Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у...

ISSN 0354-3293еISSN 2217-8082

ЗБОРНИК РАДОВАФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ

UNIVERSITÉ DE PRIŠTINA / UNIVERSITY OF PRIŠTINAFACULTÉ DE PHILOSOPHIE / FACULTY OF PHILOSOPHY

RECUEIL DE TRAVAUXDE LA FACULTÉ DE PHILOSOPHIE

COLLECTION OF PAPERSOF THE FACULTY OF PHILOSOPHY

XLIV (2)/2014

KOSOVSKA MITROVICA2014

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ЗБОРНИК РАДОВАФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

XLIV (2)/2014

КОСОВСКА МИТРОВИЦА2014.

ЗБОРНИК РАДОВА

Филозофског факултета Универзитета у ПриштиниБрој XLIV (2), 2014. година.

ISSN 0354-3293eISSN 2217-8082

Главни и одговорни уредникПроф. др Бранко Јовановић

Заменик главног и одговорног уредникаПроф. др Урош Шуваковић

РедакцијаЧланови редакције из земље: др Бранко Јовановић, редовни професор; др Урош Шувако-вић, ванредни професор; др Абдулах Мушовић, редовни професор; др Радмила Обрадовић,редовни професор; др Валентина Питулић, редовни професор; др Душан Берић, ванреднипрофесор; др Мирослав Крстић, ванредни професор; др Мирјана Лончар Вујновић, ванреднипрофесор; др Јасна Парлић Божовић, ванредни професор; др Голуб Јашовић, ванредни про-фесор; др Микоња Кнежевић, доцент; др Глигор Самарџић, доцент.

Чланови редакције из иностранства: доц. др Стефан Иванов Анчев, Универзитет „Св. Ћи-рило и Методије”, Велико Трново, Бугарска; проф. др Зинаида Тихоновна Голенкова, заме-ник директора Института за социологију Руске академије наука, Москва, Русија; проф. дрМиомир Дашић, редовни члан ЦАНУ, Подгорица, Црна Гора; проф. др Анатолий ВасилъевичДмитриев, дописни члан РАН, Москва, Русија; проф. др Зоран Лакић, редовни члан ЦАНУ,Подгорица, Црна Гора; проф. др John Laughland, Director of Studies at the Institute of De-mocracy and Cooperation, Paris and research member of the Centre for the History of CentralEurope at the Sorbonne (Paris IV), Paris, France; prof. dr Barbara Lomagistro, Facoltà di lingue elitterature straniere, Bari, Italia; проф. др Валерий Андреевич Мансуров, Институт за социо-логију РАН, председник Руске асоцијације социолога, Москва, Русија; др Миодраг Милин,саветник Румунске академије наука – Темишварски огранак, Темишвар, Румунија; проф. дрЭнгелина Сергеевна Смирнова, инострани члан САНУ, Катедра за историју руске уметностиМГУ им. Ломоносов, Русија; dr Wojciech Szczepański, Комисија за балканистику Пољске ака-демије наука, Poznań, Poland; prof. dr Gabriella Schubert, инострани члан САНУ, Институт заславистику, Филозофски факултет Универзитета „Фридрих Шилер” у Јени, Немачка; доц.д-р Андрей Артемович Тащиан, Кубанский государственный университет, Краснодар, Ру-сија; проф. др Светлана Михайловна Толстая, инострани члан САНУ, Институт за слависти-ку РАН, Москва, Русија; проф. др Иван Чарота, инострани члан САНУ, Белоруски државниуниверзитет у Минску, Белорусија.

Секретари редакције: Милош Јанковић, асистент; Бобан Станојевић, лектор.

Часопис излази три пута годишње.http://fifa.pr.ac.rs/zbornik_radova_filozofskog_fakulteta_u_pristini/

Радови објављени у овом часопису не смеју се прештампавати, било у целини, било у деловима, без изричите сагласности издавача. Радови се не хоноришу. Оцене изнесене у чланцима лични су ставо-ви писаца, засновани на њиховим истраживањима и не изражавају мишљење нити Редакције, нити

установе у којој су аутори запослени.

v

САДРЖАЈ

СОЦИОЛОГИЈА

ИРИНА В. ТРОЦУК

«Тексты» и «знаки»: Критерии выбора аналитического подхода........................... 3

ЈОВАН Р. БАЗИЋ, ВЕРОЉУБ С. СТАНКОВИЋ, ПЕТАР Д. ПАВЛОВИЋ

Студенти о политици и националнојидентификацији у спорту................................................................................................. 25

НАДА Г. НОВАКОВИЋ

Жене, транзиција и штрајкови у Србији ....................................................................... 47

ЗОРАН Б. ЈЕВТОВИЋ

Сан о објективности – мит једне професије................................................................. 69

ОЛИВЕРА С. МАРКОВИЋ-САВИЋ

Предузетничке инклинације жена са села .................................................................. 87

ИСТОРИЈА

РАДМИЛО Б. ПЕКИЋ

Моналдо Виганти из Пезара, апотекару средњовјековном Дубровнику ................................................................................... 109

МИЛАН Н. ПАЛЕВИЋ, ЗОРАН Б. ЈЕРОТИЈЕВИЋ, ЖАКЛИНА С. СПАЛЕВИЋ

Милован Миловановић и српска спољна политикаод Берлинског конгреса до 1912. године .................................................................... 129

ДРАГАНА J. ЈАЊИЋ

Разлози установљења Звечанске епископије ............................................................ 147

МИРОСЛАВ Д. ПЕШИЋ

Прва законодавна скупштина у Кнежевини Србијии доношење органских закона из 1870. године......................................................... 163

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

Основне норме грађанског судског поступкау Кнежевини Србији 1838–1846. године ...................................................................... 177

ФИЛОЗОФИЈА

СВЕТЛАНА Д. ЗЕЧЕВИЋ

Логички емпиризам и принцип провјерљивости ................................................... 195

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (2)/2014

vi

ПСИХОЛОГИЈА

ВЛАДИМИР М. ЈОВИЋ

DSM-5: Преглед методолошког поступка ................................................................... 215

БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

Социо-демографске карактеристике као детерминанте квалитета живота и депресивности старих у Србији .............................................. 243

ПЕДАГОГИЈА

БОШКО Љ. МИЛОВАНОВИЋ

Значај читанке за млађе разреде са становишта циља образовања .................................................................................. 267

ЈЕЗИК

ДРАГАН В. ЛИЛИЋ

Властита имена у сатиричном делу „Ружан сан” Д. М. Форског .............................................................................................. 283

РАДМИЛА В. ЖУГИЋ

Синонимија у лексичко-семантичкој групи пејоративаза женска лица у јабланичком говору......................................................................... 295

АНА М. ЈАЊУШЕВИЋ ОЛИВЕРИ

Прагматичко-семантичка анализа асеверативних партикула у савременом српском језику ..................................... 315

БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ

Критеријуми за одређивање меронимије денотата ’кућа’у фази одабира и организације истраживачке грађе: проблеми и дилеме .......................................................................................................... 335

КЊИЖЕВНОСТ

ИРИНА Н. АНТАНАСИЕВИЧ

Русская эмиграция на Балканах: проблема пониманияи взаимопроникновения культур ................................................................................ 373

МИЛЕНА М. КОСТИЋ

Шекспирове историјске драме: глорификацијаили субверзија владајуће идеологије?........................................................................ 391

САДРЖАЈ

vii

ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ

Дубровачке слике и прилике (1800. – 1880.) Јосипа Берсе – једна текстолошка анализа ......................................................................................... 409

СТЕФАН П. ПАЈОВИЋ

(Пре)обликовање хумора у Саут парку кроз помињање књижевности ...................................................................................... 427

НАУЧНE КРИТИКE, НАУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ, ОСВРТИ, ПРИКАЗИ

УРОШ В. ШУВАКОВИЋ

Истраживање нових друштвених (политичких) покретакао протагониста социјалног инжењеринга ............................................................. 453

МИКОЊА В. КНЕЖЕВИЋ

Философија обестемељености као могућност заснивања религијске философије .............................................................................. 467

РУЖИЦА Ж. МИРИЛОВ

Срето Танасић, Из синтаксе српске реченице........................................................... 479

МИЛЕНА Ж. ЖИКИЋ

Резултати научних истраживања др Сање Лазаревић Радак................................ 485

Техничко упутство за израду радова........................................................................... 491

Упутство за пријављивање радова у Aseestantu ........................................................ 503

ix

CONTENTS

SOCIOLOGY

IRINA V. TROTSUK

’Texts’ and ’signs’: criteria for choosing an analytical approach .................................... 3

JOVAN R. BAZIĆ, VEROLJUB S. STANKOVIĆ, PETAR D. PAVLOVIĆ

Students about Politics and National Identification in Sports....................................... 25

NADA G. NOVAKOVIĆ

Women, Transition and Strikes in Serbia.......................................................................... 47

ZORAN B. JEVTOVIĆ

The Dream of Objectivity - a Myth of one Profession...................................................... 69

OLIVERA S. MARKOVIĆ-SAVIĆ

Entrepreneurial Inclinations of Women from Rural Areas ............................................ 87

HISTORY

RADMILO B. PEKIĆ

Monaldo Viganti from Pesaro, Pharmacist in Medieval Dubrovnik ........................... 109

MILAN N. PALEVIĆ, ZORAN B. JEROTIJEVIĆ, ŽAKLINA S. SPALEVIĆ

Milovan Milovanović and Serbian Foreign Policyfrom the Congress of Berlin until 1912 ............................................................................ 129

DRAGANA J. JANJIĆ

The Causes for the Foundation of the Diocese of Zvečan ............................................. 147

MIROSLAV D. PEŠIĆ

The First Legislative Assembly in the Principality of Serbiaand the Issuing of Laws Related to the Governing Bodies in 1870 .............................. 163

MIROSLAV D. POPOVIĆ

Basic Norms of Civil Judicial Proceedings in the Principality of Serbia 1838–1846 ........................................................................... 177

PHILOSOPHY

SVETLANA D. ZEČEVIĆ

Logical Empiricism and the Principle of Verifiability ................................................... 195


x

PSYCHOLOGY

VLADIMIR M. JOVIĆ

DSM-5: Overview of Methodological Procedure ............................................................ 215

BILJANA N. JAREDIĆ, DRAGANA Z. STANOJEVIĆ, OLIVERA B. RADOVIĆ

Socio-Demographic Characteristics as Determinants of Quality of Life and Depression of Older People in Serbia ............................................................ 243

PEDAGOGY

BOŠKO LJ. MILOVANOVIĆ

Importance of Readers for Junior Classesfrom an Education Aims Standpoint ................................................................................ 267

LANGUAGE

DRAGAN V. LILIĆ

Proper Names in the Satirical Writing „An Ugly Dream” by D. M. Forski...................................................................................... 283

RADMILA V. ŽUGIĆ

Synonymy in the Lexical and Semantic Group of Pejorativesfor Women in the Vernaculars od Jablanica ................................................................... 295

ANA. M. JANJUŠEVIĆ OLIVERI

Pragmatic and Semantic Analysis of Asseverative Particles in Modern Serbian Language................................................ 315

BRANISLAVA M. DILPARIĆ

Criteria Which Determine Meronymy of the Denotatum ‘House’in the Phase of Selection and Classification of Research Material: Problems and Dilemmas .............................................................. 335

LITERATURE

IRINA N. ANTANASIJEVIĆ

Russian Emigration in the Balkans: the Problemof Understanding and Cultural Interaction .................................................................... 373

MILENA M. KOSTIĆ

Shakespeare’s History Plays: Glorificationor Subversion of the Dominant Ideology? ...................................................................... 391

CONTENTS

xi

JELENA S. MLADENOVIĆ

Josip Bersa’s Dubrovačke Slike i Prilike (1800. − 1880.) – one Textual Analysis ................ 409

STEFAN P. PAJOVIĆ

The (Re)shaping of South Park’s Humor through Literary References...................... 427

SCIENTIFIC REVIEWS, POLEMICS, COMMENTS, VIEWS

UROŠ V. ŠUVAKOVIĆ

Researching New Social (Political) Movements as Protagonists of Social Engineering .............................................................................. 453

MIKONJA V. KNEŽEVIĆ

The Philosophy of Groundlessness as an Opportunityto Establish a Philosophy of Religion ............................................................................... 467

RUŽICA Ž. MIRILOV

Sreto Tanasić, Из синтаксе српске реченице ................................................................... 479

MILENA Ž. ŽIKIĆ

The Results of Dr. Sanja Lazarevic Radak’s scientific research.................................... 485

Instructions for Papers Submission ................................................................................. 491

Instructions for Papers Submission in Aseestant............................................................ 503

СОЦИОЛОГИЈА

3

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

УДК: 303.7316.781'2281'42

DOI: 10.5937/ZRFFP44-6595

ИРИНА В. ТРОЦУК1

РОССИЙСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ ДРУЖБЫ НАРОДОВКАФЕДРЫ СОЦИОЛОГИИ ФАКУЛЬТЕТА ГУМАНИТАРНЫХ И СОЦИАЛЬНЫХ НАУК

«ТЕКСТЫ» И «ЗНАКИ»: КРИТЕРИИ ВЫБОРА АНАЛИТИЧЕСКОГО ПОДХОДА

РЕЗЮМЕ. На протяжении двух с половиной десятилетий понятия «нарратив» и«нарративный анализ», «дискурс» и «дискурсивный анализ», «текст»,«знаки» и «семиотический анализ» стали весьма популярны среди ис-следователей в области гуманитарных и общественных наук, но всееще не получили четких определений и трактуются достаточно произ-вольно, исходя из концептуальных и методических предпочтений ис-следователя, а также стоящих перед ним целей и задач прикладногоили фундаментального характера. Автор предлагает способ структури-рования поля текстового анализа в социологии, способ который пре-восходит и самые широкие трактования метода анализа содержания.Несомненно, необходимо вырабатывать четкие критерии хотя бы но-минации разных форматов исследовательской работы с текстовымиданными, иначе рискуем получать не научные статьи, а «оригиналь-ные дискурсивные коллажи», исскусно жонглирующие многозначнойи разнообразной терминологией текстового анализа.

КЛЮЧЕВЫЕ СЛОВА: тексты; знаки; социальные практики; повествование; повествованиеанализ; дискурс; анализ дискурса; контент-анализ; семиотическийанализ.

1 [email protected]

Рад је примљен 18. августа 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


4 ИРИНА В. ТРОЦУК

В последние десятилетия ХХ века социально-гуманитарное зна-ние сотрясли два новых «поворота» — «визуальный», обратив-ший внимание исследователей в рамках разных дисциплинар-ных направлений на возможности изучения визуального какмаркера и проявления социальных практик, и «нарративный»,лейтмотивом которого стало утверждение, что функционирова-ние различных форм знания можно понять только через рас-смотрение их повествовательной природы. Фактически нарра-тивный и визуальный поворот дополнили уже вполне институ-ционализированное в рамках научного дискурса требование«лингвистического поворота» считать исследования в областисоциальных, политических, психологических и культурныхпроблем языковыми, поскольку социальные практики имеюттекстовый характер, т. е. конституируются и структурируютсяразнообразными дискурсами, которые нередко вступают друг сдругом в сложные отношения на грани острых противостояний вборьбе за «определение ситуации». Лингвистический поворот,или тенденция рассматривать факты как «репрезентации» дис-курсивных механизмов (Копосов, 1997, с. 37), а человеческуюжизнь как «автолингвистический феномен» (Löfgren, 1981),сместила центр тяжести исследований от массовых к индивиду-альным образованиям: «человечество близко к тому, дабы впер-вые реально представить себя во всем своем физическом, ген-дерном, возрастном, культурном, этническом и социальноммногообразии» (Кузнецов, 2000, с. 58–60).

Обращение к текстовому «измерению» социальности обост-рило целый ряд традиционных научных дискуссий, например, остепени конвенциональности значений: любая текстовая де-ятельность — это цементирование смысловой информации на-мерениями субъектов общения, а потому лингвистическиеконструкции вторичны и инструментальны относительно ком-муникативно-познавательных задач и могут свободно варьиро-вать сообразно таковым, порождая все новые интерпретации.Вторая очевидная проблема — различия тематических приори-тетов, методологических подходов и технических приемов раз-ных версий текстового анализа, которые обусловлены предмет-но-методическими ориентациями конкретных наук. Скажем,литературоведение пытается увидеть в текстах типические итолько намечающие черты социокультурной реальности исто-рического времени; психолингвистику интересуют механизмысемантических изменений, обеспечивающих включение новых


ИРИНА В. ТРОЦУК 5

объектов в культурно-языковой контекст (например, посредс-твом метафоризации); для социологии текстовые объекты —прежде всего, «маркеры» социальной принадлежности и инди-каторы взаимных ориентаций участников конкретного комму-никативного взаимодействия в заданной ситуации (Franzosi,1998, p. 518).

В многоголосице современного текстового анализа в широкомсмысле этого слова (как совокупности аналитических приемовизучения любых «текстов», в качестве которых могут выступатьвербальные, невербальные и визуальные «сообщения») сегодняотчетливо оформились три «лидера», судя по частоте упомина-ния соответствующих словосочетаний в научной и публицисти-ческой литературе — нарративный анализ, дискурс-анализ и се-миотический анализ — хотя четкие рекомендации относительноих предметного поля и области применения, не говоря уже ободнозначных дефинициях, сложно обнаружить даже в приклад-ных исследовательских проектах с ярко выраженной социально-критической ориентацией. Попробуем обозначить принципи-альные для разведения данных трех внутренне неоднородныханалитических подходов демаркационные линии, ориентиру-ясь преимущественно на эмпирическое их использование в рам-ках социологических исследований.

Итак, социологический интерес к нарративу объясняется егоспособностью «давать выход стремлению человека к самомоде-лированию, дарить ему опыт непривычной податливости мира иощущение безграничного потенциала собственного саморазви-тия» (Семейные узы, 2004, с. 62). Как и прочие версии текстовых«поворотов», нарративный основан, во-первых, на отказе совре-менной науки от мечты об исчерпывающем знании (Пригожин,1991), принятии идеи нестабильности и признании темпораль-ности, которые формируют новое отношение к миру, предпола-гающее сближение деятельности ученого и литератора: «нарра-тивное знание выражено в различного рода повествованиях… непридает большого значения вопросу своей легитимации, под-тверждает само себя через передачу своей прагматики и потомуне прибегает к аргументации или приведению доказательств»(Луман, 2004, с. 69–70).

Во-вторых, нарративный поворот подчеркивает перенос инте-ресов науки с анализа объективных социальных явлений на ис-следование субъективности «в связи с осознанием человека какактивного социального субъекта, под влиянием которого осу-



ществляются основные преобразования как в макро-, так и вмикромире» (Бутенко, 2000, с. 3). По мнению М. Фуко (1994, с.372), «наука о человеке возникает только там, где мы рассматри-ваем тот способ, которым люди представляют себе общество, …тот способ, которым они интегрируются в это общество или изо-лируются от него, ощущая себя зависимыми, подчиненнымиили же свободными». Нарративный анализ ставит перед собойзадачу через (авто)биографические повествования информан-тов реконструировать и объяснить «эти способы».

В-третьих, нарративный анализ базируется на трактовках со-знания как совокупности текстов, признает невозможность од-нозначной интерпретации какого бы то ни было текста и харак-теризует общество и культуру как единство размытых, децен-трированных структур, что характерно для большинства пост-модернистских концепций (Кузнецов, 2000, с. 56–57). Онипредельно обострили «проблему текста», «проблему познания»,отметив опосредованное отношение текстовой реальности к«отображаемому» ею внешнему миру, и, таким образом, «про-блему человека» как источника множества интерпретаций. Всеэто привело к тому, что в рамках социально-гуманитарного поз-нания сегодня «вместо построения теоретической моделисредствами собственного языка и следуя путями уже заданныхправил, исследователю предстоит изучить социальный мир в егофрагментарном состоянии» (Добрякова, 2001, с. 46–47), следуяправилу неотождествления изображенного в текстах мира сдействительным (наивный реализм), а автора-творца произве-дения — с автором-человеком (наивный биографизм). Посколь-ку исследователь по определению человек и ему крайне сложноконтролировать «свое человеческое» в рамках объективного на-учного анализа, постмодерн проблематизировал и позицию уче-ного: «с одной стороны, он призван научно изучать обществен-ное бытие и сознание, с другой — он сам является членом изуча-емого общества… и его процедуры интерпретации лишь частич-но оказываются строго логичными и научными, а в основномопираются на неявное знание, которое он разделяет с остальны-ми членами своего общества» (Социальные процессы, 2000, с. 59).Иными словами, ученый утратил свой прежний статус сторон-него, объективного наблюдателя, оказавшись не в меньшей сте-пени социальным и лингвистическим творцом и конструктомреальности, чем те люди, (мнения) которых он изучает. Это поз-волило постмодернизму утверждать неизбежность многовари-



антного и бесконечного интерпретативного процесса и эписте-мологический приоритет обыденного знания, основной формойкоторого и является нарратив.

В итоге нарративный анализ сфокусирован на реально имею-щемся объекте изучения — любым образом зафиксированных(устно, письменно) нарративах личного опыта и иных нарратив-ных формах эмпирических данных (схожим образом если в ис-следовании упоминается биографический анализ, то фактичес-ки речь идет об особом типе данных — социобиографических —и, соответственно, подвиде нарративного анализа), т. е. для кон-статации проведения нарративного анализа необходимо иметьв своем распоряжении совершенно конкретные «объекты» (нар-ративы). Если это условие выполняется, то все последующие ва-рианты внутренней дифференциации поля нарративных иссле-дований (Ярская-Смирнова, 1997) остаются на полное усмотре-ние аналитика, который может исходить как из собственныхметодологических приоритетов и интересов, так и целей кон-кретного эмпирического проекта. Можно выбрать драматиче-ский вариант нарративного анализа — «переписывание» нарра-тивов в драматургической перспективе разыгрывания социаль-ного взаимодействия посредством смены ролей и идентичнос-тей (Бредникова, 1997, с. 74), социолингвистический — изучениесинтаксиса, семантики, речевой пунктуации и других социо-культурно детерминированных лингвистических характерис-тик нарратива (Abu-Akel, 1999, p. 437–438) или структурный —сведение многословных повествований к логико-хронологичес-кой упорядоченности их инвариантных компонентов (Franzosi,1998, p. 524; Labov, Waletzky, 1997), сочетая их друг с другом и при-меняя разнообразные приемы лингвистического, сценарного,биографического, критического дискурс-анализа или самой«количественной» версии классического контент-анализа.

Общей проблемой всех версий нарративного анализа являет-ся, во-первых, работа с транскрибированными, т. е. отредактиро-ванными, а не «аутентичными» повествованиями респондентов,а дистанция между «сырым» полевым материалом и финальнойего транскрибированной версией может быть просто огромна(Brunt, 1999, р. 502). Эта проблема снимается признанием тогофакта, что в рамках нарративного анализа нас интересует уро-вень объективированного текста, а не непосредственной беседы,как, скажем, в случае конверсационного анализа. Во-вторых, вы-бор конкретной аналитической процедуры в значительной сте-



пени детерминирован масштабом социологического исследова-ния, т. е. провести детальнейший построчный анализ, подроб-ную деконструкцию нарративов личного опыта, чтобы опреде-лить доминирующие и конституирующие их типы дискурсов,мы можем только в небольших исследовательских проектах, гдеколичество информантов («сообщений») не превышает 50. Кро-ме того, прежде чем переходить непосредственно к анализутранскриптов, необходимо сначала охарактеризовать их с пози-ции «активного слушателя» (McCormack, 2000, р. 286–288): как оп-ределяет процесс наррации сам рассказчик, пытается ли «теоре-тизировать», донести свою точку зрения до слушателя, убедитьего в правильности своего «определения ситуации»; какие язы-ковые (лексические, синтаксические, риторические и прочие)средства он использует, чтобы описать себя и свою жизнь; каковлокальный, институциональный и социокультурный контекстконструирования нарратива.

Третья проблема состоит в том, что методические приемыприкладного нарративного анализа могут варьировать от мак-симально неформализованного социологического «переписыва-ния/пересказа» нарративов личного опыта до абсолютно «коли-чественного» контент-анализа, который, несмотря на то что яв-ляется самым институционализированным методом аналити-ческой работы с любыми текстами в социологии, в последниедесятилетия несколько утратил свои позиции. Как правило,учебники разводят качественный (традиционный, интерпрета-тивный) анализ — как совокупность операций отбора и оценкидокументов, восприятия и интерпретации их содержания и ло-гического обоснования выводов на основе задач и гипотез иссле-дования без какой бы то ни было формализации и собственноконтент-анализ, или «текстуальное кодирование» (Ньюман,1998) как строгий, объективный и жестко формализованный ме-тод перевода текстовой информации в количественные показа-тели с последующей статистической обработкой и содержатель-ной интерпретацией выявленных числовых закономерностей.Однако если исследователь не ориентируется в проблеме, объек-те или предмете изучения, то не сможет сразу предложить схемукодирования и вынужден будет начинать контент-анализ с тра-диционного интерпретативного, т. е. последний оказывается не-обходимым первым этапом контент-аналитического проекта.

В последние годы появился ряд публикаций, в которых дан-ную проблему предлагается решать посредством предельно рас-



ширительной трактовки контент-анализа, выделяя внутри ме-тода две его разновидности (Таршис, 2002; 2012): традиционнаячастотная модель описывает содержание текста на основе зара-нее обоснованных параметров (классическое определение кон-тент-анализа), нечастотная — открывает «формулу» содержаниятекста и характеризует создавшего его субъекта, причем форма-лизация не является критерием разведения моделей — каждаяможет реализовываться как неформализованная обработка тек-стовой информации без использования каких бы то ни было ко-личественных показателей (Таршис, 2014). Этот подход имеетправо на существование, но фактически он уравнивает контент-анализ, который все же позиционируется как научный методизучения любых текстов, «основанный на критерии воспроизво-димости результатов исследования в рамках созданной методи-ки», а не «авторское прочтение содержания текста», с прочимиспособами/подходами, «декларирующими себя оригинальны-ми методами анализа текста» (Таршис, 2014, с. 14), особенно слингвистическим анализом и близкими ему версиями (крити-ческого) дискурс-анализа (Ван Дейк, 2014).

Четвертая проблема нарративного анализа связана c тем, чтопо большей части объект его изучения составляет биографичес-кая информация: первоначально социологи и историки считалиее идеальной для выяснения, что происходит на самом деле(Томпсон, 2003), но первоначальная эйфория быстро сменилась«грехопадением» — пониманием, что не существует ни одного«невинного текста», за которым последовало «покаяние» — при-знание, что внутри любой биографии существует каузальныйнарратив, соединяющий воедино разные события описываемойжизни, и «искупление» — осознание необходимости анализаспособов, с помощью которых социальные и культурные кодыопределяют типичные модели организации биографическихданных (Руус, 1997). Конечно, речь не идет о поисках истины —только о попытке понять, насколько текст отражает социальнуюдействительность: одни исследователи считают, что текст вос-производит (с учетом неизбежных смещений, обусловленныхсамим фактом вербализации) реальные события; другие полага-ют, что действительность конституируется текстами, и любоеповествование — всегда избирательная (ре)конструкция, почти«вымысел» (Воробьева, 1999, с. 96), но он «имеет свое субъектив-ное обоснование, и уже в силу этого обстоятельства истинен»(Божков, 2001, с. 78).



Имеет смысл разводить типы исследовательской работы в за-висимости от стоящих перед социологом задач: если он стре-мится подтвердить свои гипотезы, то сосредотачивается на фак-тографической канве нарратива, чтобы вычленить в тексте поло-жения, подтверждающие его «теорию» (Козлова, Сандомирская,1997; Судьбы людей, 1996, с. 412–413); если же социолог стремитсяк реконструкции смыслов, то детально и тщательно анализируетнарративы, пытаясь ответить на вопрос, как и почему рассказчикнавязывает ему «предпочтительное» прочтение своих текстов исвой «образ мира» (Барт, 2001, с. 16). В последнем случае можнорассматривать соотношение рациональных и риторических эле-ментов текстов (Edwards, Martin, 2004, р. 148), выделять моменты«эпифании» — особого опыта, важного события индивидуаль-ной жизни, которое изменило ее «историю» и помогло человекусформировать представление о самом себе (Хамфри, 1997, с. 83),обозначать фрагменты, характеризующие навыки автора осмыс-ливать события собственной жизни, и переписывать биографиюв этом ракурсе (Устная история и биография, 2004; Цветаева,1999), разбивать рассказ информанта на блоки в соответствии спредложенными им или вычлененными исследователем тема-тизациями (Мещеркина, 2004; Семейные узы, 2004), социологи-чески пересказывать нарратив с помощью метафоры «сценария»как принимаемого или, наоборот, отвергаемого автором набораадекватных культуре нормативных образцов поведения в опре-деленной сфере повседневных практик (Гендерные тетради,1999; Козлова, 1999) и т. д.

В последние годы в социологии отчетливо оформились пред-метные области, в которых обращение к понятию нарратива ста-ло обычной практикой социологических исследований. Так, со-циология знания рассматривает научный текст как компонентлитературного процесса со всеми его жанровыми и функцио-нально-стилистическими особенностями, чтобы выявить отра-женную в нем социально институционализированную иерар-хию ценностей и объяснить процесс коллективного производс-тва знания в ходе научной коммуникации (Воробьева, 1999, с. 98).Военная социология обращается к нарративам для «анализа во-енной тематики на уровне повседневности» (Кьяри, 1996, с. 248)и избавления общественности с помощью биографических сви-детельств от стереотипов и мифов. В социологии массовой ком-муникации новости рассматриваются как нарратив (Дерябин,1998), потому что в любом новостном сюжете можно выделить



главных и второстепенных «героев» и «злодеев», обнаружитьпоследовательное развитие действия по привычным для аудито-рии сценариям с началом, серединой, концом и драматически-ми поворотами, призванное формировать у аудитории совер-шенно конкретное, оценочное и упрощенное представление осложных социально-политических событиях (Vincent, 2000). Дляэтого необязательно открыто навязывать зрителям/слушателямнекое мнение — само по себе соединение событий в некую логи-ческую последовательность, структурирование действий в тер-минах мест и людей «помогает» аудитории атрибутироватьдействующим лицам определенные мотивы, а изначально фраг-ментированным и случайным кадрам — определенный смысл(Labov). Исследования бедности (Ярошенко, 1994) с помощьюнарративного анализа показывают этот социальный феномен нестолько как отсутствие материальных возможностей, сколькокак стиль жизни: в условиях постоянной нужды люди вырабаты-вают устойчивые ценности и модели поведения «безвластных» и«безгласных», которые социально наследуются и подчеркнутоотличаются от общепринятых (Коетцы, 2002, с. 28). Вероятно, са-мая важная область применения нарративного анализа — этоизучение практик социального исключения, социокультурноеисследование нетипичности как реальности, в которой вынуж-дены жить люди с особой внешностью, возможностями, потреб-ностями и опытом переживания повседневности (Ярская-Смир-нова, 1997; 1999; 2002).

Дискурс-анализ — столь же многозначный термин, как и нар-ративный анализ, который обозначает совокупность разнооб-разных междисциплинарных направлений текстового анализа,объединенных только фокусом интереса (предмет изучения —некий дискурс) и требованием обязательного учета контекстасоздания и существования любого текста (социального, культур-ного, политического, группового и др.). Основной постулат дис-курс-анализа — отказ от разделения формы и содержания: соци-альная реальность конструируется лингвистически, поэтому не-обходимо изучать создающие ее «социальные тексты», помня,что они репрезентируют не столько действительность вокругнас, сколько способ ее видения и описания индивидами. Чтобыпредставить единство текста с не-дискурсивной реальностью,дискурс-анализ оперирует понятиями регистра (выбор языко-вых средств в зависимости от социальных условий общения), ко-гезии (средства связи между элементами текста в поверхност-



ной структуре) и когерентности (логическая и смысловая связ-ность элементов текста); разводит устный и письменный дис-курсы как альтернативные формы «языка» — «дискурс реальносуществует не в виде своей грамматики и лексики, как язык, а втаких текстах, за которыми встает особая грамматика, лексикон,правила словоупотребления и синтаксиса, особая семантика, — вконечном счете — особый мир, …где действуют свои правила си-нонимичных замен, свои правила истинности, свой этикет»(Степанов, 1998, с. 670, 676).

Многозначность понятия «дискурс», которое затрагивает раз-ные аспекты текстовой и экстралингвистической реальности,породила множественность подходов в рамках дискурс-анализа,различающихся фокусом исследовательского интереса и не осо-бенно озабоченных проведением четких демаркационных ли-ний между собой. Тем не менее, можно выделить две базовые насегодняшний день попытки структурировать поле дискурсив-ных исследований. Во-первых, это три «традиционные» версиидискурс-анализа: концепция М. Фуко считается наиболее «соци-ологической», потому что дискурс здесь — идеологически обус-ловленный стиль или способ «говорения»; версия дискурс-ана-лиза Т. А. ван Дейка — «лингвистической», поскольку дискурстрактуется как структурирующий принцип любого коммуника-тивного взаимодействия; вариант Р. Барта — самым «семиоло-гическим» дискурс-анализом, основанным на понятии мифа.Для Фуко (1996, с. 52, 65), дискурс — прежде всего, способ подчи-нения и контроля за счет внешних процедур исключения (запре-тов, оценок безумия/бессмысленности дискурса) и внутреннихпроцедур классификации и упорядочивания (комментарии, ав-торство, дисциплина). Ван Дейк (1989, с. 45–60) трактует дискурс-анализ как способ извлечения из текста смысловых блоков ифрагментов (стереотипных тематических репертуаров) соглас-но априорно заданным исследователем задачам, их сравнение иобобщение в систему категорий, которые суммируют идеологи-ческую позицию автора (используемую им повествовательнуюсхему доказательства правильности собственного «определенияситуации»). Для Барта (2000, с. 234) мифом может стать все, чтопокрывается дискурсом и имеет адресный характер, поэтомураспознаванием (чтением) и анализом (дешифровкой) мифовзанимается семиология — наука о «знаках и знаковости». Объ-единяет «традиционные» варианты дискурс-анализа убеждениев дискурсивном конструировании социального мира и ориента-



ция «не на сопоставление семантических систем и реальности, ана изучение практик описания мира» (Edwards, 1997, р. 45).

Другой вариант структурирования поля дискурсивных иссле-дований выделяет из всего множества разнообразных подходовнаиболее эффективные для изучения сложных взаимосвязейкоммуникации, культуры и общества (Филлипс, Йоргенсен,2004). Так, теория дискурса Э. Лаклау и Ш. Муфф утверждает, чтосоциальные и физические объекты даны нам только через систе-мы дискурсивных значений, т. е. мы живем в мифическом мире,придерживаясь искаженных представлений о действительнос-ти, поэтому цель дискурс-анализа — очертить процессы созда-ния и закрепления значений, посредством которых конституи-руется общество. Дискурсивная психология — наиболее эмпири-чески ориентированный подход, исследующий использованиеязыка в социальном взаимодействии, конкретно — риторичес-кие приемы бытового дискурса. Критический дискурс-анализ Н.Фэйркло подчеркивает активную роль дискурса в конструирова-нии социального мира, но четко отделяет дискурс от не-дискур-са и дискурс как отдельное коммуникативное событие (полити-ческие дебаты, фильм и т. д.) от порядка дискурса как конфигу-рации всех типов (медицинский, политический и пр.) и жанров(разговор, новости и т. п.) в рамках определенного социальногоинститута (суд, больница, парламент) или области (телевиде-ние, образование, политика) и подчеркивает неотстраненныйхарактер критического дискурс-анализа — это не просто объек-тивное эмпирическое исследование употребления языка в соци-альном взаимодействии, но отстаивание интересов притесняе-мых (посредством дискурсивных практик) групп.

Таким образом, в рамках дискурс-анализа мы пытаемся либообнаружить в текстах «свидетельства» приверженности их авто-ров определенному дискурсу (расистскому, антилиберальному,пророссийскому, националистическому и пр.), либо реконстру-ировать доминантный дискурс, скажем, биографических повес-твований представителей определенного поколения (Цветаева,1999). Если я тем или иным способом «ищу» в текстах конститу-ирующий и структурирующий их дискурс, то тип данных малочто определяет: можно работать и с вербальными, и с невербаль-ными (фотографии) «сообщениями» (Барт, 2000, с. 244). Наиболееэмпирически продумана и применима модель дискурс-анализа,предложенная Н. Фэйркло (Fairclough, 1993): 1) выбор проблемы(объяснительная критика несправедливого положения дел); 2)



формулировка проблемы (описание социальной практики какконституируемой дискурсивно); 3) отбор материалов (при необ-ходимости конструирование выборки текстов и транскрибиро-вание записей интервью с заданной степенью детализации);4) трехуровневый дискурс-анализ — практики производства «со-общений», лингвистических характеристик текстов и социаль-ной практики, используя любые приемы лингвистического ана-лиза и контент-аналитические процедуры; 5) подготовка отчета,где должна быть указана последовательность шагов, с помощьюкоторой исследователь пришел к приведенным в отчете интер-претациям, чтобы заинтересованный читатель мог при желаниивоспроизвести ее.

Что касается семиотического подхода, то сегодня сложно гово-рить о неких общих основаниях разнообразных направлений се-миотики: не обозначена суть семиотического подхода, не выде-лены критерии строгости семиотических понятий (синонимич-но употребляются последовательности выражение–знак–обоз-начающее–означающее–имя и обозначаемое–денотат–предмет –объект–вещь), не решена проблема дисциплинарных основанийсемиотики (логика, языкознание, психология, культурология ит. д.) (Розин, 2000, с. 66–67). Однако именно семиотический под-ход наиболее эвристичен для изучения не-вербальных «текс-тов». Так, с социологической точки зрения практику даренияцветов можно считать ритуалом и в контексте ритуализма ана-лизировать в ней соотношение форм и содержания. Например,дарение цветов на знаменательные события связано с ритуаломинициации, когда индивид переходит на новую ступень соци-альной жизни (оканчивает институт, школу, становится родите-лем, женится и т. д.). К концу XIX — началу XX века традиционнаяцветочная символика («смыслы» разных букетов) трансформи-ровалась во вполне устойчивые правила (можно говорить о неко-торой институционализации «языка цветов») — дарение цветовстало частью этикета, цветы утратили роль «скрытого» средствакоммуникации, начав выполнять нормативную функцию (риту-алы дарения цветов на свидание и свадебную церемонию). Се-годня, несмотря на утрату прежних кодов (Клименкова, 2013),российская флористика разработала новую символику цветов,которая сочетает в себе элементы народных и дворянских коди-фикаций как России, так и других стран: например, раньше бе-лые розы обозначали, что влюбленный считает, что у девушкичерное, черствое сердце, теперь это символ чистоты. Впрочем,



единственное, на что обязательно обращают внимание практи-чески все россияне сегодня, — количество цветов: существует ус-тойчивое коллективное представление, что только покойникуможно приносить четное число цветов, а живым следует даритьнечетное.

В России ритуал дарения не просто цветов, а оформленных бу-кетов, зародился лишь в XIX веке, хотя истории аранжировкицветов множество веков, и первые правила составления букетовв Европе возникли еще во Франции XVII века: дарение цветов жи-телям городов (в частности известным пожилым дамам) исполь-зовала в репутационных целях Екатерина II; в то же время возникритуал дарения букетов в дни именин; позже букеты полевых исадовых цветов стали преподноситься без официального повода,по случаю, т. е. очевидно разделение типов цветов для официаль-ных ритуалов и с целью оказания знака внимания. Конечно, всеописанные практики дарения цветов в основном использова-лись дворянами, в послереволюционную эпоху дарение цветовстало обычной повседневной практикой, но идеология социаль-ного равенства привела к тому, что выбор цветов стал весьмаскудным, и основными «советскими» цветами стали краснаягвоздика, гладиолусы, сирень, мимозы, нарциссы, тюльпаны и терастения, что можно было легко вырастить в саду. В эпоху соци-ализма больше ценились не сами цветы, а факт цветочного под-ношения (бытовавшая прежде цветочная символика полностьюисчезла и возродилась лишь в последние десятилетия). Однакоэпоха СССР не только изменила практику дарения цветов, но исоздала для нее новые поводы (Рольф, 2009): Новый год, 9 мая, 8марта, 7 ноября, 23 февраля, 1 сентября и др. Советские праздни-ки породили новую цветочную символику: красная гвоздика ста-ла символом победы большевиков, этот цветок можно было да-рить по любому поводу, выражая тем самым солидарность с иде-ями нового государства. С 1965 года день 8 марта стал официаль-ным выходным, и советское правительство рекомендоваломужчинам дарить женщинам подарки, и цветы считались как бысимволом признания мужчинами равноправия женщин. С нача-лом перестройки в России постепенно происходит возврат к пре-жним, зачастую забытым ритуализированным практикам, ноони смешиваются с новыми ритуалами, поэтому дарение цветовв современном российском обществе включает в себя как ново-созданные ритуалы, так и те, чья история насчитывает несколь-ко десятилетий и даже веков: дарение цветов становится «жес-



том, который кажется добровольным, но на самом деле являетсяобязательным» (Мосс, 1996, с. 85).

Семиотический анализ хорошо работает и в социологическомизучении одежды: потребления одежды, в том числе с учетомособенностей социально-демографических групп (как влияетстатус, профессия, пол и т. п. на стиль потребления); семантикисовременного костюма и одежды иных исторических эпох(одежда как «текст» — набор определенных символов, кодов изнаков, правила считывания которых задаются культурой); ролиодежды в системе социальной (гендерной и властной) стратифи-кации и «идентификации» (как костюм создает образ человека имаркирует его социальное положение); феномена моды в одеж-де (истоки моды, ее правила и влияние на внешний вид). Так, посравнению с предыдущими эпохами в современном обществе за-метно усилились следующие тенденции в одежде: стремление ксамовыражению, индивидуализации и единству с природой(эко-одежда), желание быть своим среди «своих», подчеркива-ние возрастных различий и особенностей специализированнойодежды (для отдыха, сна, работы, вечера и т. д.), маркировка суб-культурных отличительных черт. Сохранилась и дифференци-рующая функция одежды, хотя подчеркивание костюмом соци-ального статуса сегодня уже не столь резко, как в прежние эпохи:о социальном статусе говорит форма, качество одежды, соот-ветствие определенному образу, бренд, но в целом одежда сталаболее демократичной, людей больше интересуют комфорт иудобство (Quinn, 2002, р. 199).

Современная одежда способна регулировать ролевые конф-ликты: помогает нивелировать разницу ролей, подстраиваясьпод индивидуальные возможности человека, делая его «универ-сальным» героем, который может успеть все и везде в однойфункциональной одежде (Nathan, 1968, р. 178). Одежда позволяетчеловеку чувствовать себя «в своей тарелке» в любом месте, нодля этого приходится следовать определенным дресс-кодам —закрытых вечеринок, балов, научной лаборатории, делового со-вещания, даже выставки современного художника или фотогра-фа, куда лучше надеть вещи авангардных дизайнеров и проде-монстрировать, что ты в «теме». Чтобы легче ориентироваться вмозаичном обществе, в массовом сознании стали складыватьсясвоеобразные стереотипы, основанные на внешнем виде челове-ка, например, «синий чулок», «стерва», «ботаник», «золотая мо-лодежь», «офисный планктон» и т. д., т. е. коды одежды позволя-



ют визуально «отсортировывать» людей, определяя дальнейшееобщение и сотрудничество (собеседование при приеме на рабо-ту, знакомство на улице и т. д.), благодаря особому коммуника-тивному коду костюма. Конечно, внешний вид не всегда совпа-дает с реальным положением дел, но одежда помогает передатьвнутренние ощущения и стремление человека заявить о себеили, наоборот, скрыться. Возможность в самопрезентации пос-редством одежды появилась сегодня у всех возрастных групп, ноособенно жаждут «показать себя» подростки и молодежь, поэто-му столь распространены различные субкультуры, которые от-личаются, прежде всего, внешним видом, одеждой: черные готыс тяжелыми ботинками и цепями, панки с рваными штанами ирубашками, проколотыми носами, ушами, ирокезами вместо во-лос и т. д.

Сложное сочетание дискурсивного, нарративного и семиоти-ческого подходов используется сегодня в изучении фотографи-ческих практик (Троцук, 2014). В начале ХХ века фотография пол-ноправно входит в науку не только в иллюстративно-вспомога-тельных целях антропологического и социологического поиска,а как «деликатная эмпирия, ставшая настоящей теорией», пос-кольку соотношение в ней эстетических признаков (фотографиякак искусство) и социальных функций сместилось в пользу пос-ледних (Беньямин, 2013). Завершается становление фотографиив качестве неотъемлемой части современной жизни включени-ем в нее подписей, втягиванием фотографии «в процесс олите-ратуривания всех областей жизни» — без текстов фотографичес-кая конструкция считается и действительно остается незавер-шенной, они определяют возможности ее рассмотрения как нар-ратива, «нужный» вектор интерпретации которого нам иподсказывает авторская подпись. Фотография сегодня обретаетгиперсоциальные характеристики, вмешиваясь в судьбу челове-ка: «вооруженные своими машинами, фотографы должны атако-вать действительность, которая представляется непокорной,лишь обманчиво доступной, нереальной», а, значит, будут жерт-вы: это может быть не только фотограф, погибнувший, выполняясвою работу, — «тяжелые события, запечатленные на фотогра-фии, могут воздействовать на человека болезненнее, чем в жи-вом виде», т. е. смотрящий на фотографию становится «жерт-вой», «зрителем в квадрате», так как события были запечатленыпомимо его воли, и он никак не может повлиять на близость иракурс их рассмотрения (Сонтаг, 2013).



Социальные функции фотографии таковы (Сонтаг, 2013): фун-кция памяти — фотография «позволяет внимательно рассмот-реть мгновение, которое немедленно смывалось бы потокомвремени»; овладения пространством и временем, «превращениеопыта в изображение, в сувенир»; «самонаблюдения» — благода-ря фотографии можно автобиографически «посмотреть на себясо стороны», зафиксировать «статусные» достижения, подтвер-дить принадлежность определенной группе и «престижное пот-ребление»; (само)презентации — фотографируясь, человек фик-сирует «вехи» личной истории и укрепляет свою идентичность;познания и развлечения — благодаря фотографиям мы узнаемновости и приобщаемся к мировой культуре. Эти функции пре-вратили фотографию, в силу ее повсеместности и общедоступ-ности, в нормативную практику, которой владеют все, как и нар-ративной компетентностью, обретаемой по мере взросления входе социализации (Штомпка, 2007, с. 72). Фотографию можнотрактовать по аналогии с нарративом — как «текст о» действи-тельности, «прозрачность» которого обусловлена врастаниемчеловека с детства в репертуар визуальных изображений своейкультуры и усвоением способов конструирования реальностипосредством фотографирования и интерпретации его результа-тов. Фотография как нарратив — ансамбль приемов презентацииобразов, «передаваемых культурно-исторически, ограниченныхуровнем мастерства каждого индивида и смесью его социально-коммуникативных способностей с лингвистическим/фотогра-фическим мастерством… причем локальный репертуар нарра-тивных форм переплетается с более широким культурным набо-ром дискурсивных порядков, которые определяют, кто какую ис-торию/фотографию рассказывает/делает, где, когда и кому»(Брокмейер, Харре, 2000, с. 30). В русле семиотических исследо-ваний можно пытаться «дешифровать» заложенные в визуаль-ных обыденно-привычных «текстах» (фотографиях) интенцииавтора и возможные реакции аудитории на них.

Таким образом, в социологии вот уже, по крайней мере, напротяжении двух с половиной десятилетий понятия «нарратив»и «нарративный анализ», «дискурс» и «дискурсивный анализ»,«текст», «контекст», «знаки» и «семиотический анализ» сталивесьма популярны, но до сих пор трактуются достаточно произ-вольно, исходя из концептуальных и методических предпочте-ний исследователя, а также стоящих перед ним целей и задачприкладного или фундаментального характера. Несомненно,



необходимо вырабатывать четкие критерии хотя бы номинацииразных форматов исследовательской работы с текстовыми дан-ными — иначе мы рискуем получать не научные статьи, а «ори-гинальные дискурсивные коллажи», искусно жонглирующиемногозначной и разнообразной терминологией текстового ана-лиза.

ЛИТЕРАТУРА Барт, Р. (2001). S/Z / Пер. с фр.; под ред. Г. К. Косикова. М.

Барт, Р. (2000). Мифологии. М.

Беньямин, В. (2013). Краткая история фотографии. М.

Божков, О. Б. (2001). Биографии и генеалогии: ретроспективы социаль-но-культурных трансформаций. Социологический журнал, 1.

Бредникова, О. (1997). «Семейная» и «коллективная» память (способыконструирования этнической идентичности). У В. Воронкова и Е. Здра-вомысловој (Ур.), Биографический метод в изучении постсоциалисти-ческих обществ: Материалы межд. семинара. СПб: Труды ЦНСИ.

Брокмейер, И., Харре, Р. (2000). Нарратив: проблемы и обещания однойальтернативной парадигмы. Вопросы философии, 3.

Бутенко, И. А. (2000). Постмодернизм как реальность, данная нам в ощу-щениях. Социологические исследования.

Ван Дейк, Т. А. (1989). Язык. Познание. Коммуникация. М.

Ван Дейк, Т. А. (2014). Дискурс и власть: Репрезентация доминированияв языке и коммуникации. М.

Воробьева, А. В. (1999). Текст или реальность: постструктурализм в со-циологии знания. Социологический журнал, 3–4,

Гендерные тетради. (1999). СПб.

Дерябин, А. (1998). Телевизионные новости как коммуникативное со-бытие. Дискурс, 7,

П. Серио (ур.), (2002). Квадратура смысла: Французская школа анализадискурса. М.

Клименкова, А. М. (2013). Культурные коды как факторы формированияценностных ориентаций. Вестник РУДН. Серия «Социология», 3,

Коетцы, Я. (2002). Жизнь на периферии: потребность в промежуточныхшагах на пути радикальной трансформации общества. ИНТЕР, 1,

Козлова, Н., Сандомирская, И. (1997). «Наивное письмо» и производите-ли нормы. У В. А. Кругликова (Ур.), Коллаж: социально-философский ифилософско-антропологический альманах. М.



Козлова, Н. Н. (1999). «Повесть о жизни с Алешей Паустовским»: социо-логическое переписывание. Социологические исследования, 5,

Козлова, Н. Н. (2000). Социологические чтения «человеческих докумен-тов», или размышления о значимости методологической рефлексии.Социологические исследования, 9,

Копосов, Н. Е. (1997). Замкнутая вселенная символов: к истории линг-вистической парадигмы. Социологический журнал, 4,

Кузнецов, А. М. (2000). Антропология и антропологический поворотсовременного социального и гуманитарного знания. Личность. Куль-тура. Общество, 2(1),

Кьяри, Б. (1996). Устные свидетельства Второй мировой войны. Социо-логический журнал, 3–4,

Луман, Н. (2004). Общество как социальная система. М.

Мосс, М. (1996). Очерк о даре. Форма и основание обмена в архаическихобществах. У Мосс М. Общества. Обмен. Личность. М.

Ньюман, Л. (1998). Неопросные методы. Социологические исследова-ния, 6.

Пригожин, И. (1991). Философия нестабильности. Вопросы философии, 6.

Розин, В. М. (2000). Возможна ли семиотика как самостоятельная наука(методологический анализ семиотических подхода и исследований).Вопросы философии, 5,

Рольф, М. (2009). Советские массовые праздники. М.

Руус, Й. П. (1997). Контекст, аутентичностЬ, референциалЬностЬ, реф-лексивностЬ: назад к основам автобиографии. У В. Воронкова и Е. Здра-вомысловой (Ур.), Биографический метод в изучении постсоциалисти-ческих обществ: Материалы межд. семинара. СПб: Труды ЦНСИ.

Ушакин, С. (2004). Семейные узы: Модели для сборки. М. Сб. ст. Кн.1.

Сонтаг, С. (2013). О фотографии. М.

Степанов, Ю. С. (1998). Язык и метод. К современной философии языка. М.

Судьбы людей: Россия ХХ век: Биографии семей как объект социологи-ческого исследования. (1996). М.

Таршис, Е.Я. (2012). Исторические корни контент-анализа: Два базовыхтекста по методологии контент-анализа. М.

Таршис, Е.Я. (2014). Контент-анализ: принципы методологии (Построе-ние теоретической базы. Онтология, аналитика и феноменология текс-та. Программы исследования). М.



Таршис, Е.Я. (2002). Перспективы развития метода контент-анализа. Со-циология, 4(15).

Томпсон, П. (2003). Голос прошлого. Устная история. М.

Троцук, И. (2014). Нарративность визуального, или о пользе несоциоло-гического чтения. Социологическое обозрение, 13(1).

Троцук, И. В. (2014). О природе фотографического изображения. Вест-ник РУДН. Серия «Социология», 3.

Мещеркина, Е.Ю. (2004). Устная история и биография: женский взгляд. М.

Филлипс, Л. Д., Йоргенсен, М.В. (2004). Дискурс-анализ. Теория и метод. Х.

Фуко, М. (1994). Слова и вещи. СПб.

Фуко, М. (1996). Порядок дискурса. М.

Хамфри, Р. (1997). Эпифании и социальные карьеры: влияние решаю-щих моментов жизни на биографию. У В. Воронкова и Е. Здравомысло-вой (Ур.), Биографический метод в изучении постсоциалистическихобществ: Материалы межд. семинара. СПб: Труды ЦНСИ.

Цветаева, Н.Н. (1999). Биографический дискурс советской эпохи. Социо-логический журнал, 1–2.

Штомпка, П. (2007). Визуальная социология. Фотография как метод ис-следования. М.

Ярошенко, С.С. (1994). Синдром бедности. Социологический журнал, 2.

Ярская-Смирнова, Е. (2002). Социальные изменения и мобилизация ре-сурсов: жизненные истории российских инвалидов. ИНТЕР, 1.

Ярская-Смирнова, Е.Р. (1997). Нарративный анализ в социологии. Соци-ологический журнал, 3.

Ярская-Смирнова, Е.Р. (1997). Социокультурный анализ нетипичности.Саратов.

Ярская-Смирнова, Е.Р. (1999). Социальное конструирование инвалид-ности. Социологические исследования, 4.

Abu-Akel, A. (1999). Episodic boundaries in conversational narratives. Dis-course Studies, 1,

Fairclough, N. (1993). Critical discourse analysis and the marketization ofpublic discourse: the universities. Discourse & Society, 4.

Franzosi, R. (1998). Narrative analysis: Or why (and how) sociologists shouldbe interested in narrative. Annual Review of Sociology, 24, 517–54.

Labov, W. . Uncovering the event structure of narrative. Preuzeto sa http://www.ling.upenn.edu/~labov/uesn.pdf



Labov, W., & Waletzky, J. (1997). Oral versions of personal experience: Threedecades of narrative analysis. Journal of Narrative and Life History, 7, 3–38.

Löfgren, L. (1981). Life as an autolinguistic phenomenon. U M. Zeleny (Ur.),Autopoiesis: A Theory of Living Organization. New York.

Mccormack, C. (2000). From interview transcript to interpretive story: Part 1— Viewing the transcript through multiple lenses. Field Methods, 12(4).

Nathan, J. (1968). Uniforms and Nonuniforms. Communication throughClothing. N. Y.

Quinn, B. (2002). Techno Fashion. Oxford and N.Y.

Vincent, R.C. (2000). A narrative analysis of US press coverage of SlobodanMilošević and the Serbs in Kosovo. European Journal of Communication,15(3), 321–344.



IRINA V. TROTSUKPEOPLES’ FRIENDSHIP UNIVERSITY OF RUSSIADEPARTMENT OF HUMANITIES AND SOCIAL SCIENCES

SUMMARY ’TEXTS’ AND ’SIGNS’: CRITERIA FOR CHOOSING AN ANALYTICAL APPROACH

At least for two and a half decades the concepts ‘narrative’ and ‘nar-rative analysis’, ‘discourse’ and ‘discourse analysis’, ‘text’, ‘context’,‘signs’ and ‘semiotic analysis’ have become extremely popular inhumanities and social sciences but still have not received precise def-initions and are interpreted quite arbitrary based on the conceptualand methodological preferences of the researcher, as well as the goalsand objectives of the particular applied or fundamental sociologicalresearch project. The author proposes a way to structure the field oftextual analysis in sociology that goes far beyond even the broadestinterpretations of the content analysis method. Undoubtedly, weneed to develop clear criteria for at least the correct naming of differ-ent formats of analytical work with textual data; otherwise, we runthe risk of writing not scientific articles but rather ‘original discursivecollages’ skillfully juggling an ambiguous and diverse terminology oftextual analysis.

KEY WORDS: texts; signs; social practices; narrative; narrative analysis; discourse;discourse analysis; content analysis; semiotic analysis.

25


УДК: 316.644-057.875:796(497.11+497.6)"2013"316.356.4-057.875(497.11+497.6)"2013"

DOI:10.5937/ZRFFP44-6602

ЈОВАН Р. БАЗИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТПРИЗРЕН – ЛЕПОСАВИЋ

ВЕРОЉУБ С. СТАНКОВИЋ2

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕЛЕПОСАВИЋ

ПЕТАР Д. ПАВЛОВИЋ3

УНИВЕРЗИТЕТ У БAЊОЈ ЛУЦИ, ФAКУЛТEТ ФИЗИЧКOГ ВAСПИТAЊА И СПОРТАРЕПУБЛИКА СРПСКА

СТУДЕНТИ О ПОЛИТИЦИ И НАЦИОНАЛНОЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈИ У СПОРТУ4

САЖЕТАК. У овом раду се разматрају резултати истраживања о политици и нацио-налној идентификацији у спорту, које је вршено међу студентима Фа-култета за спорт и физичко васпитање Универзитета из Косовске Ми-тровице, Ниша и Бања Луке. Овим истраживањем је обухваћено укупно464 студенaта и оно је извршено у априлу и мају 2013. године у Лепоса-вићу, Нишу и Бања Луци. Основни циљ истраживања јесте да се утврдиколико студенти препознају утицај политике у спорту на нивоу свако-дневне праксе и како они виде процес учвршћивања и испољавања на-ционалног идентитета у спорту. У функцији овог рада, указује се и на

1 [email protected] [email protected] [email protected] Овo истраживање је резултат рада у оквиру научног пројекта Филозофског факултета у При-

штини са привременим седиштем у Косовској Митровици Косово и Метохија између националногидентитета и евроинтеграција, који финансира Министарство просвете, науке и технолошкогразвоја Републике Србије (Број пројекта: 47023).



26 ЈОВАН Р. БАЗИЋ, ВЕРОЉУБ С. СТАНКОВИЋ, ПЕТАР Д. ПАВЛОВИЋ

релевантне теоријско-методолошке приступе у разумевању политике,спорта и националног идентитета, као и њиховог међусобног односа.

Резултати истраживања показују да студенти препознају утицај по-литике у спорту и испољавање националне идентификације у спорт-ским такмичењима, као и у догађајима поводом њих, у којима изузет-ну улогу имају средства масовних комуникација. У својим одговоримана постављена питања, студенти указују да политика има велики ути-цај на спорт, али и да спорт има значајног утицаја на политику, при че-му истичу да успeси врхунских спoртистa, нарочито на међународнимтакмичењима, пoдстичу буђeњe нaциoнaлних oсeћaњa, јачају нацио-налну идентификацију и доприносе снажењу патриотизма. Тај ефекатсе нарочито појачава понашањем и изјавама врхунских спортиста у ме-дијима, након великих спортских резултата, као и обраћање највишихдржавних званичника тим поводом. Зато су ови успеси од великог зна-чаја за промоцију државе и нације, али су они, с друге стране, и од ве-лике користи зa личну прoмoциjу пoлитичaрa и пoлитичких стрaнaкaна власти. Затим, студенти добро запажају значај и улогу симболичкихобележја у спорту, па, у том контексту, тврде да амблeми, грбoви идругa национална oбeлeжja нa спoртскoj oпрeми дoпринoсe jaчaњу нa-циoнaлнoг идeнтитeтa. У вези става да би спoртисти нa мeђунaрoднимтaкмичeњимa требало да пeвaју држaвну химну, већина студената, осо-бито из Лепосавића, сматра да је то њихова обавеза. Посебно је значај-но да готово сви студенти истичу како хулигaнскo пoнaшaњe нaвиjaчaнa спoртским дoгaђajимa врeђa њихова нaциoнaлнa oсeћaњa.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: национални идентитет, спорт, политика, студенти.

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Полазна идеја у формулисању ове теме и реализације истражи-вања ставова студената о политици и националној идентифика-цији у спорту јесте намера да се утврди колико студенти препо-знају утицај политике у спорту, на нивоу свакодневне праксе;и како они виде процес учвршћивања и испољавања национал-ног идентитета у спорту. У овом истраживању испитивани сустуденти Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитетаиз Косовске Митровице, Ниша и Бања Луке. Уједно, овом прили-ком, указује се и на неке теоријско-методолошке приступе у ра-зумевању ових појмова, њиховог међусобног односа и функцио-налних веза.

Расправе о односу политике и спорта, као и научна истражива-ња о томе настају шездесетих година XX века и све су више изра-жена у јавности. Оне се одвијају са различитих идеолошких итеоријско-методолошких становишта и у оквирима различитих

СТУДЕНТИ О ПОЛИТИЦИ И НАЦИОНАЛНОЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈИ У СПОРТУ

ЈОВАН Р. БАЗИЋ, ВЕРОЉУБ С. СТАНКОВИЋ, ПЕТАР Д. ПАВЛОВИЋ 27

научних дисциплина друштвених наука, али, у суштини, доми-нирају схватања према којима спорт изражава друштвено-поли-тичке односе у друштву и „представља средство политике помо-ћу којег се уобличавају одређене друштвене вредности” (Koković,2010, str. 141). У том контексту, у литератури су заступљене раз-личите типологије односа између политике и спорта, међу који-ма доминирају становишта анализе спорта „кроз призму поли-тике” (Kustec i Maksmuti, 2011, str. 150–152). Међутим, много јецелисходније овај однос посматрати дијалектички као: а) утицајполитике на спорт; и б) утицај спорта на политику (Станковић иБазић, 2013, стр. 845). Можда ово изгледа на први поглед каопоједностављен приступ, али, у сваком случају, он је веома реа-лан и у овом координатном систему је смештено и питање наци-оналног идентитета, које има своје рефлексије у оба правца.

ОСНОВНА ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКА ПОЛАЗИШТА

У функцији разумевања веза, релација и односа између полити-ке и спорта, а потом и националног идентитета, као заједничкогчиниоца, неопходно је најпре указати на доминантна теоријскасхватања ових појмова у литератури.

1) Политика је у суштини процес усмеравања људске делатно-сти у правцу остваривања одређених интереса и циљева у раз-ним сферама друштвеног живота – у економији, образовању,култури, здравству, спорту итд. (Базић и Пешић, 2012, стр. 297).Или још прецизније, политика је управљање јавним пословима,превасходно помоћу државне власти. Осим тога, треба имати увиду мноштво различитих дефиниција политике, исто оноликоколико је и различитих облика власти и њихових гледишта отоме шта је политика (Heywood, 1999, str. 52). Зато је организацијаи деловање државне власти, као и борба за утицај на њу, суштинаполитике и основни садржај политичког живота у друштву (Ha-bermas, 1982, str. 2–18). У савременом друштву политика је значај-но ојачала и преузела многобројне друштвене функције. Она јеобликовала друштвене делатности према потребама и интереси-ма одређених друштвених група и заједница (Dahl, 1989, str. 220).Зато је у домену политике и спорт, као веома важна друштвенаделатност која се уређује према потребама одређеног друштва,али и као област у коју се уграђују и промовишу владајуће дру-штвене вредности и пожељни политички обрасци.



2) Спорт је веома значајан друштвени феномен који се можеизучавати са различитих аспеката, али се они углавном могусвести на два теоријско-методолошка приступа: први је физи-кално-моторички, где се спорт дефинише и проучава у граница-ма механичких аспеката човековог кретања и његове анатомије;и други, где се спорт посматра као феномен који је одређен пре-васходно друштвеним чиниоцима и последицама из бављењаспортом (Kustec i Maksmuti, 2011, str. 148). У овом контексту, воде-ћи амерички социолог спорта Гатман (Allen Guttmann), спортодређује и као „темељни елемент друштвене стварности” безкога је потпуно „немогуће замислити како бисмо могли да на-ставимо да живимо” (Guttmann, 1986, str. 183). А Дуци Симоновићиде још даље и истиче да је савремени спорт „добио онај значајкоји је религија имала у средњем веку: олимпијске игре посталесу најзначајнија светковина савременог света” (Simonović, 2001,str. 9). Такође, нису занемарљиве ни везе између спорта и рели-гије, чиме су се бавили многи истраживачи, још од Вебера (MaxWeber), а потом и многи други (Wann Daniel, Baker William, Chan-dler Timothy). Све то указује да је спорт изузетно битан чинилацсавременог друштва, али с друге стране и да је израз доминант-них вредности у друштву.

Утицај политике на спорт је најизраженији у односу измеђудржаве и спорта, који се врши кроз процес дефинисања и усме-равања политике у спорту ради остваривања одређених дру-штвених интереса и циљева у овој области. Идеје и концепти та-кве политике су променљиви, како због промене друштвенихпотреба и циљева, тако и због промене власти (Станковић и Ба-зић, 2013, стр. 845). Свака нова власт носи са собом одређениидеолошки концепт разумевања друштвених потреба, интересаи виђења политичких циљева у држави које она настоји да оства-ри.5 Затим, треба имати у виду и да је спорт саставни део инсти-туционалног васпитања и образовања, где се кроз школски кури-кулум и наставу уграђују вредносни ставови код деце, што је

5 Остваривање ових циљева држава обезбеђује на различите начине: а) прав-ним актима и механизмима за њихово спровођење; б) успостављањем одго-варајућих институција и обезбеђивањем услова за њихово функционисање;в) финансирањем спорта, особито репрезентативних селекција и поједина-ца; г) градњом спортских објеката и стварањем материјалних, техничких идругих услова за одвијање спортских активности; и д) непосредним анга-жовањем политичара у спорту, најчешће у спортским савезима и управамаклубова.



веома важно за формирање њихове личности. Поред државе,утицај на спорт остварују, или покушавају да остваре, политичкестранке, невладине организације и интересне групе, привреднисубјекти, локалне заједнице, средства масовних комуникација,појединци итд.

Утицај спорта на политику је веома значајан и комплексан, на-рочито од обнове олимпијских игара (1894) и професионализа-ције спорта, па све до данас. Зато се овај утицај може посматратина неколико начина, али превасходно треба нагласити да спортостварује и одређене друштвене функције, међу којима се у ли-тератури најчешће истичу функције идентификације и друштве-не интеграције. У спорту се, кроз компетитивну конкуренцију,људи, друштвене групе и националне селекције боре за свој по-ложај, за своју познатост и углед. Зато је спорт аутентичан изразнеког идентитета који почива на природној, антрополошкој,моћи (John Street, Slavko Kulić, Ozren Biti). Реализацијом те моћикроз успехе, особито на међународној сцени, „спорт ствара дру-гачији идентитет, другачију политику”, како код самих побед-ника и губитника, тако и код гледалаца, друштвених група и на-ција. Због тога „спорт игра важну улогу у стварању националногидентитета и означавању граница како би неке људе укључили анеке искључили” (Selhanović, 2007, str. 100). Истовремено, „спортје подручје које допушта конструкцију нације као хомогене це-лине” (Biti, 2008, str. 142), чиме битно утиче на превладавањеунутрашњих подела и јачању националне идентификације идруштвене интеграције. Зато је у праву Венел (Garry Whannel)када истиче да је „врхунски спорт заправо довео у први план на-ционални идентитет и национални престиж” (Whannel, 1992,str. 191).

Утицај спорта у процесу друштвених интеграција може се са-гледати још од античке Грчке када су ратови престајали због одр-жавања олимпијских игара, до савремене историје где је спортимао позитиван утицај на многа политичка дешавања, нарочитоу мултикултурним друштвима, када је „интегрисао завађене ет-ницитете” (Đorić, 2012, str. 45). У процесу друштвених интегра-ција, веома је битна изградња политичке кохезије одређенедруштвене заједнице, која се остварује кроз процес социјализа-ције, нарочито у периоду формирања политичке свести код деце(Thomas, 2003, str. 155), јер од ње најнепосредније зависи снага ичврстина политичке лојалности, особито према држави и на-цији. У томе спорт има значајну улогу, јер веома ефикасно утиче



на јачање политичке кохезије кроз различите облике и садржаје.Зато је у многим друштвима, нарочито оним са тоталитарнимрежимима, спорт представљао мобилизацијску силу и чиниосаставни део идеолошке структуре (Girginov, 2004, str. 25), особи-то у време апартхејда у Јужноафричкој републици (ЈАР), када једошло до веома необичне симбиозе спорта, национализма и ра-сизма (Porter and Smith, 2004). У овом, као и у многим другимслучајевима, често је долазило и до злоупотребе спорта у поли-тичке сврхе на веома различите начине, од мобилизације масеради учвршћивања власти, до промоције одређених идеологијана великим, особито међународним, такмичењима, што је до-стигло свој врхунац у време одржавања Олимпијских игара уБерлину 1936. године.

Посебно значајан аспект у разматрањима утицаја спорта наполитику јесте утицај спортских организација, нарочито међу-народних, на актуелне политичке процесе или догађаје, где онеулазе у политичку сферу и на различите начине утичу на поли-тичке промене. Затим, треба имати у виду и да спорт подстичеразвој индустрије, туризма, трговине, средстава масовних кому-никација и на тај начин веома битно учествује у стварању профи-та, формирању јавног мњења и истовремено убрзава свеукупнеактивности савременог друштва.

3) У теоријском одређењу националног идентитета постојимноштво различитих ставова, али је опште прихваћено да се на-ционални идентитет заснива на свести о сазнању неких зајед-ничких карактеристика припадника једне нације, које је разли-кују од других нација (језик, раса, религија, етнос, митологија,култура, територија итд.). За Андерсона (Benedict Anderson) је на-ционалност, односно припадност нацији, културна творевинапосебне врсте која ужива снажан емоционални легитимитет јошод краја XVIII века (Anderson, 1991, str. 17). Процес идентитетскогразграничења јача унутрашњу солидарност, консензус и унутра-шњи поредак друштвеног живота, при чему се инсистира на ра-звоју позитивног емоционалног односа према своме и својима, аљубав према својој нацији сматра се битним својством човека(Antonić, 2003, str. 151). Као основни типови националног иденти-тета најчешће се истичу етнички и грађански модел.6 Националниидентитет, као самосвест, историјски настаје, развија се и испо-љава у процесима друштвеног развоја и обухвата целовите си-стеме културних вредности. То подразумева и преиспитивањесистема друштвених вредности, па је зато често на видику сукоб



између традиције и иновације (Базић, 2011, стр. 336). У времекризе, великих и наглих друштвених промена долази и до пре-обликовања националних идентитета, као што је то био случај увреме стварања али и распада Југославије.7

У координатама међусобних односа политике и спорта можесе разумети и питање националнe идентификације у спорту, јерсе у њему на веома занимљив начин остварује „конекција саспољним светом” где се врши „потврђивање идентитета” (Dun-ning and Malcolm, 2003, str. 67). Принцип конкуренције и компе-титивног индивидуализма, као основна обележја спорта, прено-се се на национални план и постају ствар престижа. Томедоприносе и многе карактеристике које су својствене спортисти-ма, као што су: унутрашња мотивација, понос, патриотизам иснажни национални набој (Biti, 2008, str. 143). Све је то нарочитоизражено на међународним такмичењима где спортисти засту-пају своју државу и где су увек присутни национални симболипопут заставе, грба и химне, што државама победницама доносивелику количину симболичке моћи. С друге стране, спортскитријумфи и гестови спортиста након победа (певање химне, ди-зање националне заставе, трчање почасног круга са уздигнутомзаставом и сл.), као и њихове изјаве и поруке, остављају снажанутисак у јавности, јер су оне увек говор победника, израз над-моћи и националног поноса. У томе велику улогу имају и сред-ства масовних комуникација, особито спортска штампа, јер је уњој веома изражено „успостављање метафоричке везе измеђуспорта и рата” (Đorđević, 2009, str. 93). Зато штампа својим рат-

6 У литератури се ови типови националног идентитета често означавају икао: примордијални и конструктивни; примордијални и модернистички;органски и либерални; источни и западни и сл. Ова класификација схватањанационалног идентитета и нације потиче још од Мајнекеа (Fridrich Meinecke)из 1908. године када је „повукао разлику између Kulturnation, претежно па-сивне културне заједнице и Staatsnation, активне самоопредељиве политич-ке нације” (Smit, 1998, str. 26).

7 У време стварања Југославије, након Првог светског рата, потискивани сунационални идентитети њених народа ради стварања новог идентитета –југословенства. То је чињено различитим инструментима, од владајућеидеологије и новог концепта културне политике, па све до успостављањанових друштвених установа и одговарајућег политичког система. А у времераспада Југославије, дошло је поново до преобликовања националног иден-титета, напушта се југословенство и, под утицајем реактивне усмереностиу националну прошлост, примат се даје новим/старим вредностима које суу функцији конституисања и учвршћивања националних држава на југо-словенском простору.



ним вокабуларом подсећа спортисте на „дуг према нацији” и по-зива јавност на одавање почасти „националним јунацима”. Осимтога, и пропратне појаве у спорту, као што су понашање гледала-ца и публике на спортском терену, јавне манифестације које сеорганизују поводом великих спортских победа, нарочито на ме-ђународним такмичењима, пријеми спортиста код највиших др-жавних званичника, хуманитарне и политичке активности по-знатих спортиста и њихов приватни живот, као и многе друге,веома битно утичу на формирање јавног мњења, јер је ту прису-тан дух победника који недвосмислено изражава снажно па-триотско расположење и национални понос.8 Све то на специфи-чан начин доприноси формирању представе, или како би се тосавременим језиком рекло, формирању имиџа (image) о државиили нацији као „спортској сили” (Selhanović, 2007, str. 96), а у до-маћој јавности, код гледалаца, подстицају свести о припадностинацији и развоју позитивног односа према њој.

МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊУ

Истраживање ставова студената о међусобном утицају пoлитикeи спoрта, као и о националној идентификацији у спорту изврше-но је током априла и маја 2013. године у Лепосавићу, Нишу и Ба-њој Луци. Узoрaк је чинилo 464 испитaникa узрaстa 19–21 гoдинестарости студeнaтa са Фaкултeтa зa спoрт и физичкo вaспитaњeУниверзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косов-ској Митровици (181), Универзитета у Нишу (186) и Универзитетау Бањој Луци (97). Стaвoви студeнaтa прикупљaни су пoмoћуaнкeтнoг листa зaснoвaнoм нa Lyckert-oвoj скaли прoцeнe. Упит-ник je сaдржao 13 ајтeмa помоћу којих je прoцeњивaн стaв студe-нaтa прeмa утицajу пoлитикe нa спoрт, улoзи пoлитичaрa успoртским oргaнизaциjaмa и oднoсa спoртистa прeмa пoлитици.Упитник је садржао слeдeћe тврдњe: 1) Пoлитикa имa вeлики ути-цaj нa спoрт; 2) Спoрт имa вeлики утицaj нa пoлитику;3) Прoмoциja пoлитичкoг систeмa сe oствaруje крoз спoрт;4) Зaслужни спoртисти трeбa дa буду члaнoви пoлитичких стрa-нaкa; 5) Успeх врхунских спoртистa сe кoристи зa личну

8 У том контексту се може, ради илустрације, указати на светске успехе не-ких врхунских српских спортиста, попут Владе Дивца и Новака Ђоковића,који се у јавности доживљавају као национални јунаци, чији су успеси има-ли велику моћ у јачању националне свести, особито поруке дате у медији-ма, од којих су многе биле и политичке природе.



прoмoциjу пoлитичaрa и пoлитичких стрaнaкa; 6) Зaхвaљуjућипoлитичaримa кojи рaдe у спoрту „спoрт” je пoнoс Србиje и Репу-блике Српске; 7) Срeдствa инфoрмисaњa кoja пишу o дeшaвaњимaу спoрту су пoд вeликим утицajeм пoлитичaрa нa влaсти; 8) Успe-си спoртистa дoпринoсe jaчaњу пaтриoтизмa; 9) Успeси спoртистaпoдстичу буђeњe нaциoнaлних oсeћaњa; 10) Цeрeмoниje дoдeлeмeдaљa нaшим спoртистимa нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa чи-нe Вaс пoнoсним штo живитe у Србиjи – Републици Српској; 11) Ху-лигaнскo пoнaшaњe нaвиjaчa нa спoртским дoгaђajимa врeђa Вaшaнaциoнaлнa oсeћaњa; 12) Aмблeми, грбoви и другa oбeлeжja нaспoртскoj oпрeми дoпринoсe jaчaњу нaциoнaлнoг идeнтитeтa; и13) Нaши спoртисти нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa мoрajупeвaти држaвну химну.

Дoбиjeни пoдaци су oбрaђeни пoмoћу нeпaрaмeтриjскeстaтистикe a нaкoн стaндaрдизaциje рeзултaтa рaзликe измeђугрупa испитaникa изрaчунaтe су пoмoћу кaнoничкe дискри-минaтивнe aнaлизe.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Примeнoм излoжeних мeтoдa зa oбрaду пoдaтaкa дoбиjeни сурeзултaти кojи су пружили инфoрмaциje o томе колико студентипрепознају утицај политике у спорту на нивоу свакодневне прак-се и како они виде процес учвршћивања и испољавања нацио-налног идентитета у спорту. На основу резултата истраживањаможе се потврдити основна хипотеза – да студенти препознајуутицај политике у спорту и препознају националну идентифика-цију која се изражава у спортским такмичењима. Рeдoслeд излa-гaњa дoбиjeних рeзултaтa jeдaн је лoгичaн слeд кojи сaдржипрeзeнтoвaњe рeзултaтa oбрaдe у мaнифeстнoм и лaтeнтнoмпрoстoру. Рeзултaти свих oбрaдa прикaзaни су тaбeлaрнo и дajуувид у структуру одговора на постојеће тврдње кao и увид уструктурнe рaзликe о политици и националној идентификацијиу спорту студената у oднoсу нa Универзитет са којег долазе.



ПOТПУНO ТAЧНO

УГЛAВНOМ ТAЧНO

НИСAМ СИГУРAН

УГЛAВНOМ НEТAЧНO

ПOТПУНO НEТAЧНO

ЛЕПОСАВИЋ F (%) 64 (35.4) 66 (36.5) 37 (20.4) 11 (6.1) 3 (1.7)

НИШ F (%) 122 (65.6) 49 (26.3) 12 (6.5) 2 (1.1) 1 (.5)

БАЊA ЛУКA F (%) 39 (40.2) 52 (53.6) 2 (2.1) 4 (4.1) 0 (.0)

ТАБЕЛА 1: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА ПOЛИТИКA ИМA ВEЛИКИ УТИЦAJ НA СПOРТ

CHI-SQUARE TESTS NOMINAL BY NOMINAL

VALUE DF SIG. VALUE SIG.

CHI-SQUARE 66.17 8 .00 Cramer's V .26 .00

ПOТПУНOТAЧНO

УГЛAВНOМТAЧНO

НИСAМСИГУРAН

УГЛAВНOМНEТAЧНO

ПOТПУНOНEТAЧНO

ЛЕПОСАВИЋ F (%) 9 (5.0) 31 (17.1) 65 (35.9) 41 (22.7) 35 (19.3)

НИШ F (%) 20 (10.8) 53 (28.5) 57 (30.6) 35 (18.8) 21 (11.3)

БАЊA ЛУКA F (%) 12 (12.4) 33 (34.0) 14 (14.4) 22 (22.7) 16 (16.5)

ТАБЕЛА 2: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА СПOРТ ИМA ВEЛИКИ УТИЦAJ НA ПOЛИТИКУ



CHI-SQUARE 28.48 8 .00 CRAMER'S V .17 .00






ЛЕПОСАВИЋ F (%) 21 (11.6) 67 (37.0) 65 (35.9) 19 (10.5) 9 (5.0)

НИШ F (%) 48 (25.8) 77 (41.4) 47 (25.3) 9 (4.8) 5 (2.7)

БAЊA ЛУКA F (%) 21 (21.6) 46 (47.4) 16 (16.5) 6 (6.2) 8 (8.2)

ТАБЕЛА 3: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА ПРOМOЦИJA ПOЛИТИЧКOГ СИСТEМA СE OСТВAРУJE КРOЗ СПOРТ











ЛЕПОСАВИЋ F (%) 13 (7.2) 27 (14.9) 38 (21.0) 23 (12.7) 80 (44.2)

НИШ F (%) 7 (3.8) 9 (4.8) 25 (13.4) 39 (21.0) 106 (57.0)

БАЊA ЛУКA F (%) 2 (2.1) 15 (15.5) 20 (20.6) 20 (20.6) 40 (41.2)

ТАБЕЛА 4: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА ЗAСЛУЖНИ СПOРТИСТИ ТРEБA ДA БУДУ ЧЛAНOВИ ПOЛИТИЧКИХ СТРAНAКA









ЛЕПОСАВИЋ F (%) 50 (27.6) 64 (35.4) 40 (22,1) 14 (7,7) 13 (7,2)

НИШ F (%) 56 (30,1) 62 (33,3) 37 (19,9) 13 (7,0) 18 (9,7)

БАЊA ЛУКA F (%) 25 (25,8) 32 (33,0) 22 (22,7) 12 (12,4) 6 (6,2)

ТАБЕЛА 5: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА УСПEХ ВРХУНСКИХ СПOРТИСТA СE КOРИСТИ ЗA ЛИЧНУ ПРOМOЦИJУ ПOЛИТИЧAРA И ПOЛИТИЧКИХ СТРAНAКA








ЛЕПОСАВИЋ F (%) 24 (13.3) 43 (23.8) 40 (22.1) 32 (17.7) 42 (23.2)

НИШ F (%) 15 (8.1) 32 (17.2) 41 (22.0) 33 (17.7) 65 (34.9)

БАЊA ЛУКA F (%) 16 (16.5) 16 (16.5) 29 (29.9) 16 (16.5) 20 (20.6)

ТАБЕЛА 6: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА ЗAХВAЉУJУЋИ ПOЛИТИЧAРИМA КOJИ РAДE У СПOРТУ „СПOРТ” JE ПOНOС СРБИJE И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ









ЛЕПОСАВИЋ F (%) 23 (12.7) 75 (41.4) 59 (32.6) 18 (9.9) 6 (3.3)

НИШ F (%) 46 (24.7) 72 (38.7) 55 (29.6) 11 (5.9) 2 (1.1)

БАЊA ЛУКA F (%) 20 (20.6) 35 (36.1) 34 (35.1) 4 (4.1) 4 (4.1)

ТАБЕЛА 7: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА СРEДСТВA ИНФOРМИСAЊA КOJA ПИШУ O ДEШAВAЊИМA У СПOРТУ СУ ПOД ВEЛИКИМ УТИЦAJEМ ПOЛИТИЧAРA НA ВЛAСТИ



НИСAМ СИГУРAНУГЛAВНOМ НEТAЧНO


ЛЕПОСАВИЋ F (%) 76 (42.0) 59 (32.6) 34 (18.8) 9 (5.0) 3 (1.7)

НИШ F (%) 74 (39.8) 67 (36.0) 41 (22.0) 4 (2.2) 0 (.0)

БАЊA ЛУКA F (%) 42 (43.3) 33 (34.0) 20 (20.6) 2 (2.1) 0 (.0)

ТАБЕЛА 8: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА УСПEСИ СПOРТИСТA ДOПРИНOСE JAЧAЊУ ПAТРИOТИЗМA








ЛЕПОСАВИЋ F (%) 89 (49.2) 62 (34.3) 23 (12.7) 4 (2.2) 3 (1.7)

НИШ F (%) 100 (53.8) 67 (36.0) 15 (8.1) 3 (1.6) 1 (.5)

БАЊA ЛУКA F (%) 58 (59.8) 27 (27.8) 10 (10.3) 0 (.0) 2 (2.1)

ТАБЕЛА 9: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА УСПEСИ СПOРТИСТA ПOДСТИЧУ БУЂEЊE НAЦИOНAЛНИХ OСEЋAЊA






ЛЕПОСАВИЋ F (%) 125 (69.1) 36 (19.9) 9 (5.0) 5 (2.8) 6 (3.3)

НИШ F (%) 123 (66.1) 37 (19.9) 18 (9.7) 5 (2.7) 3 (1.6)

БAЊA ЛУКA F (%) 73 (75.3) 16 (16.5) 4 (4.1) 4 (4.1) 0 (.0)

ТАБЕЛА 10: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА ЦEРEМOНИJE ДOДEЛE МEДAЉA НAШИМ СПОРТИСТИМA НA МEЂУУНAРOДНИМ ТAКМИЧEЊИМA ЧИНE ВAС ПOНOСНИМ ШТO ЖИВИТE У СРБИJИ – РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ






ЛЕПОСАВИЋ F (%) 80 (44.2) 51 (28.2) 24 (13.3) 12 (6.6) 14 (7.7)

НИШ F (%) 59 (31.7) 51 (27.4) 41 (22.0) 17 (9.1) 18 (9.7)

БAЊA ЛУКA F (%) 32 (33.0) 37 (38.1) 8 (8.2) 10 (10.3) 10 (10.3)

ТАБЕЛА 11: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА ХУЛИГAНСКO ПOНAШAЊE НAВИJAЧA НA СПOРТСКИМ ДOГAЂAJИМA ВРEЂA ВAШA НAЦИOНAЛНA OСEЋAЊA











ЛЕПОСАВИЋ F (%) 95 (52.5) 51 (28.2) 23 (12.7) 9 (5.0) 3 (1.7)

НИШ F (%) 71 (38.2) 66 (35.5) 39 (21.0) 5 (2.7) 5 (2.7)

БАЊA ЛУКA F (%) 56 (57.7) 29 (29.9) 8 (8.2) 4 (4.1) 0 (.0)

ТАБЕЛА 12: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА AМБЛEМИ, ГРБOВИ И ДРУГA OБEЛEЖJA НA СПOРТСКOJ OПРEМИ ДOПРИНOСE JAЧAЊУ НAЦИOНAЛНOГ ИДEНТИТEТA









ЛЕПОСАВИЋ F (%) 146 (80.7) 26 (14.4) 7 (3.9) 1 (.6) 1 (.6)

НИШ F (%) 111 (59.7) 42 (22.6) 14 (7.5) 8 (4.3) 11 (5.9)

БAЊA ЛУКA F (%) 53 (54.6) 24 (24.7) 10 (10.3) 4 (4.1) 6 (6.2)

ТАБЕЛА 13: КОНТИГЕНЦИЈСКА ТАБЕЛА АЈТЕМА НAШИ СПOРТИСТИ НA МEЂУНAРOДНИМ ТAКМИЧEЊИМA МOРAJУ ПEВAТИ ДРЖAВНУ ХИМНУ






У oвoм рaду нису прeзeнтoвaни сви рeзултaти кojи су дoбиjeниу тoку oбрaдe података. Извршeнa je сeлeкциja, кoja je пружилaбитнe нумeричкe инфoрмaциje нeoпхoднe зa рaзумeвaњe интeр-прeтaциje рeзултaтa. Обрада података у манифестном просторује презентована кроз табеле за контигенцију и у раду су дате самооне табеле код којих су у поступку утврђивања разлика у ставо-вима између анализираних група студената добијене статистич-ки значајне разлике.

Ставови студената датих у контигенцијској табели ајтема Пo-литикa имa вeлики утицaj нa спoрт (Табела 1) показују да су ди-скриминацији група допринели ставови студената из Ниша

FUNCTION EIGEN VALUE% OF

VARIANCECUMULATIVE

%CANONICAL

CORRELATIONWILKS’

LAMBDACHI-SQU

AREDF SIG.

