inkubiranje jaja tov pilica

Download Inkubiranje Jaja Tov Pilica

Post on 20-Jan-2016

1.523 views

Category:

Documents

53 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • GodinaXXVl . Broj277 . 111991

    INKUBIRANJE JAJA.~

    TOV PILICA

  • [ lI VladimirPETROVIC II . IIJ

    I

    I

    I

    IIII

    I,

    INKUBIRANJE JAJA8 .

    @ . ~

    TOV PILICAjI]rJ

    I J"J

    .~

    .

    I-

  • .".,..i~~~." ~ ..~rj~Ter_Je'17,teI.""'71 (RedakciJa)

    ",,"',."':;t",J'I'..,.ptJe,13, te~3:I8.1~(V..llkopl'OdaJa) ,," ,, ,';.~it~~:"'1.~155t2 kod$DK~.eograd.

    'i,',::".).,""~,' .';'" , Glavnl~ , 1:," "

    , "', ':..."';UII MILOrE1IC, dlpl.'lqi.

    " ",Nr.'lr.POIak,Urednlk,",VerolJub "

    ,," ., 'Nale PoIJoprhirectne.blblloJeke- '

    Autor; , "

    ',Izdavall:'NOLI'I' -'8eograd, 'rerazlJe 27/11

    '". "

    ,,"-,Gla".,fl ocigoyoml urednik:Nllol Stambol16

    "', ' 'itampal -"

    NI P!."...dnl pregled-, -8eograd~ N. 81rJuzovaa

    tampano u 10.000 primeraka

    1991. godina

    YU ISBN 86-19-01861-2 '

    ~

    ",~'

    ~

  • UVOD -Izborjajazanasad

    VETACKOIZV~ENJE PnACA . . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . .TIPOVI INKUBATORA

    -Smetaj inkubatora . .. . . ..-Inkubacija . . . : .-Radinkubatora. .

    . . . . . . . . . . .. . . . . . . .

    . . . . . . . . . . . . . . . . . .." . T ,'. '.' . ... . . . . . .

    TBHNOLOGDA PRoIZvODNJE JEDNODNEVNIH PnACA-U1aganjejaja ".""0""'."-""-'."""'"- PrebacivanjejajauJzvodionik... . . . ... .. . . . . . . . . . . .

    - -Vadenje jednodnevDill'plliC8-Otprema jednodnevnih plliC8TOVPnACA-BROJLERA.o:o"'-"""""""""""'"

    .-. . . . . . . . . . . . . . . . . ..o.. . . .. . . . . .

    TEHNOLOGDAPROIZVODNJE . . . . . .-ObjekatzatovplliC8... .." .. .-Prostirka -Ishrana. . . .. . . . .- Porastbroj1era ..:.- Zdravstvenazutita pllica ......

    . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. , . , . . . . .. . . .. . . . .

    rlI

    .....

    Strana

  • Pripitomljavanjem, covekje uspeo da odgoji tak.verase domacih ivotinj8t koje sebez njegove pomoci ne bi mogle odrati u slobodnoj prirodi. To znaci da je pomoc covekapostala nUDaza dalje odravanje rase. Na primer, krava visokomlecne rase, koj8t uproseku, dnevno daje 20 do 30 lit. mleka, dobila bi zapaljen je vimena i ubrzo uginula akose ne bi redovno muzl8t jer samo tele nije u stanju da posiAetoliko mleka. Slican je slucaji sa kokoJcama. Kokuka visokoproduktivne rase moe godimje da snese preko 200 jaj8ta nije u stanju da sva sndenajaja izlee. Kvocka moe odjednom da pokrije svega 17 do19jaj8t tako da bi sva ostala jaja propala. Medutim, posledice pripitomljavanja idu i dalje,tako da su neke rase, kao leghorn, skoro sasvim izgubile instinkt leenja i uopte se neraskvocavaju.

    Zbog toga se neminovno morao naci izlaz u rdenju pitanja leenja pilita bezkvacke. Ovo je vec odavno navelo ljude na razmiljanje o ovom problemu. Tako su .Egiptani vec pre oko 4.000 godina uspeli vdtacki da izlegu pilice u jednoj vrsti glinenihpeci, u koju su stavljali jaja za nasad U Evropi su se ja! pre oko SOOgodina pojavili prviaparati za leenje pilica. oni su t1azvaniinkubatori po latinskoj rea "incubatio", Ita macinasadivanje jaja.

