Dragi/e,

Ovo je prvi #YouthBook Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava. Nadamo se da će vam čitanje ovih stranica biti zabavno onoliko koliko je nama bilo zabavno da ih ispisujemo!

U 2019. godinu ulazimo kao pridružena članica dve velike mreže: Krovne organizacije mladih (KOMS) i Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada – (NAPOR). Započeli smo proces strateške orijentacije Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava zahvaljujući podršci Misije OEBS u Srbiji, i posebno, Milene Stošić, koja u ovoj međunarodnoj organizaciji ima ulogu da razvija i unapređuje saradnju sa omladinskim organizacijama i podržava omladinske programe. U toku 2018. godine bili smo veoma aktivni, kroz mnogobrojne projekte koje smo sprovodili upoznali smo mnogo pojedinaca i pojedinki koji su nas inspirisali da radimo više, unapređivali smo saradnju sa različitim institicijama i međunarodnim organizacijama.

Tim koji je realizovao sve naše aktivnosti pokazao je da je svima važno to što radimo, a da je posebno važno da to što radimo – radimo iskreno, objektivno, dobronamerno, posvećeno i da uvek budemo otvoreni za učenje.

Zahvaljujemo se našim stalnim saveznicima i saveznicama na dobronamernim komentarima i savetima koji su nas u prethodnoj godini podržavali u našem razvoju. Idemo dalje, iako svesni da zagovarački procesi koji imaju za cilj unapređenje položaja mladih u društvu neće biti jednostavni, da rezultate nećemo moći da postignemo brzo, ali spremni da se borimo za pravednije društvo u kome će se reč i želje mladih poštovati, u nameri da borbe za bolji položaj mladih u Srbiji pretvaramo u male i velike pobede.

Ukoliko želite da se više informišete o Omladinskom programu Beogradskog centra za ljudska prava, da nas podržite ili da aktivno učestvujete u našem radu – pišite nam na: youth@bgcentar.org.rs

Nevena Nikolić, Koordinatorka Omladinskog programa

#YouthBook uređivao Uroš Savić Kain zajedno sa Nevenom Nikolić, Demirom Mekićem i Nebojšom Petrovićem.

#YouthBook

Mladi koji su učestvovali u radionicama koje su predstavljale pripremu za

predstavu nisu, pre početka ovog projekta, imali kontakta sa izbeglicama, ali je svako od njih imao određeno mišljenje i stav o tome kako se prema njima treba odnositi. Scenario za predstavu The Game stvaran je kroz proces koji je uključivao predavanja, diskusije, dramsko istraživanje teme, ali i direktni kontakt sa izbeglicama u Srbiji i posete izbegličkim kampovima. Ideja koja je stajala iza ovog poduhvata je bila da se mladi upoznaju sa sudbinama onih koji su izbegli iz

svojih zemalja i da posle ovog iskustva preispitaju svoje stavove prema izbeglicama i eventualno promene negativan stav u odnosu na izbegličku populaciju, ako su ga pre početka ovog procesa imali.

Predstava je dobila ime - The Game (Igra) – zbog toga što se ovu reč koriste izbeglice kada govore o ilegalnom prelasku granice. To je posebno zanimljivo jer reč igra uglavnom asocira na nešto bezazleno i zabavno, a u pitanju je opasan i veoma riskantan poduhvat.

Omladinski rad i rad sa mladima

U radu sa mladima i za mlade koristili smo metodologiju koju smo u najvećoj mogućoj meri prilagodili njihovim potrebama i interesovanjima. U tu svrhu smo organizovali predavanja, posete prihvatnim centima za izbeglice, razgovore sa

građanima u lokalnim zajednicama u kojima se ovi centri nalaze, organizovali smo edukativne, dramske i radionice animacije a sve u cilju promocije ideje ljudskih prava i nediskriminacije uz poštovanje različitosti. Uvereni smo da kultura i umetnost lako komuniciraju sa publikom, izlazi se iz užeg pravnozagovaračkog okvira i lakše prilazi svakom građaninu i građanki koji često nisu i ne moraju biti zainteresovani za društveno angažovane teme.