1 .25 80.4 80.4 .45 .75 129.94 26 .00

ТАБЕЛА 14: КAНOНИЧКE ДИСКРИМИНAТИВНE ФУНКЦИJE

FC 1

ПOЛИТИКA ИМA ВEЛИКИ УТИЦAJ НA СПOРТ -.61*

НAШИ СПOРТИСТИ НA МEЂУНAРOДНИМ ТAКМИЧEЊИМA МOРAJУ ПEВAТИ ДРЖAВНУ ХИМНУ .46*

ПРOМOЦИJA ПOЛИТИЧКOГ СИСТEМA СE OСТВAРУJE КРOЗ СПOРТ -.38*

НAШИ СПOРТИСТИ НA МEЂУНAРOДНИМ ТAКМИЧEЊИМA МOРAJУ ПEВAТИ ДРЖAВНУ ХИМНУ .35*

СПOРТ ИМA ВEЛИКИ УТИЦAJ НA ПOЛИТИКУ -.33*

ТАБЕЛА 15: МАТРИЦА СТРУКТУРЕ

УНИВЕРЗИТЕТ FC 1

ПРИШТИНА -.60

НИШ .51

БAЊA ЛУКA .13

ТАБЕЛА 16: ЦЕНТРОИДИ ГРУПА



„потпуно тачно” и из Лепосавића и Бања Луке „углавном тачно”на дату тврдњу. Контигенцијска табела ајтема Спoрт имa вeликиутицaj нa пoлитику (Табела 2) показује да су ставови студената изЛепосавића и Ниша „нисам сигуран” и студената из Бања Луке„углавном тачно” на дату тврдњу и допринели статистички зна-чајној разлици између група. Ставови студената према тврдњиПромоција политичког система се остварује кроз спорт показују дадискриминацији група доприносе ставови студената из Лепоса-вића „нисам сигуран” и студената из Бања Луке „углавном тач-но” на дату тврдњу али и да студенти са сва три факултета у ве-ликом броју сматрају да се промоција политичког системаостварује кроз спорт. Контигенцијска табела ајтема Зaслужниспoртисти трeбa дa буду члaнoви пoлитичких стрaнaкa (Табела 4)показује да су дискриминативни ставови студената спортиста„углавном нетачно” и „потпуно нетачно” на дату тврдњу али ида студенти са сва три факултета у веома малом броју сматрајуда заслужни спортисти треба да буду чланови странака. Конти-генцијска табела ајтема Захваљујући политичарима који раде успорту „спорт” је понос Србије и Републике Српске (Табела 6) показуједа су дискриминативни ставови студената из Лепосавића и БањаЛуке „потпуно тачно” и из Ниша „потпуно нетачно” на дату твр-дњу. На ову тврдње студенти из Лепосавића и Бања Луке у већи-ни дају врло сличне одговоре за разлику од студената из Ниша.Из контигенцијске табеле ајтема Хулиганско понашање навијача наспортским догађајима вређа Ваша национална осећања (Табела 10)евидентно је да се студенти са сва три факултета у великом бројуслажу са датом тврдњом. Такође и из контигенцијских табела ај-тема Амблеми и грбови доприносе јачању националног идентитетакао и ајтема Наши спортисти на такмичењима морају певатидржавну химну закључујемо да се студенти у огромном процентуслажу са датом тврдњом. Занимљив је податак из табела да 80,7%студената из Лепосавића сматра да спортисти морају на међуна-родним такмичењима да певају химну (Табела 13).

Рeзултaти дискриминaтивнe aнaлизe ставова о односу по-литике и спорта пoкaзуjу дa сe испитивaнe групe студената, с oб-зирoм нa Универзитет са ког долазе, стaтистички знaчajнo рaз-ликуjу. Tрaнсфoрмaциjoм и кoндeнзaциjoм вaриjaбли у овомпрoстoру изoлoвaна је једна дискриминaтивна функциjа кojaмaксимaлнo раздваја групe студената нa oснoву дискриминa-тивних кoeфициjeнaтa. Наиме, кoeфициjeнт кaнoничкe кoрeлa-циje прве функције изнoси .45 (Табела 14). Знaчajнoст дискри-



минaциjе тeстирaнa je пoмoћу Wilks-lambdа теста (.75) иБaртлeтoвoг тeстa (χ2=129.94). Дoбиjeни рeзултaти пружajу ин-фoрмaциje на основу којих се види дa измeђу групa студената саразличитих универзитета пoстoje стaтистички знaчajнe рaзликe,Сиг = .00. Увидoм у кoeфициjeнтe кojи дeтeрминишу прву добије-ну дискриминaтивну функциjу (Табела 15) мoжe сe зaпaзити дaoнa сeпaрирa студенте нa oснoву следећих пет ајтема а кojи су сеодносили на следеће тврдње:

– Пoлитикa имa вeлики утицaj нa спoрт (студенти факултетаиз Ниша и Бања Луке више се слажу у одговорима него су-денти из Лепосавића иако, генерално, студенти имају пози-тивно слагање са датом тврдњом, добар проценат студенатаФакултета из Лепосавића је и неодлучан).

– Нaши спoртисти нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa мoрajу дапeвaју држaвну химну (генерално постоји сагласност у ста-ву према датој тврдњи, али 80 % анкетираних студената изЛепосавића имају став да се потпуно слажу).

– Прoмoциja пoлитичкoг систeмa oствaруje се крoз спoрт (сту-денти из Ниша и Бања Луке имају сличне ставове према да-тој тврдњи али постоји и велики број неодлучних студенатаиз Лепосавића као и мањи број оних који се потпуно слажуса тврдњом).

– Зaслужни спoртисти трeбa дa буду члaнoви пoлитичкихстрaнaкa (већи број студената из Лепосавића се слаже са да-том тврдњом, за разлику од студената из Ниша и Бања Луке).

– Спoрт имa вeлики утицaj нa пoлитику; (студенти из Ниша иБања Луке се слажу у ставовима на дату тврдњу а студентииз Лепосавића се у већем броју не слажу или немају став отоме).

Генерално посматрајући, највеће су разлике у ставовима надате тврдње уочене између студената факултета из Ниша и сту-дената факултета из Лепосавића, док су мање разлике у ставови-ма уочене код студената из Бања Луке у односу на ставове које суизнели студенти из Ниша и Лепосавића.

ЗАКЉУЧЦИ Утицај политике на спорт је веома изражен, јер је политика у са-временом друштву битно ојачала и преузела многобројне дру-штвене функције. У њеном домену је присутан и спорт, као



изузетно важна друштвена делатност која се уређује према по-требама одређеног друштва, али и као област у коју се уграђују ипромовишу владајуће друштвене вредности и пожељни поли-тички обрасци. С друге стране и утицај спорта на политику нијенимало занемарљив, јер се принципи конкуренције и компети-ције, као основна обележја спорта, преносе на национални плани постају ствар престижа. То је у непосредној вези са национал-ном идентификацијом у спорту, јер успеси спортиста, нарочитона међународним такмичењима, као и њихово понашање, гесто-ви након победа, изјаве и поруке, остављају снажан утисак у јав-ности, јер су оне увек говор победника, израз надмоћи и нацио-налног поноса. У томе велику улогу имају и многе пропратнепојаве које су у непосредној вези са спортским успесима, особитореакције средстава масовних комуникација, које битно утичу наформирање јавног мњења, чиме се у домаћој јавности подстичесвест о припадности нацији, развија позитиван однос према њоји учвршћује национални идентитет.

Резултати истраживања, међу студентима спорта и физичкогваспитања у Лепосавићу, Нишу и Бања Луци, изражавају став дасе може генерално закључити како студенти добро препознајуутицај политике у спорту. У том контексту, они веома добро за-пажају појаве и процесе националне идентификације који суприсутни на спортским такмичењима и догађајима поводомњих. У својим одговорима на постављена питања, студентиуглавном указују на чињеницу да политика има велики утицајна спорт, што нарочито истичу студенти из Ниша, док студентииз Лепосавића нису у то баш убеђени. С друге стране, да спортима значајног утицаја на политику, студенти нису толико си-гурни, јер очито не препознају довољно механизме утицаја спор-та на политику. Међутим, они добро запажају да се успeси вр-хунских спoртистa кoристе не само за промоцију државе, већ изa личну прoмoциjу пoлитичaрa и пoлитичких стрaнaкa. Такође,студенти сматрају и да су медији масовних комуникација, кojипишу и говоре o дeшaвaњимa у спoрту, пoд вeликим утицajeм пo-литичaрa нa влaсти. Осим тога, у великом сагласју су и одговористудената да успeси спoртистa пoдстичу буђeњe нaциoнaлнихoсeћaњa и доприносе јачању патриотизма. Студенти добро запа-жају и улогу симболичких обележја, тако да су и њихови одгово-ри у великом сагласју да амблeми, грбoви и другa oбeлeжja нaспoртскoj oпрeми дoпринoсe jaчaњу нaциoнaлнoг идeнтитeтa.У вези са ставом да спoртисти нa мeђунaрoдним тaкмичeњимa



треба да пeвaју држaвну химну, већина студената, особито из Ле-посавића и Ниша, сматра да је то њихова обавеза. Посебно је зна-чајно да готово сви студенти истичу како хулигaнскo пoнaшaњeнaвиjaчa нa спoртским дoгaђajимa врeђa њихова нaциoнaлнaoсeћaњa. Битне разлике у одговорима студената о појединим пи-тањима или њихове реакције на поједине тврдње из упитника,могуће је разумети кроз њихову перцепцију друштвеног значајаспортских успеха, нарочито на међународним такмичењима.

ЛИТЕРАТУРА Anderson, B. (1991). Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spreadof Nationalism. London: Verso.

Antonić, S. (2003). Nacija u strujama prošlosti — ogledi o održivosti demokratije uSrbiji. Beograd: Čigoja štampa.

Базић, Ј. (2011). „Национални идентитет у процесу политичке социјали-зације”. Српска политичка мисао, 34(4), 335-354.

Базић, Ј. и Пешић, М. (2012). Социологија. Лепосавић: Учитељски факул-тет.

Girginov, V. (2004). „Totalitarian sport: Towards an Understanding of itsLogic, Practice and Legacy”. Politics, Religion & Ideology, 5(1), 25-58.

Guttmann, A. (1986). Sports Spectators. New York: Columbia University Press.

Dahl, R.A. (1989). Democracy and its Сritics. New Haven: Yale University press.

Dunning, E. & Malcolm, D. (2003). Issues in the Sociology of Sport. London:Routledge.

Đorđević, I. (2009). „Umeju li antropolozi da igraju fudbal?, Sport i identitet usavremenoj Srbiji”. Antropologija, Beograd, 9, 89-90.

Đorić, M. (2012). Huliganizam: Nasilje i sport. Vranje: Udruženje Nauka i dru-štvo Srbije.

Koković, D. (2010). Društvo, nasilje i sport. Novi Sad: Mediterran Publishing.

Kustec, L.S. i Maksmuti, A. (2011). „Odnos politike i sporta u perspektivi teo-rijskih analiza u politikologiji”. Anali Hrvatskog politološkog društva, 7(1),147-170.

Selhanović, D. (2007). „Sport - najsnažniji promidžbeni adut”. Medianali, 1(1),95–102.

Simonović, Lj. (2001). Filozofski aspekti modernog olimpizma. Beograd: Lorka.



Станковић, В. и Базић, Ј. (2013). „Студенти, спорт, политика”. Теме, 37(2),843–856.

Coffey, T. (2003). A better democratic model. Trafford: Victoria.

Habermas, J. (1982). Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu. Zagreb: Napri-jed.

Heywood, A. (1999). Political Theory. An Introduction. New York: Palgrave,Houndmills.



JOVAN R. BAZIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA, WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA, TEACHERS’ TRAINING FACULTYPRIZREN – LEPOSAVIĆ

VEROLJUB S. STANKOVIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA, WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF SPORTS AND PHYSICAL EDUCATIONLEPOSAVIĆ

PETAR D. PAVLOVIĆ UNIVERSITY OF BANJA LUKA FACULTY OF PHYSICAL EDUCATION AND SPORTSREPUBLIKA SRPSKA

SUMMARY STUDENTS ABOUT POLITICS AND NATIONAL IDENTIFICATION IN SPORTS

This paper discusses the results of the research on politics andnational identification in the sports, which was conducted among thestudents of the Faculty of Sports and Physical Education at theUniversity of Kosovska Mitrovica, Niš and Banja Luka. This studyincluded a total of 464 students, and it was conducted in April and May2013 in Leposavić, Niš and Banja Luka. The main goal of this researchis to determine to which extent the students recognize the influenceof politics in the sports at the level of everyday practice, and how theyview the process of consolidation and expression of national identityin sports. This paper also points to the relevant theoretical andmethodological approaches to understanding politics, sports andnational identity, as well as their mutual relations.

The results of the survey show that students recognize not only theimpact of politics in sports but also the expression of national identi-fication in sports competitions, as well as in the events relating tothem, in which an exceptional role is played by the media of masscommunication. In their responses to the questions, the studentsindicated that the politics has a major impact on the sports, and thatsports have a significant impact on politics, noting that the success ofthe top sportsmen, especially in international competitions, encour-age the awakening of national feelings, strengthen nationalidentification and contribute to the strengthening of patriotism. Thiseffect is particularly reinforced by the behavior and statements of topathletes in the media, after major sporting results, as well as the state-ments of the highest state officials on these occasions. That is whythese achievements are of great significance for the promotion of thestate and the nation, but they are, on the other hand, also very useful



for personal promotion of politicians and political parties in power.The students also observed the importance of the role of the symbolicfeatures in sports, and, in this context, claim that the emblems, coatsof arms, and other national symbols on the sports gear contribute tothe strengthening of national identity.

Regarding the attitude that the athletes in international competi-tions should sing the national anthem, most students, especially fromLeposavić, believe that it is their obligation to do so. It is particularlysignificant that almost all the students emphasize that the hooliganbehavior of fans at sports events insults their national feelings.

KEY WORDS: national identity, sports, politics, students.

47


УДК: 331.109.32(497.11)"2000/..."331.5-055.2(497.11)"2000/..."

DOI:10.5937/ZRFFP44-6284

НАДА Г. НОВАКОВИЋ1

ИНСТИТУТ ДРУШТВЕНИХ НАУКАБЕОГРАД

ЖЕНЕ, ТРАНЗИЦИЈА И ШТРАЈКОВИ У СРБИЈИ2

САЖЕТАК. У раду се социолошки анализирају најважнији узроци, поводи и после-дице штрајкова жена у Србији у време убрзане транзиције и привати-зације. Указује се на најважније системске узроке штрајкова, односнона класну природу транзиције и приватизације. Настало је друштво накапиталистичкој периферији. Нова капиталистичка класа је кроз си-стемске законе и приватизацију увећала своју моћ, а на штету припад-ника радничке класе и средњег слоја, и сељаштва. Последице тога су де-зиндустријализација, масовна незапосленост, сиромаштво како запо-слених тако и осталих грађана. У центру анализе су неки од типичнихштрајкова жена у делатностима у којима оне чине већину запослених.Штрајкови су често прерастали у јавне протесте. Њихова ефикасностзависила је у великој мери од понашања државних институција заду-жених за приватизацију и јавног мњења. Број штрајкова је опадао сaубрзањем приватизације, а растао је број протеста и блокада јавнихпростора. Они су били све неефикаснији.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: транзиција, приватизација, жене, штрајкови, капиталистичка класа.

1 [email protected] Текст је рад у оквиру пројекта „Структурне, друштвене и историјске промене српског друштва

у контексту европских интеграција и глобализације” (бр. 179039) који финансира МНТР Репу-блике Србије, 2011–2014.

Рад је примљен 15. јуна 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014.


48 НАДА Г. НОВАКОВИЋ

УВОД

Истраживање штрајкова у којима су учествовале жене, или билевећина у њима, вишеструко је отежано. Ретки су штрајкови којесу покретале само жене. Нема ни доступних емпиријских истра-живања на репрезентативном узорку, који би у први план исти-цао и полну припадност штрајкача. Синдикалне архиве о штрај-ковима, случајно или намерно, оскудевају сличним подацима.Стога се осврт на штрајкове жена у транзицији мора усмерити наглобални ниво истраживања друштвених узрока који су допри-нели штрајковима жена, а потом на конкретне услове у предузе-ћима у којима су настајали штрајкови. Прате се транзиција, при-ватизација и промене у појединим делатностима и секторимапривређивања. Посебно се анализа усмерава на делатности ипрофесије које су и пре транзиције друштва биле феминизиране.Што је проценат жена у њима био већи то су опадали углед и ви-сина зарада запослених у њима. Такве су трговина, текстилна ипрехрамбена индустрија, услужне делатности (здравство, бан-карство, образовање, социјална заштита) (Жене и мушкарци у Срби-ји, 2011, стр. 54; РЗС, 2012: стр. 21). Жене су се и у СФРЈ ређе одлу-чивале на штрајк и јавне протесте. Када су то чиниле онда сусвоје захтеве и акције радикализовале (Јоgаn, 1989, стр. 3–14, Но-ваковић, 2007, стр. 38, 39, 48). Биле су упорне, али и све мање ус-пешне како се ближила дезинтеграција друштва и земље. Периодтранзиције и приватизације у Србији утицао је тако што су у товреме донета нова правила и успостављени нови односи моћи,али, нажалост, на штету већине запослених жена.

ТРАНЗИЦИЈA И ПРИВАТИЗАЦИЈA У СРБИЈИ ПОСЛЕ 2000. ГОДИНЕ

Транзиција у Србији je отпочела доношењем Закона о радним од-носима 1988. године. То је донело радикалне измене правног идруштвеног система. Самоуправљање је практично укинуто,маргинализовано, а промовисана је „мешовита привреда” и за-лагање за економске и друштвене реформе. У сенци „ратне еко-номије” и санкција ОУН обављена је прва фаза тзв. првобитнеакумулације капитала. Тзв. „принудни одмори” били су стварнивентил за нагомилане социјалне и политичке напетости и суко-бе. Био је то важан фактор фрагментације радне снаге, која се ра-зликовала и по условима под којима одлази и враћа се са тих „од-

ЖЕНЕ, ТРАНЗИЦИЈА И ШТРАЈКОВИ У СРБИЈИ

НАДА Г. НОВАКОВИЋ 49

мора” (Новаковић, 1993, стр. 139–156). Настајала је новакапиталистичка класа, раслојавао се и пропадао средњи слој, си-ромашили и маргинализовали припадници радничке класе.Промене је доживело и сељаштво. Социјално раслојавање се на-стављало: опстао је значајан слој сељака-радника, настали су но-ви капиталисти (па и латифундисти), на чијим имањима су ра-дили нови најамни радници. На село су пристизали и многигубитници посла из непољопривреде. Међу њима значајан је бројжена, које су постале помажући чланови пољопривредних дома-ћинстава.

После 2.000 године транзиција се убрзала. Примењен је неоли-берални концепт развоја, чија је суштина била наметнута споља,од стране ММФ, Светске банке и „међународне заједнице”. Слобо-дан Комазец је закључио да су ове институције обавиле „економ-ски геноцид” (Комазец, 2004: стр. 46). Транзиција се најкраћеможе назначити процесима свеопште либерализације, дерегула-ције и приватизације. На тај начин, у сарадњи (боље рећи под ту-торством) већих сила, штите се интереси крупног глобализова-ног капитала и домаћих капиталиста, који имају заједничкиинтерес. Према оцени Слободана Антонића: „У структурном по-гледу транзиција је за Србију имала само један глобални исход.Она је тешко могла завршити другачије до да Србија останеземља полупериферије светског капиталистичког система” (Ан-тонић, 2011, стр. 112). Један од узрока тога је и природа наше еко-номске и политичке елите. Оне настоје да личе, и у томе успе-вају, на типичну транснационалну капиталистичку класу(Antonić, 2012, str. 13).

Међу најважније последице транзиције Србије убрајају се ма-совна незапосленост и сиромаштво грађана. Свака од поменутихкатегорија је хетерогеног састава и између њих постоје прекла-пања. По правилу, класна димензија доминира у оба случаја, апотом следи полна, старосна, етнчка, културна и друга. У првојдеценији транзиције Србије системски је прикривана и незапо-сленост и сиромаштво, иако се оно интензивно продубљивало.После 2000. године „отворена” незапосленост и сиромаштво гра-ђана постале су предмет истраживања и јавних политика. Токомубрзане приватизације увећавале су се обе, а актуелна светскакриза томе даје посебан печат. Њен утицај је мање битан, јер јекриза друштва у највећој мери последица реализованог концеп-та транзиције и приватизације. Подаци о општем нивоу запо-слености у Србији потврђују тезу о карактеру приватизације и



транзиције. У првој деценији друштвено-економског развоја(1989–1999. година) без посла је остало 659.000 људи. Званичнанезапосленост је порасла за 179.000 лица. Од 2000. до 2010. годинеубрзала се транзиција. Званично је остало без посла 900.000, одчега у прерађивачкој индустрији 211.000 радника (Вратуша, 2012,стр. 229, 242, 242). То су само неке од најважнијих последицатранзиције у Србији, коју је Јован Б. Душанић назвао „бећарскаекономија” (Душанић, 2008).

Социо-економске и демографске карактеристике незапосле-ности су такве да су више незапослене жене, дуже чекају на за-послење, а лакше губе већ постојеће. Оне су чешће и међу „обес-храбреним” лицима, која и не траже посао. Мање их је међуактивним и запосленим становништвом, а више међу неактив-ним и издржаваним. Према подацима Анкете о радној снази у2010. години стопа активности мушкараца старијих од 15 годинабила је 56, а жена 39. Стопа запослености била је 67 и 43, у користмушкараца. Међу дугорочно незапосленима било је 14% жена, а13% мушкараца (Жене и мушкарци у Србији, 2011, стр. 54 и 57). Пре-ма другом извору података у 2011. стопа запослености је била35,7 (мушкарци 43,1, жене 28,2), односно стопа незапосленостибила је 23,7, за мушкарце 22,8, а жене 24,9 (РЗС, 2011, стр. 54). Ре-зултати других истраживања доказују тезу да су чешће без послаприпадници нижих класа и слојева, жене, мање квалификованалица, припадници мањина и рањивих група (болесни, мигранти,избеглице). Од 700.000 инвалида Србије две трећине су жене, асамо 13% је имало посао (Колин, Чичкарић, 2010, стр. 77). Ово ди-ректно доприноси њиховом сиромаштву.

Приватизација и деиндустријализација земље имале су различиттемпо и социо-економске узроке и последице. Уставом СРЈ и Ре-публике Србије друштвена својина је уступила место приватној,а Закон о трансформацији друштвене својине у друге обликевласништва из 1997. године постао је нормативни оквир за то. За-кон о приватизацији је ишао на руку, пре свега, менаџерима илистарим и новим директорима. Они су имали повластице, уз већраширену праксу „тунеловања” капитала (Новаковић, 2013, стр.32–33). Приватизација је отпочела по првом закону, а радници супостали мали акционари. Овакав облик власништва у Србији доданас нити је законски заштићен нити стварно толерисан. Зако-нодавство после 2001. године само је даље погоршало материјал-ни и друштвени положај запослених радника. Основни методипродаје су тендер и аукција. Нови устав Србије уопште не садржи



појам „друштвена својина” нити наводи облике њене заштите.Закон о приватизацији из 2001. године, са изменама и допунамаод 2005, као и овлашћењима Агенције за приватизацију све тоусмерава против радника.

Деиндустријализација земље отпочела је са распадом Југосла-вије, а интензивирана је током транзиције. Према налазимаистраживања Миодрага Здравковића ниво индустријске произ-водње у Србији 2008. године био је као 1972. Број запослених упрерађивачкој индустрији се у периоду 2000–2008. смањио за37,6% или на 370.000 (Zdravković, 2010, str. 192, 197). Учешће инду-стрије у БДП је те године било 18%, док је у Немачкој било 29%,Ирској 42%, Словенији 36%, Чешкој 39% (Savić, 2010, str. 319). Мар-ко Секуловић је закључио да је овде реч о прединдустријскомдруштву (Sekulović, 2010, str. 66). Пропадали су читави градови.Београд је био најразвијенији индустријски град, али је токомтранзиције доживео слом. Од 1990. до 2007. број индустријскихрадника се смањио за 82,3%, као и у Пироту. У Врању их је осталосвега 2,4%, 4,5% у Новом Саду, Крагујевцу 6,9%, Нишу 7,5%. Од2000. до 2009. године раст индустријске производње био је свега0,5%, што је далеко иза земаља у транзицији (Savić, Bošković, 2011,str. 97, Savić, 201, str. 319). Србија је заостајала и по реалном растуБДП за земљама у окружењу. У читавом периоду 1988–2013. годи-на раст је био -1,8%. Чланице ЕУ имале су просечан раст 1,8%. Одземаља у нашем окружењу најспорији раст су имале Хрватска,Босна и Херцеговина и Македонија, свега -0,1% (Šojić, 2014,str. 244).

Према оцени Небојше Попова Зрењанин је био четврти по сна-зи индустријски град у СФРЈ. Током транзиције и приватизацијепропадао је и град и већина индустријских радника. Њихову дра-му Попов је пратио и социолошки објашњавао у дужем периоду.Посебно се усмерио на судбину радника-акционара („Југореме-дија”, „Шинвоз”, „БЕК”). Анализирао је њихове бројне ненасилнеи насилне облике отпора, а посебно штрајкове. Радници „Југоре-медије” (производња лекова) постали су образац неуспеле при-ватизације и доказ испреплетености извршне, судске и законо-давне власти на штету радника. У том предузећу већинузапослених и учесника штрајкова чиниле су жене. Оне су показа-ле упорност у остваривању својих циљева, која је сламана удру-женим снагама новог власника и државних органа. На њиховомпримеру, на микронивоу, праћени су сви најважнији процеси ду-гог трајања у транзицији Србије (правна држава, корупција, не-



поштовање власничких и радних права и сл.). Један од закључакаН. Попова јесте:

„Иако су се све три владе након 2000. заклињале у демократију иуздизале приватну својину као суштински услов успешне транзи-ције, њени представници испољили су недопустиву разлику увредновању управо приватне својине. Онолико колико су фавори-зовали крупније и моћније власнике као ’стратешке партнере’, то-лико су више потискивали мале и све немоћније акционаре” (По-пов, 2011, стр. 118–119).

Општи осврт на штрајкове и протесте запослених у време убр-зане транзиције, тј. после 2000. године, наводи на закључак да суони били повремени, и дешавали су се у „таласима”. Узроци сусистемске природе, односно детерминисани су односима моћинајважнијих учесника. На једној страни су незадовољни радни-ци, а на другој економска и политичка елита. Оне су интересностопљене и сукобљене са већином најамне радне снаге. То се нај-боље види у штрајковима, односу према захтевима штрајкача ипоследицама по раднике. Када је ослабио системски фактор, ратна просторима других бивших република, истовремено је усле-дио и талас нових штрајкова. Штрајковали су запослени у текс-тилној индустрији, трговинским ланцима, здравству и просвети.Најважнији захтеви односили су се на неисплаћене, закаснеле иниске зараде, лоше услове рада, тражење да се преиспита иличак убрза приватизација појединих предузећа и установа.

Штрајкови у Србији у последњој деценији транзиције били сумање масовни, мање ефикасни и са мањим бројем учесника неготоком деведесетих година и у време СФРЈ (Новаковић, 2013, стр.47). У њиховој организацији учествовало је више синдиката, алије већина штрајкова била мимо и против постојећих синдиката.Штрајкови су често прелазили у јавне протесте, демонстрације иблокаде јавних простора. Ефикасност је зависила од значаја гру-пе штрајкача за одржавање политичке елите и стратешког месташтрајкача у друштвеној подели рада. По правилу елите су по-пуштале само кад би на то биле приморане и тамо где би на то би-ле упућене. Фрагментирана радничка класа, посебно у преду-зећима и делатностима где су у већини биле жене и где једеценијама било депривилегованих, није имала стварну моћ дато учини и доведе у питање смисао постојања система.

У Србији је последњих пет година домаћа криза удружена саделовањем глобалне кризе. Измењено је, или се спрема, радно исоцијално законодавство. Оно је примерено неолибералном кон-



цепту приватизације, а на штету већине најамне радне снаге.Посебно су изгубљена права жена, како нормативно тако и упракси. Њихова суштина је не само „политика штедње”, већускраћивање достигнутих права и стандарда на лечење, запо-шљавање, образовање и помоћ незапосленима, немоћнима и бо-лесним грађанима (Novaković, 2014). Све је то прошло без већихштрајкова и протеста. За њихов настанак неопходан је, поредосталог, минимум солидарности и заједничких интереса. Тога удубоко раслојеном и сиромашном друштву, где се људи боре даобезбеде средства за биолошко преживљавање, још нема.

ЖЕНЕ СРБИЈЕ У ШТРАЈКОВИМА, ПРОТЕСТИМА И БЛОКАДАМА ЈАВНИХ ПРОСТОРА

У наставку анализа штрајкова жена током транзиције усмеравасе на штрајкове у трговини, текстилној индустрији и прерађи-вачкој прехрамбеној индустрији. Потом се прате основни пово-ди, узроци и облици штрајкова и протеста жена запослених ујавним предузећима и јавном сектору. На тај начин могу се са-гледати најважније како сличности тако и разлике међу њима,почев од узрока, повода, ефеката и учесталости штрајкова, доразличитог односа послодаваца и власти према њима.

Нестајање великих трговинских ланаца отпочело је у првој деце-нији транзиције. Ратна догађања, санкције и опредељење за при-ватизацију допринеле су блискости интереса политичке и еко-номске елите, а на штету већине радника. Предузећа су, поправилу, губила тржишта и све лошије пословала. Потом је ме-наџмент, наметнут и под контролом политичке власти, распар-чавао предузећа, отуђивао имовину и разним облицима неле-галне приватизације је присвајао. Један од највећих штрајкова утој деценији био је у Југоекспорту – Београд. Трајао је 521 дан(23. мај 1995–26. август 1996) и успешно је окончан. Запослени сенису борили за зараде и доприносе, већ против нелегалне прива-тизације. Имали су штрајкачки одбор, подршку УГС Независност аотпор од стране Самосталног синдиката Србије. Штрајкачи су во-дили правну, медијску, синдикалну и политичку борбу против„папирнате власничке трансформације” и отуђивања вредногпословног простора (Маринковић, 1998, стр. 165). За разлику одтих штрајкача запослени у РК Београд постали су жртве систем-ских и политичких последица старог и новог модела приватиза-ције. Новим законом о приватизацији направљен је и радикалан„рез”. Наиме, акције радника акционара су без њиховог знања из-

http://iwpr.net/sr/report-news/srbija-zatvaranje-banaka-preti-socijalnim-buntom ( 15





нете на берзу. Непродате акције предузећа аутоматски су ушле уАкцијски фонд. Следећи корак било је убрзавање продаје преду-зећа. Однос према томе зависио је од актуелних коалиција навласти и честих политичких избора.

РК Београд је од почетка 90-их пословао у отежаним условима.Изгубљено тржиште производа, покидани ланци набавке сиро-вина и пословне сарадње директно су водили мањој успешноститрговинског ланца. Зараде су бивале све ређе исплаћиване, али исредства за пензионо и социјално осигурање. Смењивало се десе-так стечајних управника. Сам стечај је, по правилу, трајао годи-нама и завршавао неуспехом по опоравак предузећа и интересевећине радника. Бројни штрајкови запослених у РК Београд нај-чешће су игнорисани од стране владајуће елите и правосуднихоргана. Штрајкаче је осуђивала и јавност, посебно медији, који супод контролом владајуће елите. У стечај су ушли још 2002. годи-не. Пословни простор је смањен, узурпиран или продат, беззнања и утицаја већине запослених. До 2001. године остали су без6 продајних објеката и хотела на Златибору. Процене су да је до2007. године „нестало” 40.000 м пословног простора (Јањић, 2007).Године 2007. продате су Верану за 360 милиона евра, без икаквеобавезе према радницима.

Пролеће и лето 2003. године били су у Крагујевцу време рад-ничких штрајкова и протеста. Међу њима су били и запослениКрагујевчанке или дела из система РК Београд. После штрајковаупозорења бивши радници су 2003. године даноноћно штрајкова-ли два месеца. Дванаест радника штрајковало је глађу. Дуговалоим се 48 личних доходака, 55 уплата за ПИО и средства за соци-јални програм. Борили су се против стечаја, а за поштовањеколективног уговора који је био на снази пре њега. Он је био по-вољнији по раднике у смислу бољег социјалног програма (Радо-вановић, 2003; Новаковић, 2011, стр. 76).

Неуспех штрајкача огледа се у чињеници да скоро ништа одтраженог није остварено. Агонија радника и предузећа се наста-вила. На то указују информације о штрајковима током 2003. ипротести радница РК Београд у лето 2009. године. Основни циљових радника који су протестовали био је да се спречи стечај.Обраћали су се премијеру Војиславу Коштуници, са надом да сте-чај неће однети сва њихова потраживања из радног односа. Одтога није било ништа. У пролеће 2009. године бивши радници РКБеоград радикализовали су своје протесте. Већина су биле жене.Поседале су на трамвајске шине у Немањиној улици, испред




зграде Владе Србије. Дуговала им се зарада за претходних пет го-дина, више месеци биле су без оверених здравствених књижица,а дивиденде од акција никада им нису исплаћене (Блиц, 15. 5.2009). Грађани су их осуђивали због блокаде саобраћаја. Отеранесу с тог места, уз помоћ органа јавног реда и мира. Преселиле сусе у Пионирски парк. У ноћи пре доласка америчког подпредсед-ника, Џозефа Бајдена, из парка их је отерала грађевинска инспек-ција (цгвијести.нет, 19. 5. 2009).

Приватизација и пропадање прехрамбене индустрије одвијали сусе више година. Пољопривреда и прехрамбена индустрија уче-ствовале су са 40% у стварању БДП. Њихово пропадање значило јеи губитак радних места за многе жене. Овде се наводи примерштрајкова и протеста радника Раванице из Ћуприје. Они су веомазначајни за разумевање приватизације у Србији. То је била ус-пешна фабрика за производњу слаткиша са традицијом дугом 50година. Власништво је 100 одсто друштвено, а Закон о приватиза-цији је уперен директно против њега. Свако предузеће које се неприватизује одлази у принудну ликвидацију. С продајом Равани-ци започело се 2001. године, према подацима Агенције за прива-тизацију, али она још није завршена. Радници су редовно прима-ли зараде, уплаћивани су им доприноси за ПИО, добро супословали и имали поверење у своје пословодство. Највећи ударна Раваницу извршен је у лето 2009. године од стране државнихоргана. Агенција за приватизацију им је, овлашћена од 2005. и запродају и за ликвидацију и стечајеве предузећа, наметнула дванова члана Управног одбора. Један је био директор њеног Секто-ра за аукције, а други, из Сектора за стечај и ликвидацију, постаоје председник Управног одбора. Трећи члан УО именован је зав. д., био је надзорник затвора у Ћуприји. Њега је Агенција име-новала као „заступника друштвеног капитала”. Агенција је до та-да изразила сумњу да се запослени у Раваници опиру приватиза-цији и неовлашћено газдују новцем предузећа. Веома брзоАгенција је променила и начин продаје, од тендерске прешла јена аукцијску. У случају неуспеха следила би принудна ликвида-ција Раванице. Интерес већине запослених био је да се предузећене продаје, или барем да се процени какво власништво предузећатреба да буде. Наводили су сукоб интереса поменутих људи, па ито да је Поповићев син главни снабдевач сировинама Раванице.Повод за штрајкове и протесте био је развлашћивање дотада-шњег директора фабрике, и то тако што може да располаже самоса 5.000 динара. Ово је значило блокаду пословања, иако је преду-



зеће успешно пословало, имало паре на рачуну и обезбеђено тр-жиште. Радници су остали без зараде и били су принуђени да одуна плаћени одмор. Пре тога су протестом, четворостаним де-монстрирањем пред Илићевом кућом, постигли да он да оставку(Ђукић, 2009; Ђукић, 2009а). Могле су се чути и пароле: „Раваницаје наша” и „Поповићу уништио си Параћинку. Раваницу не да-мо!”

Драма радника Раванице се настављала. После месец дана 100радника је протествовало у Београду пред Агенцијом за привати-зацију. Тражили су враћање овлашћења директору као и повра-так на нормално пословање предузећа. Ништа од наведеног имније било испуњено. Средином августа 2009. године радници сусе боље организовали. Имали су штрајкачки одбор (све жене,предвођене председницом Драганом Митровић), подршку ло-калне власти (где су са групом грађана имали своје одборнике) иподршку Координационог одбора радничких протеста. Најпре суштрајковали у Ћуприји, а после неколико дана 400 радника оку-пило се испред Агенције за приватизацију. Производње није би-ло, а окупљени радници су у свом исказивању отпора усмереногна власт и потенцијалне купце, провели 47 дана. Коначно, успехје крунисан одустајањем Агенције од наметања приватизације.Али, закон је против ових радника, јер се Уставом Србије не при-знаје друштвена својина. У овом последњем штрајку, медији сусе поставили према радницима коректно. Неке од опозиционихстранака су се огласиле у њихову корист (СРС). Најважније одсвега било је да су радници били солидарни и спремни да се су-протставе малверзацијама и државним органима. Ту је настало ијезгро нове радничке солидарности и нових облика организо-вања. Предсеница штрајкачког одбора jе изјавила: „Нисмо про-тив приватизације већ против продавања у бесцење.” Она јепојаснила и суштину штрајка:

„Напомињемо да су се радници превасходнио борили за себе исвоја права, а и за своје руководство у које су имали поверење. По-верење у руководство је нормална последица односа руководствапрема запосленима, којима је руководство створило услове за рад,које је успешно организовало производњу и обезбедило редовнуисплату зарада и доприноса запосленим” (Srećković, 2011, str. 141).

Предузеће још ради и опстаје, док се не оконча продаје пре-остале друштвене имовине.

Будимка из Пожеге је била једна од најуспешнијих фабрика ју-гоисточне Европе за производњу и прераду воћа, поврћа и ме-



сних производа. Године 2008. купио ју је трочлани конзорцијум,који је истовремено уништавао производњу и кршио купопро-дајни уговор. Агенција за приватизацију је то толерисала, те је тобио повод честих штрајкова и протеста радника. Од 1.200 запо-слених након продаје остало их је 208. Они су у новембру 2009.штрајковали две недеље, а затим на један сат блокирали центарграда и Ибарску магистралу. Власници су им дуговали 12 плата,доприносе за ПИО, путне трошкове, средства за боловања токомдве године. Тражили су раскид уговора о приватизацији. Штрај-кове је предводио СССС, а супротстављао му се синдикат Незави-сност. Годину дана касније, држава је постала већински власникфабрике. Радници, заједно са директором, покренули су произ-водњу. У 2012. години 60% производње извозили су у ЕУ. Дуговису се гомилали, јер су потраживања радника акционара и бив-ших радника износила 6,5 милиона евра, или половину вредно-сти Будимке. Наставило се са тражењем новог купца (Пејовић,2009; Јанковић 2010; Јанковић, 2003 и Јанковић, 2013).

Штрајкови у текстилној индустрији су били бројни, а овде се из-двајају штрајкови у предузећима која су имала различит својин-ски статус. У врањанском Јумку до изражаја су дошли односимоћи извршне власти, запослених и интереси нових власника.Године 2002. године било је запослено 8.000 радника а 2011. свега1.800. Предузеће је једино на Балкану имало заокружен процеспроизводње, али је годинама пропадало. Томе је допринела идржава. У лето 2007. године предузеће се нашло у процесу ре-структурирања, којим је управљала држава. По важећим закони-ма такво предузеће практично не може да уради ниједан послов-ни потез без сагласности Агенције за приватизацију. У Јумку јепостојало више синдиката, а већински је био АСНС. Послодавци иминистри често су кршили основна синдикална и људска праварадница у штрајку. Министар економије донео је решење да се(525 радника) преселе у нову приватну фирму Замбер, са чим сераднице нису сложиле те су због тога протествовале. Министарим је, у име државе као власника, слао отказе за 283 радника!(Б 92, 9. 11. 2007, Курир, 21.10. 2007). Приватно обезбеђење и органијавног реда и мира нису имали разумевања и сурово су се обрачу-нали са штрајкачицама. Жене су на силу изнете (са деветог спра-та) и избачене из пословних просторија. Председница штрајкач-ког одбора је изјавила:



„... Шеснаест Тасићевих плаћеника је на најбруталнији начинжене са деветог спрата вукло за руке и ноге, наносећи им повредепо целом телу, избацивши их напоље” (Глас јавности, 6. 12. 2007).

О лошем односу кипарског послодавца (власника предузећаЗамбер) према запосленима, посебно самохраним мајкама и же-нама, сведоче подаци да су радили и на 45 степени, без могућно-сти да се освеже соком, водом или храном. Ако би то учинилиследио је разговор са шефом и претња отказом. Радили су свакидан по 12 и више сати, за зараду од 100 до 150 евра (V. Bailović prir.i ost., 2011, str. 226, 227).

Јумко је касније продат италијанском Бенетону. Држава је свакорадно место субвенционисала са 5.000 хиљада евра, а власник јеобећао да ће у наредне три године да запосли 2.700 радника. Пре-ма каснијим подацима зараде су им ниже од законом прописа-ног минималног дохотка, у 2012. години су биле од 7.000 до 12.000динара (Буквић, Милошевић, 2013). У лето 2013. рачун предузећабио је блокиран, а 1.000 радника имало је правоснажне судске од-луке за исплату ранијих зарада. Тада је 1.700 радника, уз соли-дарну ангажованост запослених у још два погона, тражило оверуздравствених књижица и 17 неисплаћених личних доходака. Нањих је насрнуло директорово приватно обезбеђење тако, да је би-ло и повређених радника (Ј. С. 2013).

Лесковац је био некада важан центар текстилне индустрије.Највећа фабрика за производњу штофова „Летекс”, уништена је.Држава је фабрику 2006. године продала, да би 2008. то поништи-ла и наметнула стечај. Земљиште на коме је некада била фабрикаје национализовно. То је практично обуставило стечај. А реално,радници не знају под којим условима је компанија Фалке добилаземљиште за нову фабрику на рок од 99 година. Радници су вишепута штрајковали и протествовали због неисплаћених зарада (од2001. до 2003. године). У пролеће 2012. године протествовали суиспред Привредног суда у Лесковцу јер нису могли да наплатесредства по извршним судским пресудама. Касније су се обрати-ли Европском суду за људска права у Стразбуру. Он је за 220 рад-ника наложио Србији исплату по 3.100 евра на име нематеријал-не штете и уз то исплату ранијих зарада. Укупна сума износивише од два милиона евра (Југмедиа.инфо, 26. 4. 2012, Новости,1. 7. 2013).

Међу најрадикалнијим и најмање ефикасним штрајкачима на-шле су се раднице ТК Рашка из Новог Пазара. Овај комбинат је го-динама био у реструктурирању, стечају и на крају је ликвидиран.



Пре него се почело са штрајком глађу већ је било међу оштеће-ним радницима веома радикалних потеза. По новом „каниба-лизму”, или сечи сопственог прста, био је запажен Зоран Булато-вић 2009. године.3 У зиму 2009. године раднице истог предузећасу штрајковале 57 дана. У ствари, био је то јавни протест у просто-ријама Удружења текстилних радника. Штрајк глађу почео је3. децембра 2009. године. Гладовало је 10 жена, а 7 је остало уштрајку глађу до краја штрајка (Нићифировић, 2009). Један одважнијих захтева био је да им се изнађу средства од социјалногпрограма. Износила су 5.000 евра за сваког запосленог, а „загуби-ла су се” на путу од владе до радница. Време када су штрајковалеје било ишчекивање и добијање „белог шенгена”, тј. добијања ви-за за грађане Србије за улазак у земље чланице ЕУ. Локална и ре-публичка власт је штрајкачице данима игнорисала. На њих су за-боравили и локални и други медији. Тек се крајем децембра наелектронским гласилима, бојажљиво и штуро, извештавало опротесту и штрајку ових радница. У безнађу и очају раднице су сепокушале колективно спалити, везујући се за плинске боце. Муа-мера Јакуповић и данас носи трајне последице из тога штрајка.Након тог очајничког потеза обратио им се актуелни министаррада, Расим Љајић, који добро познаје ситуацију у Новом Пазару.Тих месеци је формирао и СДПС, странку која декларативно шти-ти права радника. У име владе обећао је штрајкачицама пронала-жење средства социјалног програма. Задобио је њихово повере-ње и успео је да их убеди да штрајк окончају, тако што је свакојрадници уручио једнократну помоћ у износу од 20.000 динара.

Протести запослених у банкама постају масовнији почеткомубрзавања приватизације и у њеној завршној фази. Међу елитом(по економској моћи), деценијама су се налазили запослени убанкарству и осигуравајућим друштвима. Највећи ударац на њи-хов положај била је одлука власти, донета почетком 2002. године,под притиском Светске монетарне банке, да се четири највећедомаће банке ликвидирају (Југобанка, Беобанка, Београдска банка иИнвестбанка). Слободан Комазец је проценио да држава може дазадржи банкарско језгро „ако жели контролисан, а не дивљи про-цес приватизације” (Комазец, 2004, стр. 384). Њихово место на тр-

3 Предузеће је било у стечају и дуговима, није радило а радницима се дугова-ло за личне дохотке од 1993. до 2007. године. Забарикадирали су се и тражи-ли исплату тих средстава као и претварање дугова у државно власништво,докуп стажа за оне раднице којима недостаје још пет година до пензије и со-цијални програм (Максимовић, 24. 04. 2009, Пресс).



жишту заузеле су стране банке, које данас располажу са 80% бан-карског тржишта. У време када су отишле под стечај запослени сујавно протестовали. Неки су изашли на улице, а други су се заба-рикадирали у просторијама банака (Цвијановић, 2002). Био је топрави контраст у односу на штрајкачице из текстилног и другогпривредног сектора (по одећи, отпремнинама, месту окупљања икаснијег радног и другог збрињавања). Према синдикалним по-дацима без посла је остало 8.500 радника/ца. Један број је прешаоу приватне фирме, где су биле у обавези да се повинују новимправилима која се односе на рад и радни однос. Занимљиви су, сааналитичког аспекта, и протести радника у Развојној банци Војво-дине (RTV, 19. 12. 2012). У њој су се преламали интереси државе, ве-ћинских власника и запослених. Прави повод за јавне протесте иштрајкове банкарских службеника била је одлука Владе да банкаоде у стечај. Углавном се борба водила око висине социјалногпрограма и задржавања или преузимања вишка запослених.

Штрајкови жена у јавним установама и предузећима забеле-жени су у првој деценији транзиције. По броју учесника, учеста-лости штрајкова и њиховој ефикасности они су били далеко ређиу односу на штрајкове у привреди. Пре 2.000. године забележенису штрајкови запослених у здравству, правосуђу, социјалној за-штити и образовању. Ови последњи су све чешће прерастали ујавне протесте, али са малим ефектима. Нова власт, после 2000.године, имала је више средстава и начина да се обрачуна са та-квим штрајкачима. Најпре је наступио (само привидни) периодсоцијалног мира, а онда је уследило неколико „таласа” старих инових штрајкача. По томе се издвајају штрајкови и протести 2004.и они организовани после 2010. године. Са глобалном кризом уСрбији је наступило затишје, осека штрајкова и јавних протестарадника и службеника.

Такозваном средњем слоју припадају запослени у здравству,образовању, социјалној заштити. Они су имали више штрајкова исиндиката. Штрајковали су најчешће само за своје уске групнеинтересе (потписивање колективног уговора, раст коефицијена-та и зарада, бољи услови рада). У свакој од тих делатности проди-рао је и интерес приватног капитала, што је држава толерисала иподстицала. Запослени у образовању су након 2000. године вишепута ступали у штрајк. Први који су исказали незадовољство збогначина на који нова власт делује били су запослени на универзите-ту, а после и у средњим и основним школама. По обиму и трајањуштрајка издвајају се штрајкови организовани током 2007, крајем



2010. и почетком 2011. године. Први је био релативно успешан,добро припремљен и вођен од стране више синдиката. Пре по-четка штрајка обезбеђена је подршка синдиката из света, али идомаћих медија. Запослени су у први план истакли раст основи-це зарада за 20%, једнократну помоћ за предаваче у износу од5.000, а за ненаставно особље 8.000 динара. Штрајк је трајао тринедеље, уз поштовање минимума рада (Новаковић, 2011:174).Последњи се односи на време када је реформа „по Болоњи” већбила примењена. Запослени у просвети скоро да нису уопште нато реаговали. Они су месецима штрајковали, захтевајући на тајначин повећање својих зарада. Синдикално разједињени, поли-тички фрагментирани, од медија и јавности анатемисани, има-ли су веома мале шансе да остваре своје захтеве. Они су инсисти-рали на расту зарада од 25% (друга варијаната 18%), исплатијубиларних награда пензионисаним колегама, потписивањуПротокола о зарадама и учешћу у доношењу закона о образовању(Новаковић, 2011а, стр. 31). Штрајк су окончали, не постигнувшиникакав договор, поражени и још више разједињени.

Врху друштвене пирамиде међу запосленим женама припада-ју оне у јавним предузећима и државној управи. У јавним предузећи-ма последњих десет година наметнут је процес реструктурира-ња и продаје. Било је више организованих штрајкова, и највишесу се завршавали успешно, посебно у Телекому и ЕПС-у (Новако-вић, 2011: стр. 175, 178). У државним органима запослене су женеса највишим примањима, и које уз то могу да рачунају на изве-сну радну и социјалну сигурност. Из тог разлога су међу штрајка-чима у државним предузећима једино биле жене са нижим ква-лификацијама и оне које су распоређене на нижим положајима(у пореској управи, у катастру, на пример).

ЗАКЉУЧАК Штрајкови у предузећима и делатностима у којима су жене чи-ниле већину запослених били су мање ефикасни у односу на онекоји су били организовани пре транзиције у нас и на штрајковекоји су се организовали у развијеном свету. Природа захтева истепен њихове испуњености зависио је од времена покретањаштрајка, начина на који се то чинило и општих друштвених окол-ности. Мисли се, пре свега, на класну структуру друштва, темпотранзиције и приватизације. После 2000. године у Србији суштрајкови жена били ређи, а често су прелазили у отворене јавнепротесте. Што је положај предузећа био важнији за одржање (оп-станак) политичке елите на власти то је и сукоб са штрајкачима



био краћи а штрајк ефикаснији. Најмање су били ефикасништрајкови текстилних радница, а најефикаснијима су се показа-ли у јавним службама и предузећима.

У раду су наведени примери различитог отпора штрајкача упредузећима у друштвеној својини. Предочени су различити ви-дови отпора запослених у предузећима, почевши од оних која суотпочела приватизацију, обавила је неуспешно, била у реструк-турирању, стечају и чекала нову приватизацију. Против себе, ка-ко је време одмицало, штрајкачи су имали све моћнију и органи-зованију „домаћу” капиталистичку класу али и светске центрефинансијске моћи. Стога су њихови штрајкови и протести бива-ли све неефикаснији, слабо подржавани од стране других радни-ка и грађана. Власт и послодавци, свакако у спрези, веома лако сусе са њима обрачунавали и игнорисали већину њихових захтева,захваљујући оштром приступу и примени физичке силе.



ЛИТЕРАТУРА Antonić, S. (2011). „Uloga istaknutih ličnosti u srpskoj tranziciji: Vojislav Ko-štunica i Boris Tadić”. U: S. Mihailović (Ur.), Dometi tranzicije. Od socijalizma kakapitalizmu. (str. 101-116). Beograd: Fridrih Ebert Stiftung.

Antonić, S. (2012). Loša beskonačnost - prilozi sociologiji srpskog društva. Beograd:Službeni glasnik.

Bailović, B. i dr. (2011). Deindustrijalizacija i radnički otpor: Borbe i inicijative zaočuvanje radnih mesta u periodu tranzicije. Beograd: Pokret za slobodu.

Бивши радници „Летекса” протествовали су због неисплаћених плата(2012). Југмедиа.инфо (26. 04. 2012). Преузето са http://jugmedia.info/2012/04/26/bivsi-radnci-leteksa-protestovali-zbog-neisplacenih-plata/

Бивши радници РК „Београд” и данас у протесту. Блиц (2009). 15. 05.

Буквић, Љ. и Милошевић, А. (2013). Бенетон добио субвенције, радницини близу радних места. Данас, 01.10. 2013.

Cvijanović, Ž. (2013). Srbija: Zatvaranje banaka preti socijalnim buntom.11. 01. 2013. Preuzeto sa http://iwpr.net/sr/report-news/srbija-zatvaranje-banaka-preti-socijalnim-buntom

Динкић отпустио Јумковце. Курир (2007). 21. 10.

Душанић, Б. Ј. (2008). Бећарска економија. Београд: Београдска пословнашкола.

Ђукић, А. (2009). „Протестом сменили челника предузећа”. Блиц,09. 06. 2009.

Ђукић, А. (2009). „Радници директоре гађали јајима”. Блиц, 15. 08. 2009.

Ј. С. (2013). Радници Јумка ступају у штрајк. Новости, 23. 07. 2013.

Јањић, М. (2007). „Стечај ’прогутао’ 40. 000 метара пословног простора”.Данас, 10. 09. 2007.

Јанковић, Н. (2010). „Будимка поново ради”. Новости, 24. 03. 2010.

Јанковић, Н. (2013). „Будимку сада коче зараде”. Новости, 06. 06. 2013.

Јанковић, Н. (2013). „Арапи мере потенцијал Будимке”. Новости, 03. 09. 2013.

Jogan, M. (1989). „Štrajkovi u ’ženskim kolektivima’”. Žena, 47(4), 3–14.

Колин, М. и Чичкарић, Л. (2010). Економска и политичка партиципацијажена у Србији у контексту европских интеграција. Београд: Институтдруштвених наука.

Комазец, С. (2004). Неолиберализам, приватизација и финансијски капитал.Београд: Јантар група.

Максимовић, З. (2009). Ужас у Новом Пазару: Штрајкач себи одсекаопрст. Пресс, 24. 04. 2009.



Маринковић, Д. (1998). Страјкови у Србији 1991–1996. Београд: Институт заполитичке студије.

Нићифоровић, М. (2009). „Летеће све у ваздух”. Новости, 14.12. 2009.

Новаковић, Н. (1993). „Радништво између традиције и савремености”.Социолошке студије, 3(3), 139–156.

Новаковић, Н. (2007). Пропадање радничке класе. Београд: Рад – Институтдруштвених наука.

Novaković, N. (2011). Radnička klasa, štrajkovi i tranzicija u Srbiji posle 2000. godi-ne. Beograd: Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorska disertacija.

Новаковић, Н. (2011). „Штрајк просветара (II): На ’стубу срама’”. Синди-кални повереник, 28. 02. 2011.

Новаковић, Н. (2013). „Штрајкови, синдикати и приватизација у Ср-бији”. Соиолошки преглед, 47 (1), 23–52.

Novaković, N. (2014). „(Neo)liberalizam, tranzicija i radno zakonodavstvo”.U V. Vukotić i ost. (Ur.), (Anti)liberalizam i ekonomija. (str. 346–353). Beograd:Institut društvenih nauka Centar za ekonomska istraživanja.

„Отказ за 283 радника Јумка” (2007) 09. 11. 2007, Б 92. Преузето са http://www.b 92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=09&nav_id=271613

Пејовић, Б. (2009). „Будимка блокирала Пожегу”. Политика, 11. 12. 2009.

Popov, N. (2011). Radno mesto pod suncem. Radničke borbe u Srbiji. Beograd –Zrenjanin: Službeni glasnik – Res publica.

Радници РК Београд напустили Пионирски парк (2009) 19. 05. 2009. Пре-узето са https://www.google.rs/search?q=Radnici+RK+Beograd+napustili+Pionirski+park%2C+cgvijesti.net%2C+19+maj+2009&oq=Radnici+RK+Beograd+napustili+Pionirski+park%2C+cgvijesti.net%2C+19+maj+2009&aqs=chrome..69i57.4369j0j4&sourceid=chrome&espv=210&es_sm=122&ie=UTF-8

Радовановић, З. (2003). „Неиспуњена обећања Владе”. Данас, додатакСиндикат, 01. 08. 2003.

Радовановић, З. (2003). „Протести и штрајкови у невреме”. Данас, дода-так Синдикат, 01.08. 2003.

Републички завод за статистику. (2012). Анкета о радној снази 2011. Бео-град. Билтен 550.

Savić, Lj. (2010). „Izvozno orijentisna industrijalizacija kao osnova novogmodela razvoja”. Ekonomske teme, 48 (2), 313–327.

Savić, Lj. i Bošković, G. (2011). „Uticaj svetske ekonomske krize na razvoj srp-ske industrije”. Industrija, 39 (4), 87–106.



Sekulović, M. (2010). „Osvetnička privatizacija”. U B. Drašković (Ur.), Kraj pri-vatizacije: Posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost Srbije (str. 59–69). Beo-grad: Radnička štampa.

Srećković, M. (2011). „Smisao borbe za fabriku i radnička prava: iskustvo ’Ra-vanice’ iz Ćuprije”. U V. Baulović et al. (Ur.), Deindustrijalizacija i radnički otpor:Borbe i inicijative za očuvanje radnih mesta u periodu tranzicije (str. 139–141).Beograd: Pokret za slobodu.

„Суд у Стразбуру: Одштета радницима ’Летекса’”. Новости, (2013).01. 07. 2013.

„Sutra protest zaposlenih u Razvojnoj banci Vojvodine” (19. 09. 2012). RTV.Preuzeto sa http://212.200.188.11/sr_lat/vojvodina/novi-sad/sutra-protest-zaposlenih-u-razvojnoj-banci-vojvodine_359293.html

Šojić, M. (2014). „Liberalizam i tranzicija – iskustva Srbije i okolnih zemalja”.U V. Vukotić i ost. (Ur.), (Anti)liberalizam i ekonomija. (str. 242–251). Beo-grad: Institut društvenih nauka Centar za ekonomska istraživanja.

„Штрајкачи насилно избачени из Јумка”. Глас јавности, (2007).06. 12. 2007.

Вратуша, В. (2012). Транзиција – Одакле и куда. Београд: Чигоја штампа –Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Бео-граду.

Zdravković, M. (2010). „Industrijska proizvodnja Srbije u istorijskoj i među-narodnoj perspektivi”. U: B. Drašković (Ur.), Kraj privatizacije: Posledice po eko-nomski razvoj i nezaposlenost Srbije (str. 189–199). Beograd: Radnička štampa.

Жене и мушкарци у Србији. (2011). Београд: Републички завод за статисти-ку Србије.



NADA G. NOVAKOVIĆINSTITUTE FOR SOCIAL SCIENCESBELGRADE

SUMMARY WOMEN, TRANSITION AND STRIKES IN SERBIA

The author, in a sociological way, describes and analyzes the con-cepts of transition, privatization and strikes in Serbia, particularly theplace of women in it. It examines the most important economic andsocial causes and consequences of these phenomena. The mainhypothesis is: women’s strikes in the Serbian transition are less effi-cient than strikes and public protests of women in the developedworld and the second Yugoslavia. A strike is a class conflict, in whichthe workers are fighting for their social and economic rights, threat-ened by the capitalist class. Elites in government and state authoritiesprotect the interests of big capital at the detriment of the interests ofthe majority of workers. Exploring women’s strikes in transitionreveals the nature of the social and political system. Their strikes inenterprises, the blocking of public spaces and public protests are sys-temic, ie. class determined. As the transition was very fast, theresistance of the strikers was inefficient, and the protests of womenbecame an expression of desperation against the loss of jobs and basicresources for lifehood.

In short, this research is about the main causes, the organizationalforms and the consequences of strikes in which the majority werewomen. For this purpose, the author chose to describe an array ofstrikes in the industries and the companies where women are mostemployed. The choice of strikes in the economic sector is not acciden-tal, but a consequence of the fact that the women there were the mostvulnerable. Women in public institutions and companies had muchhigher financial and social position. They are less likely to strike andpublicly protested. After 2000, these strikes were more successfulthan worker’s strikes in textile, food processing, manufacturing andtrade. Relationship between the government and the public towardsthem was tainted by self-interest and selective.

The main criterion for the selection of companies and institutionsin which women stroke was the type of property. Specifically, thepaper explores the women’s strikes not initiated by privatization. Thesecond type are those that are initiated by the privatization law of1997, and carried out under the new law in 2001. The third is aboutprivatized enterprises and workers seeking annulment of that. The



fourth about companies sold to domestic and foreign capitalists, andworkers forced to lose their jobs and wages. Fifth strikers from thecompany in which the interests of the state associated with share-holders and together oppose workers who have shares in thecompany. The sixth category of strikers were those in the public serv-ices and institutions that were effective after 2000. With theacceleration of privatization in the red came people who lost a newjob, or those who were employed in the banking sector and in publicenterprises. There were employees of the elite strata of women,which resulted in greater success of the strikes and protests. Amongthe most persistent and least effective strikers were women from thefailed textile sector, trade and privatized companies that weredeliberately destroyed.

The most important requirements of women in the strikes werepayment of salaries, the funding of social programs, the payment ofpension and disability insurance, the certification of health cards, theresumption of production, the rights of small shareholders, theannulment of privatization, government assistance in finding theowner and corruption etc. Strikes were „on the tiny”, ie. without anyform of solidarity in the companies, business and the local and widerenvironment. Dissatisfied workers were organized spontaneously,with the help of old and new unions. They often protested andblocked public spaces, theirplants, their workplace, within the com-pany and in the streets, squares, public roads, in front of the courts,agencies, and local and national institutions. Strikes and protests bywomen belonging to the lower layers of the hierarchy of economic,educational and political power were inefficient. Against them wereentrepreneurs, government and public opinion. Number of wellorganized strikes, from classical forms to hunger strikes (and inciner-ation, mutilation of their own bodies as a form of protest) were far lessthan successful.

In the end, it is concluded that unemployment, poverty and job lossduring the transition Serbia was systematically determined, a conse-quence of the „shock” privatization of the neoliberal model and theconcept of transition. This has led to socio-economic decline, furtherstratification and impoverishment of workers, especially women.Their resistance to it, strikes and public protests, were mostly unsuc-cessful in the second decade of transition. In relation to womenstrikes in the developed capitalist world, it can be said that they wereinefficient.

KEY WORDS: women, strikes, transition, privatization, unemployment, poverty.

69

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД

УДК: 070.11316.77:174

32.019.5:174DOI: 10.5937/ZRFFP44-6146

ЗОРАН Б. ЈЕВТОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТДЕПАРТМАН ЗА НОВИНАРСТВО

САН О ОБЈЕКТИВНОСТИ – МИТ ЈЕДНЕ ПРОФЕСИЈЕ

САЖЕТАК. Посматрајући стварност као скуп опажених чињеница, новинари су,дајући им смисао, одређивали и њихово значење у друштву. Сложенаприрода медијског исказа временом је есенцијализовала концептобјективности као темеља новинарске професије, претварајући догађа-је, конфликте, процесе и личности у вести, извештаје, интервјуе и другежанрове. Тако је вековима развијан мит о добром новинарству које про-мовише поштење, балансираност, фер-плеј, једном речју – објектив-ност. Међутим, глобализација и дигитална револуција, подржани кор-поративним капиталом оголили су манипулативни контекст и идео-лошки конструкт савремене медијске праксе која структурирање и ди-стрибуцију информација усмерава према интересима елита које упра-вљају друштвом. У новом журнализму видљиво и невидљиво се стапајуу убеђујући наратив, реконструисана слика омамљује критичку свест,док лексичка значења скривају хегемонизоване новинарске концепте.Између архаичне жеље да се јавности каже истина, уз пуно поштовањепрофесионалних норми и клијентелистичког новинарства, које развијаблизак однос са оглашивачима и власницима медија, шири се непре-мостиви јаз, који мења карактер новинарства широм планете.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: објективност, идеолошки конструкт, означавање, партикуларност,клијентелистичко новинарство.

1 [email protected]Рад је примљен 26. маја 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014.


70 ЗОРАН Б. ЈЕВТОВИЋ

УВОД

Човек XXI века има „задовољство” да обитава у два света: реалном,стварном, тешком и горком; и симулираном, привидном, забав-ном и бљештавом. Отуда су најутицајнији и најфреквентнији ме-дији његови верни пратиоци: од тренутка када са буђењем слушапрве вести на радију; док погледом прати заводљиве поруке сабилборда; листа новине или гледа „звезде” таблоидних магазина;са ТВ екрана посматра нове модне ревије и спортске дуеле, музич-ке „идоле” и политичке „иконе”, или док дубоко у ноћ четује са не-видљивим и непознатим сајбер пријатељем. Ритам живљења дик-тирају му мас-медији јер они намећу теме о којима дискутујемо,слике којима верујемо, мишљења на основу којих гласамо, обликезабаве коју трошимо или знања која стичемо. У историји цивили-зације они никада нису имали толико утицаја, снаге и моћи, па семоже говорити о тоталитаризму информацијских слика које на-метањем пропагандних симбола и образаца планету окупљају увелико конзумерско племе или, како би то рекао канадски пророкМаршал Маклуан (Marshall McLuhan) – „светско село”.

Штампа, филм, радио и телевизија одавно нису једини каналијавног комуницирања, јер са појавом интернета и бројних диги-талних апликација, мобилних телефона, друштвених мрежа исајбер заједница капије јавности постале су отворене за свакогпојединца. Из времена сиромаштва информацијама за само дведеценије дошли смо у доба информационог преоптерећења2, штоје обичног грађанина довело у непријатну ситуацију јер са ста-рим знањем и идеологијом више није био компетентан да пре-позна процесе у којима је и сам делимично учествовао. Са новиммедијима и глобализацијом и новинарство је трансформисано.Његова сврха и даље је пружање информација свим грађанима,али се време, карактер и друштвени контекст мењају у складу сатехнолошким убрзањем. Публика се све више фрагментизује у

2 Тако је настао појам информацијског overlouda, који подразумева човекову не-способност да из огромне количине информација извуче потребно знање.Медијски теоретичари виде више разлога: први, конзумент не разуме рас-положиве информације; други, информацијско загушење онемогућава пу-но разумевање; трећи, појединац не зна да ли нека информација уопштепостоји; четврти, нема сазнања где одређени податак треба да тражи; пети,зна где да потребну информацију тражи, али не зна начин на који може дајој приступи.


ЗОРАН Б. ЈЕВТОВИЋ 71

смеру таблоидизације, забаве и хедонизма, па садржај медијапоприма облике инфотејмента (индустрије меких вести)3. Такосе човек потврђује као homo adorans, биће које се радује и уживаблагодети вавилонске тржнице на којој се креативним масме-дијским сликама нуде различите навике, ставови, понашања имодели вредности. Понуда је све богатија, што значи да је оријен-тација све тежа. Преко ноћи новинарски хоризонти4 су посталибескрајни, а медијске праксе поједностављене и конструисане.

Медији и идеологија иду увек у пару, само се дефиниције њи-ховог значења прилагођавају друштвеним преображајима. Лаж-на слика истините стварности или истинита слика лажне ствар-ности преносе се комуникационим каналима који можда желебити неутрални, али са новим информатичким потенцијалима итржишном логиком лако постају ловци на туђе снове, планетар-ни продавци магле или клијенти заступника капитала и поли-тичких интереса. Објективност подразумева да су чињенице, ме-дијски искази и слике засновани на стварном стању, саткани одреалности и истине, без обзира на чињеницу што је новинар каоинтерпретатор увек субјективна личност.5 У пракси често смоприсуствовали извештавању које је пристрасношћу и навијањемскретало ка субјективности и пропаганди. Отуда су и мишљењада је синтагма временом излизана, истрошена, део идеолошкогпртљага прохујалих времена, јер је са тријумфом неолиберали-зма и истина постала колатерална штета. Стјепан Маловић кон-статује како „сви ауторитарни сустави декларативно подстичуновинаре на објективност – све док је та објективност у њиховукорист. Оног тренутка када новинар објективно извештава о њи-ховим лошим странама, властодршци покрећу механизмекроћења медија и успостављају своју објективност”.6 Медији су

3 Меке вести се хране сензационализмом, прљавим вешом славних и недо-стижних особа, и што је посебно важно, за разлику од тврдих вести, нисуограничене временом. Када би у њима било и журналистичке чврстине жи-веле би само један дан на папиру и свега неколико сати у електронским ме-дијима.

4 Појам је први увео немачки комуниколог Никлас Луман (Niklas Luhmann),који је Јиргена Хабермаса (Jürgen Habermas) убеђивао како свет живота неможе бити простор, већ хоризонт који се помера са развојем друштва и кому-никације.

5 Објективан (новолат. objectivus = предметни, стваран) у најопштијем смислузначи – стваран, истински, збиљски, независан од субјекта и његовог мишљења.У науци се овај појам користи у смислу непристрасан, независан од личнихинтереса, потреба, жеља, страхова или очекивања научника.



битан део културе друштва, али и агенс који делује на променеунутар њега.

Тржишно оријентисано новинарство задовољава захтеве кли-јената чије интересе заступа, али тако што фабрикацијом порукаи њиховим конструисањем нуди савршене привиде збиље. Ко-мерцијализација, конкуренција и концентрација заоштравајуборбу за публиком, па почиње битка за привлачењем пажње укојој је важан имиџ редакције, односно глас да ради објективно иквалитетно. Синоними: „наклоњен”, „једностран”, „пристрасан”и антоними „једнак”, „изједначен по снази”, „неутралан” и„фер”, циљају на постојање човеку урођеног скептицизма, од-носно дилему колико су медији објективни у извештавању? Акоса једне стране стоје појмови: „извитоперен”, „искривљен”, „ин-директан”, а са друге „израван”, „фактографски” и „истинит”,јасно је да на нивоу епистемологије имамо тензије између „рав-нотеже” и „тачности” (Doll i Bradley, 1974, str. 254–263). Тако лаж-не идеје на велика врата улазе у стварни свет, па се може рећи ка-ко у јавном простору фикције опстају као сурогат стварности.Обичан човек изложен заводљивим чарима све савршенијих, бр-жих и естетизованијих наратива постаје плен медијских лихваракоји опијени вирусом профита олако напуштају етичке стандар-де које је новинарство вековима градило.

Медијски нарцизам засењује стварност, дивљење и моћ фреј-мова и симбола прелази у опсенарско самозадовољство, док ми-тове о новинарској објективности и медијској независностимења значењска диктатура. Истина тако постаје даља но икада,факти се савијају, ломе, комадају, фалсификују или прећуткују,искази и мишљења спинују зависно од интереса прикривенихгосподара, па се може тврдити како журнализам постаје сервисфинансијских или политичких олигарха. Новинари би, по при-роди професије, требали бити непристрасни, објективни, урав-нотежени и поштени, али колико је то у свету профита могуће?Ако нема објективности шта је на њеном месту? Слажемо се даприсуствујемо ерозији вредности у јавном животу, али упитајмосе може ли новинарство да остане недодирнуто? Није ли хва-лоспев о објективном новинарству жвака за привлачење публи-ке, али и средство за дисперзију моћи унутар заједнице? Кон-цепт о којем говоримо свакодневно се мења јер су избор тема,

6 Овај аутор наводи следеће професионалне стандарде: „истинитост, тач-ност, поштење, непристрасност и уравнотежено извештавање” (Маловић,2005, стр. 18).



фокус, концентрација и обликовање често идеолошки одређени.Теоретичари уводе и појам реторичка сензитивност,7 увиђајућида редакције уз помоћ маркетиншких служби бирају које ће лич-ности, теме и садржаји постати предмет наративног облико-вања. Одлуке се доносе под притиском тиража и рејтинга, али исвести о неопходности промовисања доминантних политичкихинтереса, корпорацијских буџета или власничких захтева. Маскео објективности и о независности се лукаво камуфлирају пропа-гандним обрасцима, а лажи и манипулације намећу као најбржипут до брзе славе.8 У сложеном процесу припреме и обраде вестиод податка на терену до неопходне истинитости садржаја у фи-налном тексту много је утицаја чији се интерес не сме занемари-ти, посебно у пропагандним поступцима. Све уочљивији прити-сак ПР-агената, бироа за комуникације или служби за информи-сање развија технике компоновања порука које скривају наносевредновања и објашњења. Инстант представе наивним реципи-јентима креирају унапред створено мишљење, док језик и дра-матургија (ре)конструисаних слика значајно доприносе настан-ку нарцистичког симулакрума.9

Основни циљ овог рада је да покаже да (ре)конструисањемслика о стварности нови медији креирају специфичну врстумоћи – симболички капитал, којим уоквирују садржаје у јавномпростору, трансформишући и приступ новинарској објективнос-ти. Историја цивилизације је пуна примера оваквих преокрета:на пример, окончањем Другог светског рата пракса објективнос-ти као поштеног извештавања проглашена је старомодном, упро-шћеном, наивном, плитком и обмањујућом, док је интерпрета-тивно извештавање, најављујући пуније и садржајније облике,понудило заводљиве перспективе. У чланку „Позадина извешта-вања: Можете интерпретирати и у исто време задржати објек-тивност”, у ревији Nieman Reports из 1950. тврдило се:

7 Прајс (Stuart Price) под њим подразумева „начин размишљања о ономе штатреба рећи, а затим начин одлучивања како се то каже” (Прајс, 2011, стр. 32).

8 Карактеристичан је пример Janet Cooke, из The Washington Posta, која је 1981.добила Пулицерову награду за трагичну причу „Џимијев свет”, у којој јеописала живот осмогодишњака зависног од хероина. Само два дана наконвеликог признања открило се да је читава прича измишљена, али и да је уг-ледна новинарка фалсификовала податке из сопствене биографије.

9 „Ради се о замењивању стварног његовим знацима, то јест о једној опера-цији одвраћања од сваког стварног процеса његовим операторним двојником, ме-тастабилном, програматском, непогрешивом означавајућом машином, којануди све ознаке стварног” (Бодријар, 1991, стр. 6).



„Ово није осуда Објективности као такве. Али ако новине желеда раде свој посао како треба, оне би то требало да раде у демокра-тији, где народ коначно одлучује о стварима, а читалац има правода му се објективност сервира у облику у коме је он може разуме-ти” (Хакет и Џао, 2010, стр. 65).

У пракси, реформа је одшкринула врата већој контекстуализацијиу извештавању, али и омогућила да се нежељени подаци о елита-ма лакше прикривају од грађана.10 Комерцијализација новинарс-тва праћена снажном технолошком револуцијом као последицупромена поставила је и преиспитивање професионалне објектив-ности. Она и на дигиталној агори представља циљ информисања,идеал којем се тежи, сан који се сања, али је у пракси тешко до-стижна. Интернет је редизајнирао комуникациону праксу, јер сеса мноштвом мрежа и портала изгубила раван личне одговорнос-ти, а са њом и истина као основна категорија. Све савршенији тех-нолошки и идеолошки кодови симулирају ефекат реалности, какоби код аудиторијума сачували привид о професионалној неутрал-ности и независности. Економско рухо, при томе, служи као пара-ван да се симболичка моћ преведе у идеолошки утицај и политич-ки притисак, огољујући мит о независним медијима.11

Интересне групе и друштвени покрети, политичке странке идруги центри јавне сцене промовишу појам објективности да бисе договорили о условима јавног дискурса.

„Новинари га користе да прошире своје захтеве за професионал-ним статусом, а оглашивачи и медијске корпорације га доживља-вају као корисно средство за увећавање своје кредибилности иприступа тржишту. Критеријум објективности је постао културал-на форма са засебним животом. Режим објективности је стога не-избрисиво повезан са ширим питањима демократије, јавне одго-ворности, јавног живота и јавног добра.”12

10 Амерички председник Реган захваљујући таквим празнинама успешно јеприкривао раскорак између стварне политике коју је реализовао и жељеногимиџа у медијима (Види у: Hertsgaard, 1988, str. 62–71).

11 Мирко Милетић о томе каже: „Слободни и независни медији – независни оддржаве, странака, новца, које њихови представници, припадници, власни-ци, афирмишу од дана када су се уверили да појединачна и групна моћ вишеније могућа без медијске логистике – представљају истакнут део агенде умедијским садржајима који вазда изнова ревитализује медијски створенмит о сопственој слободи и независности” (Митови о медијима и савременеполитичке митологије, ЦМ, бр. 5; 2007, стр. 36).

12 Више у: Хакет и Џао Zhao, 2010.



Хипотеза, од које полазимо је да елите медијским сликама у свестаудиторијума усађују пројектована значења13 како би им спинова-ним пласирањем појмова отупиле критичку свест и понудилежељени смисао. Вешто промовишући традицију и скоро непро-мењену структуру креирања вести, оне форсирају забавно-табло-идни фокус, потискујући критичко-истраживачки приступ намаргине. Парламентарна сцена постаје медијска стварност, а гру-пе које потенцијално могу да испоље моћ у промени система губесе из информативних пакета. Повремене смене осионих моћникаи покренуте афере у функцији су очувања норми либералне де-мократије, са жељом да покажу како нико није недодирљив. Отва-рањем нових листова, часописа, магазина, радио и ТВ станица,бројних блогова и друштвених мрежа демонстрира се отвореностпоретка у којем се све може рећи. То је и велика заблуда о грађан-ском новинарству, које извештавањем на мрежама укида моно-пол редакција. Неко може да јави информацију, али колико је онакредибилна знаћемо тек када је провери професионални новинар.Међутим, мноштво медија значи и мноштво расуте пажње, штозначи да ће реципијенти имати све мање времена да размишљајуи траже решења.14 Као што се Нарцис15 заљубио у сопствени одраз,тако и медији данас живе у свом огледалу, опијени илузијом да јеживот саткан од медијске стварности, а да оно чега у њој нема – уреалности и не постоји.

МЕДИЈИ И ПРОМЕНА СВЕСТИ

Доба у којем живимо је саткано од непрегледних таласа страховакоји захваљујући медијској продукцији колонизују сваки трену-так наших живота. Они нас подсећају колико је друштво у којем ег-зистирамо у кризи, тако да се информације о земљотресима, цуна-мијима, конфликтима, терористичким акцијама, демон-

13 „Значење је референца, догађај или акција којима се људима преноси сми-сао”, дефинисао је Прајс (2011, стр. 21).

14 Римски филозоф Сенека је то још пре две хиљаде година објаснио са: „Битисвуда значи бити нигде.”

15 Антички мит о гордом и охолом младићу леденог срца, који се са 16 годиназаљубио у сопствени лик у одразу воде на извору, узалуд покушавајући да газагрли и пољуби. Варљива слика се смешила и плакала заједно с њим, а мла-дић је заборавио на храну и сан, све док није клонуо. Из његове крви каснијеје никао цвет нарцис.



страцијама, штрајковима, несрећама, убиствима и другим злочи-нима, као на траци ваљају екранима, мрежама или у штампанимсадржајима. Јаз између богатих и сиромашних све је видљивији,незадовољство гладних широм планете расте, пропорционалностратегији медијских императора да им спиновањем објасне да јетрпљење врлина коју треба развијати. Људска бића међусобноутичу једна на друге, при чему се понашање индивидуе, групе,публике и масе може програмирати. Информације имају моћ ко-пања унутар човекове душе, а ако их неко тајно усмерава ка ставо-вима, судовима и мишљењима постају пропагандне алатке којемењају човекову свест. Циљ је подстаћи појединца да жели оношто му други скривено намећу, да коришћењем слободе духа ивоље прихвати смисао и значење појмова које су им други при-премили.

Савременије корене оваквих тумачења треба тражити још у пе-риоду хладног рата. Када је Америка атомским оружјем бомбар-довала Хирошиму и Нагасаки, паралелно се ангажовала на двафронта: економској обнови и преобликовању јапанске свести.

„Наш проблем”, речено је 1945. године у образовном филму заокупационе снаге, „почива унутар мозга у јапанској глави. Њихима седамдесет милиона у Јапану, физички једнаких било комдругом мозгу на свету, направљених од потпуно исте материје каои наши. Ти мозгови могу, попут наших мозгова, да чине добре и ло-ше ствари, зависно од идеја које су у њих усађене.”16

Херменеутика (наука о тумачењу текстова) постаје битна у мани-пулативним процесима, јер значење више није само категоријаобјективности, већ и ауторитета моћи која га дефинише. Тако кри-за на Криму за Русију има један смисао, а за САД и њене сателитедруги, годишњицу НАТО бомбардовања у Србији обележавају сасетом и пијететом, а на Косову и Метохији са весељем и радова-њем итд. Контекст интерпретације постаје битан за вредновањеинформације, опис догађаја и приказивање најважнијих чињени-ца.17

Теорија каска за праксом, која је прагматична и еластична пре-ма друштвеним променама. На пример, када Бентеле (Bentele

16 Филм америчке војске, 1945, цитирано у: Dower, 2000, str. 215.17 „Актуелни глобални систем саткан је од региона, корпорација, религија, не-

владиних организација, интересних олигархија и политичких покрета, сависоким степеном комуникацијске међуактивности. Постоји више истина,за своју, и туђу јавност, према интересима оних у чијим су рукама кајаси ко-муникационог управљања” (Јевтовић, 2008, стр. 14).



Günter)18 идеалистички заговара како би „новинари требало даобјективно извештавају са партијске конференције зелених илиЦДУ, независно од тога којој је партији наклоњен извештач”, од-носно да се „у вредновању и процени извештаја могу да разли-кују, али никако и у приказивању најважнијих чињеница”, пока-зује елементарно непознавање савремене праксе. Када би пет но-винара, независно један од другог извештавали са овог догађаја,могли би дати пет различитих варијанти садржаја, а да сви будуобјективни. У првој се емитује говор председника партије, а пот-пуно изоставе критике; у другој се истакну силни аплаузи пред-седнику током говора, који је због тога неколико пута прекидан;у трећој се кратко прикаже председник, а више простора се усту-пи оштрим дискусијама обичних чланова; у четвртој варијантипажња се усмери на инцидент који се накратко десио за говорни-цом када је поливен један од учесника који је критиковао новипрограм партије; у петој се изостави говор председника (само серегиструје кроз реченицу–две), а пажња се усмери ка личностикоја је затражила његову оставку… Објективност подразумевадистанцу према предмету извештавања, али како је она могућакада се зна да новинарство стратешки жели да утиче на аудито-ријум?

Погрешно је веровање како је само капитал преобликовао по-стојеће наративне обрасце. Кључ промена ваља тражити и у ре-дизајнирању друштвених структура, које су трансформисане ин-формационим пакетима, који су државе мењали унутар њих са-мих. Револуција није била у новцу који се обилато нудио нера-звијеним и идеолошки супротстављеним странама, већ у маски-раном контексту идеја које су стварале нове културне и полити-чке вредности, а о којима моћни медији скоро да нису ни говори-ли. Објективност је сјајан плашт за утицање, начин да одређенамишљења и ставови новинарском обрадом буду приказани каонепристрасни. Човеково расуђивање је вишезначно и сложено,па му се моралном оснаженошћу о „поштеном информисању”нуди тачно оно што жели. Селекцијом података о догађају (поја-ви, процесу, личности) стварају се појмовне везе, градећи при-том концептуално јединство мисли које даље презентују сликестварности. Лестер Маркел (Lester Markel), човек који је скоро по-

18 „Истинитост, потпуност, неуношење осећања, одвојивост, структурирање,транспарентност и неутралност”, основни су постулати новинарске објек-тивности, сматрао је немачки теоретичар Гинтер Бентеле (1988).



ла века провео као уредник Њујорк тајмса (New York Times-a),бранећи интерпретативност од објективности говорио је:

„Узмите најобјективнијег међу репортерима. Он сакупља 50чињеница, од њих бира 12 за које сматра да треба да их укључи утекст, остављајући 38 изван. То је први задатак суђења. Потом ре-портер одлучује који ће од тих 12 факата чинити бит приче. Одре-ђени факат, који он бира, наглашава оно што је битно имајући науму чињеницу да читалац често не иде даље од првог параграфа.То је други задатак суђења. Потом уредник чита тај објективнитекст и одлучује да ли ће бити пласиран на првој или 29-тој страниновина. Ако је на првој, може имати значајан утицај на мњење. Акоје на 29-тој нема такав нагласак. То је трећи задатак суђења. Украт-ко, та ’објективна’ вест је врло необјективна” (Mac Dougal, 1963,str. 17).

Реципијент тако потпуно зависи од интерпретатора (извештача)који креира знање о датом догађају (појави, процесу, личности),усађујући аудиторијуму пожељан контекст како би учврстиопредставу унутар своје свести, али и у размени са другим члано-вима заједнице. Новинар при томе не мора да буде манипулатор;он једноставно сугерише своје виђење стварности и не запажајућида је слика изобличена. Бирајући битне податке он је (ре)кон-струисао стварност, трудећи се да очува логику наратива којим селакше осваја пажња публике од које живи.

Правило објективности19 веома је важно за конституисање ме-дијског мишљења: да би било истинито, мишљење мора тежитисазнању предмета и њихових односа онаквих какви су у самојстварности, независно од субјективних жеља, емоција, једномречи, независно од субјекта и његове свести.20 Хајдегер је исти-цао да за Грке реч techne није значила ни уметност ни занат, већ –дозволити нечему – овоме или ономе – да се – на овај или онај на-чин – појави као присутно.21 Свет јаве и снова темељи се на пред-ставама које се преносе језиком и сликама, а разумевање њихо-вог садржаја води наметању појмова који истински управљају

19 У време комунизма новинари су подстицани да буду „објективни”. Међу-тим, време је показало да је објективност концепт без вредности, јер се нови-нарске одлуке доносе на основи давања предности неким вредностима информа-ције (Burns, 2009, str. 72).

20 Михаило Марковић наводи и остала правила логике: одређеност; дослед-ност; доказивост; правило извођења посебног из општег; свестраност и раз-војност (1959, стр. 23).

21 Види у: Хајдегер, 1982, стр. 100.



човечанством. Видљивошћу и означавањем јавности скреће сепажња на значај одређене идеје, појаве, личности или процеса,при чему се аудиторијум подстиче да мисли, осећа и одлучује наначин који су креатори поруке желели. Селекцијом чињеница,наглашавањем одређених елемената и повезивањем у одређенеодносе прави се рам за медијски наратив који циља на ставове,мишљења и понашања појединаца.

Обичан човек истину о свету који га окружује ствара кроз пер-цепцију онога што види и зна, превиђајући да значења често ин-формацијама дају други смисао, доводећи садржај у склад са ин-тересима оних који те слике обликују. Маклуан је сматрао да ме-дији имају способност обмањивања човека а да он тога није нисвестан.22 Технолошке промене револуционарно су промениленачине креирања слика, па је захваљујући фото-шоповима илидигиталним монтажама могуће кривотворити сваку чињеницустварности. На пример, новинари Ал Џазире у токсичној медиј-ској кампањи за обарање Гадафијевог режима у Либији, направи-ли су у својим студијима савршену реплику Зеленог Сквера иБаб ел Азизија, како би лажним снимцима другог дана битке „до-казали” улазак проамеричких снага у Триполи. Збуњеност је би-ла општа, чак и међу становништвом самог града, које није зналода ли да верује снимцима са телевизијског екрана или својимочима. У стварности, тек након три дана жестоких борби побуње-ници су ушли у град, али из сасвим другог правца (искључиво изМисурате).

У клијентелистичком новинарству перцепција се планиранопомера од искустава и чињеница ка имагинацији и обавештењи-ма, производећи преображај који стварност лишава вредностиистине. Знање о другима се крира кроз памћење јер се само сликезадржавају у сећању.23 Моћ симбола теоријски припада јавнојсфери, која би требало да је независна и слободна, али са либерал-ним концептом и схватањем да је информација роба као и све

22 „Јер садржина каквог медија налик је на сочан комад меса који лопов носида би одвратио пажњу пса чувара – ума. Дејство општила постаје снажно идубоко управо због тога што му је као ’садржина’ дато друго општило” (Ма-клуан, 1971, стр. 53).

