Download - Centralna banka

F A K U L T E T Z A U S L U Ž N I B I Z N I SF A K U L T E T Z A U S L U Ž N I B I Z N I SS R E M S K A K A M E N I C AS R E M S K A K A M E N I C A

S E M I N A R S K I R A DS E M I N A R S K I R A D

P R E D M E T : B A N K A R S K I M E N A D Ž M E N TP R E D M E T : B A N K A R S K I M E N A D Ž M E N T

Tema: CENTRALNA BANKATema: CENTRALNA BANKA

SREMSKA KAMENICA, 2009.

Mentor:Dr Milenko Dželetović

Student:Aca Vasić

XIV-313/08

C e n t r a l n a b a n k aC e n t r a l n a b a n k a

SADRŽAJSADRŽAJ

UVOD.............................................................................................................................3

CENTRALNA BANKA................................................................................................4

POJAM CENTRALNE BANKE.........................................................................................4

FUNKCIJE, POSLOVI I ZADACI CENTRALNE BANKE......................................................4

MERE I INSTUMENTI CENTRALNE BANKE......................................................5

INSTRUMENTI I MERE MONETARNOG REGULISANJA....................................................6

PRIMARNA I SEKUNDARNA EMISIJA.............................................................................7

POLITIKA OBAVEZNIH REZERVI...................................................................................8

OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽIŠTU..........................................................................8

KREDITI CENTRALNE BANKE POSLOVNIM BANKAMA..................................................9

POLITIKA ESKONTNE STOPE.........................................................................................9

KONTROLNA FUNKCIJA I POSEBNA OVLAŠĆENJA......................................................10

ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE..............................................................12

UPRAVLJANJE CENTRALNOM BANKOM.....................................................................13

NARODNA BANKA SRBIJE....................................................................................14

ZAKLJUČAK..............................................................................................................17

LITERATURA............................................................................................................18

2


UVODUVOD

Centralna banka ima izuzetno veliku ulogu u funkcionisanju tržišta novca. Ta njena

uloga se ispoljava kroz regulisanje ovog tržišta, propisivanjem i nametanjem obaveznosti

pravila ponašanja, rada i funkcionisanja tržišta novca, kao i direktnim učešćem na njemu.

Kao učesnik na tržištu novca ona vrši funkciju „banke banaka“ vodeći kod sebe

evidenciju o stanju na računima svih poslovnih banaka i drugih učesnika na tržištu novca. Ona

je autonomna i potpuno samostalna u regulisanju, propisivanju i sprovođenju pravila

ponašanja, funkcionisanja i načina rada na tržištu novca koja su neprikosnovena i potpuno

obavezujuća za sve druge učesnike na tržištu novca.

Centralna banka samostalno donosi odluke kojima se utvrđuju uslovi poslovanja na

tržištu novca i to pre svega odluke vezane za:

cenu novca izraženu u većoj ili manjoj eskontnoj i diskontnoj stopi,

obim ponude izražen u povećanju ili smanjenju novčanih kontigenata,

obim tražnje izražen u povećanju ili smanjenju obavezne rezerve,

obim javnog duga izražen u prodaji ili kupovini državnih hartija od vrednosti.

Zato su u mnogim razvijenim zemljama jedan od najznačajnijih instrumenata

monetarnog regulisanja operacije Centralne banke na otvorenom tržištu, čija je suština

optimiziranje primarnog novca, a time i novčane mase. Aktivnosti koje Centralna banka

preduzima, dakle, kupovina ili prodaja zavisiće direktno od ciljeva kreditno monetarne

politike.

Ukoliko je cilj povećanje količine novca, to jest ukoliko je reč o ekspanzivnoj politici,

Centralna banka će vršiti kupovinu državnih hartija od vrednosti, čime će doći do povećanja

likvidnosti banaka i njihovog kreditnog potencijala. Obrnuto, u slučaju realizacije restriktivne

kreditno-monetarne politike, Centralna banka će prodajom hartija od vrednosti smanjivati

količinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka.

