GodinaXXVl . Broj277 . 111991

INKUBIRANJE JAJA.~

TOV PILICA

[ lI VladimirPETROVIC I

I . IIJ

I

I

I

IIII

I,

INKUBIRANJE JAJA8 .

@ . ~

TOV PILICAjI]rJ

I J"J

.~

.

I-

.".,..i~~~." ~ ..~rj~Ter_Je'17,teI.""'71 (RedakciJa)

",,"',."':;t",J'I'..,.ptJe,13, te~3:I8.1~(V..llkopl'OdaJa) ,," ,, ,';.~it~~:"'1.~155t2 kod$DK~.eograd.

'i,',::".).,""~,' .';'" , Glavnl~ , 1:," "

, "', ':..."';UII MILOrE1IC, dlpl.'lqi.

" ",Nr.'lr.POIak,Urednlk,",VerolJub л¢êô«®»¼²´µ"

,," ., 'Nale PoIJoprhirectne.blblloJeke- '

Autor; ,

"

',Izdavall:'NOLI'I' -'8eograd, 'rerazlJe 27/11

'". "

,,"-,Gla".,fl ocigoyoml urednik:Nllol Stambol16

"', ' 'itampal -"

NI P!."...dnl pregled-, -8eograd~ N. 81rJuzovaa

Štampano u 10.000 primeraka

1991. godina

YU ISBN 86-19-01861-2 '

~

",~'

~

óó

ùÍßÜÎ�ßÖ

UVOD òòòòòòòòòòòòòòòòòòòò-Izborjajazanasad òòòòòòòò

ò ò ò ò ò ò ò ò ò ò ò ò

ò ò ò ò ò ò ò ò

ÐδÎÑÜÒÑ×ÆÊ¢ÛÒÖÛ¢²ß½ß¢ òòòòòòòòòòòòòòòòòòòòòòò

VEŠTACKOIZV~ENJE PnACA . . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . .TIPOVI INKUBATORA

-Smeštaj inkubatora . .. . . ..-Inkubacija . . . : .-Radinkubatora. .

. . . . . . . . . . .. . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . .." . T ,'. '.' . ... . . . . . .

TBHNOLOGDA PRoIZvODNJE JEDNODNEVNIH PnACA-U1aganjejaja ".""0""'."-""-'."""'"- PrebacivanjejajauJzvodionik... . . . ... .. . . . . . . . . . . .

- -Vadenje jednodnevDill'plliC8-Otprema jednodnevnih plliC8

TOVPnACA-BROJLERA.o:o"'-"""""""""""'"

.-. . . . . . . . . . . . . . . . . ..o.. . . .. . . . . .

TEHNOLOGDAPROIZVODNJE . . . . . .-ObjekatzatovplliC8... .." .. .-Prostirka òòòòòòòòòòòóòóòòò

-Ishrana. . . .. . . . .- Porastbroj1era ..:.- Zdravstvenazutita pllica ......

. . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. , . , . . . . .. . . .. . . . .

rlI

.....

Stranaëè

ç

ïð

ïïïêôïéïç

îêîéíðóóíïíí

íë

íèìîìëìêëïëë

ËÊÑÜ

Pripitomljavanjem, covekje uspeo da odgoji tak.verase domacih životinj8t koje sebez njegove pomoci ne bi mogle održati u slobodnoj prirodi. To znaci da je pomoc covekapostala nUŽDaza dalje održavanje rase. Na primer, krava visokomlecne rase, koj8t uproseku, dnevno daje 20 do 30 lit. mleka, dobila bi zapaljen je vimena i ubrzo uginula akose ne bi redovno muzl8t jer samo tele nije u stanju da posiAetoliko mleka. Slican je slucaji sa koko§Jcama. Kokuška visokoproduktivne rase može godimje da snese preko 200 jaj8ta nije u stanju da sva sndenajaja izleže. Kvocka može odjednom da pokrije svega 17 do19jaj8t tako da bi sva ostala jaja propala. Medutim, posledice pripitomljavanja idu i dalje,tako da su neke rase, kao leghorn, skoro sasvim izgubile instinkt leženja i uop§te se neraskvocavaju.

Zbog toga se neminovno morao naci izlaz u rdenju pitanja leženja pilita bezkvacke. Ovo je vec odavno navelo ljude na razmišljanje o ovom problemu. Tako su .Egiptani vec pre oko 4.000 godina uspeli vdtacki da izlegu pilice u jednoj vrsti glinenihpeci, u koju su stavljali jaja za nasad U Evropi su se ja! pre oko SOOgodina pojavili prviaparati za leženje pilica. oni su t1azvaniinkubatori po latinskoj rea "incubatio", Ita macinasadivanje jaja.

Nagli razvoj živinarstva u svetu,.pa i u nas u drugoj polovini dvadesetogveka stvorioje uslove za masovnu proizvodnju pilita pomotu inkubatora. Inkubatori su aparati ukojima su ostvareni uslovi slicni onima pod kvockom,a koji omoguawaju pravilan razvojembriona u jajetu. Savremeni inkubatori izradeni su Jia temelju ispitivanja uslcwa ~nog )eženj8t a pri cemu su izbegnute i sve nepovoljne strane prirocb1og Jelenja. prema.tome,glavniprincipu radu inkubatora injihovojizgradnjije oponalanje PrirOdDihUSIOVa)~ja. Tehni&a usavdenost ovih aparata obe!beduj~ proc:enat ldeDja i balitet PiJXakoji le jednak onome pod kvockom, pa ga cak i prema!uje. '

RammoJavaqJekoW- .

Kokoške se razmnožavaju pomocu jaj8t koja moraju biti oplo&na da bi se iz ajihrazvili pilici. Maksimalna nosivost kokolaka postiže se u prvoj godini noienja, u CIrUaOjnosivost"opada za 20 do 30%, a u trecoj za 31 do 45% u odnosu na prvu godinu. zbogtoga se kok~e za proizvodnju jaj8t prakticno, koriste najvjJe godinu dana. U izvaaim

. slUcajevimamogu da se koriste i duže, ali se tada kod njih mora izazvati VeIta&Omitarenje odgovarajucimmetodama restrikcijehrane i vode. .

s

.....

r

Obrazovaldeoploctenogj.qeta .

U najranijem periodu obrazovanja, Ž!Jmanca rastu postepeno i to prilicno sporo,tako da neposredno pre polnezrelosti, odnosno pronošcnja, obicno dostignu velicinuprecnika od oko 6 milimetara. Na pOcetku polne zrelosti, pod uticajem hormona hipofize,jaj8Šca pocii1jubrzo tnaglo da se razvijaju, jerjajnik tada pocinje dadobijaobilne kolicinekrvi i postaje crvenoZumanca tada brzo rastu poveeavajuci svoju velicinu za oko 4 mm uprecniku svaka 24.casa, sve dok ne dostignu svolu normalnu velicinu od oko 40 mm uprecniku. To znaci da ono, uglavnom, poraste i potpuno se formira u roku od 7 do 10dana. - .

Oplodena jajna celija u samom jajetu pOcinje da se razvija još u jajovodu, tj.zametak o~ po oplodenju pocinje svoj porast i razvoj. Medutim, izlaskom jajeta iztela samo se prekida razVojembriona, i ako taj razmak nije duži od 14 dana mogu se jajaupotrebiti za nasad. Mogu se i jaja starija od 14 dana upotrebiti za nasad, samo je u tomslucaju procenat leženja daleko manji, te su zbog toga najbolja jajacza nasad od 2 do 7~ana.. Sigurna su i do 2;,nedelje, a kod starijih jaja procenat leženja je sve manji i manji.Zumance sazametkom nalazi se u sredini jajeta i vezano je halazama sa svoje prednje izadnje strane, i takojepricvršceno,za vrh i šo~ jajeta, kako ne bi isplivalo i priljubilose uz ljusku, jer bi u tom slcaju zametak uginuo. Zumance je vece hranljive vrednosti odbelanca. Boja žumanca uglavnom, zavisi od ishrane i nacina držanja nosilja;. Bojs ljuskezavisi od rase,i nema nikakvog uticaja na hemijski sastav jajeta. Velicina jajeta tako dezavisi od rase, star()sti, ishrane, individue, redosleda u seriji nošenja itd. Što se ticestnikture, jaje osrednjevelicinesastojise od ŽU1nanca-koje predstavlja oko 30% težinejajeta, belanca -koje iznosioko 60%i ljuske-koja iznosioko 10%težinejajeta.

. Usledftužegstajanja,jajemnogoisparavaijednogmpmenta sepokvari.Semtoga,~arenje izazivaju i razne parazitne gljive koje ulaze kroz pore ljuske. Specificna težinasvežeg jajeta je 1,08, dok je kod starijih jaja specificna težina manja.

Pored toga što pazimo na svežinu, jaja moramo i pravilno cuv~ti. Prilikom cuvanja,jaja treba da se nalaze u vodoravnbm položaju, ili, što je još bolje, vrhom nadoleokrenutim, a nikako obratno. U praksi je cesto nem02l1ce sakupiti istovremeno dovoljanbroj jaja za nasad, zato se moraju s3kupljati i cuvati. Na vecim farmama, gde je moguceli skladištu sakupiti veci broj jaja, a koja se cuvaju u specijalnim kartonskim kutijama saulošcima za jaja vrhom nadole, ne treba ih olqetati. ~edutim, ukoliko jaja cuvamo dužeod nedelju dana u horizontalnom položaju, moramo ih okrenuti bar jedanput u toku 24casa. Ovo okretanje je JX)trebno da ne bi žumance isplival,o.izbelanca i slepilo za ljusku,te bi bilo izgubljeno za nasad.

Svako oplodeno jaje nosi u sebi zacetak pileta, ~ vitalnost tog zacetka vremenomslabi, tako da posle izvesnog vremena životna snaga zametka prosto išcezne.Prakticno,to ŽDacida iz jednog oplodenogjajeta starog 30 dana više ne.može da se izleže pile. Raditoga se i preporucuje da se za nasad biraju što svežija jaja, jaja iste starosti, kao i što bolje

,_o cuvanajaja. Jaja za nasad mogu se CUV.!ltiili u specijalnimulošcima za jaja, ormanima istelažaJna, ili pak u obicnim korpama i sanducima. Po moguc8tvu, korpu ili sanduk trebapokriti obicnomplatnenom krpom.U njih se jaja reda ju horizontalnoJ to samo u jedanred, 1tnikakO u više redova tj.jedn,!) preko drugog. Jaja treba cuv~tiupros!oriji koja selako vetri, ali pri tom ne sme da ima promaje, kao i 'da je što manje izložena direktnojsuncanoj svetlosti. Prostorija treba da je suva, cista i bez ikakvog neprijatnog mirlsa:;Temperatura u prostori ji treba da se krece oko 18e, a relativna vlažnost vazduha od75-80%. Uko

..likose jaja cuvaju,~~~~.4,n~?elju ~a. temperatura prostorije treba dabude oko loe, a relativna:vlažnostvamUha75-80%.

I'

II1

6

f.....