23 „Памћење нам омогућава да чујемо оно што се не чује и да видимо оно штосе не види. Отуда, понављам, није никакво чудо ако душа, која у себи садржионо што више није, присвоји и оно што још није било; јер, то јој више одгова-ра и ближе јој је: она се баца и пружа у будућност, а онога што је прошло и за-вршено она се ослободила и задржала га само у сећању”, запажа још Плу-тарх (1990. стр. 83).



друге настаје битка за њиховим надзором и наметањем. Идеја оопштем интересу значајно је маргинализована, јер чињеницомда информација постаје извор профита расте и њен идеолошкиутицај. Уместо Грађанину она се данас обраћа Потрошачу, мењају-ћи психолошко-идеолошки амбијент у којем се садржај прихвата.

Медији имају способност да од истине направе лаж, да убицепредставе као жртве и обрнуто… Они могу да модификују пред-ставе, да одређене догађаје учине присутним у јавности, а да некеучине непримећеним. Шавови судара су линије дигиталне мон-таже, селекције кадрова који ће остати и који ће заувек бити обри-сани. Секвенце се одређују према симболичком задатку, тако дасудар и спој кадрова суде реалности која се тог тренутка пре-ображава у Нарцисову стварност. Тријумф слике је потпун, атрак-ција је усмерена ка масама тако да истовремено подстиче на ко-лективно реаговање и индивидуалну драму. Ствара се осећај при-падања мноштву, па крупни план неког лица док га прати камераможе бити и лик самог гледаоца. Данас постоје две стварности,два света. Једна је реална, материјална, а друга медијска, нереал-на или виртуелна. Бодријар би рекао како „знаковну вредност”диктира тржиште информација, па тако значења пренета медији-ма одсликавају и стилове живота, обрасце вредности, идентитетсредине. Наративне слике све више учествују у креирању живот-не стварности. Нова схватања немају времена за мисаоне анали-зе, већ само за пријем естетизованих информација које саврше-ном продукцијом сугеришу пожељно решење. Отуда оне морајуда буду опажене, и не само то, морају се што дуже задржати у све-сти публике. Зато се традиционална естетика повлачи, лепе умет-ности маргинализују, док комерцијализовани приступ медијс-ких садржаја промовише кич и стереотипе, са најнижим укусима.

Нарцис тако сам дефинише своје продужетке, постајући затво-рен комуникациони систем у којем информација постаје про-извод (роба) у складу са захтевима оних које их наручују. Као штоје нимфа Ехо покушавала да задобије његову љубав служећи сеодломцима његовог сопственог говора, тако и публика очекујеистину заведена бајкама о независним медијима и објективном но-винарству. Нарцис не гаји никакава осећања према аудиторију-му, јер му он служи само за рејтинг и самопотврђивање, док га упракси интересује шапат елита и њена финансијска пажња. Глу-мећи равнотежу и фер-плеј у информативном простору Нарцисбрине о очувању система, јер ако би незадовољни аудиторијумотишао другом или покушао да направи властити систем, он би



временом нестао. Контролишући простор и време он планскиконструише вештачке ситуације, конфликте, привиде напето-сти, преузимајући на себе у екстремним случајевима улоге ли-дера (свргавање Чаушескуовог режима почело је упадом у ТВ сту-дио; вест о свом одласку са власти Слободан Милошевић је са-општио пред камерама националне телевизије; „арапско про-леће” подстакнуто је сликама и порукама прослеђеним дру-штвеним мрежама, и сл.). Нарцис проузрокује одређене друшт-вене потресе, опијен сопственим значајем и местом у укупномпоретку.

У мноштву медија поруке се унифицирају, тако да се свест ин-дивидуе временом прелама у складу са одређеним вредностима,обрасцима, моделима… Чулни свет је старији од универзумамишљења јер је видљив и динамичан,24 расцепљен на субјектив-но и објективно поимање свеукупног искуства. Мобилизацијаидеја је приоритет новог поретка, што значи да се јавност свемање информише и обавештава а све више усмерава и надзире.Медији постају пропагатори тако што у комуникациони просторпропуштају само унапред филтриране и персуазивно обрађенеинформације, увек у складу са интересима доминантних елита.Мит о медијској независности показује се као лукава обмана, јервођства у свим друштвима одређују правац, интензитет и брзинукретања.

Корпоративизам је сенка актуелних промена, истински побед-ник промашених идеологија,25 прави господар глобалних проце-са. У комплексном друштву капитала власт шири харизму о

24 Филозофи, на пример Мерло-Понти, греше када чулни свет тумаче као „ста-лан” (више у: Мерло-Понти, 2012, стр. 21), јер комуникацијске интервенцијемењају устаљене ставове и мишљења. Међутим, аутор у даљем раду конста-тује да „истина није ствар коју видим, нити други човек кога такође видимсвојим очима, нити, најзад, свеукупно јединство чулног света којег управопокушавамо да опишемо. Истина је објективна, она је оно што успевам да од-редим мером, или уопште, операцијама које допуштају варијабле или енти-тете у односу на поредак чињеница” (2012, стр 28).

25 „Главна моћ свих варијација фашизма између два светска рата – а било је туразних појавних облика од Мусолинијевог оригинала, преко Хитлеровогнационалсоцијализма до Рузвелтовог либералног фашизма – лежала је укорпоративизму. Та појава и тај појам су врло важни за будућност демокра-тије и капитализма, јер ће корпоративна моћ надживети фашизам, мутира-ти у послератним друштвима, учврстити своју позицију у хладном ратукоји је давао значајан део легитимитета за њено функционисање и битипреузета као друштвено-економска основа од кључне силе XХ века – САД”(Рељић, 2012, стр. 105).



својој демократичности, скривајући да под њом не подразумевабило коју критику сопствене одговорности (за пад животногстандарда, растућу незапосленост, еколошко уништавање пла-нете, војну принуду, санкције и сличне форме кажњавања непо-слушних народа, итд.). Готово све важније информације су прет-ходно селектоване, обликоване и (ре)конструисане према жеља-ма корпоративних господара, али се то у јавности никако не при-знаје.

Традиционалне споне које су пре само неколико деценија ве-зивале грађане за етничко, социјално или културно порекло, сатехнолошком револуцијом нагло су ослабиле, уступајући местонарастајућој информационој плими. Јирген Хабермас поред по-литичке и друштвене моћи, међу првима потенцира значај ме-дијске моћи као специфично новог капитала, стратешки битногза функционисање плуралистичке заједнице. Први уводи у нор-мативну теорију појам делиберације,26 објашњавајући да интерак-цију између државе и њених друштвених окружења омогућавајукомуникациони канали који филтрирају политичке захтеве иидеје. Етаблирани медији као приоритет виде интерес елита,спремни да професионалну репутацију замене свежњевима нов-чаница који им краткорочно обезбеђују стратешку позициони-раност на тржишту.

ЗАКЉУЧНА РАЗМА-ТРАЊА

Мит о новинарској објективности структурално је уткан у профе-сионалну праксу водећих медија. Начело је засновано на демо-кратским потенцијалима, али је у свакодневном животу прилаго-ђено парцијалним и идеолошки обојеним представама. Идеја дамедији служе обичним људима, једнака је сну о демократији каопоретку слободних и равноправних људи. У стварности апсолутнеидентичности нема, па је медијски наратив само привид оснаженсудовима и ставовима учесника у комуникационом ланцу. Симбо-личко окружење циља на преобликовање свести са културним иполитичким значењима прилагођеним интересима управљачкихструктура. Отуда модерни медији представљају комерцијалне иполитичке институције којима је интерес на првом месту, док је

26 Делиберативна демократија је модел у којем се политичке одлуке доносепроцесом преговарања, договарања и убеђивања. Оно је резултат комуника-ционог деловања између формално организованих и неформалних делибе-рација лицем у лице, у аренама и на врху и на дну политичког система (Ха-бермас, 2007, стр.11).



истина пожељна само кад је у складу са доминантном идеоло-гијом. Друштво је увек у преображају,27 технологије убрзавају изгушњавају пренос знакова, тако да се и смисао појмова према њи-ма релативизује и оспорава.

Сан о трагању за истином ради задовољавања интереса грађа-на користи новинарима да задовоље своје друштвене (академ-ске) и психолошке (професионалне) потребе. Етос објективностипреносиће се са колена на колено јер ће племенита визија о слу-жењу свима опстајати као нада у истинску демократију. У прак-си, персуазивност избија у први план, од продаје робе до продајеидеја. Кредибилитет важне друштвене професије доведен је упитање. Забава, сензационалност, слава и начини представљањаодређују успех на тржишту, док објективност и истраживачкипоступци губе трку. Ако је пре само једног века штампа била пасчувар који пази да држава не злоупотреби своју моћ, могло би серећи да су јој зуби временом поиспадали, па новинари данас ви-ше личе на пудлице које се умиљавају својим власницима.

Између онога где смо били и куда идемо све је већи јаз, па бибило илузорно да овај текст на то одговори. Криза новинарства јеи криза јавне савести, само се спознаја о њеној дубини и последи-цама споро артикулише у духовном глибу. Уместо у владавинународа демократија се преображава у диктатуру корпоративнихелита, при чему медији конструисањем уверљивих, нарцисоид-них и естетизованих наратива опчињавају јавност. О професио-налној аутономији брину још само ретки новинари, све чешћепринуђени да под притиском борбе за опстанак склапају савез-ништва са онима који су природно на другој страни. Тако се не-осетно мења и карактер новинарства: у корпоративном друштвуи само постаје корпоративно, клијентелистичко, уграђено уструктуре моћи система у којем делује…

РЕФЕРЕНЦЕ Бодријар, Ж. (1991). Симулакруми и симулација. Нови Сад: ИП Светови.

Bentele, G. (1988). Wie objektiv können Journalisten sein. U Erbring, Luty & et al.(Ur.), Meddien ohne Moral. Variationen über Journalismus und Ethik. Berlin:Argon Verlag.

Burns, I. (2009). Razumjeti novinarstvo. Zagreb: Naklada medijska istraživanja.

27 Оно што је данас комад угља, сутра ће бити гомила пепела; оно што је данасзаметак кокошјег јајета биће после неког времена пиле или можда саставнидео материје неког људског организма (Марковић, 1959:12).



Doll, H. D., & Bradley, B. E. (1974). „A Study of the Objectivity of TelevisionNews Reporting of the 1972 Presidential Campaign”. Central States SpeechJournal, New York, 25.

Dower, J. W. (2000). Embracing Defeat; Japan in the Wake of World War II. NewYork: Norton.

Јевтовић, З. (2008). „Политички спектакл и јавно мњење”. Ц М – часописза управљање комуникацијама, 3 (7), 5–25.

Luhmann, N. (2000). The reality of the mass media. Cambridge: Polity Press.

Хабермас, Ј. (2007). „Политичка комуникација у медијском друштву”.Ц М – часопис за управљање комуникацијама.

Хајдегер, М. (1982). Мишљење и певање. Београд: Нолит.

Хакет, Р. и Џао Ј. (2010). Одрживост демократије – новинарство и објектив-ност. Београд: Клио.

Hertsgaard, M. (1988). On Bended Knee: The Press and the Reagan Presidency. NewYork: Schocken Books.

Маклуан, М. (1971). Познавање општила човекових продужетака. Београд:Просвета.

Маловић, С. (2005). Основе новинарства. Загреб: Голден маркетинг и Тех-ничка књига.

Марковић, М. (1959). Правилно мишљење и правила мишљења. Београд:„Рад”.

Macdougal, C. D. (1963). Interpretative reporting. New York: The MacmillanCompany.

Милетић, М. (2007). „Митови о медијима и савремене политичке мито-логије”. Ц М – часопис за управљање комуникацијама, 5.

Мерло-Понти, М. (2012). Видљиво и невидљиво. Нови Сад: Академска књига.

Плутарх, (1990). Питијски дијалози. Нови Сад: Матица српска.

Прајс, С. (2011). Изучавање медија. Београд: Клио.

Рељић, С. (2012). Промена карактера медија у савременом капитализму, уз-роци, актери, последице. Београд: Филозофски факултет.

Reich, W. (1981). Masovna psihologija fašizma. Beograd: Mladost.



ZORAN B. JEVTOVIĆUNIVERSITY OF NIŠFACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY THE DREAM OF OBJECTIVITY - A MYTH OF ONE PROFESSION

Reporting is usually seen as a process in which different facts getsense and specific meaning in a society. The complex nature of mediadiscourse turns occurrences, conflicts, processes and individuals intonews, reports, interviews an other genres. The whole process was fora long time followed by a conception of objectivity as one of the mostcrucial postulates in journalism. During the centuries, a specific mythof good journalism was developed, that promoted honesty, balance,fair play, impartiality, in a word – objectivity. However, globalizationand the digital revolution, supported by corporate capital, pointedout the manipulative context and ideological construct of contempo-rary mediapractice, one that subordinated the structuring anddistribution of information to the interests of the ruling elites. In thatnew journalism, visible and invisible are blended in a convincing nar-rative, constructed images make critical thinking impossible, andideological concepts are hidden by lexical meaning. Between anarchaic desire to transmit the truth, with full consideration of profes-sional standards, and clientelistic journalism, which develops a closerelationship with advertisers and media owners, grows an unbridgea-ble gap, which significantly changes the character of journalismacross the globe.

KEY WORDS: clientelistic journalism, ideological construct, objectivity, particularity,signification.

87


УДК: 316.662:631-055.2(497.115)316.334.55-055.2(497.115)

334.722-055.2(497.115)DOI:10.5937/ZRFFP44-6271

ОЛИВЕРА С. МАРКОВИЋ САВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА СОЦИОЛОГИЈУ

ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ИНКЛИНАЦИЈЕ ЖЕНА СА СЕЛА

САЖЕТАК. У раду се наводи део резултата ширег истраживања друштвеног поло-жаја жена са села северног Косова и Методије, обављеног 2013. године.У тексту се анализирају подаци о предузетничким инклинацијама иекономском потенцијалу жена са села. У основи истраживања је идејада су предузетничке инклинације битне у процесу економског развојаали још су битније са аспекта процеса еманципације жена и укупногдруштвеног развоја. Добијени налази сугеришу да је приватно преду-зетништво код испитиване популације неразвијено, за шта постоје двадоминантна разлога. Први, политички-безбедоносно неповољна ситуа-ција која није погодна за сигурност улагања, те специфичност у видукомпликованих административних услова пословања у којима се за-хтева поштовање паралелних и међусобно неконпатибилних стандар-да (Републике Србије и УНМИК администрације). Други битан разлогза одсуство предузетничке иницијативе јесте недостатак власништванад имовином и средствима за производњу, с тим у вези банке не дајукредите без гаранције у виду власништва над хипотеком, а недоступнису и други облици финансијског подстицаја.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: пол, род, родни односи, предузетништво.

1 [email protected]



88 ОЛИВЕРА С. МАРКОВИЋ САВИЋ

РОДНИ ОДНОСИ

Образац односа између мушкараца и жена у значајној мери обли-кује групне карактеристике али и њихове индивидуалне животе.У литератури често називан „родним режимом” (Благојевић,1995; Благојевић, 2012), овај образац односа је у значајној мерипоследица структурисаних и трајних односа међу половима удруштвеном контексту, а тек у знатно мањој мери он почива наодлукама појединаца који ступају у родне односе. Новија истра-живања (Родни барометар, 2012) истичу потребу да се друштвениразвој сагледа у светлу родног аспекта, пре свега у смислу тога дародни поредак производи и конструише друштво, те одређује ње-гов развој, у смислу да је успостављање родне једнакости и узроки последица процеса модернизације. И обрнуто, у случају Србије,ретрадиционализација упоредо са репатријархализацијом до-приносе успоравању развоја и модернизације и дугорочно блоки-рају развојне могућности региона. Исказаним се не тврди да род-ни односи и родни режими постану једини развојни чиниоци већсе жели истаћи њихов значај. Родни односи се стрварају и утврђу-ју на нивоу свакодневног живота, тако што праксе и дискурси сва-кодневице изнова производе родне режиме карактеристичне заодређени друштвени контекст. У пракси је једноставније утицатина промену положаја жена у јавној него у приватној сфери. Непо-вољна друштвена и економска ситуација одликује се значајнимповлачењем жена из сфере јавности, пре свега са формалног тр-жишта рада, у сферу приватности у којој њихови ресурси бивајустављени у функцију обезбеђивања опстанка породице и дома-ћинства. Марина Благојевић ову појаву описује као „само-жртву-јући микро-матријархат”, а она подразумева велику концентра-цију моћи на нивоу породице, која се успоставља високимстепеном „само-жртвовања”, чиме жене саме себе доживљавајукао „хероине” унутар идеолошког поретка који кодификује „жрт-ву” као смисао живота (Благојевић, 2012).

Суштина друштвеног развоја и његов смисао требало би дабуде повећање општег нивоа квалитета живота, при чему се овоне би смело свести на побољшање материјалних услова живота.Повећање нивоа квалитета живота требало би бити уграђено утемеље развојних политика као и оних политика које воде рав-ноправности. У основи захтева за већим укључивањем жена ујавну сферу треба да стоји потреба за већом еманципацијом женаи повећање равноправности, а не само економски разлози за


ОЛИВЕРА С. МАРКОВИЋ САВИЋ 89

већим укључивањем жена у производне процесе као додатни ре-сурс за економски развој једног друштва.

У периоду након Другог светског рата, у социјалистичком си-стему, жене су бележиле високо учешће у радној снази2 што јепредстављало развојне и модернизацијске предности, пре свегау погледу образовања и запошљавања жена, међутим, у сферисвакодневице задржала се коегзистенција са патријархалним на-слеђем. Због тога је побољшање права жена у виду њиховог свевећег укључивања у јавну сферу могуће тумачити доминантнимекономским разлозима који категорију друштвеног развојавиде, пре свега, у економским чиниоцима а не као еманципатор-ски процес укупног повећања квалитета живота. У прилог наве-деној тези иду сазнања да у процесима глобализације долази досве већег запошљавања жена, тј. до процеса који су у социолошкојлитератури познати као „феминизација радне снаге” (Милоше-вић, Шљукић, Вучевић, 2011, стр. 111). Овај процес се састоји у по-већању учешћа жена у плаћеној радној снази, док истовременобележимо погоршавање социо-економског положаја запосленихжена (у односу на мушкарце). Ово се дешава стога што се женечесто запошљавају на пословима са непуним радним временом(part time jobs), што послодавцима омогућава да задрже нискуцену рада (Милошевић, 2013).

Незадовољавајући положај у јавној и приватној сфери, у видунемогућности задовољавања потреба довели су до исцрпљивањаженских ресурса на микро нивоу. Интензивно трошење женскихресурса у домену јавне и приватне сфере констатовано је у свимрепрезентативним научним истраживањима (види: Милић, идр. 2004; Милић, и др. 2010; Бобић, Секулић 2010). Истискивањежена из јавне сфере, у процесу трансформације привреде у ре-гиону, узрокује њихову економску независност и смањење капа-цитета за „преговарање” на нивоу породице, потискујући жене уприватну сферу. Но, нису само жене платиле високу цену тран-зиције, већ и мушкарци. За многе је мушкарце губитак посла, тј.професије и каријере, значио и лични крах и „кризу маскулини-тета”. Повлачење у свакодневну сферу није за већину мушкарацазначило и прихватање, тј. прилагођавање новонасталој ситуа-цији, већ су они неучествовање у дневним обавезама породице идомаћинства видели као преостало уточиште мушког идентите-та, што за собом повлачи кризу брака и конфликтност у интим-

2 Њихова стопа активности кретала се око 70%, док се последњих годинакређе око 58% (Бабовић, Вуковић, 2008).



ним односима (Бобић, Благојевић, 2012). Зачарани круг економ-ских и приватних криза за последицу успоставља ниску стопуфертилитета и стабилно ниске преференце, када је реч о бројудеце.

Истраживања која се баве положајем руралне популације, тепосебно положајем жена са села,3 истичу да се сеоска подручјасуочавају са низом озбиљних проблема – снажном депопулаци-јом, економском неразвијеношћу, порастом сиромаштва и гене-рално неповољним условима живота. Притом, питање руралногразвоја и благостања рураног становништва је једно од главнихпитања целокупног одрживог развоја региона југоисточне Евро-пе, будући да у овом делу света рурално становништво чини го-тово половину становништва уопште (у Србији 42% становни-штва). Србија је у реду са најаграрнијим земљама у Европи збогвелике зависности руралног становништва од запослености упољопривреди, чак 45% радно активног руралног становништваради у пољопривреди (Богданов, 2007, стр. 32). Према Анкети оживотном стандарду (РЗС, 2008) сиромаштво је значајније рас-прострањено на селу него у граду, са тенденцијом да се разликепродубљују (резулати између две анкете о животном стандарду2002–2007). У 2007. години, скоро две трећине сиромашних живе-ло је у руралним срединама.

У таквим друштвеним условима, који не показују тенденцијупозитивних промена, веома значајан проблем руралних насељапредставља интензивна емиграција женског сеоског станов-ништва. А без живих људи нема друштвеног напретка. О међуза-висности демографског и друштвеног развитка писала је РужаПетровић (1990, 1989, 1978.), а ову везу је још 1905. г. наглашаваодр Јован Ј. Јовановић пишући о веома лошем положају жене и де-це у Србији почетком XX века: „Ми морамо људски материјал дакапиталишемо ако хоћемо даље да опстанемо” (у Стојановић,2006, стр. 160).

ИНДИКАТОРИ ДОСТИГНУТЕ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Жене и мушкарци су интегрални део сваке дугорочне развојнестратегије и одрживог развоја. Званични глобални и национал-ни развојни циљеви сагледавају се преко бројних декларација,прописа, стандарда – које је нужно реализовати уз успостављање

3 Као што су: Цвејић и др., 2010; Бабовић и Вуковић, 2008; Богданов, Томано-вић, Цвејић, Бабовић, Вуковић, 2011.



механизама преко којих ће бити спроведени и контролисани.У раду ће бити речи о Миленијумским циљевима развоја (МЦР) иКонвенцији о уклањању свих облика дискриминације жена(CEDAW). На самом почетку потребно је нагласити да се прокла-мовани циљеви могу разликовати од реалности и то у великојмери лежи у различитом схватању развоја. Наиме, родни инклу-зивни и одрживи развој, усмерен ка женама и мушкарцима, раз-ликује се од инструментализације женских људских права укорист развојних потенцијала које погодују неолибералном ка-питалистичком развоју (Благојевић, Хјустон, 2012). Овај другимодел развоја доводи до очигледног раскорака између глобал-них и националних циљева, оваплоћених у Миленијумскимциљевима и реалности која прати прокламоване процесе.

На Миленијумском самиту одржаном у септембру 2000. годи-не, који је окупио највећи број светских лидера, усвојена је Миле-нијумска декларација којом се државе обавезују на сарадњу уциљу смањења светског сиромаштва и решавања низа проблема,под заједничким називом „Миленијумски циљеви развоја” увременском року до 2015. године. Трећи Миленијумски циљ раз-воја односи се на постизање родне равноправности и оснажи-вање жена. Пети циљ је такође посвећен рањивој групи и фокуси-ра се на унапређење здравља мајки. Ова питања су кључна запостизање Миленијумских циљева и уопште људских права којагарантују свим људима да постигну свој пуни потенцијал, живедостојанствено и доприносе друштву на најбољи могући начин.

У Југоисточној Европи бројни су изазови друштвеног развоја,укључујући ту и област родне равноправности. Поред већ поме-нутих негативних резулатата процеса транзиције, регион се суо-чава са политичком нестабилношћу и истовремено је рањив упогледу поштовања основних људских права. Међутим, у култу-ролошком смислу леже можда и највеће препреке, а односе се напатријархално схватање родних односа, о чему је већ било речи.

На међународном плану најзначајнији документ којим сештите и унапређују права жена јесте Конвенција о уклањањусвих облика дискриминације жена (CEDAW). Усвојена је 1979. го-дине од стране генералне скупштине савета УН, а често се опису-је као међународна повеља о правима жена. Конвенција дефини-ше облике дискриминације над женама и поставља оквире занационалне акције усмерене на откањању наведених обликадискриминације. СФРЈ је 1982. године ратификовала и прихвати-ла све обавезе које Конвенција предвиђа: 1) успостављање меха-



низама за обезбеђивање родне равноправности; 2) устав који га-рантује родну равноправност; 3) закон о родној равноправностии 4) коришћење недискриминаторног језика са становишта род-не равноправности у законодавству.

Почетни извештај о стању права жена у Србији презентован јена 38. сесији Комитета, 2007. године. Национални извештај се Ко-митету CEDAW-a подноси сваких пет година. На основу нацио-налног извештаја Комитет CEDAW-a извео је закључке и донеопрепоруке за унапређење положаја жена и родне равноправно-сти у Србији. За истраживање друштвеног положаја жена са се-верног Косова и Метохије важне су следеће препоруке CEDAW-аза Србију: а) у тачки 27 Комитет изражава забринутост што женеу потпуности и ефикасно не учествују у реконструкцији и стаби-лизацији земље после сукоба или у процесима преговарања обудућем статусу Косова и Метохије; б) у тачки 32 Комитет екс-плицитно од државних органа Србије захтева да осигурају оства-ривање социјалних права жена са статусом помажућих члановадомаћинства и да оснаже приходовне активности жена у рурал-ним областима, ц) у тачки 31 Комитет, поред осталог изражавазабринутост због дискриминације жена са статусом помажућихчланова домаћинства.

Постигнуто стање родне равноправности показује да није до-вољна само формално правна једнакост у виду доношења закона,већ је нужно обезбедити њихову примену и поштовање. „Напре-дак жена у свету 2008/2009: Ко подноси рачуне женама? Род и од-говорност” је извештај који показује да остваривање женскихправа и постизање Миленијумских циљева развоја зависи од ја-чања механизама одговорности за преузете обавезе према жена-ма и у области родне равноправности. Примери из Извештаја по-казују да успостављање равноправности полова зависи у великојмери од активног учешћа жена у доношењу одлука на свим ниво-има, али и од адекватног реаговања у ситуацијама када им секрше права или игноришу потребе.

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УЗОРКА

Најпре, одлука да се истраживање4 изведе на територији север-ног дела Косова и Метохије проистекла је из два разлога: први јенедостатност основних статистичких података о становништву

4 Теренско истраживање су извели чланови удружења грађана „Сабор” из Ко-совске Митровице.



у наведеном региону, поготово о популацији жена са села; другиразлог је што наведена популација живи у условима угроженеполитичко-безбедоносне ситуације, што је сврстава у двострукоугрожену у односу на друге жене са села у централној Србији.

Географске одлике региона у којем је проведено истраживањејесу претежно планинска насеља, са доминантним руралнимстановништвом. Због тога су ове области биле погодне за проуча-вање предмета истраживања који је нас овде занимао. Терито-рија општине Лепосавић се протеже на око 750 км2 и укључујеград Лепосавић и 72 села5. Територија општине Зубин Поток сепротеже на око 333 км2 и укључује град Зубин Поток и 63 села6.Звечан је територијално најмања од ових општина и протеже сена 122 км2 и укључује град Звечан и 35 села7.

Укупна популација у општини Лепосавић процењена је на18.900 становника. Етничка структура је следећа: 18.000 грађанаје српске, 300 албанске, 300 бошњачке, 80 ромске националностии 70 грађана се декларишу као Ашкалије8. Укупна популација уопштини Зубин Поток је 14.900 становника. Од чега је: 13.900грађана српске националности и 1000 грађана албанске нацио-налности (насељених у једном селу)9. Општина Звечан има око17.000 становника: 16.000 грађана је српске националности и по300 грађана је албанске и бошњачке националности10.

Истраживање није обављено у општини Косовска Митровица,иако је то највећа општина на северу Покрајине, због њене специ-фичности. Наиме, у општини Косовска Митровица11 само је једносело насељено доминантно српским становништвом. Истражи-вачи из наведеног истраживања нису били у могућности да уузорак укључе и припаднице албанске националности.

У истраживању је учествовало 220 жена, подељених у четиристаросне групе, што је у укупном узорку (квотног типа) чинило:19.5% старости од 18 до 30 година, 32.7% старости од 31 до 45 годи-на, 25.5% старости од 46 до 60 година и 22.3% старости преко 60година.

5 Подаци наведени према: Municipal Profile of Leposavic, OSCE, 2006.6 Подаци наведени према: Municipal Profile of Zubin Potok, OSCE, 2006.7 Подаци наведени према: Municipal Profile of Zvecan, OSCE, 2006.8 Подаци наведени према: Municipal Profile of Leposavic, OSCE 2006.9 Подаци наведени према: Municipal Profile of Zubin Potok, OSCE 2006.10 Подаци наведени према: Municipal Profile of Zvecan, OSCE, 2006.11 Овде се Косовска Митровица посматра као јединствени ентитет иако је

de facto подељен град.



Према степену стручне спреме испитанице су подељене наследећи начин: 11,8% их је без основне школе или само са заврше-ном основном школом, највише их је са завршеним средњим сте-пеном стручне спреме, 53,6%, са завршеним факултетом има14,5% испитаница, са високом школом 7,3% и са мастером 0,9%.Наведена образовна структура је значајно боља него на узорку изистраживања о социјалној искључености у руралној Србији(21,1% без основне школе, 28,4% основна школа и 1 до 2 годинесредње школе, 25,2% средња радничка, 18,9% средња стручна игимназија, 6,4% виша и факултет). Стога, на самом почетку, требаистаћи да ће оваква повољнија образовна структура утицати нарезултате истраживања, поготово у области запослења.

ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ИНКЛИНАЦИЈЕ И ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛ

Доминантна карактеристика јавне сфере живота, пре свега фор-малног тржишта рада, жена са села КиМ јесте висок ниво запо-слености у непољопривредном сектору12, што за собом повлачивисок ниво здравственог и пензионог осигурања код испитаницаиз истраживања. Непољопривредна запосленост одвија се у нај-већој мери у државним/друштвеним фирмама, док је запосле-ност у приватном сектору изразито ниска, а приватно предузет-ништво код испитаница готово занемарљиво. Разлоге овомеможемо тражити у високој заступљености државних институ-ција Републике Србије на тој територије које су у већини дисло-циране из других делова Покрајине због немогућности функци-онисања. Поред наведеног, приватно предузетништво суочава сеса изразито неповољним условима, међу којима су веома ком-пликовани административни услови пословања у којима се зах-тева поштовање паралелних и међусобно некомпатибилнихстандарда (Републике Србије и УНМИК администрације). Гене-рално, висока заступљеност институција Републике Србије пред-ставља позитивне социјалне услове за живот становништва наовом простору, будући да је приватно предузетништво тешкоразвијати у условима који не гарантују политичку стабилност ислободу кретања људи и роба. Међутим, овако висока зависностод државног сектора у политичким условима у којима ове ин-ституције имају привремени карактер, уједно је фактор ризика

12 Шире о овоме у: Марковић Савић, О. Радни статус жена са села северног Ко-сова и Метохије, Зборник радова Филозофског факутета у Приштини, бр. 43(2), с. 339–352.



за становнике ове територије. Уколико политички и економскиуслови буду налагали реорганизацију, реструктурацију, прива-тизацију и смањивање броја запослених, потребно је пажљивоизрадити и примењивати мере превенције за запослене женекоје су у опасности да као технолошки вишак остану без посла,будући да таква ситуација код жена са села може довести до за-тварања у сферу свакодневног живота и прелазак у статус пома-жућих чланова пољопривредног домаћинства. Популација којаприпада категорији помажућих чланова пољопривредног ста-новништва у Србији бележи изузетно лоше социјалне услове жи-вота (Бабовић, Вуковић, 2008). Зато је важно да се жене којимапрети опасност да постану технолошки вишак правовремено ипревентивно креирају одговарајуће мере како би се боље снашлена тржишту рада и остале запослене. Код креирања оваквих мераваља имати у виду налазе из истраживања који говоре у прилогнеусклађености вештина и знања које поседују испитанице изистраживања са потребама тржишта рада.

Недовољна развијеност приватног предузетништва истиче сеи у документима локалних самоуправа13 на северу КиМ. Општи-не су израдиле стратешка документа која се односе на уна-пређење економског развоја. Документима која се односе на еко-номски развој општина истиче се да у оквиру органа општинскеуправе не постоји стални сервис који се бави питањима развојаприватног сектора, као и потреба за развојем људских ресурса иразвој малих и средњих предузећа. Гране у којима је идентифи-кован потенцијал јесу пољопривреда и рурални развој. Групестановништва које су наглашене као угрожене и међу којима јенајслабије развијено приватно предузетништво јесу: жене,мањинске групе и млади. Да је ситуација на територији Покраји-не незавидна за приватно предузетиштво, нарочито код жена,показују и подаци Привредне коморе Косова и Метохије (Захари-јевски, Петровић, 2010) према којима укупан број предузећа увласништву жена износи 14,1%, а од укупног броја регистрова-них радњи само 8,94% је у власништву жена.

На уопштено лошу ситуацију потребно је додати родне односекоје одликује традиционално – патријархални модел, о чему јевећ било речи. Ово ствара неповољне услове и контекст за преду-зетништво жена. Жене са села су вишеструко оптерећене број-

13 Стратегија економског развоја општине Звечан, 2014–2016; општина ЗубинПоток: Стратегија развоја 2013–2017. и општина Зубин Поток: Стратегија ра-звоја приватног сектора 2013–2017.



ним и тешким пословима из домена економије бриге и тржишнеекономије. Оваква ситуација не оставља женама времена и мо-гућности за индивидуални развој и задовољавање потреба. Про-блем постаје очигледан када погледамо вештине које поседујужене из истраживања, али и понуду могућности где би оне моглеразвијати постојеће и нове вештине које су тражене на тржиштурада. Све наведено не представља подстицајну климу за дело-вање на пољу предузетништва, што су показали и налази истра-живања.

У вези са наведеним, намера истраживача била је и да испитапредузетничке инклинације жена из руралних крајева северногдела КиМ, односно њихову спремност да започну неки самостал-ни посао. Предузетништво смо најшире дефинисали као препо-знавање и искоришћавање пословне могућности, отвореност капроменама, иновативност и спремност за преузимање ризика.Свега 39,1% испитаница из наведеног истраживања је изјавило даима пословну идеју коју жели да реализује. Према степену струч-не спреме оне се налазе највише у групи са средњом стручномспремом и крећу се према онима са вишим образовањем, док ихје најмање у групи са ниским образовањем. Кад је у питању рад-ни статус интересантно је да се оне готово подједнако налазе угрупи запослених (50%) и незапослених (52,8%) испитаница. Ис-питанице су подршку при започињању властитог бизниса, у ви-ду бесповратних средстава, оцениле као најзначајнију у 73,6%случајева, па тек онда донацију у виду опреме за рад (24,3%). По-ред наведеног, оне показују сконост ка удруживању са другимженама у пословне сврхе у 53,6%, иако је култура удруживањаниска, с обзиром на налаз да су у само 5% случајева активне у не-ком удружењу грађана и у политичкој партији (по 5%). У свега4,1% случајева су конкурисале за кредит, при чему је одговорбанке био у 50% случајева позитиван. Нити једна испитаницаније никада писала бизнис план.

Приватно предузетништво код жена из истраживања веома јеслабо заступљено, чак и на нивоу перцепције. У делу о запошљава-њу видели смо да се ниједна испитаница није декларисала каопредузетнца. Свега две испитанице, или 0,9% је користило некипрограм подршке за започињање властитог посла. Док је сопстве-ни посао било у прилици да води 11 испитаница, тј. 5%. Од чега сенајвећи део, 2,3%, односи на сектор трговине, а остали пословиприпадају домену услужних делатности. Због свега наведеногвеома су нам важни разлози који су их спречили да се баве власти-



тим послом14, у највећем броју случајева одговори су гласили: не-достатак финансијских средстава за отпочињање властитог посла(45,7%) и недостатак пословне идеје (40,5%). Овако велики проце-нат недостатка пословних идеја указује на чињеницу да ове женеи не размишљају о предузетништву. Разлоге смо потражили у то-ме што се предузетништво, предузетнички начин економског по-нашања и предузетничко деловање ретко везују за сектор пољо-привреде (углавном индустрије и услуга), а још ређе се везују засељаштво. Међутим, људи са села који живе од пољопривреде и текако су морали да размишљају о факторима производње као пра-ви предузетници, они су морали да уводе иновације на свим по-љима, али их је ограничавао карактер његове пољопривреде(породична потрошња као циљ производње). „Уклапајући се удруштвену поделу рада глобалног друштва, српски сељак је, башкао и сваки модерни пољопривредник, морао да активира и ра-звија предузетничке елементе свога деловања, како би опстао уновим условима” (Шљукић, Шљукић, 2012, стр. 204).

Други, односно најзначајнији разлог које жене из истражива-ња наводе као узрок због кога нису окушале могућност за покре-тање властитог посла јесте недостатак финасијских средстава.У наставку анализе продубићемо узроке недостатка финансиј-ских средстава за започињање властитог посла преко групе одго-вора која указује да жене из истраживања у највећој мери немајувласништво над покретном и непокретном имовином. Бољаимовинска основа даје повољнију економску основу за оснивањебизниса али и ствара повољнију основу за равноправнији однос удомаћинству. Управо власништво, а не запосленост, па ни прихо-ди, представља најважнију меру економских неједнакости изме-ђу мушкараца и жена, и, пре свега, у случајевима високе незапо-слености и ниских примања. Разлике у власништву измеђумушкараца и жена проистичу и из разлика у наслеђивању као ииз разлика у регистровању власништва. Жене из истраживња у84,1% случајева нису власнице имовине или средстава за произ-водњу. Само 6,4% испитаница у свом власништву поседује земљуи кућу. Жене с власништвом су се декларисале као удовице, којенајчешће живе саме у домаћинству, што значи да су ову имовинустекле након смрти брачног друга. Свега 4,1% испитаница посе-дује ауто, а стамбени простор у свом власништву поседује свега2,7% испитаница. Иако су у истраживању учествовале жене са се-

14 Укупни проценат случајева прелази 100%, због тога што су испитанице мо-гле пријавити и више различитих едукација.



ла где највећи број домаћинстава у свом власништву поседујеземљиште, оне су власнице истог у тек 1,4% случајева. Стамбенипростор и ауто поседује 0,9% испитаница и бројем: само једна по-седује земљу, стамбени простор и ауто. Неповољни услови заприватно предузетништво представља и лош приступ регионал-ном тржишту роба широке потрошње који су оне оцениле у 75%случајева, док су као веома лош приступ локалним пијацама ока-рактерисале у 37,7% случајева. Наведени налаз је резултат неси-гурности и ограничене слободе кретања на целокупној терито-рији КиМ. Такође, као веома лош оцениле су приступфинансијским институцијама (банкама и микрокредиторскиморганизацијама), што је пресудно код започињања властитог по-сла. Супротно наведеном, испитанице су добрим окарактериса-ле приступ здравственим институцијама (53,2%) и образовним(47,7%), те приступ вртићима (51,8%).

Као следећи разлог одустајања од ове могућности за самостал-ношћу јесте компликована административна процедура за запо-чињање властитог посла (23,8%) чему треба додати специфич-ност региона, о чему је већ било речи. Следе неповољни условикредитирања 21,9%, те психолошки фактори у виду недостаткасамопоуздања, као што је недостатак искуства/знања/вештина13,8% и страх да ће изгубити уложено (као страх од неуспеха са6,7%). Није занимарљив ни родни проблем због којег жене нису умогућности да се ангажују у предузетништву јер имају превишеобавеза у породици (10,5%). На први поглед изненађује овакомали постотак одговора који одражавају родни проблем у жен-ском предузетништву али то се може тумачити чињеницом данеке друге околности сматрају више отежавајућим него што топредставља превелика оптерећеност обавезама око породице идомаћинства. Из истог разлога се и релана нестабилна политич-ко-економска ситуација налази на последњем месту разлогаодустајања (тек са 5,7%).

Уколико упоредимо налазе из истраживања са резултатимастудије о женском предузетништву у централној Србији (Бабо-вић, 2012) онда видимо да се испитанице из оба истраживањаслажу око највећих проблема са којима се суочавају жене у пре-дузетништву. Највеће препреке, према наводима испитаница,представљају обезбеђивање почетних финансијских средстава,потом компликоване процедуре регистрације предузећа, иза ко-га следе тешкоће у проналажењу клијената и познавање прописао финансијским обавезама.



Према мишљењу испитаница делатности које би побољшалеекономски положај жена са села јесу пружање социјалних услугастарим и немоћним лицима, са 55,5% позитивних ставова у погле-ду ове делатности. Следе делатности: производња здраве хране(47,3%), пластеничка производња раних повртарских и воћнихкултура са 20,5% позитивних ставова, сакупљање лековитог биља18,6%, делатност домаће радиности 15,9%, узгој цвећа 14,1%, сеоскитуризам 13,6%, и на последњем месту су услужне делатности са12,3%.

Економски потенцијал жена са села северног КиМ можемопосматрати и преко културног капитала који обухвата знања ивештине. Социолошка истраживања су показала да већи нивоумећа и вештина олакшава примену разних „иновативних” ор-ганизационих облика (Милошевић, 1990). Вештине које раднаснага често не поседује све су више потребне у новој економији.Већи културни капитал, било да је реч о високом формалном об-разовању или алтернативним формама образовања утиче на ста-вове и вредности који се налазе у основи веће или мање спрем-ности на предузетничко понашање али и повећава шансе да сежене отисну у предузетништво опремљене добрим пословнимидејама и на основу препознатих добрих пословних шанси. Ис-питанице из истраживања су у тек 6,4% случајева похађале до-датне облике образовања у виду програма за стицање новихзнања и вештина. Посматрано према општинама, најмањи јепроценат испитаница (2,3%) из општине Зубин Поток похађалоовакве програме, док их је у општини Звечан било у 13,4% случа-јева. При декларативној спремности за едукацију, код испитани-ца из узорка, доминира интересовање за традиционалне областикао што је спремност за едукацију у унапређењу пољопривреднепроизводње (50%) и едукацију за ручну радиност (54,5%). Овде јеуочљиво да се чврсто држе „познатог терена” будући да одабируедукацију из истих области за које је установљено да већ посе-дују одређене вештине, али и области које се у традиционалномсмислу „тичу” жена. За едукацију о унапређењу пољопривреднепроизводње и едукацију за ручну радиност заинтересовано јенајвише испитаница старости преко 60 година, 87,8%.

Значајан број жена са села бави се пољопривредом поред ос-новног запослења (62,7%) и то као допунском делатношћу у окви-ру властитог домаћинства, и за то не добијају новчану надокнаду(95,8%). Пољопривредом у оквиру домаћинства се баве испита-нице из све три општине у поприлично једнакој мери распоређе-



но према општинама у којима станују: Звечан 56,7%, Зубин Поток63,6% и Лепосавић 66,1%. Пољопривредом се најмање баве нај-млађе испитанице, до 30 година (25,6%), а највише најстарије ис-питанице, преко 60 година, 93,9%. Када се посматра на основуобразовања, пољопривредом се баве најмање образоване испита-нице и то се смањује са растом образовања. Ако се то пореди сагоре добијеним подацима о заинтересованости за едукацију оунапређењу пољопривредних вештина видимо да се ти подаципоклапају, те уколико би овакве едукације биле организоване на-ведено би се требало узети у обзир.

Испитанице из истраживања исказују пријемчивост за едука-цију у покретању малог бизниса (20,9%), за едукацију о вештина-ма пријављивања за запослење, односно писање биографије имотивационог писма (22,3%), едукацију за рад на рачунару и уче-ње страних језика (23,6%), те едукација о могућностима да женеутичу на локалну власт у сврху унапређења свог положаја(18,2%). Најмање интереса испитанице показују за едукацију о ос-нивању задруга, односно, свега 1,8% испитаница би волело дачују нешто о томе. Према старости, највише испитаница заинте-ресованих за едукацију о покретању малог бизниса је у староснојдоби од 30 до 45 година. Заинтересованост за ову едукацију најве-ћа је код високообразованих испитаница, а најмања код оних безосновне школе и само са завршеном основном школом. Едукаци-ја за писање биографије и мотивационог писма предњачи међунајмлађим испитаницама, до 30 година старости, 79,1%. Исти јеслучај са спремношћу на едукацију о раду на рачунару и учењустраних језика. Такође, када је сагледана образовна структурауочено је да је интересовање за едукацију везану за рад на рачу-нару и учење страних језика веће што је образовна структура ис-питаница виша. Највећи број испитаница има рачунар у дома-ћинству, 72,7%, али га знатно мањи број њих употребљава у до-маћинству, укључујући и коришћење интернета, свега 37,3%.Доминантне сврхе коришћења интернета јесу забавне и дру-штвене мреже 64,3%, док је остала употреба за потребе посла35,7%. Када се упореди старосна структура испитаница и ко-ришћење рачунара, односно употреба интернета, онда су добије-ни резултати у складу са очекивањима, односно најмлађа попу-лација до 30 година старости, најчешће употребљава рачунар иинтернет (74,4%), а са годинама испитаница опада заинтересова-ност за употребу интернета, тако да већ у структури преко 46 го-дина старости испитаница, само је 8,9% оних које користе рачу-



нар, док се испитанице преко 60 година старости уопште не слу-же компјутером.

Основна ограничења за одсуство веће предузетничке иниција-тиве међу женама са села северног дела КиМ јесу: сами друштве-ни, безбедносни и административни услови Покрајине, затимнедостатак власништва над имовином и средствима за про-изводњу; с тим у вези банке не дају кредите без гаранција у видувласништва и хипотека, недоступни су други облици финансиј-ских подстицаја у виду фондова за развој малих и средњих пре-дузећа, наведеном треба придодати ограничену слободу кре-тања роба и људи, и на крају, непостојање вештина и знањаприлагођених захтевима тржишта рада.

ЗАКЉУЧАК Женама са села недостају пословне идеје и економски капитал, укоји поред финасијских средстава улазе и културни капитал увиду знања и вештина. Већи културни капитал, било да је реч овисоком формалном образовању или алтернативним формамаобразовања, утиче на ставове и вредности који се налазе у основивеће или мање спремности на предузетничко понашање али иповећава шансе да се жене отисну у предузетништво опремљенедобрим пословним идејама и на основу препознатих добрих по-словних шанси. Испитанице из истраживања су у тек незнатномброју случајева похађале програме за стицање нових знања и ве-штина. А највећу пријемчивост показују према едукацји у њимаблиским вештинама, као што су едукације из пољопривреднепроизводње и ручних радова, што нису вештине прилагођенепотребама тржишта рада.

Као најважније разлоге који их спречавају да се баве власти-тим послом, испитанице из овог истраживања, наводе: недоста-так пословних идеја и недостатак финасијских средстава. С тиму вези оне би за почетак властитог посла највише цениле подсти-цај у виду бесповратних средстава. У основи недостатка финан-сијских средстава, као и у основи неравноправности међу поло-вима лежи – недостатак власништва над имовином и средстви-ма за производњу. Поред недостатка финансијских средстава,знања и вештина, жене са села северног КиМ у њиховим преду-зетничким инклинацијама спутавају: ограниченост у слободикретања роба и услуга, неприступачност финансијских институ-ција намењених развоју малих и средњих предузећа, али и неси-гурност улагања у подручја са високим ризиком за инвестирање.У нестабилним политичким околностима лежи низ препрека,



једна од њих су и специфичне и међусобно некомпатибилне про-цедуре регистрације и пословања предузеђа у оквирима законаРепублике Србије и УНМИК администрације.

Друштвена ситуација угрожене политичке и економске без-бедности води ефекту познатом као „круг пропадања” (енгл.circle of decline). Оваква ситуација већ је виђена не само у рурал-ним областима Србије (Цвејић и др. 2010) већ и у развијеним зем-љама. Круг пропадања, у коме ниска густина насељености стваранедостатак критичне масе за услуге и производњу, доводи до текспорадичних пословних подухвата, услед чега изостаје и генери-сање радних места. Слабост тржишта рада представља механи-зам за повећање миграција у правцу урбаних центара, а тиме идодатну редукцију становништва којој треба додати и старењелокалне популације. Појава пропадања позната је и у руралнимсрединама ЕУ али су познате и политике које су прекинуле кругпропадања. Оне се огледају у: унапређењу инфраструктуре, при-влачењу инвестиција, које омогућавају да се ове области регене-ришу, развију индустријске и услужне делатности али и да сеунапреди пољопривредна производња развојем одговарајућихкластера у производњи (ОЕЦД, 2006). Овакве мере ваљало би ин-тегрисати у инструменте националне стратегије за регионалниразвој, чиме би се деловало у правцу прекидања описаних ланча-них трендова који воде пропадању руралних заједница.

Поред структуралних промена потребно је радити на повећа-њу социјалног капитала жена са села путем подизања културеудруживања и организовања. Изграђивањем социјалних вешти-на које јачају мотивацију запослених и преданост организацији,повећавају се способности да се ступа у контакт са муштеријама,колегама на раду, надређенима као и мотивација да се извршизадатак на високом нивоу (Милошевић, 2013, стр. 175). Поред ин-вестиција у социјалне вештине (social skills) веома је важно про-ширити образовну понуду за сеоску популцију алтернативнимобразовним програмима повезаним са потребама тржишта рада(курсеви језика, уметности, информатике и сл.). И на крају, по-требно је помагати одржавање аутентичних културних актив-ности које ће члановима заједнице донети забаву и задовољствоучешћа у животу заједнице.

ЛИТЕРАТУРА Бабовић, М. (2012). Полазна студија о предузетништву жена у Србији.Београд: UN Women – Агенција Уједињених нација за родну равноправ-ност и оснаживање жена.



Бабовић М., Вуковић, О. (2008). Жене на селу као помажући чланови пољо-привредног домаћинства: положај улоге и социјална права. Београд: ПрограмУједињених нација за развој (УНДП) Србија.

Благојевић – Хјустон, М. (2012). Родни барометар у Србији: Развој и свакод-невни живот. Београд: UN Women.

Благојевић, М. (1995) „Свакодневица из женске перспективе: саможр-твовање и бег у приватност”. У: С. Болчић (прир. и ур.), Друштвене проме-не и свакодневни живот: Србија почетком деведесетих. Београд: ИСИ ФФ.

Бобић, М., Благојевић, М. (2012). О старим и новим популационим иза-зовима Србије. Социолошки преглед , год. XLVI (2012), бр. 3–4.

Бобић, М., Секулић, Н. (2010). Родна равноправност на локалном нивоу – из-вештај о резултатима истраживања о родној равноправности на локалномнивоу у Србији. Београд: Стална конференција градова и општина.

Богданов, Н. (2007). Мала рурална домаћинства у Србији и рурална непољо-привредна економија. Београд: Програм Уједињених нација за развој(УНДП) Србија, Министарство пољопривреде, шумарства и водопри-вреде.

Богданов, Н., Томановић, С., Цвејић, С., Бабовић, М., Вуковић, О. (2011).Приступ жене и деце услугама у руралним областима Србије и предлог мера заунапређење стања. Београд: УНИЦЕФ Србија.

Davis J. R., Bezmer D. (2004). The Development of the Rural Non-Farm Economy inDeveloping Countries and Transition Economies: Key Emerging and Conceptual Is-sues, Chatham: National Resources Institut, UK.

Захаријевски, Д., Петровић, Ј. (2010). „Родна равноправност и одрживиразвој”. У Шуваковић У. (прир. и уред.), Косово и Метохија у цивилизациј-ским токовима (књига 4. стр. 357–378.). Косовска Митровица: Филозоф-ски факултет у Приштини.

Иванов, Ј. (2009). Профил родних односа на Косову и Метохији: између„пожељног” и стварног. Годишњак за социологију (5), стр. 155–169. Ниш:Филозофски факултет, Свен.

Милић, А. и др. (2010). Време породица. Социолошка Студија о породичнојтрансформацији у савременој Србији. Београд: ИСИ ФФ и Чигоја Штампа.

Милић, А. и др. (2004). Друштвена трансформација и стратегије друштве-них група: Свакодневица Србије на почетку трећег миленијума. Београд: ИСИФФ и Чигоја Штампа.

Municipal Profile of Leposavic, OSCE Mission in Kosovo, June 2006.

Municipal Profile of Mitrovice/Mitrovica, OSCE Mission in Kosovo, June 2006.

Municipal Profile of Zubin Potok, OSCE Mission in Kosovo, June 2006.



Municipal Profile of Zvecan, OSCE Mission in Kosovo, June 2006.

Милошевић Б., Шљукић М., Вучевић Т. (2011). Жене у загрљају дискримина-ције, Нови Сад: OLD Commerce.

Милошевић Б. (2013). Организација рада у глобалној транзицији: прилози Со-циологији организације. Београд: Филип Вишњић, Просвета.

Општина Звечан (2013). Стратегија економског развоја општине Звечан,2014–2016. године.

Општина Зубин Поток (2012). Стратегија развоја приватног сектора2013–2017. године.

Општина Зубин Поток (2012). Стратегија развоја 2013–2017. године.

Шљукић С., Шљукић М. (2012). Земља и људи. Сељаштво и друштвенаструктура. Нови Сад: Mediterran Publishing.

Петровић, Р. (1978). Друштво и становништво, макросоциолошки и демо-графски аспекти развоја СР Србије. Београд: Економски институт.

Петровић, Р. (1981) „Одлике брака у Југославији”, у Милић, А. и др., До-маћинство, породица и брак у Југославији. Београд: ИСИ ФФ.

Петровић, Р. и др. (1990). Самоубиства у Југославији, Београд: ИСИ ФФ.

Петровић, Р., Благојевић М. (1989). Сеобе Срба и Црногораца са Косова и изМетохије. Београд: САНУ.

Републички завод за статистику (2008). Извештај из анкете о животномстандарду за 2007. Београд.

Републички завод за статистику (2005). Анкета о потрошњи домаћинства– нацрт методолошког материјала. Београд.

Републички завод за статистику (2007). Студија о животном стандарду2002–2007, Београд.

Стојановић, Д. (2006). „У сенци ’великог наратива’: Стање здравља женаи деце у Србији почетком XX века” У: Србија у модернизацијским процеси-ма 19. и 20. века: Жене и деца. (стр. 160–176). Београд: Хелсиншки одбор заљудска права у Србији.

Студија о хуманом развоју – Србија 2010. Извори и исходи социјалног искљу-чивања (2010). Београд: Програм Уједињених нација за развој (УНДП) Ср-бија.

Women active in rural development: Assuring the future of rural Europe,Europian Commission Directorate – General for Agriculture, 2000.

Цвеић, С., Бабовић, М., Петровић, М., Богданов, Н., Вуковић, О. (2010). Со-цијална искљученост у руралној Србији, Београд: Програм Уједињених на-ција за развој (УНДП) Србија.



OLIVERA S. MARKOVIĆ-SAVIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY ENTREPRENEURIAL INCLINATIONS OF WOMEN FROM RURAL AREAS

Entrepreneurial inclinations of women from rural areas are shapedby the lack of business ideas and economic capital, which, in additionto financial resources, includes cultural capital in the form of knowl-edge and skills. The paper presents a part of a broader study on thesocial position of women from the rural areas of northern Kosovo andMetohija, conducted in 2013. The research was predominantlyfocused on entrepreneurial inclinations of rural women, and the find-ings suggest that private enterprise in the studied population isundeveloped as a result of two dominant reasons. The first reason isthe situation which is unfavorable in terms of politics and security,and therefore, not conducive to investment security, together withthe specificity in the form of complex administrative business condi-tions requiring compliance to parallel and mutually incompatiblestandards (of the Republic of Serbia and of the UNMIK administra-tion). The second important reason for the lack of entrepreneurialinitiatives is the lack of ownership of property and the means of pro-duction, since banks do not give loans without guarantees in the formof ownership of the mortgage, while other forms of financial incen-tives are unavailable.

The respondents attended programs for acquiring new knowledgeand skills only in a small number of cases, while showing the greatestsusceptibility to education in traditional skills, such as training inagriculture and handicrafts, which are not the skills in line with theneeds of the labor market. As the most important reasons thatprevent them from having their own business, the respondentsmentioned: the lack of ideas and the lack of financial resources. In thisregard, they would find incentives in the form of grants most helpfulto start their own business. The absence of funds and gender inequal-ity form the basis for the lack of ownership of property and means ofproduction. In addition to the shortage of financial resources, knowl-edge and skills, entrepreneurial inclinations of rural women fromnorthern Kosovo and Metohija are inhibited by: the limited freedomof movement of goods and services, the lack of access to financialinstitutions aimed at developing small and medium-sized enterprises,and the uncertainty of investing in areas with a high investment risk.



The unstable political circumstances create a series of obstacles,specific and incompatible procedures for the registration and opera-tion of enterprises within the laws of the Republic of Serbia and theUNMIK administration being one of them.

In addition to structural changes, it is necessary to work on increas-ing the social capital of rural women by nurturing the culture ofassociation and organization. In addition to investments in socialskills, it is very important to expand education programs for ruralpopulation with alternative educational programs related to labormarket needs (courses in foreign languages, art, computer science,etc.). Finally, it is necessary to help maintaining authentic culturalactivities that would bring entertainment and incite a desire to par-ticipate in community life.

KEY WORDS: sex, gender, gender relations, entrepreneurship.

ИСТОРИЈА

109


УДК: 94(497 ДУБРОВНИК)"14"(093.2)33:929 ВИГАНТИ М.(093.2)DOI:10.5937/ZRFFP44-6528

РАДМИЛО Б. ПЕКИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ

МОНАЛДО ВИГАНТИ ИЗ ПЕЗАРА, АПОТЕКАРУ СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ ДУБРОВНИКУ

АПСТРАКТ. У развоју и просперитету средњовјековног Дубровника једну од најзна-чајнијих улога имао је пословни свијет из италијанских градова. Међуистакнутије Италијане у средњовјековном Дубровнику сврстава се иМоналдо Виганти из Пезара који је предмет овога рада. На темељу ли-тературе и необјављених дубровачких извора у раду је приказана по-словна дјелатност и породичне прилике Моналда Вигантија из Пезара,од насељавања у Дубровник до његове смрти, осамдесетих година XVвијека.2

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: Моналдо Виганти, апотекар, Пезаро, Дубровник, антунини.

1 [email protected] Рад је резултат истраживања у оквиру пројекта ИИИ 47023 Косово и Метохија између националног

идентитета и евроинтеграција, који финансира Министарство просвете, науке и технолошкогразвоја Републике Србије.Рад је примљен 9. јула 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014.


110 РАДМИЛО Б. ПЕКИЋ

Утемељитељ дубровачке породице Моналди која је поријекломиз Пезара, према Чингријиној генеаологији, у Дубровник је до-шао око 1430. године. Ријеч је о Моналду Вигантију, сину мајсто-ра Анзелма Сипука, истакнутом апотекару и трговцу у Дубров-нику.3

Моналдо Виганти из Пезара од раније је познат из историјскелитературе. Седамдесетих година прошлога вијека И. Воје скре-нуо је пажњу на његову кредитну активност (Voje, 1976а, стр. 284;Voje, 1976б, стр. 152, 290). Петнаест година касније, Б. Храбак је ураду Трговинске везе Пезара и Дубровника, о Моналду Вигантију об-јавио значајан број документа (Hrabak, 1991, стр. 23–79).

Такође и у другим радовима Моналдо Виганти се помињефрагментарно (Динић-Кнежевић, 1970, стр. 137–138; Dinić-Kneže-vić, 1981, стр. 243–244; Динић-Кнежевић, 1982, стр. 169, 182, 203,237; Rokai, 1995, стр. 90–93, 101–109, 167–169; Маликовић, 2001, стр.45–48, 80–81, 101, 105–107; Pеšorda-Vardić, 2012, стр. 43, 50, 51).

Међутим, бројни подаци о њему који су сачувани у дубровач-ком архиву до сада нису систематизовани и објављени.

Моналдо Виганти изворно регистрован и као Моналдо Анзели(Ангелини) или Моналдо из Пезара (Monaldis olim magistri Anzellii;Monaldo Angelinii), у Дубровнику је пословно активан био већ ав-густа 1432. године, када је позајмио сукнару Петру Ракојевићумању новчану вриједност (Hrabak, 1991, стр. 30-31).4

Након доласка у Дубровник, Моналдо је често пута заступаодруге трговце и био им јамац. Током прве половине XV вијека,најближи пословни сарадник био му је Паоло Томазијев, апоте-кар из Камерина.5

Позивајући се на исправу написану руком дубровачког канце-лара из Кремоне, Далфина, Моналдо Виганти је 12. августа 1443.године, пред дубровачким судом заступао апотекара Паола Ка-мерина. Паоло је наведеног дана кредитирао Франческа из Пратаса 70 дуката и 19 гроша на временски рок до половине јануарасљедеће године. Дуговање се односило на разноврсно обојене

3 Историјски институт Београд, Geneaologia Cingria, Ľ origini e genealogie dei citadiniRagusei che furono in officio delle cofraternitate di S. Antonio, 298.

4 Ego Petroe Rachoevich lanarius confiteor quod super me et omnia mea bona obli-go me dare et soluere Monaldo Angelinii de Pensauro speciaro in Ragusi ducatosauri undecim et grossos XXII pervulus XV usque ad tres mensem proxime futuros.DAD, Deb. Not. XV, f. 254 (30. VIII 1432).

5 Monaldi Pesauro procuratoris Pauli speciarii. DAD, Div. Not. XXVIII, f. 66 (21. VIII1444); XXXIII, f. 146 (26. V 1449); Div. Canc. LX, f. 238 (14. X 1447).

МОНАЛДО ВИГАНТИ ИЗ ПЕЗАРА, АПОТЕКАР У СРЕДЊОВЈЕКОВНОМ ДУБРОВНИКУ

РАДМИЛО Б. ПЕКИЋ 111

тканине, и то: зелене које су вриједиле 18 дуката, потом свјетло-плаве и црвене тканине. Овај спор трајао је око шест година, а на-ведени уговор је касиран 7. јула 1449. године.6 Августа 1444. годи-не Паоло и Моналдо кредитирали су Леа Николиног из Вићенцеса 247 дуката и 12 гроша с роком отплате од шест мјесеци.7 Сљеде-ће године, Моналдо и Паоло кредитно су пословали са ЖивкомСтипковићем, који је имао обавезу да измири дуговање у року одшест мјесеци.8

Током 1448. године Моналдо и Паоло у три различите заду-жнице на кредит су дали 284 дуката и 53 гроша. Млечанина ИванаКалдерариса кредитирали су са 23 дуката и 19 гроша, Дубровча-нина Николу кредитирали су са 37 дуката и шест гроша и МилетуРадоњића, познатог сукнара, са 224 дуката и 19 гроша.9 У истомпериоду Моналдо је кредитирао и Фирентинца Ристора Ристори-са давши му на почек 80 дуката и 22 гроша с роком отплате од тримјесеца.10 Следеће године Моналдо се помиње као заступник Фи-рентинца Ристориса.11 У овом период Моналдо се бавио и тргови-ном житом а вриједност једне испоруке износила је 359 перпера.Пословни сарадник био му је Бартоломео Ђордани.12

Двојица апотекара, Моналдо и Паоло, нијесу били само повје-риоци већ и зајмопримци, односно дужници. Почетком 1449. го-дине Моналда из Пезара и Паола из Камерина кредитирао је Ду-

6 Procurator Pauli de Camerino speciari Monaldus de Pexer… Francischus Jo. dePrato confessus fuit quod super se et omnia bona sua obligauit se dare et soluerePaulo de Camerino speciario ducatos auri septuaginta et grossos XVIIII… DAD,Sent. Canc XVI, 13'.

7 Leo Nicolai de Vincentia confiteor quod super me et omnia mea bona obligo medare et soluere Paulo Tomaxii de Camerino et Monaldo Angelinii Viganti de Pesa-ro. DAD, Deb. Not. XXII, f. 9 (12. VIII 1444).

8 Ego Givchus Stipchovich confiteor quod super me et omnia mea bona obligo medare et soluere Monaldis olim magistri Anzellii de Pezaro ducatos auri quatuorusque ad sex mensem proxime futuros… DAD, Deb. Not. XXII, f. 88' (20 III 1445).

9 Ego Johannes Calderariis de Venetiis confiteor quod super me et omnia mea bonaobligo me dare et soluere Paulo de Camerino speciario in Ragusio et Monaldo dePesaro eius cognatо… DAD, Deb. Not. XXIV, f. 65; Ego Nicola Gauzich confiteor qu-od super me et omnia mea bona obligo me dare et soluere Paulo de Camerino spe-ciario in Ragusio et Monaldo de Pesaro eius cognatо… DAD, Deb. Not. XXIV, f. 65'(24. IX 1448); Ego Mileta Radognich lanarius confiteor quod super me et omniamea bona obligo me dare et soluere Paulo de Camerino speciario in Ragusio etMonaldo de Pesaro eius cognatо… DAD, Deb. Not. XXIV, f. 65'(26. IX 1448).

10 DAD, Deb. Not. XXIV, f. 101' (19. XII. 1448).11 DAD, Div. Not. XLII, f. 124' (10. V 1459).12 DAD, Div. Not. XXXIII, 9' (6. VIII 1448).



бровчанин Ђорђе Гучетић уз обавезу да измире дуг до крајамарта исте године.13

Апотекари Моналдо Виганти и Паоло из Камерина родбинскису били повезани. Моналдова сестра Микелина била је супругаапотекара Паола Камерина. Моналдо и Паоло су у Дубровникудржали заједничку апотеку, с тим што је Паоло имао удјела у јошједној апотеци коју је водио заједно са Петром Пантелом изПјаћенце (Jeremić-Tadić, 1939, стр. 168, 169).

Након смрти Паола Камерина 1450. године, дошло је до судскогпроцеса који је трајао дужи временски период. Поред Микелине,удовице Паолове, на судска рочишта обавезан је био долазити иМоналдо Виганти, један од извршилаца Паоловог тестамента,који је имао удјела у апотеци. Захваљујући инвентару, односнопопису који је рађен 14. јуна, а потом и 30. септембра 1452. годинеутврђено је да апотека располаже са 3.981 перпером и 3 гроша,изузев извјесне количине љековитог биља које је дато на продајуу Венецију и Анконску Марку (Jeremić- Tadić, 1939, стр. 168, 169;Пекић, 2012, стр. 370).

Дана 27. јануара 1451. године у дубровачком нотаријату поја-вили су се тутори и извршиоци тестамента апотекара Паола изКамерина и то Моналдо Виганти и Паолова супруга Микелина.Они су предочили једну исправу коју је написао руком „Ser Dal-phuni olim jurati” дубровачке комуне 11. децембра 1443. године.Том исправом Јуније Марина Цријевић обавезао се апотекаруПаолу вратити 92 дуката у периоду од пола године. Међутим, ниЈуније Цријевић тада није био жив, па су се његови наследнициобавезали измирити дугове.14

Апотекар Моналдо Виганти пословао је како са земљацима изПезара тако и са трговцима из Венеције, Фиренце, Напуља, Ман-тове, Кремоне, Сицилије и других италијанских области. Почет-ком 1450. године од једног Фирентинца примио је на кредит 100дуката, с роком отплате од годину дана.15

13 Nos Paulus Tomaxii de Camerino speciarius in Ragusio et Monaldus de Pesaro eiusPauli cognatus confiteor quod super nos et omnia bona nostra obligamus nos dareet soluere Ser Georgio de Goze ducatos auri de zecha quinque centum usque pertotum mensem martii proxime futurum. Et sit de presenti viagio… DAD, Deb. Not.XXIV, f. 108' (16. I 1449).

14 DAD, Deb. Not. XXVI, f. 92 (27. I 1451). 15 Ego Monaldus de Pexauro speciarius confiteor quod super me et omnia mea bona

obligo me dare et soluere Luce Martini de Florentia ducatos centum auri usque adunum annum proxime futuros… DAD, Deb. Not. XXV, f. 99 (10. I 1450).



Апотекар Моналдо из Пезара знао је у једном дану да склопивећи број кредитних уговора. Тако је 12. јануара 1450. годиненајприје кредитирао Влакушу Филипа Пантеле са 43 дуката и 14гроша, потом је кредитирао тројицу обућара и то: Братула Богда-новића са 38 дуката, Рада Остојића са 22 дуката и 29 гроша и Вука-шина Первенчића са 38 дуката. Рок враћања кредита Пантела јеимао до краја истог мјесеца а тројица обућара до краја марта истегодине.16

Апотекар Моналдо Виганти имао је нарочито добру пословнусарадњу са произвођачима и трговцима тканина у Дубровнику.Један од њих био је Иван Паче, са којим је пословао јануара 1450.године а и касније. Иван Паче обавезао се Моналду да ће му испо-ручити три пече турске тканине величине 50 лаката.17

У вези с трговином тканинама Моналдо је пословао и са дубро-вачким бојаџијом, Антонијем из Равене и Влакушом Филипа Пан-телом.18 Десет дана касније, Моналдови кредитни клијенти билису двојица Млечана, Јакоб Николе Рубеи и Јакоб Трончонус.19

Током марта 1450. године, Моналдо је поново пословао са ра-није помињаним Иваном Паче а и његовим братом Петром. Наве-дена двојица браће обавезала су се Пезарцу Моналду да ће му ис-поручити девет комада тканине у различитим бојама, увеличини 50 ткачких јединица дубровачке мјере.20 У истом мје-сецу пословао је са Радојем Јагодићем и његовим сином Руском апотом и са неким Ратком.21 Септембра наведене године Моналдо

16 Ego Vlacusa Philippa Pantella confiteor quod super me et omnia mea bona obligome dare et soluere Monaldo de Pexauro speciario ducatos quadraginta tres auri etgrossos XIIII… DAD, Deb. Not. XXV, f. 99' (12. I 1450).

17 Ego Johannes de Pace confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dareet consignare Monaldo de Pexauro pannos tres turchinos de L bonos et bene con-ductos sim ordines ad omnem voluntatem placitum dicti creditoris. Et sit de pre-sentem viagio. DAD, Deb. Not. XXV, f. 106' (24. I 1450).

18 Nos Antonius Andree de Rauena tinctor et Vlacusa Philippi Pantelle confiteor qu-od super nos et omnia bona mea obligamus nos dare et soluere Monaldo de Pexa-uro speciario ducatos quadraginta novem auri et grossos viginti quator… DAD,Deb. Not. XXV, f. 117' (13. II 1450).

19 Nos Jacobus condamNicolai Rubei de Veneciis et Jacobus Tronchonus de Veneciisconfiteor quod super nos et omnia bona meam obligamus nos dare et soluere Mo-naldo de Pexauro ducatos quatuor decem auri usque ad festum pasce… DAD, Deb.Not. XXV, f. 120 (23. II 1450).

20 Nos Petrus et Johannis Paxe fraters confiteor quod super nos et omnia meam bo-na obligamus nos dare et soluere Monaldo de Pexauro pannos novem de L de Ra-gusio… DAD, Deb. Not. XXV, f. 125 (4. III 1450).



је узео на почек преко 190 дуката и то од Павка Пешутовића, нарок отплате од 15 дана.22

Педесетих година XV вијека, Моналдо Виганти изнајмљивао јепловила која су за његов рачун превозила робу са Сицилије у Ду-бровник. У Сиракузи је имао свог заступника којем је слао новаца овај му куповао и спремао робу у Дубровник (Спремић, 1971,стр. 87; Фејић, 1988, стр. 181).

Моналдо Виганти је поред Апенинског полуострва, пословнумрежу из Дубровника раширио на Српску деспотовину и на под-ручје „Романије”, односно Византије, послујући са трговцима иморепловцима из Валоне, Крфа и другим. За Дубровачку комунунабављао је житарице, давао новац на почек, а понекад и због не-наплативих рачуна водио је судске процесе и плијенио робу дуж-ника (Спремић, 2005, стр. 210; Hrabak, 1991, стр. 31–32).

Неки од судских спорова око наплате потраживања, у којима јеучествовао Моналдо Виганти, водили су се скоро деценију. Једанод таквих процеса Моналдо је водио са Радојем Јагодићем и ње-говим сином Руском. Вриједност потраживања износила је 36 ду-ката и 14 гроша.23

Крајем марта 1451. године Моналдо Виганти кредитирао је Ја-кова Ричманића а нешто касније и извјесног Радутовића из Сто-на.24

Након проведених око двије деценије у Дубровнику, ПезарацМоналдо је ступио у брак и оженио Петронелу, ћерку Дубровча-

21 Nos Radoe Jagodich et Ruschus eius filius confiteor quod super nos et omnia bonameam obligamus nos dare et soluere Monaldo de Pexauro ducatos decem auriusque ad tres mensem proxime futuros… DAD, Deb. Not. XXV, f. 132 (15. III 1450);Ego Ratchus Cheriza confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dareet soluere Monaldo de Pexauro ducatos decem septem auri usque ad duos mensesproxime futuros… DAD, Deb. Not. XXV, f. 143'(30. III 1450).

22 Ego Monaldus de Pesauro confiteor quod super me et omnia mea bona obligo medare et soluere Paucho Pesutovich ducatos auri centum nonaginta tres, grossosXX et pizolos XX usque ad dies XV proxime futuros. Et sit de presenti viagio. DAD,Deb. Not. XXVI, f. 18' (22. IX 1450).

23 Monaldus de Pexaro coram domino consule causarum civilium comunis RagusiiSer Stefano de Zamagno, et suis judicibus Ser Zupano de Bona, Ser Nicola Bl. deMenze, Ser Blasio de Ragnina, et Ser Nicola de Gondola comparuit cum uno publi-co instrumento debiti scripto et publicato manu Ser Dalphinu de Taiabobus deCremona jurati notaris comunis Ragusii in 1448 die XI octobris. In quo in effectucontinet qualiter Radoe Jagodich, et Ruschus filos dicti Radoe confessi fuerunt qu-od super se et omnia bona obligauerunt se dare et soluere Paulo Tomaxi de Came-rino speciario in Ragusi et Monaldo de Pexaro euis cognato… DAD, Sent. Canc.XVI, f. 13 (14. VI 1449).



нина Стефана Нељешковића. Њихов предбрачни уговор реги-строван је 6. марта 1451. године. Тада се Стефан Нељешковић оба-везао будућем зету Моналду Вигантију да ће му на име миразакћерке Петронеле исплатити 2300 перпера и то 1300 перпера уновцу а 1000 перпера у руху и накиту.25 Међутим, Стефан Неље-шковић није исплатио мираз за кћерку Петронелу. Седамнаестгодина касније Стефан Нељешковић није био жив, док је његовеобавезе везане за мираз кћерке Петронеле преузео његов син инаследник.26

Након нешто више од пола године након што је склопио брак,стекао је један од услова да постане дубровачки грађанин. Насједници Великог вијећа одржаној 19. октобра 1451. године ра-зматрана је његова молба. Када је дат предлог на гласање, 113 за-ступника гласало је за пријем Моналда Вигантија у дубровачкеграђане, док је пет посланика било против (Hrabak, 1991, стр. 34;Калић, 2006, стр. 340).

Моналдо је као и раније наставио да кредитно тргује. Давао јеали и узимао новац и робу на почек. Јануара 1452. године, Монал-да Вигантија кредитирао је Фирентинац Лука Мартинов. Вријед-ност кредита износила је 604 дуката и 5 гроша а рок враћања дугабио је крај септембра наведене године.27 Новембра наведене го-дине Моналдо Виганти подигао је од једног Дубровчанина кре-

24 Ego Jacob Raçmanich Satar confiteor quod super me et omnia meam bona obligome dare et soluere Monaldo de Pexauro speciario ducatos auri quindecim etgrossos septem usque ad quator menses proxime futuros… DAD, Deb. Not. XXV, f.124 (30. III 1451); Ego Radochigna Radutovich de Stagno confiteor quod super meet omnia mea bona obligo me dare et soluere Monaldo Viganti de Pesauro ducatosauri triginta octo usque ad unum mensem proxime futuros… DAD, Deb. Not. XXV,f. 188' (13. X 1451).

25 Monaldus Viganti de Pezauro ex una parta et Pеtronella filia Stephana de Nale…pater ipsis Pеtronelle ibi presentis supra se et omnia sua bona se obligando pro-misit dare et soluere Monaldo yperperis duos mille trecentos grossorum videlicetyperperis mille tricentos pro dote et yperperis mille in vestibus et ornamentis…DAD, Pact. Mat. Not. I, f. 53 (6. III 1451).

26 Ego Monaldus Viganti aromatarius confiteor quod supra me et omnia mea bonapro dote et perchivio Pеtronelle uxoris mee, habui et recepi a Natali di Stefano deNale fratribus filio heredibis dicti condam Steffani… DAD, Lib. Dot. NotVII, f. 91'(18. VIII 1468).

27 Ego Monaldus de Vigante confiteor quod super me et omnia mea bona obligo medare et soluere Luce Martini de Florentia ducatos auri sexcente quatuor et grossos5 per totum mensem septe proxime futurоs sub pena decem pro cento. Et sit depresenti viagio… DAD, Deb. Not. XXVII, f. 24' (12. I 1452).



дит, вриједности 500 перпера, са роком отплате до марта наред-не године.28

Почетком 1453. године Моналдо Виганти подигао је кредит одИвана Маркова. Вриједност кредита износила је 82 дуката и 28гроша с роком отплате до априла текуће године.29 У идућем мје-сецу двојица компањона, Петар Томов и Остоја Обрадовић боја-џија, од Моналда из Пезара добили су кредит вриједности 40 ду-ката и 32 гроша.30

Произвођачи и трговци сукном и током марта и априла 1453.године били су клијенти Пезарца Моналда и то: Бенко Гојчино-вић, Лука Богмиловић, Никола из Урбина и знаменити РадичГрубачевић.31 Исте године, нешто касније, Моналдо је пословао иса Марином Чидиловићем, којем је дао кредит вриједности 66дуката.32

Марта 1454. године Моналдо је најприје пословао са МартиномДобрићем33 а шест дана касније и са бојаџијом Антонијем из Ра-вене.34 Јула исте године, Моналдо Виганти поново је пословао саАнтонијем из Равене, затим Остојом Обрадовићем, Ђурђем Вук-шићем, Паскојем Орлачићем и Иваном Волчићем. Изузев једногуговора гдје је вриједност пословања износила 204 дуката у дру-гим случајевима радило се о мањим новчаним износима.35

28 Ego Monaldus de Peuѕauro confiteor quod super me et omnia mea bona obligo medare et soluere Ser Francisco de Tudisio ypperperos quingentos grossos Rаgusiper totum mensem martii proxime futuros sub pena decem pro cento. Et sit depresenti viagio. DAD, Deb. Not. XXVII, f. 147 (9. XI 1452).

29 DAD, Deb. Not. XXVII, f. 179' (8. I 1453).30 Nos Petrus Tome et Hostoia Obradovich tinctoris socii… DAD, Deb. Not. XXVIII,

f. 2 (5. II 1453). 31 DAD, Deb. Not. XXVIII, f. 19' (13. III 1453); f.25' (22. III 1453). 32 DAD, Deb. Not. XXVIII, f. 94 (19. VII 1453). 33 Monaldus de Viganti de Pisauro confiteor quod super me et omnia mea bona

obligo me dare et soluere Martinuo Dobrich de Nale ducatos auri centumseptuaginta sex et gross. 22 usque ad duos menses cum dimidio proxime futurossub pena. Et sit de presenti de viagio… DAD, Deb. Not. XXIX, f. 23' (9. III 1454).

34 Antonius de Ravena tinctor confiteor quod super me et omnia mea bona obligome dare et soluere Monaldo Viganti Pensauro decem et octo et grossos XXXIII adomnem voluntatem dicti creditoris sub pena etc. Et sit de presenti de viagio. Re-nuntiando etc. Hec autem carta etc judex et testis. DAD, Deb. Not. XXIX, f. 30(15. III 1454).

35 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 31' (24. VII 1455); XXIX, f. 35 (30. VII 1455); XXIX, f. 81(9. VII 1454); Johannes de Volzo… dare et soluere Monaldo de Viganti de Pesauroducatos auri ducentos quatuor usque ad sex menses… DAD, Deb. Not. XXIX, f. 84(14. VII 1454).



Дана 5. септембра 1454. године Моналдо Виганти и Натал Сте-фана Нељешковић, удружени склопили су неколико кредитнихуговора. Најприје су склопили уговор са истакнутим дубровач-ким сукнаром и чланом антунина Братутом Градојевићем изТребиња (Пекић, 2013, стр. 119-129). Братуту Градојевићу дали су20 дуката на почек од два мјесеца, док су на исти временски рокдали 48 дуката сукнару Вукашину Радичевићу.36 Трећи кредит увриједности од 42 дуката и 35 гроша Моналдо и Натал дали сусукнару Рајану Радовановићу, а четврти кредит, вриједности 69дуката и 34 гроша, дали су Вукоти Радишићу. Истог дана дали суи пети кредит и то Радату Радовановићу. Вриједност кредита из-носила је 47 дуката и пет гроша.37

Половином децембра 1454. године Моналдо је пословао са Мат-ком Илићем званим Пез,38 док је последњег дана наведене годи-не кредитирао Руска Тудоровића, који је пола дуга морао врати-ти након шест мјесеци а другу половину након истека годинедана.39

Почетком 1455. године Моналдо је кредитно пословао са Фран-ком Проданићем40 а нешто касније и са Прибиславом Радок-нићем.41 Јула исте године, Моналдо и Стефан Нељешковић за-једнички су кредитирали Антонија из Равене,42 али и ЂураВукшића, са 25 дуката.43

Апотекар Моналдо Виганти је у више наврата био члан трговач-ких удружења. Трговачко друштво 1456. године основали су Мо-налдо Виганти, Божичко Влахов, Иван Нељешковић и Драгоје Сор-кочевић а пословали су у Апулији и Дубровнику. Шест годинакасније Моналдо Виганти, Марин Лугињић и Никола ПаскваловПаче удружили су се ради заједничке трговине на Сицилији. По-ред Апулије и Сицилије, Моналдо је трговао и на подручју Напуљ-ске краљевине а пословни компањон био му је Галеацо Бруњолоиз Мантове и неки Дубровчани (Спремић, 1971, стр. 111, 114).

Јануара 1456. године, у два различита термина, Моналдо Ви-ганти појављује се као дужник. Од Влаха Миљеновића позајмио

36 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 100' (5. IX 1454). 37 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 101 (5. IX 1454). 38 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 136' (15. XII 1454). 39 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 141' (31. XII 1454). 40 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 146' (14. I 1455). 41 DAD, Deb. Not. XXIX, f. 151' (27. I 1455). 42 DAD, Deb. Not. XXX, f. 31' (24. VII 1455).43 DAD, Deb. Not. XXX, f. 35' (30. VII 1455).



је 195 дуката и 37 гроша, док је од извјесног Стефана позајмио 97дуката и 19 гроша. У оба наведена случаја дуговање је требало из-мирити до марта наведене године.44 Исте године Моналдо Ви-ганти, у три различита термина, кредитно је пословао и са Нико-лом Русковићем.45 Укупна кредитна вриједност у три задужницеизносила је 132 дуката.46

Моналдов пословни клијент био је раније помињани бојаџијаОстоја Обрадовић. У два наврата у мају 1456. године Остоја је по-зајмио девет дуката и 50 гроша.47 Потом је Моналдо заједно са На-талом Стефана Нељешковићем кредитирао са 85 дуката подстри-гача сукна Јакшу Божитковића, који је дуг требало да измиринакон пола године.48 Три дана касније, наведени кредитори пос-ловали су и са Радоњом Миросалићем. Радоњи су дали на кредит22 дуката и 17 гроша а дуг је морао да отплати до Михољдана истегодине.49

Дана 12. јуна 1456. године Моналдо и Натал дали су на кредит45 дуката и 15 гроша Марку Весеоковићу, на период од три мјесе-ца.50 Шеснаест дана касније Моналдо Виганти поново је кредити-рао Вукоту Радишића.51

И током 1457. године Моналдо Виганти и Натал Стефана Не-љешковић наставили су да заједнички кредитно тргују. Послов-ни сарадници били су им Марко Стијепановић, којем су позајми-ли 76 дуката,52 потом и Симо Ђованијев из Пезара, апотекар уДубровнику, који се задужио шест дуката и 12 гроша.53

44 DAD, Deb. Not. XXX, f. 104' (19. I 1456); f. 106 (22. I 1456).45 Ego Nicola Ruschi confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dare et

soluere Monaldo Viganti de Pezauro ducatos auri tres decem ad omnemvoluntatem dicti creditoris sub pena X pro cento. Renuntiando etc. Hec autemcarta etc. Judex et testis ut supra. DAD, Deb. Not. XXX, f. 146' (1. IV 1456).

46 DAD, Deb. Not. XXX, f. 170' (5. VI 1456); f. 181 (23. VI 1456).47 DAD, Deb. Not. XXX, f. 161 (22. V 1456); f. 166' (31. V 1456). 48 DAD, Deb. Not. XXX, f. 170 (5. VI 1456). 49 DAD, Deb. Not. XXX, f. 173 (8. VI 1456).50 DAD, Deb. Not. XXX, f. 175' (12. VI 1456).51 Ego Vuchota Radissich lanarius confiteor quod super nos et omnia nostra bona

obligamus nos dare et soluere Monaldo Viganti de Pezauro ducatos auri sex etgross. XXXVI ad omnem voluntatem dicti creditore sub pena X pro cento. Renun-tiando etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra. DAD, Deb. Not. XXX, f.182'(28. VI 1456).

52 DAD, Deb. Not. XXXI, f. 20 (25. I 1457).53 DAD, Deb. Not. XXXI, f. 80' (11. V 1457).



Моналдо и Натал су током маја 1457. године кредитирали Ра-доњу Мирковића, Љубишу и Радашина Добрашиновића и двоји-цу браће, Прибислава и Никшу Богетића. У три задужнице укуп-но су на кредит дали 55 дуката и 14 гроша.54

Септембра исте године мањом вриједношћу Моналдо и Наталкредитирали су и Радослава Утјешановића.55

Иако се изричито у многим документима не наводи, без свакесумње кредитно пословање односило се на трговину тканинамаи сировинама за њихову производњу. Насупрот томе, Серђо иПавко Ратковић обавезали су се да у року од шест мјесеци испо-руче Моналду и Наталу шест печа тканине величине 50 и двијепече величине 60 ткачких јединица.56

Године 1457. Моналдо Виганти и Натал Нељешковић забиље-жени су као дужници познатог Каталонца Хуана Спартера.57

Моналдо Вигати и Натал Нељешковић сарадњу су наставили и1458. године. Априла наведене године кредитирали су Прибисла-ва Радокинића са 60 перпера и 22 гроша58 а нешто касније и Мили-шу Петковића са мањом новчаном сумом на период од два мјесе-ца.59 Годину дана касније Моналдо Виганти пословао је саОстојом Радосалићем и Радославом Стиковићем.60

Дана 10. новембра 1459. године, Моналдо Виганти пословао је иса дубровачким племићем Орсатом Менчетићем. Вриједносттрансакције износила је 128 дуката и четири гроша. Договореноје да зајмопримац кредит врати до краја децембра наведене го-дине.61

Готово да нема књиге Debita Notarie из педесетих и шездесетихгодина XV вијека а да у њој није забиљежен Моналдо Виганти.

54 DAD, Deb. Not. XXXI, f. 82 - 82' (12. V 1457).55 DAD, Deb. Not. XXXI, f. 101 (19. IX 1457). 56 DAD, Deb. Not. XXXI, f. 137 (? 1457). 57 Nos Monaldo Viganti de Pezauro civis et hitator Ragusii et Natalis Stephani di Na-

le de Ragusio confiteor quod super nos et omnia nostra bona obligamus nos dareet soluere Ser Johanni Spartier Cathelano ducatos auri septingentos et trigintasex et quatuordecim ad omnem voluntatem dicti creditoris… DAD, Deb. Not.XXXI, f. 37' (25. II 1457).

58 DAD, Deb. Not. XXXII, f. 16' (10. IV 1458). 59 DAD, Deb. Not. XXXII, f. 127 (7. XI 1458). 60 DAD, Deb. Not. XXXIII, f. 35 (14. IV 1459). 61 Ego Monaldus Viganti de Pesauro confiteor quod super mea et omnia mea bona

obligo me dare et soluere Ser Orasato de Menze ducatos auri centum viginti octoet grossos quatuor… DAD, Deb. Not. XXXIII, f. 189 (10. XI 1459).