Tržište novca postalo je osnovni mehanizam za sprovođenje ciljeva i zadataka

monetarne politike. Na osnovu ovoga može se zaključiti da je Centralna banka praktično

osnivač, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih događaja i radnji koje se

dešavaju na tržištu novca.

3


CENTRALNA BANKACENTRALNA BANKA

PPOJAMOJAM C CENTRALNEENTRALNE BANKEBANKE

Centralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova

monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku

disciplinu i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom.

Centralna banka može da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomoć

instrumenata monetarno – kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna

rezerva, utvrđivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti,

učešće u deviznim transakcijama, ograničenje plasmana, i slično.

Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija

emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite

poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka

održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim

tržištima. Centralna banka treba da:

brine o bezbednosti domaće valute

obezbedi likvidnost privrednim subjektima u plaćanjima u zemlji prema inostranstvu

obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata.

Prve Centralne banke su nastale krajem 17. veka uporedo sa razvojem robno –

novčanih odnosa. Do danas su ove institucije formirane u gotovo svim zemljama koje imaju

državnu, odnosno monetarnu suverenost. Nalaze se na vrhu bankarskog sistema i u velikoj

meri od nje zavisi dinamika i stabilnost privrednog sistema.

FFUNKCIJEUNKCIJE, , POSLOVIPOSLOVI II ZADACIZADACI C CENTRALNEENTRALNE BANKEBANKE

„Aktivnosti Centralne banke se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na

unutrašnjem planu):

emisiona funkcija (monopol na štampanje novčanica i izradu kovanog novca),

regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike,

4


uloga bankara države, odnosno Vlade,

nadzorna uloga (kontroliše bankarsko poslovanje),

uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema,

upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje,

upravljanje deviznim kursom nacionalne valute“.1

Na međunarodnom planu, Centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa

multilateralnim finansijskim organizacijama (MMF, WB…). Osim ovih osnovnih funkcija,

Centralne banke u nekim zemljama imaju i posebne uloge kao sto su razvojna uloga Centralne

banke, u manje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja.

MERE I INSTUMENTI CENTRALNE BANKEMERE I INSTUMENTI CENTRALNE BANKE

Monetarnom politikom obezbeđuje se optimalan odnos količine novca u opticaju i

kvantitativnog karaktera društvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se

svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlačenje novca iz opticaja u

cilju obezbeđenja adekvatne količine novca u nekoj nacionalnoj privredi.

U okviru ostvarivanja mera kreditno – monetarne politike, centralna banka ima

nekoliko instrumenata:

eskontna politika, koja se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za

odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slično);

operacije na otvorenom tržištu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija

od vrednosti, čime se ostvaruju određeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna

banka vrši kupovinu hartiju od vrednosti, kada želi da poveća likvidnost banaka i

njihov kreditni potencijal. Ovo se dešava u slučaju realizacije kreditno-monetarne

politike, kada je cilj da se poveća nivo novčane mase. U slučaju restriktivne kreditno –

monetarne politike, centralna banka vrši prodaju hartija od vrednosti, čime smanjuje

količinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka;

politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-

monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera značajna je i

za kontrolu bankarskog sistema i održavanje likvidnosti banaka. Suština ove mere

sastoji se u utvrđivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog 1 Ćirković, Milutin, Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001. str. 194.

5


potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U slučaju restriktivne

kreditno – monetarne politike povećava se stopa obaveznih rezervi, čime se povlači

deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i

politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, čime se takođe, reguliše nivo novčane

mase. Aktiviranje depozita znači ukidanje ograničenja za njihovo slobodno korišćenje.

Obrnuto, dezaktiviranje depozita znači njihovo povlačenje u smislu uvođenja različitih

ograničenja u korišćenju slobodnih sredstava.