100

"~"~O-O,

I -

r -

- ~

'.. '

~~~PO~

1,

;.

rIzbor jIQ8 za D8Šad

za ~ se jaja specijalno biraju, i od ovog pravilnog odabira zavisi i uspehlelenja. Bitno je da jaje za nasad bude oplodeno, zdravo, svele, cisto, pravilnog oblika iodgovarajuce težine.. .

Najbitniji uslov je da je jaje opladeno, jer samo iz njega može da se izlete pile, kaoi da je njegova klica-zametak velike životne sposobnosti.

Jaje za nasad treba da je zdravo, što znaci da potice od zdravih roditelja. PoZnatoje da se preko jajeta mogu preneti pored bolesti i patoloških stanja i izvesna infektivna iparazitna oboljenja (kokcidioza, tifus, i dr.). Zbog toga jaja moraju da poticu izjata ukojima nema ovih bolesti. Zatim, jaje za nasad treba da je sveže, jer vitalnost klice opada .sa starošcu. Ali takode, nije preporucljivo da se za nasad uzme jaje cim je sneseno, jer jepotrebno da prode izvesno vreme (1-2 dana), kako bi moglo da primi dovoljno vazduhau svojuvazdušnukomoru. Braonjajazatvorenije boje bolje se legu nego jaja svetIije boje.Kada se jaja transportuju, što treba izbegavati, treba ih ostaviti 1-2 dana da se odmore,pa ih tek onda nasadivati. Ne treba uzimati jaja za nasad ni od suviše mladih ni od suvišestarih kokošaka. Za nasad treba uzimati jaja od najboljih nosilja.

Jaje za na!iadmora da bude cisto, snešeno u cistom gnezdu, te radi toga trebavoditiracuna o cistocignezda. Trebaizbegavatizaprljanajaja, anije preporucljivo prati ih, poštose pranjem otvaraju pore na ljusci kroz koje nastaje gubljenje vlage i time se remeti iometa prvilan tok inkubacije. Ako su zaprljana jaja sasvim suva, treba suvom vunenomkrpom prljavštinu trljanjem ukloniti. Ukoliko sejaja moraju prati, treba to obaviti blagim,neškodljivim i malo zagrejanim dezificijensom. .

Pri izboru jaja za nasad treba obratiti pažnju i na oblik. Oblik jajeta treba da jepravilan, tj. jajolik. Ne sme biti ni suviše šiljasto, ni suviše okruglo, ni presedlasto. Takode, .treba izbegavati jaja sa bilo kakvom nepravilnosti ljuske. Dalje, jaja treba da bududovoljno krupna, što znaci da njihova težina treba da odgovara proseku rase od kojepoticu. Jaja namenjena izvodenju pilica za priplod ne bi trebalo da budu lakša od 55grama. Optimalna težinajaja za nasad je od 55 do 65 grama.

I najzad,jaja treba redovno skupljati iz gnezda -svaka dva casa, a nikako ne trebadozvoliti da posle jednog ili dva snešena jaja u isto gnezdo dade više nosilja i da oneredom nose u njega. Iz takvihjaja smanjuje se procenat letenja. Na ovaj nacin odabranai cuvana jaja mogu se upotrebiti bilo za prirodno ili veštacko izvodenje pilica, odnosnoinkubiranje. U oba slucaja uspeh izvodenja.zavisan je u prvom redu od kvaliteta jaja zanasad Osnovni uslov za uspešan rad u odgajivanju.podmlatka kokošije pravilno i uspešnoizvodenje pilica.

8

1

PRlROD~O IZVODENJEPWCA

Prirodno izvodenje pilica vrši se na taj nacin što se odredeni broj jaja stavlja podrasbocanukokošku ili CUfku.Posebnu pažnju treba obratiti na izbor bocke. da bismoproverili da li je grlo raskvocano, najbolje je da ga posmatramo 2 dana i to podpodmetnuta stara jaja, ili veštacka. Dobra bocka treba u gnezdu mirno da leži, da cuvajaja i da se ne plaši coveka. Nervome, plašljive i divlje bocke ne treba upotrebljavati za

. nasadivanje. Kvocka treba da je zdrava, u dobroj priplodnoj kondiciji i ocišcena od svihp~ta. .

Nasadiva.ye kvocki

Instinkt ležcnja je u vezi sa rasom. Izvesne rase kokoši se uopšte ne raskvocavaju.Kvoeanje je narocito stanje kod kokoške - neka vrsta gromicavog stanja. Pošto smoisprobati bocku, pravimo joj gnezdo velicine 40 x 40 cm. u nekoj polutamnoj prostorijiNajbolje je da se u gnezdo stavi cista i suva 6vsena ~slamaili seno, a može i obicna pšenicnaslama. Najpre se stavi jedno jaje u sredini gnezda, a zatim se oko njega u krug redajuostala jaja i to prvo jedan, a zatim drugi pa eventualno i treci krug jaja. Velicina krugatreba da je tolika, da bocka možc lepo svojim telom da ga pokrije. Broj jaja zavisi i odvelicine bocke i od velicine jaja i obicno se krece od 15 do 17 komada za osrednje rase.Kvocka toplotom svoga telazagreva posteperio jaja pod sobom, ati su jaja na ivicignezdanešto slabije zagrejana. Zbog toga ih bocka instiktivno, povremeno svojim kljunommeša, tako št~jaja iz sredine gura prema ivici gnezda, a jaja sa ivice gnezda gup1 premasredini.

Po nasadivanju, treba bocki pokloniti posebnu pažnju. Prva 24 .casa ne treb~ je'dirati i umemiravati, vec je 'pustiti da mirno leži. Ali posle toga treba paziti da bockasvakog dana side sa gnezda. U pocetku to silaženje treba da traje oko 10 a pred krajležcnja oko 20 minuta. To silaženje bocke sa jaja potrebno je iz više razloga. Najpre dase i sama jaja malo rashlade i provetre, jer je to potrebno radi pravilnog toka inkubacije.Dalje je potrebno da se sama bocka malo prošeta, nahrani, napoji, da izbaci izmet i dase zapraši Kvocka obicno sama svakodnevno u približno isto vreme silazi s gnezda. zavreme ležcnja bockutreba pravilno hraniti. .. .

~.

~

Pregled jaja

Pregled jaja treba obaviti šestog i trinaestog dana, da bi sva neoplodena jaja moglida uklonimo ispod bocke i upotrebbno za jelo. gem toga, možemo ostala dobra ioplodena jaja da podmetnemo pod drugu ili druge backe jednovremen~ nasadene i na .taj nacin je oslobodimo daljeg ležanja, ili je ponovo nasadimo. Prilikom pregleda, kojise može vršiti na više nacina, pri cemu je važno da je jaje dobro prosvetljeno, oplodenojaje pomaje se po tome što se u njegovoj sredini vidi jedna tamna tacka -mrlja sa crvenimkoncicima koji se zrakasto pružaju od nje, tako da sve to mnogo lici na pauka. Ako sevidi samo tamna tacka bez crvenih koncica, onda je to mak da je zametak uginuo. Akoje jaje bistro, cisto i prozimo, to je znak da je neoplodeno i iz njega se nece ništa izleciDrugi pregled se vrši trinaestog dana i tada oplodeno jaje u kome se zametak normalnorazvija treba da na svetlosti izgleda tamno, izuzev vazdušne komore koja je svetla. Akose prema svetlosti vidi daje celo jaje tamno, to je takode~akdaje zametak uginuo. Jajase posle drugog pregleda ne upotrebljavaju za jelo, jer su najcešce muckovi. .

'---..

"-'9

~ ~ --

\~LeŽeJQ&

, Na kraju leženja,odnosno pre IdjuVenja pilica na 2-3 dana, kvockU treba ostaviti Ina ~ Treba je dizati jedanput sa gnez&i i to %akrafeVl'eJl1e. Po navrietku 20 odnosno '

, 21 mma pocinje lef.enje - kIjuVenje pilica.1,JkOliko SU~ n8sad upotrebi jena ~ jaja, ,:;1približno iste~ond.tese,~odenjeZ8vrtitiu tOkune~Jiko;anajbsnije 12casova. ' , "

NQrmah1o je ,da se,u,rokU'od 3,casaizteže pil~od tDomentaJdjuvenja pa do potpunog, ,:

: i.zI~iija. zaVrmQcQdjuvetVdizv°d~piliaine ~bakvo~bl1tZl1emiravati.-vecu ~kU' ",, daba,, ':"e,

d"""",utiJidvam.

, ' 'ta.trebaobi , ci, "kv.c6u Hz 'CZdMcJstranitit;.""tr...od ",

. Jz1,eJeiUh'J~ , r" , " ,,' go ,'~- jaja, '

,piH" :~. ,i).p~ti~'~~~,~prv!i3:4p~~~r~gta

,, ,sa8ri~i~tiI;I9S~'!aja. , "','" -,., "', .PxiI:odno JZVQdenJe pilicanajbolj~ Je obaViti ,~toJw martaupri1a meseca,"Je.r JC to:op~o:yreIne zaj$odenje.':poštQse ~piladnajl~'odgajhju. SemtOgapilad,

'1'~' U,~ i'aprilupronesukaok:OkiCeu tokUiStejeSenii:ondadobrpJiosep~" ',' ' ,

, "~tcf~':od~je~~~:pPro~ni~>~ute~juia~ojm 'dobrih'tI~s~'riobr~~~',,: ";<\;~Y;;, '~.§tQ~.ovimpacmom , .dob ,ijajuživahi1ij!lt:jaca i otpomijapitad"

,

ne,gopi!adiZl

,

cžc,

D8, ., '~na" '~" ,:' ,,>;;

I

, ,vdtacij~cin. D..:~,b1tenzivno.Jll:tivi1tarsivu,ovajsenaciif~ upotrebljava~' ':>:', :~odeDja elitDih zapata, jen~ do}Jijaju,pila4S1'laŽQijekonst,ituqje.()yo je i najprii'9dniji. ," ,',,put '1'n~ za ~o.d~ri~~~ga ~~ 'Zamca~juj~Sab10iz cisto ekonoxnskih ~bga';" '"Lli

, a,ltVockajeboniajka'n~eDljWa.-'" f",', ,",,' , " " , . ,"

, "" o'~ strane:O,v(ig:~ jzvodenja)u~o ~o.oD1oženioda izvodimo~o i',,ogram~brojj)~~,~04jedUekv~d~j~relatiVno~~pilica.Zatim5tO. ',' ;j

" oviDi'~cipomneiji~"~qditi:Pil8d'~~li1IJ.o;jer,~~n~ di!'~raskVocall"', "",'najpogq(brl,jev..emq;gein iogamnoge ~ ~i to'~rienajplodnij~ka()~ je leghorD.;" :' "

, .in$jl1n~~e~ iIistfuJct~ja. :;4 Vt~1JlC,1ežeDja.i ~nja pilica kolro5;ka,ne nosi, te ',"

godišnj~daje iDnogpmanjeJaja.Ovim'n~omkvQCka mOžc',ida~arazi'pilice, ~tDOže, "

da"se dog()~ da ,kv'Ockaza, ,vreme' I~ napqsti.-jaja pre' vremeP!io"što dovocfi ,dP, :, pri)padaPja~';I J18j~ ~ nejD~da, ~ s8kupF.~oVoljari~1kv9Cki za "

- ~1ipro~j#p~istdgUzr~'." ,', o'" " ,,' " , P,,'

" ,: U na50jzemlj~ ovajnaciD je relativno malo1i upotrebi! tougIavnoDi kod indivi- ,/ " ' ,, 'du8lnitl proizvodaca; do~ 5e u'intenzivnom. sa~meno~ živinatstvu priInenjuje samo "

, iv~nachiizVod~ja., , " ';- " ", ., "'" , ,

- - -- ----

Ii

-'

.I

tII

.-?

........

.. ' ,VEŠrAcEo IZVOQEN.m PlUCA

, .oVajnacinizv'Od'~ja,pili~:biOje poinat otPriJike~ 3 d9 4 hiljade godina i io u '. ','

Kini i EgiptU.Kinezi SU,u~ svrhukoristilivelike zemljane posu~e u koje su stavljali, '

druge,manje.Sakupljenaj!ijasustavJj8li11korpe,a oveuinale posude.Di1ovelikeposude~su ClJ.mui"omi na taj nacin iZVOdiIipilicc.Kapacitet ovihposuda bioje oko 600

, jaja.,Egipcanisu'imalidrugisistem,jer ,su'prlmenjivalinietodmasovneproizvodnje,upotrebom velikihmamutskih peci u kojiina je moglo da stane nekoliko hiljada jaja.Njih9Yepeci bile suCYrstekonstrukcije,odnosnobile su deo zgrade za iokubiu:iju.Peci

" su zagrevane vatrom, a kao gorivo je služila slama ili balega kamile. Ni Kinezi Iii Egipcani "

'~'upotrebljavali,termometre,jer ih mu imali. oni su instinktivnoosecali,potrebnu. op~u tCm~turu, tako da su' POStiZali~ zadovoljaVajucerezultate,jer je', ~ procenatizleženihpilicau"Egiptubiooko66%.ova vdtina preno5enaje saoca'nasina,anJome:seu velikojmeribavilohveltenstvo., ' '

, " Hearsonje tek 1883.godinenapraviojednuvrstucaureslicnutermoregUlatoru, . 'kojaje omogucila regulisanje i kontrolisanje temperature u inkubatoru. ovaj pronalazak

ïðù

omogucioje kasnijebrlobrzo lirenje veitackogizvodenja. .

Evropa je ovaj nacin izvo4enja pilica upoznala mnogo kasnije. Tek krajem sedam-naestog i pocetkom oomnaestog veka vdeni su prvi poJa.šaji konstruisanja malihinkubatora, dok se u to vreme u Egiptu veštacki izvoctitoaa hi1jade pilica. Iako je Evropajoš u 17velcu upoznala stvarni princip inkubatora, prVimali inkubatori sagradeni su tekkrajem proš1ogveka. U Americi masovno ~odenje piJi12~..ackim putem je u upotrebitek od 1915. godine, kada su i sagradeni prvi sekcijaš1d inkubatori,a odmah zatim i velikietažni. U ndoj zemlji do drugog svetskog rata upotreba inkubatora bila je relativno mala,a prva upotreba malih inkubatora pocela je u nas 1923. godine. Tek posle oslobodenjapristupa se njihovoj masovnoj izradi, upotrebi i primeni, jer se savremeno živinarstvouglavnom i zasniva na veštackom izvodenju pilic&.

Prednosti veštackog izvodenja.nad prirodnim su brojne. Prva i najvažnija prednostovog nacina rada je što možemo izvoditi pilice kad god hocemo i to u neogranicenombroju, jer nam to omogucavaju savremeni veliki inkubatori. Prilikom veštackog izvodenjapilica istovremeno oslobadamo veliki broj kvocki, koje mogu da nose jaja. To je posebnovažno za rase kokošaka koje su dobre nosilje, a kod kojih je instinkt leženja neizražen.Sledeca je u stvari ekonomska prednost, jer je broj zaposlenih ljudi u.odnosu na brojizleženih pilica mnogo manji, nego kod prirodnog nacina. Strucno i pomocno osoblje jebolje iskorišceno, što smanjuje proizvodnu cenu svakog izleženog pileta. I, najzad, ovajnacin onemogucava razvoj i širenje raznih zaraznih bolesti, jer lnkubatori mogu lako dase ciste i dezinfikuju;

Ovaj nacin ima i svojih nedostataka, a oni su: veštacko izvoc:tenjezahteva visokoobrazovano strucno osoblje koje treba da rukuje inkubatorom, veštackom kvockom i dazna da odgaja pilad. ovim nacinom izvedena pilad su manje otpoma i živahna odprirodno izvedenih. Medutim, svi ovi nedostaci u porec:tenju sa prednostima koje pružaveštacki nacin su'mali i neznatni, tako da se mogu i zanemariti.

"'-

~

TIPOVI (MODELI) INKUBATORA

. Zaveštackoizvodenje pilica služemkubatori. To su u stvari "mašineza leženjepilica", od cijeg rada, a narocito od pravilne upotrebe zavisi i uspeh leženja.

InIcubatori su specijalne naprave principa termostata gde uvek po volji može dase reguliše toplota, vlažnost vazduha i pravilno provetravanje. od plVOgkonstruiJanoginkubatora pa do danas izraden je veliki broj razlicitih tipova i modela inkubatora. Svakimodel ima posebno uputstvo o karakteristikama njegove konstrukcije i o nacinu njegoveupotrebe i rukovaDju. Ipak,.svaki dobar inkubator mora da ispunjava sledece osnovneuslove: -- da stalno održava temperaturu u citavom prostoru inkubiranja na jednojodrec:tenojvisini,koju možemoregu1isatipo volji,pomocu osedjivogtermoregulatora idaje snabdevenispravnimkon1:r9lisanimtermometrom; .

- da stalno i pravilno održava odreden i potreban procenat relativne vlažnostivazduha;, , .

.- da je provetravanje lako izvodljivo, a da se pri tom ni u kom slucaju ne stvarap~maja; . . .'

.'. - - da se lako može cistiti i dezin,fikovati;,- da je solidnc konstrukCije, da je rukovanje njime prosto i jednostavno, da je

okretanje jaja ~izvodljivobez velikih potresa i~da su što manji trOŠkOVioko njegovogzagrevanjai oddavanja. c ~. ,. ~ , .

'-11

---

r-

, .

~:

--

~..""

..~

, IDkubatori se razlicito svrstavaju u pojedine tipove i te: prema sistemu kenstruk-cije za smeltaj jaja, prema nacinu zagrevanja, kao i prema broju jaja keji megu da prime.

..Po.nacinu smeltaja jaja, sve .tipove inkubatora delime na dve grupe: jednoslojne,vodoravneili pljosnatei viIesIojneili duboke inkubatore. .

~ nacinu zagrevanja, takode, raztikujeme dve grupe inkubatora i to: inkuba-tore koji se zagrevaju toplem vodem i inkubatore keji se zagrevaju toplim vazduhem.

Prema velicini inkubatora delime na: male kapaciteta od 50 dO 600 jaja, srednjevelike od tiOOdo 5.000 jaja i ve6ke od 5.000 do vile desetina odnosne stotina hDjada jaja.

Naj&Ua, odnosne najuebicajenija je podela prema tome kako. su jaja u njimasmeJtena.

JednOlllojni lli pQosnati inkubator

ovi inkubatori se ebicne grade u ebliku stola, pa se zato nazivaju još i stoni aparati.Sastoje se iz dobro izolovanog pljosnatog sanduka sa jednim ili vile odeljenja, sastaklenim vratima na prednjej strani. U njemu se nalaze jedna Didve herizon.talne police,odnosne rama za smeltaj jaja. Ispod ramova sa jajima, na dnu inkubatera, nalazi seslebpdan prostor koji služi za smeJtaj tek izleženib pilica da bi se tu OSUIiIii pripremiliza izlazak.Zagrevanjeovih aparata je razlicite, a topletni izver je smeJten ispod jaja -Ita je redi slucaj,iliiznadjaja-štoje cdci slucaj.Zagrevanjeinkubatora najcelce se vršielektricnem energijem, a meže i toplom vedem, butan gasom ili petroleumskem lam-pom. Pošte se jaja zagrevaju najcešce zracenjem toplete edezge nadele tj. premaramovima u kejima se nalaze jaja, to je ovaj nacin zagrevanja najslicniji zagrevanju kodprirodnog leženja, a narocito je pogodan za leženje pacijih i gu§cijih jaja. Temperaturau ovim inkubatorima ebicne se klece od 39DCde 39,5°c, a meri se u visini gernje ivicejaja, pri cemu sam termometar ne dediruje jaja. Temperatura na denjej strani jaja jeebicrie od 35° de 36°c, što.edgovara temperaturi jaja na kekešijem gnezdu. Prema tome,prosecna temperatura u ovim inkubatorima klece se eko.37,'ifJC,keja se smatra eptimal-nom. .

U inkubatem se nalazi jedne ili dva odeljenja sa ramevima ža smeštaj jaja. Gernjiekvir,odnosne ram"za žicanem mrežom, služi za smeštaj jaja. Jaja leže herizontalne utamU i ekrecu se rukem. Kada se pDiciizlegu, idu prema svetlu, tj. prema staklenim .vratima i propadaju krozprorez na mreži gornjegrama u donji ram, gde se suIe.

Ispod ramova nalaze se male posude za vodu. U svakom odeljenju nalazi setermometar u visinigornjeivicejaja. "

Provetravanje inkubatora, odnosne ventilacija ked aparata sa prirodnem .ventila-cij91D,zasniva se na tome što topao vazduh, kao Iakii, ide prema tavanici aparata, na kojojse nalaze etveri, a hladni sveži vazduh ulazi kroz etvere na dnu aparata. Jedan termere-

, gulator je smeJtenna gornjem etveru za ventilaciju, a drugi na poklepcu pored uredaja"zazagrevanje. . . '. .

Rukovanje ovim aparatima je vrlo.jednostavne, jer su maleg kapaciteta, ebicno.SO, de 600jaja. Vrlo.se Iakoprenose i jako su zgo.dniza rad pocetnika. Jedina im je mana " "

lto,zbogmalog kapaciteta, trOIe relativno vile go.rivatako da su im troškovi leženjaneštovifi u odnosu na veceinkubatore.

. BateriJsIdlli sekdJsIdInkubatoriovi inkubatori nisu ništa druge do.vile jednoslo.jnib inkubatera,Jroji su mectusob-

no. povezani u sekcije, odnosne baterije i imaju' zajednicki to.plotni izvor,. Inkubator ¶»

ïî

ó ¢ôò

ôòòòæò òò ò

.--

j. CJ

...f::/

DJI

--

JednoslojDllukabator

-13

..

'~J

:::. .-

c,.../

tako sapctcn da svaka sekcija mof.e posebno da se regU6Je i da radi neZaViSDOod ostalih.Modcmiji tipovi ovih aparata soabdeveni' su ,automatskim. kontrolDim uredajima. Na tajuacin mof.e da sed inkubitanje u raz1icitim.vremeDSkim J:SI!m13c:imSlprema ukazanojpotrebi, odnosno želji. Kapacitet ovih inkubatora Jaete se od 600 do 40.000 jaja.

. WeslojDi, etalDiDiduboki InlmhRfndobicno se prave u vidu trokrilnih ormana. U srednjem delu nalaZi se uredaj za

zagrevanje iv1aženjevazduha. Zagrev8nje vazduha je obicno pomo61 elektricne energije.RamoYi_zasmdtaj jaja nalaze se u svakom od bocnih delova inkubatora i to u njegovom

Mali 'riIaIOjJIIht~

gornjem delu, a poredani su u v& redova jedan jzn8d drugoga. okviri ramova mectuso~no su povezani, tako da pokretanjem jedne poluge svi ramovi mogu da promene svojpo1ožaj za 9«fc. U donjem delu inku1>atoranalaze se nepokretne police koje su ndtodublje od gornjih ramova i služe za jzvo&nje piliC8,jer se tu jaja prebacuju iz gornjegde~ 18-0gdanainkubacije.U ovomtipuinkubatora,zamliku od prethodnadvatipa .gde se jaja zagrevaju samo sa jedne strane, jaja se zagrevaju ravnomeino sa svili ~stru.janjem toplog vazduha kojidoJazi iz srednjeg dela iDtubatora. Na taj nacin VIti sestalno i pravilno provetravanje inkubatora koje jeregulisano priticanjem odredenekolicine svežeg vazduha. Kod ovih iDJaibatota sav rad se obavlja automatski, a prisustvocoveka je neophodno samo da nadgleda i kontroJiJe rad kontrolnih aparata i njihovopravilno fu.nkcionisanje. Kapacitet ovih iDkubatora je raz1icit i krece se od 1.000 do 50.000komada jaja...' .

Danas je u upotrebivišeslojni inkuba\O1'uobIiku delimicno pokretnog bubnja -

14

II

- ~- -'"

VIIeiIOjDIfDkab8tOr181JabqJem; ,

valjka,kojise okrece okojake uzdUŽDeoscivineokoilipod kojim.se nalazipokretno vido, ,

cijim st8loim okretanjem se obezbeduje'nepl'e1ddnp Strujanje1oplog vazduha i ravno-memo zagrevanje inkuI,atotskog prostora. Ramovi sa:jajima su smC!teni 11ovaj valjak ito na obe strai1e,tako da aparatima i vrata na obe strane. Okretanje jaja vrši seautomatski, naginjanjem valjka na jednu pi na drugu stririu, ~\1a!DOSt vazduha itemperatura se automatski kontroliiu; mada se, po potrebi, mogu i teguUsati. Kapacitetovih inkubatora je oko 16.000 jaja. Inkubacija kokošijihjaja unjima se obavlja do 18dana,a posle toga se lese 'sa jajima prebacuju u poseban inkubator zvani izvodioDik, sanepokretnim dubljim poliQUDa, tako da pilic ne moga iz njih ~ti, niti prelaziti izjednog rama u drugi. ,gde se dovriavi inkubacijai prakticno vrši izvod'enje piliC8. Uizložionikuse jaja -me ne okrecu. ovaj deo inkubatora se gradi odvojeno, tako da ima.svoj zaseban prostor, §to je narocito v'ažrioradi 1~ postizanja v~g procenta VIageuovom delu aparata.' "

, Odnos broja jaja izmeduvecegi manjeg>dela viJeslojnihinkubatora je uvek3 :1.Ako manji deo, odnosno izvodioDik, primi na primer 2.000 jaja, onda u veci deo tj.ležionik staje nelto -me od 6.000 jaja ili tacnije 8-10% -me, tj. onoliko koliko se proseCDOp~ pregleda' izbaci neoplodenih jaja. To ?;DaCida se inkubator ne može cnapunitiodjednom. Obicno se svake nedelje uloži po jedna partija jaja, odnosno ODolikibroj jajakoji može da primi manji deo inkubatoJ,'8" odnosno izvodionik. Prema tome, u oviminkubatorima imamo tzv. tumusno izvodenje sa trecinom od ukupnog kapaciteta inku-batora.