Фебруара 1460. године кредитирао је Јелушу, жену Радивоја Ката-не.62

И у каснијем периоду Моналдо је наставио са истом праксом.63

Током августа 1460. године Моналдо Виганти кредитирао је и Ни-колу Милатова са 170 перпера.64 Неколико дана касније МоналдоВиганти заступао је Фирентинца Манета Мелиоратија.65 Потом јеистом Фирентинцу дао на кредит 200 перпера и осам гроша.66

Истом Фирентинцу је десет година касније Моналдо одложиоплаћање дуга.67

У ранијем периоду Моналдо Виганти је сарађивао и са породи-цом Ричи. Након смрти апотекара Ђованија а потом и његовогсина Мартина Ричија, апотеку у Дубровнику је преузела да водисупруга и мајка наведених, госпођа Баниба. У једном спору којије водила кћи покојног Петра из Фиренце, Баниба Ричи, један одмериторних судија био је Пезарац Моналдо Виганти.68 БанибаРичи водила је апотеку од 1454. до 1459. године.69 Наведене годи-не Баниба Ричи је продала робу и ствари из своје апотеке Монал-ду Вигантију.70 Око исплате дуга у износу од 72 дуката Баниба иМоналдо помињу се и током 1460. године. Поравнање је изврше-но тек 1462. године.71

62 Ego Jelussa relicta Radiuoy Chatane confiteor quod super me et omnia mea bonaobligo dare et soluere Monaldo Viganti ypperperos tredecim grossos sex adomnem voluntatem dicti creditori sub pena. DAD, Deb. Not. XXXIV, f. 33 (7. II1460).

63 Ego Ginus Masarachievich confiteor quod super mea et omnia mea bona obligome dare et soluere Monaldo Viganti de Pezauro ducatos auri septem grossos de-cem ad omnem voluntatem dicti creditoris sub pena X pro cento. Renuntiandoetc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra. DAD, Deb. Not. XXXIV, f. 173 (4.VIII 1460).

64 Ego Nicola Milati Mudricich confiteor quod super mea et omnia mea bona obligome dare et soluere Monaldo Viganti de Pezauro yperperos centum septuaginta adomnem voluntatem dicti creditoris sub pena X pro cento. Renuntiando etc. Hecautem carta etc. Judex et testis ut supra. DAD, Deb. Not. XXXIV, f. 180 (14. VIII1460).

65 DAD, Proc. Not. III, f. 68 (18. VIII 1460).66 Ego Manettus Melioratti de Florentia confiteor quod super mea et omnia mea bo-

na obligo me dare et soluere Monaldo Viganti de Pezauro ypperperos ducentosocto grossos octo ad omnem voluntatem dicti creditoris… DAD, Deb. Not. XXXIV,f. 183' (19. VIII 1460).

67 DAD, Div. Not. LIV, f. 132 (30. V 1470).68 DAD, Div. Canc. LXVII, f 182 (19. VIII 1458). 69 DAD, Div. Not. XLII, f. 116-120 (9. V 1459).70 DAD, Div. Not. XLII, f. 168-169 (6. VIII 1459).



Новембра 1462. године Баниба Ричи је саставила тестамент аисти је проглашен маја 1463. године. За једног од извршилацањене тестаментарне воље одредила је Моналда Вигантија.72

Током 1462. године Моналдо Виганти пословао је са Франче-ском, сином Филипа бојаџије а затим и са Дубровчанином Пал-мотићем. У двије различите задужнице на кредит је дао мањиновчани износ.73 За разлику од њих знатно већи износ позајмиоје Галеацу Бруњолу из Мантове и Браилу Трибутинићу.74

У истом периоду због поравнања дуга Моналдо се помиње садвојицом Фирентинаца.75

Почетком 1463. године Моналдо Виганти дао је на почек Божи-дару Николићу 50 дуката и пет гроша на период од мјесец дана.76

Дана 15. септембра 1464. године Моналдо Виганти кредитираоје дубровачког бербера Рада Дубравчића.77 Четири дана каснијефинансирао је Дубровчанина Петра Милићијевића, који је стано-вао у Сењу. За Петра су гаранти били Марин Стојковић и АндроБатауз. Моналдо Виганти обично није тражио гаранте приликомдавања кредита, међутим у овом случају и поред јамаца дуг нијевраћен на вријеме, што је забиљежено на маргини документа.78

Моналдо Виганти је више пута пословао и са Иваном Градаче-вићем са острава Шипана. Марта 1465. године Моналдо је Иванупозајмио мањи износ, а октобра исте године 150 перпера.79 Непу-ну годину дана касније Моналдо је Ивану позајмио 75 перпера.80

Поред Ивана Градачевића, Моналдо је 1466. године кредитираои Николу Латиницу са 30 перпера. Латиница је Моналду измириодуг тек 29. маја 1470. године.81

71 DAD, Deb. Not. XXXIV, f. 183' (19. VIII 1460). 72 DAD, Test. Not. XVIII, f. 48-48' (9. V 1463). 73 DAD, Deb. Not. XXXV, f. 2'-3 (28. IV 1462). 74 Ego Galleazus Brugnolus et Braylus Tributinovich confitemur quod super nos et

omnia nostra bona obligamus nos dare et soluere Monaldo Viganti ducatos aurisexaginta octo, gross. triginta usque ad dies XV proxime futurоs sub pena. DAD,Deb. Not. XXXV, f. 7 (10. V 1462).

75 Procurator Alexii Nicilai Oreli de Florentia civis et habitatoris Pesaure, videlicetAynulfus Popoloschi de Florentia… DAD, Deb. Not. XXXV, f. 57 (30. VI 1462).

76 DAD, Deb. Not. XXXV, f. 137 (12. I 1463). 77 DAD, Deb. Not. XXXV, f. 135 (15. IX 1464). 78 DAD, Deb. Not. XXXVI, f. 135' (19. IX 1464). 79 DAD, Deb. Not. XXXVII, f. 16' (18. III 1465); f. 42' (25. X 1465). 80 DAD, Deb. Not. XXXV, f. 129' (30. X 1466).81 DAD, Deb. Not. XXXV, f. 64 (15. I 1466).



Моналдо је са Иваном Градачевићем пословао и 1469. године.За разлику од бројних других уговора гдје су предметом кредит-не трговине биле тканине, Моналдово и Иваново пословање веза-но је било за вино.82

И у седмој деценији XV вијека Моналдо Виганти кредитно тр-гује. Један од тих уговора склопио је са Паскојем Марковићем,док је нешто касније пословао и са Паладином Гундулићем.83

Као угледан странац Моналдо је обављао низ друштвених уло-га, свједочио, био тутор малољетној дјеци и судија у бројним спо-ровима.84 Моналдо је био један од судија у спору који је вођен то-ком 1452. и 1453. године између Михајла Лукаревића и МихочаКисилчића (Krekić, 1961, стр. 337, 379–380).

У једном спору око трговине житом 1459. године, заједно саБалтазаром Ђентилеом Моналдо Виганти био је арбитар.85

Почетком фебруара 1464. године, у спору између Петра Фанинаи једног Мађара, арбитрирали су Моналдо Виганти и ФранческоБартоломеи.86

Након смрти Луке Мартинова као један од тутора његових до-бара, која су пописана 8. марта 1465. године, помиње се МоналдоВиганти.87

Оснивач Херцеговине, Стефан Вукчић Косача осјетио је 1466.године да му се ближи крај. Због тога је 21. маја поменуте годинепозвао у данашњи Херцег Нови истакнуте људе да у њиховомприсуству састави тестамент. Један од свједока који је потврдиотачност последњих херцегових ријечи био је и Моналдо Вигантииз Пезара. Након што је херцег изнио своју последњу вољу а којује записао митрополит Давид, слиједиле су изјаве и потписи свје-дока, међу којима и Моналдов у којој каже: „И ја Моналдо Ви-

82 DAD, Deb. Not. XXXVIII, f. 77 (17. VIII 1469).83 Ego Paschoe Marcovich confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me

dare et soluere Monaldo Viganti ducatos auri triginta usque ad mensem sexproxime futuris sub pena. DAD, Deb. Not. XLI, f. 35'; Ego Monaldus Viganti specia-rius confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dare et soluere Ser Pa-ladino Jo. de Gondola libras quinque argenti ad exagia tria pro libra usque ad co-pellam per totum mensem augusti proxime futurоs sub pena. DAD, Deb. Not. XLI,f. 179.

84 DAD, Div. Not. XXXVIII, f. 3'-4' (5. I 1453); XLII, f. 80 (23. V 1459); f. 89' (15. III 1459);f. 154' (10. VII 1459); f. 182'-183 (8. IX 1459); f. 196-199' (16. III 1459); Div. Canc.LXVII, f. 182 (19. VIII 1458).

85 DAD, Div. Not. XLII, f. 89' -90 (16. III 1459). 86 DAD, Div. Not. XLVII, f. 140-140' (8. II 1464); f. 174-174' (11. IV 1464).87 DAD, Div. Canc. LXXII, f. 85-85' (8. III 1465).



ганти јесам свједок на ови тестаменат и умољен јесам се потпи-сао мојом руком влаштитом” (Стојановић, 1934, стр. 79–83; Sivrić,2000, 81–82, 78–84).

За разлику од ранијег периода, у овом је мањи број записа оМоналду Вигантију. Године 1472. Моналдо Виганти и Дубровча-нин Христифор Градић куповали су вуну допремљену из Абруца(Спремић, 1971, стр. 152).

У једном уговору о миразу из 1473. године, као тутор будућеневјесте Петра Љубишића, помиње се Моналдо Виганти.88

Тачна година смрти Моналда Вигантија није утврђена. Сматрасе да је окончао живот између 1481. и 1485. године. Када је реч оњеговим наследницима из брака са Дубровчанком ПетронеломНељешковић изнесене су констатације да је имао шесторо дјеце ито четири сина и двије кћерке (Rokai, 1995, стр. 169).

Међутим, према Чингијиној генеалогији Моналдо је имао трисина и три кћери. Прворођеног сина назвао је Анђелино, (Angelino,Anzelino), исто како се звао Моналдов отац. Другом сину име је даоСтефан, како се звао његов таст, односно отац Моналдове супругеПетронеле. Нажалост и Анђело и Стефан су умрли још као дјеца.Трећем сину Моналдо је дао име Јероним и захваљујући њемуочувано је породично стабло, по мушкој линији.89 Међутим, П. Ро-каи наводи и четвртог сина Франческа који је умро 1489. године иконстатује да је имао двије ћерке (Rokai, 1995, стр. 169).

Према Чингријиној генеалогији Моналдо је имао три ћерке, азвале су се Клара, Анхула и Томазина и све три удале су се у Ду-бровнику. Најстарија Клара била је супруга Влаха Латинице. Њи-хов уговор о миразу склопљен је 21. новембра 1471. године. На имемираза ћерке Кларе Моналдо Виганти издвојио је 1000 перпера уновцу и друге скупоцјене вриједности90 (Sivrić, 2009, стр. 105–142).

Друга ћерка Моналдова, Анхула, склопила је брак са дубровач-ким грађанином Мартолом Габриели 1484. године, и са њим јеимала четири сина (Габријела, Моналда, Марина и Антонија) итри ћерке (Маргариту, Перу и Клару).91 Трећа Моналдова ћерка,Томазина, удала се за Михаила Јакобовог Албертија.92

88 DAD, Lib. Dot. Not. VIII, f. 6 (31. X 1472). 89 Geneaologia Cingria, 298.90 Ego olim Martoli de Latiniza confiteor quod supra me et omnia bona mea pro dote

et perchivio Clare filie Monaldi Viganti aromatarii hic ibi presentis habui et rec-cepi ab ipso Monaldo ibi presente dante et solvente de suis dictis pro dote et prodicta ypperperi mille grossos Ragusii. DAD, Lib. Dot. Not. VII, f. 122 (12. XI 1471).

91 Geneaologia Cingria, 296.



Моналдов син Јероним оженио је удовицу Марију, ћерку Фи-рентинца Ђакома Ђулијанија, дубровачког грађанина. Маријарођена у браку Фирентинца Ђулијанија и Декуше, кћерке ЦвјеткаТурчиновића, раније је била удата за Theodorа di Ruscho Theodori, ањен први брак регистрован је 22. априла 1482. године. Из овогбрака имала је два сина, Руска и Ника. Једанаест година касније,Марија се поново удала и то за Јеронима, сина Моналда Ви-гантиа.93

Разматрајући породичне везе насљедника Моналда Вигантија,неопходно је истаћи да је Моналдов зет Влахо Латиница, који јеоженио најстарију Моналдову ћерку Клару, умро. Након извје-сног времена Клара се по други пут удала. Њен други супруг биоје истакнути Фирентинац Јакомо Ђулијани, фирентински конзулу Дубровнику који је такође већ иза себе имао један брак. Ранијеје био ожењен Петронелом, кћерком дубровачког канцелара. Подруги пут у брачним књигама, 10. јула 1503. године, регистрова-ни су Фирентинац Јакомо Ђулијани и Клара, кћерка Моналда Ви-гантија.94

Није тешко примијетити да су бракове склапaли браћа и сестреиз двије италијанске породице у Дубровнику. Јероним син Мо-налда био је ожењен Маријом, ћерком Ђулијана Јакобова, док сеЈеронимова сестра Клара, односно Моналдова кћерка, удала заполубрата своје снахе Кларе, за сина Ђулијана Јакобова, ЈакобаЂулијанија. Фирентинац Јакомо са Пезарком Кларом није имаопорода, јер је вјероватно била жена у зрелим годинама, а у при-лог том иде и чињеница да је прошло 32 године од када је реги-стрована њена прва удаја. Међутим, Клара је убрзо и умрла, а њентестамент регистрован је 1506. године (Пекић, 2012, стр. 389, 429).

Моналдов син Јероним са удовицом Маријом имао је шестородјеце и то три сина Моналда, Ђулијана и Ђованија и три кћериПетронелу, Десу и Нику.95

92 Michael quondam Jacobi de Albertis ex una parte et Tomasina filia qondam Mo-naldi Viganti aromatarii… DAD, Pac. Mat. III, f. 80-80' (10. XI 1499).

93 Ego Hieronimus filius olim Monaldi Viganti aromatorius… Maria filia olim JullianiJacobi аromatorii uxor mea, habui et recepi a Jacobo fratre dicte Marie michi dan-te et solvente pro dictis dote et p(ar)chivio p(rо) dicte Marie sororis se yppеrperosMille sexcentos. Et exagie auri quinquecenta triginta. DAD, Lib. Dot. IX, f. 65 (7. III1493).

94 DAD, Pact. Mat. III, f. 153 (10. VII 1503). 95 Geneaologia Cingria, 298.



Јероним Моналди наслиједио је очеве некретнине и наставиоје да послује као и отац Мондалдо (Benyovski-Latin, Zelić, 2007,стр. 290). Својевремено и Јероним је био један од истакнутих ду-бровачких апотекара.96

На крају је неопходно истаћи да због ограничености обима ра-да нијесмо предочили сву документациону дубровачку грађукоју посједујемо о Моналду Вигантију. Овим радом покушало сенаправити историјски портрет апотекара Моналда Вигантија,који ће представљати основу за даљња истраживања и упот-пуњавање слике о Италијанима у средњовјековном Дубровнику.

ИЗВОРИ АРХИВСКА ГРАЂА

Državni arhiv u Dubrovniku (DAD):

Debita Notariae (Deb. Not.) XV (1430–1433); XVI (1433–1434); XXII(1444–1445);

XXIV (1448–1449); XXV (1449–1450); XXVI (1450–1451); XXVII(1451–1453);XXVIII (1453–1454); XXIX (1454–1455); XXX (1455–1456); XXXI (1456–1458);XXXII (1458–1459); XXXIII (1459); XXXIV (1459–1468); XXXV (1462–1463);XXXVII (1466–1467); XXXVIII (1469–1470); XLI (1472–1473); LXII(1502–1503).

Diversa Notariae (Div. Not.), XXVIII (1444–1445); XXXIII (1448–1449); XLII(1458–1459); XLVII (1463–1464).

Diversa Cancellariae (Div. Canc.) LX (1446–1447); LXVII (1457–1458); LXXII,(1464–1465).

Liber dotium notariae (Lib. Dot.) VII (1460–1472); VIII (1472–1485); IX(1495–1496).

Pacta matrimonialia Notariae (Pac. Mat. Not.) I (1447–1464); III (1495–1502).

Procura Notaria (Proc. Not.) III (1459–1463).

Sententia Cancellariae (Sent. Canc.) XVI (1449–1450).

Testamenta Notariae (Test. Not.) XVIII (1462–1465).

Библиотека Историјског института САНУ:

96 Die III. Octobr 1502 – Ego Carolus Chorsini de Florentia principalis debitor et egoJacobus Julliani aromatarius plegius qui me tamen p(ri)ncipalem debitore(m)constituo confitemur quod supra nos et omnia nostra bona obligamus nos dare isolvere Hieronymo Monaldi di Viga(n)tis aromatario ducatos auri centum nona-ginta usque ad unum annum proxime futurоs sub pena. DAD, Deb. Not. LXII, f. 57'(3. X 1502); DAD, Div. Not. XCI, f. 9' (31. V 1515).



Genealogia Cingria, Ľ origini e genealogie dei cittadini Ragusei che furono in officiodelle cofraternitate di S. Antonio (Genealogia Cingria).

Објављени извори

Benyovski Latin, I. – Zelić, D. (2007). Knjige nekretnina dubrovačke općine (13–18.ST). Zagreb–Dubrovnik: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti; Zavod zaPovijesne znanosti u Dubrovniku.

Krekić, B. (1961). Dubrovnik (Raguse) et la Levant au moyen âge (=Regestes), Paris:La Haye: Mouton & Co.

Jeremić, R. – Tadić, J. (1939). Prilozi za istoriju zdravstvene kulture starog Dubrov-nika, knj. II, Beograd: Planeta.

Стојановић, Љ. (1934). Старе српске повеље и писма I/2, Београд: Српскакраљевска академија.

Радонић, Ј. (1934). Дубровачка акта и повеље, I/1, Београд: Српска краљев-ска академија.

ЛИТЕРАТУРА Voje, I. (1976). Trgovinske zveze med Dubrovnikom in Markami v 14. in 15. stoletju,Zgodovnski časopis XXX/3–4, 279–290.

Voje, I. (1976). Kreditna trgovina u srednjovjekovnom Dubrovniku, Sarajevo:Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Д. Динић-Кнежевић, (1970). Петар Пантела – трговац и сукнар у Дубровни-ку, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XIII/1, 113–140.

Dinić-Knežević, D. (1981). Kreditori dubrovačkog suknarstva, Jugoslovenskiistorijski časopis 1–4, 237–259.

Динић-Кнежевић, Д. (1982). Тканине у привреди средњовјековног Дубровни-ка, Посебна издања, књ. DXL, Одељење историјских наука, књ. 8.Београд: Српска академија наука и уметности.

Калић, Ј. (2006). Европа и Срби, средњи век, Београд: Историјски институт.

Маликовић, Д. (1995). Дубровник и Анконска Марка (1420–1620). Приштина:НИП „Нови свет”.

Маликовић, Д. (2001). Кредитна политика Италијана у Дубровнику(XIII–XVII век), Београд; Приштина: Институт за српску културу.

Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600. Косовска Митровица:Филозофски факултет.

Пекић, Р. (2013). „Тестамент сукнара Братута Градојевића из Требиња”.Грађа о прошлости Босне 6, 119–129.



Pеšorda-Vardić, Z. (2012), U predvorju vlasti, dubrovački antunini u kasnomsrednјem vijeku. Zagreb–Dubrovnik: Hrvatska akademija znanosti i umjetno-sti; Zavod za povijesne znanosti u Dubrovniku; Hrvatski institut za povijest.

Rokai, P. (1995). Dubrovnik i Ankonitanska marka u srednjem veku. Novi Sad: Fi-lozofski fakultet.

Sivrić, M. (2000). „Oporuka i smrt hercega Stjepana Vukčića Kosače”. Motrišta18, 78–84.

M. Sivrić, M. (2009). „Rod Dobretinić–Latinica (Latinčić), trgovci i srebreničkiknezovi. Darovatelji franjevačkih samostana i crkava u Bosni”. Bosna Francis-cana 30, 105–142.

Спремић, М. (1971). Дубровник и Арагонци (1442–1495), Београд: Завод за уџ-бенике.

Спремић, М. (2005). Прекинути успон, Српске земље у позном средњем веку.Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Фејић, Н. (1988). Шпанци у Дубровнику у средњем веку. Београд: Историјскиинститут.

Hrabak, B. (1991). „Trgovinske veze Pezara i Dubrovnika до 1700. године”.Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti XXIX,23–79.



RADMILO B. PEKIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY MONALDO VIGANTI FROM PESARO, PHARMACIST IN MEDIEVAL DUBROVNIK

The business community from Italian cities had an important rolein the development and the prosperity of medieval Dubrovnik.

One of the most distinguished foreigners in Dubrovnik was thepharmacist MonaldoViganti whose activity, based on published andunpublished materials in the Dubrovnik Archives, shown in thispaper from 30-80s of the 15th century. In addition to running pharma-cy, he especially excelled in managing loan services by financingDubrovnik cloth producers and merchants. Viganti was a full citizenof Dubrovnik and afterwards Antunini, he intensively traded on theApenine Peninsula and inside the Balkans. He often did businessassociated with other merchants. After his arrival in Dubrovnik hisclosest collaborator was Paolo Tomazi, pharmacist married to Vigan-ti’s sister. Later he became a member of numerous trade associations.

He started his family in Dubrovnik and his heirs kept on his tradi-tion andbecame prominent pharmacists in Dubrovnik. Monaldo wasa link, which contributed, the prosperity of Dubrovnik and throughtrade activities connected Apenine and Balkan Peninsula.

KEY WORDS: Monaldo Viganti, Pharmacist, Pesaro, Dubrovnik, Antuni.

129

ПРЕГЛЕДНИ РАД

УДК: 32:929 МИЛОВАНОВИЋ М.327(497.11)"1878/1912"

DOI:10.5937/ZRFFP44-5819

МИЛАН Н. ПАЛЕВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ, ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ЗОРАН Б. ЈЕРОТИЈЕВИЋ2

УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН, ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ, БЕОГРАД

ЖАКЛИНА С. СПАЛЕВИЋ3

УНИВЕЗИТЕТ СИНГИДУНУМ, ПОСЛОВНИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

МИЛОВАН МИЛОВАНОВИЋ И СРПСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА

ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО 1912. ГОДИНЕ

АПСТРАКТ. Почетак ХХ века отворио је питање коначног турског присуства на Бал-кану и коначног ослобађања хришћана од вишевековне отоманске вла-давине. Стварање савеза балканских држава отежавали су опречни ин-тереси по питању територија које су Турци држали под окупацијом.У тим тренуцима било је неопходно поседовати велику дипломатскуумешност и сложити те интересе на начин да не буду супротстављени.Појава Милована Миловановића на челу српске дипломатије у овом пе-риоду била је, можда, и кључни чинилац у стварању Балканског савеза.Овај велики интелектуалац и рођени дипломата латио се посла који јебио срж решења проблема, а то је зближавање интереса Србије и Бугар-ске. Из иностранства Миловановић се трудио да обезбеди подршкуРусије, која је тада сматрала Србију за најближег и најоданијег саве-зника на Балкану. Подршка Русије и Француске дала је крила Милова-новићевој дипломатији. Стварање Балканског савеза била је ,,круна”Миловановићеве дипломатске каријере. Нажалост, прерана смрт овогвеликана српске дипломатије није му дозволила да види плодове свога

1 [email protected] 2 [email protected] 3 [email protected]

Рад је примљен 31. марта 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


130 МИЛАН Н. ПАЛЕВИЋ, ЗОРАН Б. ЈЕРОТИЈЕВИЋ, ЖАКЛИНА С. СПАЛЕВИЋ

рада. У једном муњевитом рату савезници су избацили Турску са Балка-на као велику силу и показали моћ јединства балканских православнихнарода.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Милован Миловановић, Краљевина Србија, Савез, Бугарска, Русија.

УВОД

Aнексиона криза је, у политичком смислу, задала тежак ударацСрбији. Истовремено је представљала и велико понижење за Ру-сију, индиректно и за сам савез Антанте. Поред тога, било је и не-ких позитивних последица. Учврстио се савез Србије са Русијом,која је сад стајала на становишту да је Србија њен најблискији са-везник на Балкану. Друге две велике силе Антанте, УједињеноКраљевство и Француска, више су се заинтересовале за положајСрбије и српског народа на Балкану и постављање ограничењадаљем продору Аустроугарске у средиште полуострва. Србија јеизбегла сукоб са Аустроугарском у тренуцима када није биласпремна за то и истовремено поправила и учврстила везе са Цр-ном Гором и, што је од посебног значаја, са Бугарском. Односи саЦрном Гором имали су велики значај за даље јачање међусобнихвеза српског народа, а побољшање односа са Бугарском је биоуслов стварања главне осовине будућег савеза усмереног противТурске. Што се тиче Грчке, она је природно била упућена на својадва северна савезника, па се односи са овом државом нису по-стављали као посебан проблем.

Са оваквих позиција кренуо је Милован Миловановић у ствара-ње савеза који би коначно довео до уништења Турске као европ-ске силе и истовремено спречио даљи продор Аустроугарске усредиште Балкана. Сви преговори су обављани у највећој тајно-сти, због моћних ометајућих фактора (Немачка и њени савезни-ци, као и Турска). Прављени су планови подела интересних сфе-ра за све турске области на Балкану (Јагодић, 2008, стр. 353–354).Било је немогуће око свега постићи споразум па су неке терито-рије класификоване као спорне. За Србију је посебан значај имаоизлазак на море, па се у том правцу правио план продора у обла-сти између Драча и Скадра. Због тога је и питање поседовања ал-банских области имало посебан значај.

За национални рад у Старој Србији (Рашка област, Косово и Ме-тохија и Вардарска област) посебан значај у овом периоду ималоје Друштво Свети Сава, основано 1886. године у Београду. Својпрви скуп друштво je одржало 24. августа 1886. године, а органи-

МИЛОВАН МИЛОВАНОВИЋ И СРПСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА…


затор друштва био је професор историје и књижевности на Вели-кој школи, Светомир Николајевић. Поред њега велики доприносу организацији друштва дали су и Стеван Каћански, Милутин Га-рашанин, Лазар Пачу, Милан Ђ. Милојевић, Коста Шуменковић,Милош Милојевић, Лука Ћеловић, Милорад Гођевац, Милан Пи-роћанац, Ђорђе Вајферт, као и Срби исламске вероисповести, Ха-сан Ребац и Абдуселам Џумхур. Делатност друштва односила сена просветно културни рад у Старој Србији, као и школовање уче-ника из тих крајева у Србији. Друштво се бавило и издавачкомделатношћу. Његов утицај у поменутим крајевима изазвао је не-пријатељски однос Турске према њему. Поједини угледни чла-нови друштва били су и организатори ослободилачког четнич-ког покрета у јужним крајевима (Милорад Гођевац и МилошМилојевић).

СТАРА СРБИЈА НАКОН 1878. ГОДИНЕ

Крајњи резултат Берлинског конгреса је само делимично био по-вољан и за Србију и за Бугарску. Жеља српског народа из СтареСрбије да се уједини са матицом није испуњена, а Бугарска је би-ла подељена на два дела и остала под формалним суверенитетомОтоманског царства. Отпор српског народа није престао, те Де-мир Хисар постаје средиште Брсјачке буне 1881. године на про-стору Битоља, Охрида, Прилепа и Кичева.4 Ова буна је била послеизвесног времена угушена, али је одржавала српску националнуидеју у овим крајевима. Спољна политика Србије имала је вели-ки утицај на Србе и њихову ослободилачку борбу у Старој Србији(Терзић, 2012, стр. 54–62).

Стварање независне српске државе на Берлинском конгресуизазвало је нове напетости и сукобе и на територији Косовскогвилајета који је остао под турском влашћу. Непосредно после1878. године дошло је до последње значајније исламизације срп-ског становништва (Дреница, Гора и Средачка Жупа). Насиље над

4 Вођа Брсјачке буне био је војвода Мицко Крстић Поречки. Он је предводио ус-таничке чете састављене од ветерана добровољаца који су се борили у срп-ској војсци током српско-турских ратова. У више наврата водио је чету уборбама са Турцима. Након распуштања чете, бива ухваћен, утамничен уБитољу и осуђен на 101 годину робије 1882. године. Није прихватио амне-стију за све бугарске затворенике, након Грчко-турског рата 1897, већ јеостао при ставу да је српски четнички војвода. Изашао је из затвора 1901. го-дине након великих дипломатских напора српског конзула у Битољу Ми-хајла Ристића, не одступивши од својих националних уверења.



Србима се повећавало и бивало све суровије, о чему сведочи мно-штво докумената из дипломатских активности на подручју Косо-ва и Метохије. Најупечатљвији пример тог насиља било је убиствосрпског конзула Луке Маринковића у Приштини 1893. године ис-пред конзулата. Арбанашки добровољци у Турској војсци који суучествовали у Грчко-турском рату 1897. године, у коме је Турскаоднела победу, као награду за учешће у рату могли су да задржелично наоружање и муницију. Они су ово наоружање користили унападима на српска насеља у циљу протеривања и асимилацијесрпског народа, да би на овом простору остало што мање словен-ског живља у тренутку распада Отоманске империје, за који су свизнали да се ближи. У периоду 1878–1901, према подацима српскогконзулата, са простора Косова и Метохије протерано је више од60.000 људи српске националности (Војводић, 2007, стр. 137).

Деловање српског конзулата у Приштини представљало је је-дини међународно-правно прихватљив механизам помоћизаштите српског народа на Косову и Метохији. Да би изнелаистину пред тадашњу међународну заједницу Србија је почелада прикупља и сабира податке о свим зулумима учињеним надсрпским народом у Косовском вилајету као и у другим области-ма Отоманске империје које су насељавали Срби. У периоду1898–1899. године сакупљено је много докумената и доказа о ар-наутским злочинима над Србима.5

Становништво Отоманске империје крајем XIX века није има-ло право на изражавање националне припадности, већ се зва-нично делило према вери, тј. по милетима. Православни хри-шћани у европским вилајетима Турске су били сврставани у двамилета: Бугар-милет (верници Бугарске егзархије) и Урум милет

5 Бахтир Репа убио је више Срба у области Мердара 1897. године и наставио даспокојно живи уз поштовање свих Турака из Вучитрна. У октобру 1898. годи-не већи број Арнаута је срушио цркве у селима Бујановачке општине Лучанеи Кончуљу, а материјал су користили за зидање својих кућа. Убиства су биласкоро уобичајена, тако су арнаутски качаци заклали Ђорђа Стојковића изСопина, ишчупали му срце и плућа и ставили их на његове груди. Силовањаи отмице девојака и жена, те њихово присилно превођење у ислам било јесвакодневна појава. Арнаути Малисорци из села Петерче пљачкали су и јав-но силовали девојке и жене у пећкој области. Кћер Саве Бакујца из Штутаотели су Арнаути из Ракотнице и потурчили је. Сви подаци о арнаутскимзлочинима на Косову и Метохији у периоду 1878–1889. могу се наћи у књи-зи: Министарство иностраних дела, „Преписка о арбанаским насиљима уСтарој Србији”, Државна штампарија, 1899, Београд, чији је репринт објавилаиздавачка кућа Никола Пашић у Београду 1998. године.



(верници Цариградске патријаршије). У инструкцијама посла-тим српском конзулу у Скопљу 28. јула 1908, министар спољнихпослова Милован Миловановић изнео је став да сада треба инси-стирати на признању српског милета кроз одредницу у нафустескерима, општој амнестији за политичке затворенике српскенационалности, на решавању спорних питања о школама и цр-квама, као и постављању Србина на место Дебарско-велешкогмитрополита (АС, МИД-ПП, 1908, Р 711 III, 1908). Убрзо се показалода су младотурски револуционари само формално прокламова-ли равноправност свих вера. Истински циљ револуционара је бионаметање турског језика и турског националног осећања свимстановницима државе.

На тај начин су против себе окренули све хришћанске народе истановнике Царства исламске вероисповести који нису билиТурци по националности и којима турски није био матерњи је-зик. Услед тога, Миловановић је наложио свим дипломатскимпредставницима у Турској да нафуско питање, као посебно и на-челно, више не покрећу и да се окрену организовању просветног,културног, верског и политичког живота Срба у Турској као да ћевећ сутра постати део српске државе (АС, МИД-ПП, 1908, Р 711 X,1908). Миловановић је тада заступао становиште да само једин-ствени став православних хришћанских држава на Балкану мо-же довести до слома и протеривања Турске са Балкана.

МЕЂУНАРОДНА ЛОБИРАЊА МИЛОВАНОВИЋА

Упоредо са радом у Русији, Миловановић је свим силама поку-шао да за своју идеју придобије кабинете пријатељских сила, по-себно Француске и Италије. Обилазећи западноевропске престо-нице (Париз, Рим и Лондон), у јесен 1909, Миловановић је, као иза време анексионе кризе, упорно и стално понављао мото својеполитике: споразум с Бугарском. После победе Централних сила уанексионој кризи око питања статуса Босне и Херцеговине, Ми-ловановић је видео у Европи општу узнемиреност, која је изазва-ла тежњу јачег груписања. То је помогло стварању потребнеатмосфере његовом раду. Неспремност Русије, колебљивост Ита-лије, неодлучност Енглеске да се јаче ангажује на континенту истрах Француске од немачке хегемоније, створили су повољнеуслове балканском савезу, у коме су ове државе добиле новог инеочекиваног савезника у својој борби с Централним силама,



способног да за случај ратног сукоба веже добар део противничкевојне снаге.

Миловановић је тада опет покренуо разговоре с Бугарском одеоби турских територија на Балкану. Миловановића је посебнобринуло бугарско интересовање за Албанију, које је доказивалода у Софији још увек живе санстефанске идеје. Димитрије Ризов,бугарски посланик у Риму, пропутовао је европском Турском, поналогу своје владе, и донео с пута мало утешне вести (Ђорђевић,1962, стр. 179). Заједно са Миловановићем покушао је да у Београ-ду, септембра 1909, нађе основу за споразум. Полазни став Ризовабио је да Бугарска не може прихватити српску теорију о поделиМакедоније (Ђорђевић, 1997, стр. 161). Миловановић је био уве-рен да се Македонија не би могла одржати као самостална др-жавна целина. На њу би, по дубоком уверењу Миловановића, де-ловале унутрашње центрифугалне силе и спољни утицаји.Уместо да постане спона, Македонија је још више распламсаласрпско-бугарску међусобну борбу. И српски и бугарски план но-сио је задњу мисао, да Македонију присвоји себи, један делимич-но, други у целини (Станојевић, 1902, стр. 172).

Миловановић је био уверен да македонске народности нема ида би њено стварање било штетно, а да Срби и Бугари, такође, неби требало да потенцирају да су два различита народа. Питањенационалне припадности становништва у области Старе Србије,јужно од Шар планине у Македоније било је већ тема научних ис-питивања (Цвијић, Јастребов) која су недвосмислено показала дасу области од Куманова и Скопља, до Охрида и Ђевђелије, не-спорно српска и да се бугарски утицај појављује тек у долинигорњег тока Струме. У решењу македонског питања Миловано-вић је истицао „државни разлог” и потребе већ признатих бал-канских држава (Станојевић, 1902, стр. 180).

Први сусрет Миловановића и Фердинанда у Београду, новем-бра 1909, очарао је српског министра. Миловановић је осетио дасе Фердинанд труди да га освоји и то је годило његовој сујети.После првог утиска, Милован је са више скептицизма размишљаоо бугарском краљу (Војводић, 2000, стр. 153). Фердинанд је био по-литички играч који је тежио највећем добитку уз најмањи улог.Уместо да се бори за бугарску будућност, он је тежио тренутнимуспесима који би задовољили његову сујету. Од великoг је зна-чаја, за овакав став, било и немачко порекло династије Кобург.Фердинанд је хтео да створи утисак код европских кабинета да јеон иницијатор зближавања са Србијом, не примајући никакве



обавезе (Ђорђевић, 1997, стр. 159). У том тренутку Фердинандније хтео савез са Србијом, али је хтео савезу, за сваки случај, даостави отворена врата. Миловановић је тачно закључио послесастанка да Фердинанд још није одредио правац своје политике ида ће га одредити тек када буде сигуран која ће страна превагну-ти. Више но икада био је решен да не остане при избору само јед-не, бугарске карте. Тек што је Фердинанд напустио Београд, Ми-ловановић је послао телеграм Порти да Србија не би никомежртвовала своје пријатељство према Турској. Миловановић одтог тренутка почиње рад на приближавању Турској, која ће испу-нити његову дипломатску активност 1910. године (Ђорђевић,1997, стр. 162).

Миловановићева је главна политичка амбиција била стварањесавеза Србије са Бугарском, Црном Гором и Грчком, који би се ве-зао за велику групацију Антанте у Европи. Мада је највише надеполагао управо на ово свебалканско, православно јединство, Ми-ловановић је као резервну имао у разради још једну опцију. Наи-ме, после неуспеха у привлачењу Бугарске, Миловановић при-према зближење с Турском и Румунијом, које има два задатка: дапослужи као мост за повлачење ка Централним силама, ако сеукаже потреба, и да натера Фердинанда да приђе Србији силомако не буде хтео милом. Обе комбинације – с Бугарском и Тур-ском – плод су Миловановићевих тежњи да има на располагањусредства за сваку прилику. Наиме, догађаји на Балкану могли сусе развијати у три правца:

– да се удружене балканске државе обрачунају с Турском;

– да се, опет удружене, с Турском супротставе Аустроугарској;

– да се, свака на своју руку, баце на Турску.

Миловановић је хтео да буде спреман за сваку могућност.У том смислу, он се чврсто држао Русије, истовремено градећипорушене мостове према Аустроугарској. У Петрограду је прео-тео од Пашића руску наклоност, док је у Бечу сматран аустрофи-лом који у Србији држи равнотежу према непријатељима Монар-хије. У Цариграду му поклањају пуно поверење. У Букурешту су уњему видели јемство против бугарских планова у Македонији,док је у Софији уживао глас протагонисте идеје српско-бугарскогспоразума.

Румунија се појавила као важан аргумент у дипломатском ан-гажовању према Бугарској. Она се оштро противила једностранимбугарским покушајима у решавању македонског питања. За њу је



Санстефанска Бугарска била неприхватљива колико и за Србију.Стога је Миловановић преговарао с Румунијом, гледајући исто-времено, са пуно пажње, на Бугарску. Он се држао традиционал-ног пријатељства с Румунијом и даље развијао срдачне односе.У Букурешту се Миловановић осећао као код своје куће. Његовапознанства и пријатељства са румунским државницима била суискрена и дубока. Његов политички став имао је специфичну те-жину у Букурешту, радо се чуо и још чешће тражио. Наравно, Ми-ловановић не пропушта прилику да то бодује у своју корист предкраљем Фердинандом (Војводић, 1999, стр. 144). У свим разговори-ма с бугарским државницима, Миловановић истиче значај ру-мунског става.

Да би дао шири замах својој политици, Миловановић је при-премио 1910. године низ краљевих посета страним дворовима исам је поново обишао балканске престонице, Цариград и Софију.Пут је био вешто срачунат: да би стигао неупадљиво до Софије,Миловановић се послужио Цариградом. Он је пуним једримапловио у макијавелистичким водама. Док би Турску Порту уве-равао да с Бугарском не мисли ништа озбиљно и тражио подр-шку у српско-бугарским сукобима у Старој Србији и Македонији,имао је храбрости да само неколико дана касније у Софији жаркозаступа српско-бугарски споразум. Топло примљен у Цариграду,Миловановић је у Софији дочекан уздржано. Фердинанда је за-бринуло његово кокетирање с Бечом и Портом. Миловановић јето и хтео, надајући се да ће оваква политика донети ускоро пло-дове. Сматрао је да бугарске званичнике треба оставити љуте инезадовољне, али да треба пазити да они не посумњају у вољу испремност за преговоре српске стране.

Најзначајнију етапу у Миловановићевој политици представљапосета Русији, марта 1910. године (Војводић, 1999, стр. 152). Зајед-но с Пашићем, Миловановић је тих дана вредно радио на оства-рењу свог политичког сна. На састанку с Извољским њих двојицаизносе циљеве српске спољне политике и траже активну подр-шку Русије у покушајима да се с Бугарском постигне споразум.Извољски је овом приликом први пут признао да је Санстефан-ски уговор неправедан према Србији и да тешкоће у споразуме-вању не долазе са српске, већ са бугарске стране. Извољски јепоказао спремност за ревидирање санстефанске идеје у циљу за-довољења српских интереса и права који су заборављени и пов-ређени приликом његовог грађења. Став петроградске владе биоје јасан. Русија је знала да није кривица Србије што се српско-бу-



гарски споразум није остварио и она више није имала посебнихнаклоности према Бугарској које би ишле на штету Србије. Кључ-на одредница руског балканског програма постаје независностбалканских држава. Све ово је потврђивало тачност Миловано-вићевих претпоставки, а његова политика почела је да доносирезултате.

Када је, с јесени 1909, Николај Хартвиг дошао на место рускогпосланика у Београду, Миловановић је добио снажну подршку.Нови руски представник не само што се одмах заложио свим ср-цем за балканску заједницу, већ је у српско-бугарским размири-цама заузео чисто српско гледиште. Хартвиг је захваљујућисвојим везама на царском двору био довољно јак да води уБеограду политику која се ломила на граници службене и личне.Он је спроводио политику ината сопственој влади, киван штопетроградска дипломатија оклева и избегава ризик. Амбициозани жељан славе, премештен у малу балканску престоницу, Харт-виг је у српско-бугарском споразуму видео акцију која према-шује локалне балканске оквире (Митровић, 1981, стр. 79).

Нашавши одједном овако сјајног савезника, Миловановић га јеодмах користио за своје планове. У току српско-бугарских прего-вора он је тесно сарађивао с њим. Њихов међусобни однос, упочетку врло срдачан, касније је захладнео (Ђорђевић, 1997,стр. 150).

Размимоилажење међу њима било је дубоко и вукло је корен уразличитом гледању на политику. Хартвиг је био словенофилстарога кова, са примесама новога нараштаја у Русији, који је узсловенофилство протурао руски империјализам. Миловановићје био изразити западњак, кога за Русију нису везивала само осе-ћања него и интерес. Како су осећања постојанија од интереса,Хартвиг је с правом сумњао у Миловановићеву сталност. Он седалеко боље слагао с Пашићем, иако је био његова сушта супрот-ност. Обојицу је зближила идеја рушења Хабзбуршког царства иуједињење српских земаља, тј. стварање моћне српске државе.Много темпераментнијем Хартвигу добро је дошао један Пашић,хладан и заверенички расположен, у кога је могао затворитисвоја гледишта као у челичну касу.

БАЛКАНСКИ САВЕЗ

Заосталост Турске и унутрашњу нестабилност након младотур-ске револуције 1908. желеле су по сваку цену да искористе бал-



канске државе. Суштина Балканског савеза била је у односимаСрбије и Бугарске. Након толико сукоба, ратова и неповерењатребало је пронаћи модел заједништва не би ли се коначно рас-комадао европски део Турске и створио тампон према западнимсилама. У тој тешкој дипломатској мисији истакнуту улогу има-ла је и Русија. Као велика сила, која је у ближој историји час држа-ла српску, а час бугарску страну, Русија је сада имала можда инајтежи задатак. Било је потребно довести Србију и Бугарску дореалног и што искренијег помирења, уз истовремене припремеза заједничке дипломатске и будуће војне акције на Балкану (Ме-кензи, 2007, стр. 97). Русија је заправо имала двоструки интерес.Још више од пропасти Турске и њеног протеривања са Балканскогполуострва, за њу је било важно да заустави продор Аустрије иНемачке на Балкан.

Можда бисмо могли да тврдимо да су се интереси Србије и Ру-сије по први пут у историји у толикој мери поклопили. И Срби иРуси су видели већу опасност у Аустроугарској и Немачкој него уТурској. Амбасадор Русије у Цариграду активно је размишљао ипокушавао да у савез балканских држава увуче и саму Турску. Тоје ипак било нереално (Хвостов и Минц, 1949, стр. 232). Пре свега,Немачка је економским путем чврство везала за себе Турску, доксу Бугарска и Грчка свој интерес виделе искључиво у освајањуевропског дела Турске.

СРПСКО-БУГАРСКИ СПОРАЗУМ

Милован Миловановић је водио вешту дипломатску акцију за ук-лањање свих препрека на релацији Србија – Бугарска. Једна однајинтересантнијих епизода у том смислу је она из 1911. годинеа тиче се чувеног сусрета Миловановића и бугарског премијераГешова. Био је то састанак у вагону воза на београдској железнич-кој станици. Тајност сусрета била је јако важна, јер је одређенеставове требало усагласити мимо било чијег знања, па и знањаРусије. Кључ добрих односа двеју балканских земаља лежао је,наравно, у договору о Старој Србији и Македонији. Бугарска је за-хтевала целу Македонију, а Србија је желела само мањи део на се-веру и западу, како би заштитила своје интересе на Јадрану и увези са дунавско-јадранском железницом. Бугари су по свакуцену желели целу спорну област, док су Срби у то време највишечезнули за Босном и Херцеговином (Надовеза, 2011, стр. 169–170).



Да је којим случајем Србија могла да добије гаранције за до-бијање Босне, можда би се њена дипломатија одлучила да у пот-пуности жртвује Македонију (Хвостов и Минц, 1949, стр. 232).Овако, вођени су дуги и исцрпљујући преговори са и без рускихпосредника. Тешкоће су биле толико велике да су се у ставовимамеђусобно разилазили чак и сами руски посредници Хартвиг иЧариков.

Српско-бугарски споразум потписан је 13. марта 1912. године(Новаковић и Марковић, 1913, стр. 2–3).6 Два уводна члана спора-зума очигледно су фаворизовали интересе Србије и односили сусе на новопазарски санџак и Босну. Било је јасно да је та „... ма којавелика сила...” заправо Аустроугарска. Бугарски потпис на ова-квом споразуму личио је на приступање словенофилској полити-ци, али као и раније у историји, Бугари нису били постојани у сво-јој политици, следећи увек своју тренутну, непосредну политичкукорист. Билатерални уговор Србије и Бугарске имао је и тајни до-датак. Већ у члану 1 тог тајног додатка јасно се дефинише да:

„У случају да се у Турској десе недаће и угрозе интереси Србијеи Бугарске, она од уговорних страна, која би прва дошла до уве-рења, да би због тога требало почети оружану акцију, обратиће сес мотивисаним предлогом другој страни, која је дужна да одмахприступи измени мисли, и да да мотивисан одговор, ако се не сло-жи са својом савезницом” (Ђорђевић, 1997, стр. 191).

Други члан тајног додатка садржао је веома занимљиве условеподеле будућег плена. Овај члан представљао је заправо највећиуспех српске, бугарске и руске дипломатије. Био је то резултатдугог и напроног рада и дефинисао је да:

„Сва територијална заузећа, која би се добила заједничком ак-цијом у смислу чл. 1 и 2 Уговора и чл 1 овог Тајног додатка, потпа-

6 Уводни чланови српско-бугарског споразума дефинисани су у следећемоблику:

Члан 1.„Краљевина Србија и Краљевина Бугарска гарантују једна другој државнунезависност и неповредивост државне територије, и у том циљу се обаве-зују да притекну једна другој у помоћ целокупном својом снагом, ако би јед-на од њих била нападнута од једне или више страних држава.”

Члан 2.„Обе уговорне стране обавезују се такође да притекну једна другој у помоћцелокупном својом снагом, у случају, да ма која велика сила анектира, оку-пира или војнички заузме, ма и привремено, ма који део балканске терито-рије, која се сада налази под турском влашћу, ако једна од њих сматра то каопротивно њеним животним интересима.”



шће под заједничку својину (кондоминијум) оба савезника и њего-ва ликвидација извршиће се одмах и најдаље у року од три месецапо закључењу мира, а на овој основи:

Србија признаје Бугарској право на област источно од Родопа иреке Струме, а Бугарска Србији на област северно и западно одШар-планине. Што се тиче територије између Шар-планине и Ро-допа, Архипелага и Охридског језера, ако се обе стране увере да јенемогуће организовати је као аутономну област, с њом ће се посту-пити на основу ове изјаве: Србија се обвезује да не тражи ништапреко линије која полази од Големог врха на турско-бугарској гра-ници (северно од Криве паланке) и иде углавном југозападнимправцем, до манастира Губавца, на Охридском језеру. Бугарска сеобавезује да прихвати ту границу, ако се његово величанство рускицар, који ће бити умољен да реши арбитражно ово питање, изјасниу корист ове линије. Разуме се, по себи, да се обе уговорне странеобавезују да приме, као дефинитивну границу, ону линију за којуруски Цар буде нашао, да горе поменутим границама, најбоље од-говара интересима обе уговорне стране.”

У потписивање српско-бугарског споразума биле су очигледноумешане и Француска и Енглеска (Растовић, 2012, стр. 1919–1925).Како другачије тумачити чињеницу да су истог дана о свему би-ле обавештене, а Француска је Бугарима омогућила приступ па-риској берзи.

Осим тога, француска влада је одобрила давање зајма Бугар-ској (Ђорђевић, 1997, стр. 158). Само два месеца касније, 12. маја1912. године, билатерални уговор био је допуњен потписивањемсрпско-бугарске војне конвенције. Врло прецизно било је дефи-нисано да у случају рата против Турске или Аустроугарске, Срби-ја мора да изведе 150, а Бугарска 200 хиљада људи. Уговором сепрецизирала обавеза Бугарске у случају напада Аустроугарске наСрбију, као и обавезе Србије у случају напада Румуније на Бугар-ску. Руски дипломата Урусов је врло правилно дефинисао срп-ско-бугарски споразум као „чедо рата”. Њему је било јасно да ће,пре свега, Бугари искористити прву прилику да зарате са Тур-ском, док су Срби пре свега размишљали о одбрани од Аустријекоја је толико агресивно, од Берлинског конгреса и касније, пре-тендовала на многе српске територије.

ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ

Одлучност четири балканске државе 1912. године, да се у рату саТурском реше њеног присуства на Балкану, био је догађај који



није остао без крупних последица у међународним односима упериоду пред Први светски рат. Војно-политички лидери бал-канских савезника, већ на почетку рата, у октобру 1912. године,показали су жељу за превазилажењем јавно истакнуте нацио-нално-ослободилачке идеје у смислу задовољења територијал-них захтева. Они су пледирали и ка остварењу ширих, политич-ких, економских, па и стратегијских циљева.

Балкански савез је почео акцију пре времена. Русија није довр-шила своје војне и дипломатске припреме. Балканске владе су ујесен 1912. изазвале оштар сукоб с Турском. Руска влада је поку-шавала да убрза закључење италијанско-турског мировног спо-разума у циљу обезбеђивања слободе Мореуза за руску трговину.7

Ни Аустроугарска, главни супарник Русије, није хтела рат. НапореРусије подржавала је Француска, али све је било узалудно (Ђор-ђевић, 1997, стр. 264). Чак је и Аустрија покушала да одигра улогумиротворца. Деветог октобра 1912. године Црна Гора је отпочеларатна дејства. Седамнаестог октобра Србија и Бугарска, а 18. ок-тобра Грчка објавиле су рат Турској и започеле војне акције. Тур-ска војска је претрпела брз и катастрофалан пораз. Највећи до-принос овом поразу дала је српска војска великом победом убици код Куманова, тешко поразивши турску централну војнугрупацију. Њен продор до Ђевђелије био је незаустављив, а поредтога Срби су заједно са Бугарима заузели Једрене. Трупе балкан-ских савезника су заузеле већи део европске Турске. С обзиромна чињеницу да су географски били најближи, Бугари су врлобрзо напредовали ка Цариграду. Турска је морала да моли за мирвећ 3. новембра, тек петнаестак дана након започетих ратних деј-става, обраћајући се великим силама (пре свих својој заштитни-ци Уједињеном Краљевству) да посредују за мир. Овакав потезПорте дочекан је и у Аустрији и у Русији са великим олакшањем.

Немирни балкански савез требало је обуздати, а капитула-цијом Турске, без мешања других сила створене су добре прего-варачке позиције. Руска влада се нарочито журила да зауставиБугаре јер би њиховим уласком у Цариград другим великим си-лама могао бити дат повод да у Босфор и Дарданеле уведу својевојно-поморске снаге. Руси, поврх свега, никако нису вероваликобуршкој династији и лично краљу Фердинанду који су их на-кон Берлинског конгреса преварили (Ђорђевић, 1997, стр. 279).

7 Босфор и Дарданели су имали превасходни значај за руске трговинске ин-тересе и геостратешки излазак на топла мора.



Руска влада је готово категорички припретила Бугарима да зау-ставе напредовање.

Ужасно напету атмосферу пресекли су сами Турци зауставља-јући војним путем Бугаре на самој капији свога главног града. Замир је била и Аустроугарска. Она је посебно била уплашена поја-вом Срба на обалама Јадрана. Беч је убрзо извршио мобилизацијузнатног дела своје војске и концентрисао их на српској граници.Немачка је подржавала Аустроугарску, подстичући је на оружје иобећавајући јој своју помоћ. Колико год да су желеле умиривањеБалканаца, западне силе су већ започињале припреме за европ-ски рат и нову поделу света. Може се слободно рећи да су Фран-цузи пожуривали Русе да се припреме за будући Први светскират (Ђорђевић, 1997, стр. 283).

ЛОНДОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

Средином децембра 1912. године у британској престоници ис-товремено су започеле рад две међународне конференције. Наједној су се састали представници зараћених страна, тј. Турске идржава Балканског савеза. На другој су заседали представницишест великих европских сила. Председник те конференције биоје Греј, а делегати амбасадори великих сила у Лондону (Расто-вић, 2005, стр. 161–169). Договорени систем одлучивања био јеконсензус, што значи да је за одлуке била потребна једногла-сност. То наравно није био крај процеса одлучивања јер су тек та-да амбасадори слали текст споразума својим владама. На страниТурске били су Немачка и Аустрија, док су државе Балканског са-веза имале моћног покровитеља у Русији, док је блажа подршкастизала од Француске и тек на крају од Енглеза (Ђорђевић, 1997,стр. 152). Уговор о миру потписан је у Лондону 30. маја 1913. годи-не и овим уговором су, углавном, материјализоване победе бал-канских савезника и Турска је у Европи сведена на један мали деоТракије која гравитира Цариграду (до линије Енос–Мидија). По-ред тога, у наставку конференције раздељене су и територијекоје су балканске државе у рату и заузеле. Србија је добила нај-већи део Рашке области (новопазарског санџака) Косово, део Ме-тохије, централни и западни део Вардарске области. Црна Гора једобила део Рашке области и део Метохије, али је изгубила запо-седнути Скадар. Стварањем независне Албаније Србији су одузе-те велике територије са излазом на море (српска војска је држалаТирану, Елбасан, Драч и друге градове и области). Нерешено је



остало питање српско-бугарског разграничења на југу, што ћеБугарска искористити да започне Други балкански рат 29/30. ју-на исте године.

ЗАКЉУЧАК Период од дефинисања „Начертанија” као основне стратегије на-ционалне и спољашње политике тадашње младе аутономне Кне-жевине Србије до почетка I светског рата 1914. године одликује,са једне стране борба за њен опстанак и са друге стране настојањеда се изврши велики задатак ослобођења свих Срба (и српских зе-маља) и уједињења са матицом. Гарашаниново „Начертаније”није представљало само тренутни став младог српског државни-ка („балканског Бизмарка”), већ стожер свих будућих активно-сти младе српске државе, како на Балкану тако и према Европи.Милован Миловановић, после дуге међународне припреме заформирање Балканског савеза усмереног против Турске, успевада повеже кључне земље, Србију и Бугарску. Велике тешкоће пра-тиле су овај мукотрпан Миловановићев рад, коме се он потпунопосветио, што је вероватно и то био један од разлога његове пре-ране смрти 1912. године. Не треба заборавити да су уз Миловано-вића на челу државе у то време били и такви способни државни-ци као што је Никола Пашић, Лазар Пачу и други. У нареднимратовима показаће се и висока вредност војника и официра, којиће српском народу донети неке од најблиставијих војничких по-беда у његовој историји.

Рат са Турском дошао је 1912. године у до тада најповољнијиммеђународним условима за Србију. Турска је била у доста кон-фузном стању, силе Антанте су биле уздржане од мешања у „бал-канске ствари” (Русија је прећутно подржавала савезнике у томрату). Поред тога и ранији догађаји су „припремили” Србију заовај тренутак. Царински рат са Аустроугарском успешно је окон-чан. Српско питање је захваљујући Миловану Миловановићу из-нето пред велике силе и Србија је задобила симпатије међу чла-ницама Антанте.

Балканским ратовима завршава се период формирањасавремене српске државе. Питање националног уједињења јошније било потпуно решено, али је Србија метеорском брзиномзаузела значајно место међу европским државама. Остаје нам даса ове историјске дистанце гајимо наду да ће српски народ моћида понови подвиге са почетка XX века и заузме место које му јераније припадало.



ЛИТЕРАТУРА АС, МИД-ПП, 1908, Р 711 III (1908). Министар иностраних дела, М. Мило-вановић, конзулу у Скопљу Ж. Балугџићу, лично стр. пов., 14/27. 7. 1908.

АС, МИД-ПП, 1908, Р 711 X (1908). Министар иностраних дела, М. Милова-новић, свим конзулатима у Турској и посланству у Цариграду, бр. 4438,11/24. 8. 1908.

Ђорђевић, Д. (1962). Милован Миловановић. Београд: Просвета.

Ђорђевић, Д. (1997). Портрет из новије српске историје. Београд: Београд-ски издавачко-графички завод.

Хвостов, В. М. и Минц, И. И. (1949). Историја дипломатије – Дипломатијановог доба 1872–1919. Београд: Архив за правне и друштвене науке.

Јагодић, М. (2008). „Нафуско питање: Проблем званичног признања срп-ске нације у Турској 1894–1910”. Историјски часопис, 57, 343–353.

Мекензи, Д. (2007). Милован Миловановић, српски дипломата и државник.Београд: Досије.

Митровић, А. (2011). Продор на Балкан и Србија 1908–1918. Београд: Завод зауџбенике.

Надовеза, Б. (2011). „Историјска мисао Милована Миловановића”. Башти-на, 31, 149–173.

Растовић, А. (2005). „Велика Британија и Србија 1903–1914”. Београд: Ин-ститут за савремену историју.

Растовић, А. (2012). „Британско-српски односи 1837–1914. године и Ср-бија 1903–1914”. Теме, 36/4, 1913–1929.

Станојевић, А. (1902). О политичким реформама у Старој Србији и Македо-нији. Београд: Дело.

Терзић, С. (2012). Стара Србија – Драма једне цивилизације. Београд: Право-славна реч.

Војводић, М. (1999). Путеви српске дипломатије – Огледи о спољној полити-ци Србије у XIX и XX веку. Београд: Клио.

Војводић, М. (2000). Србија и балканско питање 1875–1914. Нови Сад: Матицасрпска.

Војводић, М. (2007). Изазови српске спољне политике 1791–1918. Београд: Ис-торијски институт САНУ.



MILAN N. PALEVIĆUNIVERSITY OF KRAGUJEVACFACULTY OF LAW

ZORAN N. JEROTIJEVIĆUNIVERSITY UNIONFACULTY OF BUSINESS AND INDUSTRIAL MANAGEMENT

ŽAKLINA S. SPALEVIĆSINGIDUNUM UNIVERSITYFACULTY OF BUSINESS IN BELGRADE

SUMMARY MILOVAN MILOVANOVIĆ AND SERBIAN FOREIGN POLICY FROM THE CONGRESS OF BERLIN UNTIL 1912

Beginning of XX century opened the Balkan question of Turkishpresence and finally the release of Christians from centuries of Otto-man rule. Creating the alliance of Balkan states has been hamperedbecause of the conflicting interests in terms of territory by the Turksheld under occupation. At that time it was necessary to have a greatdiplomatic skill and make that these interests are not contradictory.The emergence of Milovan Milovanovic as leader of the Serbian diplo-macy in this period was perhaps the key factor in the creation of theBalkan League. This great scholar and diplomat took on the job whichwas the essence of issue, which is the convergence of interestsbetween Serbia and Bulgaria. From abroad Milovanovic was trying tosecure the support of Russia, which considered then Serbia as thenearest and most loyal allies in the Balkans. Support from Russia andFrance gave wings to the Milovanovic's diplomacy. The creation ofthe Balkan League was „the crown” of Milovanović’s diplomaticcareer. Unfortunately, the untimely death of this great Serbiandiplomat did not allow him to see the fruits of his labor. In a lightningwar, allies expelled Turkey from the Balkans as a great power anddemonstrated the power of the unity of the Balkan orthodox peoples.

KEYWORDS: Milovan Milovanović, Kingdom of Serbia, Union, Bulgaria, Russia.

147


УДК: 271.222(497.11)-773"12/13"94(497.115)"12/13"

DOI:10.5937/ZRFFP44-6477

ДРАГАНА J. ЈАЊИЋ1

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУПРИШТИНА / ЛЕПОСАВИЋ

РАЗЛОЗИ УСТАНОВЉЕЊА ЗВЕЧАНСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ2

АПСТРАКТ. Тема рада сагледава политичке, привредне и црквене аспекте који суутицали на установљење Звечанске епископије. Развој рударства и убр-зани економски развој Србије почетком XIV века биће један од разлогада у контексту привредног успона, али и несигурне политичке ситуа-ције на почетку Милутинове владавине, конституисање и преимено-вање нове епископије буде потреба времена у постојећим политичкимоколностима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: тврђава, трг, епископија, рударство, урбанизација, жупа.

1 [email protected] Рад је написан у оквиру пројекта Материјална и духовна култура Косова и Метохије (Ев. бр. 178028),

који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Рад је примљен 19. јула 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014.


148 ДРАГАНА J. ЈАЊИЋ

Сам појам града у средњем веку има вишеструко значење. Подњим се подразумевало насеље са тврђавом, опасано бедемима, укоме се налазило средиште војничке и административне властитога краја (Мишић, 2010, стр. 11). Средњовековни град, у зави-сности од степена привредног и управног значаја могао је бити уфункцији тврђаве, али и значајан привредни, економски и урба-ни центар. Према начину постанка и степену развијености по-стоји више типова утврђених градских насеља која су сврстана унеколико категорија, од којих четврту категорију чини група ја-ких утврђења, подигнутих на важним тачкама, стратегијски опе-ративно значајним. Код ове врсте тврђаве привредне функције сеналазе у другом плану. Уз њу се налази насеље, подграђе, које јепривредно мање развијено и са мањим бројем становништва.У ову групу утврђења спадају Звечан, Брвеник, Милешевац, До-брун, Петрус, Липовац (Мишић, 2010, стр. 13; Мишић Ђокић, 2011,Новаковић, 1966, стр. 146; Благојевић, 1992, стр. 67). Утврђенимурбаним средиштима – сматрала су се насеља која су се развијалауз тврђаву, што упућује на њену заштитну функцију. Неке одтврђава су биле у исто време и регионална управна седиштакојима су управљали за то, од владара, одређени властелини. Оваутврђења су могла да имају и отворено подграђе (Новаковић,1972, стр. 160; Škrivanić, 1969, стр. 109). У Полимљу је откривен ве-лики број утврђења која су била само рефугиум са војном поса-дом, „који са демографске тачке гледишта не играју значајнуулогу у броју становништва, али су значајни за очување и зашти-ту становништва на одређеном простору”. Вероватно их је било иу другим деловима српске државе али будућа истраживања тотек треба да потврде (Мишић, 2005, стр. 66). Као седишта жупа ко-ришћени су утврђени градови који су могли имати само управнуи војну функцију и који су обично лежали на путевима од већегвојног и трговачког значаја (Мишић, 1997, стр. 134; Мишић, 2007,стр. 121; Благојевић, 1992, стр. 69–70). С друге пак стране, утврђе-ни градови у пограничном појасу, који су обезбеђивали погра-ничну територију, као, на пример, Звечан, Сталаћ, убицирани суна местима од стратегијског или бар оперативног значаја, накојима су затварали границе и пролазе (Мишић Ђокић, 2011, стр.124–130; Ђокић, 2007, стр. 284).

Као погранично утврђење Звечан се убраја у утврђена урбанасредишта која имју подграђе, мада је степен урбанизације Зве-чанског трга, умногоме зависио од привредних фактора који субили у вези са политичким променама, што је неминовно утица-

РАЗЛОЗИ УСТАНОВЉЕЊА ЗВЕЧАНСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ

ДРАГАНА J. ЈАЊИЋ 149

ло и на промене у тргу. У вези са овим може се говорити о топо-графском и функционалном каректеру града који топографски идаље представља одређену урбану средину, али његове урбанефункције престају да постоје уколико нестане као привредносредиште (Мишић, 2010, стр. 113; Поповић, 2000, стр. 242–244; По-повић, (1987), стр. 157–159; Зарковић, 2012, стр. 59, 62). Када је речо утврђењу Звечан, оно се може поредити са градским насељимау Полимљу, где се ради о тврђавама, без или са малим или нера-звијеним подграђима, као нпр. град Милешевац, који је имаоподграђе, али је привредну функцију, највећим делом, вршиооближњи трг Пријепоље (Мишић, 2005, стр. 65). Када је у питањуЗвечан, археолошка истраживања потврдила су да се тврђавасастојала из три главна дела: цитаделе, једног нижег појасаутврђеног зидинама и трга у подграђу који је био заштићен зи-дом, мада тачан положај насеља и трга, његове величине и карак-тера није утврђен (Јовановић, 1965, стр. 149). Писани подаци о по-стојању трга под Звечаном налазимо у Светостефанској хрисовуљи(1316), иако се тачна убикација трга на терену, а на основу наве-дених података из хрисовуље, не може са сигурношћу одредити,може се извести закључак да је трг постојао већ у другој деценијиXIV века, али да није био нарочито развијен и поред доброг поло-жаја града и пространог положаја земљишта у подграђу, све дотридесетих година XIV века (Јовановић, 1965, стр. 149; Zdravković,Jovanović, 1964, стр. 426–427).

Време подизање Звечана према најранијем помену у исто-ријским изворима треба тражити у XI веку, и то у периоду посте-пеног ширења српске државе према југоистоку до Косова, када јемогло доћи до подизања града (Јовановић, 1965, стр. 140). Поме-нути простор је био насељен Србима, о чему сведочи изградњажупске организације, која се у другој половини XII века појављујекао готова. Потребно је поменути да је жупа код Срба чинила ос-новну територијалну, управну и привредну јединицу, на чијестварање је утицало повећање становништва (Благојевић, 1992,стр. 67–68; Благојевић, 2005, стр. 127–128; Мишић, 2010, стр. 112).С друге пак стране, поједина села и целе жупе везују се за одређе-не тврђаве и градове. Они, без обзира на величину, са селимасвоје жупе чине аграрарно подручје, наменски опредељено, по-средно или непосредно, за њихово издржавање (Благојевић,1992, стр. 68–69). У контексту територијалне припадности Звеча-на српској држави треба истаћи да постојање крајева са словен-ским именима на територија Косова и Метохије, већ почетком XI



века и истоимених жупа у XII веку, говори о присуству Срба напоменутом простору и постојања територијално-управних једи-ница на овим просторима. На простору између Липљана и Звеча-на, према речима Ане Комнине, било је у то доба великих шума,што је био један од важних чинилаца да усмерава Србе, према ре-чима Благојевића, да се организују по жупама (ВИИНЈ, 1966, стр.385–386; Благојевић, 2005, стр. 128, 131–132; Мишић, 1999, стр. 137,138). Положај Звечана представља стратешки најпогоднију тачкуна граничној линији која се протезала између Липљана у „под-ножју Зигоса”, који се налазио у византијским рукама и Звечана„на врху Зигоса”, на српској територији (ВИИНЈ, 1966, стр. 387; Но-ваковић, 1968, стр. 3–8; Максимовић, 1985, стр. 73–90). Српско-ви-зантијска граница није се мењала, како се претпоставља, у јед-ном дужем периоду, с обзиром на чињеницу да се још у XII векуграница Немањине државе налазила код села Пантина, у жупиСитница, током унутрашњих немира за великожупански престо(1166) између Немање и његових противника (Стефан Првовен-чани, стр. 67–68; Благојевић, 2005, стр. 137; Калић, 1981, стр. 209).

У току војних операција које су се водиле око Звечана између1091. и 1094. године, град се помиње под називом Σφεντζάνιον(ВИИНЈ, 1966, стр. 387). Само име града, које представља тран-скрипцију словенског топонима, упућује да је словенско илисрпско име старије, на основу чега се претпоставља да су Звечанподигли Срби, мада према начину зидања који је примењен (на-изменични ред обрађених каменова и хоризонтално и вертикал-но положених фрагментарних опека у два или три реда) сматрасе да би могао бити и византијски (Новаковић, 1908, стр. 84–88;Здравковић, 1961, стр. 89; Zdravković, Jovanović, 1964, стр. 427; Ка-лић, 1989, стр. 11–12). Иако су главни делови тврђаве грађени пре-ма наведеном начину, сматра се да време њихове изградње нијебило истовремено (Јовановић, 1965, стр. 148). Првобитни изгледграда Звечана, према мишљењу Јовановића, састојао се из цита-деле на врху брега – πολίχνιον – утврђеног насеља, и представљаоби најстарији део комплекса, који је постојао пре 1091. године(ВИИНЈ, 1966, стр. 386; Јовановић, 1965, стр. 148).

Јовановић, 1965, поставља питање да ли је Звечан крајем XI ве-ка представљао истурену тврђаву или је био нека врста централ-ног утврђења, повезан са неким мањим суседним фортифика-цијама. Проучавањем фортификацијских система (Јовановић,1965, стр. 141; Ђокић, 2007, стр. 268–271) дошло се до закључка даутврђења подигнута на врховима брда са донжон кулом и зидом



који обезбеђује само утврђење, при чему бедеми или немају дру-гих кула осим донжона или их имају у мањем броју, пред-стављају самосталну фортификацијску целину са јасном наме-ном. С друге пак стране, најважнији елеменат фортификацијскогсистема неке државе јесу, најчешће, граничне тврђаве, саграђенеу зависности од теренских услова и намене коју су имале (Ђокић,2007, стр. 281, 285). Српско-византијске борбе осамдесетих годи-на XI века и први продор српског великог жупана Вукана у уну-трашњост византијских територија све до Липљана, кога је спа-лио, а затим се повукао у Звечан, да би касније обновио нападе ипродро у област Полога, Скопља и Врања, говори да су се помену-те територије налазиле у интересној сфери српског жупана. Зве-чанска тврђава није била само стратешки најпогоднија тачка, већје служила и као база за експанзију рашких жупана у правцу југо-истока (ВИИНЈ, 1966, стр. 387; Јовановић, 1965, стр. 137, 141; Калић,1981, стр. 198). У походу византијских царева Јована II и Манојла IКомнина током прве половине XII века, на побуњене Србе, о Зве-чану нема помена у историјским изворима. Према Кинамовомизлагању византијска војска је 1149. године освојила тврђаву Рас,а потом област Никаву и град Галич (ВИИНЈ, IV, стр. 23–26; Калић,1970, стр. 25; Узелац, 2010, стр. 80). У оба случаја реч је о погранич-ним утврђењима, којих је у области Никаве било више, где сусвојим положајем обезбеђивала контролу над околином и путе-вима (Калић, Мркобрад, 1985, стр. 39). У овим сукобима необичноје да се Звечан не помиње, ако се узме у обзир његова релативнаблизина у односу на Галич, што се објашњава променом визан-тијске војне стратегије, настале услед померања византијскихоперација на дунавској граници, а што је условљавало да су војнеакције 1149. и 1150. године вођене са североистока, мада, премаречима Ј. Калић, нема довољно елемената да је ред освајања биоРас–Никава–Галич, с обзиром на то да област убикације Никавеније у потпуности разрешен. Град и тврђава Галич, код Сочаницена Ибру, налазио се на месту римског Minicipium Dardanorum-а итоком прве половине XII века представаљо је значајно утврђењеу рукама рашких великих жупана (Калић, 1981, стр. 201–203; Но-ваковић, 1888, стр. 120–124; ВИИНЈ, 1971, IV, стр. 23–26, нап. 42;Зарковић, 2012, стр. 54). Овим се не искључује могућност да су сеоко Звечана водили погранични сукоби, иако следеће вести оЗвечану потичу тек из времена борби Стефана Немање код местаПантина, недалеко од Звечана, где је он, према казивању СтефанаПрвовенчаног, послао једног од својих јереја да у цркви светог



Ђорђа одслужи бденије и литургију за сретан исход предстојећеборбе. Вероватно да је српско-византијска граница све до другеполовине XII века остала иста, с обзиром на то да Стефан Прво-венчани у биографији свога оца помиње исту границу коју наво-ди и Ана Комнина (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 69).

Тадашњи утврђени градови контролисали су осим војничкиважних тачака и одбрану рудника или трга, али су истовременои пружали сигурност владарским боравиштима, за која сепретпоставља да су била неутврђена. С тим у вези неопходно јебило постојање владарског рефугијума, као безбедног простора,где би се у случају потребе склонио владар или где би се чувалањегова ризница. Услед промене државне политике и истурањавладарског средишта ка граници земље долазило је и до пре-сељења владаревог двора (Новаковић, 1911, стр. 4–43; Здравко-вић, 1965, стр. 146; Ковачевић-Којић, ЛССВ, стр. 737–739, Јиречек,1959, стр. 257; Поповић, 2000, стр. 239). Мада постоје одређене за-мерке када је реч о сврставању Звечана у категорију утврђеногурбаног средишта, према свим карактеристикама које подразу-мева термин средњовековни град, Звечан се може сврстати уутврђена урбана средишта, мада није имао карактер развијеногнасеља (Зарковић, 2012, стр. 57–58). Сматра се да је Звечан био је-дан од градова у којем су повремено боравили српски владари.На тај закључак упућује опис Гиљфердинга, 1972, који каже да јеу граду Звечану постојала „краљева палата у рушевинама, са-грaђена од опека, на два спрата, са прозорима и вратима, а наунутрашњим зидовима видео се фреско-живопис” (Дероко, 1950,стр. 170; Јиречек-Радонић, 1978, стр. 256; Гиљфердинг, 1972, стр.220). Смена на престолу и успешна ратна освајања Стефана Уро-ша II, окончана 1282. године као и дуготрајни сукоб са братомДрагутином, који је почео 1301. и са прекидима трајао до 1311.или 1312. године, одразио се како на привредно-економске такои на црквене прилике у земљи (Ћук, 1986, стр. 31–40). На осни-вање или преименовање Ибарске у Звечанску епископију, са се-диштем у истоименом граду Звечану, ишла је у прилог и чиње-ница да близина рудника Трепче и експанзија рударскепроизводње у доба краља Милутина оправдава и премештај епи-скопске катедре (Јанковић, 1985, стр. 44; Мошин, 1960, стр. 304;Miklosich, 1958, стр. 57; Динић, 1967, стр. 3). Структура владарскогборавишта у Расу била је неутврђени дворски комплекс, коме јетврђава Рас пружала рефугијалну заштиту, односно где је у не-мирна времена владар налазио уточиште. У њему се могла чува-



ти и владарска ризница. Уз владарско боравиште у Расу се нала-зило и седиште рашког епископа, које се могло налазити поредПетрове цркве (Поповић, 2000, стр. 244–245; Мркобрад, 2000, стр.254–255; Ћирковић, 1997, стр. 424–429; Калић, 2006, стр. 33–35). Та-кође, функцију владарског рефугијума и резиденције имало је иутврђење Мали Петрич, у време немилих збивања и насилнесмене на српском престолу у лето 1331. године, које је, истовре-мено са утврђењем Велики Петрич, вероватно припадало истомсистему одбране, налазећи се на сат хода од владарског двора уНеродимљу (Поповић, 2000, стр. 238; Здравковић, 1975, стр. 54–56;Здравковић, 1965, стр. 153–155).

С обзиром на чињеницу да су градови били седишта управне(административне) власти природно је да се у утврђеном градуналазио управитељ града, а самим тим у значајнијим градовимаи црквена власт. Резултати археолошко-конзерваторских радо-ва, који су вршени на утврђењу Звечан, показали су постојање цр-кве (посвећене Св. Георгију), палате, у којој је становао владар,док је командант гарнизона био ситуиран у осмоугаоном донжо-ну као тактички доминантној тачки. У доњем делу утврђења на-лазиле су се две грађевине, од којих је прва, како се претпоста-вља, служилила или као складиште или као затвор, док се задругу претпоставља да је служила за становање. Постојање трга уподграђу показује да је град имао и извесну економску функцију,мада тачан положај трга није утврђен (Zdravković, Jovanović,1964, стр. 425–426; Zdravković, 1961, стр. 92; Јиречек-Радонић, 1978,стр. 256).

У средњовековној терминологији под тргом су подразумевании роба којом се тргује и место где се обавља куповина и продаја.Оваква места су се усталила у Србији и по сеоским насељима, ублизини цркава и манастира, или под зидинама неког утврђења.(Динић, 2003, стр. 670; Мишић, 2010, стр. 13). Отварањем рудникаи доласком бројних странаца, који су донели развијену техникурударске производње, развијају се не само насеља у којима онибораве, већ и околна села која живе од централног трга на коме сетрговало, што ће допринети много више процесу урбанизације уодносу на други тип насеља у средњовековној Србији (Мишић,2007, стр. 123–124; Благојевић, 1981, стр. 383–385).

Повољан положај неког места зависио је од броја комуника-ција које су се ту укрштале и безбедности која је потицала од бли-зине утврђења (Зарковић, 2012, стр. 137). Под Звечанским градомкоји доминира обронцима планине Рогозне укрштају се важни



војни и трговачки путеви: косовска равница са Ситницом, на ју-гоистоку и долина Ибра са његовим горњим током према СтаромВлаху и Босни, на северозападу, и доњим током ка Поморављу,на северу (Урошевић, 1957, стр. 187–189). Комуникација се у прав-цу југозапада одвијала према Метохији и Пећи, а овом терену по-себну важност дале су близина Копаоника, Рогозне, Чичавице иМокре Горе – које су биле познате још из римске епохе по богатимрудним налазиштима (Лутовац, 1950, стр. 87). На подручју Косоваи Метохије рударске насеобине условиле су настанак значајнихпривредних средишта, која постају рударски тргови, као трговиСв. Димитрија под Звечаном, Трепчом, Приштином, Јањевом, Ву-читрном и копаоничким тргови (Плана, Ливађе, Копорићи),међусобно повезани густом мрежом караванских путева, углав-ном на античким трасама, на којима се налазио Звечан, који језатварао важне саобраћајнице: пут Звечан–Трепча–долина Лаба,затим пут Рудник–Борач–Честин–Жича–Брвеник–Звечан и путиз Полимља преко Сјенице до Раса, затим преко Рогозне до Бањ-ске и Звечана (Мркобрад, 2005, стр. 391; Шкриванић, 1974, стр.103–109). Из долине Ибра путеви су водили на више страна, па сетако од Звечана или Трепче ишло за Приштину, Липљан, Скопље,и даље на југ (Благојевић, 1981, стр. 366; Зарковић, 2012, стр. 74).

Што се тиче Звечана, реч је о типичном неразвијеном подграђуса тргом у подножју града, који се због економске и политичкеситуације није нарочито развио, због постојања трга у Трепчи,Приштини и Вучитрну, али је његов помен за нас интересантанзбог тога јер се помиње као међа основног језгра бањског власте-линства (Ковачевић, 1890, стр. 2–3; Божанић, 2007, стр. 63; Мишић,2007, стр. 51–52).

Копаонички рударски басен обухвата више рудника и један јеод најзначајнијих у средњовековној Србији. До средине XIV векаотворени су следећи рудници: Трепча, Копорић, Плана и Остра-ћа. Рудници Трепче обиловали су сребром, оловом и гвожђем, анајобимнији рударски радови били су у Старом Тргу (Ћирковић,Ковачевић-Којић, Ћук, 2002, стр. 35). Трепча, с косовско-мето-хијским делом копаоничких рудника, била је у средњем векупростор велике рударске активности. На овом терену је било ве-ликих и малих рудничких лежишта из којих се руда вадила пре-ко сто година, а постоје и усамљена окна и топионице које су ра-диле кратко време (Мркобрад, 2003, стр. 251–254). За рударскецентре у Србији, од самог оснивања, било је карактеристично ин-тензивно црквено градитељство. Католичке цркве у Србији по-



дижу се у другој половини XIII века упоредо са развојем рудника,с обзиром на околност да су развоју рударства допринели немач-ки рудари Саси, који су се из Угарске дослелили у XIII веку наБалкан (Ћирковић, Ковачевић-Којић, Ћук, 2002, стр. 130; Божић,1953, стр. 11–16; Радојчић, 1959, стр. 248–255; Павловић, 1960, стр.99–126). Већ почетком XIV века у Трепчи се налази римокатолич-ка парохија, поменута 1303. године, што се доводи у везу са по-четком рада рудника, и привилегија које су Саси добили од срп-ских владара у време досељавања. Тако, у бањској повељи краљаМилутина, помињу се „Саси трѣбьчкии”, што говори да је Трепчау време изградње манастира Бањске и издавања хрисовуље већрадила као рудник и имала две римокатоличке цркве: Свету Ма-рију, чије су рушевине сачуване у месту Стари Трг и цркву СветогПетра (Мркобрад, 2005, стр. 393; Ћирковић, 1997, стр. 247–249; Шу-пут, 1974, стр. 321–331; Божић, 1953, стр. 11–13; Јиречек, 1959, стр.256; Ковачевић, 1890, стр. 5; Зарковић, 2007, 7 стр. 6–77). У писмупапе Бенедикта IX из 1303. године, уз Брсково, наводе се четириримокатоличке парохије уз рударска насеља у Србији (Рудник,Рогозно, Трепча, Грачаница), над којима је црквену власт вршилаКоторска бискупија (Ћирковић, 1997, стр. 244–247; Динић, 1967,стр. 3; Динић, 1970, стр. 248; Божић, 1953, стр. 12; Ћирковић, Кова-чевић-Којић, Ћук, 2002, стр. 130).

Економски развој средњовековне Србије, који је почео са раз-војем рударства, условио је експанзију и проширење Милутино-ве државе, а с друге стране допринео је подизању многих њего-вих задужбина, чија изградња и украшавање, иако се у изворимане говори о начину стицања овог богатства, упућују да одговортреба тражити у експлоатацији рудника на подручју косов-ско-метохијског басена (Данило други, 1988, стр. 129–135; Мило-јевић, 1991, стр. 159–160). Анонимни путописац који је 1308. годи-не путовао српским земљама забележио је да је Србија богатасребром, оловом и гвожђем и да је српски краљ имао седам руд-ника сребра у својој земљи (Anonymy, 1916, стр. 32). Тако је, наоснову уговора који је склопио 25. јуна 1312. краљ Милутин садубровачким мајсторима, договорено да они покрију оловом ње-гове цркве, за које се претпоставља да су биле Старо Нагоричанеи Бањска. (Оловом је био богат рудник Трепча. Свој пуни процватТрепча је доживела у првој половини XIV века) (Ђурић, 1967, стр.89–98; Ћук, 1986, стр. 106; Ћирковић, Ковачевић-Којић, Ћук, 2002,стр. 35). С тим у вези је и податак да је краљ Милутин Трепчу да-ривао Бањској као село, а не и рудник, рударе и приходе од руд-



ника (Ковачевић, 1890, стр. 2; Динић, 2003, стр. 670). Данилови по-даци о давању „небројеног злата и сребра” за подизање иобнављање манастира, у суштини преносе податке о наглом ра-звоју рударства и појаве бројних рудника у првој половини XIVвека, иако нема никаквих наговештаја о томе у биографијамавладара и архиепископа написаним од стране архиепископа Да-нила II (Данило Други, 129; Ћирковић, Ковачевић-Којић, Ћук,2002, стр. 37; Петровић, 2007, стр. 122).3

Питање оснивања Звечанске епископије тј. њеног установље-ња и преименовање Ибарске у Звечанску епископију, а потом уБањску, као и могућност да се њена катедра једно време налази-ла у Звечану, ишла би у прилог чињеници да је његово утврђењеимало и функцију одбрамбеног карактера, као последице развојарударства и трговине у доба краља Милутина, што објашњава ипремештај њене епископске катедре (Јањић, 2012, стр. 353; Рува-рац, 1879, стр. 216). Ако се узме у обзир констатација Поповића,2000, да је утврђење имало и функцију рефугијума, и привреме-ног боравишта владара у немирна ратна времена, у коме је моглада се чува и владарска ризница, али и да је служила за одбранурудника или трга, објашњава се установљење и преименовање„новог” епископског седишта према називу града, у овом случајуутврђеног града Звечана (Поповић, 2000, стр. 244; Здравковић,1965, стр. 146). Историјски извори не говоре о разлозима устано-вљења Звечанске епископије, мада се они могу наслутити. Наоснову оскудних историјских података тежак и дуготрајан сукобкраљева Милутина и Драгутина, који је почео 1301. и са прекиди-ма трајао до 1311. или 1312. године, наводи на констатацију да је„епископ тога места”, звечански епископ Данило, могао бити уовим несигурним временима и човек од поверења краља Милу-тина, што објашњава премештање и преименовање епископскогседишта, унутар зидина утврђеног града Звечана (Мошин, 1960,стр. 304; Miklosich, 1858, стр. 60; Ћирковић, 1981, стр. 449–461).

Канонско оправдање ове краткопостојеће епископије, налазисе у правилима 53. 54. и 98. Картагинског сабора, који дозвоља-

3 Рудници Трепче обиловали су сребром, оловом и гвожђем – бројни рудар-ски радови налазе се на површини дугој 9, а широкој 3 км и груписани су окобрда Старог Трга, Мажића, Витушића, Мељенице, Гувништа, Мађере и Гро-пова. Регистровано је око 2.000–2.200 старих рударских радова, а најобим-нији су били у Старом Тргу. Број топионица у Трепчи не може се тачно утвр-дити, а претпоставља се да их је било око 18–20 и то већином на Трепчанскојреци.



вају да одређене историјске околности изискују оснивање новеепископске катедре, док правило 17. IV Васељенског сабора,утврђује да „ако је царском влашћу основан нови град, или сеунапред обнови, нека поредак црквене управе последује грађан-ским и јавним узорима”, односно да су политичка померања др-жавних граница утицала на ширење црквене јурисдикције, где јепрвенство епископских катедри било у зависности од политич-ког заначаја града у коме су се налазили (Милаш, 2004, стр.369–372; Поповић, 2002, стр. 96).

ЗАКЉУЧАК Кратко трајање Звечанске епископије објашњава се економскими политичким приликама у Србији, пре свега развојем рудар-ства, што не значи да и други разлози политичке природе, као иосвајања краља Милутина, нису утицали на то. Као стратешкизначајно упориште, у контексту економског јачања и дугого-дишњег сукоба између краљева Драгутина и Милутина, прено-шење епископске катедре у утврђени град Звечан, не искључујемогућност да је близина рудника Трепче и нагли пораст рудар-ске експлоатације и трговине, звечанском архијереју наменила иулогу Милутиновог човека од поверења у надгледању и заштитикраљевих материјалних ресурса.

ИЗВОРИ Српска академија наука и уметности (1966). Византијски извори за исто-рију народа Југославије.

Гиљфердинг, А. (1972). Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији. Са-рајево: Веселин Маслеша.

Данило Други (1988). Животи краљева и архиепископа српских. Службе.Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.

Górka, О. (ур.) (1916). Anonymi descriptio Europe orientalis. Cracoviae:Academiae Litterarum.

Ковачевић, Љ. (1890). „Светостефанска хрисовуља”. Споменик СКА, IV,1–11.

