Драган Јовановић

слике

Драган Јовановић

слике

Змају

који је освелио моје небо

Објек ти су бес крај но мул ти пли ко ва ни без пра ве по тре бе и без ика квог сми сла. Уз ње га при стао је (при ра стао, сра стао с њим) је дан епи тет, а то је: МЕ ГА. Атом ска бом ба има ла је ра зор ну моћ ме ре ну у МЕ ГА-то на ма. Гра до ви су то ли ко на ра сли да су по ста ли МЕ ГА-по ли си. Свет ска сла ва ак те ра у обла сти за ба ве и шо у-би зни са по ста ла је та ко ве ли ка да су пре по зна-ти као МЕ ГА-зве зде. Ко лос са Ро до са са да ли чи на де чи ју играч ку у од но су на МЕ ГА-со ли те ре. Кор по ра ци је или МЕ ГА-тру сто ви, по ста ле су моћ ни је од др жа ва. А бан ке, тзв. МЕ ГА-бан ке, увек глад не про фи та и ка ма та, про мо ви са ле су је дан МЕ ГА-тренд у по ли ти ци, по име ну гло ба ли зам... И сам сам дао ма ли до при нос ду ху вре ме на сми слив ши и на пра вив ши се-ри ју ве ли ких ко ла жа (ди мен зи ја 1,10x0,90m) ко је сам, на рав но, на звао: МЕ ГА-ко ла жи. Ма-ло, ми кро, ми ни, је пре зре но и од ба че но. Уни кат је за ме њен мул ти плом. Са мо је не што ве ли ко би ло вред но по ме на, ко мен та ра и ди-вље ња. Бро јао се са мо без лич ни умно жак не че га без ка рак те ра и фи зи о но ми је. Од ми-ли о не ра, осва ну ли су ми ли јар де ри. Филм ске пљач ке из ра жа ва не су пле ном са не бро је ним ну ла ма: 0000000000000000000000...

ВИ ШЕ. Оми ље не су би ле са мо ве ли ке се-ри је исто вет них пред ме та ко ји су си ла зи ли са по крет не тра ке. У игри ве ли ких бро је ва сви су ра до уче ство ва ли. Мно жи на пред ме-та де кла ри са на је све кра ћим ро ком упо тре бе. Пе ри од од сме шта ја го то вог про из во да у скла ди ште до ње го вог од ла га-

ња на ђу бри ште би вао је све кра ћи и кра ћи. Та-ко да мно ге ства ри ни су ни до спе ва ле до про-дав ни ца, тих МЕ ГА-па за ра, не го би од мах би-ва ле по сла те на МЕ ГА-ђу бри шта, на ко ји ма би би ла под врг ну та про це су ре ци кла же (ко ја је по ста ла је дан од нај но ви јих и нај про фи та бил-ни јих МЕ ГА-би зни са). Чо век, ку пац, ко ри сник, иде а лан МЕ ГА-кон зу мент, по и сто ве тио се са пред ме ти ма ко ји су га окру жи ва ли. Без мо ра МЕ ГА-обје ка та, без пред ме та за јед но крат ну упо тре бу, без тих глу пих и ру жних ства ри, био је из гу бљен, при мо ран да при зна се би да би без њих око се бе био са вр ше ни ни ко и ни шта. Ма ко ли ко се на пре зао да што ви ше ку пу је, да уче ству је у МЕ ГА-шо пин гу, би вао је све че шће збу њен и из у бљен у са мо о слу зи (С. Ба са ра). А го ми ла (ко лек ци ја?) пред ме та ко је је при ку-пљао око се бе пре ти ла је да га за тр па и, на кра ју кра је ва – смо жди. Ка та лог пред ме та, ко-ји су сви од ре да на про да ју (ко ји се мо гу ку пи-ти на по пуст или још по вољ ни је ако се са че ка се зон ско сни же ње це на), бес ко на чан је. Би ли смо не вољ ни све до ци по зна те би блиј ске сен-тен це: Че а је ма ло, би ће а мноо...

ПРЕ ВИ ШЕ. По че так XXІ ве ка (ко ји се, у ства ри, још ни-је ни за вр шио, не го

Миленко Пајић

Партија шаха са Творцем

МЕ ГА. XX век био је

до ба умно жа ва ња ства ри.