Kod jednos1ojnih inkubatora sa prirodnom ventilacijom ovaj odnos izmedu brojauloženih jaja u ležioDik gde se jaja okre6J, i delu gde se jaja vi§e ne okrecu ismeitaju

L

c.!----

~~

'-

""15

rf

r

t

-!:::.h

radi izvodenjapilica je I:LTo znaci da se u jednos}Ojnim inkub!!torima cela kolicina jajaulaže odjednom, te broj uIoženil1jaja odgovara i njegovom kapacitetu."

Turnusnoizvodenje pilica u vmesIojnim inkubatorima mnogo je bolje zbpg cešcihrokova leženja pilica, jer to olakšava neprekidno snabdevanje odgajivaca živinepiliqma,aposebno tovilišta brojiera.

I, najzad, pored ~brojanil1 tipova inkubatora postoje još veci inkubatoriu vidukomora, tzv. tunelski inkubatori, gde su ramovi za smeštaj jaja postavljeni u ViAeredovapokretnil1 s~ O\ra komora se sastoji od niza zicIanih ili montažnill odvojenil1prostorija od ~ojihjedne služe za inkubiranje, tj. u njima se nal8ze kokošijajaja dp18dana, a druge za izvodenje pilicaodnosno od 19 dana domja inkubacije. Komotesutakve velicine daljudstvokoje radi sa ovim inkubatorima uIaziu same komore unutra itu obavlja sve poslove oko ulaganja i vad-enjajaja i pilica,.vrši ~~je inkubatora, kao isve druge poslove. OvakVe prostorije su vrlo jeftine i rentabilne;jer ~oguda primeogrOJna11broj jaja, zaht~vaju manje uredaja za regulisanje temperature i vlage,. madasvaka kOmora Dna poseban uredaj za regulisanje temperature,vl8žnosti i provetravanjevazduha. Jedina mana im je, u tome što je rad u njima dosta otežan i neugodan zbogrelativno visoke temperature i vlage koju radnik dosta teško podnosi. Kapacitet ovihinkubatora je vrlo veliki i obicno se tcrece oko lJ1O.000a može biti i znatno veci.

Smeštaj iokubatora

Potrebno je obratiti po~bnu pažnju na prostoriju u kojoj se smešta inkubator, jer,pravilan rad inkubatora i.pravilan tok inkubacije,u velikoj JI1eriza~ od temperature,vlažnpSti, provetravanja imvetIjenosti same prostorije. Prostorija treba da je sagradenatako da se u njoj relativno Jako m~ održavati stalna sobna temperatura od oko 20 do22"C. Dnevna kolebanja temperature te prostorije ne smeju biti v~ od oko SOC.Prostorija treba da ima dobru ventilaciju, ali bez promaje. Relativna vlažnost vazduhatreb!! da se ~ oko~5%. Prostorija treba da je dovoljno svetIa, ali ne sme biti izI()ŽCna,direktnOj suncevoj avetIosti.Zbog toga treba da bude okrenutapi~ severu, tako ,cbrdirektna sunceva svetIostne pada na inkubatore. Pod te prostorije treba da bude potpun()ravan. ainkubatornanjemusasvim horizonta1no da stoji. Najboljeje daje pod od'betoni,asf8Ita,ili specijalnil1 p1ocic:akoje ne dozvoljavajU klizanje, tako da se mate lako ptati i&titi. " o

Velicinaprostorijezamneštajinkubatora treba daje OCIgOYarajUCada u njoj mofe8{n~ da ~ smestjjedan iltviše inku~tora u jed161ili dva reda. IDkubatorlI1O1'ada'Jtojit

.

.t,

'~da sa SVih..strana

' ,

..'..,.,...:inuidovo."

Ijn,,o prostora

,

za tDaniPUIaCijUi rad njime,

.OdU.

da,treba daje udaljel1naj@8njeoko~ me~ daradnik mofe normalno daprocte:~

trebad8.e nalazina'~Uda1j~ 0cI8uto-puta'ifeleznickepruge, da bise izbeglosvako.pOtresanjeiJ1~ijaja; što~ Vtloltetno deluje na praVilanrazvojeI11brjona

, U'~~i~~.~~:Sc~ mAt~ jednoslojniminkubatorom,ODse mofe SII1tsti~,,u,~~ kojeodeJjeI1JeU'~ ZJI'JCiit_Stanovanje, a eventualno«¢ ·´·¢

kOjiSeck»biO~~~;.:: '," ' .,' ..,'

, ,> .~'lii.idtubiton& stanicu treba projektovati i jzpaditi Ito jednost&vuijei~, 'ali,*PSO111t.1i~~ciuhp.savremenil1tehnoJ~ ~ta i 112:'~je ~o~ill'iI1vestickmo-ekonomskih zahtev&. "f .

, Savremenainkubatorsb.w1icatrebadaimaSJedeCeprostorije:-odeJjeDjeza fumigaciju(dezinfekeiju)jaja; ,-odeJjeDjeza prijem i sortiranjejaya;,

¢

ù¢ôïê

б

~ --- ~

~

-prostoriju za skladiltenje jaja;.-prostoriju za predgrevanje jaja;-pf9StOriju za inkubatore;-odeljenje za prebacivanje i prosvetljavanje jaja;-odeljenje za izvodionike;-prostoriju za vadenje, klasiranje i pakovanje pilic&;- odeljenje za smcštaj i otpremu pilic&;-odeljenje za otpatke;-skladilte ambalaže za pilice;-prostoriju za fumigaciju kartonske ambalaže;-prostoriju za pranje i dezinfekciju opreme;-odeljenje za prijavu garderobu radnika;- odeljenje sa tuievima i WC;-odeljenje za cistu gaiderobu radnika;- odeljenje za cajnu kuhinju;- odeljenje za upravnika stanice;-odeljenje za dežurnog radnika;Glavni. pravac tehnološkog procesa inkubacijetreba da se obavlja najjednostavni2

jim putem, ne ukritajuci se ni u jednom trenutku sa sporednim pravcima tehnološkogprocesa. Glavni pravac tehnološkog procesa je jednosmeran jaje -jednodnevno pile. '

:r.oowaci.Ja

Bez obzira na nacin izvodenja pilica (prirodnim ili vcštackim putem), promenekoje se dešavaju u jajetu su iste. A te promene, da bi se piJe izvelo, omogucavaju tri bitna

, uslova temperatura, vlaga.i kiseonik. Od njih je najvažniji kiseonik, jer je on stalnoneophodan, a temperatura i vlažnost su pOtrebni, ali mogu krace vreme da budu odsutni~ ikakve vere štete po razvicc embriona. Embrionalno.razvice, u stvari pocinje odmomenta oplodenja jajeta u toku njegovog stvaranja na putu kroz jajovod, ali se prekidaonog momenta kad je jaje sneseno, jer je spolj8Šnja tempera~ obicno nedovoljna zanjegovo razvicc.

Pošto jaje izade iz kloake, prakticno se prekida razvoj embnona, jer klica ostaje ulatentnom stanju, dok ne dade u povoljnu situaciju, ii to je ustvari onda kada jaje stavimopod kvocku ili u inkubator. Ponovo razvijanje embriona u jajetu otpocinje cim jaje dadena temperaturu od minimum 3O°c, mada je optimalna temperatura od 37,5 do 39,5°c.

U toku svoga razvoja embrion pocinje da oslobada izvesnu kolicinu toplote; takoda spoljna toplota treba da nadoknadi samo tu kolicinu koju embrion gubi putemzracenja. Kratak nedostatak toplote ne izaziva promene u embrionu, naprotiv, kodjedn~og zagrevanja jajeta(jednoslojni inkubator) je neophodan zbog izjednacavan-ja zagrevanjajajeta. '

Pored toplote, normalno razvijanje klice obezbeduje i vlažnost, jer jaje bilo da jeu,inkubaciji ili ne, gubi od svoje težine usled isparavanja, a taj gubitak je znatno veci kadse jaje nalazi u inkubaciji. za vreme inkubacije kokošije jaje, usled isparavanja, gubi odsvoje težine tako da do kraja ~inkubacije izgubi 1/S do 1/6 JD88e.Ukoliko bi vlažnostvazduha bila nedovoljna, isušivanje bi bilo.znatno vere, a posledice jako štetne, tj;embrion bi uginuo u odredenom stadijumu razvica. Tokom inkubacije embrion se razvijai raste. Njegov razvoj u prirodnom kao i u inkubatorskom le~nju prakticno kontrolUemoprosvetljavanjem (pregledom) inkubiranih jaja. Pregled jaja se vrši u cilju da se otkriju iodstrane iz inkubacije sva jaja iz kojih ne mogu da se izlegu živi pilici. Postoje. razliciti

~"

~

7t;

17

r! ,>-.

'-'-V

" ---"

-, ~

,?' ,,' /', - ",

uredajii aparatiza prOsvetIjavanjejaja.Prirlcip.~ ~i seu tomeda zracljakog,svetlOSI1OgiZVOra.,(elektriCDe,sijalice),p~ctu; km:/:jaje pre nego što dopru do oka -pregledaca. Prosvetljavanje jaja treba dti veotna obazrivo da se ne bi pokidale haIaZe,koje suza vreoieinkubacijejako raZlabavlj~e. '

Pošto je jaje došlo u povoljne uslove, vec posle nekoliko casova se primccuju prviznaci života embriona. Vec drugog dana obrazuje se srce, istovremeno, i krvna zmca,kQja su u pocetku razbacana, zatim se sjedinjuju u vidu pantljika od kojih ce se kasnijeobrazovati krvni sudovi. TIeCes..dana vec su stvoreni srce i krvni sudovi, a pojavljuju se iprvi elementi stvaranja pluca.cetvrtog dana name se glava, kljun, oci i noge. Tada sestvara i jedna Opna,zvanaaIantbiS,"kOjaslužiza- dišaJijc i prima oelanCCv:iJieiZbe1anc:aza ishranu emrbiona. U alantoisu se jzJ~cuju prvi izmeti zametka. Sve ovo se lepo vidi prijakim svetlosnim lampama. Sledecih dana stvaraju se poceci pojedinih telesnih organa,zatim druga opna, zvana amnion, koja služi kao zaštita zametku i ispunjena je tecnošcuu.kojoj se razvija zametak. Pevetog dana zametak dobija izgled klice, javlja se paperje irazni rožnati izraštaji Jedanaestog dana obraZuje se oko. Do cetrnaestog dana piJe senaglo razvija, pokriVa se potpuno paperjem, olQ"cccsei zauzima svoj definitivan položaj,tako da se glava nalazi izmectu nogu, a vrh kljuna je okrenut šotki, odnosno vazd1išnOjkomori. Do šesnaestog dana utrošena je sva kolicina belancevina iz belanca za ishranu irazvice embriona, a nadalje mu, kao hrana, služi ŽUD1ance.Od tog momenta pa nadaljeokoštavanje biva sve jace,a embrion uvlaci ŽUD1anceu trbušnu duplju i tako se hraniOS8lDDaestogdana piJe je vec formirano, tako da su konture embriona pravilne i jasnooivicene. Pokreti živog embriona su lako vidljivi i omogu6lvaju razlikovanje od uginulih.Vazdušna komora je vrlo velika. Devetnaestog dana pile uvlaci i posleduje ostatkeŽUD1ancau trbušnu duplju, trbuh postaje veci, vidi se mrlja žumanca na trbuhu i u to dobapiJe leži savijei1o sa glavom pod krilima a noge drži savijene na trbuhu prema glaviDvadesetog dana, pile vec pijucc, vrh kljuna mu cicvršalva da bi moglo da probije ljuskuu odredenom trenutku. Na.kraju.inkubacije embrion je dostigao toliku velicinu da jeskoro ispunio sav prostQr u jajetu i tada više ne prati pokrete jajeta. Normalno je da utrenutku kljuveo,ja embrion treba da bude savijen sa kliunom'ispod desnog krila, a ublizini vazdušne ko~~.J~ectu 2Oi 21 ~'pile,kYucaiJ)1'~bij~ ljusku i tog trenutka

prestaje alantoidno disanJei jer sa.probijanjem ljuske otpocinje plUCDodisanje. Daljimkljucanjem pile probija ljusku i tada se pokrece u želji da je se što pre oslobodi i podu~cajem uzastopnih napora i kontrakcije mišic&,ljuuska j!Jeta prsta i postepeno se lomi,tako se pile nje oslobadai jZJaZinapolje, tj: ispiljujese. ziva masajednodnevnih pilicanajcdce iznosi od 66 0069% od težine jaja.

ovako bi izgledao normalan tok inkubacije, odnosno razvica pileta,.,aIi u praksipostoje i rap1e anomalije. Kao jedan od razloga uginuca zametka je i njegov nepravilanpoložaj u jajetu. Na položaj zametka ima uticaja i nacin nameštanja jaja u inkubator.,Ukoliko su jaja okrenuta vrhom nagore, utoliko je veci procenat nepravilnih položajaembriona u odnosu na jaja sa šotkom okrenutom nagore ili u odnosu na jaja u horizon-talnom položaju. Radi toga se ova dva položajJ jajeta u inkubatoru smatraju normlllni~Embrioni najviše uginjavaju 2, 3 i 4 dana i 19, 20 i 21 dana. U drugom periodu uginjavanjeembriona je vece. Uginjavanje embrioJ1!l.u prvom periodu je posledica lošeg gajenjaroditelja, a u drugom periodu embrioni uginjavaju zbog loših uslava inkubacije.

I, na~ da napomenemo da jaja, ciji su poletIo i nacin cuvanja isti, ne legu se uistom procentu prirodnim ili v~Brim putem. Kod veštacke inkubacije procenat letenja'

. je nešto manji, što je i razumljivo, jer inkubator još nije dovoljno usavden da bi mogaou potpunosti da ispuni sve uslove prirodnog letenja. Mectutim, te razlike u procentu

18

..

-- ..-

"~

OO()O000...

, (;)(t)(i)@@~~-,;." .

~I"'j . ~/~

Faze fOrminIQa pUeta u ~eta od 1 do 21 dau

leženjacestoSUneznatne, pa ovajmalinedostatak inkubatora mnogozaostaje za drugimnjegovimekonomskimPt:ednostima.'

Radinkubatora

Pošto se pravilno smesti, inkubator treba da se pregleda, da lije u njemu sveuredu. Najpreje važnoda se pregleda rad termometra, koji se kontroliše uporedenjem sapreciznim,vec kontrolisanim, termometrom. Pored termometra, treba pregledati i ter-moregulator, jer odnjega zavisiodržavanj~željene teD,1perature.Od-elektricnih auto-matskih prekidaca, odnosno termoregulatora, najpreciznijije tzv.kontakt-termometar.To je specijalni termometar kroz koga se pušta struja ~og napo~ koja prethodno'prolazi kroz otpornik i tzv. relej. Jedan pol struje ulazi u sam živiostub termometra, adrugiu j~u tanku licu, kojasenalaziu cevcicitermometra iznadživioogstuba.Pomocujednog magneta na vrhu termometra ova se žica spušta do željene visine, om-acenestepenima, tj. do visinena kojoj se želi da se prekida tok struje kroz grejac inkubatora.Kad se ukljuci, grejaci polako ~zagrevajuinkubator i živa se u termomdtru diže. Umomentu kad stub živedotakne pomenutu nameštenu žicu,zatvara se kolo struje,kojadelujena elekt!"9magnetu relejui on tada prekida tok struje krozgrejacinkubatora. KodvišeslojnihinkUbatoraobicnose održavasrednja temperatura od 37,'Z'Cdo 37,5°c, kojaje na termometrima obicno oznacena crvenom linijom. Ovo zbog toga što je kod ovihinkubatora toplotapomocuventilatora ravnomernorasporedena po celomaparatu;takoda sejaja sa svihstrana podjednako zagrevajutoplimvazduhom.Ako primetimo da ovatemperatura još nije postignuta, a kontakt termometar vec prekida, tada magnetom -regulatorom podižemo gornju žicu sve dotle dok termometar u inkubatoru ne pokažetemperaturu od 37,5°C. Pošto kod kontakt termometra nema veceg kolebanja od jednedesetine stepeI!i, time je i regulisanje temperature završeno. Temperatura ce se, ukolikose magnetni regulator fiksira jednim zavrtnjem, stalno održavati na toj visini.

:7'f'-

..JJ

19

ri!~ r.o.c..-

---

Kod drugih manje preciznih termoregulatora, tzv. tivinih prekidaca, kolebanjamogu da iznose 0,5 do 1°c. ova kolebanja zavise od osetljivosti eter membrane koja jesastavni deo termoregulatora.

Posle toga kontrolile se ispravnost elektricnih instalacija. .Takode treba proverltihorizontalan položaj inkubatora,jer odnjegovog položajazavisi pravilno zr8Cenje toploteu inkubatoru i ravnomerno zagrevanje jaja. U jstom cilju treba kontro1isati ijzvor toplote.Zatim treba pregledati da Ii je inkubator ~n i dezinfikovan. Pošto seuverimo da jeu iDkubatoru sve u redu, tek ga onda ukljucujemo u rad. Pre stavljanja jaja u noveiDkubatore, kao i na pocetku SVJkesezone izvodenja, potrebno je iDkubator staviti uprobni rad i kontro1isati njegov rad najmanje 24 casa pre ulaganja jaja. Novi inkubatori,kao i oni koji nmu dugo radili, treba da rade bar 24 casa sa punim posudama za vodu,kako bi se zidovi koji su veanom od drvetanapunili vlagom i time omoguBli boljezatvaranje vrata, koja treba hermeticki da se zatvaraju i sprecavaju izlazak toplote ivlage.Tek posle toga roka, ako se uverimo daje uiDkubatoru sve u redu, možemostav1jatijajauinkubator. .

~

U' svomeradu inkubator, dalje,mora da zadovoljavaneke naJbitJiijeusIove,kaoItoSutem.peratura, vlažnost, provetravanJt i okretanje jaja. Mada ovih nekoliko usIovacin~j~u nerazdvojnu celinu, ipak je temperatura osnovni faktor za iDkubaciju. Opti-malna VWnatemperature se razlicito tretirallliteraturi. Optimumje izmedu 37,5 i 39,5°c,Ita zavisi od tipa inkubatora. Temperatura koJu treba postici u iDkubatorskom prostoruje razlicite visine, a uglavnom zavisi od sistema inkubatora. Kod jednoslojnih iDkubatoraona jeneito vila, a neito je niža kod etažDih, gde se jaja zagrevaju sa svih strana. Kodjednoslojnib inkubatora ona se ~ izmedu 37,5 i 39,5°C.Njena yjsinaje razlicita u I

zavisnosti od perioda iDkubacije, a podeljena su miI1jenja kolika u kom periodu treba CIabude. Prema izvesnim autorima, potrebno je da prve.nedelje temperatura bude neštoniža, tj. oko 3'-c, druge oko 38,5°C i tr= 38,5"c, jer se smatra da se optimumtemperature u jednoslojnim iDkubatorima krete oko 38,5OCU yjlesJojnim iDkubatorimaoptimalna temperatura za sve VtCmeinkubacije je manje-vile stalna i krete se oko 37,2do 37,s°c.

,\r

optimalna temperatura.nije mm kod razlicitih mtema iDkubatora, a te razlike idu. i do 0,5°c. Ali to su sve SUViJemale razlike i prakticno se smatra da je optimum izmedu

37,5 i 39,5°c. N=mo da upropastimo iDkubaciju ni sa 3'-C ni sa ~~c. Ako bi uzeli vecutemperaturu, recimo stalnu od 4O"c, onda ce u tom slucaju procenat ležcnja pilica jakoda opadne, a ako bi temperatura bila preko 42°c, ne bjsmo dobili ni Jedno piJe. Znacajnakolebanja temperature iznad normalnih granica. imaju za posledicu visok procenatuginica zametak&, zatim pilice sa krivim prstima, uvrnutim k1jUJiovima i mlirenimnogama, kao i izleženje slabijih pilica. Ukoliko su ova kolebanja kratkotrajna i reda(izuzev temperature preko 44°C), ne dolazi do težih posledica. Nmke temperatureusporavaju razvice embriona, i u tom slUCajupilici se kasnije legu, a ukoliko je tempera-tura vila od optimalne, razvicc embriona se nešto ubrzava. Narocito je velika opasnostod niskih temperatura na pocetku iDkubacije, tj. prva 3-4 dana, u vreme kada je srce tekpocelo da radi. Ali tu se radi samo o jednom danu Lu oba slucaja dobijaju se slaba pi1ad,pi1ad sa neuvucenim !umancem, a cesto i nakaze nesposobne za život. Po razvicuembriona može se suditi da Iismo imali optimalnu temperaturu, ili, pak, visoku, odnosnoDisku.

20

OiIO

r'I,y'

1

IIIII

::-:..->

NlQleia nizloziza PeIke u iDkubac:ij1

RezultatllelelQa NaQvenmdDijlrazlozi

- odlaganje leženja

-ranijeleženje- uginu6a u ljusci sa malom vazdušnom

komoromjajeta .- uginu6au ljuscisa vazdumomvelikomk()morom

- uginuca u ljusci sa normalnom vaz-dušnomkomorom

- mav prsten

- slepljivanjepiletauzljusku

- zainazano piJe sa sadržajem jajeta

- hrama pilad- razlupano ŽUD1ance

-:- neoplodenajaja

- mala pilad- slabapilad- pupcana infekcija-omfalitis"

- niska prosecna temperatura, stara jaja-uzeta za nasad,variranje sobne tempe-rature

- visokaprosecnatemperatura- nedovoljnaventilacijaprostorijeslabkvalitetjaja za inkubaciju- nedostatak vlage,visokatemperatura

- loši uslovi ishrane i nege roditeljSkogjata, slaba konstitucijaroditelja- rana smrt embriona, suviše visoka iliniska temperatura- nedostatakvlažnosti,visokatemperatu-ra

- visokavlažnost,slabaventilacija,niskatemperatura- velikevarijacijeu temperaturi- konstitucijske~ roditelja, potresipri transpo~ nepatJjivookretanje- nepravilanodnosmužjakai ženke, tucaizmedumužjaka,promrzlakresta- mala jaja i nedostatak vlage- suviševisokailiniska temperatura- nehigijenskiusloviu inkubatoru i pro-storiji..

v-

-::::'.

U toku dana potrebno je CeICekontro1isati temperatmu inkubatora, jer se dogadada se, usled nekog potresa pri zatvaranju inkubatora. ili pri cBcenju prašine i slicno,poremeti regulacija prekidaca. zatim je potrebno kontrolisati i nacin raspode1e tempe-rature u samim inkubatorima. Mada ventilatori oOOzbeduju podjednaku raspodelutemperature, ipak ona nije svugde podjednaka u inkubatorskom prostoru. Donji deloviinkubatora imaju nešto nižu temperaturu. U praksi se ova pojava iskorilcava na taj nacinAtose tek uložena jaja stavljaju u toku prve nedelje u gornji deo, zatim se druge nedeljepremeštaju u srednji, da bi se, na kraju, spustila u donji tj. najniži deo inkubatora.Raspored temperature u inkubatoru zavisi i od pravilnog rasporeda jaja u inkubatoru.Jaja moraju biti tako rasporedena da ventilatori usmeravaju kretanje vazduha raw.omer-no i sa jedne i sa druge strane inkubatora. Zbog toga aparat ne sme biti prazan na jednojstrani, a pun na drugoj, jer to ometa pravilnu cirku1aciju vazduba. Takode i ramovi sajajima prilikom okretanja moraju dabudu simetricno postavljeni sa jedne i druge stranekako bi pružali podjednak otpor vazduha na 000 strane. Ovo je vrlo važan momenat zapostizanje odlicnih rezultata kod leženja pilica, jer se u praksi cesto greti kod postavljanjaramova.

Drugi važan faktor za pravilno izvodenje pmca u inkubatOru)e ivlažnost vazduha.Kod, ve§tackog izvocfenja prostorija je zatvorena i u njoj se zagrevanjem gubi' veliki

.;'c

21

J«\!>~

l-

~

:;..

proc:cnatvlagc, te ukoliko bi taj proc:cnat bio isuvik veli1donda bi u tom. slucajuonemogu6waOpravilnu izmenu materija kod zametka. zato treba paziti da reIatiVDavlažnostvazduha bude izmedu 60i 70%, a u svakomslucajune ispod SO%ili pak vetaod 80%, štoznaci da je optimumu ldioniku izmedu 60i 70%;a u ~etioniku odnosnoprostoru za izIegaDjepilic&70 0080%. Vlalnost treba da je nelto VUau prvoj i tretoj

, nedelji inkubacije, ali uvek u napred navedenim granicama. U iDJcubatoruvla!nost ,yazduha se kontroli!e higrometrom ili Psihrometrom, a može se kontro1isati i po jajetu,odnosno po velicini vazduJne komore inkubiranih jaja pa ukoliko je ona veca utoliko jevazduh suvlji i obrnuto. Visina vazc:lujne komore osmog dana treba da je oko. 18 mm,cetrnaestog oko-t9,5, a devetnaestog dana treba daje prosecno oko 23,s mm.'Nacinregu1isanja vl.osti v8zduha je razlicit u pojedinim sistemima intutiatora, pa se stogatreba priddavati uputstva koja postoje za svaki odredeni tip. Regu1isanje vla!nosti kod .