Мошин, А. В. (1960). «Сербская редакция Синодика в неделю правосла-вия». Византийский временик, XVI, 278–353.

Miklosich, F. (1858). Monumenta Serbica. Vienne.

Стефан Првовенчани, (1988). Живот Симеона, Сабрана дела, Српска књи-жевна задруга, Београд.



ЛИТЕРАТУРА Благојевић, М. (1992). „Град и жупа – међе градског друштва”. У: Социјал-на структура српских градских насеља (XII–XVIII век) (стр. 67–84). Смедере-во.

Благојевић, М. (2005). „Српска административна подела Косова и Мето-хије у XII веку”. У: Срби на Косову и Метохији (стр. 125–138). Косовска Ми-тровица.

Благојевић, М. (1981). Основе привредног развитка. Београд: Српска књи-жевна задруга.

Благојевић, М. (1981). „Владари и поданици, властела и војници, зави-сни људи и трговци”. ИСН, 1, 372–388.

Божић, И. (1953). „О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековнојСрбији”. Споменик, 53(5), 11–16.

Божанић, С. (2007). „Реконструкција мрежа Светостефанског власте-линства”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. го-дине у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш– Косовска Митровица – манастир Бањска, 55–72.

Дероко, А. (1950). Средњовековни градови Србије, Црне Горе и Македоније.Београд: Просвета.

Динић, М. (1967). „Трепча у средњем веку”. Прилози КЈИФ, XXXIII (1–2),3–10.

Динић, М. (1970). „Југозападна Србија у средњем веку”. Зборник Фило-зофског факултета, XI(1), 239–249.

Динић, М. (2003). „Трепча у средњем веку”. У: Из српске историје средњегвека. Београд: Equilibrium.

Ђокић, Н. (2007). „Прилог проучавању фортификацијскх система Мо-равске Србије, Моравска Србија”. У: Зборник радова са међународног науч-ног скупа одржаног 29. септембра у крушевцу и 30. септембра 2007. године у ма-настиру Наупаре. Крушевац, 265–291.

Ђурић, В. (1967). „Дубровачки градитељи у Србији средњег века”. Збор-ник за ликовне уметности, 3, 87–106.

Зарковић, Б. (2007). „Светостефанска повеља као извор за историју ру-дарства”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. го-дине у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш– Косовска Митровица – манастир Бањска, 73–80.

Зарковић, Б. (2012). Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почеткомновог века. Преузето са https://fedorabag.bg.ac.rs/fedora/get/o:6370/bdef:Content/get



Zdravković, I. и Jovanović, V. (1964). La fortresse de Zvečan, située au moyenâge à la frontière entre Byzance et la Serbie. Actes du XII congrès internationald’études byzantines, Ochride, Beograd, 3, 423–428.

Здравковић, И. (1965). „Прилог за проучавање двораца и других споме-ника културе у средњовековној Србији”. Зборник заштите споменикакултуре, Београд, 143–156.

Здравковић, И. (1961). „Резултати конзерваторских испитивања и радо-ва на граду Звечану”. Зборник заштите споменика културе, Београд,84–104.

Здравковић, И. (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд:Новинско-издавачко предузеће „Туристичка штампа”.

Јанковић, М. (1985). Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку.Београд: Народна књига – Историјски институт.

Јањић, Д. (2012). „Канонскоправни аспект основања Бањске еписко-пије”. Правни анали, LX(2), 350–362.

Јиречек, К. (1959). „Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у Сред-њем вијеку”. У Зборник К. Јиречека, I. Београд: Српска академија наука.

Калић, Ј. (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. У Исто-рија српског народа, 1. (стр. 197–211). Београд: Српска књижевна задруга.

Калић, Ј. и Мркобрад, Д. (1985). „Градина у Радалици”. Новопазарски збор-ник, 9, 39–46.

Калић, Ј. (1989). „Прокопијева Арса”. Зборник радова византолошког ин-ститута, XXXVII–XXXVII, 9–17.

Калић, Ј. (2006). „Словени и византијско урбано утврђење”. У Европа и Ср-би, средњи век (стр. 23–36). Београд.

Лутовац, М. (1950). „Звечан, Трепча и Косовска Митровица”. Гласник Срп-ског географског друштва, XXX(2), 77–79.

Максимовић, Љ. (1985). „Зигос на српско-византијској граници”. Збор-ник Филозофског факултета, 15, 73–90.

Милојевић, С. (1991). „Економија у огледалу Данилових житија”. У: Ар-хиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 годи-на од смрти, децембра 1987. Београд: Српска академија наука и уметно-сти, 156–168.

Мишић, С. (1997). „Земља у држави Немањића”. Годишњак за друштвенуисторију, IV (2–3), 133–146.

Мишић, С. (1999). „Земља у држави Немањића”. Годишњак за друштвенуисторију, 4, 133–146.



Мишић, С. (2005). „Насељеност Полимља у средњем веку”. Милешевскизаписи, 6, 63–77.

Мишић, С. (2007). „Градови и тргови Горњег Поломља у средњем веку(деурбанизације и урбанизације)”. Милешевски записи, 7, 119–125.

Мишић, С. (2007). „Међе у Светостефанској хрисовуљи”. У Зборник са на-учног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митрови-ци, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица –манастир Бањска, 43–55.

Мишић, С. (2010). „Градови и тргови српског средњег века”. У С. Мишић(Ур.), Лексикон ГТССЗ (стр. 11–14). Београд: Завод за уџбенике.

Мишић, С. (2010). Звечан. У С. Мишић (Ур.), Лексикон ГТССЗ (стр. 112–115).Београд: Завод за уџбенике.

Мишић, С. и Ђокић, Н. (2011). „Капија Поморавља у историјској и војнојстратегијској географији”. У: Капија Поморавља, тематски зборник (стр.109–152). Варварин.

Мркобрад, Д. (2000). „Стефан Немања и традиција рашког епископскогседишта”. У: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и пре-дање, Београд – Нови Пазар, септембар 1996 (249–258). Београд: САНУ.

Мркобрад, Д. (2003). „Значај Трепче у оквиру копаоничког рударствасредњовековне Србије”. Гласник српског археолошког друштва, 251–254.

Мркобрад, Д. (2005). „Српско рударство у привреди Косова и Метохије –Средњи век”. У Срби на Косову и Метохији (стр. 379–394). Београд: САНУ.

Новаковић, С. (1888). „Српске области у X и XII веку”. Гласник СУД, XLVIII,112–117.

Новаковић, С. (1908). „Охридска архиепископија у почетку XI века”. ГласСКА, 76, 1–62.

Новаковић, С. (1966). „Рад, трг, варош. К историји речи и предмета којисе њима казују. Неколико страна из дела ’Градови и тргови у старој срп-ској држави’”. У: Из Српске историје (стр. 144–161).

Новаковић, Р. (1968). „О Зигосу и граници између Србије и Византијекрајем XI и почетком XII века”. Прилози КЈИФ, 1–2, 3–29.

Pavlović, M. (1960). „Tragovi rudara Sasa u srpskohrvatskom jeziku”. Годи-шњак Филозофског факултета у Новом Саду, 99–127.

Петровић, Р. (2007). „Скулптура манастира Бањске из XIV века – могућ-ност реконструкције и ревитализације”. У: Зборник са научног скупа одр-жаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, МанастирБањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањ-ска, 105–124.



Поповић, М. (1987). „Подграђе града Раса”. Саопштења, 19, 157–159.

Поповић, М. (2000). „Владарско боравиште Стефана Немање у Расу”.У: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд– Нови Пазар, септембар 1996. Београд, 233–247.

Поповић, В. Р. (2002). Васељенски сабори, одабрана документа. Београд:Графипроф.

Радојчић, Н. (1959). „Одакле је Јован Рајић преузео вест о отварању руд-ника у Србији за време краља Владислава”. Прилози КЈИФ, 25, 148–255.

Руварац, И. (1879). „Прилошци к објашњењу извора србске историје”.Гласник СУД, 47, 177–218.

Ћирковић, С. (1997). „Католичке парохије у средњовековној Србији”. У:Работници, војници, духовници (стр. 240–258). Београд: Equilibrium.

Ћирковић, С. (1997). „Двор српских владара од утврђења до градскогнасеља”. У: Работници, војници, духовници (стр. 423–434). Београд: Equili-brium.

Ћирковић, С., Ковачевић, С., Којић, Д. и Ћук, Р. (2002). Старо српско ру-дарство. Београд: Вукова задужбнина, Прометеј.

Ћук, Р. (1986). Србија и Венеција у XIII и XIV веку. Београд: Историјски ин-ститут, ИРО Просвета, ООУР Издавачка делатност.

Шкриванић, Г. (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристич-ка штампа.

Škrivanić, G. (1969). „Gradovi i utvrđenja u srednjovekovnoj Srbiji, Bosni iDubrovniku”. Vоjnoistorijski glasnik, XX(2), 109–152.

Шупут, М. (1974). „Црква у Старом тргу”. Зборник Филозофског факултетау Новом Саду, 21, 321–331.



DRAGANA J. JANJIĆINSTITUTE FOR SERBIAN CULTURELEPOSAVIĆ – PRIŠTINA

SUMMARY THE CAUSES FOR THE FOUNDATION OF THE DIOCESE OF ZVEČAN

The short duration of the Diocese of Zvečan is to be explained witheconomic and political circumstances in Serbia, first of all with thedevelopment of mining, which doesn't mean that other reasons ofpolitical nature, as conquests of king Milutin, didn't have their influ-ence. As strategically important stronghold, in the context ofeconomic strengthening and long-lasting conflict between kingsDragutin and Milutin, the transfer of pontifical center in the fortifiedcity of Zvečan does nod exclude the possibility that the nearness ofthe mine of Trepča and sudden growth of mining exploatation andtrade, also meant that hierarch of Zvečan became Milutin's man oftrust in supervising and protection of king's material resources

KEY WORDS: fortress, diocese, mining, urbanization, district.

163


УДК: 94:342.53(497.11)"1870"DOI:10.5937/ZRFFP44-5767

МИРОСЛАВ Д. ПЕШИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТДЕПАРТМАН ЗА ИСТОРИЈУ

ПРВА ЗАКОНОДАВНА СКУПШТИНА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ И ДОНОШЕЊЕ ОРГАНСКИХ ЗАКОНА ИЗ 1870. ГОДИНЕ

САЖЕТАК. Рад се бави заседањем Прве законодавне скупштине Србије у Крагујев-цу 1870. године и доношењем органских закона којима су одредбе Уста-ва из 1869. године додатно разрађене и допуњене посебним законима.Упркос томе што новим Уставом није заведен парламентарни режимвладавине, установа Народне скупштине је добила већи политичкизначај у односу на раније скупштине, јер се бирала сваке треће године,састајала једном годишње и по први пут добила право да учествује удоношењу закона. Редовни политички избори и учешће Народне скуп-штине у процесу доношења закона утицали су на лакше повезивањеполитичких истомишљеника са њиховим политичким лидерима, који-ма је приликом избора било важно да успоставе што чвршће односе сасвојим бирачима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Народна скупштина, избори, заседање, Крагујевац, посланик, закон.

1 [email protected]

Рад је примљен 24. марта 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


164 МИРОСЛАВ Д. ПЕШИЋ

Устав из 1869. године увео је Народну скупштину у политичкиживот Србије. Установа Народне скупштине је новим Уставомдобила већи политички значај у односу на раније скупштине, јерсе бирала сваке треће године, састајала једном годишње и попрви пут је добила право да учествује у процесу доношења зако-на. Обавезно одржавање скупштинских избора утицало је на по-везивање политичких истомишљеника с њиховим политичкимвођама, будући да су политички прваци приликом избора на-стојали да успоставе чвршће и трајније односе са својим бирачи-ма (Јанковић, 1997, стр. 131). Након ступања на снагу Устава из1869. године либерали су се окупили под вођством Јована Ри-стића на једној, док је на другој страни нешто касније дошло доокупљања опозиционих младоконзервативаца.2 У исто времеокупљале су се присталице и следбеници Светозара Марковића.

Прва законодавна скупштина одржана је 1870. године у Кра-гујевцу. Да би се Устав увео у живот било је неопходно донетивише закона органског карактера како би се разрадила уставнаматерија и испуниле празнине за које је Устав из 1869. годинепредвидео да буду разрађене и допуњене посебним законима(Стојичић, 1980, стр. 23). Према Јовану Милићевићу празнинеУстава и „довршетак намесничког уставног система”, главни суразлози одржавања прве законодавне Скупштине у Крагујевцу1870. године (Милићевић, 1964, стр. 196). Као што је речено, Првазаконодавна скупштина одржана је у Крагујевцу од 14/26. сеп-тембра до 25. октобра/6. новембра 1870. године. Донела је неко-лико закона: Закон о пословном реду у Народној скупштини, Закон опословном реду у Државном савету, Изборни закон, Закон о министар-ској одговорности, Закон о штампи. Избори за Законодавну скуп-штину вршени су према одредбама ранијих закона, пошто ниједонет закон о избору народних посланика. На сваких 2.000 лицакоја су плаћала порез бирао се по један посланик, док је Наме-сништво имало право да на свака три изабрана посланика име-нује по једног. Изабрано је 97 народних посланика, Намесништвоје поставило још 24 посланика иако је имало право да именује 32вирилна посланика. За председника Народне скупштине иза-бран је Живко Карабиберовић, а за потпредседника Јосиф Пан-

2 Младоконзервативци су водили порекло од уставобранитељских конзерва-тиваца. За разлику од староконзервативаца група младоконзервативнихполитичара била је надахнута либерaлно-демократским идејама, тј. њиховконзервативизам био је у знатној мери „разблажен либерализмом” (Кре-стић, Љушић. 1991, стр. 109; Драгнић, 1989, стр. 78; Јанковић, 1951, стр. 202).

ПРВА ЗАКОНОДАВНА СКУПШТИНА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ…

МИРОСЛАВ Д. ПЕШИЋ 165

чић, ректор Велике школе. За секретаре су изабрани: АлимпијеВасиљевић, Димитрије Јовановић, Јован Бошковић и Милош Про-кић (Мајданац, 2004, стр. 37; Митриновић, Брашић, 1939, стр. 81).

У пратњи 18 народних посланика које је Скупштина изабрала,кнез се посланицима обратио беседом: „Помоз Бог браћо! Садубоким осећањем радости поздрављам вас, посланике Прве за-конодавне скупштине, желећи вам да ово ново доба у историјинашој обележите добром слогом и подпуним успехом.” Наме-сништво је посебном беседом отворило прву редовну Народнускупштину. У беседи се наводи да је „нови Устав означио ново до-ба у животу народа нашег, колико са свога политичког значаја,толико и зато, што је увео у земљи уставну владавину”. Дакле,требало је донети органске законе који су проистицали из новогУстава како би се увео у политички живот земље (Протоколи На-родне скупштине која је држана у Крагујевцу 1870, Београд 1871,стр. 3–6). Скупштина је 19. септембра/1. октобра 1870. годинеадресом одговорила на беседу коју је у име Намесништва прочи-тао Јован Ристић. Скупштинска адреса коју је саставио скупштин-ски одбор била је пуна хвале о новом Уставу, за који је речено „ даје нови Устав поникао из живота народног без сваког спољногутицаја, чиме је отклоњена највећа сметња око унутрашњегуређења земље и отворено пространо поље свестраном развиткуи слободи народној” (Продановић, 1947, стр. 324).

Скупштина је започела рад избором два одбора који су имализадатак да претресу предлоге закона: Закон о пословном реду уСкупштини и Закон о пословном реду у Државном савету. Првиодбор је био састављен од следећих посланика: Гаје Поповића,Арсе Лукића, Г. Герасимовића, Касијана Стојишића, Милосава Ву-комановића, Мите Јаношевића, Драгутина Ризнића, Д. Милова-новића, Стојана Бркића, Тодосија Миловановића, Симе Мајсторо-вића, Павле Грековића, Петра Стевановића, Милутина Спасића,Николе Цоловића, Милоша Ристића, Саве Даничића, Косте Ди-митријевића, Стојана Вељковића, Милована Спасића, Саве Срете-новића, Ђорђа Петровића и Ђорђа Малетића. Други одбор чини-ли су: Петар Димитријевић, Анта Нешић, Маринко Радовановић,Алекса Петковић, Миленко Станковић, Антоније Пантић, ЦенаЛиловић, Јован Бошковић, Илија Протић, Тодор Ракић, Илија Лу-кић, Милан Стојић, Здравко Јовановић, Владимир Хаџић, АрсаБељић, Лазар Симић, Јеврем Барлов, Сима Живковић, Васа Маџа-ревић, Јован Валента и Панта Срећковић.



Извештај скупштинског одбора, који је претресао предлогЗакона о пословном реду у Народној скупштини прочитао је из-вестилац тог одбора Јован Бошковић. У извештају није било су-штинских примедби на предлог закона. О пословнику су диску-товали многи посланици: Јефрем Барлов, Васа Маџаревић, КостаДимитријевић и Владимир Хаџић. Тако је, на пример, ВладимирХаџић упутио предлог „да се на вратима скупштинске сале при-кује таблица књажевим потписом утврђена, на којој би писалоиме које је Књаз наименовао, а коме посланици треба да подносесвоја пуномоћја кад дођу у Скупштину”. Потом се развила оштраполемика око питања да ли посланици за изговорене речи уСкупштини против злоупотребе чиновника треба да одговарајуили не. Група посланика коју је предводио Коста Димитријевићбранила је став да посланик не може одговарати за своје речи уСкупштини (Милан Стојић, Тодор Мирковић). Друга група посла-ника, на челу са Драгутином Ризнићем, захтевала је да послани-ци буду одговорни за изговорене речи, јер би се на тај начин оне-могућили злонамерни посланици да се баве клеветама. Овојгрупи посланика су припадали: Лазар Вуличевић, Павле Ради-војевић, Петар Стевановић и Јован Караматић. Ова дискусија јеотворила питање одговорности посланика за своја иступања уНародној скупштини. Озбиљна дискусија развила се и око пре-длога Косте Димитријевића да се у Закон унесу одредбе о сазива-њу Скупштине. Он је предложио да у случају да министар не са-зове Скупштину на време, то могу урадити и народнипосланици. Његов предлог су подржали владини посланициСтојан Вељковић и Алимпије Васиљевић. Против предлога је го-ворио министар унутрашњих послова Радивоје Милојковић, којије том приликом рекао „да се закон прави за оно што треба да бу-де а не што не треба”. Скупштина је 27. септембра/9. октобра 1870.године завршила претрес о предлогу закона у појединостима иусвојила предлог Закона о пословном реду у Народној скупштини саизменама у целини (Радовановић, 2010, стр. 129–233).

Закон о пословном реду у Народној скупштини ступио је наснагу 1/13. октобра 1870. године. Циљ овог закона састојао се утоме да обезбеди што већу ефикасност у раду Скупштине. Овај за-кон је у односу на Устав из 1869. године садржао одређене одред-бе којих није било у Уставу. Према чл. 6 Скупштина је имала пра-во да искључи посланика који свој изостанак није оправдао„довољно важним узроцима”. У таквој ситуацији Скупштина јепосебним решењем заказивала избор новог посланика који је до-



лазио на место искљученог посланика. Ова одредба није постоја-ла у Уставу. Нико није могао да одузме мандат посланику осимбирача који су му дали поверење. Посланик је самостално одлу-чивао да ли ће доћи на седницу Скупштине или не, у складу сасвојим политичким уверењима и посланичком савешћу. Наме-сништво је имало намеру да обезбеди потпуну контролу надСкупштином на тај начин што је у новом закону унета одредба даскупштинска већина по чл. 59 може спречити говоре опозицио-них посланика својом изјавом да је довољно обавештена, послечега је председник Скупштине објављивао да је претрес предлогазакона завршен. Скупштинска већина је могла такву изјаву датиодмах после говора надлежног министра или одборског изве-стиоца и на тај начин би опозиција у Скупштини била онемо-гућена да изнесе своје мишљење о одређеном предлогу закона.Закон о пословном реду у Народној скупштини није предвидеопосланички имунитет3, јер је по чл. 33 председник Скупштинеимао право да одузме реч посланику када је он говорио о несаве-сном раду чиновника, а да их притом није именовао. А у случајуда их именује скупштинска већина је могла да посланика предасуду да на суду доказује истинитост оптужби (АСАНУ, Фонд Јова-на Ристића, VI/5, бр. 76; Продановић, 1947, стр. 324–325).

Потом је Скупштина прешла на претресање Закона о пословномреду у Државном савету. По Уставу из 1869. године Државни саветје изгубио законодавну власт и постао највише административ-но тело и највиши административни суд. Државни савет је одлу-чивао о жалбама против министарских решења и решавао сукобеизмеђу административних власти. Савет је доносио коначна ре-шења која су обавезивала министре. Државни савет „разматра ирешава жалбе против министарских решења у спорним адми-нистративним питањима” (чл. 90. т. 3 Устава). Међутим, владаније имала обавезу да предлоге Савета усвоји. У случају сукобаизмеђу појединих министара и Државног савета влада је моглада подржи министра, тј. да затражи тумачење закона, одлажућина тај начин извршење одлуке Савета све док Народна скупштина

3 Анализирајући Закон о пословном реду у Народној скупштини, Никола Крстићје забележио да је један члан закона изузетно неповољан за народне посла-нике. „Ако скупштинар говори што против чиновника, министар можеискати да каже чиновника по имену. Не каже ли, одузима му се реч. Каже лига, треба да докаже што наводи. Тај пропис незгодан је, јер ће ограничитискупштинаре у казивањлу оних злоупотреба што их чиновници раде” (Кр-стић, 2006, стр. 147).



не да своје тумачење закона. У пракси се често пута дешавало давлада кад год јој се није допадала одлука Државног савета одло-жи извршење одлуке Савета и затражи од Народне скупштине дапротумачи закон (Стојичић, 2007, стр. 89–116). Оштру полемикумеђу посланицима изазвао је чл. 48 Закона о пословном реду у Др-жавном савету, који се бавио питањем односа Савета и министар-ске одговорности. Једна група посланика је предлагала да се овајчлан изостави или да се промени „тако да Савет као неодговорнавласт не може бити над одговорним министрима” (Ј. Бошковић,Ж. Карабиберовић), док је друга била за то да остане онако како јенаведено у предлогу (С. Живковић, Д. Јовановић). Тако је, на при-мер, посланик Јован Бошковић, секретар Народне скупштинепредложио да свако ко није задовољан одлукама Владе и Држав-ног савета има право да поднесе жалбу Скупштини, док је посла-ник Јован Барлов изнео мишљење да се пред Скупштином немогу износити административни послови. После дискусије по-знатог правника и секретара Скупштине Алимпија Васиљевића,који је изнео мишљење да Скупштина треба да води рачуна отоме да ли се усвојени закони спроводе „како ваља, овај чланостао је онако како га је Влада предложила”. Закон о пословном ре-ду у Државном савету ступио је на снагу 5/17. октобра 1870. године(Радовановић, 2010, 129–233).

Предлог Изборног закона саставила је комисија, коју је почетком1870. године образовала Влада. Комисију су чинили: ЈевремГрујић, Данило Стефановић и Коста Магазиновић. Скупштинскиодбор за преглед Изборног закона упутио је неколико примедби навладин предлог Закона који је саставила комисија. Одбор је при-хватио владин предлог да се народни посланици бирају на тригодине, али је тражио да се и кнежеви посланици постављају натри године. Нарочито се оштра полимика водила око питања ко-лико треба да траје сазив Скупштине и шта треба предузети услучају да Влада не сазове Скупштину или не закаже изборе упредвиђеном року. Посланик Коста Димитријевић је предложиода народни посланици могу сами да се састану у случају да Владане закаже Скупштину у предвиђеном року. Његов предлог је јед-но време подржавао владин посланик Алимпије Васиљевић, алије под притиском Владе попустио. Поједини посланици, Д. Ри-знић, Б. Божовић, С. Живковић, изнели су мишљење „да је уставдао право књазу да сазива скупштину и ако би усвојили тај закон-ски члан повредили би устав”. Скупштина је приликом гласањаодбацила предлог Косте Димитријевића (Исто).



По Изборном закону било је предвиђено да се избори за Скуп-штину одржавају сваке треће године. Кнез је указом расписиваоизборе. Након тога је министар унутрашњих дела објављиваоброј народних посланика који ће се бирати у окружним вароши-ма и срезовима (чл. 5). Изборно право имао је сваки грађанинкоји је навршио 21. годину живота и плаћао порез на имање, радили приход (чл. 17). Права избора били су лишени: Цигани,најамни радници, они који плаћају бећарски данак, они који суосуђени због злочина, они који су осуђени на губитак части, оникоји се налазе у затвору или притвору, они за које се судским пу-тем докаже да су разним обећањима и поклонима утицали на би-раче да изаберу њиховог кандидата за народног посланика, као иони за које се докаже да су свој глас продали (чл. 18). За послани-ка може бити изабрано лице које је напунило 30 година живота ида је плаћало шест талира пореза годишње (чл. 22). Како је топредвидео Устав, избори су у окружним варошима били непо-средни, а у срезовима преко повереника, тј. посредни (чл. 24). Из-бори у окружним варошима су се одржавали на одређеном местукоје је одредила општина (чл. 26). Гласање је било јавно.

По закону бирач се јавно опредељивао кога хоће за посланика(чл. 32). Што се тиче посредних избора у срезовима они су сеобављали на следећи начин: у селима на сваких 50 пореских гла-ва бирао се по један повереник, по два повереника бирале су оп-штине које су имале више од 50 пореских глава (чл. 52). Повере-ници су затим долазили у среско место које је било одређено заизборну повереничку скупштину (чл. 54). Изабрани повереницису бирали народне посланике тако што су прво гласали за свекандидате па ако ниједан од њих није имао већину онда су гласа-ли између двојице који су имали највећи број гласова. Кнез је поУставу имао право да на свака три изабрана посланика поставипо једног вирилног посланика. О избору својих посланика кнез јеиздавао посебан акт у званичним српским новинама. Избори заВелику скупштину обављали су се на исти начин као и за обичнуСкупштину. Велика скупштина састојала се само од изабранихнародних посланика (Зборник закона и уредаба у Кнежевини Ср-бији за 1870. књ. 22, Београд 1870, стр. 64–68).

Предлог Закона о министарској одговорности прочитао је секре-тар Скупштине Димитрије Јовановић. Приликом претреса овогзакона поднет је и предлог Закона о путном и дневном трошку по-сланика на Народној скупштини. Посланици су током претресаовог закона захтевали да чиновници буду одговорни за свој рад и



да министри могу бити кажњени у случају да прикривају лошрад чиновника. На предлог Скупштине према овом закону који јеусвојен у Скупштини, кнез је могао помиловати осуђеног мини-стра (Радовановић, 2010, стр. 129–233).

Када је у питању Закон о министарској одговорности потребно јенапоменути да је Устав у чл. 101 прописао кривичну, а не поли-тичку одговорност министара. Овај закон је још више сузио одго-ворност министара на тај начин што је увео благе казне, којима јекажњавао министре и што су дела за која је министар могао битиоптужен брзо застаревала. Државни суд је могао одузети звањеминистру или га је проглашавао неспособним за обављањедржавне службе. У чл. 23 је било предвиђено да ако прва Скуп-штина сазвана после учињеног дела не реши да се министар оп-тужи онда је цео процес застаревао, тј. Скупштина више нијеимала право да оптужи министра (Зборник закона и уредаба уКнежевини Србији за 1870. годину, књ. 22, Београд 1870, стр. 122–129). У таквој ситуацији министар је био неприкосновена лич-ност, јер су Влада и кнез увек могли да онемогуће да неки мини-стар буде оптужен. Будући да је по Уставу право да одложи, рас-пусти или закључи седнице Скупштине припадало кнезу, он је усваком тренутку то право могао да искористи да би заштитиоминистра (Јовановић, 1990, стр. 78). Одредбе Устава (чл. 100–104)којима је сужена министарска одговорност Милутин Гарашанинје назвао „празна беспослица”.4 Јован Ристић је на ове оптужбеМилутина Гарашанина одговорио на следећи начин: „… да су поУставу и закону о министарској одговорности, министри одго-ворни за сва своја званична дела без изузетка”. Ристић је тврдиода је по чл. 103 Закона о пословном реду у Народној скупштинипостојала и политичка одговорност министара. Министар је мо-гао бити оптужен у Скупштини за следећа дела: По чл. 101 Уставаминистар је могао бити оптужен када би учинио неко издајнич-ко дело према држави, када би повредио Устав, када би се утвр-дило да је примао мито и када би оштетио државу злоупотребомслужбеног положаја (Ристић, 1894, стр. 50). Међутим, сасвим дру-

4 Критикујући одредбе Устава које су се односиле на министарску одговор-ност, Гарашанин је навео следеће: „Уместо да је нови Устав положио грани-це преко којих закони не смеју претрчавати, те тиме дао стварна јемства заправа и слободе, он је у ствари само оградио бедемом неприкосновеност исамовољу озго и дао јој могућност да се оличи у преким судовима, у из-мишљеним заверама, па нажалост чак и у политичким злочинима” ( Гара-шанин, 1893, стр. 48).



гачије је било у пракси (на пример, приликом покушаја да се збогзлоупотребе власти оптужи војни министар Јован Белимарко-вић).

Устав из 1869. године је у члану 32 прокламовао слободу штам-пе,5 али то није истовремено значило и крај цензури. Либерали суморали да наставе борбу за слободу штампе и после проглашењаУстава. Почетком 1870. године су у том циљу покренули лист „Го-ворницу”. Либерални прваци су захтевали да Влада пре сазивањаСкупштине омогући јавну дискусију о предлогу Закона о штампи.У овом листу либерали су указивали на потребу да се омогућислобода јавне речи која је основа сваког демократског друштва.Такође су указивали на велику штету коју доноси цензура штампе(Бјелица, 1977, стр. 202). Приликом доношења Устава из 1869. го-дине, тј. на седницама Уставног одбора, посланици су дискутова-ли о потреби доношења закона о слободи штампе. Истакнути ли-берални прваци су се залагали да се донесе што либералнијизакон о слободи штампе (на пример Јован Бошковић је на седнициУставног одбора од 16/28. децембра 1868. године указао на потре-бу доношења закона о слободи штампе. Бошковић наводи да за-кон о штампи не би требало да садржи превентивна средства, тј.„да не мора новинар или издавач књиге, новине или књиге прераспрострањења дати државном тужиоцу на увиђење” (VIII сед-ница Уставног одбора (8/20. јануар 1869). Србија. бр. 3, стр. 2).

Велику пажњу посланика привукао је предлог Закона о штампикоји је уврштен у дневни ред на XXXIII састанку Скупштине23. октобра/4. новембра 1870. године. Владин предлог Закона оштампи прочитао је секретар Скупштине Јован Бошковић, док јепосланик Марко Лазаревић, који је био извештач Одбора прочи-тао примедбе. Епископ Евгеније отворио је дискусију по овом за-кону и затражио да се унесу одређене одредбе „против оних којидирају свету веру нашу, како да се за црквене књиге одреде пра-вила цензуре”. Расправа о овом закону поделила је посланике напротивнике и браниоце слободе штампе. Поједини посланици сузахтевали да се донесе и Закон о слободи јавног говора и договора(А. Васиљевић, Ј. Бошковић). Један од противника слободе штам-пе био је и угледни научник, др Јосиф Панчић (Радовановић,2010, стр. 129–233).

5 Члан 32 Устава гласи: „Сваки Србин има право да каже своју мисао: речима,писмено, средством печатње или у виду ликова, саображавајући се у томепрописима закона. О печатњи издаће се нарочити закон” ( Миловановић,1903, стр. 130).



Први Закон о штампи усвојен је и ступио је на снагу 23. октоб-ра/4. новембра 1870. године. Скупштински одбор усвојио је Вла-дин предог Закона о штампи са образложењем да у Владиномпредлогу „има довољно простора за изјављивање слободе мислии гарантије за ред и законитост” (Продановић, 1947, стр. 328). На-месништво је тврдило да је овим законом уведена слобода штам-пе без цензуре (члан 6). Око овог члана у Скупштини вођена јежучна расправа. Многи посланици су указивали да је управоовим чланом уведена цензура штампе, тј. да су њиме постављенавелика ограничења слободи штампе. По члану 6 Закона о штампиштампар је био дужан да један сат пре издавања листа, један при-мерак преда на увид или месној полицијској власти или одређе-ном званичнику. Поред овог члана који је у себи садржао цензуруштампе велики број чланова овог закона је ограничавао слободуштампе (13, 21, 25, 37, 38, 43, 45, 46 и 47). На јавним местима, безпретходног одобрења власти, новине се нису смеле продавати(чл. 12). Члан 13 је такође ограничавао слободу штампе, јер је из-давач морао да пријави локалној полицијској власти своју наме-ру за издавање новог листа. Издавач је морао да испуни прописа-не услове да би могао да се бави овим послом, тј. да би му властиздала уверење о издавању листа. Издавач је морао да испуниследеће услове: да је навршио 25 година живота, да је српскидржављанин, да је способан да располаже својом имовином и даужива сва грађанска права.

Власт је тиме могла да чини велике сметње покретању новина,јер је могла да се користи разним изговорима како би пролонги-рала издавање уверења без којег издавач није могао да покренеодређени лист. Израз да „власт неће чинити сметње” требало језаменити са „не сме да чини сметње” издавању листа. За криви-це учињене путем штампе одговарали су сви заједно по општимпрописима о саучесништву по Кривичном закону (чл. 25), док јепо члану 27 штампар посебно одговарао за преступе приликомштампања недозвољених обзнана. Ако уредник не би платио ка-зну у року од петнаест дана, лист се обустављао све док се казнане би платила (чл. 43). Они који су јавно позивали и организовалиприкупљање прилога да би се платила казна кажњавали су се до300 талира или једном годином затвора (чл. 45). Обустава листа јетакође била предвиђена овим законом. Чланом 46 било је пред-виђено да се новине обустављају ако и после изречених опоменаод стране министра унутрашњих дела уредници новина наставе„ да тако уређују, да се њиме стално и у непријатељском духу на-



падају и изопачавају дела државних власти, или се уопште такоуређују, да постану убитачни за јавни ред и поредак”. НадлежниДржавни суд је могао да забрани рад издавачу новина ако је у ро-ку од пет година два пута кажњаван за дела учињена путемштампе (чл. 52) (Зборник закона и уредаба у Кнежевини Србији за1870. годину, књ. 22, Београд 1870, стр. 171–192).

Заобилазним путем је уведена цензура штампе, пошто је властсаветовала уреднику да избаци одређене детаље у листу збогкојих је лист могао бити забрањен. Због тога је уредник, да би из-бегао забрану листа, брисао све спорне детаље којима се властпротивила (Јовановић, 1990, 79).6 Ни конзервативци ни либералинису били задовољни првим законом о штампи. Либералима јенајвише сметао члан 6, пошто је забрањивао растурање листа преодобрења полиције. Јован Бошковић и Алимпије Васиљевић супредлагали да се овај члан замени другим. За потпредседникаПрве законодавне скупштине др Јосифа Панчића овај закон је биосувише либералан (Бјелица, 1977, стр. 204).

Беседом Кнеза и Намесништа, Скупштина је закључена 25. ок-тобра/6. новембра 1870. године. Закони о државним органимадонети на Скупштини 1870. године допринели су да се политич-ки живот у Србији интензивира што је дошло до изражаја нештокасније. Обавезно одржавање скупштинских избора омогућилоје да се у Народној скупштини нађе одређен број народних посла-ника, који су за скупштинском говорницом штитили народнеинтересе, супротстављајући се захтевима владајуће већине. Натај начин створена је могућност за образовање опозиције вла-дајућој већини а тиме и за увођење парламентарног режима вла-давине „какав је већ постојао у развијеним земљама Европе” (Ра-довановић, 2010, стр. 129–233).

ИЗВОРИ Архив српске академије наука и уметности (АСАНУ) (1870). Фонд ЈованаРистића, VI/5, фасцикла бр. 76. Закон о пословном реду у Народнојскупштини.

ОБЈАВЉЕНА ГРАЂА

Зборник закона и уредаба у Кнежевини Србији за 1870, књ. 22, Београд1870.

6 Димитрије Маринковић наводи да је „Закон о слободи штампе у ствари биозакон о цензури, јер је њиме наређено било да нико не може издати новинебез одобрења власти и да их нико не сме, по предаји једног егземплара по-лицији, растурати за извесно време” (Маринковић, 1939, стр. 211).



Крестић, В. и Љушић, Р. (1991). Програми и статути српских политичкихстранака до 1918. године. Београд: Књижевне новине

Крстић, Никола. (2006). Дневник, Јавни живот, књ. 2 , 1. јануар 1868–31. де-цембар 1876. године. Приредио Милош Јагодић. Београд: Завод за уџбе-нике и наставна средства

Маринковић, Д. (1939). Успомене и доживљаји (1846–1859). Приредио Драго-слав Страњаковић. Београд: Српска краљевска академија

Протоколи Народне скупштине која је држана у Крагујевцу 1870.Београд 1871.

ЛИТЕРАТУРА Бјелица, М. (1977). „Борбе за слободу штампе у Кнежевини Србији”. Ис-торијски часопис, 24, 191-222.

Гарашанин, М. (1893). Два Намесништва. Београд: Парна штампаријаД. Димитријевића.

Драгнић, А. (1989). Развој парламентаризма у Србији XIX века. Горњи Мила-новац: Дечије новине.

Јанковић, Д. (1951). О политичким странкама у Србији XIX века. Београд:Просвета.

Јанковић, Д. (1997). Рађање парламентарне демократије. О политичкимстранкама у Србији XIX. века. Београд: Правни факултет.

Јовановић, С. (1990). Влада Милана Обреновића, књ. 1. Београд: Београдскииздавачко-графички завод.

Мајданац, Б. (2004). Народна скупштина, Од обичајне установе до савременогпарламента 1804-2004. године. Београд: Народна скупштина Републике Ср-бије, Архив Србије.

Милићевић, Ј. (1964). Јеврем Грујић, Историјат Светоандрејског либерали-зма. Београд: Нолит.

Миловановић, А. (1903). Устави и уставност у Србији од 1807, 1835–1903.Београд: Доситеј Обрадовић.

Митриновић, Ч. и Брашић, М. Н. (1939). Југословенске Народне скуп-штине и Сабори. Београд: Народна скупштина Краљевине Југославије.

Продановић, Ј. (1947). Историја политичких странака и струја у Србији.Београд: Просвета.

Ристић, Ј. (1894). Једно Намесништво 1868–1872. Београд: Штампарија Љ. Ј.Бојовића.

Стојичић, С. (1980). Уставни развитак Србије 1868–1888. године. Лесковац:Напредак.



MIROSLAV D. PEŠIĆUNIVERSITY OF NIŠFACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY THE FIRST LEGISLATIVE ASSEMBLY IN THE PRINCIPALITY OF SERBIA AND THE ISSUING OF LAWS RELATED TO THE GOVERNING BODIES IN 1870

The National Assembly of Serbia which was convened in Kraguje-vac in 1870 was of the great importance to the development of theparliamentary system in Serbia. For the first time in the legal historyof Serbia as a state, the Assembly transformed from advisory tolegislative body of the government. Despite not having the right tointroduce any legislative initiatives, the Assembly passed the firstlaws which were passed by the national representatives elected tothis body. This meant that parliamentary life in Serbia begun. Passingthe set of laws in 1870, the regency additionally developed constitut-ional matters and in great measure filled a void made by theConstitution of 1869 which foresaw that those voids should beelaborated and supplemented by special laws. Voids in the Constitu-tion and collapse of the regency were the main reasons for holdingthe first legislative Assembly session in Kragujevac in 1870. The lawsrelating to the governing bodies which were enacted at the Assemblyin 1870, contributed to intensifying the political life in Serbia and itwas emphasised some time later. Regular holding of the assemblyelections had an impact on connecting political followers with theirpolitical leaders since the political prime candidates during the elec-tions strived to make as firm and durable as possible relations withtheir voters. These laws confirmed that the Principality of Serbiarenounced the Turkish Constitution of 1838 and that the regencycame into force.

KEY WORDS: National assembly, elections, session, Kragujevac, deputy, law.

177


УДК: 94:347.962(497.11)"1838/1846"342.4(497.11)"1838"

DOI:10.5937/ZRFFP44-6436

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТОДЕЉЕЊЕ ЗА ИСТОРИЈУ

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

1838–1846. ГОДИНЕ2

АПСТРАКТ. Рад представља покушај да се у кратким цртама представе нормеграђанског судског поступка у периоду 1838–1846. године, од доношењаУстава из 1838. до оснивања Врховног суда, уз осврт на грађанскоправ-не одредбе, праксу и организацију судства у Србији у претходном пе-риоду.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: грађански судски поступак, судови, Први српски устанак, кнез Милош,Кнежевина Србија.

1 [email protected] Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете, науке и техно-

лошког развоја Српска нација – интегративни и дезинтегративни процеси (Ев. бр. 177014).

Рад је примљен 12. јула 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014.


178 МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ

Проблем и изазов приликом бављења процесном проблемати-ком прве половине XIX века представља, између осталог, правнатерминологија тог периода, непотпуност и мали број прописа увреме Првог српског устанка и прве владавине кнеза МилошаОбреновића (1815–1839) и њихов све већи раст и диференцирањеу наредном периоду. Наиме, српски правни језик и терминоло-гија су у првој половини XIX века били у процесу формирања ипостепено дефинисани. Некада су формулације биле рогобатне,нејасне и двосмислене, што се могло видети из бројних питања инедоумица које су судови имали за више власти. У неким слу-чајевима је тешко модерном правном терминологијом превестиправни термин XIX века, јер се значење разликује, некад у нијан-сама, или се под једним појмом подразумевало више тога у одно-су на његову данашњу правну дефиницију. Једним прописом би-ло је регулисано више ствари, па и области права, нпр. устрој-ствима окружних судова дефинисана је организација, састав инадлежност судова, као и основне норме грађанског и кривичногсудског поступка, пошто других прописа из процесног права нијебило. Касније се из ових, основних, развијају нови прописи и чакчитава законодавна делатност кодификације. Циљ рада који јепред нама је да представи на који је начин, у општим цртама, ре-шено нормирање грађанског судског поступка од доношењаУстава из 1838. до оснивања Врховног суда 1846. године.

Потребно је осврнути се на основне законе и прописе којима јерегулисан судски поступак пре Устава из 1838, често и кривичнии грађански заједно. У Првом српском устанку судило се на осно-ву два правна прописа: Законa Проте Матеје (1804) и Карађорђевoгзаконика (датум доношења наука није тачно утврдила). Први језаснован на средњовековном праву – Крмчији, а други је про-извод револуционарног стања у земљи. Карађорђев законик садр-жи одредбе о делима против државе и њеног поретка, дисцип-линске мере против војних прекршилаца, као и један низ кри-вичних и грађанскоправних одредаба3 (Љушић, 2001, стр. 66).Састојао се од 41 члана, од којих су првих осам, као и чланови 11,12 и 13 изгубљени. Доступна грађа из Првог устанка, КарађорђевДеловодни протокол (Стојановић, 1848), Протокол Шабачког маги-страта (Поповић, 2010), аустријски конфидентски извештаји и

3 Погледати Мирковић, 2008.

ОСНОВНЕ НОРМЕ ГРАЂАНСКОГ СУДСКОГ ПОСТУПКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 1838–1846. ГОДИНЕ

МИРОСЛАВ М. ПОПОВИЋ 179

други извори дају потврдан одговор на питање да ли је оно што јепрописано у Законику примењивано у животу устаничке Србије,тј. да ли је оно што је прописано изражавало правна схватањаоног доба (Мирковић, 2008, стр. 15–20, 196).

У Протоколу Шабачког магистрата највише је било грађанскихпарница (седамдесетак), затим „рачунских” парница, у прекошездесет случајева. По броју се истичу и парнице око потражива-ња и поравнања и наследства. Забележене су судске одлуке о ор-таклуку, продаји кућа и земље, продаји турских добара, јемству,плаћању кирије, извршењу магистратских пресуда за наплату, озаклетви, за облигације и разне врсте уговора, давање пасошаитд. (Стојанчевић, 2012, стр. 254–256).

Кнез Милош је 18. јуна 1825. године4 магистратима издао На-ставленија, по којима је кнез задржавао за себе право пресуђи-вања за важније случајеве (Живановић, 1967, стр. 61–63). Пропи-сом је утаначена наплата судских такса, а следеће годинеНаставленије је допуњено (Живановић, 1967, стр. 63) одредбама озатвореницима, о утврђивању и провери продајних цена живот-ним намирницама, о мотрењу на сумњива лица. Оба ова прописаобједињена су 1828. у један Пословник у којем су нешто подроб-није описане надлежности суда. Године 1829. кнез и Суд народасрпског издали су допуну и придодали му 13 чланова, те их јеПословник имао 40 (Живановић, 1967, стр. 67–70). Ближе је обја-шњен поступак при компликованим судским процесима и пре-цизније су одређене дужности писара суда. У придодатим члано-вима, регулисан је међусобни однос чланова суда и суда премапарничарима и сведоцима. Године 1829. донето је Упутство сви-ма кнезовима нахијским, које садржи кривичноправне и грађан-скоправне одредбе (Живановић, 1967, стр. 71–73). По завршеномприсаједињавању отргнутих предела, кнез је 23. марта и 18. јуна1833. године издао Дужности судским установама тих крајева.Оне су сврстане у 19 тачака и представљале су избор најважнијиходредаба из дотадашњих судских прописа (Љушић, 1986,стр. 234). Дужности војени команданата, исправничестава, срезкистарешина донете су 1836. (Живановић, 1967, стр. 106–109). Овеуредбе највише садрже упутства судовима како да се понашајупрема окривљеном и према парничарима, као и једни премадругима. Све се односе на кривични и грађански поступак.

4 Сви датуми у раду су по новом календару.



Уставом из 1838. године основане су три врсте судова: у свакојопштини „примирителни”, у сваком округу по један првостепе-ни и у престоници један апелациони суд. Двадесет један чланУстава (чл. 27–48) посвећен је судству, скоро једна трећина. Раз-лог су велики недостатак основног закона и значај који је у Кне-жевини придаван установи судства тридесетих година XIX века(Љушић, 1981, стр. 118–119). Постојала је још једна судска власт,која није била предвиђена Уставом – касациона власт, коју је ми-мо Устава вршио кнез5 (Јовановић, 1933, стр. 18). Следи описграђанског судског поступка пред општинским и окружним су-довима кроз законске норме устројстава судова и законских пра-вила, уз примере у виду расписа, којима су се тумачиле правненорме, а некад су се и мењале. Резултат тога су судске праксе уСрбији 1838–1846.

Према Привременом устројенију и кругу дејателности примири-телни судова од 29. јуна 1839. године, примирителни суд решаваоје расправе између суседа због њива, ливада, крчевина и забрана.У случају расправа суседних села око међе, чинио је поравнања ипомирења у сагласности са суседним примирителним судови-ма. Стране незадовољне поравнањима упућиване су окружномсуду. За сукобе око нових синора6 парничари су упућивани сре-ском, а преко овога окружном начелнику. Суд је решавао и рас-праве због неправедног присвајања или отимања туђег имања,старао се да се неправде и злоупотребе искорене. Среском начел-нику слао је преступнике оптужене за паљење, убијање, хуљењена Бога и друге преступе који спадају у круг полицијске власти.Од свега што се пресудом наплаћивало, примирителни суд узи-мао је од гроша две паре ресума, а остатак слао Државној благај-ни. У случају да су се парничари у спору који вреди преко 100 гро-ша добровољно помирили и поравнали, поравнање се сматралоизвршним. Суд није смео принудити стране да се задовоље пре-судом, и морао им је указати да могу поново поднети тужбуокружном суду. О томе да ли су задовољни пресудом морали сусе изјаснити за три дана. Судски поступак био је усмен, због не-достатка писмених људи који би водили протокол. У примири-телним судовима није било судија у техничком смислу. Судилису грађани-сељаци. Могло се догодити да у читавом суду неманиједног писменог лица. Свештеник или писмено лице сваке не-

5 Касација је највиши суд који доноси коначне одлуке о пресудама првостепе-них и апелационих судова.

6 Расправе између суседних села о међама.



деље требало је да им чита њихове дужности, како би суђење би-ло на вишем нивоу (Зборник закона и уредба и уредбени указа изданиу Књажеству Србском I, 1840, стр. 236–240; Љушић, 1981, стр. 119).

Према Распису од 22. 5. 1839. године, судовима је прописано дасе сви предмети, који су по реду узимани у разматрање, решавајусамо до подне и да њихова решења секретар одмах изложи у кон-цепт. После подне у суду је требало да буду присутни сви члано-ви суда који су преподне учествовали у заседању и да не узимајунове предмете, већ је секретар подносио на разматрање члано-вима решења која је преподне унео у концепт. Уколико би кон-цепти били одобрени, секретар је исте заводио у протокол, да бисе оно што је решено до подне могло после подне извршити. ЦиљРасписа је био да странке које су поднеле тужбу не губе време иизлажу се трошковима (Петровић, 1856, стр. 292).

Члан 11 Закона о повраћају земаља, донетог 1839. године, с ци-љем да отклони последице самовоље власти у располагању зе-мљом за време прве владавине Милоша Обреновића (1815–1839),одредио је основе када је могуће тражити понављање парницеоко земље и повраћај одузетог земљишта. То су неправедна пре-суда, самовласно присвајање земље и појава нових основних до-каза. Понављање парнице треба посматрати као изузетак у гра-ђанском судском поступку (Станковић, 2011, 525; Петровић, 1856,стр. 145).

Према Уредби за интабулацију од 26. септембра 1839, чл. 5–10 и16, зајмодавац који је имао писмени доказ или документ који јесведочио о дуговању, могао је захтевати код надлежног суда дасе дуг унесе у судску књигу или интабулира. Захтев се могао под-нети писмено заједно са документом, или усмено, када га је сек-ретар записивао у протокол, па износио у заседању. Суд је пози-вао дужника на заседање, показивао писмени документ о дугу ипитао да ли га потврђује. Ако је дужник имао примедбе противдокумента, оне су се бележиле и спор се морао иследити као идруге судске парнице. Уколико је документ којим се доказиваодуг потврђен од стране неког од судова, дужник се није мораозвати, већ се дуг одмах интабулирао. Таква интабулација мораласе дужнику судски саопштити и могао је изнети примедбе на њуу року од 8 дана. Интабулација се читала у заседању суда, уводи-ла у протокол заседања са назнаком да је прихваћена од суда. Изпротокола заседања преписивала се у посебни интабулационипротокол. Када би дуг био исплаћен, он се исписивао. Зајмодавацје добијао сведочанство о интабулацији, а исто тако дужник, по-



сле измирења дуга, добијао је признање о испису (Зборник законаи уредба и уредбени указа издани у Књажеству Србском I, 1840, стр.123–125).

Према Устројенију судова окружни од 6. фебруара 1840. године, уподручје парничног поступка у оквиру надлежности окружнихсудова припадали су сви предмети који су се односили на правапојединих грађана, а проистицали из међусобних односа: брач-них односа, власти родитеља, туторства, власништва над добри-ма, залога, застарелости, наслеђа, разних уговора, куповине ипродаје, зајма, најма, ортаклука, накнаде и слично. Главна дуж-ност суда била је да сваку тужбу, ако је у могућности, одмах и безодлагања узме у разматрање и не одлаже је, те ништа не пропу-сти при ислеђивању спорног предмета.

Тужилац је лично излазио пред суд и тужбу усмено подносио,а суд ју је уписивао јасно, кратко и тачно, са свим доказима. Туж-бу је тужилац могао поднети и писмено, назначивши своје име ипрезиме и име и презиме оптуженог, место боравка и изложив-ши јасно шта је тражио и на чему је заснивао своје потраживање.Ако стране или предмети спора нису били у истом округу, тужи-лац се са тужбом упућивао на суд округа у коме се налазио опту-жени или добро око кога је парница поведена.

Окружни суд био је дужан да преузме сваку тужбу, која је пре-вазилазила надлежности примирителних судова, и парнице укојима се стране нису могле поравнати на примирителном суду.Окружни суд био је дужан да упућује странке на поравнање. Судје одређивао рок за рочиште, који је, заједно са судским позивом,непосредно или преко примирителних судова или окружних на-челника, саопштавао парничним странама. Ако оптужени не бидошао на заказано рочиште, пресуда је била у корист тужиоца, аако се не би појавио тужилац и оптужени, захтевање тужиоца судне би признао и тужба је одбацивана. Овакве одлуке суд је доно-сио само у случају да страна није могла донети доказе о оправда-ном разлогу непојављивања, попут болести и слично. Рок заправдање, у случају да су странке у Србији, није требало да будедужи од 30 дана.

Суд је био дужан да парничним странама разговетно прочитатужбу. Тужилац је исказом потврђивао да је у питању његоватужба и притом јој додавао још нешто, ако је желео. Затим сесаслушао отпор (одговор) оптуженог и питао тужилац да ли имашта да каже на одговор оптуженог. Оптужени се опет позивао нанови одговор, и ово се понављало све док се обе стране не би



изјасниле да више ништа немају да наведу, с тим што је оптуже-ни увек требало да има последњу реч. Тужба и отпор оптуженог,са свим доказима, записивани су у протокол – записник. Пошто језаписник прочитан странама и оне нису имале примедби на ње-га, потписивале су га обе стране, потписом или крстом, председ-ник или члан суда и секретар или писар. Ако једна од страна неби могла одмах одговорити, услед непоседовања при себи по-требних доказа или због какве препреке, и тражила други рок зарочиште, суд је тој молби имао да изађе у сусрет, ако је билаоправдана. Суд је такође имао да уважи основани захтев странеда на рочиште донесе писмени одговор.

Ако се парнична страна позивала на друго лице, које је билодужно да страну заступа и заштити, то лице се такође позивалона суд. Суд је био дужан да се обрати Министарству правде радипревода писменог доказа који је био написан на страном језику,а суд га није разумео. Кад су позивани сведоци једне стране, су-протна се увек морала питати да ли има приговора против ка-рактера и својства сведока и има ли питања, која би се сведоцимапоставила. Ако је судија позван да сведочи, то је морао учинити,али и одступити од учествовања у доношењу пресуде. Судијаније могао судити у случајевима када је он био тужилац или оп-тужени, или кад је неко имао приговор и доказ да судија у слу-чају одређене парнице не може бити непристрасан.

Пошто би се све околности и докази у парници испитали иобјаснили странама, које више ништа нису имале да додају, ис-пит се закључивао, спорно питање решавало у заседању и изри-цала пресуда. Пресуду је секретар или писар бележио и уводио упротокол пресуда, који су све присутне судије потписивале, за-једно са секретаром или писаром. Пресуда је требало да будеадекватна, јасна, разумљива и безусловна. Њу је суд морао обзна-нити странама и предати им извод суђења. Постајала је право-снажна и извршна, ако ниједна страна не би исказала незадовољ-ство у року од 8 дана и захтевала код окружног суда да се пресудаподнесе на разматрање Апелационом суду (Зборник закона и уред-ба и уредбени указа издани у Књажеству Србском I, 1840, стр. 188–192).

Пошто су судови каснили са изрицањем пресуда због претера-ног поштовања неких формалности и онда када би се могло дру-гачије поступити, препоручено им је 2. 5. 1843. године да у слу-чају позивања на суд и саслушавању парничних страна за нековреме поступају према своме нахођењу. Суд је требало да води



рачуна о важности предмета и интересима страна у тужби (Пе-тровић, 1856, стр. 291).

Према Распису од 6. 10. 1843. године, парнична страна која језнала да супротна има право и да је то право основано, те поредтога без довољних разлога продужавала парницу, имала је дастрани која је однела победу надокнади парничне трошкове.У случају накнаде парничних трошкова, суд је морао да размо-три да ли је страна којој су се надокнађивали заиста потрошиласуму коју је навела и да ли је тај трошак био оправдан (Петровић,1856, стр. 290).

Судовима је препоручено 16. 11. 1843. да унапред сваки пар-нични протокол о одређеном предмету и њему приложени ис-пит сведока прошију јемствеником, а његове крајеве потврде пе-чатом. Кад би суд уручивао пресуду, тражио је од стране реверс опримању исте, у којем је било назначено време када је пресудапримљена. У случају да страна није била задовољна пресудом,суд је незадовољство бележио у протокол у коме је такође билоназначено време изјављивања незадовољства. Овај протокол онезадовољству је придружен пресуди окружног суда приликомслања парничних аката Апелационом суду на разматрање (Пе-тровић, 1856, стр. 288).

Распис свим окружним судовима и Суду вароши Београда од18. 7. 1844, донекле је допунио већ наведене одредбе. Саслушава-ње странака у спору и уношење у записник није се морало спро-водити у пуном заседању суда. Председник суда је за тај посаоодређивао секретара или писара, или једног члана суда, који је зато био способан, са једним преписником. На овај начин суд је мо-гао да истовремено ислеђује више спорова и обавља друге посло-ве, нарочито ислеђења кривичних и пупиларних дела. Свакисаслушани спор унет у записник званичник суда је подносио су-ду, који је записник саслушанима читао и питао имају ли шта дадодају, а затим је записник закључен са потписима испитанихстрана, председника суда и деловође.

Кад је састављан записник, у њега су се уносили само подацикоји су се односили на спорну ствар, а у случају да је страна изно-сила и друге, имала се опоменути да то не чини. Ако би једна одстрана нарочито захтевала да у записник уђу и подаци које онаизноси, иако се не односе на спорну ствар, таквом захтеву је тре-бало изаћи у сусрет.

Окружни суд ниједан спор није могао усмено расправити, а дасе подаци нису налазили у актима и записницима. Суд није смео



ниједно лице принудити да ствар писмено изнесе, ако је оно же-лело да то учини усмено, већ га је морао саслушати и саслушањеунети у протокол. Ако се тужба, одбрана или друга ствар пред су-дом подносила писмено, суд је у тој форми морао прихватити(Архив Србије, Министарство правде, 1–1844).

Расписом Апелационог суда од 28. 9. 1844. године препорученоје судовима да, кад год би ислеђивали парницу о наслеђу или пу-пиларни предмет, поред осталих парничних околности испитајуи родослов наследника и ставе га на папир у виду парничногпротокола, који је слат Апелационом суду у случају жалбе (Пе-тровић, 1856, стр. 289).

Апелациони суд је 12. 3. 1845. године прописао да окружни су-дови унапред обавесте Апелациони кад год би каква парница би-ла враћена на тачније и уредније ислеђење и после тога окончанапоравнањем или пресудом којом су стране биле задовољне (Пе-тровић, 1856, стр. 290).

Према Допунителним правилима у смотрењу суђења по частиграђанској и криминалној од 31. 5. 1845. године, парнице су вођене уцелости усмено, парничари су морали лично да се појаве предсудом и само у случају болести или великих препрека именова-ти адвоката. Суду је наложено да сам не набавља сведочанства накоје се парничар позивао, као што је до тада чињено, ако је парни-чар могао иста да приватно лако набави и поднесе суду. Окружнисуд није смео да прими тужбу за коју није постојало писмено уве-рење или печат да је парничар ради исте био на примирителномсуду, чак и ако предмет тужбе превазилази вредност за коју јепримирителни суд имао право изрицати пресуде.

Судске позиве је окружни суд у месту суда требало сам да до-ставља посредством пандура, а кад су парничари били ван местасуда, предавао се тужиоицу „позивателни лист” заједно са писа-ним признањем примања. Тужилац је „позивателни лист” пре-давао примирителном суду оптуженога, где се позив саопштаваооптуженом, који је морао потписати признање да га је примио,што се оверавало печатом примирителног суда. То признање јетужилац задржавао и доносио на рочиште. Стране које су самеизашле на суд није било потребно позивати, већ одмах узети упроцесуирање.

Пресуде примирителних судова за предмете који не превази-лазе њихову надлежност, постајале су правоснажне и извршнеако нико од парничара није исказао незадовољство пресудом уроку од три дана. Ако неко лице није хтело да се одазове позиву



примирителног суда, суд је признавао као основану тужбу про-тив тог лица и доносио пресуду као да је оптуженог и саслушао.Примирителни судови је требало да сами саопштавају пресудепарничарима и спроводе извршење. Кад осуђени није хтео дадобровољно прихвати извршење пресуде, позивао се срески на-челник да пресуду изврши и поврх тога казни осуђеног због не-послушности са десет удараца штапом. Ако је осуђеног за непо-слушност требало осудити на већу казну, послали би га уокружни суд да му се одреди казна, која је затим у месту исказа-не непослушности извршавана пред надлежним примирител-ним судом.

Окружни судови су своје пресуде преко пандура сами предава-ли парничарима, који су се налазили у месту суда. Кад су парни-чари живели ван места суда, окружни суд је пресуде преко окру-жних начелника слао среским начелницима, да их ови доставепарничарима у присуству месног примирителног суда. Моралосе назначити и признањем примаоца утврдити, да је пресудапредата парничару. Ако у року од 8 дана ниједан од парничараније апелирао, страна која је добила парницу тражила је од су-протне да пресуду испуни. Ако је супротна страна то одбила, аније показала доказ да је у одређеном року апелирала, странакоја је добила парницу имала је да се обрати среском начелникуи покаже му пресуду. Начелник, пошто се уверио да је протекло8 дана од саопштења пресуде, имао је право да принуди осуђенустрану на извршење пресуде.

У случајевима када је без одлагања требало извршити судскорешење, а срески начелник био спречен или заузет другим по-словима, начелство је било дужно да одреди лице које ће спрове-сти извршење судске одлуке. Суд је у важнијим питањима у спо-разуму са начелством требало да придружи полицијској властиједног свог члана, ради извршења судског решења (Зборник законаи уредба и уредбени указа издани у Књажеству Србском III, 1847,стр. 38–42).

Према Устројству окружних судова oд 7. фебруара 1846, у спорнадела којима су се бавили окружни судови спадали су сви предме-ти и права грађана, који су проистицали из њихових међусобниходноса, нарочито брачне везе, родитељске власти, туторства, по-седовања добара, залога, застарелости, наслеђа, разних уговора,куповине и продаје, зајма, најма, ортаклука, накнаде и томеслично. Главна дужност суда била је да свакоме пресуди наваљан начин, те је стога суд требало по могућности да сваку туж-



бу одмах и без одлагања узме у разматрање и не одуговлачи је, ине пропусти ништа што би могло допринети правилном исле-ђењу предмета. Ако није било тужиоца код спорних дела нијемогло бити испитивања и суђења, суд је само на основу предатетужбе позивао оптуженог на суд, испитивао стране и изрицаопресуду. Тужилац и оптужени је требало да се лично појаве нарочишту. У случају болести, било је дозвољено да користе услугеопуномоћеног повереника. Тужба тужиоца и сви доказни одго-вори уношени су у записник. Ако би нека од страна из оправда-них разлога захтевала, суд је имао да уважи и писмени одговор,донет на рочиште. За превод писаног доказа на страном језикукоји није разумео, суд је требало да се молбом обрати Мини-старству правде. Кад се једна од страна позивала на сведоке, тре-бало је саслушати да ли друга страна има нешто против каракте-ра и својства истих сведока или питања о којима би се сведоцимогли испитати. Заклетва се уважавала као светиња и упо-требљавала у крајњој нужди и недостатку других доказа. Судијаје био дужан да сведочи, ако би на то био позван, али у том слу-чају није могао учествовати у доношењу пресуде. Ради судијскенепристраности, изузеће се односило и на случајеве када је су-дија неког тужио или неко њега, или у случају да је неко имао до-казе против судије. После решеног спорног питања и донете пре-суде у заседању, исту је секретар или писар бележио у записник,који су потписивале све присутне судије заједно са секретаром иписаром. Пресуда је требало да буде јасна, разумна и безусловнаи да садржи све елементе на којима се заснивала. Пресуду је тре-бало саопштити странама у одређеном временском року и пре-дати извод суђења са потписом председника суда и печатом. Та-ква пресуда постајала је правоснажна и извршна, уколико заосам дана ниједна од страна не би изразила незадовољство и за-хтевала код окружног суда да поднесе пресуду Апелациономсуду на разматрање. У случају апелирања, окружни суд је парни-цу у потпуности подносио Апелационом суду и потврђену илиизмењену пресуду коју је од њега добио издавао парничнимстранама у изводу (Петровић, 1856, стр. 471–473).

Суд Округа гургусовачког питао је Министарство правде какотреба да поступа кад се ниједна од парничних страна не би поја-вила на рочишту. Министарство је 28. фебруара 1846. прописалода се у том случају парница треба оставити у архиву и могла сепоново покренути само кад би тужилац то захтевао, уз навођењеи доказивање разлога свог изостанка. Кад би суд ово прихватио,



одређивало се ново рочиште као за нову тужбу и даље спровођеннадлежни поступак (Aрхив Србије, Апелациони суд, нефасцику-лисана грађа, Н. 75/1846).

Судовима је наложено 30. јуна 1846. године да не кажњавају ли-ца која се нису хтела потписати на парничном протоколу, већ даувек назначе име парничара који се није хтео потписати илисвојеручним крстом потврдити протокол саслушања (Петровић,1856, стр. 289). Кнез и Савет су Уредбом од 1. августа 1846. тумачи-ли одређене одредбе Допунителних правила из 1845. године. Ра-чунска парница морала се водити писменим путем. Ако је неколице, у случајевима где је свако одлагање било повезано са ризи-ком, писменим путем захтевало да му се уважи потраживање,без могућности да то учини лично, суд је такав захтев имао дауважи. Ако су обе парничне стране у предметима, који су билиизван надлежности примирителног суда, одмах изашле предокружни суд, овај није требало да их одбије и враћа на примири-телни, већ да их сам упути на поравнање. Ако не би дошло до по-равнања, требало је да даље поступа према својој дужности. Судје упућивао страну, која се позивала на нечије сведочење, а нијега поднела, већ се изјаснила да га може набавити или сама потвр-дити, да тако и учини. Ако наведена страна то није могла да учи-ни, суд је требало да сам позове и саслуша сведока или да то учи-ни посредством надлежног суда. У случају да парничар нијемогао сам да достави судски позив за рочиште супротној страни,већ је желео да се достави преко надлежних власти, суд је таквомзахтеву требало да изађе у сусрет. Полицијска власт је морала даизврши пресуду без писменог захтева суда, чиме се убрзавало из-вршење пресуде и избегавала излишна преписка између органавласти. Но, ако би парничар захтевао да суд утиче код извршневласти на извршење пресуде, суд је био дужан да то учини, а из-вршна власт да пресуду спроведе (Зборник закона и уредба и уредбе-ни указа издани у Књажеству Србском III, 1847, стр. 123–125).

Норме законодавне делатности за време владе кнеза Алексан-дра Карађорђевића су често биле нејасне и делимично су регули-сале одређено правно питање. Државни органи су писали Држав-ном савету и кнезу Александру Карађорђевићу молбе за тумаче-њем нејасних правних аката. Одговор су била „толковања”, изразкоји је имао врло широко значење. Обухватао је како аутентичнотумачење права, тако и решења која су истовремено и тумачење



и измена одређеног прописа, акте који су искључиво измене идопуне важећих прописа, па чак и подвођење неког случаја подконкретну правну норму (Станковић, 2010, стр. 302–303, 305).

Основна идеја уставобранитељског режима била је обезбедитисвачију приватну својину. За то су били потребни писани законии организовано судство. Утицај уставобранитеља на државне по-слове почео се осећати одмах после доношења Устава 1838, а по-стао неоспоран тек након што су довели на престо АлександраКарађорђевића 1842. и под његовим именом водили Србију до1858. године. Организација судова није ишла лако и мењала сесве време уставобранитељског режима. Почетне године органи-зације српског правосуђа после Устава 1838. биле су основа, пола-зиште, са првим законима, којима су установљене судске ин-станце и надлежност Министарства правде, и расписима, којимаје Министарство правде разрађивало и тумачило примену поме-нутих закона у судовима. Многе законске регулативе су недоста-јале – Грађански законик донет је 1844, а први законик о грађан-ском судском поступку тек 1853. Допунителна правила у смотрењусуђења по части грађанској и криминалној из 1845. и њихово обја-шњење из 1846. били су недовољни да попуне празнине у суд-ском поступку. Описана законодавна делатност била је јединиослонац правосудне струке и полазиште за даљи рад на судскомзаконодавству и у томе је њен значај.

ИЗВОРИ Aрхив Србије, Апелациони суд, нефасцикулисана грађа, Н. 75/1846.

Архив Србије, Министарство иностраних дела. Внутрено одељење,ф5р1/1839.

Архив Србије, Министарство правде, 1–1844.

Живановић, Т. (1967). Законски извори кривичног права Србије и историјскиразвој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865. Београд: Српска ака-демија наука и уметности.

Зборник закона и уредба и уредбени указа издани у Књажеству Србском I(1840). Београд: Књигопечатња Књажества Србског.

Зборник закона и уредба и уредбени указа издани у Књажеству Србском III(1847). Београд: Књигопечатња Књажества Србског.

Петровић, Ђ. (1856). Речник закона, уредба, уредбени прописа и пр. издани уКњажеству Србији од 1827. до половине 1854. године. Београд: Правителстве-на књигопечатња.



Поповић, Р. Ј. (2010). Протокол и регистар Шабачког магистрата од 1808. до1812. године. Београд: Историјски институт.

Стојановић, И. (1848). Деловодниј протокол од 1812. Маја 21. до 1813. Августа5. Кара-Ђорђа Петровића. Београд: Друштво србске словесности.

ЛИТЕРАТУРА Blagojević, B. T. (ур.) (1979). Pravna enciklopedija. Beograd: Savremenaadministracija.

Гавриловић, М. (1909). Милош Обреновић II (1821–1826). Београд: Новаштампарија Давидовић.

Јовановић, С. (1933). Уставобранитељи и њихова влада. Београд: Геца Кон.

Љушић, Р. (1981). „Законодавни рад Првог намесништва (1839–1840)”.Историјски гласник, 1–2, 107–125.

Љушић, Р. (2001). Историја српске државности II: Србија и Црна Гора – ново-вековне српске државе. Нови Сад: Српска академија наука и уметности,Огранак: Беседа: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.

Љушић, Р. (1986). Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: Српска академијанаука и уметности.

Мирковић, З. (2008). Карађорђев законик (кривично, породично и државноправо устаничке државе). Београд: Правни факултет Универзитета, Цен-тар за публикације.

Petrić, V. (1966). „Razvitak pravosuđa u Srbiji u periodu 1815–1839. godine”.Arhiv za pravne i društvene nauke, 1.

Петровић, М. (1901). Финансије и установе обновљене Србије до 1842. 1, С јед-ним погледом на ранији историски развој финансиског уређења у Србији / пооригиналним документима написао Мита Петровић. Београд: Државнаштампарија Србије.

Станковић, У. (2011). „Аутентична тумачења Закона о повраћају земаља(1839)”. Зборник Правног факултета у Новом Саду, 45(1), 521–534.

Станковић, У. (2010). „Државни савет и кнез Александар као тумачипарничних одредаба судских устројстава”. Анали Правног факултета уБеограду, 58(2), 302–314.

Стојанчевић, В. (2012). „Протокол Шабачког магистрата из временаПрвог српског устанка”. Глас Српске акедемије наука и уметности,Одељење друштвених наука, CDXX(16), 249–258.

Šarkić, S., Popović, D. M. i Nikolić, D. (1997). Istorija srpskog pravosuđa (XII–XXvek). Beograd.



MIROSLAV M. POPOVIĆUNIVERSITY OF BELGRADEFACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY BASIC NORMS OF CIVIL JUDICIAL PROCEEDINGS IN THE PRINCIPALITY OF SERBIA 1838–1846

The basic idea of regime of ustavobranitelji was to insure every-body’s private property, so written laws and organized judiciary werenecessary. The first years after the Constitution of 1838 were funda-mental, with first laws that determined and established judicial in-stances and jurisdiction of the Ministry of Justice, and circulares,which closer defined judicial practice. The basic norms of civil judicialproceedings were defined in regulations of communal and districtcourts, brought in 1839 and 1840, Additional rules of civil and crimminaljudicial proceedings from 1845 and their explanations from 1846, andalso in many circulares concerning certain aspects of civil judicialpractice.

KEY WORDS: civil judicial proceedings, courts, First Serbian Uprising, prince Miloš,Principality of Serbia.

ФИЛОЗОФИЈА

195


УДК: 165.731161.25:165.43

DOI:10.5937/ZRFFP44-6273

СВЕТЛАНА Д. ЗЕЧЕВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ ЦРНЕ ГОРЕ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НИКШИЋСТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ЗА ФИЛОЗОФИЈУ

ЛОГИЧКИ ЕМПИРИЗАМ И ПРИНЦИП ПРОВЈЕРЉИВОСТИ

САЖЕТАК. Овај рад представља својеврстан сусрет и дијалог филозофије језика ианалитичке филозофије. Главни циљ овог рада је да се представи ло-гички емпиризам из миљеа његовог настанка у Бечком кругу. Изложе-ни су главни ставови познатих чланова Бечког круга не само о логич-ком емпиризму као теорији и покрету, већ се посебно сагледава његовауска веза са принципом провјерљивости, а у сврху чега се и наводе иобјашњавају варијанте дефинисања верификационизма као основе ло-гичког емпиризма. У оквиру Бечког круга разликујемо неколико струјау погледу дефинисања принципа верификације, а једна од њих је пред-лагала формулисање поментуог принципа као теорије значења, гдјеуједно захтијевају комплетну верификацију. Друга струја је нагињалаформулацији критеријума за утврђивање значења и они су у фокусстављали некомплетну верификацију. Уважавање обе позиције води кадистинкцији критеријума адекватности и критеријума утилитарности

принципа провјерљивости. Ово заправо подразумијева да је неопходнопрецизирање нужних услова адекватности принципа провјерљивостии да се то првенствено огледа у очувању емпиризма, гдје главни терми-ни који се користе у формулацији морају бити јасни, неамбигвитетни иоперационални.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: логички емпиризам, принцип провјерљивости, феноменализам, Бечкикруг, Б. Расел, Л. Витгенштајн, Е. Мах, О. Нојрат. М. Шлик, Р. Карнап.

1 [email protected]



196 СВЕТЛАНА Д. ЗЕЧЕВИЋ

Принцип провјерљивости (верификације) се први пут експли-цитно формулише и заступа од стране Бечког круга, односногрупе научника и филозофа који су се окупили на Универзитетуу Бечу под водством Морица Шлиха у периоду од 1920-тих до1930-тих година. Бечки круг је обухватао неколико њемачких ипољских логичара и филозофа попут поменутог Морица Шлиха,Ханса Хана, Ота Нојрата, Виктора Крафта, Херберта Фајгела, Ру-долфа Карнапа, Густава Бергмана, Фридриха Вајсмана, али и Ал-фреда Ејера, Филипа Франка, Карла Хемпела и Ханса Рајхенбахакоји је посјећивао конференције одржаване од стране Бечкогкруга. Њихова основна оријентација била је позната под називомлогички емпиризам, логички позитивизам или нео-позитивизам. Ем-пиризам, супротно од рационализма, подразумијева да је свезнање о свијету апостериорно, те да је као такво заправо емпи-ријско знање. Имајући у виду одређење априорног знања каознања које се не темељи на емпиријској евиденцији, разумљив језахтјев емпиризма да све априорно знање мора бити ограниченона чисто формалне (аналитичке) или таутолошке функције јези-ка. Из овог захтјева јасно произилази централна теза емпиризмада априорно чињеничко знање не постоји. У спрези са овим, ем-пиристе можемо разликовати с обзиром на њихов став премаприроди аналитичког, формалног или априорног знања, а посеб-но и с обзиром на став који заузимају према математици – те ихтако сврстати у двије групе. Прву групу чине емпиристи који одба-цују дистинкцију на формално и чињеничко (тј. аналитичко-синтетичку дистинкцију), према којој су сви нетривијални иска-зи истог фундаменталног реда, тј. зависни од емпиријске еви-денције. Такви искази су, дакле, емпиријски и могу бити потвр-ђени или оповргнути на основу посматрања чињеница (нпр. овајтип емпиризма је заступао Џ. С. Мил). За ове емпиристе је карак-теристично да су чак и исказе аритметике и геометрије (које јеКант, на примјер, разматрао као савршен примјер априорногсинтетичког, не аналитичког, знања) третирали као емпиријскегенерализације или апстракције. За другу групу емпириста карак-теристично је да исказе аритметике и (понекад) геометрије, каои друге форме априорног знања, третирају као не-тривијалнеали и не-емпиријске такође. У складу са овим, математика (илимакар њен већи дио) је по својој природи аналитичка или фор-мална дедуктивно изведена наука на основу фундаменталнихлогичких правила и одређених почетних аритметичких дефи-ниција. Ова група емпириста је великим дијелом била под ути-


СВЕТЛАНА Д. ЗЕЧЕВИЋ 197

цајем Бертранда Расела и његове редукције математике на логи-ку. Кратко подсјећамо да су три главна елемента Раселове фило-зофије (Soames, 2003) управо његова теорија описа, за нас овдјеинтересантна редукција аритметике на логику и његово учење ологичкој конструкцији, с тим да су управо његове редукциони-стичке технике проширене на проблем знања о спољашњемсвијету (1918. године он повезује сва три елемента у један сложе-ни филозофски систем познат као филозофија логичког атоми-зма). Разматрајући математику на овакав начин емпиристи овогтипа настојали су очувати нужност у математици и логици, смје-штајући поменуте области људског мишљења изнад било каквемогућности емпиријског оповргавања.

Логички емпиристи припадају другом типу емпиризма, тј. могусе сврстати у другу групу емпириста. Познато је да су филозофиБечког круга у потпуности одбацивали тврдње о априорном чи-њеничком знању, али уједно препознавајући посебност матема-тичких и логичких тврдњи и тиме разликујући једно подручјезначајног али ипак формалног знања. Међу логичким емпири-стима постојала су различита гледишта у вези принципа про-вјерљивости, усљед чега разликујемо три главне филозофске по-зиције:

1) најраније гледиште доминантно у Бечком кругу најбоље семоже окарактерисати као феноменалистичко или искуственогледиште, а које знање и значење анализира на основу основ-них датих садржаја који се даље не могу анализирати и којису названи сензацијама, појавама, чулним датостима или ис-куствима;

2) гледиште супротно првом, познато под називом физикализам,према којем знање уопште треба да се сведе на знање о иска-зима о ентитетима и својствима који се могу уочити посма-трањем (на овај начин физикализам избјегава субјективи-стичке и метафизичке замке које наводно карактеришу већпоменуто искуствено гледиште) (Kraft, 1953);

3) гледиште познато под називом реалистички емпиризам, премакојем је наука овисна о референцији на теоријске (или онекоји се не могу посматрати) ентитете и процесе (Feigl, 1969).

Међутим, принцип провјерљивости, као једно од најзначај-нијих учења логичког емпиризма, бива преформулисан и реин-терпретиран с намјером да се учини адекватним радним прин-ципом. Основно питање је било да ли је могуће формулисати и



оправдати принцип провјерљивости у свјетлу развоја, критика,модификација и забуна које су тада окруживале покрет логичкогемпиризма смјештеног у центар Бечког круга.

Логички емпиризам је производ неколико значајних фило-зофских догађања крајем XIX и почетком XX вијека. Један диоутицаја долази од традиционалног емпиризма (присутног уЕнглеској и заступљеног од стране Џ. С. Мила и позитивистеО. Конта), који је углавном индиректно био пренесен на члановеБечког круга. Директнији утицај европског емпиризма произла-зи из рада Ернеста Маха, као и из британског емпиризма прекофилозофског и логичког рада Б. Расела и његова два кључна пој-ма, као прво посебно његове логичке анализе, и његове логичкеконструкције као другог појма. Свој појам логичке анализе Раселтемељи на теорији описа и посебним дефиницијама које кори-сти. Расел показује како процес денотације не успјева увијек у са-мој денотацији, стављајући нагласак на разликовању граматич-ке и логичке форме исказа (Russell, 1905). Логичка анализа ималаје задатак да разоткрије чисту логичку форму сакривену у неја-сноћама природног језика, на примјер, да ли одређени описи по-некад означавају ентитете који не постоје: Дједа Мраз, округликвадрат и сл. Овакав став је неке филозофе водио до тога да успо-ставе егзистенцију ствари за које се уобичајено сматрало да непостоје. Према Раселу, ако ријеч има неко значење тада мора дапостоји нешто на шта се то значење односи (Russell, 1959, стр. 63).Други кључни појам Раселове филозофије у овом контексту јестепојам логичке конструкције који је изведен из његове теорије ре-лација и теорије типова. Подсјетимо се да је теорија релација биларазвијена са циљем да оправда плурализам и ваљаност анализе.Како је сам Расел истицао, субјект-предикат форма која се у логи-ци користила од Аристотела па до XIX вијека несумњиво је води-ла ка метафизичким погрешкама. У традиционалној логици ре-лација је морала бити сведена или дефинисана у терминимапредиката субјекта, будући да се узимало да су релације заправоквалитети инхерентни самим стварима. Расел је истакао да сурелације унутрашње самим објектима, и овако једно мишљење јеводило ка апсолутном монизму какав је развио Франсис ХербертБредли који се сматра, усљед његовог одбацивања утилитарнихи емпиристичких трендова у енглеској филозофији, представни-ком британског идеализма који је, наравно, био под јаким ути-цајем Имануела Канта и њемачких идеалиста. Расел прави иско-рак из овог идеалистичког монизма тврдећи да су неке релације



иредуцибилне и да логика мора бити надопуњена адекватномтеоријом о релацијама, што доводи до тога да управо појам рела-ције замјењује појам субјект-предикат инхерентности и постајеједна од фундаменталних категорија Раселове логике. СупротноБредлијевом схватању, који одбацује плурализам и реализам,приклањајући се потпуно супстанцијалном монизму и метафи-зичком идеализму, Расел истиче како је плурализам научноганалитичког приступа потпуно оправдан и да нема потребе зна-ти све релације неког објекта да би били у стању тврдити неке од-ређене истине, у чему се и препознаје зачетак његовог атомизма.

С друге стране, теорија типова се такође смјешта у фокус овепроцедуре, из разлога што одређене релације оправдано могу би-ти припојене само конструкцијама строго одређеног типа, ови-сно о њиховим властитим унутрашњим конституентима и рела-цијама између њих. Могло би се рећи да на овај начинконструкција представља обратну страну анализе: анализа реду-кује појам на базичне иредуцибилне елементе док процес кон-струкције ствара систем дефиниција или дескрипција, градећибазичне елементе и формирајући општије појмове.

Ово претходно упућује да логички емпиризам Бечког кругадоводи до развијања редукционистичког гледишта о природи људ-ског знања. Другим ријечима, принцип провјерљивости може дасе сагледа као покушај да се теорија описа или дескрипције, тео-рија релација и теорија типова споје и уједине са феноменали-стичким ставом о чулно-датим елементима. У оваквој једној ра-нијој логичко-емпиристичкој схеми сви когнитивни језицибили су конструисани развијањем система дефиниција, отпочи-њући са денотацијом чулно датог садржаја.

Још један неоспоран и изузетно важан утицај на филозофе Беч-ког круга, па и на самог Расела, свакако је имао и Лудвиг Витген-штајн и то посебно са својим чувеним дјелом Логичко-филозофскитрактат. То се огледа, на примјер, у уздрмавању Раселовог по-вјерења у логику као a priori синтетичко знање, јер и поред тогашто је Расел сматрао да математика треба да се деривира из ло-гике то још увијек није указивало на аналитички карактер мате-матике, будући ни сама логика није заснована као аналитичка.У том смислу, Витгенштајново увођење појма таутологије, од-носно његово показивање на који начин су логичка правила за-кључивања таутолошка, заправо слаби поменуто Раселово гле-диште. Евидентно је да Трактат представља један важан корак



између Раселовог и логичко-емпиристичког става о логици и ма-тематици, али би свакако било погрешно поистовјетити Витген-штајнов став о природи таутологије са ставом каснијих емпири-ста, јер таутологије јесу празне али нам показују одређене нужнеодлике језика. Трактат изгледа да почиње са онтолошком про-блематиком давањем описа свијета и основних појмова као штосу сам свијет, слика свијета, чињенице и догађаји, али и елемен-тарни искази и логичке везе између њих, што заправо указује нато да је Витгенштајн заправо започео са специфичном логиком ида затим за њу гради потребну онтологију, у чему и лежи основаза сам логички атомизам.

Генерално, Витгенштајнов Трактат се може интерпретиратина више начина а они најпознатији су, свакако, метафизичко, од-носно реалистичко и феноменалистичко тумачење. Према реа-листичком тумачењу Трактат се везује уз једну форму реализмакоја је и видљива у његовој теорији о свијету и језику, тј. формуреализма која покушава да логичку структуру нашег језика уте-мељи у једној независно конструисаној структури реалности.С друге стране, код логичких емпириста попут А. Е. Блумберга иХ. Фајгела али и Расела из угла његовог логичког атомизма, има-мо феноменалистичко тумачење које у основи има став да јеВитгенштајнов свијет заправо тоталитет искуствено датих појав-ности или феномена, сенс-дата. Објекти се састоје од недјељивихи неописивих јединица датог искуства, и остајући при логичко-емпиристичком нагласку на језик постаје јасно да су објекти онона шта се реферише путем терма, који могу бити дефинисани са-мо остензивном процедуром. Овакво виђење је било генералноприсутно међу члановима Бечког круга, али је исто тако било ипредмет критицизма и то не само као феноменалистичко већуопште као тумачење Витгенштајна. Сматра се да је чак и Расело-ва дистинкција знања помоћу описа и знања путем упознавања,посебно са инсистирањем свођења овог првог на оно друго, за-право још једна сугестија ка феноменалистичком тумачењу. По-тврду овога имамо и у Витгенштајновом емпиристичком језикукоји је користио да би указао на то како утврђујемо истинитостили неистинитост елементарних ставова или пропозиција. Дру-гим ријечима, овдје се само искуство узима као оно релевантноза утврђивање поменуте екстензионалне вриједности. То значида је управо емпиријска наука та која нам, према Витгенштајну,омогућава и пружа фактуално знање. Џејмс Грифин (Griffin,1969), међутим, истиче да се у овом контексту не бавимо чул-



ним-датама. Као аргумент томе у прилог Џејмс наводи да јеВитгенштајн изричит у тврдњи да се објекти/терми односе наконститутивне чињенице а да чињенице конституишу свијет,гдје се притом „свијет” никако не може „ишчитати” или схвати-ти као „свијет мог властитог искуства”, што је супротно Витген-штајновој тези да се солипсизам подудара са чистим реализмом,уважавајући притом филозофску мисао Шопенхауера. „Свијет јемој свијет” (Трактат, 5.63) и „Ја сам свој свијет” (Трактат, 5.641)су ставови које Витгенштајн наводи и који су директно супрот-стављени Грифиновом тумачењу. Други Грифинов аргумент једа су објекти вјечни а што се тешко може рећи за саме чулне дате.Питање је да ли се и ово може прихватити као исправно тумаче-ње одређених ставова Трактата (2.027 и 2.0271), јер се заправо ви-ше ради о томе да искуство које је универзално никада не можеда се мијења као, на примјер, што ни црвена боја нечега неће пре-стати да постоји ако ми више не гледамо у ту црвену ствар. Оводоводи у питање тврдњу да су објекти у свом спацијално-вре-менском појављивању или дешавању перманентни, и овдје сепрепознаје како теза да су објекти перманентни или неизмјен-љиви заправо значи да сваки пут када се неки објект појављује даје тада ријеч о једном те истом објекту.