ОТВАРАЊЕ

је не ка вр ста про ду же ног XX ве ка) не до но си ни шта но во. Оно че га је би ло мно го – МЕ ГА! – са да га је – ПРЕ ВИ ШЕ. МЕ ГА је по ста ло са мо јед на за бо ра вље-на сит ни ца. Са да је оно од у не ко ли ко скром ног и под но шљи вог МЕ ГА на сил но уве ли ча но, на ду ва но, из ђи кља ло, ме та ста зи ра ло... до енорм но уве ћа них ди мен зи ја и до то тал ног бе сми сла. Сте пе ни по ре ђе-ња са да гла се: МЕ ГА, ВИ ШЕ, ПРЕ ВИ ШЕ. Не ма ни че га што би мо гло би ти ма ло, сит но, скром но, рет ко. Не. Све је гло ма зно, га ба рит но, пре ве ли ко, на го ми ла но, пре на тр па но, пре те ра но у сва ком по гле ду. Цео Свет се раз ле тео у екс пло зи ји пре те ри ва ња. Ни је до вољ-но би ти уме рен и од ме рен. Ва жно је - пре те ри ва ти! Ме на џе ри су пре за по сле ни, а не за по сле ност рад ни-ка енорм на. Бо га та ши су без о бра зно (пре)бо га ти, њи хо ва по хо та је не за ја жљи ва, а си ро ма си не појм-љи во (пре)си ро ма шни. По ли ти ча ри су (пре)ла жљи-ви. Бан ка ри – (не)за си ти. Отво ри те но ви не (ка кав ча со пис, сајт, тв, ре клам ни ле так) и ви де ће те је дан пре ди зај ни ран свет. Пре те ру је се сву да, на свим по љи ма: глум ци – пре глу мљу ју, спор ти сти су – пре-тре ни ра ни, же не су по ста ле пре на шмин ка не (пре на-ки ће не, пре мо ди ра не). Му шкар ци: они су или ма чо ти по ви – пре на бил до ва ни; или, су прот но то ме – пре-о се тљи ви, у про бле му са на бу ја лом ани мом (уме сто оца по ја вљу је се још јед на тзв. му шка мај ка). Но ви-на ри – пре о ба ве ште ни. Му зи ча ри – пре на ве жба ни. Сту ден ти су учи ли, учи ли и пре у чи ли. Фи ло зо фи су се та ко ду бо ко за ми сли ли да су пре ви де ли су шти-ну... Пре е ри ва и, то је тренд и им пе ри тив. Не чи ни ни шта од ме ре но и уме ре но. По тру ди се и пре те руј, као и сви оста ли. Са мо Ао ка лиса о Јо ва ну на ја-

вљу је ис пу ње ње дру гог де ла про ро чан ства: Че а је мно о, би ће а ма ло...

РЕД И МЕ РА. По сто ји је дан сли кар у Ср би ји ко ји по ку ша ва - и успе ва, да уве де ред. Ред и ме ру у овај наш Свет без ре да из без ме ре. Број и ме ра, мо ја ве ра! – де ви за Дру штва ин же ње ра и тех ни ча ра Кра ље ви-не Ср би је из 1892. го ди не. И, оно што је нај ва жни је: да осми сли тај ред и ту сво ју ме ру Све та. Ње му мно-штво би ћа, ства ри, пред ме та и обје ка та не пред ста-вља смет њу. За ње га је мно штво = оби ље, а оби ље – пра во бо гат ство (а не ноћ на мо ра). Све што се не мо же тач но пре бро ја ти, као што је број вла ти тра ве на обли жњој ли ва ди, број ли сто ва у кро шњи ли пе или број ка пи во де у лет њем пљу ску, то је мно штво чу де сних де та ља од ко ји се са сто ји сми сао и ле по та Све та. За то је вр ло ва жно по све ти ти се за па жа њу, ис-тра жи ва њу, ре ги стро ва њу, бе ле же њу бес ко нач ног ни за еле ме на та од ко јих је наш Свет са чи њен. Ни шта ни је то ли ко не ва жно да не на ђе сво је пра во ме сто на сли ка ма Дра га на Јо ва но ви ћа. И он сам је при хва-тио сво је не у трал но име и пре зи ме, те шко пре по зна-тљи во у мно штву истих та квих име на и пре зи ме на у Ср би ји. Ко ли ко има Дра га на Јо ва но ви ћа исто то ли-ко има Па вла Па вло ви ћа и Пе та ра Пе тро ви ћа. У скло-ни шту сво је ано ним но сти овај Дра ган Јо ва но вић, сли кар, ин ста ли рао је чу де сну осма трач ни цу. С ње

МАТ

он па жљи во и упор но осма тра Свет око се бе. Свет у се би, та ко ђе. Свет у књи га ма, уџ бе ни ци ма, мо но гра-фи ја ма, та ко ђе. Упу стио се у те жак и не из ве стан, али и не из мер но леп, по сао:

Пре бро ја ти ри бе у (За пад ној, Ве ли кој и Ју жној) Мо ра ви...

На сли ка ти по јед ну пти цу из сва ког ја та (за јед но са вред ном пти цом ко ли бри, ко ја леб ди у сре ди шту цве та пе ру ни ке, као што се из вид ник-ло вац на ли ва го ри вом у ле ту си шу ћи ви ме ави о на МЕ ГА-ци стер-не)...

Да ти шан су ин сек ти ма, тим древ ним ста нов ни-ци ма пла не те. (Шта зна чи на ших не ко ли ко хи ља да го ди на, на спрам њи хо вих еона?!)...

Ави он-играч ка пра ва је не у глед на ска ла ме ри ја на спрам спо соб но сти и ду го веч но сти јед ног ви ли-ног ко њи ца или сре бр но-зе ле ног ска кав ца...