IINSTRUMENTINSTRUMENTI II MEREMERE MONETARNOGMONETARNOG REGULISANJAREGULISANJA

Za sprovođenje određene monetarne politike, Centralna banka koristi odgovarajuće

instrumente monetarnih regulisanja (sredstva i metode) koje primenjuje da bi održala masu i

strukturu novca i kredita na optimalnom nivou.

Sastav instrumenata može biti veoma različit, ali efekat primene uvek ima istu svrhu:

da se obezbedi potrebna količina novca u opticaju, tako da monetarna politika ne bude

naglašeno ekspanzivna, ili strasno restriktivna. „Centralna banka kvantitativno reguliše

kreditni potencijal banaka pomoću dva metoda:

na osnovu stope obaveznih rezervi

regulisanjem kvantuma primarnog novca“.2

U zemljama razvijenih tržišnih ekonomija, Centralne banke primenjuju standardizovan

izbor instrumenata monetarnih regulisanja koji čine:

obavezna rezerva,

rezerva likvidnosti,

kreditni poslovi Centralne banke,

operacije na otvorenom tržištu,

politika eskonta, reeskonta i refinansiranja,

politika eskontne stope Centralne banke,

ograničenje plasmana banaka…

Sa aspekta načina na koji deluje, instrumenti monetarnog regulisanja se razvrstavaju

na direktne i indirektne.

2 Hadžić, Miroljub, Organizacija bankarstva, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd,

2005. str. 273.

6


DIREKTNI INSTRUMENTI monetarnog regulisanja omogućavaju da Centralna banka

neposredno postigne cilj intervencije, kao što je slučaj prilikom regulisanja visine kamatnih

stopa banaka, ograničenja rasta plasmana (kreditni limiti) banaka i drugih finansijskih

institucija.

INDIREKTNE MERE su više zastupljene u uslovima razvijene privrede i finansijskih

transakcija zemalja tržišnih ekonomija. Delovanje indirektnih instrumenata monetarnog

regulisanja ostvaruje se uticajem kako na tražnju za primarnim novcem, tako i uticajem na

njegovu ponudu.

Najčešće korišćen instrument monetarnog regulisanja u praksi svih Centralnih banaka

u svetu jeste mehanizam obaveznih rezervi. Ovom se merom kratkoročno reguliše kreditni

potencijal poslovne banke. Regulisanje obaveznih rezervi banaka može se definisati kao mera

kojom se poslovne banke obavezuju da deo svog potencijala drže u obliku depozita kod

Centralne banke.

Pored obaveznih rezervi, za monetarno regulisanje je veoma značajna i politika

kreditiranja koju sprovodi Centralna banka. Politikom kreditiranja Centralna banka

interveniše:

prema bankama radi prevazilaženja problema kratkoročne nelikvidnosti,

prema državi odobravanjem kredita za pokriće deficita budžeta (tzv. deficitno

finansiranje),

u sprovođenju selektivne kreditne politike.

PPRIMARNARIMARNA II SEKUNDARNASEKUNDARNA EMISIJAEMISIJA

Centralna banka stvara primarni novac ili monetarnu osnovu (monetarnu bazu) sa

ciljem da reguliše likvidnost i kreditni potencijal poslovnih banaka, i da tako kontroliše

količinu novčane mase u rukama nebankarskih sektora.

Primarni novac predstavlja broj svih obaveza Centralne banke u odnosu na sektor

poslovnih banaka, sektor stanovništva, kao i u odnosu na sve druge nebankarske sektore, koji

imaju depozite kod Centralne banke. Upravo primarni novac predstavlja osnovu za dalju

naknadnu emisiju novca koji obavlja poslovno bankarstvo (sekundarna emisija).

7


Osnovni cilj politike primarne emisije jeste uticaj na celokupnu finansijsku strukturu i

na realne ekonomske parametre. Veoma često, primarna emisija preuzima i određene

kvalitativne, odnosno selektivne zadatke, čime se omogućuje realizacija određenih ciljeva

ekonomske politike.