Међутим, и поред овакве могућности феноменалистичког ту-мачења постоји и друго, алтернативно тумачење, гдје се поредРаселовог и Витгенштајновог утицаја на логички емпиризампрепознаје и утицај тезе тзв. позитивистичког феноменализма Ер-неста Маха. Познати аустријски физичар и филозоф имао је изу-зетан утицај на развој тзв. научне филозофије крајем XIX и по-четком XX вијека. Као врло енергичан противник метафизикебио је праотац развоја логичког позитивизма. У свијету филозо-фије његово стајалиште се означава као чист емпирицизам и тоједним дијелом емпирицизам који подсјећа на онај код Хјума иЏ. С. Мила а другим дијелом на онај који је практикован у Бечкомкругу. По Маху циљ позитивистичке концепције науке јесте у де-скрипцији и предвиђању, док вриједност и важност објашњава-ња у науци драстично опада. Он сматра да су научни закони итеорије само практична средства која користимо у процесу опи-сивања феномена. Штавише, Мах сматра да теорије које упућујуна неопсервабилне ентитете, укључујући овдје и атомску теори-ју, могу да ометају научно истраживање, те стога те теорије требада се елиминишу у корист оних које укључују директно описива-ње феномена. Иако је за себе тврдио да није филозоф, његова фи-



лозофија би се могла окарактерисати као неутрални монизамкоји на свијет гледа, слично феноменализму, као сложену цјели-ну сензације које се међусобно функционалне односе, а који на-гиње једној метафизичкој неутралности. Дакле, два основна за-датка филозофије, како то види Мах, јесу да филозофија треба даунификује читаву науку редукујући притом језик науке на језикперцепције, као и то да је неопходно елиминисање метафизике усмислу омогућавања спознаје стварности. Овај став је у складу сањеговом концепцијом да се читаво знање изводи из сензација ида феномен, односно појава или догађај који је предмет научногистраживања, може да се схвати само у терминима искуставаили сензација присутних приликом њиховог посматрања. Дру-гим ријечима, ово упућује на став да ниједан исказ природнихнаука није прихватљив уколико није емпиријски провјерљив. Ова-кав Махов строги критеријум провјерљивости, као што видимо,води га ка поменутом елиминисању метафизике и одбацивањуметафизичких појмова као што су апсолутно вријеме и простор.Оно што се може препознати у овом контексту јесте да се Махованти-метафизички став трансформише и прелази у верифика-цијску теорију значења, коју прати његов позитивистичко-емпи-ристички приступ епистемологији.

Усљед оваквих различитих приступа и тумачења, у Бечкомкругу се јављају контроверзне струје, једна предвођена логич-ким емпиристима или експерименталистима који заговарајупримат датог садржаја искуства а у складу са традицијом Маха,док се као друга струја издвајају физикалисти који негирају билокакву перманентност емпиријске основе искуствених чињеницана темељу којих се научни ставови имају утврђивати. Одбацива-ње Махове интерпретације науке и иницирање једне кохерентнетеорије истине најочигледније се јавља код Ота Нојрата, позна-тог аустријског социјалног филозофа, економисте, социолога иисторичара. Као одлучан присталица који је подржавао важностнаучних ставова истовремено је био ватрени противник метафи-зике за коју је мислио да продукује врло озбиљне и опасне поли-тичке и социјалне посљедице по науку и друштво у цјелини.Оваква позиција га и пласира као једног од оснивача и члана Беч-ког круга и присталице логичког емпиризма. Проистекавши изтаквог једног миљеа, нимало није чудно што Нојрат изричито на-глашава да се научни ставови не могу темељити ни на искуствунити на догађајима или појавама, већ да могу да се упореде, по-тврде и провјере само на основу других научни ставова. Тврдити



да је неки научни исказ истинит значи да тај став може да се ин-корпорира у тоталитет већ прихваћених и провјерених научнихставова. Нојрат овим одбацује позитивистички начин третирањајезика, а тиме наравно и неке од Витгенштајнових идеја. Оно штосе препознаје јесте да Нојрат негира изоморфизам између језикаи стварности, и за њега је то само беспотребна метафизичка спе-кулација која оптерећује својим захтјевом да се објасни на којиначин ставови (ријечи и реченице) представљају ствари у споља-шњем свијету. Овакав став га неминовно одводи у теорију кохе-ренције према којој се истина научног става огледа у њеном од-носу према тоталитету већ верификованих научних ставова.Другим ријечима, критеријум провјерљивости или верифика-ције се за Нојрата мора примијенити на систем као цјелину а нена појединачне ставове (реченице), што је својеврстан искорак качувеном Квајновом холистичком верификационизму (Quine, 1960).

Такође, сасвим је јасно да је принцип провјерљивости постаооправдање за одбацивање метафизике, те разумљиво да ће и Ру-долф Карнап то прихватити и слиједити. Као један од најзначај-нијих филозофа XX вијека, Карнап је дао изузетан допринос напољу логике, модалне логике, филозофије науке, семантике итеорије пробабилитета. Током 1930-тих он развија један врлосмјели програм конвенционализма према којем се многе тради-ционалне филозофске дилеме и расправе разматрају у свјетлуизражавања различитих лингвистичких матрица или оквира, ане неминовно као неслагања. Разлика између језика, односнојезичке матрице и онога што може бити исказано помоћу ње по-стаје централна тачка Карнапове филозофије, помирујући одре-ђене a priori захтјеве логике и математике са захтјевима емпири-зма и то у смислу тезе да основни логички и математичкизахтјеви дијелом конституишу и омогућавају избор само језика,тако да искази математике и логике могу бити узети као истини-ти, управо с обзиром на тај језик и његова правила. Другим рије-чима, Карнап је стављао нагласак на анализу науке и под тим јеподразумијевао истраживање које се разликује од гране науке накоју се примјењује, не стављајући у први план активности који-ма су се бавили сами научници већ управо њихове резултате,што значи да се интересовао за науку као цјелину уређеногзнања. Ти резултати су у ствари лингвистички изрази или ставо-ви тврђени од стране научника; и анализа науке има за задатакда анализира управо те ставове, типове тих ставова, односе којипостоје међу њима и теорије као уређене системе тих ставова.



Међутим, Карнап наглашава да анализа научних ставова морабити апстрахована од њихових психолошких и социјалних усло-ва и то назива логиком науке, у оквиру које разликује логичкусинтаксу и логичку семантику, објашњавајући формацијска итрансформацијска правила језика, као и формални и материјал-ни модус говора. Док је писао своје дјело Der logische Aufbau der WeltКарнап заузима неутрални став према језичким формама разли-читих филозофских школа. Био је заинтересован за феномена-листички језик о осјетилним датама али и за реалистички језико перцептибилним објектима и догађајима. Мислећи да је зада-так филозофије управо у редуковању знања на оно што је сигур-но, заступао је став да је феноменалистички језик најадекватнијиза филозофску анализу знања. Ако би ово било прихваћено, смат-ра Карнап, тада би сигурно знање било знање о ономе што је не-посредно дато. Међутим, он мијења свој став и изражава све већупреференцију према физикалистичком језику чија је најважнијапредност у његовој интерсубјективности, а гдје догађаји који суописани у оваквом једном језику бивају опсервабилни и доступ-ни свим корисницима језика. Управо овај неутрални став Карна-па води у правцу прихватања принципа толеранције, о којемподробније пише у свом познатом дјелу Logical Syntax. Од посебнеје важности и његово гледиште о метафизици који развија у ок-виру Бечког круга када се слаже са Витгенштајном да су тезе тра-диционалне метафизике бескорисне и лишене сваког когнитив-ног садржаја, да су то псеудореченице и да оне само наизгледнешто тврде, из разлога што имају граматичку форму деклара-тивних реченица. Оне заправо нису никакве тврдње и не изража-вају никакве пропозиције, и закључује да пропозиције које тврдеда представљају знање о нечему што је изнад или ван искуства је-су метафизичке пропозиције.2 Из тога даље произилази да мета-физичке тезе нису ни истините ни неистините и да питања накоја ове тезе дају било афирмативан или негативан одговор за-право имају статус псеудопитања. Овај став да су овакве тезе и

2 Наиме, мишљење да су метафизичке пропозиције без смисла и да се не од-носе на чињенице већ је раније изразио Хјум у свом дјелу Enquiry ConcerningHuman Understanding, и према њему предмет апстрактних наука су предметипопут квантитета, бројеви и слично, а да се све остале науке и истраживањаодносе на чињенице и оно што има стварну егзистенцију. Ако би превелиово на терминологију логичког позитивизма закључујемо да само пропози-ције или искази математике и емпиријских наука имају смисао а да су свиостали бесмислени. Отуда и није изненађујуће да су се и Карнап и члановиБечког круга слагали са овим Хјумовим ставом.



питања не-когнитивни представља основу за Карнапов принципверификације или провјерљивости3, који подразумијева да језначење реченице одређено условима њене провјерљивости и дареченица има значење ако и само ако се може провјерити, тј. акопостоје околности у којима би била утврђена истинитост датереченице. Прво је Карнап прихватио ову верзију принципа про-вјерљивости да би га касније замијенио принципом конфирмацијеили потврђивања. Генерално, метод верификације (у оквиру којегКарнап скреће пажњу да разликујемо директну (Carnap, 1935,стр. 10) и индиректну (Ibid., стр. 11) верификацију) се има схвати-ти као тврдња о томе шта значење јесте, и он је оригинално и биоуведен да би означио и одвојио реченице које имају значење одпоменутих псеудо-реченица (Ibid.).

Имајући на уму претходно поменуте чланове Бечког круга ињихове филозофске концепције, можемо примијетити да се,нпр., Махов феноменализам, као и логички атомизам Расела иВитгенштајна лако могу препознати у већ поменутом дјелу Derlogische Aufbau der Welt чији је основни циљ био успостављање епи-стемичко-логичког система објеката или појмова, гдје је „објект”узет као оно о чему неки исказ може бити дат и да сваки појамима одговарајући објект (иако стварно ниједан објект не потпадапод тај појам, као нпр. у изразу „краљ Америке”, гдје је кореспон-дентни објект нула или празна класа). Дакле, Карнапов еписте-мичко-логички систем има да обезбиједи унификацију науке иљудског знања. Проблем који је присутан у Карнаповом поку-шају изградње овог система огледа се у плуралитету врсте појмо-ва од физичких, психолошких, културних, преко биолошких,математичких, феноменолошких до теоријских, етичких и тем-поралних. Овдје се намеће питање избора конструктивистичкеоснове и који од наведених врста појмова треба да се узму каоелементарни за његов конструктивистички систем. Крајњи циљсвакако је да све људско знање треба бити редуковано на знање оодносима који постоје међу емпиријски датим елементима.

Даље праћење развоја логичког емпиризма и модификацијепринципа провјерљивости води нас до Фридриха Алберта Мори-

3 Витгенштајн је развио врло радикалан став о томе да је филозофска анализапоказала да су метафизичке пропозиције бесмислене. Међутим, проблемкоји се тада појавио јесте и питање да ли су и његове властите пропозиције,или ставови, како их он назива, такође бесмислене, што он ипак прихвата,истичући да задатак, циљ и резултат филозофије није у давању низа фило-зофских пропозиција већ у њиховом појашњавању.



ца Шлика који је био познат управо као један од лидера Бечкогкруга. Шлик је своју научну каријеру започео као физичар и његовнајранији допринос филозофији било је својеврсно конвенциона-листичко тумачење општег релативитета као и нови приступ де-финисању фундаменталних термина теоријских наука. Био јепознат по својој посвећености принципу верификације, као и позаступању и одбрани кореспондентне теорије истине. Значајно једоприњео развоју форме логичког емпиризма која је карактери-стична за Бечки круг. Разликујући се у својим ставовима од дру-гих чланова Круга, код Шлика уочавамо одбацивање Маховог фе-номенализма у прилог једној врсти емпиријског реализма, и,сходно томе, његове су двије најзначајније идеје биле: прво, да сепровјерљивост има схватити као принцип утврђивања значења, идруго, да се филозофија треба схватити као својеврсна анализазначења. У својој општој теорији сазнања он оштро иступа противсинтетички a priori знања и истиче да једине истине које су само-очигледне разуму јесу искази који су истинити на основу дефи-ниције, попут исказа формалне логике и математике. Вјеран тео-рији кореспонденције, за Шлика се истина свих осталих исказатреба вредновати с обзиром на емпиријске доказе.

Закључак овог рада, изведен на основу свега до сада изнесеног,може се сумирати у једној фундаменталној тези да је филозоф-ски програм Бечког круга и логичког емпиризма као филозоф-ског покрета заправо двојак, како то уједно примјећује и ЈоргенЈоргенсен, разликујући два кључна задатка (Jorgensen, 1951): не-гативни задатак је чишћење од метафизичких и спекулативнихисказа који су бесмислени, док се позитиван задатак односи напрецизнију и потпунију одбрану значења научних исказа, одно-сно неопходно је разграничити логичке, синтаксичке и семан-тичке аспекте језика а тиме и система знања уопште, а што иде управцу Маховог, Раселовог и Карнаповог редуковања свог знањаи читаве науке на емпиријску основу. У оваквом контексту прин-цип верификације се може схватити као главно „оружје” за де-струкцију метафизике, али и као основа за филозофско закључи-вање и резоновање у смислу једне анализе научног језика инаучних појмова. Дакле, логички емпиризам као један од својихциљева и задатака свакако има проналажење формулације при-нципа верификације која неће призивати никакве, или баремшто мање, критику у погледу његове адекватности или јасности,а овоме се може придодати и захтјев за филозофском одбраномпринципа верификације која би подразумијевала пропитивање



индуктивних и аналитичких основа за утемељење самог прин-ципа. У ходу од елиминисања метафизике и метафизичких иска-за до развоја и утемељења принципа верификације у сврхуутврђивања значења научних исказа, а што би омогућавало за-једничку епистемолошку основу свим гранама људског знања,логички емпиризам поменуте задатке покушава реализоватикроз три основна корака (Carnap, 1935, стр. 11):

1) први корак је успостављање дистинкције између комплетне инекомплетне верификације, што препознајемо као јаки и сла-би захтјев логичког емпиризма;

2) други корак се односи на формулацију принципа верифика-ције и преласка са покушаја формулисања теорије значења идавање експлицитне дефиниције значења на формулисањекритеријума утврђивања значења;

3) трећи корак се огледа у формулацији принципа тако што севрши транзиција са јединица искуства на јединице или еле-менте језика а који треба да се узму као садржај самог прин-ципа верификације.

Важно је поменути да се ова дистинкција између формули-сања теорије и формулисања критеријума историјски поклапа саувођењем кључне разлике на комплетну и некомплетну верифи-кацију. Наиме, они чланови Бечког круга који су предлагалиформулисање принципа верификације као теорије значења,уједно захтијевају комплетну верификацију, док струја која јенагињала формулацији критеријума за утврђивање значења, уфокус ставља некомплетну верификацију. Међутим, уважавају-ћи обе позиције, препознајемо да је потребно истаћи и важносткритеријума адекватности и утилитарности самог принципапровјерљивости или верификације. Другим ријечима, прецизи-рање нужних услова адекватности самог принципа јесте првен-ствено очување емпиризма, док главни термини који се користеу формулацији морају бити јасни, неамбигвитетни и операцио-нални. Када генерално говоримо о утилитарности мислимо нато да принцип верификације формулисан као критеријум утвр-ђивања емпиријског значења буде користан и да се помоћу његауради управо оно за шта је и намијењен, тј. да је на основу његамогуће донијети одлуку о прихватању одређених реченица, под-водећи их под категорију исказа. Сложеност критеријума утили-тарности подразумијева, прво, да се не могу само верификованереченице узимати као искази, друго, да се верификација на осно-



ву тренутног технолошког развоја не може узети као нужануслов за утврђивање когнитивног значења, треће, да се не смијеискључити могућност препознавања степена утврђивања зна-чења односно верификације (комплетна и некомплетна верифи-кација) и да исказ не мора бити потпуно верификован, и на крајуда се поставља питање лимита или ограничавања у смислу при-хватања класе исказа који имају значење. Наравно, овдје се под-разумијева да ниједна формулација емпиријског критеријумазначења не смије бити аналитичка ни циркуларна, односнониједна формулација не смије бити оповргнута или модифико-вана у свјетлу чињеница или тумачења чињеница, чиме се већзалази у контекст принципа оповргавања.

Управо је интересантно искорачити у овај специфичан кон-текст и питати се како и у којој мјери логички позитивизам, од-носно логички емпиризам, коинцидира са принципом оповрга-вања и какво то ново свјетло поменути принцип баца на питањестатуса научних исказа и природе њихове истинитости. Показа-ли смо да је главни елемент логичког емпиризма заправо вери-фикационизам који води до става да су једино искази који су про-шли један вид верификације вриједни да се о њима дискутује унауци па и у филозофији, а што с друге стране доводи до искљу-чивања читавог корпуса исказа метафизике и онтологије, напримјер. Међутим, главно питање у основи логичког емпиризмајесте на који начин се може установити истинитост исказа и твр-дњи које имамо у науци? И овај правац одговор налази у верифи-кационизму. Свакако да се јавља дилема који вид верификацијеје најадекватнији, као и могућност промишљања да се тамо гдјеверификација па и јака конфирмација нису могуће допушта је-дан супротно гравитирајући став, наиме принцип оповргавањакоји представља Поперово одбацивање емпиристичког виђењанауке а тиме и верификационизма. И за Попера је главни циљ исуштина науке управо трагање за истином али на један специфи-чан начин. Спецификум његовог принципа оповргљивости огле-да се у идеји да један контрадикторан налаз обара теорију илихипотезу без обзира, са друге стране, на то колико је обиман скупдоказа који јој иду у прилог и који је потврђују и на тај начин уодређеној мјери верификују. Да би уопште говорили о верифика-цији исказа према Поперу потребно је да имамо на располагањусве апсолутне истине на којима би темељили ту верификацију,што је у научној литератури познато и под термином Минхаузено-ва трилема. Другим ријечима, Поперов принцип оповргљивости



или фалсификационизма, који развија у оквиру свог критичкограционализма, заправо тврди да ми ни у шта не можемо бити100% сигурни и да увијек постоји могућност погрешке. Оно штонам једино преостаје јесте да оповргнемо неко тренутно знање ида развијемо што егзактније, конзистентније и кохерентније тео-рије, што је заправо теза која је све више постајала парадигмом укоју је вјеровала већина научника. Суштинско питање методаутврђивања истинитости научних тврдњи прелази са верифика-ције, која почива на индукцији, на фалсификационизам. Обја-снимо на једном добро познатом примјеру: шта нам даје за правода вјерујемо да ће Сунце изаћи и наредног јутра? Попер би рекаода то не мора бити случај и да нема никакве извијесности да ће сеиста ствар догодити сваког наредног дана убудуће, и један изу-зетак би био довољан да обори теорију која предвиђа излазакСунца, а по њему је суштина у томе да је ова теорија начелно опо-вргљива јер је могуће замислити мисаони експеримент чији бирезултат оборио ту теорију – ово је заправо тест оповргљивостикоји мора да прође свака теорија да би заслужила атрибут научнетеорије.

Овај ход од логичког позитивизма, односно емпиризма, прековерификације и конфирмације, преко различитих метода утвр-ђивања истинитости научних исказа, преко теорије значења,утврђивања истинитости, принципа оповргљивости или фалси-фикационизма, заправо нас читаво вријеме води кроз различитетеорије истине и њихове специфичне услове (кореспонденције,кохеренције, асертибилности и сл.). Наше право питање јесте: укојој мјери и на који начин логички емпиризам у себи обухватанеку од теорија значења и истине, као и који искорак морамоправити ван логичког емпиризма ради утврђивања истинитостинаучних теорија и исказа које не могу да се укалупе у верифика-ционизам и да ли је то неминовно и нужно само одлазак у фалси-фикационизам, или пак неки други алтернативни правац и ме-тод који мора да садржи екстензионални и интензионалниприступ и анализу природе истинитости научних исказа?

ЛИТЕРАТУРА Carnap, R. (1935). Philosophy and Logical Syntax. London: Kegan Paul, Trench,Trubner &Co. Ltd., Broadway House Carter Lane E. C.

Feigl, H. (1969). „The origin and spirit of logical positivism”. U P. Achinsteini S.P. Barker (ur.), The legacy of logical positivism. Baltimore: The Johns HopkinsPress.



Griffin, J. (1969). Wittgenstein's Logical Atomism. Washington: WashingtonPress.

Jorgensen, J. (1951). „The Development of logical Empiricism”. U Foundationsof the Unity of Science. Chicago: Chicago University Press.

Kraft, V. (1953). The Vienna Circle, the Origin of Neo-Positivism. New York Philo-sophical Library.

Russell, B. (1905). On Denoting. Mind, New Series, 14(56),

Russell, B. (1959). My Philosophical Development. New York: Simon and Schu-ster.

Soames, S. (2003). Philosophical analysis in the twentieth century, vol. I „TheDawn of Analysis”. Princeton University Press.

Wittgenstein, L. (1987). Tractatus Logico-Philosophicus. Sarajevo: Veselin Ma-sleša – Svjetlost.



SVETLANA D. ZEČEVIĆUNIVERSITY OF MONTENEGROFACULTY OF PHILOSOPHY OF NIKŠIĆ

SUMMARY LOGICAL EMPIRICISM AND THE PRINCIPLE OF VERIFIABILITY

This paper represents an encounter and dialogue between philoso-phy of language and analytic philosophy. The main aim is to presentthe logical empiricism of the milieu of its creation in the ViennaCircle. Exhibited are significant points of known members of theVienna Circle, not only on the logical empiricism as a theory andmovement, but also considers its close link with the principle of veri-fiability, the purpose of which we list and explain the variations of thedefinition of verificationism as the basis of logical empiricism. In theVienna Circle we distinguish several streams with respect of thedefinition of the principles of verification, and one of them proposedformulation of this principles as a theory of meaning which alsorequire a complete verification. The second stream is leaning to theformulation of criteria for determining the meaning and they puttheir focus on incomplete verification. Having both pozitions in mindwe are able to make distinction between criteria of adequacy andcriteria of utilitarty of the principle of verifiability. This fact impliesthat it is vital to determine the necessary conditions of adequacy ofthe principle of verifiability, which primarily reflectes in the preserv-ation of empiricism where the main terms used in the formulationmust be clear, non-ambiguous and operational.

KEY WORDS: logical empiricism, the principle of verifiability, phenomenalism,Vienna Circle, B. Russell, L. Wittgenstein, E. Mach, O. Neurath,M. Sclich, R. Carnap.

ПСИХОЛОГИЈА

215


УДК: 616.89-008.1:001.82159.97:001.82

DOI:10.5937/ZRFFP44-6299

ВЛАДИМИР М. ЈОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ

DSM-5: ПРЕГЛЕД МЕТОДОЛОШКОГ ПОСТУПКА

САЖЕТАК. Савремене класификације менталних поремећаја послужиле су да сепсихијатрија и психопатологија врате у биомедицински модел. Наконвише од тридесет година, синдроматски приступ нозографији доводисе у питање са филозофских и методолошких аспеката. Циљ овог радаје да представи методолошки поступак у креирању класификацијименталних поремећаја, почевши од DSM-III, преко неколико принципа:то је, пре свега, прокламовани „атеоретски приступ” класификацији,који је примењиван код креирања критеријума за поремећаје који сеназивају „операционализованим”, а затим и „номотетски приступ”,који је представљен као једино легитимно средство за доношење за-кључака о менталним поремећајима. Исход овог методолошког поступ-ка могуће је пратити кроз његове резултате: мере поузданости и валид-ности нозолошких категорија, као и питања психијатријског коморби-дитета, који се види као артефакт методолошког поступка.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: DSM-5, ментални поремећаји, психијатријска нозологија, биомеди-цински модел.

1 [email protected]



216 ВЛАДИМИР М. ЈОВИЋ

Нозологија менталних поремећаја не ограничава свој утицај са-мо на облик и квалитет класификације, него одражава доминан-тну парадигму у концептуализацији поремећаја, у ономе што јеКун (Kuhn, 1996) назвао „нормалном науком”. У практичномсмислу, класификација утиче и на дијагностиковање, публика-ције, истраживања, креирање политике и финансија у областимаменталних поремећаја и организацију служби, дакле одређујесве аспекте унутар професионалног поља. Отуд велика пажњапрофесионалне и лаичке јавности посвећена објављивању Петогиздања Дијагностичког и статистичког приручника за менталнепоремећаје, скраћено: DSM-5 (American Psychiatric Association,2013), који ће, попут претходних издања, служити као званичнакласификација менталних поремећаја у САД, али и у другимземљама ван англосаксонског говорног подручја.

У раду који је недавно објављен (Јовић, 2014) приказане су нај-шире методолошко/филозофске претпоставке ове класифика-ције, сумиране на следећи начин: ментални поремећаји су кон-ципирани као болести према биомедицинском моделу, и јасносу одвојени од „здравог” функционисања, а последица су пато-лошког процеса у мозгу, и манифестују се синдромима за које сепретпоставља да имају специфичну етиологију. Направљен јепокушај да се покаже да враћање психопатологије у биомеди-цински модел није помогло да се дефинишу питања „болесног” и„здравог”, нити да се нађу решења етиопатогенезе како је зами-шљено у време креирања Трећег издања (American Psychiatric As-sociation, 1980). Преко тридесет година доминације биомедицин-ског модела који је тада инаугурисан довело је до лавинекритика од стране клиничара (Greenberg, 2013; Muller, 2007), алии проминентних заговорника схватања менталних поремећајакао „болести мозга” (Andreasen, 2007; Insel, 2013); у фокусу пажњеје „медикализација онога што се може сматрати уобичајенимљудским искуством (Horwitz i Wakefield, 2007, 2012). Истовреме-но је запажен снажан пораст интересовања за филозофију психо-патологије, што је вероватно посредни знак кризе у владајућојпарадигми и потреби да се поново преиспитају основне претпо-ставке развијене седамдесетих година прошлог века и инаугури-сане Трећим издањем.

Циљ овог рада је да представи основе методолошког поступкау креирању класификација менталних поремећаја, почевши одDSM-III. Сматрамо да је неколико принципа кључно: пре свегапрокламовани „атеоретски приступ” класификацији, који је


ВЛАДИМИР М. ЈОВИЋ 217

примењиван код креирања „операционализованих” критерију-ма за поремећаје. Следећи је „номотетски приступ”, који је озна-чен као једино легитимно средство за доношење закључака оменталним поремећајима. Исход овог методолошког поступкамогуће је пратити кроз мере поузданости и валидности нозо-лошких категорија, као и питања коморбидитета.

АТЕОРЕТСКИ ПРИСТУП

Креатори DSM-III су се, а пре свега Роберт Спицер, потрудили дапринцип по коме ће се конципирати нова класификација назову„атеоретским”, тј. ослобођеним од било каквих етиолошких тео-рија. „Приступ који је примењен у DSM-III је атеоретски у односуна етиологију или патофизиолошки процес осим код оних поре-мећаја код којих је ово јасно установљено и стога укључено у де-финицију поремећаја.” (American Psychiatric Association, 1980,стр. 6–7). Уместо експлицитних теорија које би биле ближе јед-ном теоријском правцу, аутори су декларисали неутрални де-скриптивни или „феноменолошки” приступ, из најмање двапрагматична разлога (Follette & Houts, 1996): први је да нова кла-сификација буде прихватљива што ширем делу стручне јавно-сти, а други, да се потисне тада доминантна психоаналитичкатеорија. Али оно што је названо „атеоретским”, заправо је биоимплицитни биомедицински модел, који само није (довољнојасно) наглашен, али који је „било лако дедуковати из садржаја”(Follette & Houts, 1996).

Одлучујући утицај на методологију која је примењена у ра-звоју DSM-III имала је група психијатара са Универзитета Ва-шингтон у Сент Луису, предвођени Елијем Робинсом и Семјуе-лом Гузејом (Eli Robins, Samuel B. Guze). Они су предложили фазекоје су неопходне да би се успоставила дијагностичка ваљаност ипоузданост психијатријских болести: 1) клинички опис; 2) лабо-раторијске студије (у које су укључени и психолошки тестови,„када је доказано да су поуздани и репродуцибилни”); 3) раздва-јање од других поремећаја; 4) студије праћења (follow-up); и 5) по-родичне студије (Robins & Guze, 1970). Овим фазама касније јепридодат и различит одговор на третман (који је укључивао ифармакотерапију и психотерапију) (Regier, Narrow, Kuhl, & Kup-fer, 2009). Наведене фазе су схваћене као „валидатори” којима бисе потврдило постојање одређене психијатријске болести. Ти ва-лидатори су остали окосница у развоју свих даљих издања



DSM-а, иако нису могли бити потврђени емпиријским путем; „Ори-гинални валидатори Робинса и Гузеја нису потврдили мудростпостојеће структуре” (Regier et al., 2009). У основи они су пред-стављали „део медицинског модела психијатрије који се могаодиференцирати од биопсихосоцијалног модела” (Porter, 2013).Исти ови аутори су и експлицитно потврдили да иза атеоретскогсистема стоји биомедицински модел: „Мозак, и како можданимеханизми стоје у вези са функционалним поремећајима смат-рали би се првим циљем психијатрије медицинског модела”,или касније: „Медицински модел је без a priori теорије, али пос-матра мождане механизме као приоритет” (Compton & Guze,1995). Када су објавили да њихов концепт валидности није засно-ван на „a priori принципима”, желели су да се удаље од психоана-литичке теорије, али „би било тачније рећи да је њихово схва-тање валидности засновано на другачијим a priori принципиманего у психоанализи и, а треба то напоменути, различитим apriori принципима него оних код прагматизма” (Porter, 2013, стр.65).

Атеоретски приступ је схваћен као повратак Крепелиновскојпсихијатрији, и DSM-III и МКБ-10 изграђени су на тај начин. Он јенастао у другој половини деветнаестог века, када се испоставилода је немогуће лоцирати неуропатолошке промене код психија-тријских болести: лекари су се тада окренули описивању, првоклиничке слике али онда и природног тока болести, који је тре-бало да буде специфичан. У основи, ова идеја је „постулиралапостојање интринзичког односа између клиничких симптома,лонгитудиналног тока и исхода и мождане патологије. Ако биова веза била показана кроз клиничку опсервацију, студијепраћења и неуропатологију, заједничка етиологија би се моглапретпоставити и поремећај би се посматрао као „природни бо-лесни ентитет”, који чека откриће свог „специфичног узрока”(Jablensky, 2005). Јасперс ову идеју назива „идејом патолошкогентитета”, и види је као „идеју у Кантовом смислу, појам задаткачији је циљ немогуће достићи, пошто се циљ налази у бесконач-ности; упркос томе она указује на плодоносни правац истражи-вања” (Jaspers, 1978, стр. 536). И даље: „Али заблуда почиње тамогде се уместо идеје даје привид постигнуте идеје, тамо где сеуместо појединачног истраживања дају готова излагања о пато-лошким ентитетима, као о деменцији прекокс и маничко депре-сивној епизоди” (ibid.)2. Значај Крепелиновог приступа Гузеј идруги родоначелници биолошке психијатрије конкретизовали



су преузимајући ознаку „нео-крепелијанаца” (Compton & Guze,1995). Парадокс и овде лежи у чињеници да изгледа да је сам Кре-пелин напустио ову категоријалну поделу при крају живота и до-шао до становишта које је вишедимензионално (Kendell & Jablen-sky, 2003).

Временом је „атеоретски приступ” – који је већ објашњен каоповратак Крепелиновој методологији – изједначен са „дескрип-тивном психопатологијом”. То је подручје које би требало остатибез теоретских концепата и заснивати се само на описивању икатегоризацији: „Хипотетски психопатолошки конструкти (нпр.одбрамбени механизми, психолошке реакције) представљају па-радигму различиту од оне у дескриптивној психопатологији. Мине расправљамо о тим идејама. За медицинску дијагнозу они супретерано интерпретативни и недостаје им објективна дефини-ција” (Taylor & Vaidya, 2009, стр. X). Идеја да је психопатолошкечињенице могуће „описивати” без теоретског система има својудугу традицију и сеже до Карла Јасперса, који је заступао такавстав у својој Општој психопатологији. Он каже: „Морамо одбацитисве доминантне теорије, психолошке конструкције, сва тума-чења и процене, морамо се посветити само ономе шта разумемоу његовом стварном постојању, што можемо разликовати и опи-сати” (Jaspers, 1978, стр. 54). Он је свој приступ назвао „феномено-лошким” и повезао га са Хусерловом феноменологијом, мада јепитање да ли је у та два приступа могуће наћи сличне елементе(Berrios, 1993), и иако „насупрот ономе у шта се обично верује уклиничким круговима, феноменолози никада нису били заинте-ресовани за преузимање припитомљених, [а камоли] теоријскинеутралних дескрипција” (Berrios, 1989).

Јасперсова психопатологија и концепти на које се сада позиваакадемска психијатрија велика су тема коју треба додатно ра-светлити. Један пример је дефинисана карактеристика дескрип-тивне психопатологије да буде заинтересована за форму а не засадржај симптома. О томе Јасперс каже: „При описивању кон-

2 Подела између деменције прекокс (коју Блојлер касније преименује у схизо-френију) и манично-депресивне психозе (која у издањима DSM и МКБ до-бија име биполарни поремећај), јесте најважније Крепелиново наслеђе, на-стало на основу праћења природног тока болести; ова „Крепелинова дихо-томија” није потврђена у истраживањима, постојала су очекивања да се онаизмени у DSM-5 што се није десило (Craddock & Owen, 2005, 2010), у међувре-мену је оповргнута и идеја о прогресивном пропадању когнитивних функ-ција у деменцији прекокс (Zipursky, Reilly, & Murray, 2012), које је чинилоокосницу разликовања између два ентитета.



кретног душевног живота нама је додуше неопходно разумевањеодређених садржаја одређеног човека, али, феноменолошки, насинтересује форма” (ibid.). Али проблем је што одвајање форме одсадржаја симптома није атеоретско: овај поступак у себи садржиимплицитну теорију о модуларности мозга и постојању психич-ких функција, па то треба појаснити. Ако нам пацијент саопштида „чује гласове” ми можемо да закључимо да се ради о аудитив-ним халуцинацијама, тј. поремећају перцепције и то би задово-љило услове дескриптивне психопатологије. Шта нам та инфор-мација онда говори – да је афектиран „чулни апарат”, тј. да јепретпостављено патофизиолошко оштећење негде између сен-зора и виших кортикалних центара? То постаје јасно када се читаисторија концептуализације халуцинација, са питањима као штосу периферне и централне халуцинације или псеудохалуцина-ције (Berrios, 2002, стр. 60). Али се поставља и питање да ли се„звучне халуцинације” могу објаснити оштећењем перцепције?Како у том случају одвојити перцептивни процес од других ког-нитивних, нпр. од меморије, када – као на примеру посттраумат-ских халуцинација – звук представља сећање на стварни догађају тренутку трауме? Управо супротно, можемо да питамо и за са-држај – тј. шта ти гласови говоре. Од тог тренутка можемо да ин-терпретирамо, тј. дајемо одређено значење тим садржајима: дали је то глас умрле мајке која дозива, глас непријатеља са првелиније фронта, или непознати глас који понашање пратиосуђујућим коментарима?

Много пре објављивања DSM-5, идеја о атеоретском принципукласификације је била критикована, остављајући по страничињеницу да је „DSM експлицитно атеоретски а имплицитнобиолошки модел” (Follette & Houts, 1996). Проблем је да ли атео-ретска таксономија уопште може обезбедити научни прогрес, јер сеона заснива само на опсервацији, а то мора нужно да усложњавакласификацију и повећава број категорија, као што и јесте случајса DSM-ом. Добра аналогија нам долази из биолошке таксоно-мије – пре увођења Дарвинове теорије, биолошке класификацијесу се заснивале на препознавању површних карактеристика ор-ганизама, па се и број категорија које су биле неопходне да сеопишу све варијације умножавао. Са теоријом еволуције моглису почети да се користе филогенетски и касније генетски кон-цепти, што је довело до поједностављивања и смањења броја ка-тегорија. Таксономија је „престала да обавља посао објашњавањаи уместо тога је постала предмет који треба да се објасни” (Fol-



lette & Houts, 1996); научни прогрес се дешава када постоји редук-ција таксономских категорија услед (адекватне) теорије; умно-жавање категорија је, напротив, знак да прогреса нема.

ОПЕРАЦИОНАЛНИ КРИТЕРИЈУМИ

Приступ којим су дефинисани критеријуми за нозолошке енти-тете у DSM-у називају се „операционалним”: „Дефиниције инди-видуалних поремећаја које сачињавају операционализовани се-тови дијагностичких критеријума сачињавају срж DSM-5 заклиничке и истраживачке сврхе” (American Psychiatric Associa-tion, 2013, стр. 10). Дефинисани критеријуми (који се састоје одсимптома и знакова али и других услова), морају бити испуњенида би била постављена одређена дијагноза3.

Одредница „операционализовани критеријуми” није сепојављивала у ранијим издањима. У DSM-III говори се о „специ-фичним дијагностичким критеријумима” (American PsychiatricAssociation, 1980, стр. 8); у DSM-IV термин се појављује на неколи-ко места, али никада да се устврди да су дијагностички крите-ријуми операционализовани; први пут када се спомиње, каже седа не постоји још увек операционализована дефиниција ментал-не болести: „Концепту менталног поремећаја, као и многим дру-гим концептима у медицини и науци, недостаје конзистентнаоперационална дефиниција која покрива све ситуације” (Ameri-can Psychiatric Association, 1994, стр. XXI). И у другим репрезента-тивним радовима о основама DSM-а пре се говори о „експлицит-ним” (Regier et al., 1998, 2009), „специфичним дијагностичкимкритеријумима” или „формалним дијагностичким критерију-мима” (Feighner et al., 1972). А ипак се сада понавља да се од Фај-нерових критеријума у психијатрији систематски користе опе-рационализовани критеријуми, што се види као „један од трикључна доприноса психијатрији” (Kendler, Muñoz, & Murphy,2010) (уз повратак интересовања за ток болести и нагласак на ем-пиријској потврди дијагностичких критеријума). Да би разуме-ли важност овог питања, потребно је прво разјаснити шта је опе-рационализација?, затим шта је операционализација у психологији?(одакле је дошла у психијатрију), и шта је операционализација уDSM-у?

3 Насупрот DSM-у, у МКБ класификацији дата су само дијагностичка упут-ства, и ово је највећа разлика између DSM и МКБ класификација, а МКБ-11ће, такође, садржавати само наративне описе (Maj, 2011).



Идеја о операционализацији настала је у првој половини два-десетог века као покушај дефинисања теоријских концепата, тј. ус-постављања сигурне, објективне везе између концепта и њемуодговарајућег, референтног објекта у природи (Parnas & Sass,2008, стр. 246). и „ерадикације свих апстрактних концепата, њи-ховим повезивањем за специфичне операције путем којих су ме-рени” (Green, 1992). Увео их је 1927. године физичар Бриџман(P.W. Bridgman); његова изјава је: „Концепт није ништа више негосет операција” (Feest, 2005). Иако је често поистовећиван са ло-гичким позитивизмом, позитивисти су, после почетног прихва-тања, одбацили операционализам јер је „ултимативно неиз-водљиво претерано поједностављивање екстремно запетљаногпроблема значења” (Green, 1992). Бриџман је сам до педесетихгодина одбацио операционализам, изјавивши (1954. године) дасе „осећа као да је створио Франкенштајна” (Green, 1992). Али ин-тересантно је, или необично, да је управо у психологији операци-онализам постао посебно привлачан (Feest, 2005).

Операционализам су у психологију увели бихејвиористи, из-међу осталих Скинер и Стивенс (B.F. Skinner; S.S. Stevens) јер су ап-страктни појмови као што су когниција, интенција, нагон и др.сада могли бити „ерадицирани” и преведени на елементе пона-шања који су (претпостављено) могли бити мерени4. Привлач-ност операционалних дефиниција психолозима може бити ра-зумљива, јер обезбеђује осећање отклона од спекулација ипретпоставки и враћање на терен „чврстих чињеница”. У томсмислу је поступак у развоју DSM-а аналоган, јер се своди на по-вратак из апстрактних појмова у опажљиве бихејвиоралне фено-мене разумљиве свима. Уколико узмемо само неку од базичнихемоција, нпр. бес, или неки од симптома у DSM-у, нпр. депресив-но расположење, „верски запис међу психолозима би био да уциљу спровођења емпиријског истраживања свака од варијабликоја се испитује прво мора бити оперативно дефинисана” (Green,1992). Пошто не можемо да директно меримо бес прво ћемо одре-дити индикаторе – који су практично увек физиолошки или би-хејвиорални – варијабле коју желимо мерити, нпр. јачину гласаили крвни притисак, а који се са бесом повезују преко теоријског

4 Рецимо: „Унутрашњи феномени као што су мисао, емоција и амбиција нисудео базичних дефиниција психологије јер они нису обсервабилни. Они суконцепти, закључци из понашања” (Gregory Kimble, према (Green, 1992)). Опе-рационализам је одлично поткрепио основну тезу да је „интелигенција оношто тестови интелигенције мере”.



концепта. Оно што делује као основни проблем операционализ-ма у психологији јесте идеја да ако је „тенденција […] да свакииндивидуални акт мерења претвори у концепт по себи”, тј. даако је нешто измерено онда оно у стварности и постоји. Момиро-вић то каже на следећи начин:

„Нажалост, многи конструкти у психологији [...] егзистирају,строго узевши, само на номиналном нивоу. Чињеница да се некомконструкту може придружити неко име, и да се његов садржај мо-же описати неким, допустимо конзистентним, скупом вербалнихисказа, није никакав доказ да се тај конструкт односи на нешто штостварно постоји, нити је конзистентност исказа којима је описанооно на што се конструкт односи икакав доказ да је та дескрипцијаадекватна” (Momirović, 1997).

Операционализам у психологији представља још једну од темакојима овде није могуће дати више простора. Али она је посебноважна због идеолошких позиција које су заузете у одбрани (илинападима) на улогу операционалних дефиниција; ако је са пси-холозима још увек могуће разговарати о томе да не постоји таконешто као што је „атеоретски приступ”, потреба за операционал-ним дефиницијама као да се не сме доводити у питање. И поредкритика чврста увереност опстаје:

„Оперативна дефиниција је мит, остатак застареле филозофијенауке, али мит који наређује оданост већини психолога. ... Алиуклоњен из свог историјског контекста и лишен свог филозофскогоправдања, операционализам је постао амајлија а „оперативна де-финиција” литургијска фраза. Настављена употреба оперативнихлитургија затвара очи психолозима пред природом науке каопрагматичне борбе људских умова са искуственим чињеницама”(Green, 1992).А како је операционализовано нпр. „депресивно расположе-

ње” у DSM-у? У критеријумима за „Велики депресивни пореме-ћај”, оно је један од девет симптома и дефинисано је као: „Депре-сивно расположење већи део дана, скоро сваки дан, индикованоили субјективним извештајем (нпр. осећа се тужно, празно, без-надежно), или опсервацијом од стране других (нпр. делује упла-кано)” (American Psychiatric Association, 2013, стр. 160). Видимо даје депресивно расположење дефинисано или на основу исказакоји нам субјект нуди или на основу посматрања/изгледа субјек-та, тј. на основу понашања. Ако се операционализација заснивасамо на понашању пацијената, то подразумева искључивањеразумевања или доживљавања њиховог емоционалног стања



менталним процесима који су инхерентни људској комуника-цији, без обзира како се звали: емпатија, пројективна идентифи-кација, Јасперсово „разумевање” (Verstehen); дакле, укидање јед-ног процеса који јесте дубоко субјективан али нераскидив одосновне природе разумевања другог људског бића. Ако се овајпроцес искључује и са првобитно добрим намерама (да се смањипристрасност и тако онемогући објективизација испитиваногфеномена), у коначном разумевању основних елемената кли-ничке слике јер ће резултовати брисањем тог феномена из цело-купне слике5. Додатни проблем јесте што искључивање емпатиј-ског разумевања омогућава да се испитивање „објективизује” донивоа када се валидним доживљава поједностављен исказсубјекта у форми резултата на нпр. инструментима за самопро-цену.

Заправо, овакав концепт DSM-а је и настао непосредно из кон-струкције психолошких инструмената: Фајнерови критеријумису објављени 1972. године (Feighner et al., 1972); Спицер, Ендикоти Робинс су направили „Дијагностичке критеријуме за истражи-вање” тако што су Фајнерове критеријуме „елаборирали и про-ширили” (Spitzer, Endicott, Robins, Kuriansky, & Gurland, 1975). Изњих је пак настао „Упитник за афективне поремећаје и схизо-френију”, а тада је већ постојао „Упитник садашњег стања”6, којије био подржан компјутерским програмом (CATEGO) а ослањао сена МКБ-9. У основи, ови структурисани интервјуи су покушавалида реше питање поузданости (reliability) кога Спицер и сараднициназивају „кључним проблемом у психијатрији, који утиче и наклинички рад као и на истраживања метода за побољшање пси-хијатријског третмана” (Spitzer et al., 1975), тако што ће дати јас-на питања која се постављају пацијенту, упутства како се бодујуодговори и процедуре (са или без компјутера) како да се тим пу-тем дође до дијагнозе. У сенци проблема са поузданошћу било јепотребно потпуно редуковати улогу интервјуера, тј. искључити би-ло какву врсту „клиничког суда”, тако да је већ за следећу верзију

5 Типичан пример јесте осећање кривице код посттрауматског стресног по-ремећаја (ПТСП): иако је наведено као симптом под критеријумом Д уDSM-III (American Psychiatric Association, 1980): Кривица због преживљавањакада други нису, или због понашања које је било потребно за преживља-вање”, стр. 238., избачен је већ из DSM-III-R.

6 Schedule for Affective Disorders and Schizophrenia – SADS, и Present State Exemination.Касније су настали Diagnostic Interview Schedule (DIS), заснован на DSM-III иStructured Clinиcal Interview for DSM-III-R (SCID), а паралелно са њима CompositeInternational Diagnostic Interview (CIDI) заснован на МКБ-10.



дијагностичког интервјуа заснованог на DSM-III (DIS) било по-требно да буде „направљен за употребу од стране лаичких интер-вјуера уз једну недељу интензивног тренинга”, оригинално да бисе смањили трошкови ECA студије7 (Spitzer, Williams, Gibbon, &First, 1992). У DSM-III се јасно каже да је тенденција била да се кри-теријуми поставе тако да буду лако препознати: „За овај приступсе може рећи да је ’дескриптиван’ у томе што су дефиниције по-ремећаја генерално сачињене од описа клиничких карактери-стика поремећаја. Ове карактеристике су описане на најнижемнивоу закључивања (inference) неопходном да се опише шта је ка-рактеристична црта поремећаја. Често је ред закључивања рела-тивно низак, и карактеристичне црте се састоје од лако препо-знатљивих бихејвиоралних знакова и симптома, као што једезоријентација, поремећај расположења или психомоторнаагитација. За неке поремећаје ипак, посебно за поремећаје лич-ности, неопходан је много виши ниво закључивања. На пример,један од критеријума за гранични поремећај личности јесте ’по-ремећај идентитета који се манифестује несигурношћу око не-колико питања везаних за идентитет, као што су слика о себи,родни идентитет, дугорочни циљеви или избори у каријери,обрасци пријатељстава, вредности и лојалности’” (American Psy-chiatric Association, 1980, стр. 7).

DSM-III је заправо био наставак или „врхунац” исте (истражи-вачке!) методологије, у којој се уско спецификовани симптоми изнаци комбинују по одређеним правилима – која нису производемпиријског истраживања, него често интуитивне одлуке8 илигрупног консензуса. Већина критеријума и нису „операционали-зовани”, него „спецификовани”. Операционализован је само по-ступак којим се из структурисаног интервјуа долази до дијагно-зе, а то је било неопходно да би се могао конструисати адекватансофтвер. А када се погледају други критеријуми, види се да не са-мо да не постоји јасна операционализација, него су неке од кључ-них одредница написане на прилично неодређен начин: ранијепоменуте халуцинације су у DSM-5 само описане (не операциона-лизоване) кратко, са око стотину речи, са упадљивим изостан-ком описа било каквих варијетета (дакле делују као јединствено,хомогено, конзистентно искуство) (American Psychiatric Associa-

7 Epidemiologic Catchment Area Study.8 Када је један од ранијих аутора упитан зашто је у својим критеријумима

поставио услов да шест од десет симптома буде позитивно, одговорио је–„Тако се чинило исправно” – It sounded about right (Kendler et al., 2010).



tion, 2013, стр. 87-8), а затим се користе као симптом за критери-јуме у фундаменталним поремећајима, као што су схизофренија,схизофрениформни поремећај, схизоафективни поремећај, итд.

У процесу развоја DSM-a, питање операционализације је било идео политичке агенде: заправо је помогло идеолошки заокреткоји је био усмерен директно против психоаналитичких динам-ских приказа; DSM-III је „настављао конкретну нозологију школеиз Сент Луиса, која је, претварајући дијагнозе у болести, наме-равала да што више осветли разлику између америчке психија-трије и психоанализе” (Shorter, 2013). Истовремено са напу-штањем динамских објашњења, ова школа се окретала нивоуобјашњења који је био лако препознатљив за било кога, што зна-чи и за особе са занемарљивим тренингом из психопатологије.То је значило потпуно окретање бихејвиоралној анализи, а не„чврстим чињеницама” из патофизиологије и генетике. По-нављање да је DSM заснован на „операционализованим крите-ријумима” служи као потврда бројним критикама психоанали-зе, која се сматра комплексним сетом бесмислених концепатакоје није могуће операционализовати; слично Поперовом [KarlPopper] ставу (Grant & Harari, 2005). Са друге стране, то што су кри-теријуми избацили све што је „динамско”у крајњој инстанцизначи да „игноришу конфликт, адаптацију, лонгитудинални ток,и развој” (Vaillant, 1984), без чега је тешко замислити разумевањементалног поремећаја. Тако је почетна идеја о „специфичнимкритеријумима” постепено постала реалност „операционализо-ваних критеријума” а то потврда научности DSM-а у борби про-тив психоаналитичких концепција. Коначни резултат био је ок-ретање бихејвиоралној анализи (описивању и категоризацијипонашања), која је израсла у синдроматски приступ, али којеније обезбедило повезивање са неурофизиологијом и генетиком.Крајњи резултат јесте заправо поједностављивање описа психо-патолошких феномена, а онда и дугорочно осиромашење психо-патолошког речника, које је Ненси Ендресен назвала „смрт пси-хопатологије у Америци” (Andreasen, 2007).

НОМОТЕТСКИ ПРИСТУП

Увођење операционализованих критеријума било је намењеноунапређењу истраживања менталних поремећаја, а у циљу доби-јања података о дистрибуцији симптома и знакова, карактери-стикама клиничке слике и валидацији поремећаја на великим



узорцима. Повод су биле велике епидемиолошке студије седам-десетих и осамдесетих година9: Оне су преко епидемиолошкихподатака на великим и разноврсним популацијама, обезбедилипрве увиде у инциденцију и преваленцију менталних пореме-ћаја и скренули пажњу на њихов значај и последице. Оно што јебила последица овог тренда озваничено је као „номотетски при-ступ”; номотетске мере су оне које су добијене мерењем на вели-ким групама и требало би да имају један општији поглед у одно-су на идиографски приступ10, који се примењује приликоманализе појединачних случајева (као што је случај у психоанали-зи). Овде долазимо поново до питања да ли само оно што је „изме-рено” (тј. експериментално потврђено), можемо називати нау-ком. Друго је питање шта је „објективно” и како је могућеобјективизирати субјективно ментално искуство (Lieberman,1989). Додајемо само да је било лако предвидети да ће занемари-вање било каквог индивидуалног става клиничара довести до са-дашњег фактичког стања у психопатологији – својеврсне поцепа-ности у стручном пољу – између истраживача и клиничара(Greenberg, 2013; Luhrmann, 2000; Muller, 2007).

Шта се има звати науком, посебно је питање за филозофију на-уке, и превазилази потребе овог рада. Кратко речено, оно је деодебате између става да постоји једна, универзална наука сасвојим законима и методама коју је могуће и неопходно приме-нити на све научне области, и другог – који великим подручјимадруштвених наука (социологији, историји, али и психологији)дозвољава право на свој научни метод. Ипак, тенденцију ка„увођењу закона” у психопатологију (и психологију) треба про-цењивати и са позитивне стране: у ситуацији када смо суочениса системом разумевања других који се заснива на емпатији, ин-троспекцији и проналажењу значења (херменеутици), како мо-жемо да знамо да цела „огромна екстензија психолошке интер-

9 То је већ поменута ECA студија, у којој су тренирани лаици администриралиDIS упитник (Regier, Myers, Kramer, & Al, 1984), или Национално испитивањекоморбидитета (National Comorbidity Survey - NCS), у којој је (такође од странеедукованих лаика) коришћен Композитни међународни протокол за ин-тервју (Composite International Interview Schedule - CIDI) (Kessler et al., 1994), илиСветско испитивање менталног здравља (World Mental Health Survey), спрове-дено у 14 земаља од стране Светске здравствене организације, а где је упо-требљена модификована верзија CIDI (WMH-CIDI) (Kessler & Üstün, 2004).

10 Појмове „номотетски” и „идиографски” први је увео Винделбан (WilhelmWindelband; 1848–1915) (Thornton, Fulford, & Christodoulou, 2009, стр. 20).



претације није чиста фантазија, као када видимо животиње уоблацима, а не генуино знање?” (Nagel, 1994).

Поново се може рећи да је проблем комплексан; прво је пи-тање да ли је мерење неопходно?, и изгледа да се ту (скоро) сви сла-жу. Сада велики број психоаналитичара користи и експеримен-талне и статистичке методе ради потврде одређених теорија иликонструката, а неки од водећих неурофизиолога користе психо-аналитичке конструкте, као што су Солмс, Дамасио, Галезе,Панксеп (Mark Solms, Antonio Damasio, Vittorio Gallese, Jaak Panksepp).Дамасијева је реченица да су „Фројдови увиди у природу афектаконсонантни са најнапреднијим погледима савремене неурона-уке” (Solms & Panksepp, 2012). Али, такође, истина је да још увек,можда и већина психоаналитичара, не види вредност у таквомприступу. Друго питање је да ли је само експериментални и ста-тистички метод научни?, и овде би се већ разишли, јер великидео научника сматра да је то само један од начина научногсазнања и да је то питање разрешено током „дебате о позитиви-зму” (Positivismusstreit) између Попера и Алберта (Hans Albert) саједне и Адорна и Хабермаса (Theodor Adorno; Jürgen Habermas), садруге стране. Кратко речено – свака област науке може незави-сно постављати и усавршавати свој метод истраживања сходнонаучним потребама, и није их могуће уједињавати у емпирицис-тичко/позитивистичком моделу. Психоанализа је, такође, „спе-цифична наука” (Wissenschaft), „са специфичном методологијомподешеном за испитивање свог специфичног објекта истражи-вања (несвесних конфликата и фантазија), и специфичним кри-теријумима за научни квалитет” (Leuzinger-Bohleber, 2013)11.

Другачије речено, емпиријски приступ не може бити једининаучни приступ; за научна сазнања једнако је важна „теоријсканаука”, која „испитује фундаменталне истине кроз индуктивнипроцес који се ослања на интуицију, имагинацију и логику, да биизградио интелектуалне оквире” (Yun, 2008). Искључивање тео-ријских наука значило би у основи ометање научног прогреса:

11 Иако се за психоаналитичке конструкте мисли да их је или немогуће илитешко операционализовати, то заправо није тако, што је у нашој средини по-тврдио и Момировић: „Парадоксално је, међутим, да провера егзистенцијеФројдових, па и Адлерових конструката често даје боље резултате од прове-ре конструката који припадају теоријама које припадају подручју експери-менталне и математичке психологије” (Momirović, 1997, стр. 7), или скоријирад Т. Миладиновић (Miladinović, 2013).



„Најважније је што хегемонија емпирицизма чини онтогенијунаучног знања зависном од правца. Он не само да скрива потенци-јално вредне дисконтинуитете у интелектуалним путањама, неготакође и промовише расипничке напоре потрошене у ринтању наслепим колосецима. Управо, историја науке се може видети каотраке релативне парадигматичне стабилности подржане емпириј-ском науком, повремено трансформисане реметилачким пара-дигмама проглашеним од стране не-конформистичких теорети-чара као што су Дарвин, Фројд и Менделброт (Darwin,Freud,Mandelbrot)” (ibid.).

Са друге стране, препознаје се да се искључивањем идиограф-ских процена губи информација која може бити од важности задијагнозу, терапију и прогнозу (Westen, 1996). У међувремену јеРадна група Светске психијатријске асоцијације за израду Међу-народног водича за дијагностичку процену издала водич за„Идиографско (персонализовано) дијагностичко образложење”(IGDA Workgroup, 2003), у ком се каже да „дијагностички процесукључује више од једноставног идентификовања поремећаја илиразликовања поремећаја једног од другог”, и да се предложенисвеобухватни приступ дијагнози заснива на два дијагностичканивоа – првог, „стандардизоване мултиаксијалне дијагностичкеформулације, која описује пацијентову болест и клиничко стањекроз стандардизоване типологије и скале [и другог] који је идио-графска дијагностичка формулација, која надопуњује стандар-дизовану формулацију са персонализованим и флексибилнимставовима” (ibid.).

ПСИХОМЕТРИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ НОЗОЛОШКИХ ЕНТИТЕТА

ПОУЗДАНОСТ Од половине двадесетог века расло је сазнање да се психијатриј-ске дијагнозе постављају превасходно према субјективним ста-вовима, знањима и афинитетима појединих психијатара (Ash,1949; Beck, Ward, Mendelson, Mock, & Erbaugh, 1962). Развој екс-плицитних критеријума била је мера која је требало да реши овепроблеме:

„Значајан напредак у истраживању и клиничкој пракси који јефацилитиран постојањем експлицитних дијагностичких крите-ријума произвео је већу поузданост у дијагнози међу клиничари-ма и истраживачима у многим земљама” (Regier et al., 2009).



И поред успеха, поставило се питање шта се може сматрати до-бром поузданошћу (Kraemer, Kupfer, Clarke, Narrow, & Regier,2012; Spitzer, Williams, & Endicott, 2012); када су објављени резул-тати најновијих истраживања са критеријумима према DSM-5,показало се да ни поузданост у свему није идеална: од 23 дијагно-зе за које је величина узорка омогућавала анализу, за шест је по-узданост била у „упитном рангу” (kappa=0.20–0.39), а три у „не-прихватљивом рангу” (kappa <0.20) (Freedman et al., 2013; Regier etal., 2013). Остаје питање објашњења овако великих разлика; по-стоји могућност да оне одражавају разлике у квалитету дефини-ције поремећаја. Тако је упечатљиво да неколико поремећаја сависоком поузданошћу, заправо су доминантно дефинисани наоснову упадљивог понашања пацијената, као што је то „поремећајсоматских симптома”, у коме су доминантне соматске жалбе,„сакупљачки поремећај”, или „поремећај преједања”. Такође,питање је колико су неки други фактори утицали на резултате;нпр. ПТСП има изненађујуће високу поузданост (са kappa 0,67 онје други на листи), и као такав је представљен као „историјскопостигнуће” (Freedman et al., 2013). Други аутори овај налаз дово-де у питање, „пошто је већина од 960 одраслих ПТСП пацијенатакоји су узорковани за DSM-5 били интервјуисани у просторијамаВетеранских центара (Veterans Affairs), па висока конкордантностније изненађујућа [јер су] ноторност и секундарна добит повеза-не са овим поремећајем на овим местима третмана вероватноконкретизовали дијагностичке само-индикације пацијената,које су онда, највероватније, комунициране и прихваћене одстране интервјуера истраживача” (Barglow, 2013). Другим речи-ма, ако се у специјализованим центрима за ратне ветеране поја-ви особа која каже да је била на ратишту и пожали се на било којисимптом (нпр. несаницу), велика је вероватноћа да ће добитидијагнозу ПТСП-а.

ВАЉАНОСТ Иако је поузданост побољшана, „слабост је недостатак валидно-сти” (Insel, 2013). И у DSM-5 овај став остаје, када се каже да „рани-ја наука није била довољно зрела да произведе дијагнозе пуне ва-лидности – то јест, да обезбеди конзистентне, јаке и објективненаучне валидаторе појединачних менталних поремећаја” (Ame-rican Psychiatric Association, 2013, стр. 5). Категоризација поре-мећаја на основу препознавања симптома и знакова показала сенеуспешном; „у остатку медицине то би било еквивалентно ства-



рању дијагностичког система заснованог на природи бола у гру-дима или квалитету грознице” (Insel, 2013).

Због тога и због хетерогености клиничких презентација DSMнуди политетичке сетове критеријума12, што значи да је код некеособе довољно да буде присутан само одређени број критеријумаиз целокупног списка па да се постави адекватна дијагноза (нпр.за дијагнозу граничног поремећаја личности потребно је да будеприсутно пет од девет критеријума). У DSM-IV било је наглашенода је приручник направљен за рад особа са адекватним клинич-ким образовањем и искуством у дијагностиковању, и да је важнода се не примењује механички и од стране неедукованих поједи-наца:

„Специфични дијагностички критеријуми [...] су замишљени даслуже као водичи [...] а не да се користе као књиге рецепата”, па„клиничка процена може оправдати постављање одређене дија-гнозе особи чак и када клиничка презентација није довољна да бу-ду испуњени сви критеријуми за дијагнозу док год су симптомикоји су присутни перзистентни и тешки” (American Psychiatric As-sociation, 1994, стр. XXXII).

Тако се у два корака прешло од јасно дефинисаних критеријума(тј. од монотетских до политетских дијагноза) до позитивнедијагнозе и када нису испуњени критеријуми.

Питање је зашто синдроматски приступ није омогућио бољувалидност нозолошких ентитета, што можда може објаснити ис-торија креирања валидних дијагностичких ентитета на основуспецификованих критеријума. На основу фаза које су неопходнеда би се успоставила дијагностичка ваљаност и поузданост пси-хијатријских болести а које су 1970. године предложили Робинс иГузеј (Robins & Guze, 1970), 1972. године Фајнер (Feighner et al.,1972) је направио први нацрт дијагноза (укупно четрнаест) мен-талних поремећаја и критеријума за њих (Kendler et al., 2010).Фајнерови критеријуми су, преко Истраживачких дијагностич-ких критеријума (Reseаrch Diаgnostic Criteriа - RDC), дали „прото-типске дијагнозе прихваћене у DSM-III” (Regier et al., 2009). Алипроблем је у томе што се од четрнаест дошло до више стотина по-ремећаја већ у DSM-III, тачније 270 поремећаја у DSM-III те близу300 поремећаја и око 500 дијагноза у DSM-IV (North & Yutzy, 2010).

12 „Монотетски сет критеријума” је онај код ког је неопходно да сви симптомибуду присутни да би се поставила дијагноза (American Psychiatric Associa-tion, 2013, str. 733).



Испоставља се да је атомизација поремећаја – када је у неким ка-тегоријама скоро сваки појединачни симптом доведен до нивоанезависног поремећаја – последица превладавајућег става да језначајније нагласити хетерогености међу пацијентима у односуна заједничке деноминаторе. У литератури која описује исто-ријат развоја DSM-а ове две групе се означавају као „цепачи” и„утрпачи” (splitters аnd lumpers) а у њиховом дијалогу „наука јеиграла само умерену улогу” (Taylor & Vaidya, 2009), str. 23.

Томе треба придодати и другу чињеницу: „Историјски, одлукео томе који сетови симптома иду заједно нису донешене на чистоемпиријским основама; заправо, статистичка и рачунарска ору-ђа неопходна да се испитују коваријације симптома су развијененакон што су симптоми иницијално придодати синдромима”(Smith i Combs, 2010). Другим речима – прво је одлучено како ћеда изгледа синдром а потом се пришло његовој емпиријској про-вери.

Свесни проблема валидности аутори DSM-5 кажу да „иакоDSM-5 остаје категоријална класификација одвојених поремећа-ја, ми препознајемо да се ментални поремећаји не уклапају увеку границе једног поремећаја. Неки домени симптома, као што судепресија и анксиозност, укључују вишеструке дијагностичкекатегорије и могу одражавати заједничке основне вулнерабил-ности за већу групу поремећаја” (American Psychiatric Associa-tion, 2013, стр. XII). Овај став је у складу са пројектованим планомда DSM-5 буде заснован на димензионалном принципу: доменисимптома би могли да премоштавају појединачне категорије, а –уколико би се доказала њихова патофизиолошка основа (претпо-стављени неурофизиолошки процес регулисан генетским меха-низмима), било би нам могуће поставити основе психопатоло-гије на концепту „ендофенотипова”. Али свега неких годинудана пре објављивања DSM-5, Скупштина АПА је изгласала „непо-верење” димензионалном приступу, тј. одлучила je да се инстру-менти за мерење димензија симптома помере у апендикс DSM-5као предмет за проучавање у будућности (American PsychiatricAssociation, 2013, стр. 733).

КОМОРБИДИ-ТЕТ

Појам „коморбидитет” у медицину je увео Фајнстин 1970. године(Feinstein, 1970), да би означио случајеве код којих постоји вишеод једне дијагностиковане болести, тј. када се „дистинктивни до-датни клинички ентитет јавља у клиничком току код пацијентакоји има индексну болест” (Maj, 2005). Његова почетна употреба



била je изолована на случајеве када пацијент добије и психија-тријску дијагнозу и дијагнозу општег медицинског стања, нпр.дијагнозу депресије и дијагнозу хипертензије. Касније је посталоуобичајено употребљавати овај термин да се означи постојањедва или више психијатријска поремећаја. Убрзо се показало да ве-лика већина испитаника заправо има два или више коморбиди-тетних психијатријских поремећаја; „За менталне поремећаје,коморбидитет, дефинисан као повећани ризик за заједничкупојаву вишеструких менталних поремећаја, је пре правило негоизузетак” (Cloninger, 2002).

Изгледа да је спецификовање критеријума, истовременопраћено цепањем нозолошких категорија, довело до вештачкеинфлације броја различитих поремећаја а потом и до последич-них високих стопа коморбидитета. Питање је да ли су операцио-нализовани критеријуми постављени веома „ригидно”, што јепроблем претеране спецификације, и доводи до тога да великиброј потенцијално позитивних испитаника остаје непримећен.Они који су непримећени вероватно „одлазе” у неспецификова-не категорије (not-otherwise-specified – NOS), што доводи до пара-докса – пацијенти са потенцијално истим поремећајем а са (ско-ро незнатним) варијацијама у клиничкој слици се раздвајају, аодређен број се уопште не препознаје у високо спецификованимкритеријумима. Бар у неким категоријама (нпр. поремећаји ис-хране, поремећаји личности и аутистични спектар), NOS дијагно-зе процентуално су чешће него оне које су стриктно дефинисанекритеријумима. Надаље, ако су операционализовани критерију-ми постављени тако да цепају „патофизиолошки уско повезанастања, онда је ситуација јасно погоршана са чврстим границамапрописаним операционализованим критеријумима измеђупретпостављених категоричких поремећаја” па ће као резултатбити високе стопе коморбидитета, очигледно узроковане арте-фактом (Hyman, 2010). И у DSM-5 овај приступ је означен као про-блем, јер је произвео „велики број уских дијагностичких катего-рија” (American Psychiatric Association, 2013, стр. 12), посебно уобласти поремећаја исхране, поремећаја личности и аутизма.

Колико нам је било могуће разумети, за овако високе стопе ко-морбидитета није заслужан само принцип „цепања” дијагно-стичких категорија, који би побољшао специфичност, него јошнајмање два разлога. Први је понудио Марио Мај, цитирајући Ро-бинса: „Моћан, обично непрепознат, фактор који је допринеопојави феномена ’психијатријског коморбидитета’ био је ’прави-



ло постављено у конструкцији DSM-III да исти симптом не може дасе појави у више од једног поремећаја’ (Robins, 1994). Ово правило(које никада није експлицирано, према мом сазнању, у публика-цијама повезаним са DSM-ом), вероватно објашњава зашто сесимптом ’анксиозност’ не појављује у DSM-IV критеријумима завелику депресију, иако текст приручника препознаје да пацијен-ти са великом депресијом често показују анксиозност” (Maj,2005). Други фактор је правило хијерархијске структуре менталнихпоремећаја. Ова поставка је имплицитна од првих класификација,свакако још од Крепелинове класификације, у којој је постојалахијерархијска класификација, почевши од органских поремећа-ја, па надаље преко нуклеарне схизофреније, манично-депресив-не психозе, до неуротских поремећаја. Ово у пракси значи да по-стоји „примарна” дијагноза, што би значило основни поремећај,не само по хронолошком него и по структуралном поретку.У DSM-у постоје тзв. искључујући критеријуми, која практично„бришу” из клиничке слике друге синдроме, ако се они сматрају„секундарним”; тако нпр. код дијагнозе схизофреније бројнипридружени синдроми (који се сматрају нижим у хијерархији)се не дијагностикују, тј. уопште се не региструју, па тиме измичуи пажњи како клиничара тако и епидемиолога, иако се јављајукод великог процента пацијената, како је показано и у великомброју студија (Bermazohn et al., 2000). Ова претпоставка делујепотпуно арбитрарно, као када се инаугурише у принцип:

„Психијатријске дијагнозе су уређене у хијерархији у којој билокоја дата дијагноза искључује симптоме свих виших чланова хије-рархије, и обухвата симптоме нижих чланова” (Surtees & Kendell,1979) .

Она има историјску основу, јер је „присутна у виртуално свимсистемима психијатријске нозологије и може се пратити уназаддо тенденције у медицини да се сваком пацијенту да само једнадијагноза, што је приступ који се проналази у медицини 17-ог ве-ка” (Bermazohn et al., 2000). Практични ефекат овако постављененозографске структуре је јасан када је потребно разумети ствар-ни однос између појединих поремећаја. На пример, већ дужевреме су присутни показатељи да постоји одређена повезаностизмеђу деменције, посебно Алцхајмеровог типа, и неких ментал-них поремећаја, али пошто је (у DSM-III-R) постојао искључујућикритеријум за друге менталне поремећаје, то је стварало пробле-ме за истраживање њиховог односа (Amaducci & Lippi, 1994). Садаје ова чињеница препозната у DSM-5:



„Када је пуни афективни синдром који испуњава критеријумеза депресивни или биполарни поремећај присутан, и ову дијагно-зу треба кодирати. Симптоми [поремећаја] расположења се све ви-ше препознају као значајна карактеристика у раним фазама иликод благих неурокогнитивних поремећаја тако да рано клиничкопрепознавање и интервенција могу бити значајни” (American Psy-chiatric Association, 2013, стр. 606).

ДИСКУСИЈА У покушају да сумирамо наведено, можемо рећи да процењујемооснове методолошког поступка који је уведен седамдесетих го-дина двадесетог века а озваничен у DSM-III 1980. године и да је,након свих ових година, могуће рећи да су његове и добре и лошекарактеристике изишле на видело. Већина претпоставки је креи-рана у малом кругу истраживачке заједнице шездесетих и седам-десетих година, чији ће се чланови касније назвати „Нео-Крепе-лијанцима” (Blashfield, 1984; Compton & Guze, 1995), и у контексту„борбе парадигми”, тј. покушаја да се дискредитује психоанали-тички дискурс који је, према њиховом опажању, тада био доми-нантан. Отуда и неке од основних, горе наведених претпоставки:„атеоретски” систем је, гледано за себе, логичка бесмислица, алије имплицитно био заправо „биолошки” систем, и требало је даозначи агресиван прекид са психоаналитичким концептуализа-цијама; „операционални критеријуми” су одражавали потребу заспецифичним, јаснијим и конзистентнијим дефиницијама поре-мећаја, али су постепено и неминовно водили редукцији на би-хејвиоралне феномене прилагођене широком разумевању и упо-треби (да оставимо по страни чињеницу да стварна „операциона-лизација” у реалности није спроведена, нити је, у психопатологи-ји, могућа). „Номотетски приступ” је још један одјек дебате онаучним методама, која је вођена много пре DSM-III, а у контек-сту израде DSM-а искоришћен је као потврда научности једног,синдроматског и бихејвиоралног приступа. У коначном исходуимамо реално бољу комуникацију међу психијатрима, израженупреко побољшане поузданости, мада, како смо видели, и онаможе долазити из контекста истраживања а не из карактеристи-ка инхерентним критеријумима нозолошких ентитета. Ваља-ност – дакле ултимативна мера смислености конструката – оста-је занемарљиво и проблематично ниска. Овоме свему треба дода-ти и артефакт „коморбидитета”, који прати истраживања као не-пријатан показатељ проблема који леже у основи.



Занимљиво је погледати концептуалну историју ових наведе-них претпоставкви, јер оне нису настале половином двадестогвека, него много раније, у време када је психопатологија почелада се формира као језик и када су настали основни појмови, којиће – касније – бити трансформисани у симптоме, али и када је на-ступио први узмак анатомо-клиничког приступа у испитивањументалних поремећаја и када су се лекари прво Калбаум, па ондаКрепелин (Kahlbaum, Kraepelin) окренули испитивању клиничкеслике и природног тока болести уместо покушајима да се симп-томи и знаци повежу са патолошким променама на мозгу. Али тоје питање које превазилази циљеве овог рада.

Класификације менталних поремећаја ће остати с нама јеримају несумњиву употребну вредност. Брзина којом ће се уна-пређивати је велико питање, јер искуства у изради DSM-5 најви-ше говоре да је у питању слепа улица, из које је, без драматичнихпромена, практично немогуће направити „промену парадигме”.Можда је излаз у томе да се одвоје потребе клиничара и истражи-вача, што је можда већ и почело са најављеним RDoC. Клиничари-ма није потребна ужа спецификација, они су у великој већини засистем с мање категорија, а чак две трећине су пре за флексибил-ни водич него за приступ заснован на строгим критеријумима(Reed, Mendonca Correia, Esparza, Saxena, & Maj, 2011). Храбрији за-хвати, као што је редефинисање јединица анализе, вероватно ћезахтевати много времена. Нова знања ће неминовно донети икомплекснију слику. Кендлер то каже још директније:

„психијатрија треба да се помери од преднаучне ’битке парадиг-ми’ ка зрелијем приступу који прихвата комплексност заједно саемпиријски ригорозним и плуралистичким експланаторним мо-делима” (Kendler, 2005).

ЛИТЕРАТУРА Јовић, В. (2014). Отворена питања психијатријске нозологије: концепту-ални оквир америчке класификације менталних поремећаја (DSM).Зборник Радова Филозофског Факултета у Приштини, ХLIV(1), 309–333.

Amaducci, L., & Lippi, A. (1994). Risk factors for dementia. In A. Burns & R.Levy (Eds.), Dementia (pp. 129–141). Springer.

American Psychiatric Association. (1980). Diagnostic and Statistical Manual ofMental Disorders, 3rd Edition. Washington, DC: American Psychiatric Associa-tion.



American Psychiatric Association. (1994). Diagnostic and Statistical Manual ofMental Disorders, Fourth Edition. Washington, DC: American Psychiatric Associ-ation.

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and Statistical Manual ofMental Disorders, Fifth Edition,. Washington, DC: American Psychiatric Associa-tion.

Andreasen, N. C. (2007). DSM and the Death of Phenomenology in America:An Example of Unintended Consequences. Schizophrenia Bulletin, 33(1),108–112.

Ash, P. (1949). The reliability of psychiatric diagnoses. Journal of Abnormal andSocial Psychology, 44(2), 272–276.

Barglow, P. (2013). “A Rose Is a Rose Is a Rose”? American Journal of Psychiatry,170(6), 680.

Beck, A. T., Ward, C. H., Mendelson, M., Mock, J. E., & Erbaugh, J. K. (1962). Re-liability of psychiatric diagnoses: 2. A study of consistency of clinical judg-ments and ratings. American Journal of Psychiatry, 119(4), 351–357.

Bermazohn, P. C., Porto, L., Arlow, P. B., Pollack, S., Stronger, R., & Siris, S. G.(2000). At Issue: Hierarchical diagnosis in chronic schizophrenia: A clinicalstudy of co-occurring syndromes. Schizophrenia Bulletin, 26(3), 517–525.

Berrios, G. E. (1989). What is phenomenology? A review. Journal of the Royal So-ciety of Medicine, 82(7), 425.

Berrios, G. E. (1993). Phenomenology and psychopathology: Was there ever arelationship? Comprehensive Psychiatry, 34(4), 213–220.

Berrios, G. E. (2002). The history of mental symptoms: Descriptive psychopathologysince the nineteenth century. Cambridge: Cambridge University Press.

Cloninger, C. R. (2002). Implications of comorbidity for the classification ofmental disorders: the need for a psychobiology of coherence. In M. Maj, W.Gaebel, J. López-Ibor, & N. Sartorius (Eds.), Psychiatric Diagnosis and Classifica-tion (pp. 79–105). New York: John Wiley & Sons.

Compton, W. & Guze, S. (1995). The neo-Kraepelinian revolution in psychiat-ric diagnosis. European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience, 245(4-5),196–201.

Craddock, N., & Owen, M. J. (2005). The beginning of the end for theKraepelinian dichotomy. The British Journal of Psychiatry, 186(5), 364–366.

Craddock, N., & Owen, M. J. (2010). The Kraepelinian dichotomy - going, go-ing... but still not gone. The British Journal of Psychiatry : The Journal of MentalScience, 196(2), 92–5.



Feest, U. (2005). Operationism in psychology: What the debate is about, whatthe debate should be about. Journal of the History of the Behavioral Sciences,41(2), 131–149.

Feighner, J. P., Robins, E., Guze, S. B., Woodruff Jr., R. A., Winokur, G., & Mu-noz, R. (1972). Diagnostic Criteria for Use in Psychiatric Research. Archives ofGeneral Psychiatry, 26(1), 57–63.

Feinstein, A. R. (1970). The pre-therapeutic classification of co-morbidity inchronic disease. Journal of Chronic Diseases, 23(7), 455–468.

Follette, W. C., & Houts, A. C. (1996). Models of scientific progress and the roleof theory in taxonomy development: A case study of the DSM.. Journal of Con-sulting and Clinical Psychology, 64(6), 1120.

Freedman, R., Lewis, D. A., Michels, R., Pine, D. S., Schultz, S. K., Tamminga, C.A., … Oquendo, M. A. (2013). The initial field trials of DSM-5: new blooms andold thorns. American Journal of Psychiatry, 170(1), 1–5.

Grant, D. C., & Harari, E. (2005). Psychoanalysis, science and the seductivetheory of Karl Popper. Australian and New Zealand Journal of Psychiatry, 39(6),446–452.

Green, C. D. (1992). Of Immortal Mythological Beasts Operationism in Psy-chology. Theory & Psychology, 2(3), 291–320.

Greenberg, G. (2013). The book of woe: the DSM and the unmaking of psychiatry.New York: Penguin Group (USA) Inc.

Horwitz, A. V, & Wakefield, J. C. (2007). The loss of sadness. Oxford UniversityPress New York.

Horwitz, A. V., & Wakefield, J. C. (2012). All We Have to Fear: Psychiatry’s Trans-formation of Natural Anxieties into Mental Disorders (p. 320). Oxford UniversityPress, USA.

Hyman, S. E. (2010). The diagnosis of mental disorders: the problem of reifi-cation. Annual Review of Clinical Psychology, 6, 155–179.

IGDA Workgroup, W. P. A. (2003). IGDA. 8: Idiographic (personalised) diag-nostic formulation. The British Journal of Psychiatry, 182(45), s55–s57.

Insel, T. (2013). Director’s Blog: Transforming Diagnosis. NIMH. Retrieved Ju-ly 28, 2013, from http://www.nimh.nih.gov/about/director/2013/trans-forming-diagnosis.shtml

Jablensky, A. (2005). Categories, dimensions and prototypes: critical issuesfor psychiatric classification. Psychopathology, 38(4), 201–205.

Jaspers, K. (1978). Opšta psihopatologija [Allgemeine Psychopathologie] (Vol. Kar-ijatide). Beograd: Prosveta – Savremena administracija.



Kendell, R., & Jablensky, A. (2003). Distinguishing between the validity andutility of psychiatric diagnoses. Am J Psychiatry, 160(1), 4–12.

Kendler, K. S. (2005). Toward a philosophical structure for psychiatry. TheAmerican Journal of Psychiatry, 162(3), 433–40. doi:10.1176/appi.ajp.162.3.433

Kendler, K. S., Muñoz, R. A., & Murphy, G. (2010). The development of theFeighner criteria: a historical perspective. American Journal of Psychiatry,167(2), 134–142.

Kessler, R. C., & Üstün, T. B. (2004). The World Mental Health (WMH) SurveyInitiative version of the World Health Organization (WHO) Composite Inter-national Diagnostic Interview (CIDI). International Journal of Methods in Psychi-atric Research, 13(2), 93–121.

Kessler, R., McGonagle, K., Zhao, S., Nelson, C. B., Hughes, M., Eshleman, S., …Kendler, K. S. (1994). Lifetime and 12-month prevalence of DSM-III-R psychi-atric disorders in the united states: Results from the national comorbiditysurvey. Archives of General Psychiatry, 51(1), 8–19.

Kraemer, H. C., Kupfer, D. J., Clarke, D. E., Narrow, W. E., & Regier, D. A. (2012).DSM-5: how reliable is reliable enough? The American Journal of Psychiatry,169(1), 13–5.

Kuhn, T. S. (1996). The Structure of Scientific Revolutions - Third Edition. Chicagoand London: The University of Chicago Press.

Leuzinger-Bohleber, M. (2013). Introduction to the conference. In Discoveringthe Body in the Mind: Researchers and Clinicians in Dialogue (pp. 1–5).

Lieberman, P. B. (1989). “Objective” methods and “subjective” experiences.Schizophrenia Bulletin, 15(2), 267–275.

Luhrmann, T. M. (2000). Of Two Minds: The Growing Disorder in Psychiatry. NewYork City: Alfred A. Knopf.

Maj, M. (2005). “Psychiatric comorbidity”: an artefact of current diagnosticsystems? The British Journal of Psychiatry, 186(3), 182–184. doi:10.1192/bjp.186.3.182

Maj, M. (2011). Psychiatric diagnosis: pros and cons of prototypes vs. opera-tional criteria. World Psychiatry : Official Journal of the World Psychiatric Associa-tion (WPA), 10(2), 81–2.

Miladinović, T. (2013). Diferencijalno-dijagnostička snaga instrumenta za procenunivoa razvoja samodiferencijajcije i odnosa sa važnim drugim. Univerzitet u Beo-gradu.

Momirović, K. (1997). O realnoj egzistenciji psiholoških konstrukata. U: K.Momirović (Ed.), Realnost psiholoških konstrukata (pp. 1–8). Beograd: Institut zapsihologiju Filozofski fakultet, Institut za sociološka i kriminološka istraživa-nja.



Muller, R. J. (2007). Doing psychiatry wrong: A critical and prescriptive look at a fal-tering profession. Routledge.

Nagel, T. (1994). Freud’s permanent revolution. The New York Review of Books,12(05).

North, C. S., & Yutzy, S. H. (2010). Goodwin and Guze’s Psychiatric Diagnosis, SixthEdition. Oxford New York: Oxford University Press.

Parnas, J., & Sass, L. A. (2008). Varieties of “Phenomenology”: On Description,Understanding, and Explanation in Psychiatry. In K. S. Kendler & J. Parnas(Eds.), Philosophical Issues in Psychiatry: Explanation, Phenomenology, and Nosolo-gy (pp. 239–278). Baltimore: The John Hopkins University Press.

Porter, D. (2013). Establishing Normative Validity for Scientific PsychiatricNosology: The Significance of Integrating Patient Perspectives. In Making theDSM-5 (pp. 63–74). Springer.

Reed, G. M., Mendonça Correia, J., Esparza, P., Saxena, S., & Maj, M. (2011).The WPA-WHO Global Survey of Psychiatrists’ Attitudes Towards Mental Dis-orders Classification. World Psychiatry : Official Journal of the World PsychiatricAssociation (WPA), 10(2), 118–31.

Regier, D. A., Kaelber, C. T., Rae, D. S., Farmer, M. E., Knauper, B., Kessler, R. C.,& Norquist, G. S. (1998). Limitations of diagnostic criteria and assessment in-struments for mental disorders: Implications for research and policy. Ar-chives of General Psychiatry, 55(2), 109–115.

Regier, D. A., Narrow, W. E., Clarke, D. E., Kraemer, H. C., Kuramoto, S. J., Kuhl,E. A., & Kupfer, D. J. (2013). DSM-5 Field Trials in the United States and Cana-da, part II: test-retest reliability of selected categorical diagnoses. AmericanJournal of Psychiatry, 170(1), 59–70.

Regier, D. A., Narrow, W. E., Kuhl, E. A., & Kupfer, D. J. (2009). The conceptualdevelopment of DSM-V. The American Journal of Psychiatry, 166(6), 645–50.

Regier, D., Myers, J., Kramer, M., & Al, E. (1984). The NIMH epidemiologiccatchment area program: Historical context, major objectives, and studypopulation characteristics. Archives of General Psychiatry, 41(10), 934–941.

Robins, E., & Guze, S. B. (1970). Establishment of diagnostic validity in psychi-atric illness: Its application to schizophrenia. The American Journal of Psychia-try, 126(7), 983–986.

Robins, L. N. (1994). How Recognizing “Comorbidities” in PsychopathologyMay Lead to an Improved Research Nosology. Clinical Psychology: Science andPractice, 1(1), 93–95.

Shorter, E. (2013). The History of DSM. In J. Paris & J. Phillips (Eds.), Making theDSM-5: Concepts and Controversies (pp. 3–20). New York: Springer.



Smith, G. T., & Combs, J. (2010). Issues of construct validity in psychologicaldiagnoses. Contemporary Directions in Psychopathology: Toward the DSM-V andICD-11. New York: Guilford.

Solms, M., & Panksepp, J. (2012). The “Id” knows more than the “Ego” admits:Neuropsychoanalytic and primal consciousness perspectives on the inter-face between affective and cognitive neuroscience. Brain Sciences, 2(2),147–175.

Spitzer, R. L., Endicott, J., Robins, E., Kuriansky, J., & Gurland, B. (1975). Pre-liminary report of the reliability of research diagnostic criteria (RDC) appliedto psychiatric case records. Prediction in Psychopharmacology: Preclinical andClinical Correlates, A. Sudilovsky, S. Gershon, R. Deer, Eds, 231–245.

Spitzer, R. L., Williams, J. B. W., & Endicott, J. (2012). Standards for DSM-5 re-liability. American Journal of Psychiatry, 169(5), 537.

Spitzer, R. L., Williams, J. B. W., Gibbon, M., & First, M. B. (1992). The Struc-tured Clinical Interview for DSM-III-R (SCID) I: history, rationale, and de-scription. Archives of General Psychiatry, 49(8), 624–629.

Surtees, P. G., & Kendell, R. E. (1979). The hierarchy model of psychiatricsymptomatology: an investigation based on present state examination rat-ings. The British Journal of Psychiatry , 135 (5 ), 438–443.

Taylor, M. A., & Vaidya, N. A. (2009). Descriptive Psychopathology: The Signs andSymptoms of Behavioral Disorders. New York: Cambridge University Press.

Thornton, T., Fulford, K. (Bill), & Christodoulou, G. (2009). Philosophical Per-spectives on Health, Illness and Clinical Judgement in Psychiatry and Medi-cine. In I. M. Salloum & J. E. Mezzich (Eds.), Psychiatric Diagnosis: Challenges andProspects (pp. 15–27). John Wiley & Sons Ltd.

Vaillant, G. E. (1984). The Disadvantages of DSM-III Outweigh Its Advantages.American Journal of Psychiatry, 141(4), 542–545.

Westen, D. (1996). A model and a method for uncovering the nomotheticfrom the idiographic: An alternative to the Five-Factor Model? Journal of Re-search in Personality, 30(3), 400–413.

Yun, A. J. (2008). The hegemony of empiricism: the opportunity for theoreti-cal science in medicine. Medical Hypotheses, 70(3), 478–81.

Zipursky, R. B., Reilly, T. J., & Murray, R. M. (2012). The myth of schizophreniaas a progressive brain disease. Schizophrenia Bulletin.