jednoslojnili ink:ubatora ~ se na taj nacin što se u njima postavljaju p1itke posude savQdom i to u blizi.ni ceviza zasrevanje. TopIota ovih cevi utice na ispatavanje vode uplitldm posudama i to je dovoljno da se normalno regu1iševIažnostvazduhauinkubatoru.

U viAeslojnim ink:ubatorima cirkulacija vazduha je vrlo jaka, te radi toga ovde semora obratiti posebna pažnja na vla!nost vazduha. Obicno se kod ovih inkubatora nanjihovom dnu nalaze male posude sa vodom, koje se najcdce zagrevaju pomocu malogsopstvenog elektricnog uredaja. Voda izposuda isparava onoliko kolikQje potrebno dase vla!nost regu1iše na optimum, a to se postižeregu1isanjemsopstvenog eIektricnoguredaja. VUeslojni inkubatori su tako gradeni da struja vazduha koju ubacuje ventilator,koji je smeAtenu donjem delu iDkubatora prelazi preko suda sa vodom da bi se navlažioi tako sada nav1ažen ide po celoin ink:ubatoru i na taj nacin se oddava potrebna vla!nostu inkubatoru. ovim strujanjem vazduha oddava se ne samo povoljna temperatura vec ipovoljnavla!nost'ikiseonik. .

Pravilnost održavanja vlažnosti vazduha u inkubatoru može se ceniti i premarezultatima leženja i prema iz8Iedu pilic&.Ukoliko je vla!nost vazduha bila nedovoljna, ,

izleženi pilici su mali, uIepljeni, vrlo teško izlaze iz ljuske zbog cega se veli1dbroj ugutiprilikom kljuvenja i probijanj" ljuske. Ako je, pak, vlažnost bila suvi§e visoka, onda selegu naduveni, m1itavi i neotporni pilici, koji Iako uginjavaju. U toku prvih 19 danaink:ubacije, jaja gube od svoje,mase oko 10,5%. '

Da se iz inkubatora ne binepotrebno gubila vlagai temperatura, potrebnoje dase pri svakom otvaranju vrata kod višes1ojnih ink:ubatora iskljuci rad ventilatora, ukolikose ventilatori automatski ne iskljucuju cim se vrata otvore. Takocte, inkubatore ne trebanikada otvarati bez potrebe, narocito za vreme ~ pilici prdbijaju ljusku.

Treci bitan i ~~hodniji usIov za pravilan tok inkubacije je Itiseonik. U ciljudovodenja dovoljnih 1cOlicinakiseonika, vrti se provetravanje, odnosno ventilacija, ink:u-'.

.batora. Na taj nacin uvodi se sve! vazduh u ink:ubator, a ustajali i zagadeni izbaCuje se izink:ubatora. Mnogim ogledima je OObzano da se bez kiseonikazametak goli, tj. uginjava,iako ima sve ostale uslove normalne. Potrebe embriona u kiseoniku suminimatJte, alione moraju biti stalno obezbe(fene. Te potrebe u pocetku ink:ubacije su manje a na krajusu znatnovccc,) što je irazumljivo. Venti1acijase kOdinkubatora postiže pomocu narocitihotvora kroz koje ulazi sve!, a izlazi ustaja1i vazduh. Velianu ovih otvora možemo po voljida reguli§emo. Regulacija ventilacije u jednoslojnom inkubatoru vrti se manjim ili veamotvaranjem venti1acionih poklopaca na gornjoj strani inkubatora. Strujanje vazduha uovim inkubatorima ide sa donje strane prema gornjjm otvOrlma, jer zagrejani vazduh,kao lakši, ide gore. .

I

22

~

'-

~

jI

II

j

U vikslojnim inla1batorima elektricni ventilatori uv1ace svcž vazduh kroz donje,otvore inkubatora na jednoj strani, a izbacuju ga gore kroz otvore na suprotnoj strani.Otvori za ventilaciju moraju biti otv~reni do polovine, a za vreme kljuvanja pili6i trebada su sasvimzatvoreni. "

Dalje, u inkubatoru mora da se vrti i okretanje jaja, te i na to treba obratiti pažnju.Cilj ovoga je da se jaja podje~o zagrevaju sa svih strana, a i da se izbegne slepljivanjeŽWDancasa ljuskom. Posledica slepljivanja je ili uginuce embriona, ili nepra\1ilan razvojzametka. Okretarije trebavditi je~put na jednu, a drugi put na drugu stranu. Okretanjejaja treba \'diti \'ue puta u toku 24 casa i to obicno od 12do 24 puta, AtoZaViSiod sistemainkubatora. Po stavljanju jaja u inkubator ne trebaodmalJ. vditi okretanje, vec ih ostavitina miru bar dva, a jm bolje tri dana, i tek pocev od cetvrtog pa do osamnaestog danaobavezno je okretanje jaja. Posle c,samnaestog dana prestaje se sa okretanjem jaja, onase ostavljaju na miru u izIežionikU da bi pile moglo norma1i1oda se izlete, jer u to vremene postoji \'ue opasnost od slepljivanja sa Ijuskom,' poAtoje embrion vec ispunio ljusku.Pri nidu sa velikim vi§eslojnim inkubatoriJna, gde se obicno u'isti inkubator ulažu jajasvakih sedam dana, temperatura, relativna vlažnost vazduha, provetravanje i okretanjejaja prakticno ostaju isti sve do osamnaestog dana, kada se jaja prebacuju u izIežionik.Kod jednoslojnih aparata okretanje jaja se obicno \'di rukom i to jedanput dnevno, a kodvi§eslojnihto okretanje se vrti, uglavnom,automatski. '

za vreme inkubacije treba \'diti i rasblacfivanje jaja da bi se postigla pravilnaraspodela temperature u jaje~ a istovr~meno,da bi se i potpuno provetrio inkubator.Rasbladivanje Ae treba \'diti gde je ventilacija ubrzana i ravnomerna i gde se jajaravnomemo zagrevaju ,sa svih strana, kao Atoje slucaj kod vikslojnih inkubatora. Kodovih inkubatoi'a hlactenje jaja se \'di i prilikom v&tenja jaja, stavljanja nove partije,pregleda jaja, nasipanja vode u posude i drugih radova, tako da nije uop§te potrebno

. posebno rashladivanjejaja. '

Kod jednoslojnih inkubatora rasbladivanje jaja vriimo na taj nacin Atoceo ram sajajima izvucemo u prostoriju koju smo prethodno provetri1i, i ostavimo ram od 10 do 20minuta da se jaja ohlade, a isto\rremenQ ostavljamo otvoren inkubator za nekoliko minutada bi se i on provettio. Ram treba postaviti tako da jaja svojom povriinom ne dodiruju

, sto.Hladenjejaja pocinjemookocetvrtogdana, azamavamo osamnaestog.Kodvadenjai vracaDja ramova treba biti jako pažljiv i oprezan, jer svaki potres u to doba je jako štetanpo dalje razvice embriona, a može izazvati i njegovo uginucc embriona, jer su u to vremenalazejako razlabavljene. "

Kod najsa~menijih tipova inkubatora veceg kapaciteta održavaqje svih naprednavedenih ustova letenja jaja u tolikoj su meri automatizovani da nije potrebna stalnakontrola nad njim, kao i potreba ljudske radne snage za njihovo obavljanje. Mnogi odnjih imaju ugradene specijalne kompjutere koji regu1išu i kontrolOO optimalne osloveinkubacije. Kod ovih, inkubatora .postoje specijalni elektricni uredaji za automatskoregulisanje temperaturei njeno stalno Qdržavanje na optimalnoj visini. Takode, postojeuredaji za automatsko regu1isanje vlage, koja se podeAava prema fazi inkubacije. Postojii automatski dovod vode ukljucen na vodovodnu mrežu. Prema potrebi, voda pritice vrlopolako, cak i u kapljicama, tako da se u posudama ne h1adi. Ventilaciju obavljajuventilatori, koji se automatSki iskljucUju cim se vrata otvore, 3, ukljucUju cim se vratazatvore. Okretanje jaja \'di se posebnim elektromotorom, koji stupa u rad u kratkiJn ilidužim vremenskim razmacim.8, prema tome kako je regulisan interval okretanja jaja.Ukoliko doete do suvi§evisoke ili niske temperature, ili do bilo kakve druge nepravilnostiustova inkubacije, odmah stupa u dejstvo zvucna ilisvet1osna signa1izacija, tj. putem malih

"::-

-~

-1

23

r-

[~

~

....

c.

sijalica ili zvonca upozorava se dežurni da nešto nije u redu sa radom inkubatora.. za vreme inkubacije treba VIŠitiprosvetljavanje,oflnosnopregled jaja. Pregledkokošijih jaja obicno se VIŠi6-og i 18-0g dana. Medutim, kod velikih inkubatorapregledjaja ~ vrši samo osamnaestog dana i to istovremeno sa prebacivanjem jaja iz inkubatorau izležionike. .

Kod prvog pregleda zametak oplodenogjajeta se nazire u obliku tamne mrlje kodkoje se na sve strane pružaju crvene niti, ustvari krvni sudovi, pa sve to lici na pauka. Akoje jaje neoplodeno, tu nema razvoja zametka, vec je celo jaje belo i prozimo, pa se .takvajaja i nazivaju cistacima. Ukoliko je, pak, zametak u to vreme uginuo, tada se na granicialantoisa, dokle su doprli krvni sudovi, stvori crvena krvava linija u vidu krvavog prstenaoko jajeta, a zametak se obicno vidi, ako jaje muckamo, kao crna pokretljiva mrlja bezkonciC8, ili je, pak, zalepljen za ljusku:

I'

III

.lzIIedJ~eta lIOdPnGCIamplnmJa. (Ino) f kod drugog IamplnmJa (desqo)

Da bi se pregled jaja brže obavio, sijalica se povlaci ispod redovajaja. Tom prilikom. se samo povade ona svetlija,kao neoplodena, a samo sumnjivajaja i jaja sa zamrlimzametkom se detaljnije pregledaju prislanjanjem na otvor lampe. Pregled jaja se najbIŽeobavlja ako se ceo ram sa jajima prevlaci preko stola u kome se nalazi uzao prorez istedužine kao ram, kroz koji se, pomocu više sijalica ili neonske svetiljke, usmerava svetlona citav red jaja. -

. Drugi pregled daje sledecu sliku jajeta: gotovo celo jaje, sem vazdušne komore, jetamno i neprozirno. Samo na šiljastom kraju jajeta nalazi se ~o svetlije mesto.Vazdušna komora zahvata skoro trecinu jajeta i duboka je do 16mm. Ako zametak ugine

. posle prvog pregleda, obicno se raspadne, te se primecuje u obliku razbacanih mrlja ilikrpica koje plove u mutnom sadržaju jajeta.

Pregled jaja za vreme leženja VIŠise radi toga da bi se iz inkubatora izbacila SVaneoplodena jaja, kao i jaja sa uginulim zametkom. Time se sprecava kvar i trulež ovihjaja koja bi zagadila vazduh u inkubatoru.

Izvodenje piliC8 pocinje dvadesetog dana, a dvadeset prvog se, obicno izleženajveci ~j pilic&.Pllici izleženi dvadeset i drugog dana su slabi i neotporni, a preko ovogroka jaja se obicno više i ne dIŽe u inkubatoru, vec sva neizležena jaja treba uništiti.Tokom izleganja manji inkubatori se samo povremeno i kratko otvaraju da bi se odstra-nite prazne ljuske, ali ova otvaranja treba da su retka. Veliki inkubatori se ne otvaraju.

~

!I

t

,

II24

..

fzvestan broj pilica SCfteško oslobada ljuske 1,prema mišljenju vecine strucnjaka, takvimpilicima ne treba pomagati, jer su oni obicno slabi i zakržljali, pa ih treba pustiti da sesami oslobode ili da uginuo Izleženi pilici ostaju u inkubatorskom prostoru 4-5 casova,dok se potpUno ne o~e. Posle toga vade se i stavljaju u posebno odeljenje za pregled,sOrtiranje i pakovanje. Iz ovog odeljenja pilici se transportuju do farmi za odgajivanjepodmlatka, ili do individualnih poljoprivrednih proiZvodaca ~oji ce ih dalje gajiti. Upraksi se ponekad dogodi da se izlcženi pilici ne mogu odmah transportovati odnosnoprodati, pa smo prinudeni da ih izv~sno vreme sami gajimo. Zbog toga svaki onaj koji sebavi inkubiranjem pilica treba da ima spremnu prostoriju za prihvat i odgajivanje pilicaprvih nekoliko dana, sve dok ih ne proda. '

Procenat leženja pilica u inkubatoru je razlicit; Smatra se da je najniži zadovolja-vajuci procenat izvodenja ako se od uloženih jaja postigne oko 70%, a odlican je ako setaj pro~nat krece oko ili preko 85%. .

I

2s

"'-- -

, ~TEHNOLOGUAPROIZVODNJE.QIDNODNEVNIRPlUCA .

Dovoženjejaja do inkubatorskestanice .

KvaIitetjajaza nasad \1velikoj meri zavisi od uslova;nacinafvremena transporta.Zbog togaje neophod.noprilikomtransporta jaja posebnovoditi racuna da se izbCgnu: .-preterano zagrevanjejaja (temperatura 24°Civik);

;.preterano hIadenje (temperatura ispod 10"C); .

.-jaki potresi;. -prevelika relativna vlažnostvazduha (veca od 90%);-preniska relativna vlažnQStvazduh8 (manja od 50%); .-suvi§edugtransport(preko12casovai duže).. .Zbog toga je poželjno da se tiansport jaja obavlja specijaJnim vozilom za transport .

jaja,ikojemora da bude~tvoreno i da poseduje uredajeza klimatiz8ciju. . '.. .

Poželjno je da se jaja transportuju u kartonskim UIo§cima za jaj~ smešteriim ukartonskim btijama, koje, posle preuzimanja jaja, treba spaJiti. Mogu se transportovatii u plasticnim u1okima, smeitenim u plasticnim žicanim kutijama, cijem pranju, ciUenjui dezinfekcijiposle upotrebe treba poklonitiposebnu pamju. '.

. Jajazanasadobaveznomorajubitid~fi1rovana nasamojfarmigdesuproizve-dena, pa tek onda transportovati do inkubatorske stanice, odnosno mesta gde se nalazemali privatni inkubatori.

Vozilo za transport jaja, pre i posle prevoza, mora biti savdeno oprano i dezii1fi..kavano. Radnik koji dovozi jaja do inkubatorske stamce stavlja kutije sa jajima naposebna kolica na ulasku u inkubatorsku stanicu i ni u kom slucaju ne sme da ude uinkubatorsku stanicu. Isto tako, radnici iz stanice koji primaju jaja za nasad ni u komslucaju ne smeju izaci iz inkubatorske stanice, vec prihvataju kolica sa jajima i odvoze ihu odelenje za prijem i pripremu jaja za ulaganje u inkubator.

" PrUan I priprema JIQa za nasad

Dovefena jaja u kutijama unose se pomocu kolica u prostoriju za prijem i pripremujaja za nasad.Akoje transport bio vrlokratak, jaja se moguodmah ulagati bez ikakvog .

odmora. U slucaju dužeg transporta, jaja se privremeno Iageruju u prijemnom odelenju.pri tom se kutije sa jajima slažu u odredenom delu prostorije, vodeci racuna da se nestavevikod 4 kutije jedna na drugu. Isto tako, prilikom slaganja kutija treba voditi racunada se ()stavipotreban prostor odnosno meduprostor, radi obezbedenja strujanja vazduha-ventilacije. - , .

. preulaganja,jajasevadeizkutijainaposebnomstoluslažuuieseinkubatora.Iakosu jaja za nasad pre transporta sa farme veoma pažljivo odabrana, potrebno je da se iovom prilikom obrati posebna pažnja kako bi se eventualno naPrSIa i razbijena jaja, ilijaja sa bilokakvimdrogimnedostatkom,izdvojila. . .

U jednoslojne inkubatore jaja se stavljaju u ~ove'u horizontalnom položaju. Uramove, ('Afnosnolese, Weslojnih inkubatora jaja se slažu u okomitom položaju, sa tupimkrajem okrenutim na gore, a nikako obratno. Radi IakAegslaganja jaja, ramovi se položena sto pod malim nagibom. Dan ulaganja i broj jaja u jednoj partiji odreduje se prematipu inkubatora i njegovom kapacitetu. Prva partija kod viJeslojnih aparata stavlja se ugornji deo inkubatora. prilikom ulaganja druge partije, posle 6 do 7 dana, JttVapartija sespušta niže a druga dolazi na: njeno mesto. Treca partija dolazi ponovo gore, a prva idruga se sp'uštaju niže i tad je inkubator pun. Posle 18 dana, najstarija partija inkubatora

. prenosi se u drugi deo aparata -izvodionik. ...

"

26lI

~-.L

rI

Kod jednoslojnih aparata odmah sc stavlja cela kolicinajaja, jer se u njemu ona .-sva istovremeno ulažu i ~gu.

U tunelsJdm inkubatorima Iese sa jajima se stavljaju na pokretna kolica i njima seprevoze u skladiJte za jaja, odnosno za vreme Ulaganja kolica sa jajima direktno se uvozeuinkubator.

Prostorija za prijem i pripremu jaja za nasad treba da bude sagradena i opremljenaod oko 15do 18"Ci relativnu vlažnostvazdubaod 75-85%, ltoomogucava sasvim sigurnocuvanje jaja do 5 dana starosti, uz potpuno ocuvanje njihovog inkubacionog kvaliteta.Treba izbegavati ulaganje jaja starijih od 5 dana zbog toga lto se izvodenje pilica odlažeza oko .20 minuta, a procenat izvodenja se smanjuje za oko 4% za svaki dan držanja jajapreko 5 dana starosti. .

Iz ove prostorije, neposredno pre ulaganja jaja se odvoze u prostoriju za fumigaciju(dezinfekciju), pa sc tek onda prebacuju u prostoriju za prijem r skladiJtenje. U ovojprostoriji jaja se tretiraju parama formaldebida i to na taj nacin lto se prostorija najprezagreva na temperaturi. od najmanje 24°C uz relativnu vlažnost vazduha od najmanje75%. Na poseban (!lektricni reJO stavlja se posuda sa odgovarajucom kolicinom formaI-debida (7 grama na m3 prostorije) i prostorija se tadazatvara. Prekidacem koji se nalazisa spoljne strane ove prostorije ukljucuje se reJo, koji polako zagreva i poBUduiz kojepocinju da se oslobadaju pare formaldebida. Ovaj tretman trba da traje oko 20 miQuta.Posle tog vremena, reJO se iskljucuje, a ukljucuje ventilator koji sada izbacuje zaostalepare formaldebida. Tek poIto se prostorija dobro provetri, dezinfikovana jaja se prevozeuinkubator.

tJJagaJUeJ~a

Raniovi, odnosno kolica sa složenim jajima, prevoze se u prostoriju za predgre-vanje jaja i to na oko 6 casova pre ulaganja. Temperatura ove prostorije treba da iznosioko 22"c. Ukoliko na stanici ne ~e ova prostorija, jaja se prevoze direktno izprostorije za prijem i cuvanje u prostoriju sa inkubatorima i to na oko 6 C8s0vapreulaganja, gde temperatura takocte treba da bude oko 22°c. Isto tako neophodno je daprostorija sa inkubatorima ima relativnu vlažnost vazduha od najmanje 75%.

Posle 6 C8s0vakoja su jaja provela u prostoriji za predgrevanje, ili u prostoriju sainkubatorima, unose se u inkubatori stavljaju se u prostor predviden za ulaganje te partijejaja. Kod jednoslojnih iDkubatora ram, odnosno ramovi, direktno se unose u inkubatori stavljaju u prostor predviden za ležcnje jaja. Kod viJeslojnih inkubatora kolica sa jajimauvoze se direktno uinkubator i tu ostaju do osamnaestog dana, a zatim prebacuju uizvodionik. Kao što smo vet napomenuli, jaja u inkubator mogu se ulagati jedanput ilidva puta nedeljno, lto zavisiod mpni7.acije posla svake inkubatorske stanice. '

Postupak sa j~ima u toru -

S obzirom da se.kodjednoslojnih inkubatora jaja zagrevajuna prirodan nacin. tj. .odozgo nadole, oni su vrlo povoljni za regulaciju režima inkubacije, osim za okretanjejaja. Vetina ovih aparata nema nikakvih mehAQickihsprava za okretanje jaja, zbog cegase ona moraju vaditi napolje iz inkubatora da bi se okrenula rukom. Pošto se kod togahladi i sam aparat, to se prvih dana ne preporucuje okretanje jaja,jerje tadanajpotrebnijastalna, nešto vila temperatura. Zato ses okretanjem jaja pocinje tek treteg ili cetvrtogdana i to svega 34 puta dnevno.

Kod ovih aparata temperatura se najcdce meri kolenastim termometrima, cija sc

[ 27

L~

il

kUgJiCasa živom nalazi duboko unutar inkubatora. Kod toga je važno da termometarbude tako postavljen da se kuglica sa živom nalazi iznad vrhova jaja, a nikako ih ne smedodirivati, ili pak da bw:1evi§e od 0,5 cm iznad jaja.

Kod jednoslojnih aparata treba što cdce kontro1isati tempcratwu, jer su ovi, zbogmalc;'velicine, jako izloženi u~ju okolne temperature i drugih faktora. Kod toga jejedino merodavna temperatura ocitana na termometru, cija se kuglica nalazi iznad samihvrhova jaja, o cemu treba strogo voditi racuna. Zbog toga se kod ovih aparata, koji imaju

, kontakt termometar odnOsnotermoregulator,ovimorajupodešavatiprema temperaturiiznad jaja. U slucaju stalnog opadanja temperature u inkubatoru, pOsebno u zimskomperiodu, potrebno je da se malo zagreje prostorija u kojoj se nalazi inkubator. Kod togatreba paziti da se prostorija naglo i mnogo ne zagreje. Ukoliko, pak, dade naglo do visoketemperature u inkubatoru i do 40"(;, treba odmah iskljuciti grejace, a jaja okrenuti.Ukoliko u prostoriji nije suvi§eniska temperatura, jaja se mogu ostaviti izvan inkubatora,sve dok se ne ohlade. N'tkako ne treba prskati tako zagrejana jaja vodom, jer bi, zbognaglog hladenja, moglo da dade do prskanja krvnih sudova i uginu6a embriona. U takvimslucajevima treba otvoriti do kraja ventilacione otvore, kako bi se pojacala ventilacija, štobi dovelo do malog snižavanja temperature u aparatu.

Nasadivanje jaja u ovim aparatima ne sme se zapoceti sve dok u inkubatoru nebude postignuta željena temperatura, koja ostajenepromenjena najmanje 6 casova.Ulaganjem jaja temperaturace malo da opadne, ali to ništa ne smeta,jer ce se ona posleizvesnog vremena sama podici do željene visine. Zbog toga ne treba dirati regulatortemperature ni grejace. svakako treba nastojati da se aparat ne otvara bez potrebe, a kadvec mora da se otvara zbog vadenja i okretanja jaja, da se to obavi što bde, kako ne bidaBo do veceg sniženja temperature u inkubatoru.

vlaga se meri pomocu obicnog bigrometra, koji se veša u sredini inkubatora maloiznad vrhovajaja. Pojacana, odnosno snižetta vlažnost vazduha kod ovih aparata reguli§ese vecim ili manjim dolivanjem vode u posude za vodu. ove su, obicno, smeltene u blizinicevi za grejanje, kako bi isparavanje bilo jace. S obzirom da jacina isparavanja ne zavisisamo od temperature.yec i od povrtine posude, obicno se dodaje jal jedna posuda. Kodpoveame vIažnosti stavi se manja posuda za vodu, kako bi se smanjilo isparavanje vodei na taj nacin postigla u inkubatorskom prostoru optimalna relativna vla!nost vazduha.