    Nagli razvoj ivinarstva u svetu,.pa i u nas u drugoj polovini dvadesetogveka stvorioje uslove za masovnu proizvodnju pilita pomotu inkubatora. Inkubatori su aparati ukojima su ostvareni uslovi slicni onima pod kvockom,a koji omoguawaju pravilan razvojembriona u jajetu. Savremeni inkubatori izradeni su Jia temelju ispitivanja uslcwa ~nog )eenj8t a pri cemu su izbegnute i sve nepovoljne strane prirocb1og Jelenja. prema.tome,glavniprincipu radu inkubatora injihovojizgradnjije oponalanje PrirOdDihUSIOVa)~ja. Tehni&a usavdenost ovih aparata obe!beduj~ proc:enat ldeDja i balitet PiJXakoji le jednak onome pod kvockom, pa ga cak i prema!uje. '

    RammoJavaqJekoW- .Kokoke se razmnoavaju pomocu jaj8t koja moraju biti oplo&na da bi se iz ajih

    razvili pilici. Maksimalna nosivost kokolaka postie se u prvoj godini noienja, u CIrUaOjnosivost"opada za 20 do 30%, a u trecoj za 31 do 45% u odnosu na prvu godinu. zbogtoga se kok~e za proizvodnju jaj8t prakticno, koriste najvjJe godinu dana. U izvaaim

    . slUcajevimamogu da se koriste i due, ali se tada kod njih mora izazvati VeIta&Omitarenje odgovarajucimmetodama restrikcijehrane i vode. .

    s

    .....

  • rObrazovaldeoploctenogj.qeta .U najranijem periodu obrazovanja, !Jmanca rastu postepeno i to prilicno sporo,

    tako da neposredno pre polnezrelosti, odnosno pronocnja, obicno dostignu velicinuprecnika od oko 6 milimetara. Na pOcetku polne zrelosti, pod uticajem hormona hipofize,jaj8ca pocii1jubrzo tnaglo da se razvijaju, jerjajnik tada pocinje dadobijaobilne kolicinekrvi i postaje crvenoZumanca tada brzo rastu poveeavajuci svoju velicinu za oko 4 mm uprecniku svaka 24.casa, sve dok ne dostignu svolu normalnu velicinu od oko 40 mm uprecniku. To znaci da ono, uglavnom, poraste i potpuno se formira u roku od 7 do 10dana. - .

    Oplodena jajna celija u samom jajetu pOcinje da se razvija jo u jajovodu, tj.zametak o~ po oplodenju pocinje svoj porast i razvoj. Medutim, izlaskom jajeta iztela samo se prekida razVojembriona, i ako taj razmak nije dui od 14 dana mogu se jajaupotrebiti za nasad. Mogu se i jaja starija od 14 dana upotrebiti za nasad, samo je u tomslucaju procenat leenja daleko manji, te su zbog toga najbolja jajacza nasad od 2 do 7~ana.. Sigurna su i do 2;,nedelje, a kod starijih jaja procenat leenja je sve manji i manji.Zumance sazametkom nalazi se u sredini jajeta i vezano je halazama sa svoje prednje izadnje strane, i takojepricvrceno,za vrh i o~ jajeta, kako ne bi isplivalo i priljubilose uz ljusku, jer bi u tom slcaju zametak uginuo. Zumance je vece hranljive vrednosti odbelanca. Boja umanca uglavnom, zavisi od ishrane i nacina dranja nosilja;. Bojs ljuskezavisi od rase,i nema nikakvog uticaja na hemijski sastav jajeta. Velicina jajeta tako dezavisi od rase, star()sti, ishrane, individue, redosleda u seriji noenja itd. to se ticestnikture, jaje osrednjevelicinesastojise od U1nanca-koje predstavlja oko 30% teinejajeta, belanca -koje iznosioko 60%i ljuske-koja iznosioko 10%teinejajeta.

    . Usledftuegstajanja,jajemnogoisparavaijednogmpmenta sepokvari.Semtoga,~arenje izazivaju i razne parazitne gljive koje ulaze kroz pore ljuske. Specificna teinasveeg jajeta je 1,08, dok je kod starijih jaja specificna teina manja.