По мо ри ма (не ве ћим од ка кве ба ре или мо чи ла за ко но пљу) плу та ју МЕ ГА-гра до ви на зва ни „Ти та ник 2X“...

Ки не ски змај до бри чи на од ма ра се на об рон ку јед ног ку му лу сним бу са. Око ње га ле пр ша ју це пе ли-ни са нат пи сом Coca-Cola, око ло зу је де чи ји ба ло ни па стел них бо ја, леб де пинг-понг лоп ти це ко је се сме-ју. Објек ти, жи ва би ћа, ре клам ни сло га ни, фи ло зоф-ске сен тен це, из ре ке афо ри сти ча ра-ама те ра – оно у умет ни ко вој гла ви, оно што ви ди око се бе или у се би, оно што чи ни игра ју ћи се - као и сим бо ли-ме та-фо ре, све то за јед но на ла зи се у истом тре ну-про сто-ру сли ке. И све је, ипак, у хар мо ни ји...

Ша хов ске та бле-ку ли се има ју на се би не ко ли ко по ља-про зо ра за осма тра ње бес кра ја. На по чет ној по зи ци ји сто је мо дро-сре бр ни оп но крил ци бес пре-кор но ис по ли ра них окло па. Чи ни се да ми ру ју, али њи ма је да та моћ кре та ња у свим прав ци ма (у свим про стор но-вре мен ским ди мен зи ја ма), сло бо да ко ју има ју са мо кра љи це на пу ста ра ма ар хи ша ха...

Овај сли кар ни је ни ма ло при стра сан, ни је ни хо-мо цен три чан. Ње го ва по зи ци ја бли ска је по ступ ку

на уч ни ка, ма те ма ти ча ра, фи ло зо фа или ге о ме тра. Неис тра же не мо гућ но сти Све та ње га пре о ку пи ра ју и мо ти ви шу. Шта је све мо гло да се де си (а ни је)? Ко је све и са ким мо гао да се срет не (и срео се)?! Шта је за у век про пу ште но, из гу бље но? А шта је са чу ва но са мо у сну и у ма шти умет ни ка!?

Мно ге сли ке овог нео бич ног и по себ ног Дра-га на Јо ва но ви ћа су не ка вр ста мен тал ног екс пе ри-мен та са не из ве сним ис хо дом. Он при ка зу је фа зе бес крај не пар ти је ша ха ко ју је При ро да за по че ла са чо ве ком у не ко дав но, пра дав но до ба. Та је пар ти ја још увек у фа зи Отва ра ња. Свет се отва ра, ко ле ба и ни је си гу ран ку да ће да по ђе. Шта је до бро за ње га, а шта за нас? Ко ће то зна ти?! Ни је до бро ни (са)зан ти це лу исти ну. Шта ће ра ди ти на ши по том ци, на след-ни ци на ших ноћ них ко шма ра, пи та се овај смер ни Дра ган Јо ва но вић.

Од Свих Дра га на Јо ва но ви ћа у срп ској кул ту ри, ме ђу ко ји ма има свих фе ла, од ин же ње ра до про би-све та, од пе сни ка до ри ба ра, од фуд ба ле ра до глу-ма ца итд итд, баш овај Дра ган Јо ва но вић за по чео је је дан бес ко на чан и пе ри о до чан по сао – за ве сти умет нич ки ред у наш Свет! Али, при том не из гу би ти ње го ву по себ ност и ње го ву ле по ту. Он игра див ну пар ти ју ша ха са Твор цем. И не мо ли за ми лост, не вра-ћа по те зе, не тра жи пре дах. Ах, ка ква је то пар ти ја?! Ка кво чу до од игре! Дра ган Јо ва но вић не по ми шља на ре ми. Он хо ће пра ву, игру сфе ра, ко ли ко вир ту ел-ну, то ли ко и жи вот ну...

Мо же мо му ка за ти да здра во ри зи ку је и да је на са свим не из ве сном Пу ту. И мо же мо му по же ле ти да га на том Пу ту пра ти сре ћа. Ни шта дру го му и не тре ба; све већ има или ће се убр зо оп скр би ти сви ме што му је нео п ход но.

19. ари ла о 2. ма ја 2013. о и не у По же и

МЕГАПОЛИС 4

Миодраг Даниловић

Распевани змај српског сликарства

Сли кар ство Дра га на Јо ва но ви ћа,

ко је се одво ји ло од магистралног

тока

ње го вог до са да шњег ства ра ла штва, и ко је је у по след ње три го ди не на ра сло бро јем и ши-ри ном те ма ко је за хва та, зах те ва озбиљ ну кри тич ку ва ло ри за ци ју. Ду гу ју ћи пу но свом дво де це ниј ском ба вље њу ико но пи сом, и не од сту па ју ћи од тра ди ци о нал ног ме ди ја ко јим су ве ре но вла да, Јо ва но вић се упу стио у смео по ду хват да на по у ка ма и ис ку ству ко је је сте-као из гра ди јед ну дру га чи ју, ма ње ка нон ску ви зи ју ва се ље не, али ви зи ју ко ја тим ви ше што од го ва ра ње го вом тем пе ра мен ту ни је ни шта ма ње пу на истин ског па то са и со зер ца ња.