Ventilacija se kod jednoslojnih aparata reguli§e manjim ili vecim otvaranjem'otvara za ventilaciju, koji su obicno smelteni odozgo, ili s prednje strane inkubatora. Sobzirom da ven~ja jako utice na temperaturu i VIagU,to se njenim menjanjem ipodešavanjem može donekle da reguli§e i temperatura i vla!nost vazduha u inkubatoru.

U ovom tipu inkubatora okretanje jaja se obavlja rucno, pa se stoga jaja vad~napoIje iz inkubatoia, što nepovoljno deluje na temperaturu u inkubatoru. zato se jajakod ovih inkubatora ne okrecu tako cesto. Kod okretanja jaja najpre se izvadi prvi red izrama, odnosno lese, da bi se ostali redovi mogli pomicati za jedno mesto napred, zbogcega ce taj prvi red sada doci na mesto poslednjeg reda. Takvim okretanjem dolazekrajnja jaja u sredinu, a ona iz sredine postepeno prema kraju, zbog cega nastaje boljeizjednacavanje u temperaturi. Palto su jaja složena ,u horizontalnom položaju, treba ihokrenuti otprilike za oko 180"(;, tj: tako da gornja strana dade dole, a ova opet gore. zasvaki slucaj dobro bi bilo da se sa svake strane stavi bilo kakav znak na Ijusci jajeta, kakose nikada ne bi desilo da neko jaje ostane neokrenuto.

prilikom okretanjajaja ne treba ih vaditi iz,ladice. Dovoljno je pritisnuti ih blagoprstom, pa ovaj povuci toliko, da se jaja okrenu. pri tom treba paziti da jaja ne udarajujedna o druga. Pošto su jaja okrenuta, stavljaju se u inkubator, ali tako da ivica Iadice,

~

28

j

I

~"~

r

f

I

koja je pre bila s prednje strane iDkubatora, dode sada sa zadnje strane. Takvo lIM!GjaDjepoJoJaja .ladice potrebno je zbog toga ko i kod l1aJooljih inkubatora poatojeizvesoerazlike u tempeiatuD prostora za ulaganje jaja, koja se na taj nacin b;jeclnacuju.

HladeDje jaja kod jednoslojnih inkubatora obavlja se uvek zajedno sa okre1aujemjaja. Naime, dok se jaja ~ istovremeno se i blade. U pIVOjpolOYiDi,..tnbacijeh1adenje jaja je nepotrebno, pa, Qk i ltetno, jer se jajetu oduzima iSUViIetopJotc. Naialost, ovo se ne mole jZbeQ zbog rucnog okretanja jaja. Kasnije, to okretanje j. idesamo u prilog hladenju, zbog cega ponekad nije potrebno pR".dll'nmAtijal i posebnah1actenja, osim poslednjih dana inkubacije, kada se jaja vile ne okre6L I tada se jajaizvlace jz inkubatora, kao>i za okretanje, i ostavljaju se neko vreme na miru, dok se Deohlade. za to vreme dobro je da se inkubator malo provetri otvaranjem vrata, DOsamotoliko dok ne pocne jace padati temperatura u njemu.

Prsbnje jaja kod ovih aparata obavlja se na taj nacin ko se jaja izvuku naPOIje,pase popISkaju,ili i u samom inkubaoru. U ovom slucaju lese se izvuku do 2IS uapoJje. zaprskanje jaja dolazi .u obzir samo voda temperature. od oko SO"c, koju treba rašpditi uIto finijim tapljicama, tako da pada na jaja u obliku magle. za to postoje posebneprskalic:e. Ukoliko ih nemamo, možemo se poslu!iti i obib1om cetkom za CiI6enje OdCJa.Prskanje jaja treba obaviti samo posle h1adenja jaja, a nikako pre. Ako bismo pnka1i jajapre hladenja, moglo bi, zbog pre jakog isparavanja a prema tome i hladenja, Iako dom dopucanja mnogih tiJiCa u jajetu, koje snabdevaju hranom zametak, lto ima za posIedicuuginuce zametka. Posle prskanja jaja vodom, koje se mora obaviti u ko kratcm roku,jajase odmah vracaju u inkubator. -

Veliki savremeni inkubatori tunelskog tipa su tehnicki i konstrukclono veomausavdeni, tako da se lako obezbeduje optimalna temperatura, relativna vJa!nost ~i pravilno provetravanje inkubatoISkog prostora. Okretanje jaja se obavlja jedanputsvakog sata. Inkubator poseduje odgovarajuti broj elektricnih ventilatora, koji ubacujusve! vazduh i ravnomemo ga rasporeduju u inkubatorskom prostoru. IskorlJcen vazduhse izbacuje posebnim kanalom, koji se nalazi -na gornjoj strani inkubatora, tako da seposebnom ceviizbacujepreko p1afonau spoljnusredinu izvanstanice. -

Regulaciju i održavanje svih neophodnih pslova za uspeInu inkubaciju omo-gucavaju.posebni elektronski uredaji, odnosno kompjuteri smelteni izvan inkubatora,odnosno na njegovoj prednjoj strani. Na ovaj nacin uloga radnika je svedena samo napracenje instrumenata, koji se nalaze pored vrata inkubatora na prednjoj strani i kojipokazuju rad pojedinih sklopova i mehJlni7.Ameaparata, odnosno sprovodenje pojedinihpostupaka koji su za pojedine slucajeve predvideni u posebnom uputstvu koje proizvodacinkubatora obezbeduje u odgovarajucom prirucniku. Prema tome, uloga radnika jesvedena samo na kontrolu odgovarajucih instrumenata, tako da intervenile samo uslucaju kakve nepravilnosti u radu inkubatora, na Ita ga upozorava svet1osna, -odnosnozvucna signalizacij~Radnik otvara inkubator samo kada ulaže drugu partiju jaja.

Optimalna temperatura u tune1skim inkubatorima najcelce se krete oko 37,s°c,a relativnavJa!nostvazduhaoko80do85%. --

Na spoljnjem delu inkubatora, odnosno na kontrolnoj tabli, u svakom momentuse vidi i vrlo lako kontrolile optimalna temperatura i relativna vldnost ~ i to ucelom irikubatorskom prostoru, pa ukoliko dade, što se izuzetno dogada, do vile ili nif.etemperature ili pak relativne vldnosti vazduha od predvidene optimalne, odmah stupau dejstvo svet1osna ili ZVUCIlasipJlli7-Jclja i na kontrolnoj tabU se odmah vidi do takvogje kvara dOIlOu inkubatorskom prostoru, odnosno koji osnovni uslov in1nlhluije odstupaod optimuma.

29

. . PnbaCh8IdeJ$ a .

Telmicto RIeoje savrcmcDihin1mbatoraplCdvidl.da sc posle 18dana kolica sajajima iZVWeiz inkubatora i to istim onim redom bIrb lU i s1o1cnau iDkubator iprebacuju se u izvodioDik,koji sc nalazi u posebnoj PrOStOrijLU ovoj prostoriji sc jajavade iz kolicaiDkUbatOrai prebacujuu posebne lesc -ladic:eza izvodenjepiliQ, koje sczatimstavljajuu posebnakolicaizvodionika.. .

Sav posao oko prebacivanja jaja iz iDkubatora u izvodionit obavlja se Damaoipu-lativnom stolu koji se za ovu svrhu unosi u prostoriju sa iDkubatorima, ili izvodioDik, alto zavisi od raspoloživog prostora. Medutim, mnogo je. boIjoda izmedu prostorije saiDkUbatOrimai prostorije sa izvodjnniclma postoji poscbo4 prostorija koja bi služila zaprebaciv8{lje i pregled jaja osamnaestog dana i ~ prilikom prebacivanJa iz inkubatora uizvodionik. Cilj pregleda jaja je da se kontrolile razvitak zametb, a time sc posrednokontroI& i pogodnost usIova koji vladaju u iokubatoru. Pored tog&, cilj pregleda je dase iz inkubatOra izvade i sva neoplodena jaja, kao i ona. sa 11gin1llimzametkom, jernepotrebno zal1~m~u prostor u inkubatoru. Jaja s uginulim zametkom su cak i ltetna,jer se u njima kasnije razvija proces raspadanja. U zavisnosti od OIgIIni7.sl(~ijerada na.samoj inkubatorskoj stanici, kao i od velicine same stanice. pregled jaja se može vršitidva puta i to S ili 6 dana prvi put, a drugi put ()!Iamnaestog dana i to prilikom prebacivanjajajaizinkubatorau izvodionik. .

Na ma1im inkubatorsldm stanicama, ili kod privatnih proizvodaca koji rade nama1im inkubatorima, prvi pregled jaja obavlja se najcešce Iestog dana inkubacije ako sujaja s belom Ijuskom, a ako imaju braon Ijusku, sedmog dana. Prilikom p1VOgpregledaživizametak pileta podseca na pauka. U sredini se oa1azi tamna mrlja nepravilnog oblika,a od nje na sve strane. kao pipci, polaze crveni koncici koji u stvari predstavljaju krvnesudove zametka. Ako jaje polaJro okrecemo. primeticcmo da se pokrece i ~etak.Ukoliko bi prilikom okretaDja jajeta tamna mrlja, odnosno zametak, ostala nepokretna,zalepljena za Ijusku, to je siguran znak da je zam~tak uginuo. Ako se ne primecuje'zametak, vec je unutrašnjost jajeta prozracoa i nolto tamnija u sredini gde se oa1aziŽUD1aDce.znak je da je jaje neoplodeno. Neoplodena jaja kao i ona sa uginulim zamet-kom, treba izbaciti iz inkubatora. Neoplodena jaja mogu se koristiti za ishranu ljudi, aona sa uginulim zametkom za ishranu domacih životinja (svinje i živinu).

Na velikim inkubatorskim stanicama, iz cisto ekonomskih razloga, pregled jaja seobavlja samo jedanput i to osamnaestog dana. Cilj ovog pregleda je da se iz inkubatora

. izbaCesva jaja s uginulim zametkom kako bi se stvorilo vile prostora za izvodenje piliC8.U ovom stadijumu zametak je veliki i ispunjava skoro celu zapreminu jajem, zato jajeizgleda mracno s oItro odvojenoin vazdulnom komorom, Ita je karakteristicno za jaja saživim zametkom. Treba napomenuti da je pregled jaja prilicno zamoran posao i dapovecava troIkov~ proizvodnje.- IspražnjeDa kolica inkubatora zatini se odvoze do prostorije za pranje. gde se vrlo

detaljno peru; il posle pranja dezinfikuju i posebnim hodnikom ponovo vracaju uodeljenje za prijem i pripremu jaja za nasad, radi ponovnog kori!cenja. Kolica izvodioniksa prebacenim jajima ubacuju se sada u izvodionik, gde ostaju doizvo~nja pilic&.

. Postupak sa JlQima DizvodionilmSlicno kao i kod inkubatora i izvodionik automatski, odnosno putem kompjutera

i odgovarajuce elektronike. obezbeduje optimalnu temperaturu, relativno v1ažnost vaz-duha kao i provetravanje. tako da i ovde radnik ima zadatak samo da kontroI& i nadgledarad aparata.

30

, \,

~

r

~

, ,Opti:o}a]na-temperatU.rit1HzvodioDikuje uaj~ od 36,5do 37;ze, a relativnavlažm)st vaiduJ1a,prvogdahaj~()ko 8S%.c:liugag ~ je ndto.veca, dok se tteceg dana

, uredaji za vldnostnajcelce iskJjucujuiirada, kakO bi se izlegJipilici bolje OSUŠiJii cvdte,stalina'noge. ,'o "','.'". o,".

" 'No, bez obzira'na usaVlŠenost savremeDih inkubatora, &sto se u praksi doga4ajugreške tokom inkubacije,koje se ogledajuu slederem: ' .

,...uginuli embrioni su pdsledica n~ostatka vitamina i minerala u ishrani roditel-jsldh parova, obolenja kokoši, lakg skla~nja jaja, loših uslova inkubacije; .

. . ,- uginuli pilici pre k1juvenjajavljaju se kao posIedicanaslednih faktora,'pojaveinfekcijekao i lošihuslovainkubacije; --uginuli pilici posle k1juvenja nastaju zbog niskog procenta relativne vlažnostivazduha,niske temperature,a rede i visoketemperature; ,

,...prerano ležcnje nastaje zbogvisoketemperature u inkubatoru;-prekasno leženje se javlja kao posIedicaniske temperature i dugotrajnog cuvanjajaja za nasad; ,

- sporo, odnosno produženo, leženje se javlja kao posIedica mdanja starih i svetihjaja, a i temperatura nije bila svudajednaka u inkubatorskomprostoru; , .- slepljene jajne opne i Ijuske za paperje pilica se javljaju, usled niske reJativnevlažnostivazduha i u inkubatoru i u izležioniku; - . .- 7.AmSl~W pilici ostacima sadržaja jaja su posledica niske' ili visoke relativnev1ažnostivazduha u inkubatoru; ,

. ,... neuwceno ŽUInancei loše zarasli pupak se javljaju zbog smanjene vita1nostimaticnog jata, zatim zbog kolebanja temperature u inkubatoru, ili, pak, visoke tempera-ture inkubiranja; " .

- mali, odnosno Jaki, pilici se javljaju kao posIedica malih priplodnih jajl;l kao i,niske relativne vlažnosti vazduha u inkubatoru;

. - teški, ali avita1ni pilici nastaju kao posIedica viso~ relativne vlažnosti vazduhatokom inkubacije.

.sve ove nabrojane greške u punoj meri se odnose i na proces inkubaCije jaja ujednoslojnimaparatima. '

Va4eJQejednodnemib pilUa

Posle 21-og dana inkubacije iz izvodionika se vade jednodnevni pilici na taj nacinšto se u odeljenju za vadenje i pakoyanje pilica izvlace kotica sa laml'.AfI'1\za izvodenje.UkoHko su jaja pravilno odabrana, dobro cuvana i približno iste starosti, ona se uglavnomi izvode u pnDližno isto vreme, g.u roku od S-6casova.za tovreme svizdravii normalnipilici su se izlegJi, OSUŠiJii cvrsto stali na svoje noge. Zbog toga ih posle toga treba odmahvaditi iz izvodionika,jer u protivnom, ukoHko bi dugo ostali u izvodioniku, moglo bi, zbogvisoke temperature, da dode do dehidratacije pilica, §to je vrlo štetno za njihovo daljepravilno razvree i porast. Zbog toga o ovome treba posebno voditi racuna.

pilici -se vade na posebnim stolovima, vrlo pažljivo i detaljno se pojedinacnopregledaju i svi zdravi i normalni pilici stavljaju u kartonske kutije, a retko i u plasticnekapaciteta 100pilic&,koje služeza transport jednodnevnihpilic&. \

Vadenje jednodnevnih pilica u jednoslojnim inkubatorima obavlja se na taj nacinšto se izvuce donji deo žicane Jadice u koju su pilici dospeti sami posle ležaoja, jer supropali kroz prorez na prednjoj strani rama, krecuci se prema svet1osti, odnosno prozorukoji se nalazi na prednjoj strani inkubatora. Lesa sa pilicima se stavlja na obican sto usamoj prostoriji gde je i inkubator, ili postavljen u susednoj prostoriji prethodno zagre-

31

~

- --

janoj do temperature od oko 3OC.Zatim se svako pile pažljivo pregleda i pakuje u ~

odgovarajuce kartonske kutije za transport.

~ SortinuQejednodDeYnih pDim

Klasiranje jednodnevnihpili61 treba da se obavlja sa najve6>m mogucom pažnjomi odgovarajucom Savesno§cu. Zdrava i snažna pilad poznaju se na prvi pogled, jer suživabna, sa dobro zaras1im pupkom, cvrsto stoje na nogama, a krila su im podignuta ipriljubljena uz telo. U prvu klasu dolaze pilici koji su se izIegli u prvih 6 casova odmomenta kljuvenja. T() su živ~ pilia. sa dobro ZaraSIimpupkom i cvrstim stavom nogu.Živa masa ovih pilica treba da se krete oko 40 i više grama. U drugu klasu dolaze piliciizIežcni izmedu 6 i 12,c8s0va sa prosecnom masom od 36 do 40 grama i sa svim OStaIimkarakteristikama pili61 prve klase. Treca kIaSapredstavlja pilice izležene ~e 6 casova,aIisa manjim grdkama na pupku i sa živom masom od 32 do 35 grama. Cetvrta kIaSapjlica obuhvata sve one pilice koji S~slabo živahni, sa slabim stavom nogu, slabo ZaraSIimpupkom i sa živom masom manjom od 30 grama.. Prilikom pregleda i selekcije jednodnevnih piliC8,a posebno onih koji ce služiti za

dalji priplod, odnosno reprodukciju, treba riti strogu selekciju i odbaciti bez ikakvogpredumi§ljanja sve one koji imaju bilo kakvu nepravilnost, a posebno pilice sa sIedecimnedostacima. .-neosušeni i j8ko uIepljeni;- suviše mali i sitni(ispod 32 grama);

- sa neuvuccnim ŽWDancetom;- sa nepotpuno zatvorenim i zapaljenim pupkom;-nesposobnim da stoje na no~a; .-sa bilo kakvim anomaIijamau telesnoJgradi, a posebno ukriten kljun, nedostatakjednog ili oba oka, otvorena lobanja; iskrivljene noge. uvmuti pISti i tome slicno.

Prostorija gde se obavlja klasiranje pilica mora biti dobro zagrejana kako se ne bipilici prehladili. Zbog toga ova prostorija treba da ima temperaturu od oko 3OCi relativnovlažnostvazduhaoko 75%. .

PakovaIQe i JagenmUJJe pmmza pakovanje i transport pilica mogu da se koriste kutije od plasticne mase ili

kartonske kutije. Prakticnije su, kartonske. jer se one posle upotrebe uniltavaju, aplasticne se. posle pranja i dezinfekcije, mogu ponovo koristiti. Medutim, u praksi secesto cišcenje i pranje ovih kutija ne obavlja savesno. tako da postoji mogucnost uno§enjai ~irenja zaraze iz inkubatorske stanice na farmu za odgajivanje podmlatka.

Da ne bidoUo do raskrecenja nogupili61 p~m transporta, mora se na dnokartonske kutije staviti odgovarajuca prostirka i to najbolje od drvene Š1mke.Odgovara-jucim pregradama kutija je podeljena na 4 dela, tako da se u svaki deo smdta po 2s pilic8,odnosno 100grla u kutiji. .

Kutije sa pilicima stavljaju se na posebne pokretne police sa 4 sprata; a koje sutako kogstruisane da na svakom spratu u dva reda može da stane po 10 kutija, tako dajedna polica služi za smdtaj 4.000 jednodnevnih pilica. Pokretne police sa pilicimasmdtaju se u prostoriju za lagerovanje i otpremu piliC8, temperature od oko 3OC irelativnomvlažnostivazduhaodoko75%. . .

Na manjim inkubatorskim stanic::ima, a posebno kod individualuih proizvodacanisu potrebne takVepolice. v~ se. zbog manjeg broja izIeženihpilica, kutije sa pilicimamogu držati i u prostoriji sa inkubatorima na posebnom stolu, ili u manjoj susednojprostori ji, takode na posebnom stolu, odakle ce se isporuciti za dalje odgajivanje.

32

~

J

I

\j.

\.

ti

-~

I

I.

l'NIed 18OrtIraIQe(ldulraJde) pllUaOtprema JedDodnm1ib pmm

, Jedn<1dnevne pilice možemo gajiti na sopstvenom imanju, na c:lruftvenoj farmi, iliih, pak, mo!emo,transportovati udruga mesta za dalje odgajivanje. ma moraju stici naodredeno mesto najKasnije 48 casova posle letenja,jer za to vreme imaju rezervnu hranu,poIto su ŽUD1anceuvukli u trbumu dupljuprilikom letenja i.tu'hraJiup~vi1nokoriste~Z ikakveštete za njihovodalje razvice. ..

za otpremu pili6a koristi se posebno vozilo sa k1imaurectajbna. jer u njemu morada se obezbede odgovarajuci uslovi za transport, kao i da ima odgovarajuce p!'Cgrade.

-odnosno police. na koje se rectaju kUtije sa pilicima..Vozilo pre upotrebe mora dajedobro oprano i dezinfikovano. Tek tako ulazi u krug inkubatotske stanice; prilazi rampi,odnosno vratima za otpremu pilic&, a radnik iz iJikubatOrSkestani.ce predaje kutije sapilicima radnikU koji ih unosi u vozilo i slate u policama. Radnik koji preuzima pilice nipod kojim uslovima ne sme da ude u inkubatorsku stanice "1obrnuto. radnici sa inkuba-torsk.e stanice ne smeju imati nikakav kontakt sa radnicima i vozilom za transport pili6a.

Ovom prilikom posebno želimo da naglasiQ1oda strogo treba voditi racuna da sepilici ne hrane pre transporta, 'kao i da se u vreme visokih dnevnih temperatura za vremeleta transportu ju samo u tokU svežijeg perioda dana i to uvccc. nocu, rano ujutro. jer uprotiVnom može doci do pregrevanja i gušenja, posebno ako vozilo ne poseduje kfupiuiedaje. -

Za prevoz pili6a na vece daljine treba koristiti samo brza sredstva, kao što su avion,automobil. železnica, kako bi pilici što pre stigli do mesta daljeg gajenja.

Otpremom pili6a završava. se proizvodni proces izvodenja pili6a odnosno inkubi~ranje, a istovremeno se pocinje sa pripremom prostorije i opreme za:sledeci nasad.

~

33

--~ ~

'OdmalqJoSlevadenjii pilica ~inkubatora,~V,Itise uklanjanje ljusaka i ugjnulihzametaka odnosno pilic8,koji se imose van stanice, pa se spaljuju, zakopavaju ili se'odvoze u kafileriju. Sva oprema se pere 2% rastvorom masne sode ili 3% rastvorom

.kreolina,dobro ~nDai ostavi.dase dobro prosuti, kako bi se mogla da koristi ~ sledeci.tumus,izvodenja pilica. .' . .

U praksi se ponekad dogodi da se izležei1ipiliane mogu odmah prodati, te suproizvodaci prinudeni da izvesnovreme te. pilice gaje na samoj stanici. Zbog toga;'posebno mdividualni proizvodaci moraju da imaju bateriju za odgoj jednodnevnih pilica'od prvog dana pa do mesec dana, odnosno sve do vremena dok ih ne prodaju. Ova baterija'se smešta u blizini inkubatora, u posebno odelenje koje može dobro da se zagreva iprovetrava, a uz to mora biti suvo i dovoljno prostrano. Odelenje mora da imaobez-bedeno grejanje, bilo pomocu Sb:Uje,plina, bilo obicnim peama na ugalj ili drva, da jesnabdeveno odgovarajucim brojem branilica i pojilica za male pilice, kao i da imaveštacko osvet1jenje. ~ ishranu piliC8,uglavnom, treba koristiti gotove smck. Ukolikoih nemamO, u tu svrhu se može koristiti i smeša prekrupljenezrnastehrane od pšenice,ovsa, jecma, kukuruza i tome slicno.. Ova hrana se može koristiti za kraa vremenskiperiod Ukoliko se pilici ne prodaju posle' desetak dana, obavemo im se moraju obezbe-,diti kompletne smeše za pilice u fabrikama stocne hrane, jer u protivnom može doo dovelikih gubitaka.,

": 'I

.of.

I.

c.o)

"

34

TOV PJUt.A - BJl()JJ..ERA ,;.

UVOD,Nije slucajno §to sc'" pos1ednje vreme u celom.e SYetti,pa'i u nUdj zemlji. -veoma,

brzo razvija tOVpillca na ind1JStrijskoj osnovi, odnosno proizvodnja broj1era, jer jeto,veomaunosan~o.

" ,Proizvodnja ŽiViDSkOgmesa. u na§ojz.emlji je prilicno mala, jer; prema zvaniqumstatistickim POdaCimaimosi oko, 12kg po stanovniku, dok se ta proizvOdnja u razvijenimzemljamakreco od 15do 20 kg. "

U vezi sa ovako'malom proizvodnjom ipotroš11ja žjvinskog mesa u nas postap9vr.iiku krece se takode oko 12 kg, dok u naprednim stocarskim Zemljama ona imosiizrriedu !SJ 30 kg (Danska 19~1,HolaD.dija lS,l, Sevema Amerika 19,3, a Izraelcak 36,5kg itd.).' ' . ' .

Snabdevanje domaceg trmta živinskimmesom predstavlja iz godine u godinu sveveci problem, tako da smo cesto prinudeni da ga uvozimo.