    Pored toga to pazimo na sveinu, jaja moramo i pravilno cuv~ti. Prilikom cuvanja,jaja treba da se nalaze u vodoravnbm poloaju, ili, to je jo bolje, vrhom nadoleokrenutim, a nikako obratno. U praksi je cesto nem02l1ce sakupiti istovremeno dovoljanbroj jaja za nasad, zato se moraju s3kupljati i cuvati. Na vecim farmama, gde je moguceli skladitu sakupiti veci broj jaja, a koja se cuvaju u specijalnim kartonskim kutijama saulocima za jaja vrhom nadole, ne treba ih olqetati. ~edutim, ukoliko jaja cuvamo dueod nedelju dana u horizontalnom poloaju, moramo ih okrenuti bar jedanput u toku 24casa. Ovo okretanje je JX)trebno da ne bi umance isplival,o.izbelanca i slepilo za ljusku,te bi bilo izgubljeno za nasad.

    Svako oplodeno jaje nosi u sebi zacetak pileta, ~ vitalnost tog zacetka vremenomslabi, tako da posle izvesnog vremena ivotna snaga zametka prosto icezne.Prakticno,to Dacida iz jednog oplodenogjajeta starog 30 dana vie ne.moe da se izlee pile. Raditoga se i preporucuje da se za nasad biraju to sveija jaja, jaja iste starosti, kao i to bolje

    ,_o cuvanajaja. Jaja za nasad mogu se CUV.!ltiili u specijalnimulocima za jaja, ormanima istelaaJna, ili pak u obicnim korpama i sanducima. Po moguc8tvu, korpu ili sanduk trebapokriti obicnomplatnenom krpom.U njih se jaja reda ju horizontalnoJ to samo u jedanred, 1tnikakO u vie redova tj.jedn,!) preko drugog. Jaja treba cuv~tiupros!oriji koja selako vetri, ali pri tom ne sme da ima promaje, kao i 'da je to manje izloena direktnojsuncanoj svetlosti. Prostorija treba da je suva, cista i bez ikakvog neprijatnog mirlsa:;Temperatura u prostori ji treba da se krece oko 18e, a relativna vlanost vazduha od75-80%. Uko

    ..likose jaja cuvaju,~~~~.4,n~?elju ~a. temperatura prostorije treba dabude oko loe, a relativna:vlanostvamUha75-80%.

    I'

    II1

    6

    f.....

  • 100

    "~"~O-O,

    I -

    r -

    - ~

    '.. '

    ~~~PO~

    1,

    ;.

  • rIzbor jIQ8 za D8adza ~ se jaja specijalno biraju, i od ovog pravilnog odabira zavisi i uspeh

    lelenja. Bitno je da jaje za nasad bude oplodeno, zdravo, svele, cisto, pravilnog oblika iodgovarajuce teine.. .

    Najbitniji uslov je da je jaje opladeno, jer samo iz njega moe da se izlete pile, kaoi da je njegova klica-zametak velike ivotne sposobnosti.

    Jaje za nasad treba da je zdravo, to znaci da potice od zdravih roditelja. PoZnatoje da se preko jajeta mogu preneti pored bolesti i patolokih stanja i izvesna infektivna iparazitna oboljenja (kokcidioza, tifus, i dr.). Zbog toga jaja moraju da poticu izjata ukojima nema ovih bolesti. Zatim, jaje za nasad treba da je svee, jer vitalnost klice opada .sa starocu. Ali takode, nije preporucljivo da se za nasad uzme jaje cim je sneseno, jer jepotrebno da prode izvesno vreme (1-2 dana), kako bi moglo da primi dovoljno vazduhau svojuvazdunukomoru. Braonjajazatvorenije boje bolje se legu nego jaja svetIije boje.Kada se jaja transportuju, to treba izbegavati, treba ih ostaviti 1-2 dana da se odmore,pa ih tek onda nasadivati. Ne treba uzimati jaja za nasad ni od suvie mladih ni od suviestarih kokoaka. Za nasad treba uzimati jaja od najboljih nosilja.

    Jaje za na!iadmora da bude cisto, sneeno u cistom gnezdu, te radi toga trebavoditiracuna o cistocignezda. Trebaizbegavatizaprljanajaja, anije preporucljivo prati ih, potose pranjem otvaraju pore na ljusci kroz koje nastaje gubljenje vlage i time se remeti iometa prvilan tok inkubacije. Ako su zaprljana jaja sasvim suva, treba suvom vunenomkr