PPOLITIKAOLITIKA OBAVEZNIHOBAVEZNIH REZERVIREZERVI

Politika obaveznih rezervi ima zadatak da imobiliše određeni obim likvidnih sredstava

banaka. Ona je efikasan instrument kojim se posle ekspanzije kredita iz primarne emisije

povlači visak likvidnih sredstava banaka. Stopa obaveznih rezervi se menjala u zavisnosti od

dinamike kreditnog potencijala i stepena likvidnosti bankarskog sistema.

Kada se stopa obaveznih rezervi koristi kao direktan instrument monetarnog

regulisanja, postoji vise pristupa:

polazi od toga da se stopa obaveznih rezervi primenjuje na transakcione depozite tako

da depoziti koji nastaju iz raspodele dohotka nisu predmet obaveze izdavanja

obavezne rezerve.

polazi od izračunavanja obavezne rezerve po jedinstvenoj stopi na sve depozite banaka

i drugih finansijskih institucija.

predstavlja kombinaciju prethodna dva. Osnov ove koncepcije čini diferenciranje

stopa obaveznih rezervi na različite vrste depozita kod kreditnih institucija.

OOPERACIJEPERACIJE NANA OTVORENOMOTVORENOM TRŽIŠTUTRŽIŠTU

Kupovina i prodaja hartija od vrednosti na finansijskom tržištu od strane Centralne

banke poznata je pod imenom politika operacije na otvorenom tržištu. Centralna banka

prodaje hartije od vrednosti kada proceni da je novčana masa u opticaju previsoka. Ukoliko

Centralna banka utvrdi da je ugrožena likvidnost poslovnih banaka do te mere da postoje

finansijski razlozi koji ograničavaju i koče privrednu aktivnost, onda ona interveniše

kupovinom hartija od vrednosti na otvorenom finansijskom tržištu.

Prednost te politike nad ostalim je u tome da se lakše primenjuje, nego promena stopa

obavezne rezerve ili eskontne stope.

8


Pod operacijom na otvorenom tržištu podrazumeva se metod regulisanja kreditnih

potencijala banaka i novčane mase koji Centralna banka najčešće primenjuje tako što kupuje

ili prodaje državne hartije od vrednosti.

Prilikom kupovine vrednosnih papira dolazi do povećanja primarnog novca. U

obrnutom slučaju, ako Centralna banka prodaje hartije od vrednosti, u njoj se smanjuje

količina državnih hartija od vrednosti, dok se na strani pasive smanjuje kvantum primarnog

novca.

KKREDITIREDITI C CENTRALNEENTRALNE BANKEBANKE POSLOVNIMPOSLOVNIM BANKAMABANKAMA

Jedan od mehanizama koji može primenjivati Centralna banka jeste kreditiranje

poslovnih banaka od strane Centralne banke. Ovo kreditiranje može biti na selektivnoj ili

linearnoj osnovi. Izbor između ova dva kreditiranja zavisi od koncepta finansijskog sistema.

Suština ovog mehanizma je u tome da Centralna banka za svaku godinu formira

selektivni kreditni potencijal, na osnovu kog odobrava kratkoročne kredite poslovnim

bankama iz primarne emisije. Izbor namenskih pravaca za odobravanje selektivnih kredita

proističe iz prioriteta koji su formulisani u tekućoj ekonomskoj politici zemlje, kao sto su:

poljoprivreda, energetika, izvoz…

Ovakvi krediti imaju tu komponentu da kamata najčešće ima na sve kredite

beneficiranu stopu, što znaci da krajnji korisnici ovih kredita plaćaju nižu kamatu od tržišne.

Selektivni krediti su atraktivni i za poslovne banke i za njihove krajnje korisnike. Za poslovne

banke oni najčešće znače refinansiranje iz primarne emisije. Tražnja za ovom vrstom kredita

je uvek znatna, jer je kamatna stopa na ta sredstva uglavnom beneficirana.