, Savremena industrijska proizvodnja b~ojlera na individ~ gazdinstVima zah-teva &stol usku saradnju individUalnih, proizvodaca kroz razne kooperativne odnose,odnosno putem raznih vidova udruži.vanjasa zadrugama. Ovo garantuje~guran uspeh,jer se organizovanol sigumocobezbeduju svi potrebni reprodukcioni materijali (piliCi,brana,. obje~ oprema, lekovi, zqravstvena zaštita itd.) kao i plasman proizvoda poimapred utvrdenim ekonomskim cenama, pošto je siguran plasman brojiera jedan odprvih i osnovnih uslova za uspešnuc-proizvodnju brojlera. Proizvodnja broji era putem,udruživanja rada i sredstava za'proizvodace mnogo lakša i daleko rentabilnija, poštokooperanti dobijaju potrebna materijalna sredstva u vidu veoma povoljnih kredita prekozadruga ili poljoprivrednih"organizacija. Zatini, dobijaju odlicne jednodnevne pilice popristupacnoj ceni, a takode ihranuz3. tovpilica, raznilekove, veterinarske usluge i strucninadzor za sve vreme proizvodnje. Medutim, ukoliko individualni poljoprivredniproiz-vodac ima dovoljno sopstvenih materijalnih sredstava za investiranje u ovu proizvodnju,kao i odgoyarajucu strucnu spremu, on potpuno sam može da pocne sa tovom pilica, bez~e saradnje odnosno udruživanja sa firmama ili zadružnim organizacijama.'

za ovo bi trebalo narocito da budu zainteresovani iridividualni, a posebnoudruženi poljoprivredni proizvodaci ublizini velikih gradova, jer za to postoje, uglavnom,svipotrebniuslovi. . .

Udruženi, a poseono individualni poljoprivredni proizvodaci kao direktni nosiociove, proizvodnje, obavezno moraju i da se osposobe za ovaj posao, koji, pored ostalog,zahteva pre svega, mnogo znanja, ra4a, zala~anja, a i ljubavi za ovu vrstu proizvodnje.

Napredak nauke i dosadašnja pnikticna iskustva ukazuju da bi naša zemlja,posebno republika Srbija kao veliki proizvodac hrane'za ishranu brojiera, mogla dapostane veoma znacajan proizvodac žiyinskog mesa tovom piliC3.-broji era i t9 ne samopo, kolicini, vec i po kvalitetu i ekonomicnosti.

'" Da bismo pomogli našim individualnim i udruženim proizvodaciIru!.brojiera da sešto bolje o8posobe za OVUproizvodnju, dajemo im u ovoj knjižici tehnologiju tova pilica.broji era, koja sadrži najosnovnije, najvažnije i najneophodnije elemente za uspešnuproizvodnju. '

Opšte karakteristike proizvodJQe broJlera

Poslednjih godina u celom svetu se vrlo brzo širi i razvija industrijska proizvodnjaživinskog mesa toVompiliC3. - brojiera. Nagli napredak stocarske nauke, narocito na

35

IEJ

podrucju genetike, isbrane i kontro.le bolesti, omogucio. je neverovatno. ba razvoj oveproizvodnje. Na temelju to.ga razvj}a se i proširila industrijska proizvodnja Iivinskog,mesa, i to brže od bilo koje druge grane stocarstva. Tako je prosecnativa masa utovljenogpileta od 8 nedeija u 1950. godini bila oko 1,1 kg, a vec u 1980. godini porasla je na oko2.2, pal. više.Jdlograma,..što. predstavlja-.povecaDje. !iW-.mase..za. .Qko.,lOO%..Ovo, je.postignuto zahvaljujuci kombinovanom detovanju'i unipredenju "Selekcijei genetike,ishrane i uopšte ustova odgajivanja i iskorišcavanja živine. Ovome je, svakako, doprine.oi brzi razvoj tehnike uopšte ipovecai1je broja ljudi, kao i poboljšanje ~jihovag ~darda,a s tim u vezi i povecana potroinja stocarskih proizvoda, posebno kVaHtetnog!ivinskogmesa. c

Pod nazivom "brojler"najpre u trgovini, a kasnije-i u struci, podrazumeva seutovljenapileza klanjeteškoglinijskoghibrida,odgajenapod najinteDZivnijjmuslovima,kajcisa 6 do 7nedelja dostižeživumasu od 1,6do 2 kg. pa i više,kada se kolje.Brojlerje ustvarinazivkojije iz Amerike prešao u Evrop~ pa i kod nas. Engleska rec to broil(brojI)znacipecina roitilju, a pod brojlerom se'~ pile-zapecenje od 1,5do2 kg mase. .', '.'

"Proizvodnja brojIera je jedno od najvecibdostigouca savremenog živinaIS~jet. je tov pilica najbrži i najracionalnijinacin proizvodnjemesa, te bi, prema tome, anatrebala da ,bude inajrentabilnija gntna stocarstva. Što ta u J18Šojzemlji ponekad i nijeslucaj, to nije kriva proizvodnja brojIera, vec neregulisane cone !ivinskog mesa u nas. Taje masovna industrijska proizvodnja, brza, u ~rijama, nema višesezooski karakter, vecse obavlja neprekidna tokamcole godine. ova proizvodnjanijeviše zavisna od klimatskihi terenskih prilika, pa se maže svuda arganizovati i sprovesti.,

. U akviru živinarstvaproizvadnja brajIerase izdvaja kao'visoko.specijaHzovanagrana, jer se zasniva na potpuno industrijskim principima, a posebna je ramena u blizinivelikih gradova, odnosno potrošackih contara.Naovaj n8cin utovljeni mladi pilici imajuve.omakvalitetna meso, a njihova veoma efikasna iskorišcavanje'"hrai1eu uzrastu od,6-7nedelja'plUŽa odgajivacu velike magucnosti zarentabi1an posao. Pošto tov pi1ica tfaje,relativna, kratko vreme - 6-7nedelja, postoji moguf.nostza vrlo racionalno korišcenjeobjekata i opreme, oko 5,5 puta godišnje, odnosna u 5,5 ~usa, što se takode vrlo.pozitivna odražava na rentabilnOst brojlerske proizvodnje. Visokom napretku i rafireno-sti ave praizvodnje u colam svetu daprinela je i to što je najekanamicnija prodajna cenabrojlera,mase od 1,5 da 1,8kg, us1ovljena time što se pri toj težini najefikasnijeiskorišcavahrana, a istovr~mena postiže i optimalna težina i randman. Ako se pi1icikolju sa manjamtežinam, utraš8k hrane po jednom kg prirasta ce biti manji, alije u tom slucaju i randmanmesa mnaga manji. Ako., pak, brajlere tOvima da vece težine, utrošak hrane je prilicnaveliki, odnosna veci u odnasu na, samu težinu. Što se tice završne žive mase brojIera,postaji prilicna razlika izmedu naše Zemlje i razvijenih zemalja upada. Naime, u timzemljama pilici se tove krace vreme, najcešce ako. 42 da 4S dana, i sa manjim završnimtežinama koje se najcešce krecu ako 1,5 kg. Ove brojIere, uglavnom, kariste samo zapeccnje i zahtevaju da je utovljena pile što manje masna. U našoj zemlji ide se na nešto.vece završne težine pilica u tovu, jer naše tržište zahteva nešto teže i masnije pile,.poštanaše domacico ne koriste brojIere samo za pecenje;vec od njega prave i razne vrSte jelakao.i od odraslih kokošaka.Zbog toga i tov u našim uslovima ponekad traje ipo nekolikodana duže i što se po m2poda naseljava nešto manji broj pilica, jer na zapadu ~ljavajuoko 20 puta i više pilica po m21KXfne.povdine.

Meso brojIera se odlikuje lakom svarljivoštu,. dobrim ukusom<i socnoicu, vrlofinim mišicnim vlaknima protkaninua mal() masti. Pilici U tovu se ne mogu klati pre

36

~II.

1

III

,.

...

'-

}

namenih 42 dana, jer je tada njihovo meso sUVišemlado, mlitavo i vodnjikavo, odnosnonezrelo i nepodesno za komoonje. u ishrani ljudi - nemaodgovaraj11Ca kulinarska

I svojstva. '

Zauspešnu proizvodnju brojiera potrebni su odgovarajuci uslovi. JedanodptviJii veoma važnihje siguran ipovoljan plasman; Isporuka utovljenih pilica prispelihzaklanjene može se odlagati, a da se pri tome ne pretrpišteta.NeblagovreIt1eno preuzimanjeuslovljava dvostruke gUbitke. Pre svega dolazi do poremecaja plana proizvodnje, udrugestrane nepotrebno se povecava utrošak hrane, pošto je dalji porastpilica mali i nerenta- ,bitan. U vezi s tim i izgradnja tovilišta i' kapaciteti za proizVodnju brojiera treba da seusklade sa moguCDostimaplasmana. .

za uspešnu i rentabiInu proizvodnju brojiera od velikog su macaja objekti ukojima se proizvodnja obavlja, kao i potrebna oprema za nju. Suviše skupi objekti ioprema, kao i nepravilno i nedovoljno komoonje kapaciteta, matno poskupljuju proiz-vodnju. Proizvodnja brojiera je vrlo osetljiva proizVodnja, i zahteva veoma mnogo manjai savesnosti u radu, jer se najmanji propusti i greške u tehnologiji proizvodnje veomanegativno odražavaju na konacnom rezultatu proizvodnje. Stoga je potrebno da seobezbedi dobro obucena odnosno visoko strucna radna snaga i stalan strucni nadzor.Pošto troškovi hrane ucestvuju u ukupnim troškovima proizvodnje sa oko 60 do 65%

, neopnodno je da se obezbedi siguran izvordovoljnihkolicinakompletnih smeša hranepo najpovoljnijim cenama u odnosu na rene koj~ se moguposqci prilikom prodajebroJlera.

Osim spomenutih faktora za uspešnu proizvodnju brojle11!.,od velikog je znacajai kvalitet pilica upotrebljenih za toV.za tov mogu da se koriste samo 'potpuno zdravi pilici,koji poticu odvisokoproduktivnih teškihlinijskih hibrida pogodnih za tov i iz garantovanozdravihjata. U vezi s tim velikimacaj se mora dati i samom izboru teškog linijskoghibrida.Pilici -linijski hibridi poreklom. su od roditelja koji su selekcionisani na veoma intenzivanporast, dobro zdravlje, snažnu konstituciju, odlicno iskorišcavanje hrane i sposobnost zaintenziVne uslove tova. Tovni tip pilica ima najbolje razvijene partije It1esanlfgrudima ibatacima, što cini poseban k.valitet i što je u vezi sa kooformacijom trupa. Odlike pilicapodesnih za proizvodnju brojiera uglavnoIt1 su sledece:

-brz porast;- nizak mortalitet;- odlicna kooformacija trupa i mesnatost;-brzo operjavanje i be~a (svetla) boja perja;-odredena (u zavisnosti od tržišta bela ili žuta) pigmentacija kože i piskova.Belo perje ima znacaja za obradu prilikom klanja;-Najpoznatiji teški linijski hibridi u svetu, pa i u našoj zemlji, su: Hybro, Ross 1,

HuDbard, Arbor Acre, Indian River, Lohman, Vedette i domaci Prelux-bro i Jata. svi oviteški linijski'hibridi su približno istih proizvodnih osobina, jer su razlike izmedu njihveOma male. Prakticno, najbOlji teški hibrid u svakom pogledu i ne postoji, a za proiz-vodace. brojiera najbolji je onaj hibrid koga oni gaje i sa kojim imaju najviše iskuStva utovu. '

Osobine intenzivnog porasta i odlicne iskorišcenosti hrane omogucavaju relativnovrlo kratak period tova i veomarentabiInu proizvodnju brojiera. Pilici u tovu mogu sa 6do 7 nedelja tova da postignu ŽiVUmasu najcešce od 1,75 do 1,85 kg UZutrošak hrane od2,2do2kgzakilogramprirasta. . ," , " ","

ProiZvodnja brojiera pocinje sa jOOnodnevniDf pilicima: oba' POla, najcešce uvelikim partijama od 16 do 19 hiljada pilica u objektu. Pilici se, uglavnoIt1, tove na,podu,

37

mada mogu i u baterijama. Danaspostoje telurlcki~ma usavdenebaterijeza tovpilica,potpuno mehaJrlzovane..ali i pored toga jal uvek ovaj sistem tova nije UaJaOmu primenu.Najverovatoiji razlog je taj lto su baterije veoma skupe, a u njima mof.e da se tovi samoduplo veci broj pilita nego na podu. Sem toga, pilici u baterijama na kraju tova imajukrive grudne kosti, krive noge, pIikove po grudima, lto sve veoma negativno utice nakvalitet 7.J11rlanihtrupova, tako da se mnogi moraju da odbace na liniji klanja. Baterije zatov pili6a najce~ se koriste za mali broj pilica i to na ~Iu, odnosno kod jndivicfuaJnihpoljoprivrednih proizvodaca. POŠto je ovde rec o proizvodnji pili6a za klanje, citavproizvodni proces je pri1agoden dobijanju lto veceg prirasta na lto ekonomicniji nacin,te se o mnogim zahtevima koji se postavlja~pri odgajivanju priplodnog podmJatka ovdene vodimnogoracuna. .

U industrijskom tovu broj1era, vile nego. u bilo kojem drugo~ nacinu stocarskeproizvodnje, zdravlje pilica je od prvorazrednog znacaja. svako oboljenje i njegovoeventua1no lecenje ometaju proizvodnju do te mere da je cesto primena .Ieženja nemo-gu6a i ekonomski neopravdana. zbog toga je najbolje i najrentabilDije da se preduzimajusve preventivne mere tokom oolog procesa proizvodnje. zato treba pa!1jivo pratiti citavproces proizvodnje i primenu odgovarajucih sredstava u preventivi inVaZiODih,zaraznihioboljenjaprouzrokovanih nepraviInom isbranom, zaštititi zdravlje pili6a u tovu. zbogtoga pilice za tOvtreba nabavljati samo od renomiranih proizvodaca.

I najzad pos1ednja, ali vrlo važna cinjenica sa. kojom tre~a da racuna svakiindividualni proizvoctac je da u ovoj proizvodnji, vile nego u bilo kojoj drugoj, dolazi dovrlo jakog izražaja dejstvo velikih brojeva. Šta to prakticno znaci? To prakticno znaci damali propust ili mala greška u tehnololkom PJ'9CCSUproizvodnje na velikom broju pili6aznaci veliki propust, odnosno to je velika greška. Na primer, akQ se uštedisamo po 10grama hrane po jednom piletu u tovu, to ne znaci mnogo, ali ako se u tovu nalazi 10 i vile.hiljada pilic&,onda to mnogo znaci, jer je UŠtedau hrani veoma velika i znacajna. Ili, pak,ako nam pile na kraju tova bude lakše za oko 10 grama, to kod jednog pileta ne znaciništa, ali kod 10 i vile hiljada pilita znaci mnogo. Zbog toga svaki proizvodac koji ne vodiracuna i o ovoj cinjenici može u tovu brojiera pretrpeti veliki neuspeb, odnosno da,umesto dobiti, proizvodi gubitak.

Normalan porast, razvoj i iskorilcavanje hrane u tovu bitno zavise od tehnologije. tova, odnosnd od us1ova sredine; temperature, provetravanja, osvedjenja, prostirke,ishrane, n~ajanja iosvedjenjau objektu,odnosno tovililtu.

TEBNOLOGQAPROIZVODNJE

Temperatura

U toku prvih dana života pilic&, temperatura u toviliItu ima poSeban znacaj.Posebno kritican period predstavlja prva nedelja života pilic&,a vec u sledece dve nedeljepilici podnose i nešto niže temperature. U tovu broj1era neophodno je da se obezbedi iodržava takva temperatura u tovililtu koja najbolje odgovara biololkini potrebama piJicau odredenom periodu njihovog porasta. Tek u petoj nedelji njihovog uzrasta mehani7~mtermoregulacije u pili6a ce biti razvijen tako da mogu da žive i bez dopunskog zagrevanjai na obicnoj sobnoj temperaturi od oko 20"c. Poznato je da pilici imaju vrlo intenzivanproces termoregulacije, jer imaju relativno veliku površinu kože odnosno tela. Racunase da na kg žive mase pili6a dolazi 0,1 m2 površine tela. Optimalna, a istovremeno iekonomski opravdana temperatura, u zavisnosti od uzrasta pilita u tovi1iItu koje se grejetermogenom, tj. gde se greje citava unutraJnja površina tOViIiIta,bila bi s1edeca:

38

L I

.:.prvanedelj~33-3S"C - cetvrtanedelja24-26°C.- dluganede~Jaoko 3O"C - peta nedelja 2O-22°C.. .- treca nedelJaoko 28"C - ~ta i sedma nedelja l8-200C

. :r~~peranu:u:vazduha~živjnarnikutre\>aprVihdana lrontrolisati\iše puta dnevno1to u VlSlDlglave pilica.. '

SpOmenute optim8lnetemperaJ;ure u pojedinim vremenskim periodima tm"a.valja.shvatiti više kaoorijentacione, jer temperatura u tovilištu zayisi od citavog niza faktOra.Stoga se mora posmatrati ponašanje pilica u toVu,jer SUoni najbolji pokazatelji optinlliInetemperature. Ukoliko su pilici lepo rasparedeni u objektu i mimo leže i ne.dahcu i ne,pijucu, normalno uzimaju hranu i vodu; ~ak je da je temperatura u ,toviIištu optiniafna.Ako se, pak, pilici gomilaju i pijucu, ondaje to siguran znak da im je hl~dno. Ukoliko SU,op~ krilca,zevaju.. dahCU,pijucu, gomilaju se pored zidova i vrata, tojeznak da,im jepretoplo. ' , " ..

, U ~zi' s aptimalnom temperaturom treba se.držati pravila da je bOljepilice" zagrevatibilokojom vrstom en~rgije nego li hranom, jer je zagrevanje hranom J1ajskuplje

, zagre~anje.To znacida ~da ne trebaštedeti na zagrevanjupilica. , , ', Da bi se što lakšeobezbedilaoptim8lnatemperatura u objektu,ai dabi se troškovi

grejanja ~eli na najmanju mogucu meru, s obzirom na energetsku krizu i cenegoriva,preporucuje se da se piliciprvih lOdo 14dana drže u pIVOjtr~ objekta, a sledecihISdana"se proširuju i drže i u drugoj.4'ecini objekta. Iza toga uklanja se plasticna folijakojomje izvriena pr~gradaobjektai pilicise drže u celomobjektu ivišese he greju.Raditoga se najpre PIVatrecina objekta pregraduje lakom Ulontažnompregradom sa pla-,sticnom falijom.Zagrejanivazduh iz termogena, odnosno kaloritera, ubacuje se sam.ouograden prostor, odnosnou PlV!1trecinuobjekta i na taj nacin se prilicno štedi energija,jer je pIVedve nedelje potrebna i najvišatemperatura pilicimau tovu. "

T<?vilištemože da se greje i pomocu vcštackih kvocki na butan gas, i tada postoje.dvegrejne zone: ispod veštacke kvacke i izvall' nje. U tom slucaju temperatura ispod

, veštackekvockeje slicnanapred navedenimtemperaturama, a temperatura prostorijejenešto niža. . ,

Ovom prilikom ~bno ž~limo da naglasimo da je u završnoj fazi tova tempera-tura iznad 23°C n~povoljna, jer smanjuje apetit pilicima, pa samim tim smanjuje i njihovporast. Isto tako, ako posle pete nedelje temperatura u objektu padne ispod l~°c, piliciodmah pocinju da troše izvesnu kolicinu hrane za zagrevanje svoga tela, pa o tome takodetreba voditi racuna i temperaturu držati u tovilištu izmedu 20 i 22°c.

VIažnost vazduha

;PIVihnedelja tova. vlaga., uglavnom, ne stvara nikakve teškoce, jer se objektiintenzivno greju. Ona je obicno veliki problem u poslednjim nedeljama tovapiliclir anaroci~ou vlažn:imperiodima godine; " ,

, 'u tovilištu vlaga se stvara disanjempilica, isparavanjem izmeta, ispaiavanjem vode,iz pojilica i prosipanjem vode ugled nepravilnog rukovanja pojllicama. Najcešce zbognedovoljnog broja pojilica dolazi do guranja pilica oko njih, tako da se prosipa voda izpojilica i vlllži okolni p!Ostor. Ukoliko je pojilica suviše nisko pastavljena,to takodePoVeca'Vliprosipa.nje vode. Ako seobezbedi dovoljan broj pojilica (na oko 70-80 pilicajed11a 'VisecaplaSticna pojilica) i ako je visina pravilno regulisana, odnosno da se njenadonja iVicanalazi~ u visini leda. brojleta; onda' ce se znatno Sntlinjitiprosipanje vode.Pojilice se obicno postavljaju 3-4 reda celom dužinom tovilištai to (iva reda sredinom,

39

..

PiUa a tma ispod velta&e kvo&e-

objekta, a po jedan red pored krajeva t<J\1imta,što sve zavisi od '\!elicine-objekta i brojapi1icau njemu. .

U slucaju povecane relativne ..dažnostivazduha, pi1iciseveomanelagodno osecaju,nervozni su, slabije uzimaju hranu jer gube apetit, lako im oboljevaju organi za c:lisanje,pa se cesto može cuti i krkijanje. gem toga, perje je prljavo i vlažno, pr()stirka brže truli .i zagaduje vazduh. U' takvim uslovima se povecava opasnost od pojave kanibalizma,posebno ako vlažnost vazduha prelazi 80%. Kada vlage nema dovoljno, stvara se prašina,pi1ici su pospani, m1itavi, bezvoljni, sporije rastu, slabije se operjavaju tako da se cestojavljaju neoperjana leda, što vrlo ružno izgleda kada se pi1icizakolju i ociste,a može docii do pojave kanibalizma u sl1J.cajuda vlažnost vazduha padne ispod 40%.

Optimalna relativna .vlažnost vazduha u objektu tokom prvog meseca tova trebada iznosi od 50 do 70%, a kasnije 60 do 70%. Pošto relativnavlažnost vazduha uglavnomzavisi od temperature, to je potrebno da se regulacija vazduha podešava zagrevanjem i

. prayilnim.sistemomventilacije. -

ProvetraYBDje

Ventilacija vazduha, nast1prot temperaturi, postaje sve važnija sa porastom pi1ica.VeIika naseljenost pi1icau objektu (od 16 do 19 grla po m poda), kao i intenzivan porastpilica, uslovljavaju neophodnost primene {orsiraDe, tj. mehanicke ventilacije, izUzevprvedve nedelje tova. Potrebe brojiera SI1svežim vazduhom su oko 3,5'do 4 m3 vazduha pocasu na _svakikilogram žive mase pi1ica. -

40

I

Održavanje najpovoljnije temperature i .relativne vla!nostLvazduha postife se',odgovarajucim provetravanje~ Ventilacija treba da dovede u objekte. cioyoljne kolicilie"svežeg i cistog.vaZduha, adaodstrani iskorišceni vazduh, zajedno sa.ugljen-dioksidom,amonijakOm, vodenom parom i drugim štetnim gasovima i suvišnom vlagom i da na tajnacin stvori optimalne odnose temperature i relativne v1a!nosti vazduha za pravilanporast i zdravlj~ piliea.

Ventilatori se, obicno, postavljaju na sljemenu krova i te na jednakom rastojanjuu proizvodnom delu tovilišta, kako bi provetravanje bilo ravnomemoi pravilno. Donjidelovi ventilacionih kanala treba da budu spušteni oko 1 metar u tovilište, kako bi boljeizbaciVali iskorišcen 'i zagaden vazduh. Ventilacioni otvori za dovod, odnosno za ulazaksvežeg vazduha, treba da se nal~ na oko 20 do 25 cm ispod serklaža odnosno strehe~takode podjednako rasporedeni duž oba podužna zicb!tovilišta. Na ovim otvorima trebl,ida se postave' odgovarajuce plasticne žaluzine radi pravilnog usmeravanja vazduha uzimskom i letnjem periodu, kao i da bi se sprecio.direktan ulazak suncevih zrakova uobjekat. U protivnom, ovi otvori mora da imaju svetlobrane, koji sprecavaju prodiranjesuncevih zrakova u objekat. Izvesna tovilišta imaju i objekte sa prozorima i u velikoj merikoriste i dnevno osvetljenje,a sve u cilju uštede energije, koja je, na žalost, vrlo skupa.- -