Уме сто хи је ра тич них и ар хе тип ских фор-ми ко ји ма ико на при ка зу је оно стра но, Бо жи ју пре му друст, уте шну исти ну о кра ју свих му ка, пред на ма је лир ски раз мах нут про стор ис пу-њен чуд но ва тим зби ва њи ма: се лид ба ма и се-о ба ма, окон ча ним и нео кон ча ним ша хов ским пар ти ја ма, нео бич ним пут ни ци ма ко ји лу та ју не бе ским и ко смич ким про стран стви ма, па-

у ко ли ким цр та чи ма и па трљ ци ма оло ва ка, играч ка ма и ин сек ти ма. Сме ште ни у јед ну осо-бе ну сце но гра фи ју, пред не бе ску ку ли су ко ја се про зо ри ма отва ра у не бо иза не ба, збли же-ни веч ним пу то ва њем, од ла ском и су сре та- њи ма, ови мо ти ви пред ста вља ју основ Јо ва но-ви ће вог ли ков ног во ка бу ла ра и не пре ста но на дах њу ју ње го ву ве дру, хим нич ну ви зи ју.

На та квом, не ста бил ном про сто ру ко ји се не пре ста но пре о бра жа ва, отва ра у но ве хо ри зон те и ожи вља ва умно жа ва њем Јо ва-но ви ће вог „бе сти ја ри ју ма“, и на игри мо ти ва ко ји сто је на гра ни ци из ме ђу пор тре та и сим-бо ла по чи ва иза зов ту ма че ња, али и дра ма и спа се ње Јо ва но ви ће ве умет но сти. Ку да пу ту ју џи нов ски кук ци, дел фи ни и кор ња че? У ко ју да ле ку зе мљу бро до ви и ауто мо би ли ко ји бро-де и во зе ону да ку да се са мо мо же ле те ти, од-во зе ша ре на ја ја и ша хов ске фи гу ре? Ко ву че по те зе у ша хов ским пар ти ја ма ко је се од ви ја ју на не ким на ма те шко схва тљи вим ра зи на ма, и ко су ста нов ни ци ме га ло по ли са ни клих на

МЕГАПОЛИС 5

тру по ви ма бро до ва ко ји, као чар дак из бај ке, по чи ва-ју “ни на не бу ни на зе мљи”?

Од го вор на ове, и мно ге дру ге за го нет ке ко је пред нас по ста вља Јо ва но ви ће во сли кар ство кри је се у са мом том сли кар ству, у ње го вом би ћу и при ро-ди, у сло је ви ма бо ја ко је по чи ва ју на др ве ној да сци, гра ди ра не и од ме ре не та ко да у тво ре њу укуп но сти ње го ве ви зи је ства ра ју ути сак сја ја, про зрач но сти и ла ко ће. У тој ви зи ји па у ко ли ки цр тач, у ко ме пре по-зна је мо са мог сли ка ра, рас пи ње сво је не ви дљи ве ни ти и у ње го вој мре жи по чи ва укуп ност све га по-сто је ћег: на про зрач ном, не бе ском фо ну све бли ста оку па но над зе маљ ским сја јем вен ча ња не бе ског и зе маљ ског све та. Са те стра не са гле да но, Јо ва но ви-ће во сли кар ство и да ље сто ји на те ре ну ико не и ико-но пи са ња: ње го ви мо ти ви су без раз ли ке и у ис тој ме ри ожи во тво ре ни, а пор тре ти са ни ли ко ви ви ше од ка ра те ри сти ка осо бе них цр та у сво јим по ја ва ма от кри ва ју ка рак те ри сти ке иде ал них ти по ва. Исто-вре ме но, кре ћу ћи се ко рак да ље, оно на по чет ку на шег сто ле ћа по чи ва као све док су сре та ми ну лих епо ха и скла ди ште ви ше ве ков ног зна ња и ис ку ства,

због че га у ње го вој ге не а ло ги ји ме ђу број ним ути ца-ји ма пре по зна је мо тра га ње за син те зом и ин те грал-ним у ства ра ла штву у че му су му прет ход ни ци умет-ни ци из гру пе Ме ди а ла.

По ста ви мо, на по слет ку, још јед но пи та ње: ко је Дра ган Јо ва но вић? Па ук ко ји ву че не ви дљи ве ли-ни је цр те жа на овим сли ка ма, па тр љак олов ке ко ја исто вре ме но мо же би ти и за ме так чи та вог јед ног уни вер зу ма, или рас пе ва ни змај ко ји се одво јио од зе мље и ушу њао та мо где не до пи ру на ши упор ни по гле ди, и где на ше про ни ца ње от кри ва ја ло вост својх на по ра? И јед но и дру го и тре ће, а по нај пре ве чи ти де чак и не мир ни но мад, ко ји је као и Но је са-гра дио сво ју бар ку и оти снуо се у бес крај но лу та ње ко смич ким про стран стви ма ка ко би у стал ном игра-њу, чу ђе њу и от кри ва њу са чу вао сво је де ча штво.

