kada potpuno nestaje ono to je u tom ne- prijateljstvu sluajno, istorijsko, i kada u prvi plan istupa ono o emu je re otkako je sveta i veka. Tada se na udan nain menjaju uloge; ini se da strah prelazi na napadae- vu stranu * da napada pokuava, svim sredstvima, da pot- kupi svoju rtvu, ali da odbacuje smrt koju joj mora pripre- miti. Krvoprolie ide tada zajedno s uasnim trijumfom. Ima trenutaka u istoriji kada ljudi smrt shvataju kao mar- alsku palicu. Naprimer, u templarskom procesu u kojem Veliki majstor reda neoekivano pokazuje pravi odnos iz- meu njega i sudija - laa nije vie kamuflirana, i ona se za- panjenom pogledu ukazuje sa zastavama i topovima. Jo iste veeri njega su ivog spalili, ali su te noi oko zgarita postavili strau, da svet ne bi traio relikvije. I pepeo uliva strah tiranima; on takoe treba da nestane.

Pariz, 2. novembar 1941.

Pariz, 5. novembar 1941.

Sudije za krvne delikte. Kad idu hodnicima, kad ulaze, ponaaju se kao automati, imaju primitivno dostojanstvo jezivih pajaca. To su igrai oko totema.

i, "Ono to nas ne ubij a, ini nas jaim"; a ono tonasAibi-jaKimZZ '

U istoriji, ideje se ne nastavljaju pravolinijski. One, iz sebe, razvijaju suprotne sile, kao to asovniki teg koji se sputa ne pokree samo kazaljke, ve i svoj protivteg.

Tako se uspostavlja ravnotea; spreava se da forme ko- je odgovaraju idejama dobiju monstruozne dimenzije ili

41/

da ostanu u tim dimenzijama. U oblasti slobodne volje, to je isti onaj fenomen koji u zoologiji "potkrauje" izdanke razvoja.

Vrativi se iz Rusije, Roland mi pria o jezivom mehani- zmu ubijanja zarobljenika. Kau im da hoe da im izmere visinu i teinu, i da skinu odeu, a zatim ih vode do "mer- nog aparata" koji, u stvari, podeava vazdunu puku - ona ispaljuje metaku potiljak.

Pariz, 10. novembar 1941.

U svim vremenima postoje dve teorije o ovekovom pore- klu: ona koja to poreklo trai gore, i druga koj a ga trai dole. Obe su istinite; ovek se svrstava prihvatajui ovu ili onu.

Pariz, 11. novembar 1941.

0 bolestima. TU postoje razlike u delovanju na matu koje nisu paralelne s razlikama u njihovoj opakosti. Vie sam, recimo, sklon da zanemarim bolesti plua i srca nego bolesti eluca, jetre, trbuha uopte. ini se da, ak i ako se u vidu ima samo telo, postoje otmeni i prostaki naini umiranja. Za nevernike je rezervisana vatrai zato kremaci- jauzimaveviemaffa, arasteibroj onih koje je, ive, va- tra progutala.

Pariz, 12. novembar 1941.

1 istorija se sastoji od atoma od kojih se ni jedan jedini ne moe promeniti a da se ne promeni i celokupni tok. Ona bi izgledala sasvim drugaije da se Mara, recimo, zvao Bara, ili da je u trenutku kada se kod njega pojavila osvet- nica bio za radnim stolom, a ne u kupatilu. Upravo atenta- ti esto izazivaju velike promene, a ipak, u osnovi, zavise od mnogobrojnih sluajnosti, to se vrlo lepo moe uoi- ti kada se prouava, recimo, sarajevski atentat.

Ako se osvrnemo, videemo da nijedan kameni ne moemo zamisliti u drugom poloaju. Da li bi iz toga tre- balo zakljuivati i o budunostt - na primer, izvui zaklju- ak da duh takvu koherentnost doputa samo ako vidi da se i sve-budue neminovno sadri u njoj? Ili, da li je sada- njost ta koja izaziva promenu agregatnog stanja vremena

42/

tako to odmah monumentalizuje, okamenjuje ono to do- takne? Buduajgstjefluidna, a prolost nepromenljiva. Ce- linaliiina^artanje: viaifapravitirazlikuizmeukarataba- enih na sto i onih koje su jo u ruci.

To su misli u mozaiku - treba, meutim, kao to to ini Boetije, sluajne kamenie videti u veoj slici koja ne menja svoje znaenje. Istinska moralnost nalazi se izvan vremena.

Po podne sam itao oprotajna pisma grofa Estijena d Orva streljanog na osnovu presude vojnog suda - dobio sam ih od njegovog brata. Ona su vredno tivo; inilo mi se da u rukama drim dokument koji e trajati.

Pariz, 13. novcmhar 1941.