Do sada smo osmislili scenario i pripremili dve predstave i jedan film koji se bave temama izbegličke krize i integracije izbelica u društvo. Trudimo se da što češće igramo ove dve prestave u Beogradu, ali i da putujemo Srbijom kao malo aktivističko pozorište. Ponosni smo na činjenicu da je naše predstave videlo više od 1000 ljudi.

ŠTA SMO DO SADA URADILI KADA JE U PITANJU…

The Game (Igra) ili ispričana priča o ilegalnom prelasku granica

Na samom početku predstave se grupa mladih iz jednog beogradskog naselja nađe u situaciji da razgovara o izbeglicama i izbegličkoj krizi koja je imala za posledicu veliki broj izbeglica koje su prolazile, a jedan broj njih i ostao u Srbiji. Kroz razgovor se vidi da na njihove stavove utiču porodica, vršnjaci ili mediji, ali takođe da o problemima izbeglica i razlozima za njihovo napuštanje zemalja iz kojih dolaze ne znaju skoro ništa.

Ovakvi stavovi ove šestočlane grupe mladih naći će se na ispitu kada nađu telefon koji pripada jednom od mnogobrojnih ljudi koji kroz našu zemlju beže od rata.

Sa ovom predstavom smo putovali Srbijom, bili smo u Novom Pazaru (27. aprila), Sjenici (28. aprila), Šidu (25. maja), Sremskim Karlovcima (5. juna) i Beogradu (7. juna). Predstava je poslednji put izvedena 5. jula u Beogradu, čime smo obeležili Međunarodni dan izbeglica.

Ceo proces stvaranja ove predstave, radionice, posete izbegličkim kampovima, izvođenje prestave na alternativnim scenama u gradovima Srbije i u kampovima u kojima su smešteni tražioci azila i izbeglice bio je sniman, a od tih materijala napravili smo kratki dokumentarni film koji smo prikazali, uglavnom mladoj publici, 28. novembra 2018. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Film prati dve paralelne priče: priču mladih glumaca i glumica koji su prolazili kroz proces istraživanja teme izbeglištva, saznavanja razloga zbog kojih izbeglice donose odluku da napuste svoju zemlju i potraže utočište na nekom drugom mestu u kome imaju nadu da će živeti u miru, i

životnu priču Samira, mladog izbeglice iz Sirije, koji je prošao kroz Srbiju i pričao o svom putu od Sirije do Srbije.

Predstavu izvode mladi koji su deo omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava: Sofija Živković, Eldar Zubčević, Aleksandra Anđelković, Relja Janković, Uroš Savić Kain, Danijela Radonjić. Predstavu je režirao Filip Čolović, a tekst za predstavu napisao Marko Popović.

Podršku nam je pružila Fondacija Konrad Adenauer u Srbiji.

Sofija je o ovom projektu rekla:

Projekat The Game je bio, mogu slobodno reći, životno iskustvo. Počevši od toga šta sam sve naučila u vezi samih migracija, do toga što me je naučio o toleranciji, prijateljstvu i javnom nastupanju. Sam proces je bio jako emotivan i iscrpljujući u nekim momentima, ali sve je to bilo vredno onoga što smo dobili zauzvrat. Upoznali smo mnoge ljude koji su nam sa puno poverenja i emocija pričali o svom putu i izazovima i problemima sa kojima su se susretali što je doprinelo da i mi podelimo naše emocije sa njima. Ponosna sam na moje drugare sa kojima sam učestvovala u celom ovom poduhvatu. Radovali smo se svakom novom nastupu uvereni da uspevamo u onome što smo želeli, a to je - da navedemo ljude na razmišljanje o temi migracija i šta se u stvari dešava na „gejmu”.

Predstava

Ka suncu – bajka o dečaku i ljudima koji se plaše stvarana na isti način kao i predstava The Game, kroz radionice i učenje iako je tema potpuno drugačija. Naime, ona se bavi uključivanjem izbeglica u društveni život u Srbiji. Izabrali smo temu koja se bavi uključivanjem u obrazovanje, pošto mislimo da je to prvi korak da mladi koji su dobili status izbeglice u Srbiji sretnu svoje vršnjake i da im se omogući da nastave školovanje. To stvara i mogućnost da mladi u Srbiji upoznaju nekoga ko dolazi iz njima manje poznatog dela sveta, upoznaju njihov način života, običaje, postanu tolerantniji kada je reč o različitosti i da razumeju zašto su se izbeglice uputile na riskantan i dalek put pun teškoća, često opasan po život.

