Naslov originala

ARISTOTELIS MET APHYSICATQN META TA cIlY~IKA

PremaizdanjuW. Christ,MCMXXX, Lipsiae; i W. Jaeger,

MCML VII, Oxonii

1

I

f

I

ARISTOTEL

METAFIZIKA

PREVEO

Dr BRANKO B. GAVELA

PREDGOVOR NAPISAO

AkademikMILAN BUDIMIR

KULTURA, 1971.BE~RAD

,\

II

'II

REC-DVE o ARISTOTELU

Citaoci"Kulturinih" izdanjaimalisuvecprilikeda bududovoljnoobavetenio Aristotelovudelu iivotu.Ne mislim samona odeljak'0 AristoteluusovjetskojIstoriji filozofije pod redakcijomAlek-sandrova,negou prvomreduna prevodeAristote-lovePolitike i Nikomahoveetike.U obata znacajnadelacitalacmoenacipouzdanai opirnaobavetenjau tompogledukoja poticuiz peranaegpriznatogstrucnjakadra M. N. Durica,koji je u isti mahpe-snik,naucniki filozof.Spominjemsvenjegovekva-litetestogato je i rad samogAristotelaobuhvatiosva tri pomenutapravca.

Ipak samseradoodazvaQpozivukolegeV. Pa-vicevicadakaemnekolikorecio AristotelupovodomovogprevodaAristotelovadela,koje sesmatraglav-nim i presudnimza njegovu celokupnuaktivnost.Ovaj zadatakmislimtakoda izvrimdakaemrec--dveo Aristotelu,i to ne samou vezi s njegovimprethodnicimaPlatonomi Demokritom,negoi ob-zirom na njegovenaslednikeTeofra:staiStratona.Takocese,smatram,mociboljeuocitiizuzetanzna-caj Aristotelovarada ne samoza antickukulturui filozofijunegoi zasvepotonjenaucnikei mislioce,evropskei afro-azijske.Oveposlednjemoramoima-ti u vidu zbogarapskihnaucnikai filozofakojimaumnogom~pogledudugujemopreciznijepodatkeopo-nekimmestimaAristotelovatekstaiz prostograzlogaito su seu arapskimi sirijskimprevodimasacuvali

v

krupni fragmentii ostaciruevinaAristotelovemo-numentalnenaucno-filozofskezgrade.

Time smo vec dodirnuli glavnu tekocukojaometai sprecavada se u potpunostiuoci,prikaeishvatisveonotosesacuvalopodAristotelovimime-nom.Da bi citalacimaobar nekupredstavuo ve-licini ogromnogdela,dovoljnoje pomenutisamotodapremaopreznojproceniAristotelovazaostavtinaprelazi20.000tampanihstranicadananjeosmine.To znacidaAristotelune dugujemosamodela,negocelubiblioteku.Stoganije cudotoje ovajDanteovmaestropostaou nekurukukan()onskifilozofnesamozakatolickehricanenegoi za islamske.afro-azijskeposlednike.

Znacili to da je ovaj neobicancovekiz staro-balkanskogStagira bio doistau tolikoj meri i utolikomobimuuniverzalanda je mogaoistovremenosluiti i katolickimteolozimatipa TomeAkvinskogi islamskimmisticarimasvedoIndijskogokeana?Natopitanjemoedonekledaodgovoriupravoovodelokoje izlaeosnovnemisliovog prvogi najvecegPla-tonovog ucenika.

Obicnose zaboravljada je Aristo!~J.jmao jodvauciteljaosimPlatona:p:rvijenjegcivrodeniotac,lekarnamakedonskomdvoru,a drugije glavniosni-vac antickeaton1istike.Demokritiz Abdere,mladisavremenikPlatonovoguciteljaSokrata.Od ocaNi-komahanasledioje smisaoi intereszabiolokenauke(ali je ~m zaostaoupogledunamedicinskenauke),aodmaterijalisteDemokritauniverzalizam~ ~ojini-je znalaPlatonovaAkademija,jer je planskii svesn6brisalai ignorisalai Demokritai njegove.atomeza-jednosatomizmom.Aristotelutreba.odatipriznanjeda je posledvadesetogod;njegucenjau PlatonovojAkademijisacuvaoobjektivanstavpremaDemokri-tovim pogledima.~tavie,fizicar Straton, sholarh("glavakole")u AristotelovomPeripatuposleTe-ofrasta,priznavaoje, suprotnoAristotelu,postojanjepraznogprostorakoji okruujeminima,ali nije pri-znavaokontinuiranivakuumu Demokritovomsmislu.VI

Mi ovdene moemoulaziti u detaljepojedinihucenjafilozofskihkolau Atini, ali moramonaglasitiokolnostda seAristotelovoucenjenemoepravilnoni posmatrati,ni ocenitiakogaodvojimoodnjegovihglavnihprethodnika,Platonai Demokrita,i ako gaizdvojimo'odonog.tosuu prirodnimnaukamauci-nili njegoviucenicii naslednici,Teofrastu botanicii mineralogiji,aStraton u fizici i .medicini,Eudemu matematickimnaukamai Aristoksenu muzickim.Narocitotreba'istaciokolnostdaje StratonkaoTeo-frastovnasledniki glavaAristotelovogPeripatapri-hvatioDemokritovmaterijalizami takoupravioPe-ripatu novomepravcukoji je sasvimsuprotanAri-stotelovojmetafizicii teologiji.

Takvihkolebanjai protivrecnosti,pa i vracanjana staroi predeno,imamoi kod samogAristotela.lako mu je otacbio lekar i bezobzirana to to sesam Aristotel bavio eksperimentomi neposrednimposmatranjem,sve u suprotnostisPlatonovim ra-cionalistickimspekulacijama,Aristotelovipogledinaljudskimozaki njegovefunkcijepokazujuocigledannazadakpremaucenjimastarijeHipokratovekole.Isto takavnazadaku shvatanjimaovoguniverzalnognaucnikamoemokonstatovatii u njegovojastrono-miji kojazaostajezaEudoksomi kojapobijaobrtanjeZemljeoko svojeose.Ovanazadovanjau ucenjimaosnivacabiolokihnauka moguse objasnitisamotimetoje, za razlikuod svoguciteljaPlatona,kojije preuzeood pitagorovacaposebnointeresovanjeza matematickenauke, osobitostereometriju,bioprilicno slab matematicar.

Ali nesamoto.Ni upogledupostankadravenijeAri~totelu osnovnimshvatanjimaotiaomnogona-predod.svoguciteljaPlatona.Platonuje sasvimjasnoda ljeporodicanije moglaosnovatibezdravei predrave,dokje zaAristotelakaosasvimprirodanputizgledaloracenjeodmanjegka vecem,odprostijegka sloenijem,jer on smatradaje postalai postojalanajpreporodica,pa naselje,zatimoptinai najzad

'VII

drava.Paipakdravno-pravniteoreticarii podkrajprologvekastojenagleditudaseu pogledudru-tvenihnaukamoramovratitinaAristotela,kojina-lazidaje boljabasi1ejaodaristokratije,a aristokra-tijaodpoliteje,pogotovotoseu basilejimoeostva-riti idealanslucajdoivotnogvladara,dokPlatonovuidealnudravutrebadarukovodenaucnici,odnosnofilozofi,kakotaj izrazglasigrcki.

Kolikoje Aristotel,i poredsvih158proucenihdravnihuredenja,biozaostaou pogledudrutveno-politickihshvatanjavidi senajboljepo tometoujednompismukorisvogucenikaAleksandraVelikogto je proglasiojednakostizmeduHelena,u kojetrebadaspadajui AleksandroviMakedonci,i pobe-denihPersijanaca,koji suzaAristotelavarvarii po-rednjihovenaukei tehnikesamostogatonego-voregrcki.OvakavnazadanstavAristotelovmoeseobjasnitinjegovimcudnimshvatanjemdaimalju-dikojisuodpriroderobovii, opet,drugihkojisuodprirodeslobodni.

I u drugimdisciplinamamogusenacineobja-njivesuprotnostii protivrecnosti,svojstvenesva-komuniverzalnomenciklopedisti.Iako je Aristotelkaoorganizatorostaviodalekoza sobomsvesvojeucitelje,iakoseodlikovaojedinstvenimdaromzapo-smatranjei naokobeznacainihcinjenicau prirodi,ipakminesmemozaboravitidasumnogeprotivrec-nostinastaleotudtoje ovajneumornii neobicnoplodninaucniki filozofmnogoradioi mnogostva-rao.ZarazlikuodsvogglavnoguciteljaPlatona,onseraspitivaokodribarai lovacazanekepojaveuprirodi.Razumesedaje proucavaoi doplatonskefi-lozofe,pogotovokrupnuzaostavtinuprvihatomista,kojaje imalauniverzalankarakter,jer je uzelauobziri formalne,i prirodne,i drutvenenauke.

Medutim,neke'protivrecnostimogubiti i pri-vidne,jer dolazeotudtoseizucav~njeAristotelovezaostavtinenalaziteknapocetku.Poslednjihdece-nijafilolozii istoricarikoji utvrdujui interpretirajutekstovepocelisupoduticaiemEnglezaRosai Nem-VIn

ca Jegerada temeljitijeispitujutekstovesacuvaneu Aristotelovukorpusu.Stil gotovosvihtihtekstovakojimadanasraspolaemonezasluujenikakoonuvisokupohvalukojuAristoteludajeCicerongovo-recidaje zlatan.IzuzetakcinipolitickaistorijaAti-nepronadenau Egiptukrajemprologveka.

Vecseod ranijeznadaje Aristoteldraodveetnje(";EQl.1ca1;O~)svakogdana- jutarnjui vecer-nju. Jutarnjaje bila odredenaza starijeucenikeiimalaje sasvimnaucno-istraivackikarakter,a ve-cernjazairi krugsanaucno-popularnomtendenci-jom.Razumesedasusamopredavanjaiz ovogve-cernjegkursabilapodesnazapublikaciju,jer subilaredigovanakakotreba,ali predavanjasajutarnjegkursaimalasukarakterstudentskihbeleaka,odno-snopredavacevapodsetnika.Mislig'edapretenave-cinasacuvanihdelaAristotelovihspadau preda-vanjasajutarnjeetnjei dau timpredavanjimanijeuvekprostastvarpouzdanorazlikovatirecipreda-vacai dometke,odnosnogrekeu reprodukciji,kojepoticuodnjegovihslualaca.Pri tometrebaistacidaje u Peripatuvladalapotpunaslobodasvestranediskusijei dasusemoglacutii zabeleitisuprotnamiljenja.Iz svihtihrazlogamiu Aristotelovimtek-stovimanailazimocestonesamonavarijantei pro-tivrecnosti,negoi na ponavljanjai upucivanjanadrugamesta,kojih,naalost,nema.

Stogaje vrlo teakposaodaseutvrdeglavnerazvojnelinijekojimasekretalai napredovalaAri-stotelovanaucnai filozofskamisao.Slicnatekoca,madamnogomanja,postojalaje veci prilikomre-konstrukcijeplatonizma,odnosnohronologijePla-tonovihdijaloga,iakozaPlatonovtekstznamosa-svimpouzdanodaje samonjegovidatu nemoemotraitiostatkestudentskihtabaka,kaokodAristote-lovateksta.Ipaksu istraivacikaoLutoslavski,Di-tembergeri mojuciteljArnimpronalimetodkojisezovejezickastatistikadabi pomocunjegarekon-struisa1ievolucijuPlatonovp.filozofskemisli.Ovastatistika,samoremtablicai procenata,uzimaprven-

IX

stvenou obzir svezei prelaznefraze,kaotoje tovec ranije radenoprilikom rekonstrukcijeGeteovateksta.Ovaj metodopravdanje kod pisacakoji sedecenijamabavepisanjem.Platon i Getepisali suprekopolaveka,a Aristotelnekihtridesetakgodina.

Ali kod Aristotelaje nevoljau tom to nismouvek nacistota je iz njegovapera,a ta je delonjegovihucenikai naslednika.Kako je poznato,slic-nusituacijuimamoi u kolamavelikihslikara.Poredsvegatoga,istraivacise nadajuda ce detaljnomiminucioznomanalizomtekstai misli, reci i termina,koje je i samAristotelneobicnouV8avao,doci doboljeguvidai saznatiglavnii pravitokAristotelovihmisli.Aristotelovstil i prozanjegovekolenalazesena prekretniciu istoriji grckogjezika.Dok Platonpie klasicnimstilom atickogdijalekta,dotle se.uAristotelovutekstususrecusvevie pojavehelenil-sticke?!.OLv,;, optegdijalekta,cija je bazaipakatickidijalekat.Ali to nije jedinatekoca.Svakiveliki pi-sacimasvoj stil i svoj ritam,ima individualnuka-dencukojomzavravafrazu i periodu.To sepoka-zalo pri ispitivanjuCiceronovihklauzula.StogajefoneticarSiferspostaviozahtevda filolozine.smejuraditi samoocima,negoi uimaakoeledaprodruu sutinuindividualnogstila velikih pisaca.on za-htevaanalizuzvukakoji je vaansvedoki zanaucnuprozu.Ovaj metod,koliko mi je poznato,nije joprimenjenprilikom ispitivanjaAristotelovateksta,iakoseznadaseAristotelbavioi pisanjemstihovaida je imaonarocitintereszamuziku.Njegovonedo-vreno delo Poetika to nedvosmislenopokazuje.Upravou tomdelunajcuvenijaje njegovadefinicijatragedije,definicijasa dostapreciznihdetaljai sajo uvekspornimzavrnimrecima.Upravoseu timrecimakrije onoto je 'tEAO; sametragedije,njenkrajnji cilj, koji m.orabitipresudanza Aristoteloveteolokei teleolokespekulacije.

za ocenuAristotelovenaucnei filozofskeaktiv-nostinitanijetakopoucnokaorazlikau definicijamaizmedunjegai njegovognaslednikau upraviperlpa-X

r

;1, lI

tetickekole,sholarhaTeofrasta,koji je svegade-setakgodinamladiod osnivacaPeripata.Zna se zanegativanPlatonovstavpremaumetnostiuopte.Me-dutim,manjeje poznatacinjenicadau njegovimdi-jalozima,takoreci, nemani reci o Demokrituiakoje ovaj Sokratovsavremeniki te kakobio zaintere-sovanza lingvistickei literarno-istorijskeprobleme.Zarazlikuodsvogaucitelja,Aristotelje uzeou obzirDemokritovaucenjakojimasu sezanimalijo u ve-coj meri njegovi ucenici Straton i Eudem.NetoslicnovidimoikoddrugogAristotelovogucenikaAri-stoksena,koji je, oslonivisena Pitagorinumuzickumatematiku,usavrioteoriju antickemuzike.Iz Pi-tagorinekolepoticeizraz J.LiJ.Lf)O'L~, o cemugovori iAristotelu svojoj Metafizici. Taj se izraz javlja i udrugimAristotelovimdelima,gdese uvekne moeprevestirecimaimitacija, podraavanje,jer kao daje ponegdeopravdanijiprevodprikazivanje, repro-dukcija. Bez obzirada li je J.LiJ.Lf)O'L~ imitacija,ili re-produkcija,ili prikazivanje,za Teofrastatragedijanaprostoiznosikriticanmomenatu ivotunekogju-naka,dokje zaAristotelatragedija,i toonaistinska(jer je Arlstotelznaoza jo jednu vrstu tragedije,koju je tekorazlikovatiod komedije),samoJ.LiJ.Lf)O'L;krupnogi ozbiljnogdogadaja.Kako je Platonubilostalou prvomredudo togada topotpunijeprodredosutinesamogbicai toputemnaucnogispdtivanja,umetnostje za platonizampredstavljalasamojednusmetnju,pogotovoako prua imitaciju neke ne-stainei promenljivekopije. 13esednickaumetnost,vanapresvegazapolitickerukovodioce,imazaPla-tonasamoutolikovrednostiukolikoje filoiofskepri-rode,.drugimrecima,ukolikonastojidanaucnimme~todamautvrdi stvarnosti da u tom pravcupovededrutvoi pojedince.Pri tomsetrebasetitidapremaPlatonovuzahtevurukovodiocimorajubiti naucnici,ili naucnicimorajupostatirukovodioci.Iako je ter":'min J.LiJ.Lf)O'L~o komeAristotelgovorii u ovomedelupotekaoiz Pitagorinekole,to se sadaviene moerecizatermincpLAOO'ocpo~,cije je pravoznacenje"pri-

XI

jateljmudrostiLMaoq>o;, kakoje sadautvrdeno(W.Burkert,He1'mes 88,1960,159),dugujemopre PlatonunegoPitagori,pogotovokadsesetimodasUvecsavremeniciprimetilikakoAristotelnekaPlatonovaucenjabezrazlogapripisujePi-tagori.