Razlike izmeu krive morala i krive zdravlja: esto smo utueni iako smo telesno dobro, a esto je i obmuto. Mi imamo velike plime kada nam se moi susretnu.

Dobro je ako je tada neki vaan datum, ako imamo ka- kav presudan susret.

Uvee u "Dordu V". Pukovniku pajdelu doneo sam Maksime Renea Kentona. Kad me je zamolio da neto na- piem, izabrao sam ovu frazu: "La recompense des hom- mes, c#est destimer leurs chefs.", Pod njegovim okriljem, ovde smo, u unutranjosti vojne maine, napravili neku vr- stu blistave elije, duhovnog vitetva: okupljamo se u trbu- hu Levijatanovom i pokuavamo da jo sauvamo pogled, srce za slabe i nezatiene.

Razgovor s Griningerom o vojnikoj poslunosti i o nje- govom odnosu prema apsolutistikoj, ak i prema ustav- noj monarhiji. I kasnije, ta vrlina nastavlja da deluje poput instinkta koji sada teti onima to ga imaju jer ih pretvara u orue beskrupuloznih sila. Pre svega, on dolazi u sukob s drugim stubom vitetva - au. Kao nenija vrlina, ona prva strada; ostaje tada neka vrsta automata, sluga bez pra- vpga gospodara, a na kraju ak i podvoda.

U takvim vremenima, najbolji karakteri doivljavaju brodolom, umnije glave prelaze u politiku. U srenom slu- aju, nae se general iz stare patricijske loze koji se pod- smeva onima to bi da mu nareuju, i koji ih upuuje na njihovo mesto, meu pourriture**.

* "O obeteenju ljudi neka misle njihovi pretpostavljeni." - Prim. prev,

**Trule. - Prim. prcv.

43/

Ujutro, poseta dr Gepela koji mi je iz Lila doneo pozdra- ve Karla mita. Posle toga, u odeljenju bakroreza u Luvru, gde smo razgledali lepe stare slike cvea i zmija.

Trenutak sutona - no se najavljuje kao plima koja gr- gorei, gotovo jo neprimelno, alje svoje prve talase. S njom dolaze udna bia. To je trenutak kada sove sprema- ju krila, a leprozni izlaze na ulice.

Od ljudi moemo traiti samo ono to je u skladu s njiho- vom priroom - od ena, na primer, Ijubav a ne pravednost.

Pariz. 15. novembar 1941.

Pozvan sam na roendan akline, modistkinje junja- kinjc, Kej Luj-Blerio. Uskim stepenicama za poslugu popeo sam se na peti sprat s pravim lavirintom mansardi koji lii na tavanicu iznad pozornice. T\i sam naao njen stan - ma- la spavaa soba, gotovo ispunjena velikim krevetom, i, kao na malim brodovima, jo manja kuhinja, u kojoj je aneta, prijaleljica, osoba visoka, mrava, s nesto demonskogu se- bi, pripremala sveani ruak. "Izmaijala" je sedam jela. Bi- lo je bordoa, kjantija, kafe s rumom.

U uglu, visilo je drvo u koje je duboko urasla puzavica- od takvog drveta s puzavicom nae drvodelje prave tapo- ve. I to drvo bilo je obraeno - lijana je liila na zmiju koja se omotala oko tapa. Proporcije tela, onako kako ih izra- ava igra miia, bile su dobro pogoene, to se moe ob- jasniti i injenicom da u biljci deluju sline sile. Boja je, takoe, bila vrlo prirodna, proarana tamnoutim i crnim, kakva se sree kod vrsta to ive u movarama.

S tim u vezi, razgovor o zmijama uopte. Prijateljica je ispriala da je jednom kao dete, a nostef u Bearnu, sedela u basti s majkom koja je dojila njenu malu sestru. Poto mi- ris mleka privlai zmije, rekla je, iz oblinjeg bunja, nepri- metno i polako, dopuzaia je do stolice ogromna zmija i strano ih uplaila. Otac je doao i ubio ivotinju.

Ispriala je to vrlo lepo, na mitski nain.

Pariz, 18. novembar 1941.

O dnevniku. On se ipak svagda odnosi samo na izvestan sloj dogaaja koji se zbivaju u duhovnoj i fizikoj oblasti.

Pariz., 74! novembar 1941.

44/

Ono to nas, duboko u nama, zaokuplja izmie saoptava- nju, a gotovo da izmie i naem opaanju.

Ima tu tema koje, godinama, tajno postoje, kao, reci- mo, tema bezizlaza koja ispunjava nau epohu. On podse- a na velianstvenu sliku ivotnog talasa u azijskom slikar- stvu, a i na Poov Malstrem. Pri tom je ta situacija jako po- una, jer gde se vise ne nudi nikakav izlaz, nikakva nada, prinueni smo da mirno stojimo. Perspektiva se menja.