ME GA. The 20th cen tury was a pe-riod of mul tiplying things. Ob jects we re en dlessly mul ti plied wit ho ut a real need and wit ho ut any sen se. An epit het that fi ts this pe riod (be-co mes very clo se, grows to get her with it) is: ME GA. The ato mic bomb had a de struc ti ve po wer me a su red in ME GA-tons. The ci ti es grew so much that they be ca me ME GA-po-lis. The world fa me of the ac tors

in the fi eld of en ter ta in ment and show bu si ness be ca me so big that they we re re cog ni zed as ME GA--stars. Now the Co los sus of Rho des lo oks li ke a toy com pa red to ME-GA-skyscra pers. Cor po ra ti ons or ME GA-trusts be ca me mo re po wer-ful than co un tri es. And banks, so-cal led ME GA-banks, al ways ha ving a hun ger for pro fi t and in te rest, pro mo ted a ME GA-trend in po li tics,

na med glo ba lism… I myself ga ve a mo dest con tri bu tion to the spi-rit of the ti me by thin king up and cre a ting a se ri es of lar ge col la ges (di men sion 1.10x0.90m) which, of co ur se, I na med: ME GA-col la ges. The terms: small, mic ro, mi ni we re de spi sed and re fu sed. The uni que item was re pla ced by the mul ti ple. Only so met hing big was worthy of our me mory, com ments and

THE CHESS MATCH WITH THE CRE A TOR Mi len ko Pa jić

РЕМОРКЕР

САМ САМAУСАМЉЕНОСТ

ad mi ra tion. The only thing that co un ted was the re pro duc tion of so met hing wit ho ut any cha rac ter or physi og nomy. Mil li o na i res we-re re pla ced by mul ti mil li o na i res. Film rob be ri es we re ex pres sed as a prey with en dless ze ros: 00000000000000000…

MO RE. Only big se ri es of the sa-me ob jects which ca me down from the as sembly li ne we re fa vo u ri te. Everyone wil lingly to ok part in the ga me of big num bers. The mul ti ple of the ob jects was dec la red with shor ter and shor ter best-be fo re da te. The pe riod of the fi nis hed pro duct sto ra ge to its thro wing away to the dump was shor ter and shor ter. In this way, a lot of ob jects didn’t even re ach the shops, tho se ME GA-mar kets. In stead, they we re im me di a tely sent to ME GA-dumps, whe re they we re su bjec ted to the pro cess of recycling (which be ca me one of the ne west and most pro fi -ta ble ME GA-bu si nes ses). A per son, a cu sto mer, a user, an ideal ME GA--con su mer iden ti fi ed with the ob-jects which sur ro un ded him. Wit ho-ut nu me ro us ME GA-ob jects, wit ho-ut thro wa way things, wit ho ut the se stu pid and ugly things, he wo uld be lost, for ced to con fess him self to be a per fect no body and not hing wit-ho ut all the se things aro und him. No mat ter how much he ma de an eff ort to buy mo re and mo re things, to ta ke part in ME GA-shop ping, he was mo re and mo re of ten con fu sed

and lost in the su per mar ket (S. Ba-sa ra). And the col lec tion of the ob-jects that he col lec ted aro und him thre a te ned to bury him and even tu-ally – smash him. The ca ta lo gue of the ob jects, which we re all for sa le (which co uld be bo ught with di sco-unt or even mo re con ve ni ent if you wa i ted for se a so nal sa les), was en-dless. We we re re luc tant wit nes ses of the well-known bi ble sen ten ce: If the re is just lit tle of so met hing, the re will be abun dan ce of it.

TOO MUCH/MANY. The be gin-ning of the 21st cen tury (which, in fact, hasn’t fi nis hed yet, but is a kind of the pro lon ged 20th cen tury) do-esn’t bring anything new. What was a lar ge amo unt of – ME GA! Now it is – TOO MUCH/MANY. ME GA be ca me a for got ten child’s play only. Now it is for ce fully en lar ged, blown up, sprung up, me ta sta sis has spread from, in a way, mo dest and be a ra-ble ME GA to enor mo usly en lar ged di men si ons and to the to tal ab surd. De gre es of com pa ri son are: ME GA, MO RE, TOO MUCH/MANY. The re’s not hing that co uld be small, tiny, mo dest, ra re. No. Everything is gla-mo ro us, of big di men si ons, too big, ac cu mu la ted, too crow ded, and exag ge ra ted in every re spect. The who le World hu stles aro und in the ex plo si on of exag ge ra ti on. It’s not eno ugh to be mo de ra te and ba lan-ced. It’s im por tant to exag ge ra te! Ma na gers are too busy, and wor-kers’ unem ployment is enor mo us.