UzgrednapominjemodaAristotelovogosnivacaevrop-skematematickefizikesmatra.Hiperborejrem.To znacidaje, premaAristotelu,Pitagoraporeklomiz severneEvrope,dok Strabonsmatrada je rodomsa istocnogBalkana.U svakomslucajuPitagora,i poredsvoggrckogimena,nijegrckogporekla,jer muje otacTirsenae,tj. saistocnogBal-kana.Strabonapominjemstogatoupravonjemuduguje-moglavnaobavelItenjao cudnoii zamrenojsudbiniAristo.telovefilozofskezaostavtine.PremaStrabonu,Aristotelovirukopisisu etaliizmeduAtine iseverozapadneAnadolije,doknisunajzadstigli,podkraj Republike,u Rim.Svakakodatrebai.ovaj.detaljuzetiu obzirprilikomkonacneredak-cijeAristotelovateksta,u komemoramoracunatii s ubace-nimbelekamanjegovihucenikai naslednika,kakoje tovecranijezapaeno.PrekoPitagore,odnosnodonjegPodunavlja,saznaoje najprePla);on,a odnjegai Aristotel,za staroiran-skoucenjeo besmrtnostidue.PodunavskiGeti,kaoi mnogiprimttivninarodi,poznavalisu,svakakopoligenetskimpu-tem,takvaucenjau brojnimvarijantama.Sveto znacidai Aristotelatrebashvatitii tumacitine samocistomlogi.kom,negoi raznimistorijskimut;~jima.

XII

, i:

(\

Nije lakoprihvatititumacenjedajeAristoteloti.aood Platonasvojimputemjer nije prihvatiouce-nje o i~eiama,ili to se osetiopovredenimkadajePlaton odrediodrugognaslednika.Nije iskljucenamogucnostda je Speusipkao sholarhnasledioodujaka njegovuAkademijuiz prostograzlogato setu nije radilosamoo idejama,negoi o imanjui ma-terijalnimdobrima.Za nasledstvote vrstesvakakoje biopodesnijisestricodtudina.Manjeje verovatnapretpostavkanekih engleskihstrucnjakada je Ari-stotelodbacioucenjeo idejamasamostogatonijeimaodovoljnorazumevanjaza matematickenauke,narocitoza geometrijui stereometriju,za koje jePlaton bio pravi majstor.Tacno je, dodue,da seAristotelnije narocitozanimao~ matematickena-uke,a pogotovozaPitagorinumistikubrojevai nji-hovuvecnuharmoniju.Ali govoreciu svojojPolitici(1316a)o vremenskomtrajanju jedne drave Ari-stotelpreuzimanaprostoiz PlatonoveDravepita-gorovskumisticnuformulus aritmetickimpotenci-jama.Tacnoje i to daAnstotelnije unaprediomate-matickenaukei da je u pogleduastronomijeuciniokoraknazadpremaranijimtekovinamagrckenauke,ali to se svemoeobjasnitinjegovompredilekcijomza biolokei drutvenenauke,cijim ga osnivacemmnogismatraju.

Stoga,je tekoshvatitizatoAristotelsvojuMe-tafizilcii'nazivai teologijom,a nesamoosnovnomna-ukom,odnosno"prvomfilozofijom",pogotovokadznamoda je nje~ovtakmacSpeusip,PlatonoV'na-sledniku Akademiji,docnijesmatranateistom.Nevredinamu ovomslucajupozivanjena TeofrastovuMetafiziku,i totimmanjetoje i ovajprvakbotanikei mineralogije,bavecise ne samokarakterologijomi moralnomteologijom,ostaviodelakoja su poto-nji strucnjaciuvrstili u "TeofrastovuMetafiziku"(E>Eo

i redaktorinjihove zaostavtineodredili skupnimimenom"onotodolaziposledelao prirodi"=J.l.El'al'a

fizici. Vecje ranijeukazanonarazlikuizmedunjegai njegovaprvognaslednika,Teofrasta,kojaseodnosina definiciju tragedije.Ta razlika nije beznacajnajer je dramskaumetnostimalau Atini drutveno-politicki karakteri zadatak.U Metafizici nailazimona nedoslednostii kolebanjau pogledushvatanjaodui i prvompokretacu.Iako seAristotelmoepo-hvalitinesamojedinstvenomocenom"najvii"(sum-mus Aristoteles, kako se zoveu studentskimlatin-skim pesmamasrednjegveka)negoi priznanjimakojasumuodaliosnivacinaucnogsocijalizmaMarks,Engelsi Lenjin proglasiviga univerzalnimi geni-jalnim organizatoromantickenaukeuopte,a filo-zofskemislipogotovo,ipaksmodunidaponovouka-emonatakolebanjai tenedoslednosti,madaonjimagovorii Aleksandrovu pomenutojIstariji filozofije:

PremaAristotelovojMetafizici, kategorijabica(bitak,stvarnost)imadeset,ali sena drugommestuu istomdelugovorisado tri, sado cetiri'kategorije.Odaklete nepodudarnosti?Zna se da je samtekstAristotelovezaostavtinetekposlednjihdecenijapod-vrgnut filolokojanalizi,narocitood straneV. Je-gerakoji je prenekolikogodinaobjavioi najnovijeizdanjeMetafizike. Ciceronhvali zlatnu reku Ari-stotelovastila.Kad znamoda je Ciceronnaginjaoipodstaredaneviekitnjastomazijanizmunegosu-vom atikizmui da je ritmicnaprozasa dugimi uperiodesloenimrecenicamabila glavnaodlikaCi-ceronovastila,jasnoje daje i Aristotelovstil moraobiti bar blizu Ciceronovimstilskimidealima.Vero-vatnosu u tomeoblikupisananjegovaprvadelanakojima je radio dok je jo bio u Platonovojkoli.Mnogaod tih dela pisanasu u obliku dijaloga,alidijalogasamanjedramskevetineRegotoje to bioslucajkod Platopai sa vie predavackihizlaganja.DaljeznamodasesviAristotelovispisideleu objav-ljenei neobjavljene(!Li) hBtBo!livov).U prvugrupubispadaopo svoj prilici, kako smo vec rekli, Ustavatinski sa drutveno-istorijskimuvodom,a u drugupretenavecinasvih ostalihAristotelovihspisa.To

ispitivac i organizatornaucnih ispitivanja u obeglavneoblasti,prirodnimi drutvenimnaukama.Alisamprotomajstorradioje najvieu oblastiformali-stickihnauka,logikei dijalektike,lingvistikei reto-rike. Sto se tice samihistorijskihnauka,u tompo-gleduAristotel,sudecipo svemu,a narocitopo nje-govomAtenskomustavukoji dajeujednoi politickuistoriju Atine, nije imaoistinskogsmislaza istorij-skeprocese.Takoje on istorijskenaukevieunaia-dio nego-unapredio,jer ih je uputiocistoformali-stickida se takmicesa umetnocu,s poezijomi re-torikom.Sve ovo znacida je Aristotelovuticaj jojaci vanPeripatanegou njemusamom.I posleStra-tonovazaokretaPeripat se prvenstvenoodlikovaospecijalistimau raznimnaucnimgranamakaotosumuzika(Aristoksen),kulturnaistorija (Dikajarh),fi-zickei matematickenauke(Eudem)i dr. ZaAristok-senaje vecrecenoda je uneou PeripatPitagorinaucenja,slicnokaotoseStratonvrationaDemokrita.Stoganije nikakvocudotosuAristotelovapredava-nja oosnovnimproblemimafilozofije,docnijenazva-na Metafizika, bila rasporedenau drugi red posleprirodnihnauka.Znacida su potonjiperipateticariizvrili krupnepromeneu PeripatuposleAristote-love smrti, i to ne samou osnovnimshvatanjima,negoi u redui rasporedupojedinihdisciplina.

SpomenulismoStratonovzaokretpremaDemo-kritovumaterijalizmui AristotelovuzmakpremaPi-tagori,dodavida analognupojavuimamoi u Pla-tonovojAkademiji, gde je Arkesilaj otiaomeduskeptike,odnosnoaporetike,koji ne samokritikujusvetose smatrapozitivnomtekovinom,negoi po-bijaju mogucnostsvakogpouzdanogsaznanja.Sveto znacidaobeglavnefilozofskekoleu Atini, Aka-demijui Peripat,ne smemoi ne moemosmatratiortodoksnimi dogmaticnimkadvecmedunajstarijimucenicimai naslednicimanalazimokolebanjai odstu-panja,doksunedoslednostiobicnapojavai kodsamihosnivacatih kola.Na takvenedoslednostinailazimokod Aristotelai inace,a pogotovou njegovojMeta-

XVI II XVII

znaci i samaMetafizika. Prilikom njenogcitanjaiizucavanjamoramocestopostavljatipitanje da liimamoposlas autenticnimAristotelovimtekstom,buducida su u nepublikovanespiseula njegovapredavanjaza ui krug starijih ucenikakoji su unajmanjuruku ponetododavaliuciteljevimrecima.U tomsmislutreba,na primer,objasnitipomenuturazliku izmeduAristotelai Teofrasta,koji je i samostaviojednuMetafiziku.

Sveovoznacida ne moemodati konacansud,a jo manjenekuosnovanukritiku Aristotelovihpo-gledai ucenjadok sefilolokimmetodomne utvrditramcijaAristotelovatekstai dok se u jezickomiterminolokompogleduneprueubedljivaobjanje-nja.Dau tompravcunismodalekoodmakli,dovoljnose jasnovidi kad Index rerumna kraju francuskogprevodaMetafizike, koji je s dpirnimkomentaromopremio2.Triko,uporedimos interpretacijamaosta-lih strucnjaka.Jedinstvenai doslednaterminologijaglavni je i prvi uslovza punorazumevanjenekogfilozofskogdela.To pogotovovai za Metafiziku, ucijim knjigamastrucnjacisa manjeili vie razlogaukazujuna dostairokhronolokiokvir.

Nikadane smemozaboravitida je sudbinaAri-stotelovezaostavtineo kojoj govori Strabonkrozgotovotri punavekabilaprilicnoneizvesna.Tekpodkraj RimskeRepublike,netopreTrasiloveredakcijePlatonoV'ihdijaloga,pojavljujese peripateticarAn-dronik koji zajedno s gramaticaremTiranijonomsredujei objavljujefilozofskuzaostavtinuprvihpe-ripateticaraAristotela i Teofrasta.Oni su, kau,rasporedilisvetonamsesacuvalood Aristotelovihspisa.Nekimisledaodnjih poticei naslovMetafizikci.zakoji seu samomtekstutogdelajavlja izraz"prvafilozofija",dok se fizika zove"drugafilozofija".Toznacidaje terminmetafizika,ciji je postanaknapredobjanjen,mogaoda znaci"trecafilozofija",jer do-lazi po rasporeduposlefizike koja je "drugafilozo-fija". Razumese da ovakvaracunicane odgovaranikakoizuzetnovanomi osnovnomkarakteruAri-

XVIII

I~)

!!I

ijI

l

!i',

I

stoteloveMetafizike, koja ispitujesamobice (to bv)i pritomdajepregledranijih ucenjao osnovnimpi-tanjimafilozofije.

Iako je Aristotelkaoosnivacbiolokihnauka,iporedpomenutihzaostalostiu matematickimi medi-cinskimnaukamai porednekihnerazumevanjadru-tveno-istorijskihprocesa,uvekisticaopovezanostsastvarnimivotomi proveravanjepomocuiskustva,nailazimokodnjegacece,pa takoi u Metafizici, na

9 ponekoforrnal!gic~rezonovanje.Medutim,nesme-.' mozaboravitida je majstorupravljaoPeripatomne-

kih dvanaestgodinai daje pokrenuomnoganaucnaistraivanjai otvoriomnogenaucne oblasti. Brojnjegovihucenikai naslednikajasnodokazujedaAristotelovrad ne smemocenitisamopo onometoje samnapisaoi objavio,jer je togado nas malodospelo,negopo onometo je uradioon sa svojimucenicima.Zapravomi smodunidauzmemou obzirpredeniput od enciklopedisteDemokritai matema-ticara Platona,pa sve do AristotelovihnaslednikaTeofrastai Stratona.Tako ce namsudo ovomizu-zetnomnaucnomi filozofskomtrudbenikuiz Stagirabiti pravednijicak i ondakad nismouveku stanjuda utvrdimoautenticnostnjegovihtekstovai evolu-ciju njegovihucenja,koja se i pri sadanjemstanjunaukemoejasnouociti.