Ipak je udno to me u dnu due oivljuje pouzdanje. Kroz penu talasa i prnjaste oblake svetli zvezda sudbine.To kaem imajui u vidu ne samo sebe, ve i ostale. Ovih nedelja proli smo nultu taku.

Napori kojima pokuavamo da opstanemo u svom vre- menu i kojima se stie snaga vrlo su skriveni - ine se oni na dnu rudarskih okana. Na primer, onaj presudni san na patmoskom breuljku, kad sam putovao na Rodos. Na i- vot lii na ogledalo na kojem se, iako zbrkano i maglovito, odslikavaju znaajne stvari. Jednoga dana ulazimo u to to se ocrtava, i tada stiemo perfekciju. Stepen perfekcije ko- ji emo podneti ve se nagovetava u naem ivotu.

Za vreme podnevne pauze bio sam u prodajnom ode- ljenju kabinetabakroreza, gde sam naruio nekoliko otisa- ka rasprodatih gravira. Izmeu ostalih, lepu sliku kobre, uspravljene i s naduvanim vratom. Prodavaica, mrava cr- nomanjasta devojka, bilo joj je tridesetak godina, rekla mi je da taj list uvek stavlja s nalijem gore. Dok je uvijala gra- i viru, s njom se oprostila rekavi: "Sale bete."*

I inae zanimljiva osoba. Kad sam rekao neto to joj se uinilo neobinim, na trenutak se iznenadila, a zatim me paljivo pogledala, s potvrdnim "Ah bon"**.

Tokom te kratke posete prelistao sam veliku mapu s graviramapo Pusenu. Iako mi iznad radnog stola ve godi- nama visi engleska reprodukcija njegovog "Herakla na ras- krsnici", tek sam danas primetio moni, ak kraljevski smi- sao za prostor togmajstora. To je apsolutistikamonarhija.

Pariz, 19. novembar 1941.

Popodne kod doktorke, do ijeg stana vode stepenice ametistne boje - k njoj se ide kroz Ijubiaste sutone u lju- turi morskog pua. Samo vreme uestvuje u gradnji tih vr- lo starih kua. Tu ima malih sputanja, pomeranja i savija-

* "Odvratna ivotinja." - Prim. prev.

**"Pa obro. - Prim. prev.

45/

nja u krovnoj konstrukciji koja menjaju proporcije na na- in to ga ne moe izmisliti nijedan arhitekt. Doktorka mi jc rckla da se porodice koje su iznajmile takve stanove vi- e ne iseljavaju; one se u njima gase.

Kasnije smo otili na ruak, Plas Sen-Miel. Beloni servi- rani na ledu i morskoj travi koja je visila preko ivice inije. Boja te biljke izgledala jc neobina, jer je, na prvi pogled, bila crna; meutim, posle malo duegposmatranja, kao da je to bila priguena tamna boja malahita, ali bez tvrdoe svojstvene tom mineralu, udesno puna ivota. Uz to, kap- ci kamenica obloeni zelenim ljuspama i sedefom usred odsjaja srebra, porcelana i kristala.

Pariz, 21. novembar 1941.

Uvee, na pola sata kod Vebera, gde me je doktorka obavestila o otvaranju blindiranog ormana. Fomenula je, zatim, lekara koji pravi fotograflje samrtnika da bi proua- vao i fiksirao agoniju izazvanu raznim bolestima - ideja za koju sam rekao da je i dobra i odvratna. Za takve ljude, ni- stavlse nije tabu.

Pariz, 23. novembar 1941.

U podne kod Moranovih, Avenija arl-Floke. Tu sam sreo Gastona Galimara i ana Koktoa.

Moran je opisiva nekakve svetske udobnosti. U jednoj od njegovih knjiga, veliki prekookeanski parobrod upore- en je s Levijatanom punim kiparskih mirisa. Znaajna je njegova knjiga o 1-ondonu; u njoj se grad opisuje kao veli- ka kua. Ako Englezi sazidaju piramide, morae da je pri- kljue predmetima koji idu u prostorije gde su mumije.

Kokto: simpatian i u isti mah izmuen kao neko ko i- vi u posebnom ali udobnom pakiu.

Kod pametnih ena vrlo je teko savladati odbojnost prema telu - kao da ih je stalno-buclkh duh snabdeo poja- som koji svaku elju osuuje na neuspetlTSuvie je svctlo oko njih. Tada oni ija erotska nastrojenost nijc vidljiva prodiru moda prvi. To bi mogao biti jedan od poteza ko- jima se obezbeuje konstantnost vrste.

Potinjenog moemo pitati za savet kako da neto ura- dimo, ali ga za savet ne moemo pitati kada je re o etosu koji je osnova onog to inimo.

46/

Jo svetije od ivota mora nam biti ovekovo dostojan- stvo.

Doba oveka jeste doba u kome su se ljudi proredili.