Pored mladih iz Srbije u predstavi igra i Mehdi, izbeglica iz Irana. On je novi učenik u jednom odeljenju u srednjoj školi, susreće se sa netrpeljivošću, odbacivanjem i nerazumevanjem. Kroz razgovor i životnu priču maloletne izbeglice iz Irana, polako se rađaju emocije kod mladih u ovom razredu. Jedna od aktivnosti na radionicama koje su se održavale pre pisanja scenaria za predstavu bila je i priprema crteža za animirani film koji prati ovu prestavu. Radnja ovog filma je priča dečaka koji beži od rata i na tom putu doživljava razne neprilike, tragične gubitke ali se istovremeno nada boljem životu.

Predstava je premijerno prikazana 27. decembra 2018. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Trejler predstave možete pogledati na ovom linku.

Predstavu izvode mladi koji su deo Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava: Sofija Živković, Mihailo Petrović, Mehdi Hamoudi, Dejana Stošić, Teodora Adamović, Živko Bošković, Milica Janković, Vladimir Jovanović.

Podršku nam je pružila Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji.

Umetnost integracije ili kako je to kad sam nov i izbeglica u razredu

Rodna ravnopravnost je jedna od tema kojima se bavi

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava. Uočili smo da je rodno zasnovano razmišljanje tradicija u našem društvu i da se ono često prenosi na mlade kao deo obrazaca naše kulture. Prihvatajući ideju rodne ravnopravnosti i određenih rodnih pravila koje ta ideja nosi u sebi u mnogim situacijama dovodi do nerazumevanja sredine, marginalizacije  i diskriminacije onih koji se ne uklapaju u tradicionalno shvatanje ženskih i muških uloga u društvu. Kroz rad sa mladima želimo da ustanovimo u kojoj meri mladi u Srbiji robuju određenim rodnim stereotipima, kako definišu današnjeg muškarca, a kako ženu i

Svoje iskustvo ispričao je Živko:

Za mene je proces nastanka i pripreme predstave Ka suncu – bajka o dečaku i ljudima koji se plaše bio značajan iz dva razloga: prvi je želja da se aktiviram u radu sa mladima a druga da i ja sam postanem tolerantniji i da se menjam na bolje. Činjenica da u našem društvu postoji velika barijera prema nepoznatim ljudima, i da se na taj način oni stavljaju na društvenu marginu, navela me je da se priključim ovom procesu. Želeo sam da saznam više o ljudima koji beže od rata, da upoznam njih i njihovu kulturu, da shvatim da upoznavanje onoga što ih čini različitim od nas može da nas približi. Želeo sam da to uradim tako što ću imati kontakt sa timljudima a ne kroz udžbenike i dosadnu statistiku. Zbog toga mi je bila značajna

poseta centrima za prihvat izbeglica i azilantskim kampovima i još značajnije to što je jedan veoma prijatan i drag dečko iz Irana bio deo našeg tima. Drago mi je što smo neka saznanja do kojih smo mi došli podelili sa publikom koja je gledala predstavu. Drugi razlog, moja potreba da se menjam na bolje ispunjena je kroz učešće na radionicama i tokom diskusija koje su se organizovale. Naučio sam i kako da se snalazim u javnom nastupu i pomalo sam ušao u svet glume i razvio jednu novu veštinu. Ukratko, za mene je najznačajnije što mi je pružena prilika da se kroz umetnost bavim aktivizmom i na taj način prenesem poruku i podstaknem ljude da razmišljaju, i u drugima vide pre svega ljude, a ne opasnost; da ih ne obeležavaju kroz različitosti, već da ih prihvate i upoznaju.

Priča jedne Alme ili kako smo ispričali priču svakodnevice žena u našoj zemlji

da li je moguće kreirati nova pravila, kao i šta podrazumeva današnja omladinska kultura na polju rodnih uloga. Cilj ovog programa je da damo doprinos ostvarivanju ciljeva Nacionalne strategije za mlade Republike Srbije, i vrednostima definisanim akcionim planom ove strategije koji se odnosi na „unapređene programe poštovanja ljudskih i manjinskih prava, rodne ravnopravnosti, prihvatanja različitosti, tolerancije i negovanja nenasilnih načina komunikacije“. Važnost informisanja svih mladih koji su u riziku da budu diskriminisani, uključujući i devojke školskog uzrasta dokazuje usvajanje „Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti”.