Aristotelovakolebanjaizmeduidea1izmai ma-terijalizma,nakojanailazimou njegovomvolumino-znomkorpusu,bila su podesnai za hricanskamu-drovanjakao i za teolokuspekulacijui kazuistikusvakevrste.Stagiraninje ostao,kako Dante kae,maestroi dobrodoaorukovodilacsrednjovekovneskolastike.Ali ne bi bilo pravoda od njegatraimoneki celokupnii potpunoizgradenifilozofskisistemu komene bi bilo nigdemestaza protivrecnostiinedoslednosti.Stratonovaodstupanjau pravcupunogmateri.jalizmajasno pokazujuda Platonoveideje,protivkojih ustajeAristotelu svojojMetafizici, nisuostaviledubokih posledicau daljem izgradivanjuperipatetickihucenja,kojasuuveknosilapecatstal-

II* ~" ~~-~./

..-,/

nogi uveknovog.naucnogistraivanja,cestokom-binovanogsa eksperimentomi neposrednimposma-

( tranjem.Peripatsestogakoristionesamoempirijom,

'I tudomi sopstvenom,negoi spekulativnim,i forma-, listickim rezonovanjimakoja se cestojavljaju u

ovomedelu.Cini mi se,stoga,da je Aristotelu mnogovecoj

merinaucniknegofilozofida JI" m:mjpes111k1E,1-'Sac1 svoea=ucitel~Ovaposlednjaosobinabila bisvakakouocljivijadasunamsacuvananjegovarani-ja dela,pisanau oblikudijaloga.Ipakmoramou ovo-mepogledusuditiopreznojer smojo dalekoodpo-slednjefiloloke redakcijenjegovezaostavtine,ajo daljeod pouzdanihstilskihinterpretacijanjego-vih tekstova.Sirok okvirnjegovefilozofskerazvojnelinije u komemogutraiti i nacipoukei potvrdeiidealistii materijali.stibiceda je u izvesnojvezi aantidogmaticnimstavomklasicnegrckemisli, kojase nije zaustavljalani pred Zevsovimautoritetom.Zahvaljujucitom antidogmatskomstavumoglesuse u staroj Atini i pojaviti cetiri raznefilozofskekole,koje su svakaza seunutarsvogkrugadopu-taleraznaodstupanjai podvajanja.

Ovadragocenaosobinagrckogduhakoji je stvo-rio usloveza slobodunaucnemisli ostavilaje i doc-nije tragau izgradivanjuhricanstva.Nasuprotmo-nolitnomzapadnoevropskomhricanstvu,kojeje Lu-ter samomalookrznuo,imamona Istoku,dakleuzemljamas grckimnasledem,povecibrojhricanskihcrkava,a dai negovorimo sektamai jeresimatosetokomvekovajavieu prostoruizmeduhladnogse-verai Nilskih katarakta.Stogai AristotelovaMe-tafizika,kad je citamoi proucavamobez'predube-denja,prua uglavnomveran izraz starobalkanskeantropokratijei svegaonognaprednogtoseu bal-kansko-anadolskomprostoruukazaloza poslednjihdvadeseti petvekova,pocevioducenjasofistadajecoveksvemumera,pa do balkanskesimbiozekojanije znalazakrstakeratove.Ta nassimbiozauci da

visokocenitisveonotOide za unapredenjem

ljudskemisli i drutva.SamAristotels,pravomvelida je dravapostalaivljenja radi i da postojiradiboljegivljenja.U tomsmislutrebacenitii njegovuMetafizikukoja, bezobzirana teolokai teleolokazastranjenja,otri ljudski duh za neprestanuborbuza bolji ivot.

Milan BUDIMIR

11

METAFIZIKA

\

(

1

KNJIGA I

l.

DOZIVLJAJ, ISKUSTVO, SAZNANJE, UMETNOST,NAUKA I FILOZOFIJA

180a Svi ljudi poprirodi teedadodudomanja;dokazza to je radostizazvanadoivljenimsa-znanjima:naime,i porednjihovekorisnestraneonanamsesvidajusamapo sebi,i to vizuelnasaznanjavieodsvihdrugih.Jer mi vid cenimoiznadsvega,takodakaem,nesamozatodabi-smomoglidaradimonegocaki podpretpostav-komdaneelimonitadaradimo.Uzrokovomeje taj to je od svih naihcula vid ono culopomocukogasticemonajviesaznanjai otkri-vamomnotvorazlika.Ziva bica su po prirodiobdarenaculnimosecajima,ali kod jednihose-caj ne radapamcenje,dok gakod drugihrada.I ba zbogtogasu ova drugainteligentnijaisposobnijadanaucenegoonakojanisuu stanjuda se sete.Medutim,postojebica, kao to su

980b pceleili nekadrugavrsta,koja su lienaspo-sobnostida nauce,potonisuu stanjuda cujuzvukove;naprotiv,sposobnostdanaucipripadabicu koje je, osimpamcenja,obdarenocu10msluha.U svakomslucaju,ivot svih ivih bicaosimcovekasvodisena slikeina secanja;nji-hovoucestvovanjeu iskustvenomsaznanjuveo-maje malo,dokseljudski roduzdifedoumet-1* 3

gala

4

nostii dorasudivanja.Stoseticeljudi, njihovoiskustvoproisticeiz pamcenja:u stvari,iz mno-tva secanjana istu stvar konacnose sacinijednojedino iskustvo;a izgledada je iskustvogotovoisteprirodekaonaukai umetnost,samostomrazlikomtoljudi dolazedonaukei umet-nostiposredstvomiskustva,jer je iskustvostvo-rilo umetnost,kao tos pravomkaePolos,anedostatakiskustvastvorioje slucaj.Umetnostse rada ondakadase iz mnotvaiskustvenihpojmovaizvodijedanjedinioptisudprimenljivna sve slicneslucajeve.Zaista,donetisud daje izvestanlek pomogaoKaliasu obolelomodizvesnebolesti,zatimSokratu,a zatimmnogimdrugimauzetimpojedinacno,to je stvarisku-stva;ali smatratida je izvestanlek pomogaoMrna pojedincimaizvesnogsastava,koji spa-dajuu graniceodredeneklaseobolelimodizve-snebolesti,kao,na primer,flegm~ticima,bo-lesnicimaobolelimod uci ili od groznice,to

potpadapodumetnost..Stose,pak,ticeiskustva,izgledadaseononiu cemune razlikujeod umetnosti;tavie,miVidimodaljudi odiskustvapostiuvieuspehanegooni koji raspolauznanjembeziskustva.Uzrok ovomeje taj to je iskustvosaznanjepojedinacnog,a umetnostopteg.Medutim,ce-lokupnoiskustvoi celokupnostvaranjeodnosesenapojedinacno.Onajkogalekarisceljujenijecoveksamouopte,osim slucajno,negoje toKallas, ili Sokratili bilo koji drugitakoozna-cenipojedinac,zakogaslucajnoispadadaje co-vek.Ako se,daWe,raspolaeznanjembezisku-stvai akose,poznajuci opte,nepoznajepoje-dinacnokoje je u njemusadrano,cestoce seuciniti grekeu lecenju,jer onaj kogatrebaleciti je pojedinac.Medutim,miistotakoobicnomislimoda umetnoststoji iznad iskustva,pasmatramodaljudi odumetnostinadmaujulju-deodiskustva,mislecidaje kodsvihljudi mu-

drostviegredaobelejekojepratiznanje.Ovosemoeshvatititakostogatojednipoznajuuz-.rokstvari,adrugiganeznaju.U stvari~ljudi qd~kustvaodistaznajud~~ ~ji, alineznajuzatopostoji,dokljudi odznanjazna-

jui ti:?:~. postojanja.Takodeiz istograzloga:~ smatramoda arhitektizasluujuveciugled98lb negoobicniradnici,i da su iskusniji i pamet-

niji. Ovo stogato oni poznajuuzrokeonoga~tose radi,dok obicniradnicilice na beslove-snabicakoja radeali radeneznajucitacine,poputvatrekoja gori; medutim,dok beslove-snabicavresvakusvoju funkciju po prirod-noj sklonosti,obicniradnicito cineiz navike.Prematome,ono tou naimocimaarhitektecini pametnijimto nije prakticnavetina,negoto tovladajuteorijomi poznajuuzroke.- I,uopte,obelejepo komese raspoznajenauc-nik je sposobnostucenja druw.h,i ba zbogtogami verujemoda je umetnostodistavienaukanegoiskustvo,jer su ljudi odumetnosti,a nedrugi,sposobnidaucedruge.- Osimtoga,mi obicnone gledamoni na jednood naih0-Becanjakaona mudrost,premdanamonapru-aju najpouzdanijasaznanjao pojedinimstva-rima, ali ona namne kau zatoni za jednustvar- naprimer,zatoje vatravruca;onaseogranicavajuna to da utvrdeda je vruca.

Stogaje onajkoji je prvi pronaaobilo kojugranunauke,oslobodenuoptihosecanja,spra-vomizazvaodivljenjeljudi. To nije bilo samozbogkorisnostinjegovihpronalazakanegozbognjegovemudrostii nadmocnostiinad ostalima.Zatimsusenoveumetnostiumnoile,jednekojesu usmereneka upravljanjupotrebamaivota,drugeka njegovomulepavanju;a pronalazaciovihpotonjihsaznanjauveksusesmatralimu-drijim od drugih,i to stogatonjihovaznanjane teekorisnosti.Otudadolazida su svaovaraznaznanjavec stvarnopostojalakad su ot-

5

krivenenaukekoje sene primenjujunina za-dovoljstvoni na potrebe,a samaova znanjanajpresu sepojavilau zemljamau kojimasuljudi imali na pretekslobodnogvremena.Takoje Egipatbio kolevkamatematickenauke,jerje tusvetenickomstaleubilaostavljenamnogoslobodnogvremena.

U Eticismopokazalikakvaje razlikaizmeduumetnosti,naukei drugihdisciplinaistevrste.Ali svrhanaegsadanjegraspravljanjaje dapokaemoda,podimenomfilozofije,svakaobic-nopodrazumevaonotoseodnosinaprveuzro-ke i na pranacela;takose,kaotosmanapredrekli, obicnasmatrad~je covekod iskustvavredniji od covekakoji jednostavnoima bilokakvo osecanje,da je naucniknadmocannadcovekomodiskustva,arhitektnadobicnimrad-nikom,a teoretskenaukenadprakticnimnau-kama.Ociglednoje, dakle,vec sadada je fi-

t82a lozofija naukaciji su predmetizvesniuzrocii izvesnanacela.

2.

POJAM I PRIRODA FILOZOFIJE I NJEN CILJ

Potoje filo~ofijakaonaukapredmetnaegistraivanja,trebada se ispitazbogcegai pokojimnacelimasefilozofijamoesmatratinau-kom.Ako serazmatremiljenjakaja seobicnodonoseo filooofu,odgovorna ovopitanjebicesamimtim mnogojasniji.

Pre svega,mi zamiljamoda filozof raspo-laeznanjemo svimstvarima,kolikoje to mo-guce,ne poznavajucipri. tomesvakuod njihnapose.Zatim,zaonogakoji jeu stanjudaupo-znastvarisloenei tekapristupacneljudskamsaznanjusmatraseda je filozof (jer culnosa-znanje,potoje zajednickosvimaljudima,la-ko je inemanikakvevezes filozafijam).Osimtoga,veci su filozofi oni koji tacnijepoznaju

uzrokeikoji suu stanjudau svakojvrstinaukepoucavajudruge.Stavie,medunaukamasesmatrada je zaistavie filozofija onakoja seizabereradi nje samei jedinou svrhuznanjanegoonakoja seizabereradi njenibrezultata.Najzad,po naemmiljenju,filozofija je vievladajucanaukanegonaukakoja joj je podre-dena:zaista,filozofne trebada dobijazakont,njegovoje da ih daje;on netrebada sepoko-ravadrugom,nego,naprotiv,njemutrebadasepokaravaonaj koji je manje filozofski obra-zovan.

TakVasu, dakle,po prirodi i po broju, mi-ljenjakoja seabicnodonoseo filozofiji i filo-zofima.A meduobelejimakaja smoupravovideli, poznavanjesvih stvari nuno pripadaonamekoji raspolaeu najvecojmeri znanjemo optem,jer taj poznaje,na izvestannacin,sveposebneslucajevekoji potpadajupodopte.Zatimje ta znanja;mislimna ana najoptija,u stvariljudimateesteci,jer suonanajuda1je-nija od culnihzapaanja.Osimtoga,najtacnijaznanjasuonakojasunajvieznanjaanacelima,jer su onakoja polazeod apstraktnijihnacelatacnijaod onihkoja se izvodeiz sloenijihna-cela.Aritmetikaje, na primer,tacn!ijaod geo-metrije.Recimojo i to da je izvesnanaukautolikoprikladnijaza poucavanjeukolikovie

ulazi u uzroke, jer j>Oucavatiznaci izlagatiuzrokesvakestvari. Stavie,upoznatii znatiradi upoznavanjail znnnjaje glavnaobelejenaukeciji je predmetsticanjenajviespoznaje:zaista,onaj koji vie voli da steknesaznanjeradi saznanjaizabracepre sveganaukuu pra-vom smislu,a takvaje naukao najvioj spo-znaji; najvia spoznajapodrazumevaosnovnanacelai prveuzroke,potosedo spoznajesvih

882b ostalih stvari dolo zahvaljujucipQmavanjupranacelai pocevodpranacela,a nije sedesiloobrnuto,dasusepranacelaupoznalaprekostva-

7

ri kojeodnjih zavise.Najzad,osnovnanaukakojaje i iznadpodredenenaukejesteonakojasaznajes kakvimciljem trebauraditi svakustvaru ivotu,a taj cilj je,zasvakobice,nje-govodobroi, uopte,najviedobrou celojpIj-rodi

Svaovarazmatranjapokazujudasepojamo komeje ovderecodnosina istunauku:po-trebnoje da to budenaukakojaimau viduprvanacelai prveuzroke,potoje dobronjenkrajnji cilj, odnosnojedanod njenihuzroka.A i istorijanajstarijihfilozofapokazuje,sdru-ge strane,da to nije pesnickanauka.Zaista,znatieljaje, kaotoje toslucaji danas,pod-staklaprvemisliocenafilozofskaposmatranjaivota.Njihovocudenjeu pocetkuseodnosilonatekocekojesuseprveprikazalenjihovomumu; zatim,napredujucitako malo-pomalo,~nisuproirilisvojeispitivanjena znacajnijeprobleme,kaotoje postojanjemeseca,suncai zvezda,anajzadi napostanjesvemira.A pri-metitinekutekocui zacuditiseznacipriznatisopstvenoneznanje(zbogtogaje caki ljubavpremamituu nekurukuljubavpremafilozo-fiji, jer jemitskupcudesnog).Prematome,akosu seprvi filozofiodalifilozofijidabi izbe~lineznanjeto je ociglednobilostogatosuteiliznanjujedinoradisaznanja,anezbognekeko-risnesvrhe.A todokazujeonotoseustvaride-silo:gotovosveivotnepotrebei stvarikojeseticunjegoveugodnostii prijatnostibUesuza-dovoljenekadsepocelaistraivatinaucnagra-naovevrste.Zakljucuj~mda,ocigledno,u na-emistraivanjunemamou vidunikakavstraniinteres.Ali istoonakokaotoslobodnimnazi-vamoonogakoji je samsebisvrhai kojinepo-stojiradinekogdrugog,takoje i ovanaukaje.-.dinamedusvimanau1iamakoja je slobodnoucenje,jer je onajedinasamasebisvrha.