VLADIMIR M. JOVIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY DSM-5: OVERVIEW OF METHODOLOGICAL PROCEDURE

Contemporary classifications of mental disorders were used tobring back psychiatry and psychopathology to the biomedical model.After more than thirty years, syndromal approach to nozography iscalled into question regarding it’s philosophical and methodologicalaspects. The aim of this paper is to present an overview of themethodological approach in the creation of classification of mentaldisorders since DSM-III, over a several principles: first of all it is pro-claimed “atheoretical approach” to classification, which is appliedduring creation of so-called “operationalized” criteria for disorders,followed with “nomothetic approach”, which was presented as theonly legitimate means to draw conclusions about mental disorders.The outcome of this methodological procedure can be followedthrough its outcomes: measures of reliability and validity of nozolog-ical categories, as well as issue of psychiatric co-morbidity, which canbe seen as an artefact of the methodological process.

KEY WORDS: DSM-5; mentаl disorders; psychiаtric nozology, biomedicаl model.

243


УДК: 316.346.3-053.9(497.11)616.89-008.454(497.11)

DOI:10.5937/ZRFFP44-6343

БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ1

ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ2

OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ3

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ

СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА

И ДЕПРЕСИВНОСТИ СТАРИХ У СРБИЈИ

АПСТРАКТ. Циљ овог истраживања је био испитати квалитет живота и депресив-ност старих особа у Србији, у релацији са различитим социо-демо-графским одликама. Од социо-демографских карактеристика испита-ли смо пол, године старости, степен образовања, брачно стање и виси-ну прихода испитаника. За испитивање социо-демографских варија-бли направљен је упитник за потребе овог истраживања; квалитет жи-вота је мерен помоћу скале Квалитета живота старих људи (OPQOL,Bowling, 2010) и постављањем низа питања о задовољству браком, по-слом, собом као родитељем и присуству неке хроничне болести; депре-сивност је је мерена помоћу Геријатријске скале депресивности–краћаверзија (GDS-SF, Greenberg, 2007). Узорак истраживања је пригодан, ачинили су га 497 испитаника, 50,35% мушкараца и 49,7% жена, старостиод 65 до 92 године. Добијени резултати указују на то да је квалитет жи-

1 [email protected] [email protected] [email protected]

Рад је резултат и истраживања у оквиру научно-истраживачког пројекта ИИИ 47023 Косово и Ме-тохија између националног идентитета и евроинтеграција који финансира Министарство просве-те, науке и технолошког развоја Републике Србије.Рад је примљен 23. јуна 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014.


244 БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ

вота старих лица у Србији у оквиру просечних вредности, а депресив-ност на нивоу благе депресивности. Пол испитаника и брачни статус сусе показали као значајне детерминанте само неких аспеката квалитетаживота, док су старост, образовни ниво, висина прихода и постојањенеке хроничне болести повезани са много већим бројем испитаних ас-пеката квалитета живота и депресивности. Постојање хроничне боле-сти се показало као значајна детерминанта разлика у погледу бројнихаспеката квалитета животом. Теоријске и практичне импликације до-бијених резултата су дискутоване.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: стари, квалитет живота, депресивност, социо-демографске карактери-стике.

УВОД

Народна пословица „Питаће те старост где ти је била младост”говори о два битна питања које је себи геронтологија поставила ина које стално тражи одговоре, а то су: како дочекати старост икако учинити да и старост буде квалитетан животни период.С обзиром на то да се структура становништва из пирамидалногоблика све више мења у облик квадрата, што значи да се повећаваброј старих особа, то значи да проучавање овог животног добапредставља једно од главних питања данас. Према дефиницијиСветске здравствене организације, особе старости од 60 до 75 го-дина зовемо „старијим”, од 76 до 90 година „старим”, а особе из-над 90 година „веома старим” (према Papalia & Wendkos, 1992).Србија је земља са становништвом које стари. Према извештајуРепубличког завода за статистику а на основу последњег пописаиз 2011. године, становништво старије од 60 година чине 24,92%укупног становништва Србије, док је становника до 25 годинастарости 25,98% (Републички завод за статистику, 2012).

Старење је процес који је праћен озбиљним променама у функ-ционисању људи у касном животном периоду. Према Лучанину(Lučanin, 2003), разликују се три основна вида старења:

– биолошко – успоравање и опадање функција организмас временом;

– психолошко – промене у психичким функцијама и прилаго-ђавање личности на старење; и

– социјално – промене у односу појединца који стари и дру-штва у којем живи.

СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ДЕТЕРМИНАНТЕ…

БИЉАНА Н. ЈАРЕДИЋ, ДРАГАНА З. СТАНОЈЕВИЋ, OЛИВЕРА Б. РАДОВИЋ 245

Поред ова три вида старења неопходно је разликовати при-марно и секундарно старење. Примарно старење се изједначава сфизиолошким старењем, а односи се на нормалне, физиолошкепроцесе који су последица сазревања и протока времена (Luča-nin, 2003). Секундарно старење односи се на патолошке променекоје су последица спољашњих чиниоца, а укључују болест, спољ-не факторе и понашања (Lučanin, 2003).

Бројни су теоретичари а и теорије које се баве овим животнимпериодом (нпр. Ериксон, Билер, Јунг и други), једне од њих суеколошке теорије које наглашавају значај старења у зависностиод контекста у коме појединац живи. Јури Бронфенбренер исти-че да људски развој зависи од прилагођавања појединца про-менљивим карактеристикама околине у којој се налази (Bronfen-brenner, 1979, према Lemme, 1995). Ако желимо да разумеморазвој неког појединца онда морамо да разумемо његову ин-теракцију са садашњом и прошлом околином а Бронфербренерто назива „развојем у контексту” (Bronfenbrenner, 1979, премаLemme, 1995). Да ли ће се нека особа прилагодити на животнеизазове и проблеме у старости то зависи од перцепције променеа не објективне промене, јер промене се перципирају и памте ускладу с властитим очекивањима, и на основу тога да ли је по-стигнута равнотежа између когнитивних и мотивационихструктура појединца (Lučanin, 2003). Овде се истиче и да су задо-вољство животом и субјективна добробит показатељи успоста-вљене психофизичке равнотеже старе особе. Проучавање пси-хичког здравља у старости и квалитета живота у овом животномдобу је битно питање. Свакако да процес старења и старост дово-ди до биолошког пропадања, што има утицаја на свакодневниживот појединца, али квалитет живота старих не зависи само одфизиолошких чиниоца. Поставља се питање зашто неки људивластиту старост доживљавају као одређени изазов, у њој прона-лазе нови смисао живота и задовољни су њиме, док други ста-рост дочекују тужни, незадовољни и у старости развијају одређе-не психичке потешкоће попут депресије и анксиозности?

Квалитет живота је један од најчешће испитиваних конструка-та у последњих неколико деценија. Често се користи као мера оп-ште добробити испитаника, а изражава се објективним (висинаприхода, близина установа за добијање адекватне помоћи и сл.)и субјективним индикаторима (задовољство браком и породи-цом, задовољство животом, перцепција социјалне подршке, осе-ћање среће и сл.).



У литератури се може наћи велики број различитих концепатапроучавања и сагледавања квалитета живота. Светска здравстве-на организација дефинише квалитет живота као „перцепцијукоју појединци имају о сопственој позицији у животу, у контек-сту културе и вредносних система у којима живе и у релацији сањиховим циљевима, очекивањима, стандардима и интересова-њима” (WHO, 1997, стр. 1). Овако дефинисан, квалитет животапредставља општи субјективно детерминисан концепт, јер се ба-зира на појединчевом опажању свеукупне животне позиције иодређен је личним циљевима, интересовањима и очекивањима.Ово последње значи и да објективни показатељи нису од пресуд-ног значаја у утврђивању квалитета живота појединца или гру-пе, већ и неке културолошке, вредносне и личносне детерминан-те могу играти важну улогу.

У светској и домаћој научној јавности, концепт квалитета жи-вота је широко прихваћен и проучаван. Осим схватања овог пој-ма као општег индикатора свеукупног здравља и стандарда жи-вљења, поједине научне дисциплине су фаворизовале одређенедомене тог концепта. У том смислу, у литератури се могу наћи иследећи појмови: благостање (психичко, социјално, емоционал-но), перцепција среће, квалитет живота у вези са здрављем, итд.Као важне детерминанте квалитета живота испитују се физичкоздравље појединца, његово психичко стање, ниво независности,социјални односи, лична уверења и њихов однос са важним ка-рактеристикама окружења у коме живи (WHO, 1997).

У нашој земљи најчешће је испитиван квалитет живота у везиса здрављем и субјективно благостање (као општи индикатор).Квалитет живота у вези са здрављем је испитиван код особа којепате од хроничних болести попут хипертензије (Вукадиновић,2011), алергијског ринитиса (Максимовић, Томић-Спирић, Јанко-вић и Богић, 2005), псоријазе (Ражнатовић, Бојанић и Јанковић,2012), акутног инфаркта миокарда (Ранчић, Петровић, Апостоло-вић, Мандић и Антић, 2011) и слично. Основни закључак који семоже извући на основу ових и других научних и стручних диску-сија и истраживања јесте да је квалитет живота нижи код испи-таника који пате од неке хроничне или угрожавајуће акутне бо-лести, у односу на општу популацију.

Субјективно благостање је последњих година најчешће кори-шћен индикатор квалитета живота и менталног здравља. Овајконструкт је испитиван у различитом контексту, попут породи-це (Тодоровић и Симић, 2013) и школе (Јовановић и Јерковић,



2012), са различитим узрасним групама: адолесцентима (Стано-јевић, Крстић и Јаредић, 2013), одраслим (Петров, Хаџи-Пешић,Златановић и Миленовић, 2011) и старим испитаницима (Кр-стић-Јоксимовић и Михић, 2013). Међутим, у овим истражива-њима је субјективно благостање најчешће операционализованопомоћу инструмената за процену задовољства животом, док јесам појам субјективног благостања много шири и обухвата идруге компоненте, попут позитивног афекта, одсуства негатив-ног афекта, доброг психичког и социјалног функционисања итд.

Узевши у обзир чињеницу да је квалитет живота шири појамод благостања, сматрамо да је неопходно испитати квалитет жи-вота као композитан конструкт, посебно на узорку старих лица,који представљају специфичну узрасну групу која се сусреће самногобројним тешкоћама живљења.

МЕТОДОЛОШКИ ДЕО

ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Основни предмет овог истраживања јесте квалитет живота и де-пресивност старих особа у Србији, у релацији са различитим со-цио-демографским одликама. Ментално здравље опште попула-ције се све чешће испитује на основу показатеља квалитетаживота и депресивности.

Основни циљ овог истраживања био је утврђивање евентуалнеповезаности између социодемографских карактеристика и мераквалитета живота и депресивности. Поред тога, циљ нам је биода испитамо и повезаност различитих аспеката квалитета живо-та са депресивношћу испитаника. Да бисмо то остварили, поста-вили смо неколико специфичних циљева:

– испитати да ли постоје статистички значајне разлике у по-гледу различитих аспеката квалитета живота и депресив-ности, зависно од пола испитаника;

– испитати да ли постоји статистички значајна корелација из-међу старости испитаника и изражености различитих аспе-ката квалитета живота и депресивности;

– испитати да ли постоје статистички значајне разлике у по-гледу различитих аспеката квалитета живота и депресивно-сти зависно од образовног нивоа испитаника;



– испитати да ли постоје статистички значајне разлике у по-гледу различитих аспеката квалитета живота и депресивно-сти зависно од брачног стања испитаника;

– испитати да ли постоји статистички значајна корелација из-међу висине прихода испитаника и изражености различи-тих аспеката квалитета живота и депресивности;

– испитати да ли постоје статистички значајне разлике у по-гледу различитих аспеката квалитета живота и депресивно-сти зависно од присуства неке хроничне болести.

ВАРИЈАБЛЕ И ИНСТРУМЕНТИ

СОЦИО-ДЕМОГРАФСКЕ ВАРИЈАБЛЕ. Подаци о социо-демографским ка-рактеристикама испитаника добијени су помоћу неколико пи-тања која су се односила на пол (мушки и женски), године старо-сти (уписиван је навршен број година), степен образовања(основно, средње, виша и висока стручна спрема), брачно стање(у браку/није у браку) и висину прихода испитаника (уписиванје месечни приход).

КВАЛИТЕТ ЖИВОТА. Квалитет живота је у овом истраживањусхваћен као мултидимензионални концепт који обухвата функ-ционисање појединца у различитим областима. Операционали-зован је помоћу скале Квалитета живота старих људи (Older Peo-ple’s Quality of Life Questionnaire – OPQOL, Bowling, 2010), којасадржи 35 ајтема, са могућим распоном одговора на петостепе-ној скали Ликертовог типа, од 1 – јако се слажем до 5 – јако се неслажем. Помоћу ове скале могуће је добити скорове о квалитетуживота испитаника у неколико домена: живот уопште (4 ајтема),здравље (4 ајтема), социјални односи и учешће (7 ајтема), неза-висност–контрола над животом–слобода (5 ајтема), задовољствокућом и суседством (4 ајтема), психичко и емоционално благо-стање (4 ајтема), финансијске околности (4 ајтема) и религија/култура (3 ајтема). Ајтеми се кодирају тако да виши скорови ука-зују на виши квалитет живота (Bowling, 2009). Поузданост скале уовом истраживању, изражена Кронбаховим α, износи 0.85. Та-кође, квалитет живота је испитиван и помоћу додатних питања озадовољству браком, послом и собом као родитељем (где су сеодговори кретали од 1– уопште нисам задовољан до 5– у потпу-



ности сам задовољан). Једно питање се тицало присуства/одсу-ства неке хроничне болести.

ДЕПРЕСИВНОСТ. Депресивност је мерена помоћу Геријатријске ска-ле депресивности (Geriatric Depression Scale–GDS, Greenberg,2007). Ова скала се састоји из 15 ајтема и намењена је процени ни-воа депресивности код старијих испитаника. Одговори су дихо-томни (ДА/НЕ). Ајтеме број 1, 5, 7, 11 и 13 треба рекодирати, какоби виши укупан скор на скали указивао на виши степен депре-сивности. Распон могућих укупних скорова на скали је од 0 до 15;скород 0 до 4 сматра се нормалним нивоом депресивности, од 5до 8 благим, од 9 до11 умереним и од 12 до15 указује на озбиљнудепресивност. Поузданост скале у овом истраживању, израженаКронбаховим α, износи 0.86.

МЕТОД И УЗОРАК

Истраживање је корелационог типа. Уз сет упитника, испитани-ци су добијали и упутство у коме им је гарантована анонимности употреба добијених података искључиво у сврху писања науч-ног рада.

Узорак је пригодан, прикупљен методом снежне грудве (snow-ball sampling technique, Goodman, 1961). Студенти Психологије суупитник применили на најмање 10-оро испитаника старости из-над 65 година. Узорак је обухватио 497 испитаника, 50,35% му-шкараца и 49,7% жена. Распон година испитаника кретао се од 65до 92 (М= 70,53, SD= 4,97). Са завршеном основном школом је било31%, са средњом 39% и са вишом школом и факултетом 30% испи-таника. Испитаници су пријавили висину прихода у распону од4000 до 130.000 динара месечно (М= 31032,28, SD= 18955,86).

За обраду података коришћен је статистички пакет SPSS 17.

РЕЗУЛТАТИ

На почетку приказа добијених резултата приказаћемо дескрип-тивне податке о различитим аспектима квалитета живота и де-пресивности испитаника. Добијени резултати су приказани у та-бели 1.



На основу резултата приказаних у табели може се видети да судобијене средње вредности задовољства различитим сферамаживота на нивоу приближном могућим теоријским вредности-ма. Слично је и са осталим аспектима квалитета живота, добије-ним помоћу скале Квалитета живота старих људи. Средње вред-ности се крећу око вредности могућег просека или су благоповишене, односно снижене.

Када је реч о депресивности испитаника, добијена аритметич-ка средина (М= 6,09) налази се испод теоријске средње вредности(М= 7,5). Међутим, када се упореди та вредност са распоном вред-ности за категорије депресивности, предложене од стране ауто-ра скале (Greenberg, 2007), онда се може видети да она спада у редвредности за благи ниво депресивности.

Пол испитаника је значајна детерминанта задовољства пос-лом, у смислу да су старији мушкарци задовољнији послом којису обављали или обављају. Такође, значајна разлика је добијена иу процењеном нивоу независности и контроле над сопственимживотом, али су притом виши скорови добијени код женског де-

N МОГУЋИ РАСПОН

МИН. МАКС. M SD

ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ 497 0–5 0 5 3.22 1.19

ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ 497 0–5 0 5 2.96 1.21

ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ 497 0–5 0 5 3.50 2.15

ЗАДОВОЉ. ЖИВОТОМ УОПШТЕ 497 4–20 4 20 9.84 2.76

ЗДРАВЉЕ 497 4–20 4 20 10.88 2.99

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ 497 7–35 7 25 12.33 3.19

НЕЗАВИСНОСТ 497 5–25 8 25 16.47 3.75

КУЋА И СУСЕДСТВО 497 4–20 4 20 8.41 2.95

БЛАГОСТАЊЕ 497 4–20 4 20 8.77 3.03

ФИНАНСИЈЕ 497 4–20 4 20 11.43 3.42

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА 497 3–15 3. 15 7.71 2.20

ДЕПРЕСИВНОСТ 497 0–15 0 15 6.09 4.24

ТАБЕЛА 1: ДЕСКРИПТИВНИ ПОДАЦИ ЗА АСПЕКТЕ КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТ



ла узорка. Код осталих аспеката квалитета живота, као и код де-пресивности, нису добијене статистички значајне разлике. Ре-зултати су приказани у табели 2.

ПОЛ Н M SD ММ-МЖ T DF SIG.

ЗАДОВОЉСТВО БРАКОММУШКИ 246 3.26 1.176

.081 .757 490 .449ЖЕНСКИ 246 3.17 1.205

ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОММУШКИ 249 3.16 1.041

.404 3.762 494 .000ЖЕНСКИ 247 2.75 1.331

ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ

МУШКИ 248 3.66 2.778.327 1.686 488 .092

ЖЕНСКИ 242 3.33 1.183

КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УОПШТЕ

МУШКИ 248 10.11 3.94.243 .767 492 .444

ЖЕНСКИ 246 9.87 3.04

ЗДРАВЉЕМУШКИ 248 10.67 2.98

-.522 -1.805 492 .072ЖЕНСКИ 246 11.20 3.43

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИМУШКИ 247 18.85 5.24

-.740 -1.746 489 .081ЖЕНСКИ 244 19.59 4.07

НЕЗАВИСНОСТМУШКИ 250 12.48 2.67

-.131 -2.488 495 .013ЖЕНСКИ 247 12.71 3.30

КУЋА И СУСЕДСТВОМУШКИ 248 8.34 2.89

-.137 -.514 492 .608ЖЕНСКИ 246 8.48 3.03

БЛАГОСТАЊЕМУШКИ 244 8.57 2.94

-.393 -1.416 483 .157ЖЕНСКИ 241 8.96 3.17

ФИНАНСИЈЕМУШКИ 247 11.26 3.47

-.349 -1.126 490 .261ЖЕНСКИ 245 11.61 3.40

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРАМУШКИ 248 4.75 2.19

-.047 -.249 492 .804ЖЕНСКИ 246 4.80 1.98

ТАБЕЛА 2: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПОЛА ИСПИТАНИКА



У табели 3 су приказани коефицијенти корелација између ста-рости испитаника и висине примања, на једној, и аспеката ква-литета живота, на другој страни.

** корелација је значајна на нивоу .01; *корелација је значајна на нивоу .05.

Старост испитаника је позитивно повезана са задовољствомбраком, послом и собом као родитељем, здрављем, друштвенимодносима, независношћу и финансијама. Висина примања је по-зитивно повезана са задовољством послом и благостањем, а не-гативно са здрављем, друштвеним односима, независношћу, ку-ћом и суседством, финансијама и депресивношћу испитаника.

ДЕПРЕСИВНОСТМУШКИ 250 6.10 4.91

-.438 -1.047 495 .296ЖЕНСКИ 247 6.54 4.41

ТАБЕЛА 2: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПОЛА ИСПИТАНИКА

ЗАД

. БРА

КОМ

ЗАД

. ПОС

ЛОМ

ЗАД

. РОД

ИТЕ

Љ.

З АД

. ЖИ

ВОТО

М

ЗДРА

ВЉЕ

С ОЦ

. ОД

НОС

И

НЕЗ

АВИ

СНОС

Т

КУЋ

А И

СУ

СЕД

.

БЛАГ

ОСТА

ЊЕ

ФИ

НАН

СИЈЕ

РЕЛ

ИГИ

ЈА/К

УЛ.

ДЕП

РЕСИ

ВНОС

Т

СТАР

ОСТ

-.136** -.150** -.150* .081 .223** .142** .106* .069 .035 .100* -.067 .084

ВИС.

ПРИ

ХОД

А

-.060 .276** -.051 -.083 -.215** -.153** -.139* -.127* -.130** -.352** ..091 -.228**

ТАБЕЛА 3: КОЕФИЦИЈЕНТИ КОРЕЛАЦИЈА ИЗМЕЂУ СТАРОСТИ ИСПИТАНИКА И ВИСИНЕ ПРИМАЊА И АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА



Но, све су ове корелације ниске или веома ниске, иако статистич-ки значајне.

У табели 4 су приказани резултати анализе значајности разли-ка између група испитаника различитог нивоа образовања (санакнадним Шефе тестом). Добијене разлике су статистички зна-чајне у погледу задовољства браком, послом, укупним животом,у погледу здравственог стања, социјалних односа и активности,задовољства кућом и суседством, емоционалног и психичкогблагостања, финансија и нивоа депресивности испитаника.

Средње вредности са различитим експонентом (а, b и c) у редо-вима се значајно разликују; ** p < .01; *** p < .001.

Као што се може видети у табели 4, разлике углавном постојеизмеђу испитаника са најнижим (основним) нивоом образова-ња, и осталих двеју група. Испитаници са основним нивоомобразовања имају ниже скорове задовољства браком и послом, а

ОБРАЗОВНИ НИВО

ОСНОВНО СРЕДЊЕ ВИСОКО F

ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМ 3,00А 3,37B 3,23АB 4,114*

ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ 2,47А 2,92B 3,49 C 30,125***

ЗАДОВОЉСТВО РОДИТЕЉСТВОМ 3,38A 3,50A 3,34A 1,033

КВАЛИТЕТ ЖИВОТА УОПШТЕ 9,96AB 10,11A 9,36B 3,360*

ЗДРАВЉЕ 11,53A 10,87AB 10,23B 7,378**

НЕЗАВИСНОСТ 12,82A 12,27AB 11,91B 3,175*

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ И АКТИВНОСТ 17,07A 16,50AB 15,83B 4,250*

КУЋА И СУСЕДСТВО 8,94A 8,22AB 8,25B 3,721*

БЛАГОСТАЊЕ 9,18A 8,84AB 8,25B 3,692*

ФИНАНСИЈЕ 12,57A 11,53B 10,16C 20,318***

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРА 7,45А 7,84А 7,79А 1,531

ДЕПРЕСИВНОСТ 6,67A 6,22AB 5,32B 4,066*

ТАБЕЛА 4: ЗНАЧАЈНОСТ РАЗЛИКА У СКОРОВИМА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ОБРАЗОВАЊА ИСПИТНИКА



више скорове на скалама задовољства здрављем, независношћу,друштвеним односима, кућом и суседством, скали благостања,финансија и депресивности.

У табели 5 приказани су резултати провере значајности разли-ка у скоровима аспеката квалитета живота и депресивности, за-висно од тога да ли су испитаници у браку или нису. Резултатипоказују да су статистички значајне разлике добијене у погледузадовољства браком и собом као родитељем, психичког и емо-ционалног благостања, животом у области религије и културе идепресивности. Особе које су и даље у браку показују виши нивозадовољства браком и сопственим родитељством, благостања изадовољства религиозним и културним животом, а мањи ниводепресивности у односу на особе које нису у браку.

БРАК Н M SD ММ-МЖ T DF SIG.

ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМДА 361 3.47 .928

.949 8.349 490 .000НЕ 131 2.52 1.516

ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМДА 360 3.00 1.143

.168 1.367 491 .172НЕ 133 2.83 1.383


ДА 359 3.70 2.296.648 5.842 488 .000

НЕ 130 2.94 1.559


ДА 358 9.889 3.571-.337 -.944 489 .346

НЕ 133 10.226 3.372

ЗДРАВЉЕДА 358 11.017 3.183

.340 1.039 489 .299НЕ 133 10.677 3.327

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИДА 356 19.017 4.722

-.750 -1.568 487 .117НЕ 133 19.767 4.664

НЕЗАВИСНОСТДА 361 12.676 2.734

.353 1.161 492 .246НЕ 133 12.323 3.607

КУЋА И СУСЕДСТВОДА 358 8.511 2.964

.361 1.199 489 .231НЕ 133 8.150 2.961

ТАБЕЛА 5: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД БРАЧНОГ СТАЊА ИСПИТАНИКА



У табели 6 су приказани подаци о значајности разлика у погле-ду аспеката квалитета живота и депресивности код испитаникакоји болују, односно не болују од неке хроничне болести.

БЛАГОСТАЊЕДА 350 8.934 3.044

.628 2.053 495 .041НЕ 133 8.308 3.077

ФИНАНСИЈЕДА 357 11.361 3.301

-.218 -.622 488 .534НЕ 133 11.579 3.792

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРАДА 358 4.874 1.994

.690 3.114 495 .002НЕ 133 4.549 2.304

ДЕПРЕСИВНОСТДА 361 6.083 4.670

-.916 -2.140 495 .033НЕ 133 6.842 4.609

ТАБЕЛА 5: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД БРАЧНОГ СТАЊА ИСПИТАНИКА

ХРОНИЧНА БОЛЕСТ

Н M SD ММ-МЖ T DF SIG.

ЗАДОВОЉСТВО БРАКОМНЕ 203 3.20 1.183

-.023 -.210 490 .833ДА 289 3.22 1.197

ЗАДОВОЉСТВО ПОСЛОМ

НЕ 204 2.84 1.345-.191 -1.734 494 .084

ДА 292 3.03 1.102


НЕ 203 3.65 3.061.255 1.296 488 .196

ДА 287 3.39 1.116


НЕ 203 10.409 3.021.809 3.245 492 .001

ДА 291 9.694 3.808

ЗДРАВЉЕНЕ 203 11.818 2.855

1.579 5.996 492 .000ДА 291 10.323 3.319

ДРУШТВЕНИ ОДНОСИНЕ 201 19.577 4.604

.601 1.394 489 .134ДА 290 18.976 4.766

ТАБЕЛА 6: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПРИСУСТВА ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ



Постојање хроничне болести показало се као значајна детер-минанта разлика у погледу бројних аспеката квалитета живо-том. Испитаници који пате од неке хроничне болести имајумање задовољства животом уопште, горе здравље, нижи нивонезависности, ниже задовољство својом кућом и суседством, ни-жи ниво благостања, мање су задовољни својим финансијама.Међутим, они су показали нижи ниво депресивности у односу наиспитанике који не болују од неке хроничне болести.

ДИСКУСИЈА

Основни циљ овог истраживања био је да се утврди какав је ква-литет живота старих испитаника у зависности од неких социо-демографских варијабли и присуства/одсуства неке хроничнеболести. Подаци показују да је квалитет живота старих лица у на-шој земљи просечан, односно да се креће око могућих средњихвредности. Овај податак се не може сматрати повољним, јернаши испитаници тако показују да нису ни задовољни нити сунезадовољни својим животом. Такође, ниво депресивности ста-рих особа у нашем узорку одговара благој депресивности, а она јејош један показатељ лошег квалитета живота.

НЕЗАВИСНОСТНЕ 205 13.317 3.125

1.235 4.614 495 .000ДА 292 12.082 2.798

КУЋА И СУСЕДСТВОНЕ 203 8.754 3.286

.595 2.220 492 .027ДА 291 8.165 2.687

БЛАГОСТАЊЕНЕ 203 9.223 3.314

.792 2.890 483 .004ДА 282 8.436 2.820

ФИНАНСИЈЕНЕ 203 11.857 3.353

.705 2.269 490 .024ДА 289 11.135 3.473

РЕЛИГИЈА И КУЛТУРАНЕ 203 4.793 2.262

.034 .176 492 .860ДА 291 4.759 1.959

ДЕПРЕСИВНОСТНЕ 205 6.941 4.528

1.177 3.075 495 .002ДА 292 5.880 4.725

ТАБЕЛА 6: T-ТЕСТ ЗНАЧАЈНОСТИ РАЗЛИКА АСПЕКАТА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА И ДЕПРЕСИВНОСТИ, ЗАВИСНО ОД ПРИСУСТВА ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ



Када је реч о социодемографским карактеристикама испита-ника, резултати овог истраживања показују да су мушкарци за-довољнији послом који обављају или су обављали, док жене бољеоцењују сопствену независност и контролу над животом. Већимделом, истраживањем је доказано да одрасле жене имају нижиквалитет живота од мушкараца (Bonsaksen, 2012; Emery et al, 2004;Vigneshwaran, Padmanabhareddy, Devanna & Alvarez-Uria, 2013).Међутим, можда су ове разлике културолошки сензитивне, штоби у нашем истраживању могло бити објашњење зашто старијежене показују виши ниво независности у животу. Наиме, у на-шем друштву традиционална улога жене је таква да она у већојмери води рачуна о породици и кући, а мушкарац о финансијамаи важним животним одлукама. Старост је доба када слаби ва-жност зарађивања и доношења крупних животних одлука, па томоже бити разлог зашто старији мушкарци перципирају мањиниво независности и контроле над животом.

Старост испитаника је позитивно повезана са задовољствомбраком, послом и родитељством, здрављем, друштвеним одно-сима, независношћу и финансијама. Овакви резултати могли бисе тумачити чињеницом да су млађи испитаници можда јошувек у фази преиспитивања нових улога у животу и великих про-мена које доносе пензионисање и пуно слободног времена, док јекод старијих испитаника процес интеграције завршен, због чегаони опуштеније процењују различите области свог живота. Некитеоретичари, као што су Ериксон, Хавигхрст и Левинасон (премаВлајковић, 1992) описују сет нових улога које људи морају усво-јити и низ задатака које треба остварити на преласку из средњегу касно одрасло доба, односно старост. Висина примања је пози-тивно повезана са задовољством послом и благостањем, а нега-тивно са здрављем, друштвеним односима, независношћу, ку-ћом и суседством, финансијама и депресивношћу испитаника.Иако је први део резултата сасвим очекиван, изненађује податакда старије собе са вишим месечним приходима негативније опа-жају своје здравље, социјалне односе, независност, животноокружење и финансијску ситуацију, као и да показују виши сте-пен депресивности. Један од разлога за овакве резултате могаоби бити у чињеници да су особе са вишим приходима можда на-викле на боље функционисање у различитим областима, па судонекле разочаране бројним здравственим и функционалнимпроменама које старачко доба носи са собом, а којима се морајуприлагодити сви, независно од финансијске ситуације.



Особе различитог нивоа образовања значајно се разликују упогледу задовољства браком, послом, укупним животом, у по-гледу здравственог стања, социјалних односа и активности,задовољства кућом и суседством, емоционалног и психичкогблагостања, финансија и нивоа депресивности испитаника. Ме-ђутим, разлике углавном постоје између испитаника са најни-жим (основним) нивоом образовања, и осталих двеју група.Слични резултати добијени су и у другим студијама (Yekta, Pour-ali & Ghasemi-Rad, 2011). Међутим, када је реч о задовољству све-укупним животом, здрављем, социјалним односима кућом исуседством, психичком и емоционалном благостању и финан-сијама, особе са најнеповољнијим скоровима јесу особе високоги вишег образовања. Ови резултати нису ни сасвим очекиванинити их је могуће једноставно објаснити. Можда разлог томемогу бити виша очекивања која су имала и имају особе вишегобразовног нивоа, а која се не могу потпуно остварити у земљи саниским животним стандардом.

Брачни статус се, такође показао као детерминанта значајна засамо неке аспекте квалитета живота. Особе које су и даље у бракупоказују виши ниво задовољства браком и сопственим родитељ-ством, као и виши ниво благостања и задовољства религиозними културним животом, а мањи ниво депресивности у односу наособе које нису у браку. Иако се ови резултати не могу упоредитиса резултатима других студија директно (зато што су процењи-вани различити аспекти квалитета живота), други аутори закљу-чују да је брачно стање важан фактор квалитета живота уопште(среће, осећања компетентности и сл.). У једном истраживању једобијено да пол испитаника посредује између брачног стања изадовољства животом и среће (Lee, 1998). Иако особе у бракуимају релативно виши ниво задовољства животом и среће, у нај-бољој позицији су, ипак, мушкарци самци. Наши резултати у по-гледу брачног статуса испитаника сасвим су очекивани у нашојкултури. У Србији је породица високо вреднована, па се може иочекивати да ће испитаници који имају породицу бити задовољ-нији макар оним аспектима живота који су део породичног итрадиционалног миљеа.

Постојање хроничне болести показало се као значајна детер-минанта разлика у погледу бројних аспеката квалитета живо-том. Испитаници који пате од неке хроничне болести имајумање задовољства животом уопште, неповољније опажају својездравље, независност, у мањој мери су задовољни кућом и сусед-



ством, имају нижи ниво благостања, мање су задовољни својимфинансијама. Ови резултати су сасвим очекивани. Старије особекоје пате од неке хроничне болести истовремено се сусрећу и садругим тешкоћама. Међутим, њихово здравље је и објективноугроженије у односу на оне који не пате од неке хроничне боле-сти, јер хроничне болести значе додатни ризик по здравље. Тако-ђе, они у великој мери зависе од окружења у коме живе (близиназдравствених и социјалних установа, породице). Они су у већојмери зависни од здравствене неге, а трпе и велике финансијскеиздатке због честих контролних прегледа, континуиране тера-пије и слично. То су све разлози због којих особе које пате од некехроничне болести могу негативније опажати квалитет свог жи-вота. Ипак, наши резултати су показали да они имају нижи ниводепресивности у односу на испитанике који не пате од хронич-них болести. Иако за млађе узрасте важи да је депресивност честпратилац хроничних обољења, могуће је да то није случај у ка-сном животном добу. Штавише, особе које пате од неке хроничнесоматске болести, могу бити у већој мери фокусиране на симп-томе те болести, па се мање изјашњавају о депресивним симпто-мима или их пак третирају као нормалну појаву у старости.

Иако су предузете мере које би обезбедиле методолошкикоректно истраживање, оно ипак има извесних ограничења. Узо-рак није изједначен по неким варијаблама које могу бити од зна-чаја за утврђивање квалитета живота. На пример, неки испи-таници су запослени, други су у пензији; брачни статус јерегистрован дихотомно (са у браку/нисам у браку), док особекоје нису у браку то могу бити из различитих разлога (развод,удовиштво...). Даље, врста хроничне болести није узета у обзир, аразличите хроничне болести могу бити здружене са различитимнивоима фунционалне независности или онеспособљености.Такође, истраживање је извршено коришћењем самоописнихтехника. Код оваквог типа истраживања, могуће је да старији ис-питаници (услед оштећеног когнитивног функционисања, осла-бљеног вида и сл.) нису добро разумели тврдње на које су одгова-рали, или да су давали социјално пожељне одговоре.

Ипак, с обзиром на то да у нашој земљи нема пуно података оквалитету живота старих лица, посебно о личној процени квали-тета живота од стране испитаника, ово истраживање може пру-жити користан увид у неке аспекте тог сложеног конструкта. Та-кође, познавање опаженог квалитета живота старих лица можеда указује на практичне импликације важне за осмишљавање и



имплементирање програма намењених старим лицима, а усме-рене на унапређење квалитета живота и стандарда.

ЗАКЉУЧАК Квалитет живота је један од најважнијих, али и најчешће испити-ваних индикатора здравља и животног стандарда људи, а по-себно је важан када је реч о старим лицима, чије животно добадоноси многе тешкоће. Социо-демографске карактеристике ис-питаника, као и постојање хроничне соматске болести и депре-сивности, значајне су одреднице њиховог квалитета живота штосе показало и у овом истраживању. Такође, породица и породич-ни односи могу значајно допринети квалитету живота старихлица, па би се томе могла посветити посебна пажња у неком одбудућих истраживања, с обзиром на то да у овом истраживањутоме није била посвећена посебна пажња. Неоспорно је да је ква-литет живота мултидимензионални концепт и да се слика реал-ног стања може добити само помоћу свеобухватних мера.



ЛИТЕРАТУРА Bonsaksen, T. (2012). „Exploring gender differences in quality of life”. MentalHealth Review Journal, 17(1), 39–49.

Bowling, A. (2010). „The psychometric properties of the older people’s qual-ity of life questionnaire, compared with the CASP-19 and the WHOQOL-OLD”.U Current gerontology and geriatrics research, 2009. (str. 1–12).

Emery, C. F., Frid, D. J., Engebretson, T. O., Alonzo, A. A., Fish, A., Ferketich,A. K., … Stern, S. L. (2004). „Gender differences in quality of life among cardi-ac patients”. Psychosom Med, 66(2), 190–7. pmid:15039503

Goodman, L. A. (1961). „Snowball Sampling”. Annals of Mathematical Statistics,32(1), 148–170. doi:10.1214/aoms/1177705148

Greenberg, S.A. (2007). „How to try this: The geriatric depression scale: Shortform”. Am J Nurs, 107(10), 60–9.

Јовановић, В. и Јерковић, И. (2012). „Савесни ученици: успешнији у шко-ли, али не и срећнији због тога”. Зборник Института за педагошка истра-живања, 44(1), 59–73.

Крстић-Јоксимовић, К. и Михић, Љ. (2013). „Развојни процеси и ментал-но здравље у старости: допринос Ериксоновој психосоцијалној теоријиразвоја личности”. Примењена психологија, 6 (4), 423–441.

Lee, S. (1998). „Marital status, gender, and subjective quality of life in Korea”.Development and society, 27(2), 35–49.

Lemme, B.H. (1995). Development in adulthood. Boston: Allyn and Bacon.

Lučanin, D. J. (2003). Iskustvo starenja. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Максимовић, Н., Томић-Спирић, В., Јанковић, С. и Богић, М. (2005). „Ква-литет живота оболелих од алергијског ринитиса и бронхијалне астме”.Војносанитетски преглед, 62(4), 301–306.

Papalia, D.E. & Wendkos, O.S. (1992). Human development. New York: McGrawHill.

Петров, Ј., Хаџи-Пешић, М., Златановић, Љ. и Миленовић, М. (2011). „За-довољство животом, задовољење основних психолошких потреба исклоност ка психосоматици”. Годишњак за психологију, 8(10), 105–124.

Ранчић, Н., Петровић, Б., Апостоловић, С., Мандић, М., и Антић, И. (2011).„Истраживање квалитета живота повезаног са здрављем пацијенатапосле акутног инфаркта миокарда”. Медицински преглед, 64(9–10),453–460.

Ражнатовић, М., Бојанић, Ј. и Јанковић, С. (2012). „Квалитет живота обо-лелих од псоријазе”. Биомедицинска истраживања, 3(1), 60–67.

Републички завод за статистику, Р. С. (2012). Попис становништва, до-маћинстава и станова 2011. у Републици Србији, књига 2: Старост и пол. Пре-



узето са http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Starost%20i%20pol-Age%20and%20sex.pdf 2014 Jun 17.

Станојевић, Д., Крстић, М. и Јаредић, Б. (2013). „Задовољство животом идепресивност код адолесцената српске националности на Косову и Ме-тохији 2008. и 2012. године”. Зборник радова Филозофског факултета у При-штини, 43(1), 451–469.

Тодоровић, Ј. и Симић, И. (2013). „Димензије породичног односа, субјек-тивно благостање и тип домаћинства”. У: Б. Димитријевић (ур.), Хума-низација универзитета, Зборник радова научног скупа са међународнимучешћем „Наука и савремени универзитет 2” (стр. 298–311). Ниш: Филозоф-ски факултет.

Vigneshwaran, E., Padmanabhareddy, Y., Devanna, N., & Alvarez-Uria, G.(2013). „Gender differences in health related quality of life of people livingwith HIV/AIDS in the era of highly active antiretroviral therapy”. NorthAmerica Journal of Medical Science, 5, 102–107.

Влајковић, Ј. (1990). Теорија и пракса менталне хигијене. Београд: Савездруштава психолога Србије.

Вукадиновић, Н. (2011). „Квалитет живота хроничних болесника”. Опш-та медицина, 17(1–2), 56–61.

World Health Organization – W.H.O.. (1997). WHOQOL – Measuring Quality ofLife. Preuzeto sa www.who.int/mental_health/media/68.pdf 2014 Jun 17.

Yekta, Z., Pourali, R. & Ghasemi-Rad, M. (2011). „Comparison of demographicand clinical characteristics influencing health-related quality of life in pa-tients with diabetic foot ulcers and those without foot ulcers”. Diabetes Meta-bolic Syndrom and Obesity: Targets and Therapy, 4, 393–399.



BILJANA N. JAREDIĆDRAGANA Z. STANOJEVIĆOLIVERA B. RADOVIĆ UNIVERSITY O PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY SOCIO-DEMOGRAPHIC CHARACTERISTICS AS DETERMINANTS OF QUALITY OF LIFE AND DEPRESSION OF OLDER PEOPLE IN SERBIA

Studying the process of aging and old age is an important questionin social sciences. The quality of life at this age, among other things, isbeing enriched with new life opportunities and challenges, as well asdevelopmental tasks every single individual has to face with. There-fore the focus of this research is the correlation of the quality of lifeand depressiveness with different demographic characteristics ofolder people in Serbia. The demographic variables included: gender,age, education, marital status and monthly income of the respond-ents. The quality of life is measured using the Older People’s Quality ofLife Questionnaire – OPQOL (Bowling, 2009), as well as several ques-tions on life domain satisfaction and chronical disease, whiledepressiveness was measured using Geriatric Depression Scale – GDS(Greenberg, 2007). The sample was a convenience one, consisted of497 respondents, 50,35% of men and 49,7% of women, 65–92 years old.

The final results show that the quality of life of older people in Ser-bia is within the average range, and depressiveness belongs to thecategory with the level of mild occurence. Men are more satisfiedwith a job they have or used to have, while women better estimatetheir independence and control over their life. The age of respond-ents positively correlates with marital satisfaction, satisfaction withjob, with parental role, health, social relations, independence andmonthly incomes. The amount of monthly income positively corre-lates with job satisfaction and well-being, while it is negativelycorrelated with health, social relations, independence, home andneighbourhood, financial status and the depressiveness of therespondents. The level of education is significantly correlated withmarital satisfaction, job, whole life, health, social relations and activi-ties, satisfaction with home and neighbourhood, emotional andpsychic well-being, financial status and the level of depressiveness ofthe respondents. The persons who are still married are more satisfiedwith marriage and their own parenthood, with well-being, have ahigher level of satisfaction with their religious and cultural life, while



there is a lower level of depressiveness in regard to the persons whoare not married. The respondents who have some kind of a chronicdisease are less satisfied with life, generally speaking, because of poorhealth; they have a lower level of independence and satisfaction withtheir own home and neighbourhood, a lower level of well-being andless satisfaction with their monthly income. However, they showed alower level of depressiveness in regard to the ones who have nochronic diseases.

Socio-demographic characteristics of the respondents, as well assomatic chronic disease and depressiveness are significant indicatorsof the quality of life of older people. Being aware of the already knownquality of life of older people can point out some practical implica-tions important for creating and implementing the programmesintended for older people, while being focused on the improvement ofthe quality of life and standards.

KEY WORDS: elderly, quality of life, depression, socio-demographic characteristics.

ПЕДАГОГИЈА

267

ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ

УДК: 371.671.046.12371.3::821.163.41

DOI:10.5937/ZRFFP44-6275

БОШКО Љ. МИЛОВАНОВИЋ1

УНИВЕРЗИЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИУЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИЗРЕН-ЛЕПОСАВИЋ

ЗНАЧАЈ ЧИТАНКЕ ЗА МЛАЂЕ РАЗРЕДЕ СА СТАНОВИШТА ЦИЉА ОБРАЗОВАЊА

САЖЕТАК. У овом раду аутор се бави местом и улогом читанке као уџбеника у об-разовању ученика млађих разреда основне школе. Особита пажња пос-већена је структури читанке са методичког аспекта чија улога није самода пружа информације, већ развија и негује укусе и осталих емоцио-нално-интелектуалних особина ученика. Ако читанку сведемо на изворинформација, унапред смо јој наменили споредну улогу. Погрешно јепоистовећивати нуклеус (језгро, суштину) читанке са информацијом.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: читанка, методички приступ, млађи разреди, образовање.

1 [email protected]



268 БОШКО Љ. МИЛОВАНОВИЋ

УВОД

Читанку треба схватити као врело мудрости, врлине, лепоте иузвишених осећања. Ако се овај специфични и оригинални уџбе-ник тако схвати у времену свога обликовања, и тако конципирани уобличен прихвати од стране ученика, онда као књига неће,попут осталих уџбеника, доживљавати судбину да на крајушколске године буде растрзана, цепана, бацана у ваздух и гаженау прашини, у знак раздраганог ослобођења од њене сувопарно-сти и угњетавања.

Читанка је по природи предодређена да не доживљава таквусудбину коју, нажалост, доживљава „солидаришући се”са оста-лим уџбеницима у првом, другом трећем и четвртом разредуосновне школе. Зашто мислимо да је читанка створена за успо-стављање блиског односа са дететом? Зато што је она уједно упо-риште за прве изграђене ставове о себи, о човеку и свету, и помоћу невољи, недоумицама и нејасноћама својственим дечјем узра-сту. Зашто се дешава да од стране детета не буде препозната каоупориште и помоћ? Главни „кривци” за то су састављачи и одре-ђивачи садржаја читанке, а њима се придружује и учитељ који неуспева да и таквој, неадекватној читанци удахне минимум жи-вотности и тако је, колико-толико, приближи ученицима.

Читанка се најчешће одређује као незаобилазни уџбеник по-моћу кога се ученици уводе у свет књижевности. Она је школскакњига која служи као основа у обучавању у читању и осталим за-дацима језичке наставе (Педагошка енциклопедија 1989, стр. 85),у литерарном смислу то је прва антологија најбољих књижевнихсастава, одломака или целих песама и приповедака, уопште про-зних и поетских састава који најприкладније представљају високдомет у књижевноуметничком стварању једног народа (Педа-гошки речник 1967, стр. 588), а у уопштеном смислу дефинише секао школска књига с прикладним штивом из разних предмета(Речник српскохрватскога књижевног језика 1976, стр. 886). „Ан-тологија књижевноуметничких текстова” подразумева да су титекстови, осим што су најбољи из своје врсте, још и пажљивоодабрани у односу на узраст ученика, уважавајући поднебље,културу и дух народа чијем су нараштају намењени. Читанка, ис-тиче се у литератури, мора бити мала антологија најлепших инајвреднијих уметничких остварења јер ученици на њима из-грађују свој књижевни укус (Чукановић-Каравидић 2006, стр. 28).Ако читанка не доприноси образовању и васпитању у смислу


БОШКО Љ. МИЛОВАНОВИЋ 269

развоја слободне и целосне личности, није на ползу очувања ду-ховног и културног идентитета, не изазива љубав према сопстве-ном садржају (и књизи уопште) и не доприноси књижевном уку-су, губи право на свој назив. Није случајно што се реч „читанка”,садржајно и звуковно слаже и тајновито везује за речи „мајка”,„бајка”, „успаванка”, „тугованка”, „мирисанка”…

Подразумева се да читанка, у смислу развоја слободне и цело-сне личности, треба да обухвати књижевноуметничке текстове укојима млађи узраст емоционално прихвата и открива правозначење појмова Добро, Истина, Љубав, Узвишеност, Уметничко,Лепота, Човечно, Вечност, Божанско, Чудесно, Мудрост, Вера, Са-осећање… У функцији очувања духовног и културног идентитетачитанка је језгро пробраних текстова народне књижевности иепике, и књижевних дела најбољих писаца овог духовног под-небља. Она је чист и отворен прозор ка култури и стваралаштвудругих народа, али не и кућа у којој ће се претежно настанитидела из баштине других народа.

Посебан значај читанке огледа се у развијању љубави премакњизи и читању, и у изградњи и неговању књижевног укуса.Претпоставка за истински естетски књижевни доживљај учени-ка јесте да се у читанци налазе најбоља, највреднија и најузвише-нија књижевна остварења. Ако та претпоставка није испуњена,љубав неће доживети испуњење, ученик ће бити индиферентан,а у крајњем случају јавиће се одбојност, чак и мржња премачитанци и књизи уопште. Такође, одсуство неопходне претпо-ставке води неадекватном формирању књижевног укуса, чак ипомањкању истог. Зато састављачи антологија најбољих књи-жевних састава мора да буду свесни огромне одговорности, ипоследица свога рада.

ЧИТАНКА КАО УЏБЕНИК

Читанка је уџбеник sui generis. Члан 2 Закона о уџбеницима и другимнаставним средствима („Службени гласник РС”, бр. 72/2009) одређујеследеће: „Уџбеник је основно и обавезно дидактички обликованонаставно средство, у било ком облику или медију, које се кори-сти у образовно-васпитном раду за стицање квалитетних знања,вештина, формирање вредносних ставова и развој интелектуал-них способности ученика, чији су садржаји утврђени наставнимпланом и програмом и који је одобрен у складу са овим зако-ном.” На нивоу законске одредбе установљена је „слобода” обли-



ка и медија у којем се може појавити уџбеник (а тиме и читанка)као основно и обавезно наставно средство, с тим што се његово„одобравање” врши у складу са законом.

У стручној литератури наводе се својства доброг уџбеника:атрактивност (да је уџбеник леп, занимљив, адекватно илустро-ван и технички уређен); аутентичност (да се бави стварним, оз-биљним садржајима, да се суочава са проблемима, да је јасно на-писан језиком мисли); блискост (да се садржајно ослања наспонтана знања ученика); читљивост (да је прегледан, доступанза жељене информације и читљив на различите начине); далеко-сежност (одређење циљева зависи од конкретне друштвене за-једнице, али се развој детета свуда јавља као основни далекосе-жни циљ); истинитост (да су информације у њему прецизне ипроверене, а полазне претпоставке познате); изазовност (да ње-гови садржаји покрећу размишљања, суочавају стара и новаискуства и „провоцирају” напредак путем интелектуалног иза-зова); изводљивост (да су циљеви и критеријуми уџбеника до-сежни и прихватљиви за ученика); осетљивост (да је адекватанодређеном узрасту, специфичним емоционално-социјалнимпотребама али и постојећим разликама); отвореност (да је отво-рен за различите истине, знања и моделе); поступност (да је са-држајно адекватно сегментиран у делове којима се постепено за-окружује целина, у етапе пута ка циљу); прецизност (да се обраћапрецизним и уређеним језиком, и да чува критеријум истине);предвидљивост (да одговара очекивањима читалаца, зависно одобласти); примењивост (да укаже на употребу знања у конкрет-ним ситуацијама); разноврсност (да има различите садржаје,могућности и аспекте у прилазу проблему); разумљивост (да јеразумљив са становишта језика, реченичког склопа и јасноћемисли); селективност (да је његов садржај пажљиво биран и даслужи нечему смисленом и битном); структурираност (да градиструктуру знања, односно мрежу знања); сврсисходност (да оношто садржи служи нечему што је јасно унапред одређено и сми-слено); развојност (да омогућава произилажење знања из некогдругог знања); редундантност (да омогући „слегање” знања ивезу са другим знањима, уз пуно разумевање односа); репрезен-тативност (да развија и моделира технике интелектуалног радаи интелектуалне процесе уопште); трансформабилност (да ра-звија способност препознавања истог смисла у различитим фор-мама); укљученост (да понуди ученику повратне информације о



процесу његовог напредовања кроз градиво) и услужност (да јесадржајем посвећен потребама детета које учи).

У стручној литератури се као основне карактеристике, одно-сно одлике уџбеника као основног средства у настави и науч-ностручног дела (оно по чему се уџбеник разликује од другихкњига и средстава) наводе: формативност (да утиче на ученика,да га покреће, усмерава, „формира”); комплетност (да пружакомплетну, целовиту информацију о некој области); система-тичност (да у остваривању основне идеје иде корак по корак, пос-тупно и доследно, одређеним редоследом, уз логичну повеза-ност елемената/чланова који претходе и који следе, у циљуширења знања и формирања логичког система); трансмисив-ност (да има приказивачки карактер) и репрезентативност (даселекцијом садржаја буду обухваћене све важеће теорије и пара-дигме из одређене области). Можемо да закључимо да је основ-ним својствима и одликама уџбеника посвећена велика пажња,што не чуди пошто се уџбеник одређује и прихвата као „основна,главна, обавезна школска књига” (Љ. Коцић, Б. Требјешанин 1999,стр. 57), односно „најважније и најмасовније средство учења”(Н. Лакета, А. Брковић 1999, стр. 64).

Логично, пошто је и сама уџбеник, читанка треба да поседујеиста основна својства и препознатљиве одлике. Оно што као не-гативно запажамо у погледу уџбеника, тим пре важи за читанку.Примећујемо да се у дефиницији неких основних својстава иодлика уџбеника користи израз „информација”, а претходно смовећ навели Бојанинову мисао (коју здушно прихватамо) да ин-формација никога и ничему не може да научи. Зашто би онда ин-формација улазила у биће, у појам неке ствари? Како се можечитљивост уџбеника (односно читанке) повезивати са информа-цијом, поготово некаквом „жељеном” информацијом која подра-зумева тренутно задовољење радозналости, без потпоре са ста-новишта сврхе, односно суштине? Зар је могуће да се истинитостуџбеника (односно читанке) везује за прецизност и провереностинформација? Исто важи и за укљученост и комплетност. Не го-воримо о сувишности и беспотребности информација, него о не-примерености да информација, као информатички појам који јеизгубио своје првобитно значење (стављање у одређену форму,давање облика нечему), и који се данас схвата као давање зна-чења неком податку у сврху обавештења, служи за одређивањенеког појма који се тиче сазнања и знања. Када је нешто у зачеткунепримерено, онда не чуди последично извођење дефиниције



читанке као „основног извора информација које ученици добија-ју у настави”, чиме се врши срозавање читанке на обичан изворинформација.

С обзиром на то да читанка треба да уведе децу у свет књижев-ности и помогне им у откривању правог значења суштинскихпојмова, да она представља ризницу најбољих и највредних књи-жевноуметничких дела и чувара духовног идентитета, да требада буде упориште и помоћ за децу/ученике, јасно је да мора дапоседује најбоља својства и одлике које је издвајају од осталихуџбеника. Читанка не треба да буде само атрактивна (да поседујепривлачну снагу поседовањем сопствене дражи/чари), она требада буде насушно потребна, неопходна и незамењива. Може чи-танка да буде аутентична, али је много боље да буде изворно ве-родостојна и окренута истинској суштини. Од предвидљивостимного је боље да читанка има својства која код деце изазивају ин-туитивну препознатљивост и душевни склад.

Мислиоцима Старе Грчке, посебно Проклу Дијадоху, била јепозната важност и снага именовања бића, ствари и појава. Ималису знање о човековој способности да поседује и васпоставља лек-сичко-енергетски однос према постојећем и постајућем. Зналису да одређеном бићу/ствари/појави приличи име које има, теда између имена и бића/ствари/појаве постоји суштаственавеза. Све нам то указује на значај и улогу речи као облика имено-вања. Реч, изговорена или записана, треба да има снагу и важ-ност онога што именује, да ЈЕСТЕ то што именује. Само условноможемо прихватити одређење да је реч ознака за неки појам.Када је реч права, када означава суштину и када је истоветна сапојмом, нема потребе да се питамо о тачном значењу појма, и означењима речи. Права реч је жива реч. Објашњавајући на при-мерима речи колено, срце и точак у неким изразима, и указујућина етимолошку везу и основу, аутор приручника „Теорија књи-жевности са теоријом писмености” основано устврђује да језикима своју дубоку логику и да неко за нас чудно значење некеречи никако не значи произвољност у језику већ унутрашњу ра-звојну линију којом се основно значење речи кретало у правцусвe нових и нових значења (Живковић 1995, стр. 228). Што речима више значења, то је више истинска, права, тим више означа-ва суштину.

Бела Хамваш је указивао у својим делима да је древни човекрасполагао способношћу да ствари именује правим и егзактним



именима, али да је касније проиграо ову способност, тако да нај-више што може да постигне јесте симболично именовање ства-ри. Изгубљена је способност стварања посредством речи. Старинароди и њихови језици нису били примитивни, како погрешнотврди наука. Јер, све што је универзално, све што је духовност ви-шег реда, све што је битно, у Европи потиче из грчког и латинскогјезика. Хамваш наводи пример речи λόγος (Логос), за чије је обја-шњење потребно више стотина „европских” речи, док би речникречи сачињених од логоса премашио хиљаду речи (Логос је иреч, и смисао, и мишљење, и проповед, и разматрање, и дух, ипропис, и узрок, и мера, знак, симбол, закон, суд… а код Херакли-та има најадекватнији смисао – будност). Колико су тек садржај-ни, универзални и духовни били језици старији од грчког и ла-тинског? Настанком књиге реч постаје видљива, и принцип свегапостојећег, као стваралачко објављење божанског бивства у исто-ријском времену.

Два претходна пасуса написана су као потпора становишту дачитанка за млађе разреде мора да буде посвећена живој снази исуштинској важности речи, не само речи као „најмањој јединицијезика која носи значење и има фонетску вредност”. У супрот-ном, код деце ће се развијати само комуникација, док ће праворазумевање потпуно изостати. Ако РЕЧ ученику постане бежи-вотна, досадна и ружна, таква ће му изгледати и стварност, а такоће гледати и на знање које треба да стекне. Са презиром ће се од-носити према речима свог језика са суштинским значењем, и за-мењиваће их у говору и писању скраћеницама и фразама којенађе на интернету, као и речима страног порекла које се свечешће користе у средствима јавног информисања. Кроз читанкуученик млађих разреда треба да спозна да важност адекватногименовања ствари није била позната само старогрчким мислио-цима, и да је ту важност наш народ лепо формулисао изреком:„Реци бобу: боб, а попу: поп”, а то је стара изрека којом се позивасабеседник да ствари назива њиховим именима, без околишења;ученик треба да схвати да је ова изрека/начело предуслов разја-шњавања ствари, али да је за уздизање изнад прозаичности гово-ра (у књижевноуметничком тексту, посебно у песми) потребнапосебна спрега речи са остављањем извесног простора неодређе-ности. Уместо једнозначних речи, строгих денотација, вредностдобијају она узгредна саозначавања (конотације) што се око речиплету као ореол могућних асоцијација (Тартаља 1998, стр. 107).



Навели смо да ћемо написати нешто о законској „слободи”облика и медија у којем се може појавити уџбеник. Читанкуможе да прати „слушанка” (тонски запис), али читанка не требада се претвори у „слушанку”. Читанци може да прави друштво„гледанка” (видео запис), али „гледанка” не може да буде читан-ка. Аутентичност доживљаја читања књижевних текстова изкњиге не може бити адекватно замењена упознавањем са уџбе-ничким садржајем помоћу другог облика и медијског средства.Читанка је пре свега и изнад свега КЊИГА, према којој ученикмлађег узраста треба да осети љубав и приврженост, да у њојвиди друга у добру и невољи, упориште и потпору, и да премасадржају (књижевноуметничким текстовима у читанци) градиоднос љубави, поверења, верности и поштовања.

УСВАЈАЊЕ ЗНАЊА УЗ ПОМОЋ ЧИТАНКЕ У МЛАЂИМ РАЗРЕДИМА

Већ се поодавно констатује да школа, као свето место за стицањезнања, губи битку са средствима масовне комуникације и јавногинформисања. Предност имају рачунари, телевизија, радио,штампа, тако да постоји својеврсна медијска блокада системаобразовања и васпитања. У узрасту када немају развијен критич-ки однос према појавама и начину њиховог представљања, уче-ници млађих разреда бирају између „лакшег”и „тежег”, и при то-ме дају предност „лакшем”, Бујица сваковрсних информацијаплави дечју душу и памет, а школа се труди да се иновативнимсредствима и „праћењем трендова” приближи медијима поатрактивности. У том приближавању (које никада не може да пре-расте у досезање), школа се одваја од онога што чини њену осно-вну улогу, и тако бива поражена на пољу сврхе и властитог знача-ја. Ако школа прихвати да је један од основних задатака да пружи„потребне информације” ученицима, она тада унапред пристајена споредну улогу, и на пораз. То је посебно погубно за ученикемлађег узраста, имајући у виду њихове специфичности. Узрастосновне школе (од 6, 7 до 14,15 година) период је бурног и снажногразвоја. За интелектуални развој у овом периоду значајна су (пре-ма Пијажеу) два стадијума: стадијум конкретних операција (од 6,7 до 11, 12 година) и стадијум формалних операција (од 11, 12 на-даље). У стадијуму конкретних операција јављају се важне логич-ке операције које су везане за конкретне објекте и ситуације, збогчега се тако и зове. Дете логички мисли али само о оном што опа-жа, што је конкретно дато (Ђорђевић 1999, стр. 32-33).



У том осетљивом добу од 6/7 до 11/12 година дете бива најче-шће „упућено”на телевизију и игрице на рачунару. Невероватнаколичина насиља којом су набијени модерни „цртаћи” и рачу-нарске игрице врши разорни утицај на поменуте логичке опера-ције, и на укупно ментално здравље младог нараштаја. Када тре-ба да почне да стиче способност формирања система појмова иизвођења основних операција логичког мишљења, и то у сазнај-ном процесу који омогућава учење, уз истовремено развијањеопште интелигенције, ученик млађих разреда основне школе, науштрб правог учења, упознаје занимљивости неадекватног вред-новања, говора и понашања. Знамо да су наведене конкретнеоперације реверзибилне, уклопиве у системе целине и заједнич-ке, пошто нису везане ни за ту, конкретну индивидуу, већ су за-једничке за све особе истог менталног нивоа, и посредују не самоу њиховим личним расуђивањима, већ и у њиховим сазнајнимразменама (Пијаже, Инхелдер 1990, стр. 104). Ако прихватамо од-ређење да конкретне операције чине прелаз између акције и оп-штијих логичких структура које садрже комбинаторику и струк-туру „групе” која повезује два могућа облика реверзибилности(Пијаже, Инхелдер 1990, стр. 108), лако ћемо да уочимо опасностиза тај осетљиви прелаз у поменутом добу. Нужно се намеће за-кључак да читанка за млађе разреде мора истовремено да буде уфункцији (пре)носиоца знања и помагача у усвајању знања. Дру-гачије речено: читанка треба да подстакне процес сазнавања ињеговог претакања у знање, уз пуно уважавање и неговање из-ворно чистих дечјих осећања, јер: то је још увек доба када су путе-вима сазнавања потребнија образложења осећањима неголи пу-ком логичком закономерношћу (Бојанин 2009, стр. 157).

Да би дете/ученик могло да стекне способност схватања иувиђања односа и међусобних веза, а тиме и способност раз-мишљања и схватања значења ствари и појава које опажа, нужноје непрекидно овладавање језиком (говором). Правилно облико-вање појмова је немогуће без познавања језика. Да би се изворно,интуитивно знање пробило на површину и било разумом „обра-ђено”, нужно је познавање значења речи. Богаћење речника до-приноси квалитетнијем сазнајном садржају и његовом бржемпрелажењу у знање. Ученик који разуме значење речи, који је устању да из богате ризнице посегне за адекватном речи, лакше ћеобликовати питања и разумети одговоре. Зато је читанка неза-мењива као уџбеник за усвајање знања, који пружа „колегијалнуподршку” другим уџбеницима са аспекта јасноће и разумљиво-



сти, у чијој функцији треба да буде и целокупна дидактичко-ме-тодичка апаратура.

Адекватним одабиром књижевно-уметничких текстова, свимосталим садржајима наставе српског језика и књижевности, каои пратећом дидактичко-методичком апаратуром, читанка по-стаје прави основ за опште образовање ученика, за стварање ње-говог духовног и културног идентитета, и за неговање највећихврлина (човекољубље, племенитост, саосећање, срдачност, хра-брост, љубав према своме роду, отаџбини и породици, верност,милосрђе, искреност, постојаност, разумевање и помагање дру-гоме, истинољубивост, правдољубивост…). Читанка треба дапревлада вишедеценијски јаз између „књишког” знања и „жи-вотног” знања, али не у смислу прихватања начела објективира-ног друштва лишеног суштине, него у смислу утицања на живот.Читанка је прави репрезент педагогије формирања личностиокренуте васпитанику, за разлику од педагогије припремања заживот. О повезаности педагогије формирања личности са психо-логијом, социологијом и философијом писано је много; чак је имислилац, окренут кадровским потребама привредног система,тачно запазио да је ова педагогија из везе са философијом добија-ла вредност одређеног погледа на свет, вредност која има карак-тер избора фундаменталних животних вредности, зато што сепод најважнијим питањем у човековом животу подразумева даон буде некакав, а не да нешто ради (Суходолски 1974, стр. 56).Читанка је својеврстан уџбеник и по томе што мири и сједињавадва облика учења: рецептивно смисаоно вербално учење и учењепутем открића. Постоји извесна блискост читанке и светих књи-га, пошто се садржај читанке такође „објављује” ученицима, по-себно у случају узвишених књижевноуметничких текстова којиуспостављају исконску везу са дечјом душом.

Како да читанка буде пријатељ и помоћник у стицању знањакод ученика млађих разреда? Тако што ће бити окренута њихо-вом радосном доживљавању, разумевању и спознаји, и што ћедоприносити оптимистичкој вери у успешно решавање задатакаи проблема који пред њих искрсну. Из оптимизма могу да се ра-звију позитивне карактерне црте: срчаност, отвореност, поузда-ност, марљивост, одговорност… Трагично би било да читанка до-принесе томе да се дете, у свом прилагођавању на садашњост ибудућност, окрене песимизму. Ако видимо дете које нема поуз-дања у се да ће помоћу својих способности решити своје задатке,онда можемо замислити како то изгледа у души једног таквог де-



тета. Ми ћемо ту уочити оклевање, застрашеност, ограђеност, не-поверење, и уопште све оне остале црте с којима слаб човек поку-шава своју одбрану. Његов циљ ће бити далеко иза фронтаживота, изван граница докучивога (Адлер 2007, стр. 51). Само урадосном учењу и сазнавању могуће је објединити знања на којауказују психолози у својој стручној обради садржине уџбеника ипроцеса усвајања знања, дакле: декларативна знања (знања ”да”– научне чињенице и знања из теорије књижевности и лингви-стике), процедурална знања (”како да”– оперативна знања у про-блемском приступу обради књижевног текста) и кондиционалназнања (”када и зашто” – примењива знања која се стичу уз помоћдидактичко-методичке апаратуре у читанкама, подобна за аде-кватно вредновање и расуђивање, посебно путем поука из књи-жевних дела).

Већ смо истакли да задатак школе није да пружа „потребне икорисне информације”. То није ни задатак читанке. Ако читанкусведемо на извор информација, унапред смо јој наменили спо-редну улогу. Погрешно је поистовећивати нуклеус (језгро, су-штину) читанке са информацијом. Зато је аутор рада „Савремениуџбеник и електронски медији” само делимично у праву кадатврди да функцију посредника између нових знања и ученикасве више преузимају други извори и средства информисања, и даније оправдано оптуживати школу да недовољно обавља овуфункцију. Истинитост овог исказа обезвређује се сагледавањемфункције школе у томе како она учи ученике да траже, сагледа-вају, оцењују, усвајају, примењују и користе сазнања која стичупосредством ваншколских извора информација (Ђорђевић 1998,стр. 33). Истакли смо да ће школа, као извор информација, увекбити поражена од других „ваншколских”извора, тако да се стањенимало не поправља тиме што ће се улога школе свести на сагле-давање, оцену и примену сазнања стечених посредством ван-школских извора информација. Зато и читанка треба да буде вре-ло знања, љубави и истинске лепоте, препознатљиве дечјој души,а онда ће дете/ученик лако да одреди приоритете, да успоставиоднос блискости и поверења, и да као другоразредне одреди све„спољне” информације и средства масовне комуникације. Ра-дост сазнања и задовољство испуњености, коју читанка може итреба да подстакне и продуби, неће бити доведена у опасност исведена на узгредне доживљаје ма каквим „кул информација-ма”, „чудесним” игрицама и „хорор цртаћима”. У мноштву књи-га, читанци припада место најбољег, најумнијег, најпажљивијег,



највернијег и најискренијег друга. Ако се такав однос другарстване установи и садржински не продуби, велика кривица лежи насастављачима садржаја читанке и онима који тај садржај одобра-вају, а нешто мања на учитељима/педагозима/васпитачима.

ЗАКЉУЧАК Систем образовања и васпитања требало би да буде изграђен наосновној идеји, и усмерен ка циљу свих циљева а то је управо ра-звој слободне и целовите личности, потпуно свесне себе у зајед-ници са осталима, у природи и универзуму, и свесне да у себичува и негује заједницу, природу и универзум. Социјално-исто-ријско-економско-културни миље у којем се тај развој одвија мо-же да га олакша, или да га отежа. Уколико у основу ставимо сло-бодну и целовиту личност, сасвим је јасно да ће такве личностидопринети стварању повољног социјално-историјско-економ-ско-културног миљеа, и повратно побољшати и оплеменитиобразовно-васпитни систем. У односу на овакав став према обра-зовању и остварењу циља и задатака образовања читанка као уџ-беник има веома важну улогу. Највећу одговорност носе саста-вљачи читанки. Правилно одабрани садржаји у односу премазадацима и циљевима образовања и васпитања чине овај уџбе-ник посебним у одрастању сваког појединца у друштву.



ЛИТЕРАТУРА Адлер, А. (2007). „Познавање човека”. У Религија и индивидуална психоло-гија. Огледи. Београд: Просвета.

Андрић, М. (2002). Методички прилази књижевноуметничком делу.Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Бојанин, С. (2009). Гордијев чвор. Врњачка Бања: Братство Св. СимеонаМироточивог.

Ђорђевић, Б. (1999). „Уџбеник и подстицање развоја мишпљења учени-ка”. У Вредности савременог уџбеника III. Ужице: Учитељски факултетУжице.

Живковић, Д. (1995). Теорија књижевности са теоријом писмености.Београд: Драганић.

Лакета, Н. (1993). Вредности савременог уџбеника. Београд: Научна књига/Учитељски факултет.

Пијаже, Ж. и Инхелдер, Б. (1990). Психологија детета. Сремски Карловци:Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Суходолски, Б. (1974). Три педагогије. Београд: НИП Дуга.

Тартаља, И. (1998). Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике инаставна средства.

Чукановић-Каравидић, М. (2006). Естетика читанке. Београд: Институтза економику и финансије.



BOŠKO LJ. MILOVANOVIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF EDUCATIONLEPOSAVIĆ–PRIZREN

SUMMARY IMPORTANCE OF READERS FOR JUNIOR CLASSES FROM AN EDUCATION AIMS STANDPOINT

This paper deals with with the role of the reader as a coursebook inthe education of junior classes pupils in elementary schools. A specialattention is given to the reader structure from a methodological pointof view, as the role of the reader is not only in providing informationbut also to develop and nourish other aspects of emotional andintellectual properties of pupils. By reducing a reader to a source ofinformation only, we would reduce its role in education of pupils. It iswrong to equalize the nucleus (core) of a reader with information.

KEY WORDS: coursebook, education, reader, junior classes.

ЈЕЗИК

283


УДК: 811.163.41'373.23821.163.41.08-31 МАНИЋ Д.DOI:10.5937/ZRFFP44-6007

ДРАГАН В. ЛИЛИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ВЛАСТИТА ИМЕНА У САТИРИЧНОМ ДЕЛУ „РУЖАН САН” Д. М. ФОРСКОГ

САЖЕТАК. Рад представља покушај да се анализом властитих имена у књижевномтексту скрене пажња на њихову стилематичност и стилогенoст, њиховусемантику и уђе у творачку лабораторију писца да се открије његовстваралачки прилаз том лексичком слоју као значајном средству за мо-делирање уметничког света. Истражују се и узајамне везе и односи из-међу реалних и литерарних ономастичких јединица употребљених усатиричном делу „Ружан сан” Д. М. Форског.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: преиначење, властита имена, сатира, Д. М. Форски.

1 [email protected]

Рад је примљен 29. априла 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


284 ДРАГАН В. ЛИЛИЋ

О ФОРСКОМ И ЊЕГОВОМ ДЕЛУ

Драгослав Манић Форски, родом Лужничанин (село Радошевац,1936), писац je свога завичаја. Објавио је преко двадесет књигаогледајући се у сва три рода и у скоро свим књижевним врстама,у стиху и прози. Он је: песник, приповедач, драмски писац, рома-нописац, хроничар, есејист, књижевни критичар, публицист, са-купљач народних умотворина… Превођен је на неколико свет-ских језика. Добитник је више престижних награда. Заступљен јеу неколико антологија, међу којима је и једна европска.

У опусу његових прозних дела налази се и дело „Ружан сан”, споднасловом „Сатира у 13 слика”, невелико по обиму (педесетакстраница), у коме се он, призван друштвеним, политичким и мо-ралним деформацијама, на себи својствен начин жестоко око-мио на њих. Форском то и није било тешко јер је један од оних ин-телектуалаца који су вазда „ишли против струје”, који су унеспоразуму са стварношћу, и не кокетирају с њом. А Форски, сприродом каква је његова то сигурно не чини, па није ни могаоостати нем, већ је своје „виђење” те и такве стварности исказаокроз сатиру, коју и није било тешко писати, како и каже латинскаизрека – Difficile est satiram non scribere. Због овог дела, као и збогнеких претходних, навукао је на себе гнев моћника који су се уделу препознали па је морао да и пред судом одговара, и биваосуђен за своје писање. Није му помогло ни то што је „Ружан сан”само сан и што се трудио да завара траг ликовима и камуфлирадогађаје у њему. Један од рецензената рукописа, предосећајућишта ће уследити после његовог објављивања, „моли Бога да Фор-ски не добије паре за штампање књиге, јер људи не воле да видесвој лик у огледалу, ако оно открива њихову унутрашњост”.2

Форски је, иначе, многе своје књиге штампао о свом трошку, безматеријалне подршке оних који су могли да му је пруже. Напро-тив, он је био „подупиран с горње стране”, како је то сликовиторекао његов пријатељ и сабрат по перу Љубиша Рајковић Ко-жељац у „Беседи о књизи и Форском”.3

2 Предговор, који је написао Б. Јовановић, насловљен је Сатирање – речју којасе да тумачити двојако: изведена од сатира – сатирично писање, или одсат(и)рти – искоренити, искорењивати што негативно, штетно.

3 Изговорена на књижевној вечери у Галерији „Чедомир Крстић” у Пироту17. децембра 2009. године.


ДРАГАН В. ЛИЛИЋ 285

Дело „Ружан сан” занимљиво је и за језичка испитивања, пресвега оних језичких елемената који својом стилематичношћу истилогеношћу4 представљају снажно средство у остваривањупишчевог разобличавања носилаца и појава друштвене и живот-не деформације средине и обрачунавања с њима. Њихова упот-реба је мотивисана поетиком дела као целине. А књижевно дело,као вишесложна и вишезначна творевина може се проучавати савише аспеката. Како је оно остварено у језику, пажња се може ус-мерити на сам језик, или на неки језички слој. И када се тако при-ступи проучавању дела, оно је „немогуће без извесног, мање иливише, јасног поимања целине чији је он део” (Петковић, 1975,стр. 83). То значи да при изучавању онима у истраживаном делумора се имати на уму да је оно сатирично и да су у њему оними уфункцији остваривања комичног и гротескног. А сатира је, какодефинишу овај жанр теоретичари књижевности, „књижевно дје-ло у којем је на подругљив и духовит начин изражена оштра осу-да једног друштва или људских мана. Њен основни циљ је да ука-же на друштвене или моралне слабости, пороке и злоће, да ихизвргне руглу и подсмијеху и да на тај начин допринесе њихо-вом отклањању” (Речник књижевних термина 1986, стр. 694).

Поред других стилских одлика испитиване прозе властитаимена као репрезентативни језички материјал, на први погледуочљив, не може се заобићи у анализи језика. Властите именицесе, иначе, у стилистици третирају као јаке позиције текста и онеувек задржавају пажњу читаоца, поготову ако су испуњене сми-слом. У књижевним делима она то увек и јесу, па чак и онда кадасу преузета из реалног ономастикона. Дакле, нису и не могу бити„невин” слој текста, а поготову то нису у сатиричном тексту „Ру-жан сан” Форског, у коме су она важан елемент поетског света ибез разумевања њихове улоге не би се могло разумети дело у це-лини.

4 Стилематичност и стилогеност су врло битни стилистички појмови. Подпрвим се подразумева онеобичајена језичка структура а под другим стил-ска вредност такве структуре. О односу тих појмова в. шире у: Ковачевић2000, стр. 321–323.



ОНОМАСТИКА КАО ЛИТЕРАРНА ОНОМАСТИКА

Изучавањем властитих имена (у лингвистичкој науци и: оним,ономастичка јединица, проприална лексика), као посебног слојалексике, бави се лингвистичка дисциплина ономастика5. Тради-ционална ономастика изучава закономерности историје, раз-витка и функционисања властитих имена. Иако у основи лин-гвистичка, јер име је реч која се развија по законима језика, онаукључује у себе и етнографске, историјске, социолошке и другенелингвистичке компоненте. У оквиру ономастике јавила се инова парадигма истраживања литерарне ономастике која се ба-ви онимастичким пространством литерарног текста као важнаструктурно-семиотичка компонента целовитог дела. Оним, каоономастички слој књижевног дела, као факт говора, испуњава инеке додатне функције6 у односу на језичке ониме. У књижевномтексту долази до „функционалног престројавања” општејезич-ких, реалних онима. Па тако, уз задржавање основних функцијаноминације и идентификације попримају на првом месту и сти-листичку функцију. Ономастички слој књижевноуметничкогтекста у знатној мери може да допринесе ауторовој замисли истратегији у стварању уметничког дела и његовом коначномидејном и стилистичком облику.

О значају властитих имена у књижевним делима сведочи ипојава научне дисциплине која се појављује буквално пред на-шим очима и која још увек није добила општеприхваћени назив.Реч је о литерарној ономастици, а то поље истраживања именујесе и другим називима: поетска ономастика, ономапоетика, име-нологија – и тај ред именовања је могуће продужити. Под свимтим називима подразумева се лингвистичка, али и не само лин-гвистичка наука, која се бави изучавањем функционисања вла-

5 Ономастика је део науке о језику који изучава имена: антропонимија – вла-стита имена људи, топонимија – географска имена (микротопоними – име-на места у атару, хидроними – имена вода, ороними – имена узвишења иудубљења на тлу, ојконими – имена насељених места итд.), хрематоними –властита имена производа културних и друштвених творевина, предмета,ствари и појава свакодневице.

6 Аутори који се баве литерарном ономастиком издвајају следеће функцијеимена у књижевном делу: номинативна – којом се идентификује лик у де-лу, асоцијативна, социјална, дескриптивна, карактеризацијска и друга (Ши-муновић, 2009, стр. 341).



ститих имена у посебној реализацији, у књижевноуметничкимделима.

У нашој науци литерарна ономастика је у зачетку. Приметан једефицит радова у којима се истражује улога властитих имена укњижевној уметнини. Та област готово и да није истражена.7У другим лингвистичким центрима, нарочито у Русији, урађенису бројни радови, има на стотине монографија, па и одбрањенихдисертација на ову тему.8

Нарочито снажни центри развијене литерарне ономастике суСамаркандски и Ташкентски универзитет у Узбекистану. На Та-шкентском универзитету излази и часопис под називом „Онома-поетика”. Интересовање за изучавање онима, а пре свега антро-понима, као компоненте уметничког дела, постаје све веће и удругим универзитетским центрима и ван Русије, нарочито уПољској, Чешкој и Словачкој, али и другде. Данас готово да и не-ма ономастичких конференција на којима нема и радова који сеовим проблемима баве.

Будући да је циљ проучавања језика у књижевном делу „да сесхвате стваралачке операције […] у једној структуралној цјелиниу којој се доводи у постојање поетска мисао, емоција, сазнање,доживљај” (Лешић, 1987, стр. 236), у анализи која следи биће речио ауторовим стилски релевантним стваралачким поступцимаоствариваним у онимском слоју језика.

АНАЛИЗА ОНИМСКИХ ЈЕДИНИЦА

Оними у сатиричном делу „Ружан сан” представљају својеврснутопику са стилском функцијом у структури приповедног текста.Овде под онимима, структурно посматрано, подводимо лексич-ке и синтагматске структуре писане великим словом. Ономасти-кон дела чине:

а) антропоними

7 О стилогености властитих имена први је у нашој науци проговорио Д. Јовић(1975, стр. 124–134) у раду О језику и стилу књижевнога дела Видосава Стевано-вића (одељак „Стилогеност личних имена и псеудонима). Касније ће се поја-вити и радови неколицине млађих истраживача који захватају ову пробле-матику.

8 Прву дисертацију из области литеране ономастике у некадашњем СССР-у,Властита имена ликова руске уметничке литературе XVIII и прве половине XIXвека, њихова функција и творба, одбранио је В. Н. Михајлов 1956. године.



б) топонимив) хрематоними, итд.

Највећи број онима у овој прози је стилематичан, што је и ускладу с поетиком сатиричних дела макар у којој форми она би-ла. Оними су, иначе, „најбисернија” језичка средства тога жанра.Стилематичност њихова огледа се у разградњи и доградњи већпостојећих, или измишљању нових према постојећим модели-ма, поступцима који су лијешки реторичари назвали метапла-змама, а под метаплазмом (грч. преобликовање, преиначавање)они подразумевају „фигуру која мења гласовни и графички ликречи”. А преобликовања већ познатих и у језику употребљаванихонима могу бити вршена поступцима: додавања, одузимања,премештања и замењивања, па тако и метаплазме могу бити:

А) детракционе или рестриктивне (сужавајуће),Б) адјекционе или простриктивне (проширујуће),В) трансмутационе или пермутацијске (премештајуће) иГ) имутационе или супституционалне (замењивачке).9

Међу ексцерпираним примерима преобликованих реалнихонима најчешће су супстанционалне метаплазме. Читаоцу ће би-ти неопходна извесна доза домишљатости за детекцију реалнихонима који су преобликовани. И сам се мора служити методомконфронтације: супротстављати преобликовано свом прототи-пу. Ово ће бити јасније ако речено најпре повежемо с примеримаонима (истакнути курзивом) већ наведених категорија, уз не-опходан контекст у коме су употребљени:

А) АНТРОПО-НИМИ:

Цајац Мил Ован, видевши да Горски нешто казује странцу, устремисе најпре на Горског. (14)10; Убрзаним корацима Петар Петровић иРадош Горски кренуше преко парка поред Куће културе. (15); ЦајацТриф Мрак дошапну нешто свом колеги Овану… (15); – Да, удариоси у Јосипа Металца? (39) итд.

Б) ТОПОНИ-МИ:

Још је зорњача треперила над Суром планином, када се над Лудни-цом појавила мала летилица на којој је написан назив „Сунце”.

9 Овакву поделу онимских метаплазми налазимо у: Ковачевић, 2012, стр.287–309).

10 Број у загради означава страницу сатире „Ружан сан” с које је узет пример,а пуни библиографски податак дат је на крају рада.



Она слете на Големи стол, планински масив са источне странеЛудничке котлине, на југоистоку државе Себореје. (9); „Е, па Бару-шница за њих била одскочна даска за боље положаје у Нишу,Београду… (10); А знају чије синове шаљу у Ниш и Пиран! (42) итд.

В) ХРЕМАТО-НИМИ (ЕРГО-НИМИ):

– … А видим да имате и Лудничке новине. (37); Дању у згради Збир-штине општине, а ноћу… кој’ куде заврне! (15); Кад изађоше из Па-лате врана, новинаре запљусну прашина, ношена ветром. (31);Ако је веровати Телевизији Пиран, у Лудници теку мед и млеко.(56) итд.

Ономастикон испитиваног дела сачињавају и реална, аутен-тична имена, с ликовима какви су у свакодневној службеној и не-службеној комуникацији. Њих је, у поређењу с онима која су до-живела пишчеву интервенцију, веома мало. У функцији сулокализације. На основу њих је одређен простор у коме се од-вијају догађања у којима учествују актери чији су идентитети ка-муфлирани ауторовом „игром” с њиховим стварним именима.Уз неопходно познавање географије тога простора закључује седа је центар догађања Бабушница, варошица у Лужничкој котли-ни у југоисточној Србији. Већ у наслову прве слике „Поглед с Голе-мог стола”, Големи стол, реални топоним за реални денотат, пла-нински масив с источне стране Лужничке котлине, а такође имикротопоним Крушка, превој према Пироту, и ојконим Боњин-ци (с неслужбеним ликом) чине троугао у коме је смештена Лу-жница с административним центром Бабушница, дакле, јасно јечије су ознаке пишчеве творевине Лудница и Барушница:

Она слете на Големи стол, планински масив са источне стране Луд-ничке котлине, на југоистоку Себореје. (9); „Да, онај стуб на север-ној страни је у непосредној близини села Боњинци. Ту, на месту зва-ном Крушка, налази се општинско ђубриште.

Оними који су ознака за реалије далеко од Бабушнице нисупретрпела интервенцију, јер за тим уопште није ни било потребе:

„И било је лепо, нарочито у пролеће, и то баш у време када цвета бо-жур, каквог има само још на Косову, на Газиместану. (9) „Е, па Бару-шница је за њих била одскочна даска за боље положаје у Нишу, уБеограду… (10) итд.

И таква имена, нелитерарна, имена која припадају реалномономастикону, имена неутралне номинације, употребљена ууметничким делима треба посматрати као елементе другога ни-



воа, а то је свет уметников. Она постају део затвореног онома-стичког система дела и чине и придоносе његовој аутентичностии носе изражајност.

У тексту ове сатире употребљени су и „готови” оними којипредстављају интертекстуалне везе11 с другим текстовима лите-рарних дела и дела шире популарне и медијске културе. Такви суоними у следећим примерима:

„Вала, најебаће овај барушнички Дон Кихот. Пре него онај Серван-тесов.” (31);

– Каква Кармен! Колега, ова Циганчица ми привуче око. (32); – Да,бре! Упорно нас уверавају у Елдорадо. (56); […] „он је из циглане ’Ју-пи’. (10)

Остали оними, они који су модификовани, онеобичајени, с до-датном су стилском вредношћу, с експресивном, дакле, стили-стичком функцијом и прави су ономастилеми, а функционишу икао оказионални неоними. Властита имена, за разлику од апела-тива, као што је познато и општеприхваћено у лексикологији, не-мају значење. Њихова је функција примарно номинацијска. КодФорског су она семантизована, испуњена семантичким садр-жајем. То их приближава апелативима па се тако и ишчитавају.Значење им је имплицитно, прикривено формом. Управо су та-ква „значећа имена” интересантна за литерарне ономастичерекоји их називају и „говорећим” именима, карактеризујућимименима (имена типа nomen – omen) јер носе информације оименованом објекту.

Ојкониму Бабушница, методом супституције фонеме б фоне-мом р укинут је статус немотивисане лексеме, лексеме с „пра-зним значењем”, и преведена у лексему с додатним значењем,захваљујући сада новој апелативној основи бара уз задржавањесуфикса, што је чини блиском пејоративној лексеми барушти-на12, већ у лексичком систему маркираном. Модификацијом већпостојећег онима Бабушница у Барушница не мења се референт.

11 Концепт интертекстуалности највише су разрадили Ролан Барт, Мишел Фу-ко и Јулија Кристева. Термин је увела теоретичар постструктурализмаЈ. Кристева и њену концепцију су брзо прихватили бројни теоретичарикњижевности у приступу књижевном тексту. Коначну формулацију појма„интертекстуалност” и „интертекст” дао је Р. Барт: „Сваки текст је интер-текст.”

12 баруштина ж. пеј. а) аугментатив од бара; б) баровито земљиште, мочвара,фиг. духовна учмалост (РМС 1976:145).