PPOLITIKAOLITIKA ESKONTNEESKONTNE STOPESTOPE

Politikom eskontne stope na nižem ili višem nivou Centralna banka utiče na

formiranje tražnje za novcem. Istovremeno, utiče i na visinu kamatne stope. Povećanjem

eskontne stope ona deluje na povećanje kamatnih stopa, čime teži da utiče na smanjenje

tražnje kredita, što treba da se odrazi na smirivanje rasta investicija i potrošnje u domaćoj

ekonomiji, koje bi se povoljno odrazilo na platni bilans.

9


Glavni smisao ovih interventnih operacija je odbrana vrednosti domaće valute i uticaj

na cenu novčanog kapitala. Niska eskontna stopa čini sistem refinansiranja kratkim i

neefikasnim da brzo i efikasno reguliše novčani opticaj. Kada je niska eskontna stopa, teško

se menja stopa refinansiranja, bez obzira na nivo likvidnosti bankarskog sistema.

Nivo eskontne stope je u određenom periodu na tako niskom nivou da je ona i po

nekoliko puta niža od stope inflacije. Ovakva politika bila je zapravo politika jeftinog novca,

sto je rezultiralo pritiscima na Centralnu banku da proširi namene korišćenja primarnog

novca. To se pre svega odnosi na deficitarno finansiranje država iz primarne emisije.

KKONTROLNAONTROLNA FUNKCIJAFUNKCIJA II POSEBNAPOSEBNA OVLAŠĆENJAOVLAŠĆENJA

Centralna banka vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih

finansijskih organizacija. Pri vršenju kontrole, Centralna banka ima pravo uvida u poslovne

knjige i drugu dokumentaciju banaka i dragih finansijskih organizacija, kao i svih učesnika u

poslu koji su predmet kontrole. „Ako se kontrolom utvrdi da su banka i draga finansijska

organizacija postupile suprotno propisima i merama monetarne politike i na način koji

ugrožava njihov bonitet, Centralna banka izdaće nalog banci i dragoj finansijskoj organizaciji

da otklone utvrđenu nepravilnost i istovremeno primeniće prema njima mere“.3

Centralna banka primeniće mere i prema banci i drugoj finansijskoj organizaciji za

koje se kontrolom utvrdi da su postupile suprotno propisima ili na način koji ugrožava njihov

bonitet, ali su pre okončanja kontrole otklonili utvrđenu nepravilnost. Navedenim nalozima

Centralna banka obavezuje banku i drugu finansijsku organizaciju da sprovede jednu ili više

aktivnosti, i to:

svoje poslovanje uskladi sa propisima;

poveća iznos osnivačkog kapitala, sredstava rezervi i posebne rezerve za obezbeđenje

od gubitaka;

privremeno obustavi kreditiranje pojedinih osnivača i komitenata;

obustavi davanje kredita u određenom periodu;

otpiše potraživanja kad se za to steknu zakonom utvrđeni uslovi;

obustavi pripis kamata na aktivu određenog stepena naplativosti;

3 Krstić, Ž. Borko, Bankarstvo, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. str. 255.

10


otkloni i drage nepravilnosti preduzimanjem, odnosno obustavljanjem određenih

aktivnosti.

Tim nalozima banka i draga finansijska organizacija mogu se obavezati da

racionalizuju svoju unutrašnju organizaciju ili smene pojedine rukovodeće radnike. U te mere

spadaju:

obustavljanje odobravanja i puštanja u tečaj kredita iz primame emisije;

zabrana kupovine i prodaje hartija od vrednosti;

obustava plaćanja sa žiro-računa, izuzev plaćanja po osnovu štednih uloga i tekućih

računa građana;

ograničenje obima plasmana;

obustavljanje ili ograničenje plaćanja u inostranstvu, izuzev plaćanja po dospelim

inostranim kreditima i konvencijskim obavezama;

ograničenje zaduženja u inostranstvu.