The rich are in so lently (too) rich, the ir lust is in sa ti a ble, and the po or are in con ce i vably (too) po or. Po li ti-ci ans are (too) lying. Ban kers - (too) greedy. Open a new spa per (a ma ga-zi ne, a si te, TV, a le a fl et) and you’ll

see a re de sig ned world. Everything is exag ge ra ted everywhe re, in all fi elds: ac tors – ove ract, spor tsmen are over tra i ned, and wo men are with too much ma ke-up (with too much je we lry, too mo dern). Men: they are eit her mac ho men, too body bu ilt or, on the con trary – too sen si ti ve, in a pro blem with the ra i sed ani ma (in stead of fat her, ano-ther, so-cal led mail mot her ap pe ars). Jo ur na lists – too much in for med.

МАЈА

Mu si ci ans – too much prac ti ced. Stu dents stu died, stu died and over-stu died. Phi lo sop hers are ab sor bed in tho ught so much that they fa i led to see the es sen ce… Exag ge ra ting, it is a trend and im pe ra ti ve. Don’t do anything in a ba lan ced and mo de ra te way. Ma ke an eff ort and exag ge ra te, li ke all ot hers. Only The Apo calypse of St. John the Apo stle an no un ces the ful fi l lment of the ot her part of the prop hesy: If the re is abun dan ce of so met hing, the re will be just lit tle of it.

OR DER AND ME A SU RE. The re is a pa in ter in Ser bia who is trying – and suc ce eds in put ting things in or der - or der and me a su re in our World wit ho ut or der and wit ho ut me a su re. The num ber and me a su re, my be li ef with ple a su re! – the mot-to of the As so ci a tion of En gi ne ers and Tec hni ci ans of the King dom of Ser bia from 1892. And what is the most im por tant thing is to gi ve me a ning to that or der and your me-a su re of the World. It do esn’t mind num bers of be ings, things, ob jects and struc tu res. As for the World, a lar ge qu an tity = abun dan ce, and abun dan ce is a real we alth (not a night ma re). All that can’t be exactly co un ted, li ke the num ber of bla des of grass in the ne arby fi eld, the num-ber of le a ves in the crown of the ne arby li me-tree or the num ber of wa ter drops in the sum mer sho wer, the se are num bers of myste ri o us de ta ils from which the sen se and

the be a uty of the World are ma de of. That’s why it’s very im por tant to be de vo ted to ob ser ving, ex plo ring, re gi ste ring, no ting an en dless num-ber of ele ments from which our World is cre a ted of. Not hing is so unim por tant that it can’t fi nd its pro-per pla ce in the pa in tings of Dra gan Jo va no vić. He him self ac cep ted his ne u tral na me and sur na me, hardly

re cog ni za ble in num bers of such na-mes and sur na mes in Ser bia. The re are as many Dra gan Jo va no vi ćes in Ser bia as John Smiths in En gland. In the shel ter of his anonymity this Dra gan Jo va no vić, a pa in ter, in stal-led a myste ri o us watch to wer. From it, he ca re fully and per si stently watches the World aro und him. The World in him self, too. The World in bo oks, tex tbo oks, mo no graphs, as well. He en te red in to a hard and un cer tain, but an ex tre mely at trac-ti ve job:

To co unt the fi sh in the ri vers (Za pad na, Ve li ka and Ju žna) Mo ra va

To pa int one bird from each fl ock (to get her with the hard-wor-king hum ming bird, which fl o ats in the cen tre of the iris fl o wer, li ke a fi g hter-pla ne which is fed by fuel in the air suc king the ud der of the pla ne Me ga-truck)…

To gi ve a chan ce to in sects, the an ci ent in ha bi tants of the pla net. (What do our se ve ral tho u sand of years mean com pa red to the ir eons?!)

The pla ne-toy is a real plain con-trap tion com pa red to abi lity of long li fe of a dra gonfl y or a sil ver-green grasshop per …

ME GA-ci ti es cal led ‘Ti ta nic 2X’ fl o at over the se as (not lar ger than a pond or a hemp dip) …

The Chi ne se good-na tu red dra-gon is ha ving a rest on the slo pe of a cu mu lus-nim bus. The zep pe lins with the in scrip tion Co ca-Co la are fl ut te ring aro und it, chil dren’s bal lo-ons of pa stel co lo urs are buz zing, ping-pong balls, which are smi ling, are fl o a ting. So me ob jects, li ving cre a tu res, com mer cial slo gans, phi lo sop hi cal sen ten ces, sayings of ama te ur wri ters of ap ho risms – the thing that is on the ar tist’s mind, what he se es aro und him or in him self, what he do es whi le playing – as well as symbols and me tap hors, all the se to get her are in the sa me mo ment-spa ce of the pa in ting. Yet, all is in har mony …

The ches sbo ards – sta ge sce-nery ha ve se ve ral squ a res –

МЕТАФИЗИКА 2

win dows for watching in fi nity. In the star ting po si tion the re are dark blue-sil ver hyme nop te ra with per-fectly po lis hed shi elds. They se em to be still, but they’ve been gi ven the abi lity to mo ve in all di rec ti ons (in all spa tial-ti me di men si ons), fre e dom which only the qu e ens in the bar ren are as of ar cha ic chess ha ve …

This pa in ter is not par tial at all; he isn’t ho mo-cen tric eit her. His po si tion is clo se to the pro ce du re of sci en tists, mat he ma ti ci ans, phi-lo sop hers or land sur veyors. He is oc cu pied and mo ti va ted by unex-plo red pos si bi li ti es of the World. What co uld ha ve hap pe ned (and it didn’t)? Who co uld me et whom (and he did)? What has been mis sed and lost for ever? And what has been sa ved only in a dre am and ima gi na tion of the ar tist!?