Budući da se mlade devojke često susreću sa stereotipnim predstavama o njihovoj ulozi i zbog toga budu diskriminisane iskoristili smo mogućnost da osnažimo mlade da prepoznaju diskriminatorno postupanje, posebno kada su usvojeni protokoli o postupnaju u slučaju diskriminacije u školskim ustanovama.

Film Alma

Naš dosadašnji doprinos, kada je u pitanju podizanje svesti o ovoj temi je animirani

film „Alma“. Film “Alma“ je rezultat rada sa mladima u tri lokalne zajednice (Novi Pazar, Sjenica, Prijepolje) na temu roda, rodnih normi i rodno zasnovanog nasilja. Ovaj animirani film otvara pitanje opresivnih rodnih obrazaca, kroz

simbolički prikaz konkretnih zabrana i poželjnih načina ponašanja kada su  u pitanju žene. Film jednostavno komunicira sa publikom, uglavnom kroz metaforu i tako ostavlja prostor za lični doživljaj. Posle prikazivanja filma organizovali smo razgovore o rodnoj ravnopravnosti, stereotipima i predrasudama budući da prihvatanje stereotipa i podleganje predrasudama često dovodi do diskriminacije.

Želeli bismo da se ovaj film koristi u radu sa omladinom kada se govori o normama koje se odnose na rodnu ravnopravnost, u obrazovanju o pojmovima roda i rodne ravnopravnosti, ženskih prava na koje u velikoj meri utiče stav izvesnog broja građana, ali takođe i institucija koji zastupaju partijarhalni delovi društva u Srbiji.

Almu smo prvi put prikazali na omladinskoj konferenciji Youth Brings On Enlightenment - Rasvetljavanje opresivnih rodnih normi i obrazaca i rodno zasnovanog nasilja, 8. marta 2018. godine na kojoj je učešće uzelo više od 100 različitih aktera, promotera i promoterki vrednosti rodne ravnopravnosti. Svoju premijeru imala je u Sjenici, Prijepolju i Novom Pazaru.

U želji da u radu na temu rodne ravnopravnosti budemo uspešniji i da utičemo na veći broj mladih kreirali smo i set radionica koje je moguće kombinovati sa obrazovanjem i prikazivanjem ovog animiranog filma. Ovu metodologiju pri-menjujemo u radu u Tehničkoj školi na Novom Beogradu i tako nastavljamo projekat u želji da se slične radionice odigravaju u što više škola u Srbiji.

Film Alma je stavljen i u program Festivala Ženskog prijateljstva koji organizuje Implus Tutin, kao i u program Befem Festival.

Podršku nam je pružila Kanadska ambasada u Beogradu.

Univerzalna deklaracija

o ljudskim pravima je još daleke 1948. godine nabrojala koja prava spadaju u korpus ljudskih prava. Ona je bila i ostala jedan od najvažnijih univerzalnih instrumenata koji definišu ljudska prava kao urođena prava koja pripadaju svima bez razlike i bez obzira na unutrašnje norme država. Uzeli smo učešće u obeležavanju 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije da bismo promovisali ideju da postoje izvesne specifičnosti kada je reč o ljudskim pravima mladih. Na taj način smo pokušali da uključimo omladinsku perspektivu u ideju o unapređenju i poštovanju ljudskih prava i da osnažimo mlade da pitaju o obrazovanju, o slobodi govora, o uticaju novih tehnologija na život mladih, o pravu na rad, o svemu što je njima bitno. Youth Rights Talks 2018 bio je događaj kojim smo želeli da pokrenemo diskusiju i otvorimo ova pitanja važna za mlade u Srbiji. Celodnevni događaj je održan 8. decembra 2018. godine u

Beogradu, a prisustvovalo je više od 130 mladih, aktivista i aktivistkinja, eksperata i ekspertkinja koje se bave ljudskim pravima i omladinskim politikama, predstavnika i predstavnica međunarodnih organizacija i državnih institucija.