„Centralna banka može prema banci i drugoj finansijskoj organizaciji izreći jednu ili

više mera u zavisnosti od težine utvrđene nepravilnosti. Ako i pored preduzetih mera banka ili

druga finansijska organizacija ne izvrši nalog Centralne banke ili se ne pridržava mera koje su

prema njoj izrečene ili u roku od 180 dana od dana dostavljanja rešenja o izricanju mera ponovi

istu nepravilnost, Centralna banka će pristupiti naplati svih svojih potraživanja od te banke ili

druge finansijske organizacije i doneće rešenje o oduzimanju dozvole za rad banke ili druge

finansijske organizacije, kao i pokrenuti postupak njenog stečaja, odnosno likvidacije“.4

Bliže uslove i način vršenja kontrole, postupak izdavanja naloga i preduzimanja mera,

rokova za izvršavanje naloga i trajanje mera propisuje Centralna banka. Nalozi se izriču

rešenjem, koje donosi guverner Centralne banke, odnosno lice koje on ovlasti. Rešenje je

konačno u upravnom postupku.

Centralna banka izdaje uputstva za jedinstveno primenjivanje propisa i jedinstveno

postupanje u vršenju kontrole. Centralna banka izdaje i oduzima dozvolu za rad banke i druge

finansijske organizacije, pod uslovima propisanim zakonom. Ona može dati banci, na njen

zahtev, i ovlašćenje za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa

inostranstvom ako u posebnom postupku utvrdi da ta banka ispunjava uslove za obavljanje tih

poslova koji su utvrđeni odlukom Centralne banke.

4 Jović, Srboljub, Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990. str. 322.

11


Centralna banka može privremeno ograničiti poslovanje banke i drage finansijske

organizacije izdavanjem pomenutog naloga. Ona takođe daje saglasnost na izbor direktora

banke i druge finansijske organizacije, pod uslovima utvrđenim posebnom odlukom.

Centralna banka vodi registar banaka i drugih finansijskih organizacija kojima je

izdala dozvolu za rad i njihovih organizacionih jedinica, registar banaka ovlašćenih za

obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom, registar sopstvenih i

mešovitih banaka i drugih finansijskih organizacija u inostranstvu.

ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKEORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE

Organizacija Centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema

čiji je ona deo, ali i od administrativnog ustrojstva i političkih faktora države u kojem je

osnovana i funkcioniše. Ne postoje dve isto uređene Centralne banke u svetu, a ni dve iste

države. „Organizacija Centralne banke se svodi na tri osnovna modela:

jedinstvena Centralna banka,

složeni sistem Centralne banke i

supranacionalna Centralna banka“.5

Najčešće je zastupljen koncept jedinstvene Centralne banke. To znači da su funkcije

vrhovne monetarne vlasti koncentrisane u jednom pravnom subjektu, pri čemu glasi pravilo:

jedna država – jedna banka.

Drugi model podrazumeva organizaciju sistema centralnih banaka. To znači da u

jednoj zemlji postoji više banaka koje zajedno obavljaju funkcije Centralne banke. Samo

jedna od njih ima ulogu glavnog koordinatora i njen je zadatak da upravlja svim delovima ove

složene organizacije.

Supranacionalna Centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju grupe zemalja.

Monetarna unija predstavlja veoma visok stepen ekonomske integracije. Države članice se

odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno –

monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku

Centralnu banku.

5 Pavićević Božidar, Stakić Budimir, Banke i platni promet sa inostranstvom, Zavod za obrazovanje

kadrova, Beograd, 1987. str. 106.

12


U Centralnoj banci mogu biti zastupljena tri oblika svojine:

privatna,

javna,

mešoviti oblik svojine Centralne banke.