983a

Stogases punimpravommoesmatratidaje njenoposedovanjevienegoljudsko.Zaista,covecjaprirodaje ogranicenau mnogompo-gledu,takoda,kakokaeSimonid,

"Jedini bog moeuivatitu povlasticu",dokcovektrebadaseogranicina istraivanjenaukekojaje u njegovojsrazmeri.Ako, da-kle,imanetoistineu onometopripovedajupesnici,i akoje surevnjivostsvojstvenaboan-stvu,izgledadabi trebalodaseonanarocitoodrazi:u ovomslucajui tadabi bila alosnasudbinasvihonihkoji seisticuu ovomznanju.Ali neprihvatljivoje da je boanstvosurev-njivo,negosu,kakokaeposlovica,pesnicive-like varalice;stogane trebani mislitida binekadruganaukamoglanadmaitifilozofijuuodnosuna njen znacaj.Zaistafilozofijajenajboanstvenijai najvianauka,jedinazakojukaemodamoraiz dvarazlogadabudenajbo-anstvenija:jer boanstvenanaukaje u istovremeonakojubi bognajradijeposedovaoikojabi raspravljalao boanskimstvarima.A

naukao kojoj1govorimostvarnojedinaimatodvostrukoobdleje:s jednestrane,premaop-temmiljenju,bogje uzroksvihstvarii na-cela,sdrugestrane,takvunaukumoeposedo-vatijedinobog,ili baruglavnombog.Svedru-genauke~u,dakle,potrebniieod n~ a!L....nijednaniieboljaodn~. '

Medutim,nje~c:je trebada nasdo-vede,u jednomsrm , __d.\l~evnogstanjl:!,!)u-protnogonomeukomesmosen~~i u poc~t-kii naihistraIvanja.Svakicovek,reklismo,upocetkuse-Cudidasustvarionotojesu;ovoUcinapozorites lutkamakojesekrecusame,}takoto izgledaonimakoji jonisurazmotriliuzroktome,ili na dugodnevicei kratkodne-viceili nanemerljivos"!;dijagonala:zaistasva-komesecinicudnimdasedatakolicinanemoemeriticakni najmanjomjedinicom.A konacno

9

semoradocidosuprotnogcudenjai, kakokaeposlovica,do onogato je bolje,kao to se todeavai u~naimprimerima,cimsecovekupo-znasauzrokom:jer geometrane bi nitaizne':':nadilo toliko koliko kad bi dijagona1apostalamerljiva!

Takva je dakle prirodanaukekoju elimoda proucimo,takavje cilj kometrebada budeusmerenonae istraivanje:il celokupnonaeispitivanje.

3.

POJAM PRAUZROKA KOD STARIJIH GRCKIHFILOZOFA; PRANACELA. ELEME1\'"TI,SUPSTANCE.

DOBRO KAO PRANACELO BICA'

Potoje prematomejasnoda znanjetrebadapodrazumevapoznavanjestvariodnjihovogpocetka(je.. kaemodapoznajemosvakustvarsamoonda kada mislimoda poznajemonjenprvi uzrok),ondase kaeda se uzrocimagushvatiti u cetvorostrukom~smislu. U jednomsmislu,poduzrakampOdrazumevamasamapo-stojanjenecegainjegovustitastvenost.(ustva-ri, r'a.zlogpostojanjaizvesnestvarCKonacnasesvodinapojamo taj stvari,a prvi razlagpast~janjaj~.uzr~~__!_px:anacelo);udrugompakSmi-

slu,uzr~kje matenja~m~pstrat,u!rec~mlsm~-slu,toJe pranacelo-odKogapotaziJgefat:l~naJ-zad,u cetvrtomsmislU,koji,je suPr.Qtantrecem,uzrokje razlogzbogceganetoP013~()ji.od#Ohotaje nekodobra(jerdobroje svrhasvakog'Po-~stojanjai svakogkretanja).U Fizici srnado-voljnotemeljitopraucili ovapranacela;medu-

983b tim, podsetimose ovomprilikom na Iniljenjaonihkoji su se,pre nas,pasvetiliproucavanjubicai koji su sekaofilozafi bavili problemomistine,jer je aciglednada i oni gavoreo izve-snim nacelimai izvesni:m-uzracima.Taj pre-

10

(I

gledbicekoristanzanaesadanjeistraivanje:odista,ili cemootkritinekudruguvrstuuzroka,ili ce pak naepoverenjebiti ucvrcenoonimto smosadanaveli..-~--V~iI!a,::-prvihfilozafasma1r~.je pranace-JiIl!8 sv~1stvari s~~Lpranacelamaterijalneprirode,to jest ono,od cegasu sacinjenasvabica;-onoaa cegapocinjel1jihavopostojanjf:!iciffie-se'zivrav~i'iifiliova'propadanje,dok sup-stimca1d~jt:!'f"rajepoora2hift(hazivima':-takav

~e--za-njtl1.eremefiat,tiiCiicLjepranacelobica., Onnnisledaiz ovogamoguizvucizakljucakdanemani pastojanja,ni unitenja,sobziromnatodataprvaprirodauvekpostoji:jer mi nekae-mo da je Sokratovivot poceou apsolutnomsmislukadjeonpostaolepili muzicar,niti je tajivotprestaokadjenapustio.ovenacinepostoja-nja, zatotasupstratastaje,ta jest ostajesamSokrat.Na ovaj nacinfilozofi o. kajimagovori-mouveravajuda se ni jednaejdrugihstvarine radaniti propada,jer mora pootojatibilokakvastvarnost,jednaili vienjih, iz koje jenastalasveastalo,ali koja se samaodrala.

/'#~g>s~,tic~.brojai.,Eri!~cleE~f~~~9Xa.vr"ste,svi sefilozofri1tomene ,u.Tales, osni-vacove'Vrste'filozoflle,'kaedaje-vodapoce-tatfsVemu(zbogtOgaje an"igovorioda zemljapIh7a~na"vodi);onje bezsumnjedO~Qcio. avogverovanja~apaajucidase sve stvari hranevragomTdaTZnre~ptOisticelodnjeivi i sama

,,'r'tOplota(medutim,ana iz cegasve stvari pro--- isticuje njihovOpranacelo).Zbogovakvogza-

paanjaon je prihvatiotaj nacingledanja,kaoi drugucinjenicu,a to je daje semesvihstvarivlaneprirodei daTe'voda uzrakprirode,vIa-,mihstvari.- Po'miIfeE]u'Tvesnihfilozofai, starikosmolozisu mnogopre sadani~K~a~.-

lenja prvi raspravljiili-"-obogo.vima.?l!!l1jJjajl!ci/' prirodu.na isti nacin.,Stvarno,oni pominju

Okeani Tetidukao tvorceSvetai kauda se11

bogovizaklinjuvodom,koju pesnicinazivajuStiks:zaistatrebanajviepotovationotojenajstarije,a zaklinjatiseonimtosenajviepo-tuje.A toseticetogadali je ovomiljenje

t84a o prirodiu stvariprimitivnoi staro,tastvarjesasvimneizvesna;bilo kakomudrago,to je,kau,ucenjekoje je Ta1esobjavioo prvomuzrokustvari.StoseticeHipona,stvarnonikonebinipomisliodagauvrstimeduovefilozofe,zbogosrednjevrednostinjegovogmiljenja.-Anaksimeni Diogenpostavljajuvazduhkaostarijiodvodei, me4Yj)r2:aKOli.. sek~fda.Je mat~rijalneprir~.e.Ali/ doavidoovetacke,onimakojisebavetImpi-. tanjimasamastvarnostoznacilaje puti prinu-

di1aih nadubljeistraivanje.Zaista,makolikosepretpostavljalodasvak:opostajanjeisv~o_propadanjeproistifu.izjedno~jedinogili viepranacela,pitanjeje zatosetodeavai koji jetomeuzrok?Samsupstratzacelonije tvorac

12

sopstvenihpromena.Naime,ja smatramdanidrvonibron.zanijeuzrokpromenejednogi dru-gog:onotociniposteljunijedrvo,niti je onoAtocinikip bronza,negoimanetodrugoto

.Je.' uzrokpromene.A istraivatitonetodrugo./ znaciistraivatidrug1~princip-ili,kao~tobismo.-mito rekli,onoodcegadQlazLpocetakkreta",llja.Medutim,filozofikoji suseu samOmpo-cetkuupustiliu istraivanjeo komesmogovo-rili, i koji suizraavp]ijedinstvosupstrata,nisusemnogomucilitomtekocom;ali barnekoli-

/ cinaod-onihkOJisu potVrdivalitojedinstvopo-dleglisuu nekurukupodteretompitanjakojesupokrenuli:oni tvrdeda je jedinstvonepo-kretnoi, samimtim,svapriroda,i tonesamotoseticepostojanjai propadanja(jeru tompogledusvideleistomiljenjeodsamogpocet-ka)negocakjJ toseticesvakedrugepromene,makakvaonabila;a ovoucenjeim je svoj-

D84b stveno.Meduonimakoji izraavajushvatanjeo ovomejedinstvuni jedannije,dakle,doaodopdimanjauzrokao komeje rec,izuzimajucimodaParmenida,i tosamoukolikoonpretpo-stavljadapostojinesamQjedanuzro~negoi,u izvesnomsmislu,dvauZ!Oka..A toseticeonihkoji prihvataiuvieelemenata,kaotoploi -hladno,ili vatrui zemlju,njimaje lakedanaznaceucinskiuzrok:onizaistavatripripisujuprirodupokretaca,avodi,zemljii drugimele-mentimasuprotnupasivnost.

.Posleovakvihshvatanja,filozofisu,kaotosmoto rekli,bili primoranisamomstvarnocudapotraenekidrugiuzrocniprincip,potosusepranacelakojasuprebilaotkrivenapoka-zalanedovoljnimzastvaranjeprirodebica.Po-stojanjeili postanakdobrogi lepogu stvarimaodistaverovatnonemazauzrokni vatru,ni ze-mlju,niti nekidrugielementovevrste,a cak

neizgledani verovatnodasuto ovi fil~lUzamiljali.S drugestrane,nijebilor~ iii r"q~1... ~'tfo *r~4.' -I' ;:;

.. ~' :;;~~

pripisivati slucaju i sreci tako velicanstvenodelo.Stoga,kadase pojaviocovekkoji je re-kao da u prirodi, kao i kod ivotinja,postojiinteligencija,uzrok sveoptegredai uredenja,izgledaloje kaodaje on jedinipri zdravomra-zumus obziromna lutanjanjegovihprethod-nika. Jasno je, a i mi to znamo,da je Anaksa-goraprihv~tioovakvashvatanja,ali kaesedamu je prethodnikbio Hermotimiz Klazomena.U stvari,oni koji prihvatajuovoucenje,nesa-mo da su uzrok dobrapostavilikao pranacelobica,negosuodnjeganapravilionuvrstupra-nacelakoja bicimadaje kretanje.

4.

POJAM PRANACELA U PRETPLATONSKOJFILOZOFIJI

"

Moese naslucivatida je Hesiodprvi tra~io slicnoreenjei, zajednos njim, svi oni,mako onibili, koji supostavili,IjJlbav ili eljukaopranacelobica,kaotoje to ucinioi Parmenid.Ovaj, naime,prikazujuci postojanje-sVeriiira~kae:

"Erot je stvorenprvi odsvihbogova."A Hesiod,opet,kae:"Mnogopre svih stvaribeeHaos.A zatimZemljairokih strana...I Ljubav,kojasijanadsvimabesmrtnicima."Mnogoje,dakle,trebalodaseu bicimanade

uzrokkoji le u staniu.dlLsty.arima.gajekreta-nje i red.,Stoseticepitanjakometreba.i>rlpl-.sati prvenstvou ovomucenju,neka nam sedozvolida nasudodloimoza kasnije.- Aliprimetiloseda sesuprotnostidobranalazei uprirodi;da seu njoj nalazene samored i lepo

985a negoi neredi runo,pa da cakzlo nadmaujedobro,a runolepo.Otudadolazida je jedandrugifilozofuzeou obzirprijateljstvoi mrnju:

t;

\

\ ---.

svakiodovadvaprincipaje uzrokjedneodovihdvejupojava.Naime,akobi senastaviloEmpe..doklovorasudivanjei akobi seonouzelou nje-govomsmiSlua ne u neposrednomznacenju,kojenije nitadrugonegomucanje,dolobi sedo togada je prijateljstvouzrok dobra,a mr-nja uzrokzla.Prematome,akobi nekopomi-slio da je Empedokle,u jednomsmislu,parne-nuo,i to prvi, dobroi zlo kao pranacela,ondabi selepomoglorecidaje uzroksvakogdobrasamodobro(a uzrok svakogzla samozlo).

PrematQmei~

gih.UsvakomslucajuEmpedolcl.Oiudal.iuiuci.seod~v.oji~..:prethodnika,P~j~lJ~~_delecLsa,uzroK o~o:rnere~~~~!te...c_~s>

ljaju kao pranacela,i kako njihovapranacelapotpadajupoduzrokekoje smovec nabrojali.A u ovompogleduizgledadai oni smatrajudaje broj pranacelo,istovremenokao materijabica i kao cinilacnjihovih promenai njihovihstanja.Elementibroja su par i nepar;par jebeskonacan,anepar ogranicen;jedanproizlaziiz ovadvaelementa,jer je onu istovremepari nepal",a broj proisticeiz pojmajedan;dokcelokupnonebo,kaotoje o tomevecbilo reci,nije nitadrugonegobroj.

Drugi meduovim istim filozofimaprihva-taju desetpranacelakoja u dveuporednegru-peobuhvatajuonotoje:

ogranicenoi neograniceno,parnoi neparno,jednoi mnogostruko,desnoilevo,mukoi ensko,mirno i pokretno,pravolinijskoi krivo,svetloi tamno,dobroi rdavo,cetvorougaonoi duguljasto.

Izgledada je veomaslicnobilo ucenjeAlk-meonaKrotonskog,bilo da je ovaj svojeidejeprimio od pitagorovaca,ili oni od Alkmeona.potoje ovaj imaonajvieuspehau dobaPita-gorinestarosti,a obaucenjasu gotovoistovet-na.On zaistakaedavecinaljudskihstvariideudvote,oznacavajucitim ne odredeneSuprot-nosti,kaotosu suprotnostipitagorovaca,negosuprotnostiuzetenasumce:na primer,belo icrno,slatkoi gorko,dobroi zlo,velikoi malo.Tako je, dakle,ovaj filozof izloiosvojashva-tanjao ostalimstvarima,doksu sepitagorovci

D86b jasnoizrazili o broju i o prirodi njegovihsu-protnosti.- Svetomoemodazapamtiri10odovihdvejukolaje to dasu suprotnostiprana-

18

I

'r

celabica,a jednaodnjih cakmoedanamkaenetoo brojuipriroditih nacela.Ali toseticenacinana koji je mogucesvestiih na uzrokeokojima.smogovorili,to ovi filozofi n:ilsujasnoizrazili; ipakizgledadaoni svojeelementesvr-stavajupodidejumaterije,jer je, premanjiho-vommiljenju,supstancasastavljenaod ovihelemenatauzetihkaonjenihimanentnihdelova.