Za razliku od mehanicke, postoji i prirodna ventilacija u tovilištu, koja funkcionišena osnovu razlike izmedu spoljne i unutrašnje temperature, a može se koristiti uglavnomu tovti relativno nialog. broja pilica kod individualnih proizvodaca. KOd ove ventilacijebrzina strujanja vazduha je najveca kada je velika razlika izmedu temperature u objektui spoljne sredine. Kada se te dve temperature pn"bližno izjednace, onda je provetravapjeIJlinimalno, jer nema strujanja vazduha. -

Kodmehanicke ventilacije brzina strujanja vazduha treba da je ravnomerna i danema "neprovetrenih delova u toviliš~. Dovod svežeg vazduhane smebiti nagao, tj.- .strujanje vazduha ne sme biti vece od 0,25 do 0,30 metara u sekundi, Ovo se postižeodgovarajcim razmeštajem potrebnog broja ventilatora bilo na krovu -što je cešci slucaj,bilo sa strane objekta -što je redi slucaj, i odgovarajucim ventilacionimotvorimaza dovodsvežeg vazduha koji se nalaze ispod serklaža sa obe strane podužih zidova.

OsvetljeJ\je

Osvetljavanje pilica u tovu je jedan od veoma važnih faktora, jer svetlost stimulišeporast. Pilici u tovu 1inaju znatno manje potrebe za jakim osvetljenjem u poredenju sdrugim kategorijama živine, tako da dobro rastu i dobro se tove i pri minimalnomosvet1jenju od 25 vati na 100 m2 podne površine.

. - , .za ,uspešn'u proizvodnju brojIera veoma je važan interizitel i trajanje osvetljenja.

Svetlost ne sme biti suviše jaka, jer to može da izazove kam"balizaD1kod pilica, slicno kaoi kod visoke temperature, štoje na žalost cesta pojava u našoj praksi. US1edovoga nastajuogrOl:nneštete u tevu pilica. Stoga jacina osvetljenja mora da bude umerena, odnosno daje unutrašnjost objekta tako osvetljena da svi pilici podjednako vide i u svakom momentumogu normalno da uzimaju ~u i vodu. OsVetljenost u objektu mora da bude jednaka,a to se postiže pravilnim razmeštajem sijalica sa unutrašnje strane krova u objektu.Najbolje je dajacinasijalica bude 40Vati.Kao orijentaciona shema pravilnog osvet1jenjapilica u tovu može da pOsluži sledeca tabela: .

41

II

I

l

Pravilnoosvetljavanjebrojiera

Period tova Osvetljenjepo m2podne povrtine

Prva nedelja oko 3 WDruga nedelja Oko 2,SWTreca nedelja oko 2 WCetvrtanedelja oko 2W,Petanedelja' okol,sWšesta nedelja I oko 1WSedmanedelj~ . oko O,sWOsvedjenost pili6a u tovu treba da traje svih 24 casa, odnosno pilici treba da budu

stalno osvedjeni kako bi mogli da ,uZimaju'hranu i vodu po volji u svakom momentu.. Medutim, takode je dobar i režiin osvedjenosti JIkome pilici,u toku 24 casa imaju period

mraka u trajanju ~ 1 casa. Pilice treba pOstepeno navikavati na' potpuni mrak iz dvarazloga. Prvo, da bi se postepeno i bez ikakve itete navikli na potpunimrak u trajanju od1 sata, a drugi da budu naviknuti na potpunimrak u slucaju nestanka struje. pilici se naovo relativno lako navikavaju. Naime, covek se nalazi unutar tOVilUtapored prekidacaza struju. cim iskljuci struju, pilici se uznemire i pocI1ujako da pijucu. on ubrzo ponoVoupali osvedjenje dok se pilici n~ smire. Iza toga ponovo pali i gasi svedo sve dok se poslegdenja osvedenja pilici viie ne plak i ne pijucu. Iza toga oni veoma lako imirno podnosejedan casmraka u toku 24casa. "

U poslednje vreme se ispituje i mogucnost da se postigne isti proizvodniefekat utovu pili6a uz manju potroinju elektricne energije smanjivanjem trajanja dužine osve-djenja, tj. da posle 4 casa osvedjavanja dolazi 1 sat mraka i tako naizmenicno, ili pak Scasova svedo pa 1 cas mraka itd. U praksi danas postoje razliciti režiini osvedjenostibrojiera, a sve u cilju da se postigne isti efekat u tovu sa ita manje utroiene ele~eenergije.

1, na kraju, samo da napomenemo da se na selu cesto srecu i manja tOVilUtasaprirodnim osvedjenjem, tj. preko prozora. Ovako mali objekti sa dnevnim osvedjenjemmogu da se koriste samo za mali broj pili6a u okVirusamog domacinstva. Mettutim i onimoraju da imaju veitacko osvedjenje koje moraju da koriste tokom noci. U ovimobjektima, usled jaceg osvedjenja unutrainjosti toviliita, cesto dolazi do pojave kaniba-lizma kod pili6a §to nanosi velike itete odgajivacima pili6a u tovu. -

. Objekatza tov plli&U organizovanojpro~ji brojierajedno odnajvažnijihI!i~akoje treba dobro

reiiti je obezbe4enjeodgovarajUcegsmeitaJaza normalno obavljanjeproIZVodnog~cesa.U izvesnimslucajevimasmeitajpili6amocice dasereii odgovarajucomadaptacijomvec postojecihprostorija ili objekata, ali je mnogo bolje i svrsishodnijeda se izgradisavremeniobjekatiliviie njih,u kojitreba ugraditiodgovarajucusavretpenuopJ;'emu,jerseu takvomobjektupostižunajboljiPI?izv~re~tati.~skupianepodes~~bjektii oprema, kao i nepravilno i nedovoljnokoriicenJe kapaciteta znatno poskuplJuJeovuproizvodnju."".'

U zavisnosti od dobrog ili loieg smeitaja zavisice i uspeh u proizvodnji brojiera. '

To znaci zavisicei zdravstvenostanje pilic&,zatim uginuc&pilic&,pojava kljucanja(kanibalizam),boljiililoiiji p~t, veciiliDumjirastuf.hrane;veciilimanjiutrošakhrane,~gucuo~kori~~a~hWm~eM. '

42

Veita&a kvo&a

Od pogodnosti smeštaja direktno ce zavisiti i ostali ~ljnHaktori i njihovaregulacija 1i željenom pravcU. kao što su temperatura prostorije, vlažn~ vazduha,cistoca, odnosno zagadenqst vazduha, osvet1jenost, 'prO!etravinje itd; Prema< tome,prilikom adaptacije Vecpostc?jecih ili iz8;m.dnjenovih objekata za tovpllica, obavemo semora voditi'racuDa da svi spoljalnji faktori budu što optima1niji, što ce pllicin1a u tovuomoguciti vrlo ugodan život, kako bi mogli da ostvare optimalnu proiZvodnju u tovu.

U prvom redu objekat ne sme biti suviše skup, jer ce u tom slucaju i proizvodnjabiti skupa. Toplotnaizolaclja objekta treba da je takva daje uticaj spoljaAnjihtemperaturana temperaturu u unutrašnj<?Stiobjekta što manji, a narocito preko zime kao i zavreme. velikih letnjih žega koje veoma negativno deluju na porast1Zafavstveno stanje pili6t.Faktor izolacije treba da bude 0;3-0,4.

Pored dobre toPJotne izolacije, objekat mora biti dobro izolovan i od spoljaAnje.vlage, jer u vlažnim prostorijama stVaraju se veoma nepovoljni uslavi za zdravlje pna utQvu.,a i mogucnost za održavanje cistoce je mnogo manja. Ovo je ~to važno kodpodnog držanja pllica,. jer u slucaju;prodiranja spoljdnje vlage, prostirka ce uvek bitivlažna, što ce uslovjti potrebu &šceg dodavanja sveže prostirke. sem toga, to ce dovesti

J do povecanja vlažnosti vazduha prostorije iznad optimalne, a ito je predus1ov za pojawcitavog niza oboljenja. Zbog toga bi svi proizvodaci brojIera uvek trebalo da imaju naumu poznatu izreku: "WJ.je bolje spreciti nego leciti", jer se bilo kakvo lecenje brojleta'uopšte ne isplati. .

Velicina objekta,za tov pllica zavisi od više faktora, medu kojima su najvažniji: brojgrla,rasa, odnosno linijski bJ."brid,dužina tova itd Prematome, u pogledu velicine objektimogu biti razlicitog kapaciteta.- U našim usloviInaobjekti se najcešce prave u vidu velikih bala kapaciteta oko 1.000m2 korisne podne površine. Dimenzije objekta najceAce su 88 x12 met&-a što Ukupnoiznosi 1.056 m2 ukupne površine. Na proizvodni deo objekta dolazi 84 metara, a namanipulativni dolaze 4 dužine metra, tako da proizvodni deo,objekta ima 1.008 metara,a manipu1ativni 48 mI podne površine. Najmanja visina objekta, tj. unu~ja visina odpoda doserldaža, treba da iznosi 2,3 do 2,5 metara.

Objekti se, uglavnom, prave bez prozora sa veitackim Osvet1jenjem. U našimuslovima .uglavnom se prave objekti bezplafona, sa krovnom ventilacijom; a sa strane

.

l~

-:;

43

L

lII

po

podužih zidova na oko 20 cm ispod serklaža nalaze se ventilacioni otvori za dovod sv5, vazduha.Broj ivelicinaovihotvora zaviseod kapaciteta ventilacije.Naime, na 1.000m

izba~nog vazduha iz objekta treba racunati sa 0,2 do 0,3 m2 otvora za dovod svežeg ,

vazduha.Pošto zidovi objekta služe prvenstveno za izolaciju tu1utralnjosti objekta, posebnu

pažnju treba posvetiti izboru materijala zajzgradnju zidova. Najbolje je da se zi~toviliAtagrade od punih ili šupljih cigalaod pecene ilovace, od šljakohetonskihibetonskihelemenata, od kamena, drveta itd. Pored ovih klasicnih, zidovi objekta mogu da se gredei od montažnih elemenata. U tom slucaju se koriste rami materijali, ,postoje i gotovisendvici koji se sastoje od dvostrukog Jima u kome se nalazi izolacioni materijal odpoliuretana, staklene vune, teIVola i slicno, najcešcedebljine .6do 10cm. pri tom je važnoda se izborom odgovarajuceg materijala i debljinom zidova obezbedi tzv. izolacioni Kfaktor, koji mora da iznosi 0,4 do 0,3. Da bi se sprecilo prodiranjevlage iz temelja u zidoveživinamika, obavema je horizontalna izolacija zidova od jednog sloja ter papira i vruceg

, premazabitumena.Krov se, zbog relativno velike širine objekta, najcešce praVi na dve vode sa

odgovarajucim. padom. U zavisnosti od materijala kojim ce krov bttvpokriven, pad senajcdce krece izmedu IS i 20%. Najcešci materijal za pokrivanje krova je salonit, a možebiti i obican crep. Danas se cesto za pokrivanje krova koristi i lim, odnosno gotovi sendvici.od Jima sa ugradenim izolacionimmaterijalom od staklene vune, teIVOlaili poliuretanadebljine oko 10 cm. Korisno je da krov ima oluke, kako bi se atmosferska voda lakšeodvodila od objekta i tako ovaj bolje sacuvao i od propadanja i od prodiranjavlage uI1jemu. Ukoliko krov nema oluka, potrebno je da streha bude nešto duža, kako bi seizbeglo kvašenjezidova pri osnovi i na taj.nacin spreciloprodiranje vlage u Objekat Izistog razloga potrebno je da se oko objekta sa svih strana uradi betonski trotoar širineom~8metara. .

Najbolje je da je pod objekta izraden od betona ili još bolje od asfalta. Gornja ivicapoda je obicno oko 30 cm iznad okolnog zemljišta, kako bi se 'sprecilo prodiranje.spoljašnje vode u objekat isto kao i podzemne vode. Zbog toga kod poda mora se uraditihorizontalna hidroizolacija. Pod treba da ima blagi pad od sredU1e prenia zidovima odoko 1-2%, kako bi se posle pranja voda lakše odvodilaiz qbjekta i to preko posebnihokruglih otvora na dužim zidovima na rastojanju od oko 10'do IS metara. Kada se u

. objektu nalaze pilici ovi se otvori zatvaraju drvenim ili drugim cepovima, kako bi sesprecilo prodiranje glodara u objekat Isto tako u cilju lakšeg odvo4enja vode iz objekta,pored podužih zidova prave se male rigole,.odnosno kan81ici koji sakupljaju vodu izobjekta, pa j~preko odgovarajucih okroglih otvora odvode van objekta i to ili u ponirocebunare, u septicke jame, ili posebnom kaDsli7J1cijomdaleko izvan objekta.

. svakiobjekatna prednjoj,tj.&onoj strani,treba daimamanju prostoriju (dugackuoko 4 metra), gde ce se nalaziti dezinfekciona barijera, oprema za svakodnevni radt alat,ambalaža, uredaj, odnosno malina, za hranjenje pili6L

ulama vrata objekta takode moraju biti dobro termicki izolovana. Kod vecihobjekata treba da su tolikih dimenzija da traktor sa prikolicom može nesmetano da ude(2,3 x 2,s m) kada se objekat cisti. za svakodnevno ulaženje u objekat, sa strane sepostavljaju mala vrata, ili se pak u okviru velikih vrata ugradnju iDanja za prolaz radnika.Isto tako postoje ivrata na prelazu iz manipulativnog u proizvodni deo objekta. Ova vratamogu biti velika dvokrilna kao i ulama, mada.su cesto DUl.D.jai obicna, jer se objekat cistipreko velikih dvokrilnih vrata na zadnjem delti objekta. U okviru ovih VJ;iI.tau~je seprozor velicine 2s x 40 cm, kako bi radnik mogao lakše da nadgleda i kontrolUe pilice u

c

44'-

~ tovu, a da pri tom ne ulazi u objekat. Isto vali i za druga strana lica, koja kroz pro~r izmampuJativnogdela objekta moguda posmatraju pilice,a da pri tom uop§tene ulaze uobjekat. Na taj n8cinse sprecavaeventualno \inolenje i lirenje zaraze u tov.ili§tu.

Objekat treba tako postavitida mu ceoua.stranabude okrenuta u pravcuduvanja .najcdcih, odnosno najjacih vetrova. Mesto za podizanje objekata treba da je suva ioc:ednoi udaljeno od naseljanajmanje 1.000metara vazdume linije, a sveu ciljuzaitite

.covekove okoline.

Ukoliko se na jednom mestu gradi me objekata. važanje i razmak izmedunjih.Najcdte on iznosi izmedu dva susedna objekta.oko 20 metara, a najmanje mogucerastojanje mora da bude onoliko koHkaje mina objekta. Objekti se mogu pos~ ujednom nizu. an najvik 6 objekata. ili pak u dva naspramna reda u vidu riblje kosti. ytom slucaju ceono rastojanje izmedu objekata treba da bude oko 20 metara.

S obzirom da se kod proizvodnje brojiera gaJi veliki brOj pilica po jedinici podnepovdine. dolazi do znatnog trolenja kiseonita u biolo§kim procesima oksidacije. stvarajuse velike kolicineugljen-dioksida, vodene pare. amonijaka i izvesnih drugih gasova kojistvaraju zagu§ljivu i nepovoljnu atmosferu za zdravlje pilic&, odnosno za uspdan tov.Proizvodacima treba da bude cilj da pilicUna obezbede optimalne uslove kako bi ovisvakog trenutka I1ISlksimSllnoproizvodiHmeso, jer svaki propu§ten trenutak se Vrlonegativno odražava na ukupan prirast iznatno produžava period tOVaLIz navedenogjasno.proizlazi i nužna potreba da se vodi racuna i o zapremini objekta. Dosadamja saznanjanauke i saznanja iz prakSe ukazuju na to da je optimalna kubatura ako se na svako piJeu tovu obezbedi od 0.15 do 0.20m3 vazduha. odnosno prostorije. Broj piHca na svakikubni metar prostorije u velikoj meri ce zavisiti i od uslo\ta ventilacije,jer ukoliko je boljere§eno. pitanje ventilacije ut()tiko ce biti ime pilica na svaki kubni metar unutramjostiobjekta.

. Prostirka

Pilici se tove na padu na dubokoj prostirci. Prilikom naseljavanja pilici se stavljajuna prostirku ranije razastrtu po padu projzvodnog dela objekta u sloju debljine: leti 6-10

. cm, a zimi 10-15~.. Ovaj sloj kasnije SCdopunjava tanjim. svežimslojem.vec premapotrebi, tako da pred kraj tova sloj prostirke može biti debeo i 15-20 cm. Prostirb služiza upijanje vlažnog izmeta. a istoVtemen/it i kao toplotni izolator. Da bi u potpunostimogla da izvriava svoju funkciju uvek treba da bude suva i rastresita. Ukoliko je suva.onda je za ~5° C toplija od vazduha prostorije, a ako je vlažna. ondaje:ta 2-30 C hladnijaod vazduha prostorije. Najbolji materijal za prostirku je drvena §U§ka.jer je ona dovoljnohigroskopna. cvrsta. ne slepljuje se i na njoj se pilici udobno 08ecaju. U nedostatku drvene§u§ke, kao prostirka može se upotrebiti i pozder, sitno seckana slama. ljuske suncokre-tovog semena. ljuske pirinca itd. U jednom turnusu treba racunati od 0.5 do 0,7 kgprostirke po piJetu. Valja znati da jevlažna i hladna prostirka neprijatelj broj jedan pilicau tovu. CiŠta prostirka ~ unosi u toviH§teposle ci§cenja. pranja i dezinfekcije objekta. zasvaki turnus posebno. Medutim. u nekim zemljama prostirka se koristi i vi§e puta. zanekoliko turnusa. jer se odgovarajucim postupkom os1obada raznih Itetnih mikroorga-nizama.Natajnacmse§tedinaprostirci,a neugrožavapilice. .

NaseijlmlDjeplUca'~ajmanje na 24 casa pre p~jema pilica objekat treba da bude potpuno spreman

zaprij~ i zagrejan do ~trebne temperature od oko 330C. Približnona oko 12casova

4S

...

, "-

PR~ POjiIiCe f:t'eba ~ vodom,autaCAestavili koJi8nehraue.~ .

se ponovo 1to detaljno atrO.UIe f*lft~SIDje opremo. osvetljenjei opIte stanji Iiobjektu. , . " ' .

pilici se dopzeD18judq tOV.iIiJtaposebnim ~ sa kIima.:ure4ajima,a bPUO-vani su U.kartonske kutije po 100 grla u kutiji. Treba nastojati da se lto prepilia i7.vadeiz ambalaže u kojoj sq c:IopreJnJjc.nLida se stave u.cist, OPtaD. dczinfikovan i Zagrejanobjekat, gde su vec postavljene hrani1ice sa hranom i POjiIiCesa vodom.

prva opetadja je. unolcnjo kutija sa pilicima i njihovor8sporedivanje u Objektu.zatim se proverava temperatura u unutralnjosti obJekfa. PriJikom ~nja iz kutijapiliase preJ>rojavaju, a eventualno uginuli ili avita1ni se odbacuju, razumese, sve uz odgova~rajucu~enciju. .

Uko~su pilicina putu provelidužeod 24 casa,kod njihje moglodoa dodehidratacije.U tom slucaju, da bi seizbegao~veliki procenat.mortaliteta, preporUcujese da se odmah daje voda, a.ponekad. preko kljona iinjekcija vita)11in!l1ro2rastvQra.

Radi bOJj.egko~nja objekta i opreme,kao.i vece ekonom.icnosti; drži 8016 do

19'piJica po m2pOdne povriine. PoIto mortaJitet pilica u tovunajcešce ,iznosi oko 5%,. znaci' da ce, ako naselimo 18 pilica po n1l poda, nakraju tova biti oko 17,fbiojleJ;a na

istoj pOvršini.Velika naseljenost je posebno ItetI1apri slaboj ventilaciji, niskim o,Djektimai potoplomvremenu.. '

Kada su svi pilici smelteni u objekat, bilo da su u sredini sa krugovima i grejacima(ispod veltackih kvocki), bilo da su u trecini objekta (pregradenog po Iirini), proveravase kako se poDlWijuda bi se videlo da li im je ugodno. Ako se gomilaju i pište, i hladnoim je odmah treba pojacati zagrevanje objekta. Ukoliko se pak sakupljaju pored zidovai vrata,dahcu i zevaju,onda imje pretopio i treba smanjitigrejanje. '

Potcimse proverava da li su branilice i pojilia; pune,.da li supilici nam,hranu ivodu, odnosno da li ih normalno uzimaju. Posle p1Venedelje, pilici postepeno prelaze nanapajanje i hranjenje iz uobicajenihplastiCDih visecih pojilica. i automatskih branilica, apomocua °pJ.'ema,koja je služila prvih dana, sklanja se, pere, cisti, dezinfiTntje i ostavljaza sledeci tumus. Kutije u kojiiDa su pilici dop~emljeni, papiri i ulOki za hranjenje p1Vihdana, iznose se iz objekta i spaljuju. Objekat sjePnodnevnim pilicima se provetrava nakondeset dana i to posetepno. Svaka grelka i propust Utehnološkom prObesu~tova kao litresvrlo negativno deluje na sve piliše u tovu. Ovde treba imati u vidu da se u jeClnom objektUnalazi relativno vrlo veliki broj pilic&,pa dolazi do izražaja dejstvo zakona velikih brojeva,što znaci da mala greška i propusti na velikom broju u stvari su velika grelka.

Tokom tova i porasta pilica povecava sekolicinaugljendioksida, amonijaka,praline i vlage u tovilištu. Tada se provetravanjem održava povoljna sredina, omogucavapolicima normalan prirast i utrošak hrane. Kolicina ugljendioksida ne Sme biti veca odoko 5%, amonijaka od Orl%, a sumpor~vodonika od 0,02%.

- Ishrana, ,

'Iako se brojieri brane po volji, nC()phodno je da hranidbeni prostor bude dovoljankako se ne bi dogodilo da slabiji pilici ne mogu prici brani od jacih i agresivnijih. Obicnose jedna tacna za ishranu malih piliC8racuna na okoSOgrla. U tovu pilica Daj~ se ,

koriste automatske branilice u vidu cevast6g plasticnog konveje~ Visece branilice se-pune hranom beskrajnimlancem saplastiCDim cepovima, koji se krece odgovarajucimplastiCDimcevima, tako da doprema hranu u braniliceiz usipnog koša koji se nalazi upredprdstoriji. Hrana se do usipnog kola doprema pužnim transporterom (izllzimllcem)iz silosa za hranu smeltenog sa spoljne strane cconog dela objekta. U ove silose brana se

~;

46

.....

dqv~ '4l'~om ~ju,s~f~ vOZitimii:ciSiemama.saUgradeDCimpneumatikOJn,'mistOva.rbraneiZ.cistemeisi:lQsa.- 'c':,.;, ~,.'i,C':'" .,-;r-q

TO\' brojiera zahteva stalne juanjenje pilica !cOD.1pletJIWkrmnim sme!ama. Up~se obicriokoriste dve smešC:pr\ie3 nedelje se daje p()Cetna, a zatim do kraja tovaž8Vdna sm~a.Pone!cad se koIjste i3Sm~~pocetna sm~a.sedaje prve tri nedelje,sIedccctrinedelje daje~,smeša za porast, -azaVršna Sm~a'se daje posledtije nedelje.Hrana za tovpilica može biti brašna$ta ili peletira:na.Prednosti peletira:ne hrane su: boljeiskorišcavanje, nemarazlaganja hrane u prevozu i branilicama, pilici radije UZimajugranule ~ utrošak hrane je n~to manji. Nedostatakještopelet;iranje poskupljuje hranu,mada je, s obzirom natrošk<weishrane u tovu, raciona1nije hraniti brojiere granuliranomhranom. .

Semtoga, prilikom peletiranja brane toplim postupkom ubijaju se razne bakterijeau prvom redu salri1oDelei drugištetnimikroorganizmi, tako daje hrana zdravija. Smešcza tov moraju imati sve hranljive i stimulativnematerij6 za brz porast i razvoj pilica. zato je -najbolje koristiti smešcspravljeDe u fabrllCama stocne hrane. Sm~e treba da, SUnapravljane od kvalitetpih sirovina, jer od toga zavisi i kvalitet sm~a, zdravlje pi1iea iutrošak hrane. Sirovine ne smeju biti plesnive, užeg1e ili sumnjive vrednosti.

Sastavsmešeza'ishranubrojlera u %. Pocetne smcšc

J.

Hraniva Završne smešc

Kukuruz '

Sajma saclDaSuncokretovasacma

Lucerkino brašno

Kukuruzni g1utenI

Riblje brašnoMesno brašno.