Realizovan je kroz saradnju Tima UN za ljudska prava, Misije OEBS u Srbiji i Beogradskog centra za ljudska prava, a kao jedan od događaja u okviru Nedelje ljudskih prava koja je u Beogradu trajala od 3. do 10. decembra.

Događaj smo promovisali kroz info radionice na lokalu, gde su mladi imali prilike da snime i postave pitanja. Pitanja su takođe upućivana i preko interneta koja su postavljali na zvanični YouTube kanal Beogradskog centra za ljudska prava. Posetili smo Niš, Novi Pazar i Novi Sad.

Cilj nam je bio da mladima pružimo priliku da vode dijalog sa donosiocima budući da često mladi nemaju mogućnosti da se sretnu sa onima koji donose odluke koje se tiču života i

Prava mladihŠTA SMO DO SADA URADILI KADA SU U PITANJU…

Youth Rights Talks 2018

rada mladih. Imali su takođe priliku da razmene iskustva i postave pitanja predstavnicima državnih institucija, međunarodnih organizacija, medija, organizacija mladih i za mlade budući da je organizovan i razgovor sa predstavnicima kancelarije UNCHR u Beogradu, Timom UN za ljudska prava, Misijom OEBS u Srbiji, organizacije NAPOR, Panelom Mladih, Vice magazinom, Ministarstvom omladine i sporta, Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja.

U drugom delu događaja osam mladih ljudi je u kratkom obraćanju publici istaklo probleme sa kojima se susreću i potrebe da neka pitanja koja se tiču mladih budu vidljivija.

Govorili su o uticaju tehnologije na moderni svet, o važnosti video igara koje mogu biti korisne ako se dobro osmisle i ako u sebi nose ideje tolerancije, suživota i mirnog rešavanja sukoba, o položaju mladih Roma u društvu, o potrebi većeg razumevanja za mlade koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem, o položaju mladih devojaka na jugu Srbije i mnogim drugim važnim temama.

Uključivanje uživo 2.0nastavak je programa koji je realizovan 2017. godine, a koji se odnosio na jačanje kapaciteta organizacija mladih i za mlade, kancelarija za mlade koje funkcionišu u lokalnim zajednicama,

a sa ciljem uključivanja mladih iz društveno osetljivih grupa u njihov rad. Osnovni cilj ovog kontinuiranog programa je da se akteri omladinske politike u Srbiji osnaže za sprovođenje principa nediskriminacije i jednakih

Svoje iskustvo je ispričao Đorđe Bengin:

Na Youth Rights Talks bilo je veoma važno to što je stvorena mogućnost za otvorenu komunikaciju između predstavnika i predstavnica državnih institucija i mladih. Predstavnici institucija mogli su u otvorenom i iskrenom obraćanju mladih da saznaju koji su problemi sa kojima se oni susreću, koja ih pitanja posebno zanimaju, kakva je perspektiva mladih, koje su im potrebe i šta su za mlade prioriteti. Ovakav format razgovora sa mladima o mladima predstavlja savršen poligon za unapređivanje položaja mladih u Srbiji, i posledično, povećanje interesovanja mladih za rad institucija i ljudska prava kao pravni okvir. Na ovaj način životne situacije prestaju da budu statistički brojevi, već postaju ljudi sa svim svojim izazovima i preprekama.

Međutim, značajan doprinos ovaj događaj je imao i za mene lično zbog toga što mi je omogućio da podelim sa drugima svoje dileme, zabrinutost i izazove sa kojima se susrećem i da pokrenem pitanja koja su meni bitna. Prvi put sam imao priliku da se ja, kao mlada osoba, obratim predstavnicima institucija. #YouthRightsTalks je, zbog svega ovoga, po mom mišljenju događaj koji će obeležiti 2018. godinu!

Uključivanje Uživo 2.0

šansi radi poboljšanja položaja i veće uključenosti u društvo pripadnika i pripadnica osetljivih grupa mladih.