Miljenje starih filozofa koji su prihvatiliveci broj elemenataprirodedovoljnoje upo-znatoiz onogatoprethodi.Bilo ih je i drugihkoji su,naprotiv,ucili daje celinajedinastvar-nost,ali nacinizlaganjanije isti kod svih,kaoni slaganjesa cinjenicama.Medutim,rasprav-ljanje o njihovimucenjimane moeni u komslucajuda udeu okvir naegsadanjegispiti-vanjauzroka.Oni odistanepostupajupoputiz-vesnih istraivacaprirode koji, postavljajucistvarnostkaojednu,ipak izvodepostanaksvihstvariuzimajucijedankaopranacelomaterije.Ucenjeonih je drugevrste:dokfiziolozipret-postavljajui kretanjekoje stvaracelinu,filo-zofi o kojima govorimotvrde,naprotiv,da jecelinanepokretna.Medutim ima jedna stvarkoja nije tudanaemsadanjemispitivanju.Iz-gledanaimedaje Pannenidprihvatioformalnojedinstvo,aMelis materijalnajedinstva:medu-tim,zaprvogje to jedinstvoograniceno,dokjezadrugogneograniceno.StoseticeKsenofana,najstarijegpristalicejedinstva(jer je Pannenidbio, kau,njegovucenik),on nije nita tacnoodredio,a izgledadanije jasnoshvatiopriroduni jednogoddvajuuzroka.Medutim,posmatra-juci citavmaterijalnisvemir,on kaedaje po-jamjedanistotoi pojambog.Ovi filozofitre-badakle,kaotosmorekli, daostanupostraniodnaegsadanjegistraivanja,a pogotovoovadvojicacija su shvatanjazaistai suvieneiz-gradena,to jestKsenofani Melis.- Naprotiv,izgledadaPannenidovderasudujesaviepro-

19

nic1jivosti.Ubedenda ne-stvarnostne postojivanstvarnosti,on misli da nunopostojijednajedinastvar,to jestsamobice,i da~ne postojivienitadrugo(ovosmojasmjeizloili u Fi-zici); ali, primoranda sepriklonipredcinjeni-cama,da prihvatiu istovremeformalnojedin-stvoi culnomnotvo,on postavljadvauzroka:toplo i hladno,drugimrecimavatru i vodu i,od ovadva principa,on jedan,toplo,'svrStava

t87a sastvarnocu,a drugisane-stvarnocu.Evotasmoizveli iz svegatosmorekli i iz

ucenjafiiozoia~Sl~l\j;'l'!:I.imO-rupr!:lvljalisied- ,ne-~~j.i. :W.'il1l9ti-,,"'?+""j'ld~je pR:l-naceloJ~ prirnde.(i~L.:y~a"j..Yatr.a.l~U&piele.men~..1~.,.....Jela). i..ll.Qdjednill,iLlo."t~.50Pta-nacelO~Wankod.d.r1h__ "'..."'.4-1.t,..'';'1~; ~,.,A_~J. "'~d" .~ _~~

i,drugismatrliil.lnj~gg'!1t.Prtr()d.umateri.i~9~i- s druge strane,n~kI,filozofiPrmv~u tajuzrok i, osimnjega,;O'jedanJi:intogaseradl).kretanje,.UZroKKOjifeleaaiiK.o(rl~('~,[ili im8dvakooQrugitf:""",- ~- ~.' Sve-der-italskekore,iskljucujucitu kolu,

ostalifilozofi su sedaklei suvieukratkoizja-snili o timprincipima,s timtosepozivaju,kaoto smorekli, na dvevrsteuzroka,i to jedanodnjih, prvobitniuzrokkretanja,jednipostav-ljaju kaodaje jedan,a drugikaodaih imadva.'lL istomsmislupitagorovcisu govorili o dvaprariacela,ali sudodalidvesledecepojedinOsti:ograniceno,ili jedan,i neogranicenonisu,mislilisu oni,nekedrugestvarnosti,kaotosuvatra,zemljaili neki drugielementte vrste,negosusamoneogranicenoi jedansupstancastvarikojeih potvrduju,pa su stogatvrdili da je broj su-tinasvih stvari Eto, tako su oni objanjavaliovu stvar.Drugo,tQ.se.tice-8Utine,oni subiliti koji supocelidao njoj rasudujui daje defi-niu; samosu postupalina suvieuprotenna-cin. Oni su stvarno'definisa1ipovrno,a osimtogaprvi broj na koji je bila primenljivadata

I

.J.

j-,.I

definicija nisu smatrali sutinomdefinisanestvari:kao kad bi semislilo da su dvostrukoidiadaistovetnizatotoje diadaprvastvarkojapotvrdujedvostruko.Ali sutinadvostrukogidiadenesumnjivonije ista, jer bi jedan biomnogostruk;uostalom,to je zakljucakkoji seoni nisu kolebalida izvedu.

To je, dakle,svetomoemodazapamtimoo starimfilozofimai njihovimsledbenici.ma.

PLATOKOV ODNOS PREMA PITAGOROVCIMAI NJEGOVA TEORIJA O IDEJAMA

Poslefilozofijao kojimasmoma10casgovo-rili dolaje flatonovateorija,koja j~~ceu skladusateorijompitagorovaca,ali koja imailsvojasopstvenaobeleja,prilicnorazlicitaodfilozofijeitalskekole.- Jo odsvojemladosti,Platon,potoje najprepostaoprijatelj Kratilai upoznaoses Herak1itovimmiljenjima,premakojimasu sveculnestvariu vecitojpromeniine mogubiti predmetnauke,ostaoje i kasnije

.87b veranovomucenju.S drugestrane,Sokrat,kojije bio obuzetmislimao moralnimstvarima,aneo prirodiu celini,ipak je u ovojoblastitra-iooptei prvi utvrdiomiljenjeo definicijama.Platonje prihvationjegovoucenje,ali njegovoprvoformiranjenavelogaje namiljenjedatooptemorapostojatiu stvarnostimadrugevrstenegotosuto culnestvari:-.!leIDQgUCe.je,zaista,mislioje on, da zajednickadefinicijapostoji iza jednuod pojedinacnd.hculnihstvari,bar zaonekojesuu vecitojpromeni.Rukovodenovimrazlozima,onje ondaovestvarinazvaoidejama,govoreci,s drugestrane,da su culnestvariod-vojeneod ideja i da sesvenazivaju,po njima:mnotvoculnih stvarizaistapostojijedino ir2:-

21

988a

22

jednacenjem,i oneimajuistoznacenjeu odnosuriajd~ Stoseticetogaizjednacenja,PIatonje promeniosamoime:pitagorovcizaistakaudabicapostojeoponaanjembrojeva;za Pla-tonaje to izjednacenje,tako da se izmenilasamorec.Ipak,toseticeistraivanjaopriroditogaizjednacenjaili oponaanjaideja,oni sugaostavilibezodluke.- Stavie,osimculnihstvarii ideja,Platonprihvatadapostojei ma-tematickestvari,koje su pre1aznestvarnosti,razlicite,s jednestrane,od cu1nihstvaripotometosuvecitei nepokretnei, sdrugestrane,odidejapotometosuonemnotvoslicnihpri-meraka,dokje idejasamaposebijedna,pojedi-nacnai zasebnastvarnost.- Potosu idejeuzrocidrugihstvari,on je smatraodasuele-mentiidejaelementisvihbica;takosuprana-celaideja,uzetau smislumaterije,velikoimalo,a uzetau smisluformalnesupstance,toje jedan,potoidealnibrojevinastajupocevodvelikogi malogi izjednacenjemvelikogi ma-logu jednom.- Platonseslaes pitagorovci-Inadaje jedanipaksamasutina,ane atributnekedrugestvarizakojusekaedaje jedna;slicnopitagorovcimaontakodekaedasubro-jeviuzrocisutinedrugihstvarnosti.Medutim,onsamjeuciniotolikotojezameniobeskonac-no,kojesuonizamiljalikaojednostavno,dia-dom,i toje saciniobeskonacnoodvelikogimalog.Drugastvarkojamuje svojstvenaje tatobrojevesastavljavanculnihstvari,dokpita-gorovcitvrdedasusamestvaribrojevii, sdru-.gestrane,tonepostavljajumatematickestvarikaoposrednabicaizmeduidejai culnog.Totoje onjedani brojevenaovajnacinodvojioodculnogsveta,suprotnopitagorovcima,i tojeuveoidejebiloje uslednjegovihlogickihistra-ivanja(jernjegoviprethodnicinisuznalinitao dijalektici);akoon,s drugestrane,postavljabeskonacnudiadukaodruguprirodu,tojezbog

togatobrojevi,izuzimajucineparnebrojeve,lakonastajuiz diade,kao nekomcarolijom.Ipakseu stvarnostideavasuprotnoi miljenjeovihfilozofanije zasnovanona razumu.onistvarnoiz materijeizvodemnotvostvaridokse,ponjihovommiljenju,oblikstvarasamoje-danput;medutim,ociglednoje daseiz jednematerijemoenapravitisamojedansto,dokumetnik,koji primenjujeoblik, proizvodi,premdaje onjedan,viestolova.Isti je slucajs mujakomu odnosunaenku:ovaseoplodijednimjedinimparenjem,ali mujakoplodavavieenki;to je ipakslikaulogekoju igrajuovanacela.

Ovakoje,dakle,Platonodrediosvojeucenjeo stvarimao kojimaje rec.Prethodnarazma-tranjaociglednopokazujudaseonsluiosamodvemavrstamauzroka:forma1nimuzrokomimaterijalnimuzrokom(ustvari,idejesuuzrocisutinesvihostalihstvari,dokje jedanuzrokideja),atamaterija,kojajesupstrat(i pokojojsenazivajuidejeza culnestvari,i jedan,zaideje)je diada,velikoi malo.U jedanodovadvaelementaPlatonje jostaviouzrokdobra,au drugiuzrokzla,a toucenje,reklismo,vecsu nastojalida podreizvesnifilozofiranijegdoba,kaoEmpedokloi Anaksagora.

7.I

ARISTOTELOVA ANALIZA OSNOVNIH UZROKA

Osvrnulismoseukratkoi u glavnimlinija-manafilozofekoji suraspravljalio pranaceli-mai o istinii ispitalinakoji su nacinonioovomegovorili.Na taj naOOiz onogatosmorekli sledizakljucakdani jedanodonihkojisuraspravljalio pranacelui o uzrokunije re-kaonitatonebi mo~odasesvedenauzro-kekojesmoIni samiodrediliu fizici.Izgleda,

23

BBb

24

medutim,da su svi oni nekakonejasnonaslu-civalinekiodtih uzroka.U stvari,jednigovoreo pranacelukaomateriji,zakojepretpostavlja-ju daje jednoili vienjih, a koje smatrajudaje materijalneili nematerijalneprirode:zaPla-tonaje to, na primer,velikoi malo,za ita1skukoluneodredeno,za Empedoklavatra,zemlja,vodai vazduh,za Anaksagorubezbrojhomeo-merija.Svi ovi filozofi takosu naziralitu vr-stuuzroka,kaoi svi oni za koje je to vazduh,ili vatra,ili voda,ili cak neki elemenatguciodvatreali rediodvazduha,jer je, kaotonekikau,takvaprirodaprvobitnogelementa.

Ovi filozofi bavili su se,dakle,jedinoma-terijalnimuzrokom.Neki dru,nimalisuu vidupranacelood kogapocinjekretanje:takvi su,na primer,oni koji uzimajukaopranacelopri-jateljstvoi mrnju,ili inteligenciju,ili ljubav.- Ali toseticesutinestvari,ni jedanje nijejasnoprikazao;a oni koji su joj senajviepri-bliili, ipaksupristaliceideja.Oni zaistau ide-jamanevidematerijuculnogsveta,niti u brojujedanmaterijuideja,potosu oveza njih jomanjeizvoriz kogadolazikretanje(onebi,kauoni,pre bReuzrocinepokretnostii mirovanja),negoprikazujuideje kao sutinusvakpdrugestvari,a jedankaosutinuideja.- Stoseticekonacnoguzrokadelanja,promenai kretanja,naiprethodnicizaista prihvataju,u jednomsmislu,njegovuuzrocnost,ali o tomenisu go-vorili u smislupo komeje konacniuzrok kaotakavuzrokpoprirodi.Oni koji govoreo inte-ligenciji ili o prijateljstvuzaistaprikazujuoveuzrokekao nekodobro,ali ne kao svrhubicauzetihu svompostojanjuili postajanju,potosu to, po njihovommiljenju,uzrocinjihovihkretanja.Oni koji uveravajuda je jedan ilibice neko dobro,takodekau da je to uzroksupstance,ali nedabicapostojeili postajuraditogauzroka.Stogaim sedeavada.u nekuru-

Im, u isto vremekau i ne kau da je dobrouzrok,jer, premanjihovommiljenju,nije rec

. o dobruuzetompo sebi,negoo dobrukaoslu-cajnomuzroku.- Tacnostnaeanalizeuzro-ka, kakou pogledunjihovogbrojatakoi u od-nosu na njihovu prirodu, potvrduje,izgleda,svedocenjesvihovih filozofasamomnjihovomnemocidadoprudonekogdrugoguzroka.Osimtogaociglednoje dapranacelatrebarazmotritiputemistraivanjaili na sve nacine,ili: samona nekinacin.Ostajenamdaukratko,iz1oimotekocekojemogunastatiu pogledujezikako-jim je govoriosvaki od ovih filozofakao i upogledunjihovogstavapremaovim pranace-!ima.

B.