Pa in ting of Dra gan Jo va no vić (1964), which se pa ra ted from the ma gi ste rial co ur se of his for mer cre a ti ve work, and which in the last three years has been in cre a-sed in num ber and va ri o us to pics, de mands a se ri o us cri ti cal eva lu-a tion. Owing to his two-de ca de long oc cu pa tion with icon-pa in-ting, not de vi a ting from the tra di-

ti o nal me di um whe re he is per fect, Jo va no vić go es in to a ven tu re to cre a te a diff e rent, less ca no ni cal vi sion of the world ba sed on mo rals and ex pe ri en ce he has ga i ned, but a vi sion that the mo re it su its his tem pe ra ment, the mo re it is full of ge nu i ne pat hos and me di ta tion.

In stead of hi e ra tic and ar che-typal forms with which the icon

A lot of pa in tings of this stran ge and spe cial Dra gan Jo va no vić are a sort of men tal ex pe ri ment with an is sue in do ubt. He pre sents pha ses of an en dless chess match that Na tu-re star ted with Man at so me an ci ent ti me. That match is still in the pha se of Ope ning. The World is ope ning, he si ta ting and is not su re whe re to go. What is good for it, and what is good for us? Who knows it?! It’s not good even to le arn the who le truth. ‘What will our de scen dants, in he ri tors of our night ma res do?’ Won ders the mo dest Dra gan.

From all Dra gan Jo va no vi ćes in Ser bian cul tu re, among whom are pe o ple of all sorts: from en gi ne ers to tramps, from po ets to fi s her men, from fo ot ball players to ac tors, and so on; just this Dra gan Jo va no vić star ted an en dless and pe ri o di cal job – to esta blish ar ti stic or der in

our World! Ho we ver, whi le do ing this it mustn’t lo se its par ti cu la rity and its be a uty. He is playing a be a u-ti ful chess match with the Cre a tor. He isn’t asking for mercy, he isn’t re tur ning its mo ves, he isn’t asking for a bre ak. Oh, what a match it is! What a mi rac le of the play! Dra gan Jo va no vić do esn’t ha ve the very tho ught of a draw. He wants a real play of sphe res, both vir tual and li ving one…

We can tell him that he risks a lot and that he is on an un cer tain Road. And we can wish him to be fol lo wed by hap pi ness on that Road. He do esn’t need anything el se; he al ready has everything or he will supply him self with all he ne eds.

19 April – 2 May 2013 in Po že ga

pre sents so met hing lying beyond, God’s over-wis dom, a com for ting truth abo ut the end of all pa ins, in front of us the re is a lyri cally spread spa ce, fi l led with stran ge hap pe nings: re mo vals and mi gra ti-ons, fi nis hed and un fi nis hed chess matches, stran ge tra ve lers who wan der aro und ce le stial and co smic wi de spa ce, spi der-li ke dra wing

A RHAPSODIC DRAGON OF SERBIAN PAINTING Mi odrag Danilović

МЕТАФИЗИКА 3

ar tists and very short pen cils, toys and in sects. Ha ving been set in a spe cial sce no graphy, in front of the he a ven’s sta ge who se win dows open in to the he a ven beyond the he a ven, bro ught to get her by an en dless jo ur ney, de par tu re and me-e tings, the se mo tifs re pre sent the ba se of Jo va no vić’s vi sual vo ca bu-lary and en dlessly in spi re his joyful, hymn-li ke vi sion.

In such un sta ble spa ce which is al ways chan ging, ope ning in to new ho ri zons and re vi ving, owing

to the mul ti pli ca tion of Jo va no vić’s ’bes ti a li ti es’, and in the play of mo-tifs that are on the ed ge bet we en a por tra it and a symbol li es a chal-len ge of in ter pre ta tion, but the re is al so a dra ma and sal va tion of Jo va no vić’s art. Whe re do gi gan tic in sects, dolp hins and tur tles tra vel? In which dis tant co un try do ships and cars, which go whe re it’s only pos si ble to fl y, ca rry co lo ur ful eggs and chess-pi e ces? Who draws the

mo ves in chess matches that ta ke pla ce at so me le vels we can hardly un der stand, and who are the in ha-bi tants of me ga lo po lis bu ilt on the ships’ hulls who, li ke a ca stle in the air from a fa iryta le, lie ‘han ging in the air’?