Beogradski centar za ljudska prava sprovodi ovaj projekat u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom kancelarija za mlade, Nacionalnom asocijacijom praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR) i Krovnom organizacijom mladih Srbije (KOMS). U Uključivanju Uživo 2.0 učestovali su: Azbuki, Organizacija kreativnog okupljanja (OKO), Kancelarija za mlade Kragujevac, Kancelarija za mlade Raška, Centar za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć (Neostart) i Razlivalište.

Podstrek kreiranju i realizaciji ovog projekta pružilo je istraživanje Misije OEBS u Srbiji iz 2017. godine, po kome se skoro svaka četvrta organizacija (24,24%) ne bavi marginalizovanim grupama mladih, dok je procenat nešto veći u slučaju KzM koje su učestvovale u istraživanju (27,4%). Iskustva iz Uključivanja Uživo 1.0 značajno su doprinela tome da sadašnji projekat pristupi problemu uključivanja mladih iz osetljivih grupa i mentorisanju učesnika i učesnica na ozbiljniji i razrađeniji način. Poučeni razmenama praksi i iskustava na konferenciji „Uključivanje Uživo – ka inkluzivnoj omladinskoj politici“, održanoj 19. jula 2018. godine, odlučili smo da formulišemo niz preporuka koje će doprineti sprovođenju sadašnjeg procesa. One se prvenstveno odnose na uspostavljanje međusektorske saradnje u cilju stvaranja inkluzivnije omladinske politike, negovanje različitosti u organizacijama i institucijama na nivou svakodnevne prakse i obraćanje mladima sa namerom da oni direktno učestvuju u stvaranju uslova koji su im potrebni da bi se uključili u društvo.

Podršku nam je pružilo Ministarstvo omladine i sporta i Misija OEBS u Srbiji.

Odgovori Nenada Stojanovića,

mentora na projektu, zaposlenog u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu na pojedina pitanja prilikom evaluacije projekta

Saradnja je počela u 2017. godini i uspešno je nastavljena i 2018. godine. Tokom 2018. godine saradnja je produbljena, intezivirana i dobila nove obrise. Republički zavod za socijalnu zaštitu je posvećen ostvarivanju prava i participaciji korisnika koji su u sistemu socijalne zaštite. Beogradski centar za ljudska prava je organizacija koja se u dugom vremenskom periodu bavi U tom obliku se i odvija naša saradnja koja se ogleda u promovisanju primera dobre prakse i njihovu primenu.

Naša institucija je dobila odličnu saradničku organizaciju koja može da nam predoči dugogodišnje iskustvo u zaštiti ljudskih prava, promociju istih naročito u domenu zaštite dece i mladih, kao i značaj da se javne politike kreiraju u partnerstvu sa civilnim sektorom. Smatram da će se u narednom periodu naša saradnja usmeriti na socijalnu inkluziju mladih iz društveno osetljivih grupa.

Samit u LondonuU julu 2018. godine održan je peti samit zemalja Zapadnog Balkana u Londonu u okviru Berlinskog proseca koji je pokrenut 2014. godine. Proces je pokrenut sa idejom da se uspostavi stabilnost, sigurnost i saradnja u regionu uz podršku Evropske unije i zemalja članica ove organizacije. Kada je reč o ulozi mladih u ostvarivanju ovog cilja ona je predstavljena na panelu „Poboljšanje perspektive za mlade na Zapadnom Balkanu”. Na panelu je učestvovala Nevena Nikolić, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava. Zaključak koji je mogao da se izvede iz izlaganja panelista, ali i iz diskusije učesnika i učesnica, je

bio da su „mladi najvredniji resurs koji poseduje ovaj region i da je neophodno da se ulože veći napori da bi potencijal koji oni nose došao do izražaja i bio iskorišćen na pravi način“. Bila je ovo veoma važna inicijativa organizatora Londonskog samita, jer je pružila mogućnost mladima da sa visokim predstavnicima država članica EU, ali takođe i sa predstavnicima administracije EU razmene iskustva i pokažu u kom pravcu oni žele da se razvijaju odnosi mladih u regionu, kao i da utiču na donošenje strateških odluka i ukažu na važnost omladinskog rada.

Omladinsko liderstvoOd septembra ove godine član tima Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska

prava Uroš Savić Kain pohađa obuku za omladinske lidere i liderke u organizaciji NAPOR.