Autonomija Centralna banka se meri stepenom slobode odlučivanja u oblasti

monetarno – kreditne i devizne politike. Tako razlikujemo:

zavisne i

nezavisne Centralne banke.

Zavisne Centralne banke imaju veoma mali stepen samostalnosti. Njihove su odluke

pod jakim uticajem države, tj. vlade i sprovode njenu politiku. Ovakve Centralne banke su

obično instrument nadležnih ministarstava i predstavljaju mehanizam za izvršenje odluka ovih

državnih organa.

Nezavisne Centralne banke nemaju apsolutnu slobodu odlučivanja o najvažnijim

segmentima kreditno – monetarne i devizne politike. Nezavisnost Centralne banke treba

shvatiti isključivo u relativnom smislu.

Ipak, analiza uspešnosti poslovanja zavisnih i nezavisnih Centralnih banaka je

pokazala da su nezavisne Centralne banke uspešnije u borbi sa inflacijom i niskom stopom

zaposlenosti.

UUPRAVLJANJEPRAVLJANJE C CENTRALNOMENTRALNOM BANKOMBANKOM

Za uspešno funkcionisanje Centralne banke bitno je pitanje načina organizacije i

upravljanja Centralnom bankom. Odluke i mere u oblasti monetarno – kreditne politike se

moraju sprovoditi brzo i efikasno, ali je neophodno i praćenje njihovog efekta, što znači da

mora postojati povratna informacija. U gotovo svim zemljama, upravljanje Centralnom

bankom je povereno guverneru, koji ovu instituciju predstavlja i u javnosti. Obično guverner

ima bar jednog zamenika (viceguvernera), ali ih može imati i više. Guvernera i viceguvernera

imenuje predsednik države, ili predsednik vlada ili parlament.

Važnu ulogu u upravljanju Centralnom bankom imaju i odbori direktora, koji u

različitim zemljama imaju još i nazive: administrativno veće, nadzorno veće, opšte veće ili

monetarno veće. Odbori direktora odlučuju većinom glasova prisutnih članova. Mandat

13


guvernera je utvrđen na osnovu statuta Centralne banke, i obično se može obnoviti, osim u

SAD, gde se član Odbora guvernera u sistemu federalnih rezervi ne može birati dva puta (što

je i razumljivo jer se biraju na 14 godina).

NARODNA BANKA SRBIJENARODNA BANKA SRBIJE

Uloga Narodne banke Srbije određena je Ustavom Srbije i Zakonom o Narodnoj banci

Srbije koji je usvojen 2003. godine („Službeni glasnik RS“, br. 72/2003). Prema članu 2.

Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj

ima i očuvanje finansijske stabilnosti.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku,

vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani

novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

„rema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcija samostalna i

nezavisna i ne traži niti prima uputstva od državnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrđenih

ciljeva ekonomske politike i ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna

skupština, Narodna banka Srbije samostalno utvrđuje projekcije rasta monetarnih i kreditnih

agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje će biti preduzete radi ostvarivanja

utvrđenih ciljeva“ 6

Guverner Narodne banke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju

pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje mišljenje o određenim

aktima koji se tiču budžeta, ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih

propisa koji se tiču Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, uz saglasnost Vlade,

određuje režim kursa dinara, s tim što samostalno vodi politiku kursa dinara.

Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o poslovanju i

rezultatima rada i izveštaj o monetarnoj politici, zatim, godišnji izveštaj o stanju u

bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, kao i program monetarne politike za

narednu godinu.

6 http/www.nbs.co.yu

14


Slika 1. Organizaciona šema Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije ima statut koji potvrđuje Narodna skupština Republike Srbije.

Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor

utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna

skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je sprovođenje odluka Monetarnog

odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i pripremanje i

donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika i četiri člana

koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, između

ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira

Savet, takođe na period od pet godina. Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u

Beogradu. Ona može obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja

organizacija, delokrug i dužnosti određeni su Statutom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za

izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju

zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije.