The an swer to the se and many ot her enig mas that are pla ced be-fo re us by Jo va no vić’s pa in ting is hid den in his pa in ting it self, in its be ing and na tu re, in the co ats of pa-ints that lie on the wo o den bo ard, gra ded and me a su red in the way

that in the to ta lity of his vi sion they ma ke the im pres sion of bright ness, airi ness and light ness. In that vi sion, the spi der-li ke dra wing ar tist, in whom we re cog ni ze the pa in ter him self, spre ads his in vi si ble thre-ads and in his net li es the to ta lity of everything that exists: in the airy, he a venly so und everything shi nes, was hed with the ce le stial bright-ness of wed ding of the he a venly and tem po ral world. From this po-

int of vi ew, Jo va no vić’s pa in ting still stands on the gro und of the icon and icon-pa in ting: all his mo tifs are ma te ri a li zed in the sa me way, and por trayed fa ces re veal the cha rac te-ri stics of ideal types mo re than the cha rac te ri stics of per so nal fe a tu res in the ir ap pe a ran ces. At the sa me ti me, mo ving a step for ward, at the be gin ning of our cen tury, his pa in ting li es li ke a wit ness of the me e ting of last epochs and a sto ra-ge of long la sting know led ge and ex pe ri en ce, be ca u se of which in its ge ne a logy among nu me ro us in fl u-en ces one re cog ni zes se ar ching for a synthe sis and the in te gral in the cre a ti ve work whe re his fo re run-ners are the ar tists from the gro up Me di a la.

Let’s fi nally ask one mo re qu e-sti on: who is Dra gan Jo va no vić? A spi der that draws in vi si ble li nes of the dra wing in the se pa in tings, a short pen cil which can be, at the sa me ti me, an em bryo of the who-le uni ver se or a rhap so dic dra gon that se pa ra ted from the earth and sne a ked in to the spa ce whe re our per si stent glan ces can’t re ach and whe re our un der stan ding re ve als the use les sness of its eff orts? All the se three and abo ve all an eter nal boy and a re stless no mad, who, li ke No ah, bu ilt his bo at and set out in to the en dless wan de ring aro und co-smic spa ces, so that he can sa ve his boyhood in a con stant play, won de-ring and di sco ve ring.

ЗАУВЕК ЗАЈЕДНО

Дра ган Јо ва но вић из Чач ка ро ђен у Го спи ћу 1964. го ди не. Сту ди рао Фа кул тет ли ков них умет-но сти у Бе о гра ду. Ба ви се ико но пи сом и сли кар-ством. Ико но пис ра ди од 1993. го ди не. Ра ди на цр те жу у тех ни ка ма пе ра и ла ви ра ног ту ша.

Контакт:Драган ЈовановићНемањина 68/732000 Чачак, Србија

draganjovanovic1609@gmail.com

www.ikonograf.co.rswww.draganjovanovic1609.blogspot.comwww.facebook.com/pages/Dragan-Jovanovic/129384303929272www.saatchionline.com/draganjovanovic

Са мо стал не из ло жбе:

2006. „Цр те жом до ико не“, Га ле ри ја На род ног му зе ја, Ча чак

2011. „Из ло жба ико на“ , га ле ри ја Full Art , Ча чак

2013. „Метафизика радости“, изложба слика, Ликовни салон Дома културе, Чачак

„Метафизика радости“, изложба слика, Центар за културу Гроцка, Београд

Груп не из ло жбе:

1993. „Жи ка Мак си мо вић и ње го ви ђа ци“, Га ле ри ја „Ри сим“, Ча чак

2005. „Ikonodialog“, Ку ћа Све тог Ду ха, Ко пен ха ген

2008. „Ико на у 21. ве ку“, Га ле ри ја Про грес, Бе о град

2008.„Ли ков ни умет ни ци Чач ка“, Га ле ри ја Ри сим, Ча чак

2009. „Све ти Апо стол Па вле ју че, да нас и су тра“, Га ле ри ја Про грес, Бе о град

2009. „Све ти Апо стол Па вле на ико на ма“, Му зеј на ив не умет но сти, Ја го ди на

2009. „Кул ту ра ико на у са вре ме ној Ср би ји“, ка те дра ла Ал му де на, Ма дрид

2010. „Да ни ико но пи са у Ср би ји“, На род ни му зеј, Ча чак

Contact:Dragan Jovanović Nemanjina 68/7 Čačak 32000 Srbija

ВЕЧЕРЊА ПЛОВИДБА

Прорамски саве:Оливера Вукотић, Божидар Плазинић, Стоја Рађеновић,

Ивона Рајачић Барандовски и Весна Петровић

Оранизација изложбе:

Уреник ликовно рорама:Весна Петровић

Обликовање каалоа:Мирослав Марић

Прево ексова:Светлана Симеуновић

Фоорафије:Милисав Бошковић и Александар Јовановић

Порре Д. Ј:Маријана Ракићевић, цртеж пером и лавираним тушем

Шама:Графички центар, Чачак

Тираж: 300 комада

септембар, 2013.

ПАРТИЈА ПИЈАНА ОД СМЕХА