~jska mastDikalcijumsfat

. KredaJodirana soVu. min. dodatakME, kJ/kgSiroviproteini u%

1 '

54,2530,25

-

2,502,502,SO~,300,500,800,4011,3439

22,3

256,0021,005,so

1,50

8,00

4,501,00O,so0,5011,2730

21,7

3'

55,5030,00

7,60

. 4,001,000,700,2011,2810

22,66

164,0021,004,00

1,25

5,750,450,700,3511,3460

18,4

Pilicimogu da se tove sni~iIma s dva nivoa energije~ obrokom velike i obrokommale energije. Sm~ ~like energije dodaje se mast, ulje, loj ili njihove mcšavine dabi se nivo energije brane oko 11.045 kJ metaboHckeenergijepovetao mr oko 14~319kJmetaboHckeenergije. Ovakav nivo energije zahteva i odgovarajuci procenat proteina.

47

2 362,00 60,0016;60 27,605,00 2,00

3,00-"5,00- 2,00.5,,00 5,001,50 1,200,50 1,000,50 0,201 11,3080 1,2980

18,6 19,08

F"!

""""

I

Tipovi hnDiUCe i poJJUee~ PIIIie . toft

48

.00.......-

Sem energije i proteina, ove smde, a narocito poCetne,ne smeju da imaju preko 5%celuloze, a treba da sadrže i sve vitamine potrebne za normalan rast i razvoj mladogorg~ U sledecojtabeliprikazacemosastavsmde za isliraD.ubrojIerakojese koriste' Iu praksi.

Smde male energije sadrže onoliko kilodžulakoliko imajužita i ostale sirovinekoje ulaze u smcšu, te bez dodatka masti, energija tih smeAajznosi oko 11.045 kilodžula. '

Ovaj nivo energije zahteva manji procenat sirovih proteina, koji se u njemu najcešce kreceod 20 do 21%. love smdemoraju imati svevitamine i mikroelemente za norm.aIan porastpilica. .

- SmeAavelike energetske i proteipske vrednosti omogucavabrži porast pilica, kraciperiod ~va i bolje iskomc8.vanje hrane od oko 2 -2;1 kg za). kg žive mase. Smeše pakmale energetske vrednosti, s manjom kolicinom proteina, uticu na dužinu tova, tj. tovtraje duže, hrana se slabije iskomc8.va jer se za kg prirasta troši oko 2,4 do 2,s kg i rastje nešto sporiji. za koju se smcšu treba odluciti zavisi od ekonomicnosti hrane i troškovaproizvodnje. .

U završnoj smesi ne sme biti sirovjna ili dodataka koji bi negativno uticali na 'ukusi miris mesa brojIera (letovi, riblje brašno, budava hrana itd.). Zbog toga završna smeAa'treba da je sastavljena od najkvalitetnijih sirovina, koje ce omoguciti proizvodnju kva1i-tetnog mesa, kao što su kvalitetni kukuruz, k:ukuruzni gluten,lucerkino brašno, kvalitetnomesnobrašnoi drogahraniva. .

Potrolnja hrane u tovu raste sa porastom pilica.Potrolnju hrane na 1.000pilicaprikazacemou sledecojtabeli:

Potrošnja hrane u tovu 1.000pilica u kgNedelja tova Dnevno hranePrva 15Druga 30Treca 45Cetvrta ' 55Peta 80&:sta lOS~ 120'O$ma 125

Ukupno hranelOS315630

1.0151.57523103.1504.025

, PiIiCi u tovu ~ vrlo oietfJivi na svaku promenu hrane, te treba nastojati da se sastavsmda .~~m~nja u toku tova i da'se smde, po mogubtvu, kupuju u istoj fabrici. svakag:rCIkai PrOPUStu tom smislu u Yelikojmeri mogu da smanje uspeh u tovu pili61. Posebnu,patnju '~ obratitina ~ hrane za pili&.jer, ukolikojc hraDastarija,mof.creIatM1o Iako i ~da se pokvari zbog pove6mog proc:enta masti u $IIdi. Ako se hranakupujeu ~. ondaovenikadane trebacuvatiu vla!nojprostorijiilidirektnona

, zemJjiili betopn, _ih podia od poda, POItObrana, zbogvlap, mof.e b17.Oda se up1csni.IStO tato',se mora" paziti da se hraDa ne rasipa, jer je SUViIeskupa, a u trOItOViDIaproiivodnje mesa ucestvuje sa oko 60 do 65%. Rastur hrane zavisi od nacb1a branjenjai tipa hrani1k:e, kao i od nivoa hranc u branrn~mA Silosi uz OWCbt i dovoz braDe urinfumomstanju smanjuju trOIkOVeirasipanjc hrane. I broj hraDiIka u objektu treba dabude dovoljan, jer ako je ncdovoljan, pilici se guraju oko IUaaiIiCai povctavaju rasipanjehrane. 0ptima1ni hranidbeni prostor po grlu je oko 6-7 cm.

49

.

~..........

r -,..",-- - _. ~

~. ',,:-,

I

I

~

I '

,- ." '

I- ,I "

II

, -Tip braDUice i pojiIice za iamm male plli€e , .

" Na~e , ,

. , pri useljenjupilica u objekat p~nstveno im trebil obCzbemtivodu za pice. jerzbogdugogprevoza može ,doci<io dehidrataCije njihovog O1'gIInizma.odnosno do go- '

bljenja velikih kolicina vode. To macida je 11plVOvreme. pilicim~ pottebnija voda negohrana. pri pojenju bfOJlera posd>nu pažnju trcbaobiatiti na temperaturu vode za pice.ona ne sme biti ni suviše hladna nisuviJe topla. Naime, ako pilici piju suviše hladnu vodu,mogu da.se prehladeili daddbiju;katar.a ako je-teJnPeraturilVOde suviše visoka, ondaje oni nerado piju, te na taj DaCiIi~ utOlj~žedi. mzume se, malo j~ tako da sporoIasQl,Optimalnatemperatuia vodeza,.pi~jc 0~16~o~1SOc.Po~jayode zam odUzrastapiliC8, pa je prema tome najvecanaJaajutma. Na potrOšnjuvodeuticu i

, mikrokliinau toriIištU,sastav smde i kvalite~~.Kada se planira izgradnja tOViJiŠtai,kapacitet bunara: iii-VodOvoda,onda se obicno predvidapotrOŠlija:,oko2S0 QJi3vode po

, grlu4ncyno.UJdjUcujuciutu kd~u i p~je i ~V!U1jehigijenc. 'UkUpnako1icina~"-vode_potrcbnajednomgrluutolfutova~osiok()'81iiara. . - - ',', ', , Voda mom biti kvalitetna, bakteriološkiispJ:aVna i da ne dolazi u dodir sa.

, PC:MtinSkimvodama.Stogaje potrebno da sevodazfp~ povremenoialje na Jcontrolunadležniminstitucijama,jer je bakteriološkinejspia~ vodavrloopasnazapilicc u tov11.Dn~ potrošnjavode po grluutovu prilaizanaje usledeOOj~Ii.' ,

Potrošnjavode 11tovupo grlu dnevnou gramima,Nedelja tova Po grludnevno Nedelja tovaprva '15 , Peta~ 2s Š~Treca 40 SedmaCetvrta ,.. 55 osma

Po grlu dnevno'68

80100120

,I

za napajanje pilica u tov:ilištuprvih dana služe male pojwcesifonskog tipa, svakakapaciteta oko 5 litara. Jedna takva pojilica dovoljna je za 50 grla. Posle desetak dana zanapajanje se koriste automatske visece plasticne pojilice, rasporedcne pravilno u objektuu jedan, dva ili više redova što zavi$i od kapaciteta objekta. U ove pojilice voda dotice

5(}

,j",

slobodDimpadom, sistcmom plasCiCDibili gumenih cevi koje vode iz 2-3 rc7.C1'VOar&za- vodu, smdteDih obicno iznad vrata u predprostoriji ovi tezervoari su' ukljuceni na

vodovodnu mrežu. Kapacitet ovih rezervoara (medibtora) za vodu je obicno oko 200litara.

za pnrriJno napajau,je pilica veoma je važno da ima dovoljno pojilica, da supravilno' f!lSPOredene i da im je visina pravilno reguJisana. OptimaJna ~ prostorana pojilicijznosi 1,5 do 2,5 an po gdu.Visinapojili?L se regu1ile na isti nacin kao i visinabraoiIice. Posebnu pažnju svakodnevno tr~ba obl'aCati na ispravnost pojilic8, jer ako sedogodi da crevo pukne, onda može mnogo vode da.iscuri naprostirku takO da se velikakolicina prostirkeDakvasi i upropasti, a to dovodi do stvaranja v=g procenta vJamostivazduha u tOViIiJtU,§to veoma ltetno utice na pilice u tovu. Ukoliko se to dogodi, morajuse odmah preduzeti more da se kvar otkloni, a sve delave ovlažene prostirke treba pažljivosakupiti i jzneti iz objekta, a na njihovo mesto doneti novu, ~ suvu i.~ prostirku.

Porast brojiera

. Prosecoamasajednodnevnihpilicaza tovkrece senajcdte od35do45grama,aobicno se malo izgubi tokomprevoza. prlrast piJica trebalo bi kontro1isati, po mogucstvu,svake nedelje merenjem od 50 do 100 grla, bilo pojedinacno bilo grupno, na obicnoj vagiili kantaru. za merenje. Medutim, danas mnoge savremene farme za tov pilica-imajuspecijalne vase postavljene na nekoliko mosta u tovilištu, a koje su 'u vezi sa 1'aCuDaroDLPilici se lako i rado penju na njih. cim pileskoci na tas vage, odmah se registruje njegovativamasa i prenosi racunam. Na taj nacin odgajivac svakodnevno ima tacan uvid u dnevni

. prirast pilica i prosecnu živumasu pilicau tovu, bez hvatanja,uznemiravanjaimerenjapiJiC8.za tov se koriste pilici oba pola. Podici bde rastu i vec od prvog dana iD.mjUve61živu~ U pOVoljnimuslovima tova prirast se povecava ravnomemo. U sledeOOjtabeJi

. izlOžene su okvirne norme potrebnih kolicina hrane i prirasta pilicau tovu.

'Napred navedene prosecne težine brojlera podrazumevajusmc;k Velikeenerget-. ske iproteinske vrednosti. Na prirast i telesnu masu uticu:kvalitet i zdravstveno stanjepilica, mikroklima (temperatura, vlažnost, provetravanje) u objektu, uslavi držanja,

, kolicinai kvalitethrane i odgovarajucaoprema za hranjenje i napajanje. .

Tokomcelog perioda tova pilici treba da imaju na raspolaganju dovoljne kolicinekvalitetne hrane, jer ako je nemaju, za to vreme ne rastu, a ako hrane nema duže vreme,

Í´

Potrebne kolicinehrane i prirastpiJica u tovuu gramimaTovu Nadan Nedeljno Kumula- prlrast Nedeljni Kumula-'danima hrana . hrana tivno na dan prirast',

tivnohrana prirast

ðóé ùîï ïìï ïìï ïî èì èìèóïì 39 271 412 23 161 245'-21' 57 '399 811 '32 224 46922-28 77 536, 1.347 39 . 273 74229-35 93 651 1.998 40 280 1.02236 -42 111 780 2.778 46 322 1.34443- 49 130 907 3.685 50 350 1.69450",52118 354 4.039 40 120 1.814UJwpno: 4.039 1.814

r,

PmOaO~ pIU4_1118a111d..u,.-

52

.....

anda gube i od težine. Visina hranilica mara biti dobro podeJena, a nivO'hrane Unjimane treba da prelazi 113dubine. Optimalna velicina hranidbenag prostora za brojlerepogrlu iznosi6-7cm. .

!

IsporukautovQeDlb pw&

-Utovljeni pi1ici-broj1eritreba da budu ~ni k1aniciadmaJ1po zavdetkutova, jer svako odlaganje isporuke izaziva osetne gubitke, aremeti i plan proizvodnje unarednam tumuSu. za hvatanje i isporuku pi1ita, treba se dabro pripremiti. za hvatanjepiliC8treba abezbediti dovaljan broj radnika i tacnO'odrediti dan i sat hvatanja. Prilikamhvatanja piliC8 hrani1ice. moraju biti prazne, odnosna ispražnjene. pi1ici ne smeju bitihranjeni najmanje 6 casova pre hvatanja iutovara. Najboljeje da se hvataju u mraku ilipri plavaj svedosti, i to nemo, bez jurenja i grubosti. Uhvatene pilice treba paf1jivastavljati u standardne pJasticn~'kaveze za prevoz. ~ lak§eg utovara pi1iC8izvesniodgajivaci se ispomažu privremenim postavljanjem šina po kojima se krece lJ1!ilivaganetsa platfarmam na kaju se stavljaju kavezi sa pilicima i tako se prevaze iz abjekta dakamiana z:autavar. sa vaganetakavezi sa pi1icima se rucna tovare u kamian. Ove šine seveama lako postavljaju celam dužinom abjekta i veama se lako rasktapaju i iznose izabjekta. U praksi su se.pokazale kao veama prakticne, upotrebljavaju ih mnagi indivi-dualni tovljaci, jer u velikoj merlalakšavaju radnicima transport i utovar pilic&.

- ,u zavisnosti od spolj~nje ~emperature vazduha, mase pi1iC8H:lužine prevoza ukaveze se stavljaju 13 da 17grla. pri utavaru kaveza sa pilicima na kamian, mara se pazitida se nekam piletu ne bi zaglavila glava izmedu kaveza, šta abavema davadi da UginUC8pi1eta.Pi1ici treba da su pravilna razmešteni po celaj površini kaveza, a kavezi cvrsta ipravilno složeni, kako bi se iZbeglo njihovo pomeranje i lom prilikom transprota. Navecim tovi1ištima, za tr8nspo~ postoje specijalni 1canPoni sa fiksiranim kavezima u dvareda sa hodJ:rikomu sredini.,

. Od tovi1ištado klanicepilicitreba da stignuštopre, jer dužiprevozizazivapri1icankato, a može doci i do povecanog morta1iteta, posebno ako je vreme toplo, a gustina pilic&, .u kave'zima velika. Najbolje je da se pi1icitransportuju od tovi1ištado klanice na najmanjojmagucoj udaljenosti. Dozvoljava se transporti do 100 km,apreko ove daljine trebaizbegavati transport sem u krajnjaj nuždi, jer su, pored ostalih nepovoljhosti, transportn1.troškovi relativno veliki, pogotovo danas u eri energetske krize.

CiUeqJe~JeldaPosle svakogtumusa (oko SoSgodišnje)cim se isporuce brojieri,abjekat se &ti,.

pere i dezinfikuje.Prostirkaidubre se mehanicki aste pomoeu traktora sa prikljucnim ...

mašinama, tovare se odmah u prikolice,..neraibacuju se ako tovi1išta.iodvoze se tzv.prljavimputem na zadnjojstrani farme, na mesto predvidenoza deponijuizmeta-dub~ta. Mali objekti na privatnim tovimtima najcešce se.asterucno, pa se dubre tovari utrakta. prikolicuilizaprežnakolaiodv~11aodgovarajuce mestoza dubre,i1ipak naparcelu.Po~bne kolicinehrane za tovpi1i4atreba na pocetku tacno proraCUDati,takoda na kraju tumusa prakticnO'nema ostataka hrane. ali ako nelto malai ostane, ne trebaje koristitiza's1edecitumus. ..

Posle temeljnag mehanickogili rucnag cBcenja,abjekat se pere, a isto,tako i svaoprema i to u samom tovi1ištu,apo potre~i i izvan objekta. Nakan prapja, dolazi

. dezinfekcija unutrašnjosti toVi1išta,.'8Veapremcd alata. Pero se i dezinfikuju imanipula-tivnapr(>'!~orijauz objekat i ulaz u tovi1ište;:zatim se 1,Ulosicista, suvai sveŽ8prostirka i..'::"

-. .S3

rri

Peletinmahnma~ plU&.

opre~ postavlja na svoj~ mesto. Posle ovoga se proverava rad instalacija i opreme pa tekonda obavlja druga dezinfekcija pIinjenjem parama formaJina. Posle plinjenja, objekatse drži zatvoren 12-24 casa, zatj,m se vetri i utvara i do naseljavanj~ pilica ne ulazi se unjega. Na ulazu u objekat postavlja seodezinfekciona barijera od 1,5 do 2% rastvOfamasnesode, duboka oko 5 cm, široka oko 1 metar i dugacka oko 0,60 metara.

. Nacin dezinfekcije i upotr~bu dezificijensa treba da propisuje veterinar. Najcešcese,pIinjenje prostorija obavlja parama formalina na sledeci nacin: 25 grama kalijum-per.,manganata sipa se U35 mililitara formaIina i 15,5mililitara vode za dezinfekciju kubnogmetra tovilišta. Smea se postavlja u plitkeposude, ravnomerno rasporedene u tovilištu,da bi para dobro obuhvatila celuunutrašnj()st. Posle toga objekat se drži zatvoren od 12do 24 casa a zatim se provetrava, ponovo zatvara i ostaje prazan najmanje oko 14 dana,da bi se "odmorio", pa se tek onda može naseljavati novom partijom pili~

"

.."

, i.. 1tf

54I

II1

ã

ò ùò òòò ôþ ùðôò ùþþ¢þþùþôùòþþôþ½ ½æòóùÝÝþùéÝ¢ô¢þôô¢ôôôþôæôóó½óó® , ~'-'-'-'-~-"~""""'""'.'"",'ci<' i 'Uiea~-riizlicitini:)Jj;J~' '-'~~iW\ Sem tO '.mogu;ce'ec:ta;ili~oDOIe,J}oc;I-';-'

ft%i~rr!~J'~~.:.A~'~~~ ~'y1',:i;,\,;.;- ""~J~t~vlJtt-Pi1i~'mo..W,S~om prunenolJlm~ o~ 1$Pecifi~,Ile~te.. ôôþùô

ò ùòò',i;~-~'!'rt'~';~w&~~f=t~ d~i~~~)' '-:',' >;"'&.;:t~Potreb:{1~~te "'" ' " "', .~~v~zjlaHjudi,kontroIa:Wit1tIašnjegltre~j~, ~-

';-:'«a~~F,iPtedj~~~~ ,"',' '" ,fu~a:uSlUcajU~ll\iezataznihgolestk':, -'o' '~

,," ';:" 1?~,biO\re ®··¢ÏïÏò¢±¬ì¢ sp'rovode,sv~ fal'lna;odllosPo svatdobjekat '

- :tt04 )ndiVidualJ$\:~Qdacameša,~ra biti ogra~eDOdgovaraju~lD. ogradOli1, kQjlt: - , 'Qatmo~va.'x(e~Ontro~.'1l_lI1annuljudimai ~otinj8lJla. N'a wazu,u krUg

,~ta treba da $tJizgradefiC4eZinfe1(clonebarijered9Voljnevelicineradidezihfekcije' ;'lju,dii~~wL:, "., ,,' , ,',",

, RadisP~a ~o§enja 11tovili!tellWicitih obolenja. ili obolelih pilica, pOti'eb- ., ,najesttoga ~onQ'olanabav~~ da se piJWikUpujusamo iz onihreprodukcionih centam "

kod kojih je zdravstVeno ~~je'roditelja i pilica,provereno. ' '~~ 'i)rganizOVl$j,.PreVoza,hnuie,'prostitke'i ostaloginaterijalau,tOVilijte

treba zabraniti oekontro1isan ~ u krugtovili§tamm transp()rtnUnsredstVimaizuzev, , '

,

' ;neophodnih.Sva tranSPC>rtna$tedstva,

'koja služe za interni preVOz,kao i ona u vlasniJtvu", . tovi1i§tam9raju biti sv!ikodnevno po tavrienom poslu oc:išcena, oprana, 4ezinfikovana

, ,na odredenomprc)Stol'1;li2;vanktuga farme. " . ' " . '

- SviradIlicii pQsetiocipri ulazu utovili!te moraju procikroz barljeri1za dezinfek- '

cijukoja se postavlja ispred uIazaJi'toviliAte, kao'! malih dezbarijera ispred pojedb1ih.prostorija i wata' u' objekat: sem dezinfela;ije obuce, potrebna je i dezinfekcija ruku uP1'CdVideniinpOSudama ~ dezificijensonL.Zatim ,se i'adnici i' posetioci presvla&' u

,prostorljipredVid,enoj za o-.u svrhu ioblacc posebnu odecu i obucu. Po zametku posete,odnOsno rada, potrebno je,da setadna OdeQ i obub. skinu i stave u odredene plakate u

-.kojimajc mo~ vrienje dezinfekcije., Radnici pre odlaska u objekte ili objekat, obavez.

55:

rno mora da produ kroz sanitarni cvor, gde se najpre svlace, kupaju i prelaze u susednoodeljenjegde oblace cista radna odela za rad u objektu.

Po završetku POSJavra6ijuse najpre U.prostoriju gde skidaju radno odelo, zatimse kupaju i prelaze u odelenje gde oblace svoja odela u kojima su došli na posao. cestepcisete treba izbegavati, a ako je to neophodno, onda samo uz odobrenje nadležnogveterinara. Posetioci sami bez pratnje ne bi trebalo da Ulaze u objekte. .

Opremu i amba1ažu tovi1išta koja se vUekratno koristi treba, pre uno§enja utovilište, ocistiti idezinfikovati. Ambalaža od hartije vec upotrebljavane, ne sme se unositiu tovi1ište. -

U proizvodne -objekte mogu Ulazitisamozaposl~ni radnici i pri tome morajupoštovatisledece: -

- da se kroz tovi1ištekrecu iskljucivo preko predvidenih puteva;-da ne ulaze u objekte u kojima ne rade;- da koriste radnu odecu i obuCU;- da pri -Ulazuu proizvodne objekie koriste dezbarijere za dezinfekciju-ruku i

obuce. -

~nje proizvodnih objekata treba vršiti.pomocu mehanizacije i odgovarajucihtrai1sportnih sredstava, pri cemu se valja pridržavati sIedecih uputstava:-za vreme ~nja radnike ne treba koristiti za druge poslove;.

- voZilakojima se odvozi dubre ne koristiti za druge poslove;. - odvoz dubreta iz objekta obavlja se po unapred utvrdenom planu kretanjanecistimputem na mestaza tu svrhupredvidena;. - .- po završetku ~nja radna odela i obucu treba oprati i deziilfikovati, što važi iza prevoma sredstva. --

Radnici koji rade u proizvodnim objektima treba na pocetku radnog vremena dapokupe sve uginUle pilice. i da ih stave u predvidenu kantu.sa pok1opcem, ili pak uplasticnu vreca. Leševi treba da se .!)dvoze svakodnevno iz tovi1išta na mesto gde sezakopavaju, spaljuju, ili se pak odvoze u kafileriju.

Glodari i insekti imaju veoma §tetnu Ulogu u širenju ramih oboljenja pilic&, pa-stoga jedna od sta1nihmera zaštite treba da bude tekuca deratizacija i dezinfekcija.

Isto tako .potrebna je stalna kontroIa:pilica k1inickimposmatranjem i povremenim. patomorfološkiin i drugim laboratorijskim ispitivanjima obolelih i uginUlih pilic&,kao ikontrola imuniteta u odnosu na bolesti protiv kojih je moguca zaštita.

. I

II

I.'I

II

I:

Mere specificne wtite

USpešna zaštita pilica moguca je jedino ako se, pored mera op§te,.preduzmu imere specificne zdravstvene zaštite. Imunoprofilaksa pilica u tovu je veoma složen idelikatan posao, delom zbog osetljivosti pilic&,zbog nerazvijenosti imunog sistema, adelom zbog postojanja pasivnog imuniteta. Jedan od prvih i najvažnijih momenata u.zdravstvenoj zaštiti pilica u tovu jeste izbor reprodukcione farme iz koje se nabavljajupilici. Roditeljski parovi moraju biti zdravi i neoptereceni bolestima koje se vertikalnopreko jaja prenose na potomstvo. Pored toga, roditeljski parovi tteba da su zašticeni odsvih onih bolesti za koje postoji mogucnost imunoprofilakse, jer se styorena antitelaprenose na potomstvo. Stoga se s pravom kaže da zaštita pilica pocinje vakcinacijomnjihovih roditelja. Preneta pasivna antitela zaštitice pilice u prvim danima života kada sui najosetljiviji prema infekciji i u vreme kada još nemaju dovoljno razvijen imuni sistemda stvore solidnu sopstveO:uzaštitu. -

56

.....

c'>

Brojler pripremijen za pe&9Qe

S7

r

3' ~~i~~::~ti. it 1!11 ff li t~f~.;, " ',oci,' " ?pili~tdkihhibrida,'9d kOjih Uu1o~aves«'taDt()'OJ1,e,naJ~~A9~'JtQ ~, '°"- ;,";'

: Y:';~fi',

c

,': i

,

.

,

'.

"

':.

,

.

,

'

,,,

.:~,

.

,

.

,

:

'

"

;"~.

"

.'

,

.,.,.,

."~;.

,,,

:~,

.'

,

..'

,

AI~~,

.'~'~ac;V

,

'.

,

:,

' ,

,

:,

ad~'~,

r;a::.,

C'~'

,

~~,

ac

,

ti~eI~,

~,

.,

.

,

:.~',

~,

.

,

KraJ

,

'

,'. '

,

".' i.,

'~

,

'~.~Stw,

i.,

O.

,

:

,

.

,

f!;,

'

,

'dje"

"

'

,

~

,

1!U'1,

';:,

,,

'.

,

.

,

i,

d8,

"8!t

,

..r:.,

:7;

,

JtUova",

'

,

'.

,

:

t8l:J~~

,

:,

'

,

".'

,

:.'~~,

'.~;:

,

:',

:

,

~,:,

'

,

'

,

~

,

'i,

'

,

;,

~~

,

;'

,

'

,

..'

,

:

,

.

,

:

,

::,

'

,

'

,

'.

,,

'

,

'

,

'

,

;,

:.

,

;'

,

'

,

:

,

:

,

:

,

',

;

,

"

,

:,

,

;':

,

;li

,

' .

,

'

,

"

,

:

",

,:;1,,' '" "'o/",', "'.1- '. :t:.c""".""' b n' """' B..x,n;;.'XI>o..,.."I" , ,1..,ti];.Jt3",o.;.x , -":""",,"""", , "., ,1

",::":,, ,'",.:,nUW1~p1UW ~",1" roJ~ra"... ,1Uij.~-,~opo"""~J'c:""~,: ,', ,~',(,'/-:, '",";, :"".!'", .. zf ' '.'SreniskaMitiOvi ' S u botPeaD: ' NOViS8diPaJl~.td;'.,., '(""','1

~3,';:"~: ":' :~ ,', " " ' ',f', ~/ ,.~}. ,/ :'1:(.,i,;~~JP~'~~~:~~;j:~'~i'I

.," I'I

'f

, :

58