15


Najznačajniji poslovi iz nadležnosti Narodne banke Srbije su:

utvrđivanje monetarne politike, regulisanje količine novca u opticaju, poslovi za

Republiku Srbiju (odnosi se na kratkoročne kredite radi premošćavanja vremenske

neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja rashoda budžeta RS),

regulisanje visine i načina održavanja minimalne likvidnosti banaka, utvrđivanje

politike kursa dinara i utvrđivanje iznosa stalnih i tekućih obaveznih rezervi zemlje

potrebnih za održavanje likvidnosti u međunarodnim plaćanjima, poslovi obavljanja

platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, kao i poslovi izdavanja novčanica i

kovanog novca;

poslovi iz oblasti kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije vrši

kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija.

Ona može banci koja nije postupila shodno merama monetarne politike da izda nalog

da otkloni utvrđenu nepravilnost u poslovanju, uz istovremeno izricanje jedne ili više

mera, u zavisnosti od težine utvrđene nepravilnosti. Narodna banka Srbije propisuje

minimum sadržaja revizije za banke i druge finansijske organizacije. U slučaju da

izveštaj o reviziji nije u skladu sa standardima revizije, Narodna banka Srbije može da

zahteva dostavljanje, u određenom roku, i novog izveštaja, koji će izraditi drugi

ovlašćeni revizor.

16


ZAKLJUČAKZAKLJUČAK

Centralna banka jedina je institucija koja kreira primarni novac. Njen kreditni

potencijal je neograničen i ona ima autonomno pravo odobravanja kredita poslovnim

bankama i državi (ukoliko to nije zabranjeno zakonskom regulativom), otkupa i prodaje

hartija od vrednosti, te obavljanja deviznih transakcija, čime posredno ili neposredno utiče na

procese monetarne ekspanzije ili monetarne restrikcije. Otuda proizlazi svrha monetarne

regulacije i posebno mesto Centralne banke kao monetarne institucije odgovorne za kontrolu

novčanog, kreditnog i bankarskog sistema svake zemlje.

Polazeći od pretpostavke da je monetarna politika neutralna (barem u dugom roku),

te da se merama monetarne politike može delovati na stabilnost cena, efikasno delovanje

monetarne politike zahteva postojanje zakonom zagarantovane i stvarne nezavisnosti

Centralnih banaka. Politička nezavisnost Centralne banke ogleda se u slobodi izbora

konačnog cilja monetarne politike. Ona je tim veća, ako u postupku izbora članova

upravljačkih tela Centralne banke ne odlučuje Vlada, te ako Centralna banka može

samostalno donositi odluke i preduzimati mere za očuvanje monetarne stabilnosti.

Centralna banka samostalno donosi odluke kojima se utvrđuju uslovi poslovanja na

tržištu novca i to pre svega odluke vezane za: cenu novca izraženu u većoj ili manjoj

eskontnoj i diskontnoj stopi, obim ponude izražen u povećanju ili smanjenju novčanih

kontigenata, obim tražnje izražen u povećanju ili smanjenju obavezne rezerve, obim javnog

duga izražen u prodaji ili kupovini državnih hartija od vrednosti.

17


LITERATURALITERATURA

1. Dželetović Milenko, Živković Aleksandar, Bojović Petar, Bankarski menadžment,

Čigoja štampa, Beograd, 2008.

2. Jović, Srboljub, Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

3. Krstić, Ž. Borko, Bankarstvo, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003.

4. Pavićević Božidar, Stakić Budimir, Banke i platni promet sa inostranstvom, Zavod za

obrazovanje kadrova, Beograd, 1987.

5. Ćirković, Milutin, Bankarstvo, Bridge Company, Beograd, 2001.

6. Hadžić, Miroljub, Organizacija bankarstva, Fakultet za finansijski menadžment i

osiguranje, Beograd, 2005.

7. http/www.nbs.co.yu

18

Download - Centralna banka

Top Related