Trenutno je na trećem od šest modula, koliko obuka sadrži. Iako je tek na polovini obuke, Uroš smatra da mu je obuka veoma značajna i možda najkorisnija kada je reč o dosadašnjim treninzima i obukama na kojima je učestvovao i da bi svakome ko želi da se bavi omnladinskim radom preporučio da pohađa ovu obuku.

Trening Public AdvocacyČlanovi Omladinske grupe Beogradskog centra učestvovali su na četvorodnevnom treningu o javnom zagovaranju održanom u Zobnatici od 21. do 14. septembra 2018. godine. Trening

je organizovala Misija OEBS u Srbiji. Cilj treninga bio je da osnaživanjem sopstvenih kapaciteta osmislimo uspešnije strategije u cilju inkluzivnije omladinske politike. Naučili smo kako se analizira problem pre samog zagovaranja njegovog rešenja, koje ishode možemo očekivati kada je reč o uticaju na promene u društvu i saznali kakve strategije treba koristiti da bi se postigli ciljevi ili promene koje zagovaramo.

Gender Equality and YOUKoordinatorka Omladinskog programa,

Nevena Nikolić, učestvovala je na konferenciji

Gender Equality and YOU održanoj u oktobru u Beču na kojoj su bili prisutni ministri iz zemalja članica EU, kao i drugi visoki politički predstavnici i stručnjaci iz nevladinih organizacija. Konferencija je organizovana u cilju razmene iskustava u radu na polju rodne ravnopravnosti. Zaključak donet posle veoma žive i plodne diskusije bio je da pitanja rodne ravnopravnosti opterećuju i evropske politike, i da ona moraju da budu prioritet u budućim aktivnostima same Evropske unije, ali takođe i država koje su njene članice ili se nalaze u procesu pridruživanja.

KAKO SE RAZVIJAMO I GDE SMO BILI

Saradnja sa NAPOR-omAko govorimo o razvoju i učenju u 2018. godini, ne možemo da ne spomenemo proces NAPOR-ove akreditacije u kome smo učestvovali. Sam proces podrazumeva niz jasno definisanih aktivnosti kojim NAPOR nastoji da utvrdi nivo kvaliteta na kome se obavlja omladinski rad u okviru organizacije.  Akreditacija ima razvojnu ulogu jer pomaže organizacijama da procene svoju praksu u omladinskom radu i kontinuirano rade na njenom unapređenju. Za nas je ovo bilo izuzetno značajno iskustvo jer smo naučili o standardima i podstandardima omladinskog rada koje treba ispuniti kako bi osigurali da mladi sa kojima radimo dobijaju najviše što mogu iz omladinskog rada. Naše akreditorke, Marijana i Danijela, nisu imale lak zadatak. Provele su nas kroz ovaj proces strpljivo i trudile su se da nam što jasnije daju smernice kako bi zajedno osigurali dobrobit mladih sa kojima radimo. Posebno smo ponosni da podelimo i činjenicu da je naša koordinatorka Omladinskog programa, Nevena Nikolić, od novembra ove godine član Saveta za etička pitanja. Nevena je odabrana na NAPOR-ovoj skupštini koja se odvijala u periodu od 24.11. do 26.11, a njen posao, kao i ostalih članova SEP-a, biće da se stara o poštovanju i unapređenju Etičkog kodeksa u omladinskom radu. SEP predstavlja nezavisno telo u okviru NAPOR-a koje ima mandat da daje preporuku i mišljenje organizacijama članicama NAPOR-a kada je u pitanju etičnost u omladinskom radu.

Power Up Tool Fair Animirani film “Alma” koji je rezultat rada sa mladima iz Prijepolja, Novog Pazara i Sjenice, na temu rodne socijalizacije i rodnih uloga,

prezentovan je na “Power Up Tool Fair”, u periodu od 12.11.2018. do 16.11.2018. Ovaj sajam je organizovan od strane Hrvatske nacionalne agencije, zajedno sa SALTO YOUTH EuroMed. Na sajmu su učestovali edukatori, omladinski radnici, i praktičari iz celog sveta, kao i naš trener

Demir Mekić. 