PRIKAZ I OCENA FILOZOFSKIH SISTEMA KOJISU PRETHODILI PLATONU

Oni filozofi za koje je svemirjedani kojiprihvatajujednuprirodukaonjegovumateriju,a taje telesnai imaprostranstvo,ociglednocilnemnogostrukegreke.oni samopretpostavljajuelementeculnih tela, iskljucujuci bestelesnabica,doktakodepostojei bestelesnabica.A za-tim, nastojecidaobjasneuzroke postajanjaipropadanjali izgradujucisvoj filozofskisistemo svemiru,oni pre1A7:pprekoprincipakretanja.Qsimtogaoni ni u komslucajune priznajuzauzrok sutmuili oblik. Oni tavieprihvatajubez ispitivanja,kao pranacelobica, bilo kojeprostotelo,izuzimajucizemlju,nerazmiljajucio nacinuuzajamnogstvaranjaelemenata(mi-slim,u stvari,navatru,vodu,zemljui vazduh).Medutim,ovi elementi.nastajujedni iz drugih,bilo spajanjembilo razdvajanjem,a ovarazlikaje_.odnajvecegznacajaza odredivanjeta jePQstaloranije, a ta docnije.Naime, izgleda

25

premaizvesnomshvatanjuda je elemenatupravomsmisluonajodkogase,naprvomme-.stu,stvarajusjedinjavanjemsvaostalatela,atakavelementtrebalobi da budenajfinijei

1l8ga najredetelo.Stogabi oni koji uzimajuvatrukaopranacelonajradijeprihvatiliovogledite.Inacesviostalifilozofipriznajudatakvotrebadabudeobelejeelementatela;ni jedanodonihkoji su kasnijeusvojilijedanjedinielemenatnije uzeozemljuza elemenat,i to ociglednozboggrubostinjenihdelova.Ali svakiodostalatri elementabioje jedanzadrugimprihvatans njihovestrane:zanekefilozofeelemenatjevatra,zadrugevoda,azatrece,najzad,vazduh.Medutim,zatooniioaknisupomenulii zemlju,kaotorIuslivecinaljudi?Zaistaseobicnokaedaje zemljaosnov.~vemu.I samHesioduve-:ravadaje zemljastvorenapresvihtela:tolikoje zaistastaroi popularnoovoverovanje.Uovompogledunisu,dakle,u pravuni onikojiprihvatajunekodru~opranaceloa ne vatru,niti oni koji predstavljajuprvobitnielemenatkaoguciodvazduha,atediodvode.Ali, sdru-gestrane,onotoje kasnijeu redupostojanjaranijeje u prirodi,i akoje sloenoteloi me-avinakasnijeu redupostojanja,ondaceistinabitisuprotnoonometosmoupravorekli:vodaceimatiprvenstvopredvazduhom,a zemljapredvodom.

Toje,dakle,svetosmoimalidakaemoofilozofimakoji ISUpostavilijedanjediniuzrok.Isteprimedbeprimenjujusei naonekojipret-postavljajU!vecibrojuzroka:takavje Empedo-klo koji priznajecetirielementakaomateJjjustvarii koji stoganunozapadau tekoCe,odkojihsunekeUIOStalomistovetnes on:itnakojesmovecSUlSreli.Ali imaih idrugihkojeSUf musvojstvene.Presvegavidimodatadelanastajujednaoddrugih,iz cegasledizakljucakdajednoistotelone ostajeuvekvatraili zemlja(ovo

26

,.... pitanjesmoprouciliu naojraspraviOprirodi).A toseticeuzrokakretanjabicaEmpedoklo,mislimo,nije reiopitanjedali trebaimatiuvidujedanili dvatakvauzroka,niti je ukazaonanacinkoji bi biou potpunomskladus nje-govimsopstvenimsistemom.

U svakomslucaju,nunotrebaodbacitime-njanje,kadseusvojinjegovomiljenje,potopremaovoj pretpostavcivlanone moedadodeodtoplog,niti toploodvlanog:u ovomslucajuzaistabi trebalodapostojiizvesnastvar]tQjaceprimatisamesuprotnosti,nekapriroda,jedina,kojabi postalavatrai voda,toEmpe-dokloodbijadaprihvati.U vezisaAnaksago-rommoglobisepretpostavitidaonpriznajedvaelementa,a tapretpostavkanajbOljebi seslo-ilasrazlogomkojionsamnijeizrazio,alisko-jim bi seon neminovnosloiodaje doaodonjega.Naime,besmislenoje tvrditidasuu po-cetkusvestvaribileizmeanejer,izmeduosta-lih razloga,zaistaje potrebnodaje postojalonekoranijerazdvajanje,i da,osimtoga,nije

989b prirodnodasebilokakvesutinemeajutakonasumcei dabi, najzad,kolicinei slucajnostitadapostojaleodvojeneodsupstanci(istestvarikojesupodlonemeanjutakodesupodlonerazdvajanju).Istotako,akobi seslediloonotoje Anaksagorahteodakae,nje~ovamisaobezsumnjebi izgledalasavremenija.Odista,kadnitanijebilorazdvojeno,oci~lednoje dasenemoenitastvarnoreciu po~leduteprvobitnesupstance.Hocudakaemdaonanije-bilanibela,ni crna,ni siva,nitibilokojedrugeboje;onaje nunobilabezbojna,jer bi inacebilamakojeod ovihboja.Slicnotomei iz istograzloga,onanije imalanikakavukusniti makojudruguosobinuovevrste.Onanijemoglaimatini kakvocuni kolicinu,niti makakvuodredenost,jerbi senanju primeniobilokojiposebanob1ik,toje nemo~ce,potoje sve

27

izmeanojposebanoblik stvarnabi zahtevaoprethodnarazdvajanje,dakje, premaAnaksa-gori, sve bila izmeana,izuzevinteligencije,kajaje jedinabilacistaibezmeavine.Iz avagsledida su pranace1akajaan prihvatajedan(jerjebataprostai bezmeavine)i drugi,kojiigraulogukajumi pripisujemoneodredenam,presvakagodredivanjai presvakagucestvava-nja u bilO'kamobliku.Stogaovammiljenjunedostajupravilnosti jasnaca;medutim,ananastajida Ucina kasnijaucenjai da seviepribliireenjimakO'jasadanailazenaodabra-vanje.

Miljenjasvih O'vihfilazafaodnasese,ustvari,samanapastajanje,propadanjei kreta-nje:naimenjihavaseistraivanjagatovoagra-nicavajunauzrakeculnesupstance.Stoseticefilazafakoji svajashvatanjaprairujuna svestvarnostii kaji,meduavima,pretpostavljaju,s jednestrane,culnei, s drugestrane,neculnestvarnosti,jasnaje daseanibaveispitivanjemabejuvrsta.Iz avagrazlagabaljeje daseza-drimO'nanjihavimucenjima,dabismO'ocenilitasudabra,a tanisudabrarekli o anameta je u vezis predmetamo'kamejatrebadaraspravljamO'.

OnikO'jeO'bicnanazivajupitagaravcimapo-zivajusenastarijanacelai elementenegO'toto cinefWiolozil(auzrakavameje taj toih

30

stvarnosti,kaoi njihovi uzroci,brojevi;samo,po njegovommiljenju, natculnibrojevi suuzroci,dok su ostaliculni.

9.

o DIJALEKTICKOM DOKAZIVANJU POSTOJANJAIDEJA - POBIJANJE PLATOr---oVOG UCENJA O

IDEJAMA KAO PARADIGMAMA STVARNOSTI~~'\'U~~ .

Ostavimosadapitagorovce:dovoljnoje biloposvetitiim onolikopanjekoliko smoucinili.Pozabavimoseonimakoji idejepostavljajukaouzroke;nastojecipre svegada dokuceuzrokebicakojanasokruuju,onisuuvelidrugestvar-nosti ciji je broj ravanbroju tih bica: poputonogakoji bi, u elji damu sesloiracun,ve-rovao,zato to je broj predmetasuviemali,dau tomenemoeuspeti,padabi gaondapo-vecavaoda bi musesloioracun.Broj idejaje,u stvari,gotovojednak,ili nije manji u pore-denjusbrojemculnihbicaodkojih supoliovifilozofi traecinjihoveuzroke,da bi stigli doideje:jer svakojstvariodgovaranekaistoimenastvarnost,a koja postojiodvojeno,kakou po-gledusupstanciu pravomsmislutakoi u odno-su na drugestvarikoje dozvoljavajujedinstvomnoine,bilo da je rec o cu1nommnotvuilio vecitommnotvu.

Zatim,nije ocigledanni jedanod svihdija-1ektickihdokazapomocukojih dokazujemopo-stojanjeideja.Neki od njih ne dovodedo nu-nogzakljucka,dok drugi uvodeideje o stva-rima koje ih, po naemmiljenju,nemaju.U stvari,sudecipremadokazimaizvedenimizpostojanjaznanja,ideje ce postojatio svimastvarimao kojimapostojiznanje;premadokazuo jedinstvumnotva,postojacei negacije;naj-zad,premadokazuda i onotoje unitenosa-

-

cinjavapredmetmisli,postojaceidejai o stva-rimakojesu podloneunitenju,jer predstavao tim stvarimaostajeu misli. Cak i nekaodtacnijihrasudivanjadovodedoprihvatanjaidejao relativnimstvarima,o kojimami negovorimokaoo posebnojvrsti, a drugado dokazao tre-cemcoveku.Dijalektickodokazivanjepostoja-nja idejauopterui principedo cijegnamjepostojanjastalovienegodo samogpostojanjaideja: iz ovogstvarnoproisticeda beskonacnadiadanemoebiti prva,negocetobiti broj; dace ono to je relativnoprethoditionometopostojiposebi;i sveostaleprotivrecnostis nji-hovim sopstvenimprincipimakojima su nekipodleglisledeciucenjeoidejama.Stavie,premashvatanjuod kogapolazimoda bismopotvrdilipostojanjeideja,postojacenesamoidejeo sup-stancamanegojo i o mnogimdrugimstvarima(jer postojijednomiljenjene samoo supstan-camanegoi o drugimstvarima;zatimpostojiznanjene samoo supstancinegoi o drugimstvarima,kao i 1czbroj shvatanjaove vrste).Medutim,sudecipo samojprirodi ideja i pamiljenjimaizloenimo njima,ukolikosu idejes njima zajednicke,ideje l'leizbenomogupo-stojatisamoo supstancama.U stvari,nemaslu-cajnogizjednacenja,negotrebada budeizjed-nacenjeu pogledusvakeideje,ukolikosesamaidejanepripisujeslucajnoizvesnompredmetu.Pri tomemislimda,akonekastvarnostproizla-

99ta zi iz dvostrukogsamogposebi,onatakodepro-izlaziiz vecitog,ali slucajno,jer je slucajriostzadvostrukodaje samoposebivecito.Premato-me,idejecepostojatisamoo onometoje suti-nastvari;a ta sutinaznaciistou culnomsvetuto znacii u natcu1nom:inacetabi sehtelorecikadsegovoridaje jedinstvomnotvanetorazlicitood togamnotva?A ako postojiisto-vetnostoblikaizmeduidejai bicakojau njimaucestvuju,bicenecegzajednickogi izmeduideja'

31

i tihbica.Zatobi,u stvarijedinstvoi istovet-nostdiiadeprepostojaliizmedupropadljivihdi-adai matematickihdiadanegoizmedudiadekojaje takvasamaposebii nekepojedinacnediade?Ako,naprotiv,nepostojiistovetnostob-lika,postojacesamoistoimenost,i tadacetobitislicnokaokadbisecovekomnazivaliu istovre-meKallasi parcedrveta,ne uzimajuciu ra-zmatranjenikakvunjihovuzajednickuprirodu.

Najvanijeodsvegaje pitanjeodkakvesukoristiidejezaculnestvarnosti,bilodaje reco vecitimstvarnostimaili o stvarnostimakojeseradajuipropadaju.Onezaistanisuzatabicauzrocinikakvogkretanjaniti makakvepro-mene.Onenisuni odkakvekoristizaupozna-vanjedrugihstvarnosti(oneodistanisunjihovasutina,jer bi inacebileu njima)niti zaobja-njenjenjihovogpostoJanja,jer onebarnisuimanentnestvarimakojeod njih dolaze;kadbi bileimanentne,modabiizgledalekaouzrocistvarnostikaotoje belouzrokbeIineu belombicu,potoulaziu njegovsastav.Ali i suvieje lakoobesnaitiovutvrdnjukoju je najpreprihvatioAnaksagora,a poslenjegaEudoksosi nekidrugifilozofi:naime,veomaje lakota-kvomshvatanjusuprotstavitimnogenereiveprigovore.Medutim,ni drugestvarinemogupoticatiiz idejau onomesmisluu komeseobicnopodrazumevataj izraz.U pogledutvr-denjadasuidejeparadigmai daostalestvaridolazeodnjih samosupraznerecii pesnickemetafore.Ocemuje,u stvari,reckadsepogledupravljaka idejama?Moguceje dazaistapo-stojii dapostaneizvesnastvarnostslicnadru-goj stvarnostia dapri tomenije stvorenapouzoruna tu drugustvarnost;tako,postojaoSokratili ne,mogaobi seroditicovekslicanSokratu;ocigJedno'bibilotakocaki kadb,ipo-stojaonekivecitiSokrat.Osimtoga,bicevieparadigmiza istustva,rnost,i samimtimvie

idejao toj stvarnosti;naprimer,zacovekacetobiti ivobice,dvonoaci, takodeuistovreme,coveksamposebi.Stavie,idejenecebiti pa-radigmesamoculnihbica,negoi samihidejai,naprimer,roduzetkaorodbiceobrazacvrstasadranihu rodu;istastvarbice,dakle,obrazac

~91bi slika.A zatimbi izgledalonemogucedasu-tinastvaribudeodvojenaodonogacijajesup-stanca;kakobi,dakle,ideje,kojesusupstancestvari,bile odvojeneod stvari?U Fedonu setakogovorikaodasuidejeuzrocistvarnostiipostojanja.Paipak,akoi prihvatimopostQjanjeideja,stvarnostikojeiz njih proizlaze.nisuna-stalebezucecapokretackoguzroka.A kakosunapravljenemnogedrugestvari,naprimerkucai prsten,zakojekaemodanemajuideje,izovogsledidaje i zadrugestvariociglednonemogucedapostojei dapostanuiz razlogaslicnihonimakoji seticustvario kojimaje sadarec.