Pravi voi sveta kod kue su u grobovima.

Kad si opkoljen sa svih strana, predstavi se - kao to se ratni brod predstavlja podiui zastavu.

Odiuujui se za izvesne ivotne sredine, za pruski ge- neral-tab na primer, mi sebi otvaramo visoke krugove uvi- 3 da i iskljuujemo se iz onih najviih. 1

Pzriz, 25. novembar 1941.

Podnevnu pauzu provedem ponekad na malom groblju kod Trokadeni. Na mnogim stepenicama izrasla je mahovina, prekrivsi zelenim barunom ime i natpis. Tako stvari, esto, pre nego to im se svaki trag izgubi u anonimnoj beskrajno- sti, svetle lepse u seanju i na slici koja ostaje nakon njih.

Posle tih etnji, obino mi ostane jo pola sata, i za to vreme pijem kafu u svojoj sobi, prelistavam knjige ili gle- dam slike, kao danas, na primer, Memlingovu seriju o po- vorci deset hiljada devica - te slike doputaju da se nasluti prosvetijenje koje ovek moe stei, a da se nasluti i ono to umetnik treba da opazi u oveku.

Lektira: Boasjerov Dim opijuma, knjiga koju mi je Kok- to preporuio i poslao, a zatim, udna istorija ostrva Huan Femandez, Bestov poklon.

Pariz, 26. novembar 1941.

Posle podne, Ri de TVirnon, sa svojim prodavnicama ba- kroreza i knjiarama. U antikvarijatu Leevalijea, s kojim se godinama dopisujem, razgiedao sam stare entomoloke knjige, meu njima i jednog Svamerdama.

Uvee, s Nebelom i Pupeom u "Braseriji Loren". Kad ho- e da oznai neto beznaajno, na primer: neku knjigu oko koje se digla velika buka, Pupe kae: "Cela nexiste pas."* Voli da radi u krevetu, pa ujutro, im se probudi, nastavlja s poslom. Spava s knjigama koje su oko njega na krevetu,i u snu se okree tako da ih ne dodime.

* "To ne postoji." - Prim. prev.

4.7/

Po podne sam kod grofice Podevils-sreo Griningera, ko- ji se bee vratio s Pirineja. Ispriao je da me je sanjao. U tom snu, pitao me je da li da opie razvaline s brljanom, to sam mu dozvolio, ali sam dodao: "Zavas je to priklano; ja u, meutim, predstaviti slona'1, to ga je titaio kao upu- ivanje kromantikim sieima.

Uvee, u Gran Ginjolu, s doktorkom, da bi se oraspo- loila. Tu mi vie nije bilo zabavno kao pre rata, verovatnoi zato to u svetu uasi potiskuju svakodnevicu, pa njiho- vo prikazivanje nije nita neobino.

Monmartr - mraan, u magli, poiicajci i vojnici potpu- no su ga blokirali zbog atentata koji se tu dogodio.

Pariz, 30. novembar 1941.

Razgovori izmeu ljudi trebalo bi da se vode slino raz- govorima bogova, kao izmeu nepovredivih bia. Borba idejama mora da lii na borbu natprirodnim maevima ko- ji materiju seku bezbolno i s lakoom; i uivanje je utoliko istije ukoliko ee pogodimo svog protivnika. U takvim duhovnim akcijama treba biti neranjiv.

Pariz, 3. decembar 1941.

Popodne, opet kod Leevalijea, Ri de Turnon. Posma- trajui gravire i entomoloke crtee u boji, na trenutak sam osetio gaenje, kao da mi je blizina leeva pokvarila ui- vanje. Ima nedela koja dotiu svet u celini, u njegovom smisaonom sklopu; tada se ni umetnik ne moe vie po- sveivati lepom - on se mora posvetiti slobodi. Ali ono to jc strano, danas, jeste da slobodu ne nalazimo ni u jednoj partiji i da se sami moramo boriti. S druge strane, moe se zavideti nadniarimaovograta koji asno ginu na svom de- lu tla. Oni ipakulaze u celinu.

Zatim kod Sarmile, Ri de Belas. Ulica je mirna, i dok idem stepenitem, vreme zaostaje - u sutonu po malim dvoritima. To daje oseanje sigurnosti: "Niko ne zna mo- je ime, i niko ne zna za ovo sklonite."

Putovanje pom ojoj sobirva. staroj fotelji kao na leteem ilimu iz Hiljadu i jedne noi. askamo, uglavnom o rei- ma i njihovom znaenju, a s vremena na vreme zavirimo i u knjige. Biblioteka je bogata, naroito teolokim delima i renicima.

Pariz, 29. novembar 1941.

armila. Ono to kod nje cenim: smisao za slobodu ko- ji joj se ita sa zasvoenog ela. Meu ljudima ima soli zem- Ije, soli koja uve