Stand Up Against DiscriminationČlanovi tima Omladinskog programa Beogra-dskog centra za ljudska prava imali su priliku da podele svoja iskustva u radu na temi diskriminacije sa mladima iz osam zemalja

tokom internacionalnog treninga Stand Up Against Discrimination u Allerodu (Danska) u periodu od 8. do 16. avgusta 2018. godine. Treneri na ovom treningu bili su Demir Mekić i Nevena Nikolić. Teme su bile: stereotipi i predrasude, diskriminacija, ljudska prava, modeli dobre prakse borbe protiv diskriminacije, načini borbe protiv diskriminacije. Trening je završen organizacijom javnog performansa koji otvara pitanje diskriminacije.

Svoje iskustvo podelila je Marta Robaczewska iz Poljske:

Jako su mi značile Demirove i Nevenine radionice. Bila sam iznenađena time koliko su bile promišljene; svaka radionica se nadovezivala na sledeću, što mi je pružilo osećaj kontinuiteta. Posebno mi se svidela upotreba pozorištnih metoda tokom radionica. One su sve aktivirale, osećali smo se više uključeno u temu, posebno tokom završnog performansa kada su svi imali po jednu frazu koju su izgovarali. Nakon što sam uzviknula svoju frazu nekoliko puta, počela sam da osećam jake emocije u vezi sa situacijom mog lika.

Uvek se trudimo da idemo korak ili dva dalje od onoga što smo poslednje ostvarili, a često nam se desi da u naletima entuzijazma idemo mnogo dalje od prvobitne zamisli. U skladu sa tim, naši planovi za budućnost uključuju mnogo toga već sada, a uvek smo spremni da

svoje ciljeve proširimo. Prvenstveno ćemo se baviti temama ljudskih prava, antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, prevencije nasilja, interkulturalnosti i socijalne inkluzije.

Cilj nam je da razvijamo programe za mlade u oblasti ljudskih prava kroz kreativne radionice, predavanja, celodnevne događaje, igre. Planiramo i organizaciju studijskih putovanja u cilju

povezivanja mladih iz Srbije sa omladinskim radnicima i radnicama i mladima iz regiona. Želimo da povezujemo mlade iz različitih društvenih sredina i da uključujemo sve veći broj mladih koji su pripadnici osetljivih grupa. Socijalna inkluzija i inkluzivna omladinska politika će nam, kao i do sada, biti jedan od imperativa kada su u pitanju aktivnosti Omladinskog programa.

Nastojaćemo da zastupamo interese mladih u institucijama koje utiču na omladinsku politiku i da poboljšamo položaj mladih u zaštiti prava. Trudićemo se da razvijamo efikasnije metode rada sa mladima i nalazimo one koje su u skladu sa njihovoim interesovanjima. Mladi koji su deo omladinske

grupe će moći da kreiraju programe i akcije i da ih sprovode.Nastojaćemo da ovladamo tehnikama priprema alternativnih izveštaja i da doprinesemo implementaciji preporuka kada su u pitanju ljudska prava mladih, trudićemo se da se uključimo u tokove Univerzalnog periodičnog pregleda i pripreme izveštaja za sledeći UPR za Srbiju, da bi na taj način uveli omladinsku perspektivu u ovaj proces. Želimo da obogatimo Izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji i pravima mladih kao posebnom temom.

Planiramo da zajedno sa partnerima organizujemo Youth Rights Talks u 2019. godini i obeležimo Nacionalni dan inkluzivne omladinske politike.Hvala svim partnerima sa kojim već dugo sarađujemo, entuzijazmu mnogih koji su učestvovali u našim programima i projektima, pojedinim institucijama koje su nas podržavale u našim aktivnostima i svima koji su sa nama na ovom putu!

Želimo da ovaj #Youth Book bude podsetnik na sve ono što smo do sada uradili, ali isto tako da nam služi da do sledećeg izdanja pratimo koliko smo daleko stigli, koji smo ciljeve ostvarili i koji su ispred nas.

KUDA SMO SE ZAPUTILI?#YouthBook

Ko su ljudi omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava?

Nevena Nikolić, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska pravaDemir Mekić, omladinski radnik Nebojša Petrović, kreativno srce timaUroš Savić Kain, istraživač i omladinski lider

I mladi Omladinske grupe Beogradskog centra za ljudska prava