S drugestrane,akosuidejebrojevi,kakoceonebitiuzroci?Dali zatotosustvarnostidru-gibrojevi,naprimerjedanjebrojcovek,drugiSokrat,treciKalias?Zatosuondaidealnibro-jeviuzrocibrojevastvari?To tobi jednibiliveciti,dokdrugitonebi bili, bicenedovoljnarazlika.Ako je to zatotosuculnestvarnostiproizvodbrojcanihodnosa,kaotoje napri-mersimfonija,jasnoje dapostojinetociji suoni odnosi.Ako je to neto,to jestmaterija,izvesnaodredenastvar,ociglednojedacei samiidealnibrojevibiti odnosijednestvaripremadrugoj.Uzimamsledeciprimer:akoje Kaliasbrojniodnosvatre,zemlje,vodei vazduha,iidejacebitibrojniodnosnekihdrugihsupstra-ta,i coveksamposebi,bioonizvestanidealanbroj ili ne,biceuprkossvemubrojniodnosiz-vesnihelemenata,a nebroj u pravomsmislui, iz ovograzloga,neceviebiti uoptenika-kvogbroja.Osimtoga,izmnotvabrojeva'stvo-ren je jedanjed~nibroj,alikakodaseizmno-

32 3 33

tvaidejastvorijednajedinaideja?Da li cesereci da je broj stvorenne od samihbrojevanegood jedinicasadranihu broju,kaoi miri-jadi? Kakva ce onda biti prirodatihjedinica?Ako su te jedinicespecificnoistovetne,iz togacenastatimnogebesmislenostia tekocacebitiista ako onenisu specificnoistovetne,bilo dajedinicekojeulazeu sastavilstogbrojanisume-dusobnoistovetne,bilo da jeditnicekoje pripa-dajuraznimbrojevimatakodenisusveistovetnt:u odnosuna celinu: u stvari,cimeceseonera-zlikovati,potosu neodredene?Ovepretpostav-ke nisuni verovatneni u skladus onimtomimislimou vezis jedinicama.A akosu jedinicespecificnorazlicite,ondace biti potrebnopro-nacinekudruguvrstubroja koji sebiti pred-metaritmetikei sacinjavatisveovestvarnostikojeizvesnifilozofinazivajuposrednicima.Ka-ko postojeti.posrednicii iz kojih principapro-izlaze?Zatotrebadapostojeposredniciizmeduculnogsvetai ideja?Stavie,svakajedinicaubeskonacnojdiadidolaziceodnekeranijediade,

992a toje, medutim,nemoguce.Osimtoga,kakodaseobjasnidaje idealanbroj,sastavljenodjedi-nica, jedna jedinica?Pa i tonijesve,jer akosujedinicemedusobnorazlicite,trebalobi govoritipoputonihkoji prihvatajudvaili cetirielemen-ta,pri cemusvipodrazumevajunejedanzajed-ndckielemenat,na primer, telo uopte,negovatruili zemlju,bilo daje tetonetozajednickoili ne. Ali platonovcise izraavajukao da jeidealnojedanpoputvatreili vode,nekavrstahomeomernogelementa.Ako je tako,brojevinecebiti supstance,ali jasnoje da,akopostojiidealnojedani ako je on princip,jedance sesamoodredivatina raznenacine,jerbi toinacebila nemogucnost.Da bismosupstancesvelinanaanacela,mi sastavIjamoduinepocevodkratkogi dugog,to jest od nekevrstemalogivelikog,povrinuod irokogi uskog,i telood

34

visokoginiskog.Medutim.,kakocepovrinasa-drati liniju, ili cvrstotelo liniju i povrinu?U stvari,irokoiusko,s jednestrane,i visokoinisko, s drugestrane,razlicite su vrste. Istoonakokaotobrojnije sadranu geometrijskimvelicinamajer se mnogoi malo razlikuju odprincipavelicina,isto takoje ociglednoda ra-zne velicine,koje su logicki starije,necebitisadraneu manjimvelicinama.Ne moeserecini to da niskospadau vrstuirokog,jerbi ondatelobilo nekavrstapovrine.Osimtoga,odakleceproizlazititackesadraneu liniji? SamPla-ton pobijaoje shvatanjepremakomebi tackabila samogeometrijskipojam,ali on ju je nazi-vaopranacelomlinije i caksecestosluioizra-zomnedeljivelinije. Medutim,sigurnotrebadate nedeljivelinide imaju neku granicu;stogadokazkoji utvrdujepostojanjenedeljivelinijeutvrdujei postojanietacke.

I tako,dok je predmetfilozofije istraiva-nje uzroka pojava,mi upravo to ostavljamopo strani(jer mi ne kaemonitao uzrokuodkogapoticenacelopromene)i, u nameridaobja-snimo sutinu culnih bica, utvrdujemopo-stojanjedrugihvrstasupstanci.Ali u pogleduobjanjenjakakosuovepotonjesupstancepret-hodnih,mi o tomegovorimopraznimrecima:jer poticatiod,kao tosmoto ranije rekli, neznacinita.Stvar ne stoji bolje ni u pogleduuzrokakoji je, kakovidimo,pranaceloznanja,radi kogadelajucitavainteligencijai svapri-roda;zatoidejenemajunikakvevezes tim uz-rokomzakoji mi kaemodaje jednoodprana-cela.Medutim,matematikaje zanaesavreme-nike postalapravafilozofija,premdaoni kau

992b dabi senjomtrebalobaviti.radi drugihstvariOsim toga,ono to ovi filozofi prikazujukao8Utinui subjektbicamoesesmatratii suviematematickomstvari,i to je vieatributi!dife-rencijacijasupstancei materijenegosamama-

35

36

terija;takavje slucaj;naprimer,svelikimi ma-lim, koji odgovarajuretkomi gustom,o cemugovorefilozofi i to oni definiukao prve di-ferencijacijesupstrata:u stvari, to nije nitadrugonegonekavrstavikai nedostatka.~.seticekretanja,akoseeli daovaodredivanjabudukretanja,ociglednoje da ceseidejekre-tati. Inace,odakleje dolokretanje?Time serui celokupnoproucavanjeprir.ode.- Izgledada je lako dokazatida se svetopostojisvodina jedinstvo,pa ipak seu tomene uspeva;jeriz dokazaektezene proisticeda je svejedno,negosamoda postoji izvesnoodvojenojednosamoposebi,akosesamosloimosa svimtotraeplatonovci;pa ipak se to moedopustiti,samoako se usvoji i da je optenekavrsta:medutim,u izvesnimslucajevimato je nemo-guce.Ne moese objasnitini to kako postojeili mogupostojatipojmovikasniji od brojeva,to jestduina,povrinei tela,niti koje su nji-hovefunkcije.Velicine,u stvari,ne mogubitini ideje(jer onenisubrojevi)ni posrednestva-rnosti(kojenisunitadrugonegomatematickestvari)ni stvarnostipodloneunitenju;to bi,dakle,ociglednobionovii cetvrtirodstvarnosti.

Istraivatina optinacinelementestvarno-sti,a daseneutvrdirazlikamedunjihovimra-znimznacenjimaznacinesposobnostda se onepronadu,narocitokad se na ovaj nacinistra-uju elementiodkojih su sacinjenestvari.odkojih su elemenatasastavljenereci radenje,ilitrpljenje,ili pravougaon?Sigurnoje da je tonemoguceotkriti: cak i podpretpostavkomdasedospedonjihovihelemenata,to bi moglibitisamoelementisupstanci.Iz ovogzakljucujemdaje pogrenotraiti elementesvih stvarnosti,ili mislitida smoih pronali.Kako bi se inacesaznaloza elementesvih stvarnosti?Ocigfednoje da ne bi trebaloraspolagatinikakvimpret-hodnimznanjem.Takoonajkoji pocinjedauci

993a

geometriju,premdamoeraspolagatiprethod-nim znanjimatudimgeometriji,ne znanitaosamompredmetutenaukei o stvarimakojena-meravada sazna;a takavje slucaj sa svakimdrugimsticanjemznanja.Ako, dakle,postoji,kaotoseto tvrdi,nekanaukao stvarima,tre-balo bi da joj .se moepristupitibezikakvogprethodnogznanja.Ipak sesvakopojedinozna-nje sticezahvaljujuciprethodnimznanjima,ce-lokupniIri.ili delimicnim,bilo da onoproizlaziiz dokazivanja,bilo pomocudefinicija,potojepotrebnodaelementidefinicijabuduprethodnopoznati,caki dobropoznati.Ist\ je slucaji saznanjemdokogasedolaziputemindukcije.Me-dutim,s drugestrane,akobi naukabila sadaurodena,bilo bi. cudnoda bez svogaznanjaimamou sebinajviunauku.Zatim,kakocesedopretido krajnjih elemenataod kojih su sa-stavljenestvarii kakocemou tomebiti sigur-ni? To je novatekoca.Ovastvarmociceuvekbiti sporna,kaotoje to slucaju pogledunekihslogova,naprimer:jednikauda je slog"Z A"sastavljenod "S", i od"D", iod "A", dokdrugitvrdeda je rec o nekomposebnomglasu,a neo makomeglasukoji poznajemo.Najzad,kakobi covek,lien upotrebecula,mogaoupoznatistvarikoje sedoivljujuculima?Ipakbi trebaloda je to tako,ako su sastavnielementiisti zasve stvari, isto onakokao to su sloenigla-sovi sacinjeniod elemenatasvojstvenihglasu.

Iz onogatoje ranijerecenojasnoproizlazidasuuzrocikoje smopobrojaliu Fizici isti onikojesu,izgleda,istraivalisvi filozofii da,vantih uzroka,nemoemooznacitinekedruge.Aliovashvatanjabila su prikazananejasno.Moese reci da su na neki nacinsva onabila izra-enaprenasi, u drugomsmislu,dani jednoodnjih nije bilo izraeno.Filozofijatogprvogdo-ba,jo mladai u samompocetku,izgledazaistada o svemunatuca;tako Empedoklokae da

37

kost postoji razmeromsvojih elemenata,dokmi tonazivamoskupomuslovakoji je odredujui formalnomsupstancomstvari.AJli ondaje po-trebnoi damesoi svakidrugiorganskielementtakodebudurazmera,ili pak da to ne budenijednoodnjih; zaista,bausledtogacepostojatimeso,kost i svakidrugi od ovih elemenata,aneusledmaterijekoju Empedoklonazivavatra,zemlja,vodai vazduh.Empedoklobi nunopri-hvatiooverazlogedasu mubili objanjeni,alion nije jasnoizloiosvojumisao.Mi smo,na-ime,jo ranije jasnopokazalikakogledamonasveovestvari.Ali trebada sevratimona te-kocekojemogudanastanuu vezis ovimistimstvarima.Modacemotakobre otkloniitite-kocekojebudukasnijeiskrsle.

KNJIGA la

10.

DEFINICIJA FILOZOFIJE

Razmatranjeproblemaistineje,s jednestra-ne,teko,a s drugestranelako.Dokazzato jei cinjenicatonikonemoedapotpunodostig-

D93b neistinu,niti damuonasasvimizmakne,madasvakoimanetodakaeo prirodi;samaposebiovacinjenicanesumnjivone predstavljanita,ili je od malogznacaja,ali izsvih ovih razmi-ljanjadolazisedonecegvelikog.To je svetakodab~~, izgleda,naovajslucajmoglaprimenitiposlovica:Ko nebi strelompogodiovrata?Takoposmatrano,ovoproucavanjeje lako.Ali cinje-nicadamoemoposedovatiistinuu celostia neposticibaonaj.njendeokometeimopokazujetekocupoduhvata.A potopostojedve vrstetekoca,uzrok sadanjetekocemodane leiu stvarimanegou namasamima.Zaista,kaotodnevnosvet10zaslepljujeoci slepihmieva,takoi stvarinajocigledniijepoprirodizasleplju-ju inteligencijunaedue.Pravoje,dakle,dasepokaemoblagodarnimne samopremaonimacija ucenjadelimonegoi premaonimakoji supredloilipovrnaobjanjenja:i ovisudali svojdoprinosi razvilinausposobnostmiljenja.DaTimotejnije postojao,mi bismoizgubilimnogemelodije,ali Timotejnebi postojaobezFrinisa.

39

Isti je slucajsaonimakoji su raspravljalio is-tini. Mi smonaslediliizvesnamiljenjavecegbrojafilozofa,ali drugifilozofibili suuzrokpo-javljivanjaovih.

Filozofija se s pravomnazivai naukomoistini. Zaista,svrha teoretskihrazmatranjajeistina,a svrhaprakseje delo;jer i ondakadaispitujukakonetobiva,ljudi odpraksenera-zmatrajuonotoje vecno,negoonotoprivlacinjihovupanjuu sadanjemtrenutku.Medutim,mi ne upoznajemoonotoje istinito,a da neupoznamouzrok. Stavie,stvar koju izvesnaprirodaposedujeu najvecojmeri uvek je onakoja je zajednickadrugimstvarimate prirode.Na primer,vatraje vrucau pravomsmislutereci jer je onauzroktoplineu drugimbicima.Prematome,onotoje uzrokistinekojapostoji'listvarnostimaproisteklimoddrugihstvarnosti,to je istinau pravomsmislureci.Otudadolazida su pranacelavecnestvarnostinunoistinitau pravomsmislureci,jer onanisuistinitasamou izvesnomtrenutku,i nemauzrokanjihovogpostojanja;naprotiv,ona su uzrok postojanjaostalihstvarnosti.Prematome,koliko izvesnastvarpostoji,tolikosadriistine.

11.

KRITIKA TEORIJE O POSTOJANJUBESKRAJNIH UZROKA

tHa Ociglednoje, u stvari,dapostojinekoprvopranaceloi dauzrocistvarnostinisubeskonac-ni; oni ne tekuu jednompravcu,niti su izve-denipo jednomobrascu.

Zaista,sa gleditamaterijenije mogucedajednastvarproisticeiz drugeu beskonacnost,da telo na primerproizlaziod zemlje,zemljaod vazduha,vazduhod vatrei takou beskraj.Isto takou pOgledupocetkakretanjane moe

40

se ici u beskraj,kaoda je covekastaviou po-kret vazduh,ovajsunce,sunceborbai datomenemakraja.Ili pak,toseticekonacnoguzroka,ne moeseici u beskonacnosti reci da etnjapostojizbogzdravlja,ovozbogsrece,srecaradinecegdrugog,i datakosvakastvarpostojiradinekedrugestvari.Najzad,to istovai i za sveostaleuslovekoji odredujunekuposebnustvar-nost.Sto se ticeP9_sx~hstanja.Vanltojih..senalazL.jediia--jX}Blednja--i--jedna.prva grani~~ ...prva granicanunoje uzro}{SIe

============,CC~~~~'_"~.'_"..._._

nik,a to je postajanje,izmedubicai nebica,istotakopostojionotopostajeizmeduonogtopo-stoji i onogtone postoji.Kad se kaeda oducenikapostajenaucnik,eli seoznacitidaonajkoji ucipostajenaucnik.Stoseticedrugogzna-cenja,pri cemusepodrazumevadajednastvarproizlaziiz druge,kaotovodapostajeodvaz-duha,onoukljucujeunitenjete drugestvarLZbogtogau prvomslucajunemauzajamnogodnosa:detene postajeod coveka,jer onoto

lJ94b je stvorenonije stvore:nosamimstvaranjem,negodolaziposlestvaranja.Tako i dan dolaziod zoreu tomesmislutodolaziposlezore,alisamimtim zoranedolazioddana.U drugojvr-sti stvaranja,naprotiv,postojiuzajamniodnos.Ali u.oba slucajanemo~ceje napredovatiubeskonacnost:u prvomslucaju,granicesu nu-noogranicene,potooznacavajuposrednasta-nja, dok se u drugomslucajuvecitovracamos jednogelementana drugi,jer unitenjejed-nogukljucujestvaranjedrugogelementa.

U isto vremeje nemo~ceda prvi elementbudeuniten,s obziromdaje vecit;naime,po-vratno stvaranjezaistanije beskonacno,onopretpostavljajedanveciti uzrok; medutimuz-rok koji proizvodidejstvosamosopstvenimuni-tenjemnemoedabudevecit.Stavie,konacniuzrokje svrha,i on je takveprirodedanepo-stqji radi neke druge stvari, nego te drugestvaripostojeradi njega;tako da, ako postojitakvakonacnagranica,necebiti napredovanjau beskonacnost,a akone postoji,necebiti ko-nacnoguzroka.Ali oni koji pretpostavljajupo-stojanjebeskrajnog,zaboravljajudal1Il2tavajusamuprirodudobra.Pa ipak,niko ne bi eleonitapreduzetiako ne bi trebaloda stignedoizvesnogcilja. U takvimradnjamane bi bilomestarazumu:jer onaj koji posedujerazum\lvek radisaizvesnimciljem;taj cilj predstavljaizvesnugranicu,i tagranicau stvaricilj. Medu-

42

g95a

tim,ni onotoodredujenekustvarnemoesesvoditina nekudrugudefiniciju,viu u svomizraavanju.Naime,uvekje jaceonotoseprekaeodonogatosledidocnije,jeronotonemaprvu granicune moeimatini sledecegranice.Stavie,oni koji takogovoreruetemeljesa-znanja,potosenitanemoeupoznatiprenegotosedodedoonogatoje nedeljivo.A znanjesamopo sebine postoji.Jer kakodashvatimoumomonotoje takobeskonacno?To nije istokaokodpravekojaje istinabeskonacnodeljiva,ali koju misaonemoeshvatitiakonezaustaviprocesdeljenja.Zbogtoga,prelazecitubeskraj-no deljivu pravu,necese mociizbrojati njenidelovi.Materijaseuostalommoeupoznatisa-mou onometose krece.Osimtoga,ne moepostojatinitabeskonacno,ili tadabeskonacnostnije beskonacna.Najzad,cak i kad bi se re-klo da su uzroci.beskonacni_pomnotvuvrsta,saznanjeo tomebilo bi nemoguce,potomismatramoda stvariznamosamoondakad po-znajemonjihoveuzroke:medutim,ono to jebeskonacnone moeseprecidodavanjemu 0-granicenomvremenu.

12.

ZAVISNOST VRSTE METODA OD PRIRODE NAUKE

Uspehpredavanjazavisiodnavikaslualaca.Mi, naime,volimodasesluimopoznatimjezi-kom,inacenamstvari vie ne izgledajuiste,potonamih upotrebaneuobicajenihreci cinimanjepristupacnimi vietudim;jer onotosesaznajekaoobicno,najlakesesaznaje.Kolikoje velikamocnavikenajboljepokazujuzakoni,potou njima bajke i detinjarije imaju, naosnovunavike,vecumocnegopoznavanjeza-kona.Medutim,jedniprihvatajusamomatema-ticki jezik; drugihocesamoprimere;trecihoce

43

dasepozoveu pomocuglednekogpesnika,naj-zad,neki zahtevajuza svestrogodokazivanje,dok izvesnismatrajutu strogostpreteranom,bilo iz nemocidasesledilanacrasudivania,biloiz strahada se ne izgubeu beznacajnostima.Zaistaima necegod ovogu primenipreteranestrogosti,takodaje nekismatrajunedostojnomslobodnogcovekau svakodnevnomophodenjuu ivotukao i u raspravljanjuOdredenihpita-nja. Zbogtogatrebanajprenaucititase smezahtevatiod svakevrstenauke,jer je besmi-slenotraiti u isto vremenaukui naucnime-tod; ni jednu od ovih dveju stvari nije lakoshvatiti.

Zatonetrebau svemuzahtevatistroguma-tematickutacnost,negosamoondakad je reco nematerijainimpojmovima.Stogaje matema-tickimetodneprimenljivnafiziku,jer celokup-na priroda verovatnosadri materiju.Iz tograzlogatrebanajprerazmotritita je priroda;na taj nacincesejasnovidetio cemurasprav-lja fizika (i da li spadau oblastjednenaukeili vie njih da proucavajuuzrokei pranacelastvari).

KNJIGA II

1. ~ARISTOTELOVO SHVATANJE APORIJA: PREDMET

NJEGOVOG RASPRAVLJANJA I TESKOCEU ODREIVANJU SUSTINE POJMOVA

Zbognaukekoju istraujemopotrebnoje dapocnemosaispitivanjemonihpitanjao kojimatrebanajpredaraspravljamo.Takvasupitanjao kojimasuneki izloili ucenjerazlicitoodna-eg,a osimtogai izvesnapitanjakoja su bilazanemarena.A oni koji eledanadureenjezatakvestvaritrebadaih paljivoprouce:naime,docnijalakocamisli pretpostavljareenjete-kocakoje su ranije postojale,a nemogucejerazmrsiticvorakoseovajnepoznaje.Ocigled-no je da nepoznavanjepredstavljatekocuzadonoenjezakljuckao predmetunaegistrai-vanja.Jer onaj ko senadeu takvojneprilicius1icnomje stanjuu komesenalazeokovanilju-di, jer njih ni jedanni druginemogudakrenunapred.Iz tog razloga treba najpre ispitatisve tekoce,i to kako iz ovih razlogatako istogatoovaj1icina onekoji nisusvesnikudaidu,takodacovekneznadali je otkrioonoto

lJ95b istrauje,ili nije to otkrio:takvomistraivacucilj nije jasan,dok je, medutim,jasanonomekoji seunapredsuociosaodredenimtekocama.

45

46

Najzad,coveksenunonalaziu boljempoloajudarasudujekad je sasluao,poputsuparnickihstranaka,svesuprotnedokaze.

Prvatekocaodnosisenaonapitanjakojimasmosebaviliu uvodu:Dali proucavanjeuzrokaspadau jednunaukuili u vienjih? Da li tanaukatrebadarazmatrasamopranacelasUti-ne stvari,ili pak trebada obuhvatii optana-celadokazivanja,kaotoje ovo:"Da li je mo-guce,mnije,potvrdivatiiporicatiu istovremejednu i istu stvar",i svaostalaslicnanacela?Ako se naukao kojoj je rec bavi supstancom,dali sejednajedinanaukabavisvimasupstan-camaili ih imavie,i, akoih imavie,da li susve one zajednickevrste, ili pak jedne trebasmatratifilozofskimnaukama,a drugenecimrazlicitim?SamaDOsebi javlja se potrebadaseispitadali bi trebalopriznatisamoosecajnesupstance,ili' postojei drugeosimovih; da lisutedrugesupstancejednevrste,ili ih imavievrsta, kao to misle oni koji pretpostavljaju,osimideja,matematickestvarikao posrednikeizmedusvetaidejai osecajnogsveta.Trebaispi-tati,kaotosmorekli,sveovetekoce,kaoi todali naeproucavanjetrebaogranicitisamonasupstanceili gatrebaprimenitii na bitneoso-binesupstance.Postavljajusei drugiproblemiu pogledujednogi drugog,slicnogi razlicitog,istovetnostii suprotnosti,ranijegi kasnijeg,iostalihstvariovevrsteo kojimasu raspravljalidijalekticarikoji vresvojaistraivanjajedinopomocuverovatnihpremisa.Trebatakodeispi-tatiu ciju oblastulazirazmatranjesvegaovoga.Zatimcesevidetikoje su bitneosobinesamihovih pojmova,kao i to da li ne samoprirodasvakogodnjih, negoi jednaistastvaruvekimajednujedinu suprotnost.Jo jednopitanje:dali nacelai elementi!pojmovapripadajujednojvrsti,ili suzasvakipojamsutastvenidelovinakoje je on podeljen;a akosu to vrste,da li su

to onezakojesekaedasunajblienedeljivimjedinkama,ili su to najvievrste,i dali je na-celoivotinjaili covek,i koje prepostojisamoza sebe.Narocitotrebaispitatii proucitijedandrugiproblem:da li vanmaterijepostojiili nepostojinetotoje uzroksamposebi,i to,opet,dali je to rastavljenoili nije, i da li je tonetojednoili ih imavie?Imali necegaosimsloe-nih tela (pod"sloenimtelom"podrazumevamnetotoje potvrdenomaterijom),ili nemani-cegodvojenog,ili pak ima li necegodVOjenogzaizvesnabicaa nezadruga,i kojasu to bica?

g96a Zatim,da li su nacelaogranicenabrojem ilivrstom,bilo da je rec o pojmovimaili o mate-rijalnim principima?Da li su nacelaunitivihstvarnostii nacelaneunitivihstvarnostiista,ili su razlicita?Da li su svaonaneunitiva,ilisuunitivasamonacelaunitivihlltvari?Poredtoga,evo i: najteegod svih pitanja,koje jeskopcanos najvecomtekocom:dali su jedanipojamne svojstvaneke stvari,kao to su totvrdili pitagorovcii Platon,negosamasutinastvari?Ili paknije tako,negoda li postojine-to drugoto im slui kao supstrat,to je, naprimer,za Empedok1abilo prijateljstvo,ili zajednogdrugogfilozofavatra,za ovogavoda,a

".Mo,9Rogavazduh? Osimtoga,da li su onapo-."1eftCIj'alnaili u dejstvu?Dali supotencijalnailiu dejstvuinace,a ne samou odnosuna kreta-nje. Ova pitanjasu zaistaskopcanas velikimtekocama.Zatim,dali subrojeviduine,slikei tackesupstanceili nisui, akosusupstance,da

li su odvojelli,,~pojmovakoje sticemoputemcula,ili su irifiiiientnitimpojmovima?Stoseti-cesvihovihstvaritekoje otkriti istinu,acaknije lakoni izloititekocekaotobi totrebalo.

47

2.

O SUSTINI SAZNANJA I VREDNOSTI DOKAZA

Pre svega,davidimou vezis tekocomkojusmoprikazalidali pripadajednojnauciili ve-cembroju njih da proucavajusvevrsteuzro-

!ta?Naime,kakobi to bilo da jednajedinana-Uka upoznajenacela koja nisu medusobnooprecna?Stavie,kodvelikogbrojapojmovanenailazise na sva ovanacela.Na koji bi nacinodistanacelokretanjaili prirodadobramoglidapostojekodnepokretnihstvarnosti,potoap-solutnosvetoje dobroposebii posvojojsop-stvenojprirodije cilj, a samimtim uzrok,s ob-ziromnato daostalestvarnostipostajuiposto-je raditogadobra,i pOtoje cilj onozbogcegadolazido nekeakcije,a sve akcije ukljucujukretanje?Stogase kod nepokretnihstvarnostinebi mogloprihvatitipostojanjeni ovognacelakretanja,ni dobrokojepostojisamoposebi.ToJe razlogzbogkoga matematikane dokazujenitapomocuuzrokaovevrste,i toonatakodenitanedokazujepomocuboljegili pomocugo-reg;pacakni jedanmatematicarne pravialu-ziju na netoslicno.Iz ovograzlogasu sofisti,kao Aristip, raspravljalio matematicis prezi-romjer,kakosuOIligovorili,u ostalimumetn0-stima,caki u zanatskimkaotosudrvodeljac-ka i cipelarska,zasvesekaedaje boljei gore,

1196bdokmatematicari,naprotiv,ni jednomrecjunepominjudobroi zlo.Ali, sdrugestrane,akoimavie naukao uzrocimai jednarazlicitanaukaza svakorazlicitonacelo,koju od njih trebasmatrationomnaukomkoju traimoili, meduonimakoji ih poseduju,zakogatrebasmatratida posedujenajsavrenijeznanjeo stvarikojuistraujemo?U stvarimoguceje dajedanjedinipredmetsadriu sebisvevrsteuzroka,'kaotolilukucekod kojih je nacelokretanjaizraenou umetnostigraditelja,dokje svrhasamodelc?,

48

materijazemljai kamen,a obl:iiknjenoznace-nje. Iz onogatosmoranijeraspravljalio tomekoju naukutrebanazvatifilozofijomopravdanoje da setakonazovesvakanaukakoja sebaviuzrocima.Jer samimtirntoje najviai glavnanaukakojoj spravomostalenaukekojejoj slu-e ne trebada protivrece,naukao svrsi i do-bru sigurnoima taj karakter(jer ostalestvaripostojetogaradi).Ali, ukolikobi filozofijabilaodredenakaonaukao prvimuzrocimai o naj-viemsaznanju,tobi bilanaukao sutinistvari.Jer istastvarzaistasemoeupoznatina mno-go nacina,ali mi kaemoda je bolje upoznatineki pojamkroz onotopostojinegokroz onoto ne postojii, u ovomprvomnacinusamogsaznanja,mi razlikujemostepene:najsavrenijepoznavanjepredmetaje poznavanjenjegovesu-tine,a ne poznavanjenjegove'kolicineili nje-govekakvoce,njegoveaktivnostiili pasivnosti.Os:ixn. tqga,u svim drugimSlucajevimau ko-Jima je predmetkoji trebadefinisatinekosvoj-stvo cije je doka:ztvanjemoguce,mi opet mi-slimoda ga poznajemosamoondakad namjepoznatanjegovasutina;na primer,taznaci,u sutini,napraviticetvorougaonikravanpra-vougaoniku?To znacinaci srednjuproporcio-nalu.A takoje i u svimadrugimslucajevima.-Ali toseticestvaranjapojmova,akcijai svakepromene,mi verujemoda ih poznajemoondakad poznajemonacelokretanja,nacelokoje jerazlicito.od cilja, pa cak i od onogatomu jesuprotno.Prema tomeizgledada bi svaki odovihuzrokatrebalodaproucavaposebnanauka.

S drugestrane,spornoje dali sunacelado-kazivanja,zajednosa uzrocima,predmetjednenaukeili vienjih. Nacelimadokazivanjana-zivamoptamiljenja koja sluekao osnovasvakomdokazivanju,kao to je: svaku stvartrebanunopotvrdivatiili poricati,i nemoguceje dajednastvarpostojii nepostojiti istovre-

49

197a

,me,kaoi sveostalepostavkeovevrste.Postav-lja sepitanjedali je naukao ovimnacelimaistaonakojasebavisutinomstvari,ili seodnjerazlikujei, akonijeistakojuodnjihdvejutrebapriznatiza naukukojuupravotraimo.Neizgledaverovatnodaje reco jednojnauci.Zatobi zaistaraspravljanjeo aksiomimabiloviepovlasticageometrijenegomakojedrugenauke?Akodaklesvakanaukaposedujetupo-vlasticui akoipaknijeprihvatljivodaje sveonevre,ondanepripadanauciosutinistvarivienegodrugimnaukamadaraspravljaoovimistinama.U istovreme,nakoji bi nacinmoglapostojatinekanaukao ovimnacelima?Svakood njih mi sadapoznajemoiz neposrednogiskustva;a drugenaukesluesenjimakaodo-bropoznatimstvarima