И први, полазни, и други, настао модификацијом, ознаке су заисти референт. Дакле, нема смене референта, али други, поредноминације, испуњен је и конотативним значењем, конотирадуховну учмалост, заосталост, инертност. Захваљујући том до-датном конотативном елементу, будући да је у форми онима, онпостаје конотоним:

Школа у Барушници налази се поред реке Луднице. (45); Е, па Баруш-ница је за њих била одскочна даска за боље положаје у Нишу,Београду… (10); – На жалост, колега Петровићу, Барушница нема јав-ни клозет! (15); Школа у Барушници налази се поред реке Луднице.(45) итд.

У првом и последњем наведеном примеру налази се и хидро-ним Лудница настао на истом метаплазмичком принципу, суп-ституцијом фонема ж и н, дакле, од Лужница. Иста је пишчева„игра” с онимима, антропонинима и топонимима у следећимпримерима:

… Још је зорњача треперила над Суром планином… (9); … планинскимасив са источне стране Лудничке котлине… (9); – Зашто су Луднича-ни такви? (10); Сав задихан, Горски уђе у ходник полиције (59).

Оним Сура планина је од Сува планина, Лудничка котлина је одЛужничка котлина, Лудничани од Лужничани а Горски од Форски.

Сужавајућу метаплазму налазимо у примерима:

Убрзаним корацима Петар Петровић и Радош Горски кренуше пре-ко парка поред Куће културе. (15); Цајац Триф Мрак дошапну нештосвом колеги… (14),

у којима су оними Радош и Триф настали сужавањем топонимаРадошевац и личног имена Трифко или Трифун.

Занимљив је и пишчев поступак који се састоји у разграђивањуличног имена заснованом на вербалниј игри. Он се састоји у ра-стављању једнокомпонентног имена, при чему оно добија новизглед, постаје двокомпонетно. Наиме, лично име Милован, поструктури сложено, постаје Мил Ован. Од „грађевинског мате-ријала” личног имена добијена је двочлана форма, име и прези-ме, које не звучи нашки. Разградња није обрнут процес градњијер је писцу било потребно да презиме буде управо реч с пренесе-ним, метафоричким значењем, којом карактерише њеног носио-ца. На веома домишљат начин он проналази скривена значења.Поред употребе овог двочланог обрасца имена:



Цајац Мил Ован, видевши да Горски нешто казује странцу, устремисе најпре на Горског… (14),

употребљава и само презиме:

[…] још брже изађе са папирима, које пружи Овану. (14)

Модификовани оними, пре свега антропоними и топоними,с нарушеном су идентификационом функцијом и служе за скри-вање правог имена, или, будући да се пишчева мистификационаигра одвија пред читаочевим очима, „скривање” идентитета.А није му ни била намера да обмане читаоца, јер би ефекат изо-стао, већ унапред рачуна на читаочеву способност лаког декоди-рања нарушеног. Да није тако, новонастали оними не би билитако снажна средства онимско-апелативне номинације у овојпрози. На тај начин прикрива и свој идентитет јер се као припо-ведач јавља под именом Радош Горски (Радош – име настало мето-дом скраћивања назива пишчевог родног села Радошевац и Гор-ски – супституцијом фонема од његовог додатног имена Фор-ски), па и таутоним Петар Петровић (исто као и, на пример, ЈанкоЈанковић, Марко Марковић са заначењем неке не баш тачноодрећене особе) у функцији је прикривања правог идентитетановинара, који заједно с Горским (Форским) обилази Барушницу(Бабушницу).

Осим модификовања имена чији је резултат нарушавање ње-гове идентификационе функције, налазимо и замену имена дру-гим именом, у једном случају чак и заменицом која стиче статусвластитог имена. Или је барем тако читалац доживљава, иако јеона акроним од властитог имена (Неко од почетних слогова име-на Небојша Костић). Заменицом у функцији властитог именаизражен је ниподаштавајући однос према именованом:

– Да питам судију Неког да ли дозвољава да присуствујем суђењу?(26)

Оштрина пишчевог пера снажно је уперена на институције пасу и њихова имена, ергоними, доживели преоблике. Будући дасу то називи обично синтагматског облика, обично се једна лек-сема у оквиру те целине супституише другом, ефектнијом, илина неки други начин, па тако цео назив бива онеобичајен и стил-ски релевантан. Тим се поступком остварују метаплазме које семогу назвати лексичким метаплазмама. Ево неколико каракте-ристичних примера:



Дању у згради Збирштине општине, а ноћу… кој’ куде заврне! (15);Убрзаним корацима Петар Петровић и Радош Горски кренуше пре-ко парка поред Куће културе. (15); Оне су биле пред канцеларијомЗавода за социјалне случајеве. (41); Идемо најпре у Зе-за „Прошлост”.(50) и др.

У наведеним примерима остварена је супституција једне лек-семе из двочланих и вишечланих назива институција синоним-ном лексемом (збирштина уместо скупштина, кућа уместо дом)или „адекватнијом” синтагмом (социјални случај уместо соци-јални рад). Назив земљорадничке задруге, у последњем приме-ру, замењен је антонимом (прошлост уместо будућност) што од-сликава резултате наше транзиције.

УМЕСТО ЗА-КЉУЧКА

Анализа властитих имена у сатиричној прози Драгослава Мани-ћа Форског показује да она имају веома стилематичну структуруостварену ауторовом „игром” с реалним именима. Та структураје подлога њихове стилогенисти. Њима није потребан никакавкоментар јер сама себе изражавају скривеним или израженимвезама с општим именицама, знатно доприносећи интерпрета-цији текста као целине. Властита имена не само да имају једно-ставну функцију идентификације и индивидуализације, већ су упишчевом тексту те носиве иронијско-саркастичне јединице ис-пуњене смислом.

ИЗВОР Драгослав Манић Форски, Ружан сан, Власотинце, Лоза и аутор, 2008.

РЕФЕРЕНЦЕ Јовић, Д. (1975). Лингвостилистичке анализе. Београд: Друштво за срп-скохрватски језик и књижевност СР Србије.

Ковачевић, М. (2012). Лингвостилистика књижевног текста. Београд: СКЗ.

Речник српскохрватског књижевног језика. (1976). Нови Сад: Матица српска.

Речник књижевних термина. (1986). Београд: Нолит.

Петковић, Н. (1975). Језик у књижевном делу. Београд: Нолит.

Лешић, З. (1987). Језик и књижевно дјело. Сарајево: Завод за уџбенике и на-ставна средства.

Šimunović, P. (2009). Uvod u hrvatsko imenoslovlje. Zagreb: Golden marketing;Tehnička knjiga.



DRAGAN V. LILIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY PROPER NAMES IN THE SATIRICAL WRITING „AN UGLY DREAM” BY D. M. FORSKI

In the satirical paper “A Bad Dream”, proper names form a signifi-cant lexical layer which contributes significantly to achieving a gro-tesque and satirical portrayal of the everyday reality of the milieu thewriter describes in a humorous and sardonic way, condemning hisnegative and ugly sides. Transforming real names, the author buildsvery expressive units that become carriers of various meanings. Thetransformation is accomplished by the procedures of substitutional,permutational, restrictive and proscriptive metaplasm. The writer'screative approach — “a game of names” — has a indubitable impact inmodeling his artistic world .

KEY WORDS: metaplasm, proper names, satire, D. M. Forski.

295


УДК: 811.163.41'367.622:81'371.421821.163.41'282.2:81'373

DOI:10.5937/ZRFFP44-6280

РАДМИЛА В. ЖУГИЋ1

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИБЕОГРАД

СИНОНИМИЈА У ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКОЈ ГРУПИ ПЕЈОРАТИВА ЗА ЖЕНСКА ЛИЦА

У ЈАБЛАНИЧКОМ ГОВОРУ2

САЖЕТАК. У раду се на корпусу од двеста четрдесет три (243) пејоратива за женскалица3 разматра појава синонимије у оквиру наведене лексичко-семан-тичке групе. Предмет нашег истраживања биће типови синонимије, ор-ганизовање синонима у синонимске низове и синонимске редове и си-нонимски односи у оквиру синонимских низова и синонимских редова.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: лексичко-семантичка група, пејоративи, синонимија.

1 [email protected] Рад је настао у оквиру пројекта бр. 178009, Лингвистичка истраживања савременог српског књижев-

ног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ који у потпуности фи-нансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

3 Рад се темељи на грађи из Речника говора јабланичког краја (Жугић, 2005). Рад је примљен 15. јуна 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


296 РАДМИЛА В. ЖУГИЋ

У досадашњим истраживањима семантичко-творбеног аспекталичних пејоратива, констатована је узајамна зависност значењатворбених основа и творбених форманата у настајању именич-ких деривата који су пејоративно маркирани (Жугић, 2009, стр.81–106; Жугић, 2010а, стр. 97–112; Жугић, 2010б, стр. 219–237). Та-кође, пажња је била скренута и на појаву да творбени процеси,између осталог, непосредно условљавају појаву синонимије.

Циљ овога рада који се темељи на корпусу женских личних пе-јоратива је систематизација синонимских пејоратива по крите-ријуму идентичних или сличних значења, сагледавање начинаорганизовања синонима и успостављања синонимских односаунутар истозначењских и блискозначењских пејоративних лек-сичких јединица.

О СЕМАНТИЧКО-ТВОРБЕНОМ АСПЕКТУ ЖЕНСКИХ ЛИЧНИХ ПЕЈОРАТИВА

Детаљном семантичко-творбеном анализом женских личнихпејоратива у јабланичком говору установљено је да у формирањудвеста четрдесет три (243) овакве лексичке јединице, учествујесто деведесет шест (196) творбених основа и једанаест (11) суфик-са. Овако велики број творбених основа, непосредан је основ бо-гатства наведене лексичко-семантичке групе. Истраживање је,такође, показало да постоји диспропорција између сто деведесетшест (196) женских пејоратива образованих помоћу три (3) висо-копродуктивна проста суфикса (-ка, -ла, -ица) са проширеним ва-ријантама суфикса -ка као најпродуктивнијег (-авка, -анка, -енка, -љивка, -аљка, -арка, -ачка, -ајка, -ека, -џика) и четрдесет седам (47)пејоратива образованих помоћу осам (8) нископродуктивних су-фикса (-отина, -уља, -ача, -чина, -етина, -иња, -ојла, -уша). Овакав од-нос броја деривата и броја суфикса упућује на законитост да сесваки високопродуктиван суфикс везује за већи број различитихтворбених основа, и обратно: нископродуктивни суфикси пока-зују већу издиференцираност према творбеним основама.

Напред наведени односи, посматрани на семантичком плану,сугеришу да се синонимски, тачније, блискозначни пејоративи,морају посматрати у оквиру везе једне творбене основе са неко-лико различитих суфикса, односно у оквиру везе већег броја раз-личитих, блискозначних творбених основа са одређеним суфик-

СИНОНИМИЈА У ЛЕКСИЧКО-СЕМАНТИЧКОЈ ГРУПИ ПЕЈОРАТИВА ЗА ЖЕНСКА ЛИЦА…

РАДМИЛА В. ЖУГИЋ 297

сима. То, самим тим, значи да је број деривираних пејоративнихјединица условљен могућношћу једне творбене основе да у дери-вационом процесу веже за себе већи број суфикса. У том случајуговоримо о једнокоренским (Драгићевић, 2007, стр. 246) сино-нимским пејоративима. Продуктивност једнокоренских творбе-них основа, која се огледа у њиховој способности везивања вишеод једног суфикса, најдиректније обогаћује лексички фонд, уконкретном случају број синонимских пејоратива. С друге стра-не, у однос синонимије ступају и разнокоренски (Драгићевић,2007, стр. 246) пејоративи, како међусобно тако и са одређенимједнокоренским пејоративима блиским по значењу, чиме се про-ширује један синонимски ред. Уколико се творбеном моделу су-фиксације придружи још и префиксално-суфиксални модел, мо-же се потврдити теза о значају творбе у настајању и богаћењусистема пејоратива, а самим тим и целокупног лексичког систе-ма једног језика (Драгићевић, 2007, стр. 250).

КРАЋИ ПРЕГЛЕД ТВОРБЕНИХ ОСНОВА И ТВОРБЕНИХ МОДЕЛА ПЕЈОРАТИВА

У раду (Жугић, 2009)4 у коме смо се бавили творбено-семан-тичком анализом женских личних пејоратива, показали смо дасу творбене основе у пејоративима најчешће придевске и чинеих придеви примарног порекла у свом пуном облику (ређе) ипридеви секундарног порекла (именичког и глаголског) (чешће)са непотпуним или окрњеним творбеним основама. Дистинкци-ја се ипак може успоставити у смислу да ли у творби дериватаучествују високопродуктивни или нископродуктивни суфикси.Пејоративи творени високопродуктивним суфиксима најчешћесу придевског порекла. Такав однос показују и лични мушки пе-јоративи (Жугић, 2010а, стр. 102–107). Женски лични пејоративиод нископродуктивних суфикса најчешће су изведени од имени-ца или глагола, док је из придева образовано само шест (6) пејо-ративних именица (Жугић, 2009, стр. 81–106). Овакво стање оду-дара од стања односа именичких, глаголских и придевскихтворбених основа у творби мушких пејоратива од нископродук-тивних суфикса. У њима творбене основе од именица, глагола ипридева показују, у вези са нископродуктивним суфиксима, го-

4 В. и радове: Жугић, 2010а, 97–112; Жугић, 2010б, 219–237.



тово равноправно учешће у творби мушких пејоратива (Жугић,2010б, стр. 220–233). С друге стране посматрано, пејоративи обелексичко-семантичке групе настају супстантивизацијом приде-ва негативне конотације (Жугић, 1997, стр. 134–145). У широј ли-тератури сазнајемо да ова појава није карактеристична само задијалекатски израз (Клајн, 1994, стр. 224; Драгићевић, 2001). Обегрупе, такође, повезују идентични творбени модели: суфиксалнадеривација (најчешћи) и префиксално-суфиксални творбени мо-дел као знатно ређи.

ОРГАНИЗАЦИЈА СИНОНИМСКИХ ПЕЈОРАТИВА

На основу семантичког критеријума, једнокоренски и разноко-ренски синонимски пејоративи биће устројени у синонимскенизове и синонимске редове.5

I ЈЕДНОКОРЕНСКИ СИНОНИМСКИ ПЕЈОРАТИВИ

Једнокоренски синонимски пејоративи настају везивањем истетворбене основе за различите творбене форманте. Формално,творбени суфикс углавном има неутрално значење. Пејоративносвојство деривата који настају у процесу суфиксације, резултат јепејоративног значења творбене основе која такво обележје утворбеном процесу преноси на творбени суфикс6. Пишући о име-ницама експресивне семантике, Ћорић на примерима суфикса -(ар)ош, -атор закључује да поједини суфикси, какви су ови напреднаведени, индиректно стилски маркирају изведеницу, док некисуфикси, какав је нпр. суфикс -ишка експресивност одређују ди-ректно (1995, стр. 35–41). Међутим, у неким једнокоренским си-нонимима твореним различитим суфиксима, запажа се да онајсиноним који је творен суфиксом са примарним пејоративнимзначењем има виши степен пејоративности која додатно прои-зилази из пејоративног значења суфикса. Као потврду овога на-водимо једнокоренски синонимски пар бесница / беснуља, у коме

5 Термине „синонимски низ” и „синонимски ред” као и њихова значења: си-нонимски низ (група речи идентичног значења) и синонимски ред (групаречи сличног значења), преузимамо од Гортан-Премк, 1997, стр. 140.

6 Детаљније о развоју пејоративности код неутралних суфикса, на примерусуфикса -ло в. у: Ћорић, 1992, стр. 257–262; Жугић, 2011, стр. 403–413.



диференцијацију у степену пејоративности одређује однос су-фикса -ица/-уља. Због вишег степена пејоративности суфикса -уља, пејоратив беснуља је и дефинисан описно (у појачаном значе-њу): бесница (Жугић, 2005).

Независно од типа творбеног модела, сви пејоративи ће битинаведени у оквиру јединственог редоследа. Будући да се у једно-коренским пејоративима суфикси јављају као диференцијалнифактори, у раду ће посебна пажња бити посвећена односу суфик-са, имајући при томе у виду корелацију суфикса по степену про-дуктивности. Закључци у овом смислу биће експлицирани на-кон прегледа једнокоренских синонима.

Синонимске једнокоренске пејоративе наводимо по азбучномредоследу: аздисанка / аздисотина < аздисан < аздишем 1. ’она којасе осилила, узобестила од изобиља у нечему’; ајдучица / ајдукуља< ајдук ’женска особа која краде, крадљивица, лоповка’; аљавка7 /аљка < аљав8 2. ’неуредна, нечиста, прљава женска особа, аљкави-ца, аљкавуша’; бесница / беснуља < бесн-(а) ’она која је бесна, којаиспољава бес, гнев, срџбу’; брнsавка / брнsољивка < брнsав < брнsа’слинава женска особа, слинавка’; вампируља / вампирача < вам-пир ’својеглава, тврдоглава, непокорна, ћудљива женска особа’;гњéцавка / гњéцла < гњéцав ’дежмекаста, здепаста женска особа’;голка / голетарка < гол ’она која је врло сиромашна, која ништа не-ма, сиротица’; грбавка / грбла < грбав ’грбава, погурена жена, грба-вица’; дремљивка / дрéмла < дремљив < дремéм ’она коју често обу-зима дремљивост, поспаност, дремљивица’; дрљавка / дрљка <дрљ(ав) ’прљава, нечиста, неуредна женска особа’; дрчљивка / дрч-ница / дрчла < дрчан ’она која је похлепна на јело, која је халапљи-ва, прождрљива’; ждроцавка / ждроцла < ждроцав ’прљава, нечи-ста, неуредна, аљкава женска особа’; жутка / жутла / жутајка <жут ’женска особа жутог, испијеног лица (обично услед боле-сти)’; замајанка / замајотина и м (аугм. од замајанка) < замајан’она која се замајава, задржава, дангуби’; замлатенка / замла-тотина < замлатен ’она која се замлаћује, која расипа време и

7 Из техничких разлога, експираторни акценат призренско-тимочког дија-лекта, бележимо дугоузлазним акцентом српског стандардног језика.

8 За творбени придевски формант -ав сматрало се да је неутрални формантбез лексичког значења, али се на основу запажања М. Николића, да су безма-ло сви придеви на -ав у Обратном речнику са значењем непожељних особи-на, овај суфикс се може уврстити у суфиксе експресивне пејоративне се-мантике, што потврђује и обиље примера с овим суфиксом из говора јабла-ничког краја. О овоме в. Николић 2000.



енергију на безначајне, бескорисне ствари, замлата’; заулавка /заулавотина < заулав ’будаласта, брљива, шашава женска особа’;затуцанка / затуцотина* < затуцан ’она која је затуцана, која сле-по верује у нешто’; иљавка / иљка < иљав ’разрока, врљоока, зрика-ва женска особа’; килавка / килка < килав < кила 1. ’она која је обо-лела од киле, која је килава, килавица; 2. спора, недовољно вешта,неспретна женска особа’; котравка / котруљача < котрав < котруљ’женска особа чупаве, непочешљане, неуредне, запуштене косе,чупавица’; липцанка / липцосанка / липцотина < липцосан < липцо-сујем ’она која је слабог, нежног здравља, која често побољева’;љигавка / љигла < придевске основе љиг- < именичке основе љиг-(љиге, бале) ’она која је љигавих, балавих уста’; модраљка / мо-драча < модра ’женска особа модрикастог тена’; мутавка / мутла <мутав (у фиг. зн. приглуп, глупав, тупав) ’приглупа, тупава жен-ска особа’; напуштотина / распуштенка / распуштотина* < напу-штим (распуштим) ’напуштена, упуштена, распуштена, неваспи-тана особа (обично млађа)’; натурљивка / утурљивка < натурљив /утурљив ’она која се натура, намеће, наметљивица’; немијенка /немијотина (и м) < немијен ’неумивена, неокупана, уопште прља-ва, нечиста женска особа’; непéренка / неперотина (и м) < непéрен’аљкава, прљава, нечиста женска особа са прљавом одећом на се-би’; неработница / неработничина < работим ’нерадница, лењиви-ца’; помочла / умочла / помочуља / умочуља 1. ’она која неконтроли-сано мокри, упишанка’; 2. ’девојка која емотивно још није стасалаза удају’; развéјанка / развејотина < развéјан (и м) ’она која је ра-стресена, расејана’; размајанка / размајотина (и м) < размајујем се’особа која не уме да контролише време, која се непотребно дугозадржава око нечега’; расплазенка / расплазотина < расплазен ’ра-змажена, распуштена женска особа’; рошавка / рошла < рошав <роша ’она која је рохава’; сакатлика / сакатуља ’она која је бога-љаста, кљаста’ аугм. и пеј. од сакатлика; скапанка / скапла < скапан< скапем се ’она која је болешљива’; скапосанка / скапотина* ’в.скапанка’; смлатенка / смлатотина < смлатен < смлатим ’она којаније при чистој свести, која је неурачунљива’; скржавка / скржљи-вка / скржла ’она која је шкрта, себична, тврдичава’; смољавка /смољка < смољав ’она која има недовољно чисто, недовољноопрано, запуштено лице’; смрдљивка / смрдла / смрдотина* < смр-дљив < смрдим ’она која не води рачуна о чистоћи, хигијени, којасмрди, заудара’; тулавка / тулка ’она која из навике држи главусагнуто, погнуто (обично при ходу)’; тутавка / тутла < тутав ’онакоја је веома спора, невешта, неумешна у послу’; ћéлавка / ћéлка



’она која је ћелава, ћелавица’; ћопавка / ћопла < ћопав < ћопам ’онакоја је хрома, која храмље’; ћоравка / ћорка / ћорла < ћорав ’онакоја је слабовида; она која је слепа, слепица’; уаленка / уалотина’она која је (сувише) упуштена, размажена’; улавка / улка < улав’будаласта, брљива, шашава женска особа’; црвљивка / црвла < црв-љив < црв ’веома прљава, неуредна, нечиста женска особа’;чкéмбавка / чкéмбла < чкéмбав < чкèмбе ’она која је с упадљиво ве-ликим трбухом, која је трбушаста’; чкобавка / чкобла < чкобав ’онакоја је телесно неразвијена, која је мршава, жгољава’; чкољавка /чкољка < чкољав ’она која је мршава, жгољава; џгољавка / џгољка <џгòљав ’в. чкољавка’; штрокавка / штрокла < штрокав < штрока’она која је веома прљава, која од прљавштине заудара’; шугавка /шугла < шугав < шуга ’она која је прљава, шугавица’; sивавка / sивла< sивав < sива ’в. брнsавка’; sиљавка / sиљка < sиљав < sиљавим ’онакоја има слаб, ослабљени вид, која је слабовида’.

I.1. Напред изложени пејоративи показују да се једнокоренскисиноними најчешће јављају у виду синонимских парова. Ова-квих парова има укупно педесет (50): аздисанка / аздисотина; ајду-чица / ајдукуља; аљавка / аљка; бесница / беснуља; брнsавка / брнсо-љивка; вампируља / вампирача; гњéцавка / гњéцла; голка / голетарка;грбавка / грбла; дремљивка / дрéмла; дрљавка / дрљка; ждроцавка / жд-роцла; замајанка / замајотина; замлатенка / замлатотина; заулавка/ заулавотина; затуцанка / затуцотина*; иљавка / иљка; килавка /килка; котравка / котруљача; љигавка / љигла; модраљка / модрача;мутавка / мутла; натурљивка / утурљивка; немијенка / немијоти-на; непéренка / неперотина; неработница / неработничина; развéјан-ка / развејотина; размајанка / размајотина; расплазенка / расплазо-тина; рошавка / рошла; сакатлика / сакатуља; скàпанка / скапла;скапосанка / скапотина*; смлатенка / смлатотина; смољавка /смољка; тулавка / тулка; тутавка / тутла; ћéлавка / ћéлка; ћопавка/ ћопла; уаленка / уалотина; улавка / улка; црвљивка / црвла; чкéмбав-ка / чкéмбла; чкобавка / чкобла; чкољавка / чкољка; џгољавка / џгољка;штрокавка / штрокла; шугавка / шугла; sивавка / sивла; sиљавка /sиљка. Од укупно педесет (50) синонимских парова, 43 је насталосуфиксацијом, што значи да 43 творбене основе, у процесу су-фиксације, везује по два суфикса. Седам синонимских парова на-стало је префиксално-суфиксалном творбом.

Најпродуктивнији суфикс -ка најчешће се јавља у корелацијиса високопродуктивним суфиксима и то: са суфиксом -ла у ше-снаест (16) синонимских парова, са суфиксом -ча у два (2) сино-



нимска пара; док корелација са суфиксом -ица није забележена9.Суфикс -ка реализује творбену дистинкцију међу пејоративима узависности од тога да ли се везује за пун придевски облик илипридевску основу. Овако је изведено једанаест (11) парова једно-коренских синонимских пејоратива, типа аљавка / аљка. Од оста-ла два високопродуктивна суфикса, суфикс -ица корелира са ни-скопродуктивним суфиксом -уља у два синонимска пара и уједном пару са нископродуктивним суфиксом -чина. Суфикс -каје најпродуктивнији и у корелацији са нископродуктивним су-фиксима. Занимљив је његов висок степен корелације од трина-ест (13) синонимских једнокоренских парова пејоратива са ни-скопродуктивним суфиксом -отина, типа немијенка / немијотина.

Као што се из наведених података види, у однос синонимијенајчешће ступају пејоративи творени најпродуктивнијим су-фиксом -ка, који најчешће корелира са високопродуктивнимсуфиксом -ла, али и са нископродуктивним суфиксом -отина. Ре-зултат показује да у настајању једнокоренских синонима, међу-собно корелирају суфикси приближно једнаке продуктивности.Чак и онда када је реч о односу неког високопродуктивног и ни-скопродуктивног суфикса, на нивоу свеукупног броја синоним-ских јединица једне лексичко-семантичке групе, високопродук-тиван суфикс, као што нам показује случај суфикса -ка, ступа уоднос синонимије са најпродуктивнијим из групе нископродук-тивних суфикса (Жугић, 2009, стр. 81–106).

Из напред изложеног може се закључити да је продуктивностсуфикса као творбених форманата, важан фактор у настајањуједнокоренских синонима.

I.2. Грађа потврђује пет (5)10 трочланих једнокоренских сино-нимских низова: жутка / жутла / жутајка; липцанка / липцосанка/ липцотина; напуштотина / распуштенка / распуштотина; смр-дљивка / смрдла / смрдотина*; ћоравка / ћорка / ћорла.

Синоними четири (4) трочлана синонимска низа настали сусуфиксацијом, док је један творен префиксално-суфиксалнимтворбеним поступком.

9 У лексичко-семантичкој групи мушких пејоратива, међусобна корелацијависокопродуктивних суфикса је боље потврђена и та законитост је доведе-на до математичке тачности. В. у Жугић 2014а (у штампи).

10 У лексичко-семантичкој групи мушких пејоратива, процентуално, односсинонимских парова и трочланих једнокоренских синонима је приближноједнак. В. у Жугић 2014а (у штампи).



У свим синонимским низовима заступљен је најпродуктив-нији суфикс -ка.

Два (2) трочлана синонимска низа чине синоними суфиксира-ни високопродуктивним суфиксима -ка и -ла.

У три (3) преостала трочлана синонимска низа, високопродук-тивни суфикси корелирају са суфиксом -отина као најпродук-тивнијим међу нископродуктивним суфиксима.

I.3. Међу једнокоренским синонимима за женска лица забеле-жена су два (2) четворочлана синонимскиа низа: помочла / умочла/ помочуља / умочуља и скàпанка / скапла / скапосанка / скапотина*.У првом наведеном низу, сва четири члана су префиксално-су-фиксалне творенице: префикси по- и у- су синонимични, док ви-сокопродуктиван суфикс -ла корелира са нископродуктивнимсуфиксом -уља. У другом низу, сви чланови су настали суфикса-цијом синонимских основа скапан / скапосан. У њему су три чланаизведена високопродуктивним суфиксима који се налазе у међу-собној корелацији, као што се и сваки од њих налази у корелаци-ји са нископродуктивним суфиксом -отина.

Наведена ситуација о међусобном односу високопродуктив-них суфикса, као и о њиховом односу према нископродуктив-ним суфиксима у формирању синонимије, потврђује стање овепојаве елаборирано код синонимских једнокоренских парова.

Анализа једнокоренских синонимских пејоратива за женскалица је показала, да је у њиховом формирању учествовало педе-сет седам (57) пејоративних творбених основа у комбинацији сашест (6) творбених суфикса из које је настало педесет (50) пароваједнокоренских синонима, пет (5) трочланих синонимских ни-зова и два (2) низа од по четири (4) синонима, што у збиру даје стодвадесет три (123) пејоратива.

II РАЗНОКОРЕНСКИ СИНОНИМСКИ ПЕЈОРАТИВИ

Разнокоренски синонимски пејоративи настају везивањемразличитих творбених основа истог или сличног значења за ра-зличите или исте творбене форманте.

Разнокоренске творбене основе, суфиксацијом одговарајућимсуфиксима као најчешћим творбеним поступком, дају именичкедеривате, тј. пејоративе који захваљујући синонимским творбе-ним основама ступају међусобно у синонимски однос. Степенсинонимије пејоративних именичких изведеница, директно је



условљен степеном синонимије творбених основа. Примери ће удаљем излагању показати да разнокоренске творбене основе, тесамим тим и од њих деривирани пејоративи, ретко имају потпу-но идентичне семантичке структуре. То значи да се овде можеговорити о релативним синонимима, односно о блискозначнимизведеницама11. Овоме на свој начин доприносе и сами творбениформанти, који, као што знамо, имају свој семантички удео у сте-пену исказивања пејоративности изведеница.

Разнокоренски синонимски (блискозначни) пејоративи бићепредстављени у виду синонимских редова. Поједини разноко-ренски синонимски редови, што ће се видети у њиховој система-тизацији, обухватиће и једнокоренске синонимске парове илитрочлане низове, јер се они у оквиру разнокоренског синоним-ског реда понашају као разнокоренски у односу са осталим ра-знокоренским члановима. Тако ће се, на пример, у синонимскомодносу наћи разнокоренски пејоративи аљавка / дрљавка / ждро-цавка / непéренка и још девет синонима из синонимског реда одтринаест (13) пејоратива са значењем ’нечисте, прљаве, аљкаве,неуредне женске особе’, али ће такав однос бити и између пејора-тива аљка / дрљка / ждроцла / неперотина и сл., или између смрдла/ црвљивка / штрокла / шугла и сл. То значи да у однос синонимијеможе ступати и сваки члан у оквиру синонимског низа одређе-ног једнокоренског синонима са свим разнокоренским пејо-ративним члановима који имају синонимске творбене основе.Густина мреже синонима зависи од броја јединица разнокорен-ских синонима у оквиру једног синонимског реда, али и од бројаједнокоренских синонима који су обухваћени разнокоренскимсинонимским редом.

Систематизација разнокоренских синонимских пејоративабиће начињена по критеријуму обележавања непожељних фи-зичких или карактерних својстава женских особа.12

11 Под термином релативни синоними Гортан-Премк Д. подразумева речи„сличне референцијалне вредности” (1997, 140).

12 На овом критеријуму заснована класификација придева за означавање не-гативних, непожељних особина човека, како на примерима из дијалекатскелексике тако и из лексике српског књижевног језика, дала је задовоља-вајуће резултате (Жугић, 1997, стр. 135–145; Драгићевић, 2001), те се у складус тим опредељујемо за њега.



II. A. РАЗНОКОРЕНСКИ СИНОНИМСКИ ПЕЈОРАТИВИ МОТИВИСАНИ ФИЗИЧКИМ ОСОБИНАМА ЖЕНСКЕ ОСОБЕ

Пејоративи у оквиру једног синонимског реда биће обједиње-ни једном дефиницијом која обухвата њихове заједничке при-марне семе. За дефиниције сваког појединачног пејоратива, в. уЖугић, 2009 (стр. 81–106).

II.a.1. Синонимски ред од тринаест (13) пејоратива у значењу’женске особе која је заостала у развоју, расту, која је слаба, мрша-ва, кржљава’: грчавка* (грчла) / жуљавка / кабавка / кљéштавка / ко-штиљавка / малокавка / пупавка / сушéљка / чкобавка (чкобла) / чко-љавка (чкољка) / џгољавка (џгољка) / шпиртосанка / sрsавка .

II.a.2. Синонимски ред од дванаест (12) пејоратива са значењем’нечисте, прљаве, аљкаве, неуредне женске особе’: аљавка (аљка) /бьздотина (и м) / глотурија / дрљавка (дрљка) / ждроцавка (ждроцла)/ недргавка / немијенка (немијотина) (и м) / непéренка ( неперотина)(и м) / смрдљивка (смрдла, смрдотина)* / црвљивка (црвла) / штро-кавка (штрокла) / шугавка (шугла).

II.a.3. Близак по значењу претходном реду је синонимски редод девет (9) пејоратива који означавају ’женску особу прљавог,нечистог, неопраног лица’ што је условљено дуготрајним при-суством неког облика прљавштине насталог услед нередовногумивања и чишћења лица: брнsавка (брнsољивка) / бручкавка / кљо-кавка / лишавка / мрсољивка / мршкавка / рошавка (рошла) / смољав-ка (смољка) / sивавка (sивла).

II.a.4. Синонимски ред за означавање женске особе са неком те-лесном маном, у зависности од врсте телесне мане, обухвата двасинонимска подреда:

Подред II.a.4.1 чини пет (5) пејоратива у значењу ’хроме, бога-љасте, кљасте женске особе’: гéгла / кривла / патравка / сакатлика/ ћопавка (ћопла).

Подред II.a.4.2 обухвата четири (4) синонимска пејоратива којиозначавају ’слабовиду, слепу или разроку женску особу’: ћоравка(ћорла) / слéпка / иљавка (иљка) / sиљавка (sиљка).

II.a.5. Синонимски ред са значењем ’женске особе која је не-умешна, невешта, неспретна, пипава, сметена у послу’ чини де-вет (9) пејоратива: врзанка / заврзанка / глéтавка < глéтав, премаизр. глетав на работу спор, пипав / килавка (килка) / пипкавка / су-



ворукла / < суворукес (суворук у фиг. значењу) / суртукуља < сур-тук / тутавка (тутла) / типкавка.

II.a.6. Синонимски ред од девет (9) пејоратива има значење’она која је слабог, нежног здравља, која често побољева’: боли-њавка / болуњавка / евтичавка (јевтичавка) / засипљивка / липцанка(липцосанка, липцотина) / митиљавка / скапанка (скапла) / скапо-санка (скапотина) / тропљикавка.

II.а.7. Синонимски ред од четири (4) пејоратива означава ’грба-ву, згурену, повијену, погрбљену женску особу (обично услед из-немоглости, болести)’: грбавка (грбла) / згргурка / кукљéвка / склеч-котина.

II.а.8. Синонимски ред од три (3) пејоратива у значењу је ’оро-нуле, онемоћале, изнурене, изнемогле женске особе (обичноуслед тешког физичког рада, старости, болести)’: дртавка / кљé-кавка / клечкотина (и м) < клéчка ’особа која се услед изнемоглос-ти, оронулости врло тешко креће’13.

Као што видимо, у осам (8) разнокоренских синонимских ре-дова нашло се шездесет пет (65) пејоратива творених од истогброја творбених основа. Осим тога, у седам (7) разнокоренскихсинонимских редова, ушло је и двадесет седам (27) чланова изједнокоренских синонимских парова или низова за означавањеженских особа са негативним, непожељним својствима (само јесинонимски ред II.a.8. формиран искључиво од разнокоренскихсинонимских чланова). Сваки додатни једнокоренски синоним уоквиру разнокоренског синонимског реда ступа у однос синони-мије са свим разнокоренским члановима синонимског реда. Онсе понаша као једнокоренски у оквиру синонимског низа, али јеу оквиру синонимског реда разнокоренски. Тако се у оквиру јед-ног синонимског реда, умрежавањем сваког појединачног сино-нима са сваким синонимом реда, добија мрежа синонимских од-носа чија густина зависи од броја чланова датог синонимскогреда.

13 Речничка дефиниција ове одреднице: аугм. пеј. од клечка (2) показује њен се-мантички однос према апелативу клечка у секундарној реализацији.



II.Б. РАЗНОКОРЕНСКИ СИНОНИМСКИ ПЕЈОРАТИВИ МОТИВИСАНИ ДУХОВНИМ (КАРАКТЕРНИМ) ОСОБИНАМА ЖЕНСКЕ ОСОБЕ

II.б.1. Најбогатији је синонимски ред од четрнаест (14) пејора-тивних јединица, претежно насталих од нископродуктивних су-фикса, за означавање ’неморалне, лако податљиве женске особесклоне прељуби’, сведочи о томе да се ове особине на скали нега-тивних, непожељних особина женских лица највише котирају:безосрамница / бесуља / валавојдичина14 < валавојда ’женска особалаког морала’ / вртодупла / врторéпка / вуксетина / копиларка /мрдачка / прерипојла / рачепуља / самадојда / секелéрчина15 < пејора-тивне именице секелéрка ’женска особа лаког морала’/ удави-чéтина / фундукуља16.

II.б.2. Синонимски ред са значењем ’глупа, приглупа, ограни-чена, примитивна, блесаста, блентава женска особа; она која нијепри чистој памети, која је умно ограничена; она која је неразбо-рита, неразумна’ чини тринаест (13) пејоратива: блањавка / за-ватенка / замузенка / заљупенка / заулавка / мутавка (мутла) / ли-јавка / недотавка / туцманка < м. пејоратива ’туцман’ / улавка(улка) / шандртавка / шашавка* (шашла) / шунтавка.

II.б.3. Синонимски ред у значењу ’женска особа која воли даскита, тумара, доколичи, беспосличи, дангуби, луталица, дангу-ба’ обухвата осам (8) пејоратива: ајтосанка / бађавџика / визитарка/ замајанка (замајотина) / ливгарка / луњачка* / поселарка / скит-њарка.

II.б.4. Синонимски ред са значењем ’тврдоглава, својеглава,својевољна, самовољна женска особа’ броји, попут претходногреда, осам (8) пејоратива: бандоглавка < бандоглавес / вампируља(вампирача) / засекљивка / недоказанка < недокàзан / неразумштина/ самоглавница < придев + спојни вокал + именичка основа + -ница/ сурлосанка < сурлосан< сурлошем се / тврдоглавка17 < тврд, спој-ни вокал -о-, глав- (глава), суфикс -ка.

14 У Речнику (Жугић, 2005), уз ову одредницу стоје квалификативи аугм. и пеј.у односу на одредницу валавојда.

15 У Речнику (Жугић, 2005), уз ову одредницу стоје квалификативи аугм. и пеј.којима се одређује њен однос према лексеми од које је изведена.

16 У Речнику (Жугић, 2005), уз ову одредницу стоје квалификативи аугм. и пеј.којима се одређује њен однос према лексеми фундук (м) особа лаког,сумњивог порекла.



II.б.5. Синонимски ред за означавање ’брбљиве женске особе,брбљивице’ чини шест (6) пејоратива: брбљотина / залупајка < за-лупајес ’који говори којешта, који не бира речи’ / крекетаљка /парлапајка / траскало / чекетаљка.

II.б.6. Исти број чланова, дакле шест (6), обухвата и синоним-ски ред у значењу ’женска особа која се кочопери, охоли, шепури,размеће, разметљивица’: големџика / издизачка* / кочопéрка < кочо-пéрим се / напињачка* / прчла < глаголске основе прч- прчим сефиг. експр. ’правим се важан, неосновано се гордим, кочоперим’/ пувла.

II.б.7. Синонимски ред у значењу ’напуштена, упуштена, рас-пуштена, размажена женска особа (обично млађа)’ попут прет-ходна два реда, чини шест (6) пејоратива: напуштенка* (напушто-тина) / распасанка / распуштенка (распуштотина*) / размазанка*(размазотина) / расплазенка (расплазотина) / уаленка (уалотина).

II.б.8. Синонимски ред од пет (5) пејоратива у значењу је ’жен-ске особе која радо и много једе, која је ненасита, гладница, изе-лица’: аламанка < м. пејоратива аламан / дрчла (дрчљивка, дрчница)/ изéшница < изéшан < изе(де)м / ненајéшница < наједèм се < јèшан(); / ненаситница < наситим се.

II.б.9. Синонимски ред са значењем ’лења, нерадна женска осо-ба, она која се немарно, нехајно односи према послу, која избега-ва посао’ чини пет (5) пејоративних јединица: лежајница / лéњавка/ мрзошљивка / немарљивка < немарљив < не марим / неработница(неработничина).

II.б.10. Овај синонимски ред од пет (5) пејоратива у значењу је’шкрте, себичне, тврде женске особе, шкртице’: несвидљивка /скржљивка (скржла) / стискавка / стискољка* / стипсарка*.

II.б.11. Идентичан по броју чланова са претходним је и сино-нимски ред у значењу ’женска особа која непромишљено, улудо,недомаћински троши, расипа иметак, расипница’: арчлика / пре-каротина / пропасница* / распикућница* / трожџика* (трошлика,трошаџика)* .

17 Више о именичким сложеницама с придевом као првим конституентом упризренско-тимочким говорима в. у: Жугић 20072, 34–43.



II.б.12. Синонимски ред у значењу ’женска особа слабог имов-ног стања, сиротица’ састоји се од четири (4) пејоратива: безле-барка / голетарка (голка) / гологузла / голодупла.

II.б.13. Синонимски ред ’женска особа која краде, крадљивица,лоповка’ обухвата три (3) пејоратива: ајдукуља ( ајдучица) / лоповка/ јајчарка.

II.б.14. Синонимски ред од три (3) пејоратива означава ’женскуособу која изазива, подстиче, подстрекава свађу, раздор и сл.’: за-дорџика / закачка / потварачка < потварач < потварам ’изазивам,подстичем, подстрекавам (обично свађу, раздор и сл.)’.

II.б.15. Синонимски ред у значењу ’бездушна, немилостива, не-милосрдна, свирепа женска особа’ чине три (3) пејоратива: вадо-душница / душовадница / нéсмрсница.

II.б.16. Синонимски ред од два (2) пејоратива: засéбљивка / само-живница има значење ’себична, саможива женска особа’.

Из начињене систематизације разнокоренских синонима сазначењем негативних карактерних особина женских особа, из-влачимо њихове битне карактеристике у односу на резултате си-стематизације разнокоренских синонима са значењем физич-ких особина.

Разнокоренски синоними са значењем негативних, непожељ-них карактерних особина женских особа, на основу издиферен-цираних посебних особина, систематизовани су у шеснаест (16)синонимских редова.

У оквиру ове семантичке категорије, два најбогатија синоним-ска реда јесу ред II.б.1. од четрнаест (14) пејоратива за означавање’неморалне, лако податљиве женске особе склоне прељуби’ и си-нонимски ред II.б.2. од тринаест (13) пејоратива којимa се означа-ва ’глупа, приглупа, ограничена, примитивна, блесаста, блентаваженска особа’.

Систематизација потврђује да је у оквиру 16 синонимских ре-дова разврстано 95 разнокоренских пејоратива, односно 95 пејо-ратива творених од разнокоренских творбених основа. Међутим,како се из структуре претходно успостављених синонимских ре-дова види, укупан број пејоратива је увећан за још 18 чланова јед-нокоренских синонимских низова, уврштених у 9 синонимскихредова. Они ступају у однос синонимије са осталим разнокорен-ским члановима датог синонимског реда.



ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

На основу спроведене анализе синонимије у оквиру лексичко-семантичке групе пејоратива за женске особе, коју чине двестачетрдесет три (243) јединице са подручја јабланичког говора, мо-гуће је извести следеће закључке:

Семантичка сличност, односно блискозначност пејоратива заженске особе, омогућила је систематизацију синонимских пејо-ратива на једнокоренске и разнокоренске.

Једнокоренски синонимски пејоративи разврстани су у педе-сет (50) синонимских парова, пет (5) трочланих синонимских ни-зова и два (2) четворочлана синонимска низа. Укупан број сино-нимских низова представља број творбених основа, педесетседам (57), од којих су претежно суфиксалном творбом дериви-рана сто двадесет три (123) пејоратива.

Истраживањем смо дошли до битне законитости о инкорпори-рању једнокоренских пејоратива у разнокоренске редове пејора-тива са којима су семантички блиски. Од укупно 57 творбених ос-нова које су дале 123 једнокоренска пејоратива, 44 једнокоренскапејоратива од 41 творбене основе, обухваћено је у шеснаест (16)разнокоренских синонимских редова.

Систематизација разнокоренских синонимских пејоратива наоснову семантичког критеријума означавања физичких, одно-сно карактерних својстава женске особе, показује да се синоним-ски пејоративи обе семантичке категорије организују у сино-нимске редове.

Из наведеног прегледа синонимских пејоратива запажа севећа издиференцираност у синонимске редове оних синоним-ских пејоратива који означавају карактерна својства референта.Наиме, синонимски пејоративи, по критеријуму означавања фи-зичких особина, систематизовани су у осам (8) синонимских ре-дова, док су синонимски пејоративи са значењем карактернихсвојстава организовани у шеснаест (16) синонимских редова.

Два су заједничка својства свих синонимских редова, незави-сно од семантичког критеријума и броја пејоратива који их чине.Прво заједничко својство које проистиче из сличног значењасвих пејоратива истог синонимског реда односи се на могућностступања у однос синонимије само оних пејоратива који припа-дају истом синонимском реду.



Друго заједничко својство свих синонимских редова пејорати-ва односи се на устројеност пејоратива у самом синонимскомреду. У многим редовима разнокоренских синонима присутан јеизвестан број најчешће синонимских парова или трочланих си-нонимских низова једнокоренских синонима, од којих свакипонаособ ступа у однос синонимије са свим осталим разноко-ренским пејоративима. Густина мреже синонимских редоваусловљена је бројем чланова синонимског реда, укључујући ичланове свих једнокоренских синонима: сваки разнокоренскисиноним ступа у однос синонимије са сваким другим, у односуна себе, разнокоренским синонимом, што би значило и са сва-ким појединачним чланом једнокоренских низова. Даље, свакинаредни члан успоставља однос синонимије са свим потоњимчлановима. Математичком комбинаториком се долази до успо-стављања синонимске мреже од тачно утврђеног броја синоним-ских односа. Ово значи да је број синонимских односа у сино-нимском реду далеко већи од броја чланова синонимског реда,али да је густина синонимске мреже пропорционална броју чла-нова синонимског реда. Такође, на густину мреже синонимскиходноса најдиректније утичу чланови једнокоренских синонима.Стога је инкорпорација једнокоренских синонимских чланова уразнокоренски синонимски ред, када за то постоје услови, веомабитан фактор у формирању синонимских односа унутар сино-нимског реда.

Систематизација једнокоренских и разнокоренских синонимапоказује преклапање једнокоренских синонимских низова и ра-знокоренских синонимских редова. Од 57 једнокоренских сино-нимских низова са 123 пејоратива, 44 једнокоренска пејоративаушли су у 16 разнокоренских синонимских редова. Ово указује начињеницу да немају сви разнокоренски синонимски редови ин-корпориране једнокоренске синониме. Укупно (24) синонимскареда обухвата 160 разнокоренских синонимских пејоратива. Акосе овоме додају још 44 једнокоренска пејоратива који су инкорпо-рирани у 16 разнокоренских синонимских редова, то значи да јеод укупно 243 женска пејоратива, 204 пејоратива ушло у сино-нимске редове који међусобно успостављају синонимске односе.Дакле, од укупно 243 пејоратива, 204 пејоратива, у оквиру сино-нимских редова и синонимских низова, улази у синонимске од-носе чији број далеко превазилази број чланова обухваћених си-нонимским редовима и синонимским низовима.



ЛИТЕРАТУРА Гортан-Премк, Д. (1997). Полисемија и организација лексичког система усрпскоме језику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Драгићевић, Р. (2001). Придеви са значењем људских особина у савременомсрпском језику, творбена и семантичка анализа. Београд: Институт за срп-ски језик САНУ.

Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбе-нике и наставна средства.

Жугић, Р. (1997). „Придеви који се односе на човекове особине у говоруоколине Лебана”. Јужнословенски филолог, 53, 135–145.

Жугић, Р. (2005). „Речник говора јабланичког краја”. Српски дијалекто-лошки зборник, 52.

Жугић, Р. (2007). „Именичке сложенице с придевом као првим консти-туентом у призренско-тимочким говорима (паралеле са стандарднимсрпским језиком)”. У: Књижевност на дијалекту, Библиотека Наше ства-рање. (стр. 34–43). Лесковац: Лесковачки културни центар.

Жугић, Р. (2009). „Семантичко-творбена анализа пејоратива за женскалица у јабланичком говору (југозападно од Лесковца)”. Зборник Матицесрпске за филологију и лингвистику, 52(2), 81–106.

Жугић, Р. (2010). „Пејоративи за мушка лица у јабланичком говору обра-зовани суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча”. У: Милета Букумирић (Ур.), Збор-ник радова Филозофског факултета у Приштини (посебно издање поводом 50-годишњице оснивања Филозофског факултета, посвећено проф. др МилосавуВукићевићу). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини,103–118.

Жугић, Р. (2010). „Пејоративи за мушка лица у јабланичком говору однископродуктивних суфикса и њихов семантичко-творбени однос пре-ма пејоративима са продуктивним суфиксима -ко, -ља, -оња, -ча”. Збор-ник Матице српске за славистику, 78, 219–239.

Жугић, Р. (2011). „Лексикографски поступци тумачења семантике изве-деница на основу односа творбене основе и творбеног форманта”.У: Граматика и лексика у словенским језицима (зборник радова с међународ-ног симпозијума). Нови Сад – Београд: Матица српска – Институт за срп-ски језик САНУ, 403–413.

Клајн, И. (1994). Писци и писмењаци. Нови Сад: Матица српска.

Николић, М. (2000). Обратни речник српскога језика. Београд: Матица срп-ска, Институт за српски језик, САНУ.

Ћорић, Б. (1992). „Творбено и лексичко значење (наша лексикографскапракса)”. Научни састанак слависта у Вукове дане, 22(2), 257–262.



Ћорић, Б. (1995). „О неким специфичностима суфиксалне деривацијеименица у српском разговорном језику”. Књижевност и језик, 42(1–2),35–41.



RADMILA V. ŽUGIĆINSTITUT POUR LA LANGUE SERBE DE L’ACADÉMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTSBELGRADE

RÉSUMÉ LA SYNONYMIE DANS LE GROUPE LEXICAL ET SÉMANTIQUE DES PÉJORATIFS POUR DES PERSONNES FÉMININES DANS LE PARLER DE JABLANICA

Dans cet article, partant d’un corpus de deux-cent-quarante-trois(243) péjoratifs du parler de Jablanica, nous analysons les types de sy-nonymie, l’organisation des synonymes et les rapports synonymiquesdans le groupe lexical et sémantique des péjoratifs pour des person-nes féminines.

La synonymie, c’est-à-dire la ressemblance sémantique entre despéjoratifs pour des personnes féminines a rendu possible la réparti-tion des péjoratifs synonymes en ceux qui dérivent d’une même raci-ne et en ceux qui dérivent des différentes racines.

Les péjoratifs synonymes dérivés d’une même racine se trouventorganisés en cinquante (50) paires synonymiques, en cinq (5) suitessynonymiques de trois éléments et en deux (2) suites synonymiquesde quatre éléments.

Effectuée selon le critère sémantique de la désignation des qualitésphysiques et caractérielles d’une personne féminine, la systématisa-tion des péjoratifs synonymes dérivés des différentes racines démon-tre que les péjoratifs synonymes de toutes les deux catégories séman-tiques s’organisent en rangs synonymiques : les péjoratifs synonymesdésignant les caractères physiques constituent huit (8) rangs synony-miques, tandis que ceux qui indiquent les traits caractériels en for-ment seize (16).

MOTS-CLÉS: groupe lexical et sémantique, péjoratifs, synonymes.

315


УДК: 811.163.41'367.63:81'37DOI:10.5937/ZRFFP44-6481

АНА М. ЈАЊУШЕВИЋ ОЛИВЕРИ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ПРАГМАТИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА АСЕВЕРАТИВНИХ ПАРТИКУЛА

У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

САЖЕТАК. У раду се на функционалностилски разнообразном корпусу савреме-ног српског језика са прагматичко-семантичког аспекта испитују асе-веративне партикуле баш и управо и њима дјелимично синонимичнеријечце таман, лично и главом. Утврђено је да асеверативне партикулепрвенствено служе за појачавање неког реченичног дијела изван пре-диката, али и да неке од њих (баш и таман), могу бити употријебљенекао интензификатори у предикатском дијелу реченице, при чему сењихово асеверативно значење преобраћа у фактивно. Партикула баш

уз то у одређеним контекстима може имати и емфатичку интензифи-каторску вриједност.

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ: партикула, интензификатор, асеверативна партикула, фактивни ин-тензификатор, емфатички интензификатор.

1 [email protected]



316 АНА М. ЈАЊУШЕВИЋ ОЛИВЕРИ

УВОД

Под асеверативним (појачајним) партикулама подразумијевамојединице прагматичког нивоа којима се истиче да се одређенаодлика, најчешће радња исказана предикатом, односи управо напојам уз који стоји партикула2. Из овог произлази да је основнафункција асеверативних партикула функција интензификације.

Број правих асеверативних партикула у српском језику је ре-лативно мали – у њих спадају ријечце баш, управо, таман, лично иглавом. Међутим, асеверативним партикулама у ширем смислумогу се сматрати и партикуле махом прилошког поријекла (заи-ста, одиста, доиста, ваистину, уистину, стварно, просто; заправо иу ствари) које остварују фактивни тип интензификације3, а ни-јансу асеверативног значења имају свакако и пресупозицијске ирестриктивне партикуле. Предмет овог рада јесу управо асевера-тивне партикуле у ужем смислу, које ће се посматрати са праг-матичког и семантичког аспекта, а њихова вриједност ће сеодређивати на основу богате и функционалностилски разно-образне грађе савременог српског језика.

ПАРТИКУЛА БАШ

Партикула баш по свој прилици турског је поријекла4. У РСАНУдефинисана је као прилог, односно као узвик (РСАНУ, књ. 1, стр.352), а у РМС као ријечца која се употребљава ’за истицање некеријечи, израза или реченице’, затим за ублажавање и за искази-вање истовремености (РМС, књ. 1, стр. 153). Слично објашњење

2 Оваква дефиниција појма асеверативна партикула у складу је са порије-клом придјева асеверативан, који је настао од латинског глагола asseverare сазначењем ’доказивати’.

3 Под фактивном интензификацијом се подразумијева контекстуално нагла-шавање једног реченичног дијела или чак исказа у цјелини, уз истовременоистицање истинитости тврдње изнијете реченицом (Јањушевић Оливери,2013, стр. 542).

4 У Етимолошком речнику српског језика указује се и на словенско поријеклоријечи баш, према коме она настаје од домаћег придјева бах ’сасвим, потпу-но’, али се констатује да се мора рачунати и на турски утицај (bаş ’глава’ иbаşbаş ’сасвим, потпуно’) с обзиром на то да је ријеч забиљежена тек од XVIвијека и да је распрострањена и у осталим балканским језицима (Етимо-лошки речник, св. 1, стр. 276). У рјечнику турцизама истиче се да ова ријечводи поријекло од турског bаş са значењем ’глава’; ’врх’, ’почетак’; ’главар’,’старјешина’; ’главни’, ’први’, ’најстарији’ (Škaljić, 1979, str. 122).

ПРАГМАТИЧКО-СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА АСЕВЕРАТИВНИХ ПАРТИКУЛА…

АНА М. ЈАЊУШЕВИЋ ОЛИВЕРИ 317

нуди се за партикулу баш и у Граматици српског језика за странце,у којој се диференцирају случајеви градуативне употребе парти-куле баш (када „истиче или ублажава значење речи испред којестоји”) и случајеви у којима је баш конверзациона партикула, тј.када се односи на цио исказ у функцији модификатора његовеилокутивне моћи (Mrazović, 2009, str. 478. i 488). Ж. Бошњаковићпартикулу баш посматра као интерни реченични модификаторинтензификаторског типа, али напомиње да постоје и случајевињене употребе у својству екстерног реченичног модификатора(Бошњаковић, 1980, 18–19).

Корпус којим располажемо показује да се партикулом башможе појачавати и појединачни реченични дио и читава речени-ца, при чему интензификатор баш, у зависности од контекста,али и од синтаксичке јединице коју наглашава, може имати асе-веративни, фактивни или емфатички карактер.

Асеверативни карактер партикула баш има онда када јеупотријебљена уз неки реченични дио изван предиката. Тада сењоме наглашава да радњу исказану предикатом врши управоонај субјекат уз који стоји партикула (1), да је њоме обухваћенуправо истакнути објекат (2), односно да се врши искључиво унаведеним околностима (3):

(1) Јер откуд баш ја5 да сам тај, мене оволико да почастујете […](Настасијевић, 1958, стр. 167); Što je Engelshofena naročito zabolelo,bilo je da je to baš Harah potpisao (Crnjanski, 2004, str. 10);

(2) Не бих желио да баш тебе прегазим – рекао је смијући се (Се-лимовић, 1999, стр. 69); […] зашто сам баш ово купио? (Ћосић, 1964,стр. 15); […] Зашто се баш тога сетио? (Ћосић, 1964, стр. 122);

(3) […] nekoliko puta sam ga baš dobro odalamio (Mihailović, 1989,str. 20); Много му се обрадовао и лепо је то од њега што је баш за Бо-жић дошао кући […] (Ћосић, 1964, стр. 45); […] па што бисмо се чуди-ли ако и овакав пасив какав не познаје ниједан језик на свијету, башу „црногорском” постоји (Ковачевић, 2006, стр. 190/191); Dadoše mučuturicu i on „popinu” ne baš malo […] (Lalić, 2004, str. 519); И одгова-рао сам својој немоћној чистој мисли: да, брат ми је, али баш зато јетешко, и на мене је бацио сјенку (Селимовић, 1999, стр. 67).

Прилично су ријетки и ограничени на специфичне случајевепримјери употребе партикуле баш у својству интензификатораатрибута:

5 Курзивом обиљежавамо асеверативну партикулу, а подвлачењем наглаше-ну јединицу.



(4) […] Džogaz je bio privikao i na to kao na jedan, ne baš najteži, diosvog gadnog posla (Лалић, 2004, стр. 29); […]Vuko Nedić: „finansijskipreglednik kojega je čisti nacionalizam doveo na ovo ne baš slavno mje-sto […]” (Lalić, 2004, str. 43); Занимљиво ће бити да овде дамо наводиз мисли и речи баш немачког песника, диван аманет малим напо-рима и свима расејаностима (Секулић, 2000, стр. 55); Али се у функ-цији везивања баш ових реченица срећу и везнички прилози где икако […] (Стевановић, 1988, стр. 63).

У прва два примјера под (4) интензификатору баш претходинегативни експонент не, којим се негира постојање особине веза-не за именички појам (не баш славно мјесто = неславно мјесто)или пак степен заступљености особине: (не баш најтежи дио = те-жак, али не и најтежи дио). Наведене конструкције имају еуфе-мистички карактер, пошто се њима ублажава одређена, углав-ном непријатна квалификација6. У посљедњем примјеру парти-кулом баш наглашен је неконгруентни атрибут кога је региралазаправо глаголска именица везивање, док је само у претпосљед-њем примјеру наглашен конгруентни атрибут (речи баш немач-ког песника) са циљем да се нагласи да је управо посесивни при-дјев комуникативно најважнији дио реченице.

Партикула баш има асеверативан карактер и када стоји испредзависних везника у својству интензификатора цијеле зависнеклаузе:

(5а) I baš zato što ne možemo da razumemo, mi moramo da mislimoda si bio bolestan (Mihailović, 1989, str. 11); Шемсо Арнаут […] састав-ни је дио градског инвентара, и варош би без њега била осиромаше-на и крња баш као да је из ње уклоњен округли бијели павиљон упарку поред моста (Ћопић, 1985, стр. 163); Баш кад је сатира изгуби-ла сваки смисао, у Београду је гостовала представа „Горски вије-нац” (Бећковић, 2006, стр. 192);

(5б) Сирота, наивна и стара мајка стрепи да ти се што не деси, ати идеш на благајну да провериш колико ти је, баш онај кога си на-пао, платио за напад (Бећковић, 2006, стр. 33); Неће они свашта из-мислити, него баш оно што уз нас пристаје […] (Ћопић, 1985, стр.122); Човјек није Бог, и његова снага је баш у томе да сузбије својуприроду […] (Селимовић, 1999, стр. 8).

6 Конструкцију не баш имали смо и у примјеру наведеном под (3): Дадоше мучутурицу и он „попину” не баш мало – гдје не баш мало заправо има вријед-ност антонимичног прилога ’много’, ’пуно’ или макар ’више него што сеочекивало’. И овдје је конструкција не баш + прилог употријебљена као еуфе-мизам.



Као што је и у простој реченици најфреквентнија у својству ин-тензификатора адвербијала, партикула баш и у оквиру сложенереченице најчешће појачава зависне клаузе адвербијалног типа(5а). Међутим, овим интензификатором могу се појачавати и за-висне клаузе са субјекатском, објекатском или предикативномфункционалном вриједношћу (5б), када се партикула баш не на-лази директно испред односног или изричног субјунктора, негоиспред корелатива зависне реченице.

Асеверативном партикулом баш употријебљеном уз дијеловеизван предиката сугерише се да се радња тиче управо појма узкоји стоји интензификатор. Када, међутим, стоји уз предикатили уз неки његов дио, партикула баш, не престајући бити асеве-ративном партикулом, на нарочит начин потврђује да се вршизаиста радња именована глаголом или да се одређени појамможе оквалификовати преко именице или придјева у склопупредиката са копулативним глаголом. Када се, дакле, интензи-фикатором баш истиче истинитост тврдње изнијете предикатом(или, рјеђе, неким другим реченичним дијелом, па чак и чита-вом реченицом), онда он има в р и ј е д н о с т ф а к т и в н о г и н -т е н з и ф и к а т о р а7.

Вриједност фактивног интензификатора партикула баш оства-рује уз све типове предиката:

(6а) […] kad neki naš čovek, iz Jugoslavije, ovde baš zaglavi, ja ga i kućiodvedem (Mihailović, 1989, str. 9); А ако Клајн баш хоће посебност, Џ.Јахић ће му је понудити у критеријуму „језичког мерхамета” […](Ковачевић, 2003, стр. 37); Ovaj poraz baš boli (Kurir, 22. 1. 2010,str. 21); Sigurno ste ga smirili na Brezi? – Nijesmo, na žalost! A baš je tre-balo: intelegencija (sic), pravnik! (Лалић: 29);

(6б) Хајде де да су га завезали у дебелу врећу као неког мачка,још би имао разлога да буде невесео. – Па баш је тако. Иако још ни-сам био у врећи, ипак се досјећам да је у њој мрачно […] (Ћопић,1985, стр. 58); Možda bi baš najbolje bilo da je ubijem, da se ne muči(Lalić, 2004, str. 47); Богами ће баш тако некако и бити (Ћопић, 1985,стр. 103)8; Само: да ли је све баш тако како је вечерас говорио? (Ћо-сић, 1964, стр. 63);

7 У том смислу посебно је илустративан примјер из Његошева језика: (Војво-да Нико [Мартиновић]) Јошт не знате што смо изгубили, / но ћемо се послијесјетити (Поп Андрија [Ђурашковић]) Баш сјетити и грдно кајати (Његош,стихови 3193–3195) – гдје се партикулом баш потврђује истинитост тврдњеизнијете у претходној реплици.



(6в) Ako to baš mora biti, daće im decu, kad pođu u Rosiju […] (Crnjan-ski, 2004, str. 63).

Партикулом баш са фактивном вриједношћу не наглашава секарактеристика сама по себи, него се истиче њена истинитост увези са другим појмовима. Дакле, у реченици: Овај пораз башболи – партикула баш комуникативно наглашава предикат, алимодификује и илокутивни аспекат цијеле реченице у смислушто потврђује истинитост тврдње да неки пораз стварно, заистаболи. Уколико би била лишена своје фактивне интерпретације,партикула баш би наглашавала да пораз управо боли, а не да иза-зива неки други осјећај. Различиту вриједност партикуле баш по-казују и њени синоними: када је баш само асеверативна партику-ла, њен синоним је партикула управо, а када има фактиванкарактер, супституентна је интензификаторима заиста илистварно. Осим тога, показатељ асеверативног или фактивног ка-рактера партикуле јесте и акценат: партикула баш употријебље-на са асеверативном вриједношћу губи акценат, а свој интона-тивни потенцијал преноси на ријеч коју наглашава, док каофактивни интензификатор партикула баш има акценат: исп.: Небих желио да баш тèбе прегазим и Овај пораз баш бòлӣ.

Фактивни интензификатор баш често се употребљава и уз од-ричне предикате:

(7а) Ona me, kao, malo pogledne – a ima krupne, pametne zelene oči– ali nešto se baš ne lomi (Mihailović, str. 1989, str. 33); Negde oko pede-sete na Dušanovcu se osetio deficit u ribama. Oskudevali baš, dabome,nisu (Mihailović, 1989, str. 28);

(7б) О, људи, људи, ове љепоте! Па овај Наполеон и није био баштако луцкаст док је умио да прави овакву ракију (Ћопић, 1985,стр. 113); Ovde svet i nije baš mnogo pričljiv (Mihailović, 1989, str. 9); Даситуација код нас није баш као у америчким филмовима, доказалаје Љубица Јовановић, ученица трећег разреда гимназије у Параћи-ну […] (Политика, 10. 8. 2008, стр. 9).

Као и у примјерима (4), партикула баш и овдје служи за убла-жавање значења, па тако реченица: Овде свет и није баш многопричљив заправо значи ‒ овде свет није (уопште) причљив.

8 У овом примјеру интензификовани су и копулативни глагол и предикатив,с тим што је први истакнут интензификатором и, а други фактивним интен-зификатором баш. Улога партикуле и у датом примјеру јесте да идентифи-кује логички акценат.



Иако знатно рјеђе, интензификатор баш може имати фактиванкарактер и уз друге реченичне чланове:

(8) Имаћеш сина. Рекла је сигурно […] А да ли је баш сина? (Ћо-сић, 1964, стр. 191); Баш ништа ниси чула (Ћосић, 1964, стр. 199); Zarje moguće da ti baš ništa ne vidiš? (Simović, 1986, str. 23).

У примјерима (8) интензификован је објекат, дакле опет диопредикатске синтагме, али је индикативно и то да је у сва трипримјера у питању упитна реченица. Пошто предикат предста-вља већ познату информацију (у свјетлу теорије актуалног раш-члањивања реченице био би означен као тема), његово присуствоу новом исказу је редундантно (због чега је у првом примјеру иизостављен), а тежиште информације чија се истинитост провје-рава пренесено је на објекат који је обухваћен радњом.

Интензификатор баш може се наћи и на почетку реченице,када се њиме појачава цјелокупан њен садржај, односно када сеистиче да је тврдња изнесена реченицом, тј. предикатом као ње-ним главним дијелом, истинита:

(9) Baš gadno peče, prokletinja! (Simović, 1986, str. 64); Баш сам у по-нечем остао прави сељак, земљорадник или како код нас веле – те-жак (Ћопић, 1985, стр. 206); Е, баш се то и тражи за правог бомбаша!(Ћопић, 1985, стр. 86); Е, баш бих и ја то волио видјети (Ћопић, 1985,стр. 137).

Уколико се нађе у иницијалној позицији обично екскламатив-них реченица, партикула баш може имати и в р и ј е д н о с т е м -ф а т и ч к о г и н т е н з и ф и к а т о р а, када заправо модификујејединицу у коју је укључена уносећи став говорног лица који семоже интерпретирати као непристајање, иронија, пркос и сл.Међутим, ни у тим ситуацијама интензификатор баш није лишенсвоје асеверативне, односно фактивне вриједности, којој је за-право само додата емотивно-експресивна прагматичка компо-нента. Такву употребу интензификатора препознајемо у примје-рима:

(10а) Нађе ли позајмљиваче, а? Баш ме интересује који су то?(Ћопић, 1985, стр. 152); Baš ste mi našli vreme za pozorište! (Simović,1986, str. 9); Е, баш чисте реченице „црногорског језика”, само биНикчевић требало да наведе из ког су црногорског говора, или изког писца, па да му повјерујемо! (Ковачевић, 2003, стр. 190);

(10б) Баш ти хвала, Лијане, што си ми бар мало објаснио Теслу(Ћопић, 1985, стр. 21);



(10в) Цркни-пукни, баш ће доћи (Ћопић, 1985, стр. 202); E, nanu tipolicajsku, mislim se, baš da te ne molim (Mihailović, 1989, str. 47);

(10г) Шта, шта! Нећу да пјевам, баш ме брига за цврчкове (Ћопић,1985, стр. 193);

(10д) Оно, баш, ја се и нисам тукао, него сам културно чучао подстолом […] (Ћопић, 1985, стр. 135).

Партикула баш у скоро свим примјерима је акцентогена ријеч,што је такође један од показатеља да она чува свој фактивни ка-рактер и у ситуацијама када емфатички интензификује исказ.У примјерима (10а) употребом емфатичког интензификаторабаш говорно лице постиже ефекат ироније, те партикула баш за-право потврђује говорникову увјереност у исправност свога ста-ва, али не и истинитост тврдње изнијете реченицом. Тако је екс-кламативном реченицом: Баш сте ми нашли време за позориште!– говорник заправо хтио нагласити да није вријеме за позори-ште. Са истом вриједношћу интензификатор баш често се употре-бљава и у говорним чиновима захваљивања (10б). У групи при-мјера (10в) партикула баш истиче говорников став који се можеокарактерисати као пркос, а такав став открива императив црк-ни-пукни у првом, односно псовка у другом примјеру. Исту ври-једност партикула баш има и у склопу исказа баш ме/те/га брига(10г). Посљедњи примјер (10ђ) специфичан је по томе што је пар-тикула баш у њему издвојена запетама, а такво интерпункцијскорјешење не приказује ову партикулу само као додати реченичниелеменат него је и приближава модалним ријечима.

ПАРТИКУЛА УПРАВО

Партикула управо по значењу и употреби најближа је партикулибаш. У рјечнику је дефинисана као прилог, са заиста прилошкимзначењима ’право, не скрећући’, ’усправно, вертикално, не на-гињући се’, ’директно’, али и са значењима ’баш тада, тачно у товреме, у томе тренутку’ и ’како одговара истини, стварности, ис-тински, тачно да се каже, у ствари, такорећи’ (РМС, књ. 6, стр.553), која не спадају у домен прилошких значења. Ако је некада иупотребљавана као прилог9, у савременом српском језику лексе-

9 Уп. на примјер стихове из „Лажног цара Шћепана Малог”: и кажи му штобијах смислио: / да утече ноћу искрај мене / и да узме другах једанаест, / дауправо Гори Црној пође / к опакоме цару њиховоме (Његош, стихови3899−3903) ‒ у којима лексема управо има значење прилога ’право’.



ма управо нема више то значење и функционише искључиво каопартикула интензификаторског типа. Зато је у Граматици српскогјезика за странце нашла мјесто само међу градуативним партику-лама, а семантизована је помоћу њеног синонима баш10 (Mrazo-vić, 2009, str. 484). Ријеч управо М. Ивић убраја у групу реченичнихприлога са функцијом експресивног модификовања реченице,који „не уносе никакво ново значење у реченицу, већ само дајупосебну димензију интензитета њеном саопштењу” (Ивић, 1978,стр. 6).

У нашем корпусу партикула управо има знатно нижу фреквен-цију него партикула баш. Чини се да функционални стил дикти-ра употребу или већу заступљеност једне или друге партикуле.Док су примјери навођени за интензификатор баш везани готовоискључиво за књижевноумјетнички стил, дотле је његов сино-ним управо одлика углавном научног и публицистичког стила.Осим тога, већа дистрибуција партикуле баш повезана је и са ње-ном могућношћу да на различите начине истакне јединицу узкоју стоји. Интензфикатор управо, међутим, има углавном асеве-ративни карактер, чак и у случају његове употребе у предикату.Ријетки су примјери у којима се њиме потврђује или успостављаистинитост тврдње исказане предикатом, а никада се не јавља усвојству емфатичког интензификатора.

Као а с е в е р а т и в н а п а р т и к у л а, управо може појачаватисве реченичне чланове, било да се налазе у позицији субјекта(11), објекта (12), адвербијала (13), атрибута (14) или предиката(15а–б):

(11) А како је до тога дошло, и којим су се све манипулацијама ис којим циљем служили посебно Хрвати да би расрбили српски је-зик, најбољи одговор нуди управо ова књига (Ковачевић, 2003, стр.9); Izvor našeg lista […] ističe da je takvu odluku doneo upravo vladikaAtanasije, a ne Sabor (Kurir, 22. 1. 2010, str. 4);

(12) Може се очекивати да за осам година, 2016, Димитриј Мед-ведев […] препоручи за свог наследника управо премијера Влади-мира Путина (Политика, 10. 8. 2008, стр. 23); […] али он историју неуважава при процјени историјских проблема, јер, боже мој, како дасе држимо критеријума 19. вијека, па макар говорили управо о поја-вама из тог времена, кад смо већ у 21. вијеку!? (Ковачевић, 2003,стр. 42);

10 На синонимичност интензификатора баш и управо указује и Ж. Бошњаковић(Бошњаковић, 1980, стр. 17).



(13) Наишао је управо у часу кад је могао да постане језичац накантару моје колебљивости (Селимовић, 1999, стр. 50); Борба изме-ђу Вукове и Јагићеве парадигме завршена је на штету Вукове управос истеком деветнаестог вијека (Ковачевић, 2003, стр. 80); Има јошмного тога с чиме се „мора изаћи на крај” да би се заиста вратилиу нормалу тешко поремећени односи између Срба и Хрвата и то уп-раво у медијској сфери (Политика, 10. 8. 2008, стр. 11); Управо из тихразлога нико сем србиста нема право да прописује норму српскогјезика (Ковачевић, 2003, стр. 36);

(14) […] при чему се искључују научне чињенице управо о срп-ском језику […] (Ковачевић, 2003, стр. 35);

(15а) А у нашем раду управо се говори о српском језику као пред-мету манипулација (Ковачевић, 2003, стр. 40); А Срби су, као да сурадили по хрватском диктату, управо покушали и једно и друго(Ковачевић, 2003, стр. 159/160);

(15б) Међутим, његова несрећа била је управо међу ногама (Бећ-ковић, 2006, стр. 97); То је управо оно мишљење што га већинаевропских лингвиста […] и данас заступа […] (Ковачевић, 2003, стр.23); И то је управо поента која у овом симболичном примеру опи-сује стање и улогу хрватских медија […] (Политика, 10. 8. 2008,стр. 11).

Забиљежили смо и случајеве употребе партикуле управо усвојству интензификатора зависне клаузе:

(16) […] проклетство времена је управо у томе што успевамо даухватимо и проживимо тренутак […] (Јовановић, 2004, стр. 5); То„право”, управо зато што није утемељено ни на каквим научнимкритеријумима, лингвистику као науку нити може нити смије даобавезује (Ковачевић, 2003, стр. 9).

И партикула управо у извјесним контекстуалним условима мо-же имати ф а к т и в н и к а р а к т е р. Регистровали смо само је-дан такав случај њене употребе уз предикат (17) и два примјера укојима управо као фактивни интензификатор појачава садржајцијеле реченице (18):

(17) Можда се дубина стиха управо темељи на музици (Политика,10. 8. 2008, стр. 14);

(18) […] ima boraca dovoljno da razbiju talijanski bataljon ili njemač-ku četu – a sve im to ne pomaže i, upravo – baš to je razlog da ovako pre-rano nestanu (Lalić, 2004, str. 105); Е, управо је тако поступио Р. Бугар-ски […] (Ковачевић, 2003, стр. 43).



Посебно је интересантан први примјер под (18) у коме су у ис-том исказу као интензификатори употријебљене и партикулабаш и партикула управо, с тим што управо у својству фактивногинтензификатора интензификује цијелу (сложену) реченицусвједочећи о њеној истинитости, док баш наглашава само субје-кат главне клаузе, као комуникативно најважнији елеменат.

Унеколико је другачија улога интензификатора управо у при-мјерима:

(19а) Nudili su, upravo uporno navaljivali da mu utrape u ruke ribela,komunistu, partizana i priđonijera osuđenog na smrt […] (Lalić, 2004,str. 13);

(19б) Чини се, ништа лакше. Е – није. Управо – ништа теже (Јова-новић, 2004, стр. 7); Али „а” овде и није исти знак везе, па није нивезник уопште, већ још увек партикула, или ће и пре бити – управоузвик (Стевановић, 1988, стр. 68);

(20) Dva oblaka mržnje primicala su se jedan drugom – upravo,primicao se samo jedan, jer su oficiri još uvijek stajali na stepenicamakao prikovani za njih (Lalić, 2004, str. 134) –

у којима се партикулом управо не наглашава истинитост тврдње,него се њоме коригује тврдња изнијета предикатом претходнереченице (19а–б), односно претходном реченицом у цјелини (20)и тачно се утврђује, односно именује радња. То значи да парти-кула управо у примјерима (19–20) служи као к о р е к т и в н и и н -т е н з и ф и к а т о р11 и могла би се супституисати партикулом за-право.

ПАРТИКУЛА ТАМАН

Партикула таман, која потиче из турског језика12, у Речнику срп-скохрватскога књижевног језика описана је као ријечца која служиза истицање просторне и временске блискости, односно за исти-цање истовјетности појава, при чему су њени синоними баш иуправо, а у случају истицања става који је несагласан са његовомпосљедицом, таман има вриједност партикула чак, односно ма-

11 Корективним интензификаторима се комуникативно наглашава и коригујеинформација (Јањушевић Оливери, 2013, стр. 544).

12 У Рјечнику турцизама каже се да таман односно тамам потиче од турскеријечи tamam која је заправо по поријеклу арапско tämām, а има сљедећа зна-чења: 1. ’потпуно, равно, управо, истом’; 2, ’добро!’ (у потврђивању) и 3. ’од-говара, пристаје како треба’ (Škaljić, 1979, str. 599).



кар. Осим тога, партикула таман, према рјечничком опису, упо-требљава се и при категоричком одбијању, односно одрицању13

(РМС, књ. 6, стр. 138). И у Граматици српског језика за странце узи-мају се у обзир сва наведена значења, а партикула таман се дефи-нише као ’модална партикула I’ (када се њоме изражава катего-рично одрицање), затим као градуативна партикула (у значењу’баш, управо’), али и као ’копулативна партикула’ (са значењем’одговарајуће величине’) (Mrazović, 2009, str. 471–472).

А с е в е р а т и в н и к а р а к т е р партикула таман има у сље-дећим примјерима:

(21) Слободе има таман толико да се може добро живети (Бећко-вић, 2006, стр. 33); На њих се таман колико и на муслимане, ако неи више, односе оне Андрићеве поруке из „Писма из 1920” о порат-ном лажном мирењу […] (Ковачевић, 2003, стр. 119); To oni šapću,uplašili se, a ja slušam i sve mislim: „Daj bože da tako bude!” i evo je,izgleda, krenulo taman tako (Lalić, 2004, str. 185);

(22) To je lukav gad, sin sedmorosise kučke. Umro bi ako ne slaže, je l’ovako, Reljiću? – Taman tako – odgovori starac […] (Lalić, 2004, str. 124);

(23) Taman sam zasijao okućnicu, kad evo ti ih opet (Lalić, 2004,str. 53); I taman da iskočim na vrh brda […] kad li ti izbi druga zmijurina[…] (Lalić, 2004, str. 76).

Иако смо у корпусу нашли потврду само за партикулу таман усвојству интензификатора адвербијала (21), предиката, односнопредикатива у склопу предиката (22) и реченичног садржаја (23),њоме се може појачавати садржај и других реченичних члановакао и садржај цијеле зависне реченице14. У примјерима (23) пар-тикула таман наглашава временску блискост, односно непо-средну антериорност радње главне клаузе у односу на зависну.

И партикула таман може имати ф а к т и в н и к а р а к т е р којије у нашој грађи посвједочен малим бројем примјера:

13 Потврду за партикулу таман у служби појачавања или успостављања кате-горичног одрицања нисмо нашли, а они би, према нашој класификацији ин-тензификатора, партикулу таман показали и као емфатички интензифика-тор. Исп. примјер из РМС: Ћути, таман би требало још и тебе да слушамо(РМС, књ. 6, стр. 138) – у коме таман, осим функције појачавања у исказ уно-си и иронични тон, помоћу кога де факто потврдни исказ преобраћа у од-рични (таман би требало још и тебе да слушамо = не треба још и тебе да слу-шамо).

14 Нпр.: Дошао је таман он; Добили смо таман ту књигу (разг. језик).



(24) Taman mi je milo što su te ovako udesili […] (Lalić, 2004, str. 122);[…] Tadija će ga jednim udarcem uspavati. I taman bi mu dobro došlanjegova puška (Lalić, 2004, str. 61); – Gadovi, brukaju, sve ih trebapohapsiti! – ljuti se Obradović. – Te taman bi im dobro učinio, ispalo bi dasu partizanski mučenici (Lalić, 2004, str. 72/73).

Интензификатор таман, како је показао М. Ковачевић (2008,стр. 78), може бити и в е р и ф и к а т о р к о н ц е с и в н е в е з е. Топотврђују и наши примјери:

(25) Не дамо ми Првој крајишкој испред себе таман да је она пи-та ораховњача, и то са сјеченим орахом, а не оним самљевеним!(Ћопић, 1985, стр. 114); Овај пут нас неће зауставити, па таман данагазимо на варен купус и још пршут приде! (Ћопић, 1985, стр.116)15.

у којима ова партикула стоји испред зависног везника да и поја-чава садржај зависне клаузе, која се, захваљујући присуству пар-тикуле таман, интерпретира као концесивна.

ПАРТИКУЛА ЛИЧНО

Партикула лично хомоформна је прилогу лично са значењем ’не-посредно, у личном додиру’ (Нисмо се лично упознали) или ’при-страсно’ (поступа, доживљава лично)16. У значењу под 1. а. у РМСнаводи се да лично има значење ’сам собом, сам’, које би се и мо-гло интерпретирати као прилошко у примјеру који је наведен:Он ме лично обавијести (РМС, књ. 3, стр. 222), будући да је ријечупотријебљена у антепозицији предиката. Међутим, када је оваријеч употријебљена уз именицу или замјеницу, она више не мо-же бити прилог него управо партикула са значењем ’управо’,’баш’, ’сам’, а како је већ примијећено, може се наћи и испред ииза јединице коју наглашава (Mrazović, 2009, str. 480).

Партикула лично спада у ред асеверативних партикула сафункцијом комуникативног издвајања супстантива уз који јеупотријебљена. Синонимичне су јој, али само дјелимично, већанализиране партикуле баш и управо, док јој је замјеница сам,употријебљена са интензификаторском вриједношћу, семан-

15 У овом примјеру осим партикуле таман употријебљена је и партикула па,при чему само таман има статус верификатора концесивности, док па имаплеонастички карактер – исп. Ковачевић, 2008, стр. 80.

16 Опис и примјери наведени према РМС, књ. 3, стр. 222.



тички знатно ближа. Свакако, најближи синоним овој партикулијесте интензификатор главом.

Интензификатор лично у нашем корпусу најчешће наглашавапојам у субјекту (26), али се може употријебити и уз објекат (27) иуз именски дио именског предиката (28):

(26) On je, zavijeno, odbio, da on, lično, kasira, sa profozima, bivše, po-dunavske, serbske pukove […] (Crnjanski, 2004, str. 8); Сада је, први путу животу, чуо како једна пјесма каже нешто што је он лично видио,чуо и знао (Ћопић, 1985, стр. 36); Неће, јер он је лично наговараоСимку са Толом да живи (Ћосић, 1964, стр. 203); Ристић, тај наме-сник што је гледао на људе као на опанке, он лично скидао му је ше-шир на педесет корака и памет му признавао (Ћосић, 1964,стр. 218);

(27) Зар је твој деда мало чинио. А и да није лично мени, заслу-жан је он за цео сељачки народ (Ћосић, 1964, стр. 218); Зар би баби-ца што је лично краљицу порађала јела мачке? (Ћосић, 1964,стр. 213);

(28) Богати, ти си његов унук, лично, унук Аћима Катића из Пре-рова […] (Ћосић, 1964, стр. 218); Најтеже је Аћиму било да ме осло-боди кад ме оптужише да сам лично, главом и брадом, Петар Ка-рађорђевић, унук вожда Ђорђа (Ћосић, 1964, стр. 12).

У већини наведених примјера интензификатор је постпони-ран замјеници или именици. У некима је чак одвојен од ријечикоју наглашава енклитиком (он је лично наговарао Симку).

ПАРТИКУЛА ГЛАВОМ

Инструментал именице глава у рјечницима савременог српскогјезика окарактерисан је као израз са значењем ’сам, лично’,’управо, баш’ (РСАНУ, књ. 3, стр. 276; РМС, књ. 1, стр. 484). Ми ипаксматрамо да је ријеч о партикули асеверативног типа, с обзиромна то што је облик главом употријебљен уз именички појам и каотакав представља факултативни реченични члан са функцијоммодификације исказа, односно служи за то да би појачао, кому-никативно нагласио реченични елеменат уз који стоји. Осимтога, партикула главом губи везу са значењем основног обликаименице глава, тј. не означава дио тијела или највиши заобљенидио неког предмета17, тако да и нема свога значења, односноњоме се не означава никакав појам нити однос међу појмовима,већ искључиво однос комуникатора према једном реченичномдијелу, што је, како је већ у науци утврђено, основна одлика пар-



тикула (Гортан-Премк, 1994, стр. 125–126). Осим тога, и партику-ла баш која је у српски језик ушла као турцизам, у турском језикуизворно има значење ’глава’ (Škaljić, 1979, str. 122), а у склопу тур-ских војничких титула баш-везир, баш-ага, односно бимбаша, суба-ша и значење ’главни’, одн ’поглавар’ (Skok, 1971, str. 117), па јеовај модел могао послужити за конверзију домеће именице, од-носно њеног инструментала у партикулу са истом вриједношћукоју има турцизам баш у српском језику.

Партикуле главом нема ни у једном списку партикула, чак ни уономе најопширнијем и најпотпунијем – у Граматици српског јези-ка за странце, у којој је појам партикуле веома широко схваћен.Разлоге за то треба тражити у ниској фреквенцији ове партикулекао и у њеној архаичности. У нашем корпусу заступљена је са ве-ликим бројем потврда у Његошевом језику, а од писаца из XXвијека забиљежена је једино у језику Б. Ћопића, и то у говору ли-кова романа, док смо само по један примјер забиљежили у језикуМихаила Лалића и Добрице Ћосића.

И интензификатор главом стоји искључиво уз супстантиве, и тоуглавном уз властите именице и личне замјенице. Једино је уЊегошевом језику употреба овог интензификатора нешто разно-врснија. У савременом српском језику, како показује наш мате-ријал, облик главом користи се обично као интензификаторименског дијела копулативног предиката (29), при чему је посеб-но чест у егзистенцијално-презентативним исказима у којима јеизостављен помоћни глагол (30):

(29) То је главом она хајдучина, млинар Дундурије […] (Ћопић,1985, стр. 37); […] on osjeća djelić tog stida […] kao da je taj u kolima gla-vom Stevo Mulević […] (Lalić, 2004, str. 15); Најтеже је Аћиму било даме ослободи кад ме оптужише да сам лично, главом и брадом, ПетарКарађорђевић, унук вожда Ђорђа (Ћосић. 1964, стр. 12);

(30) Шта, је ли се то јавио Зуко Зукић? – Јесте, он главом (Ћопић,1985, стр. 68); Ево га, Лијан главом! (Ћопић, 1985, стр. 228); Кадлитамо, поново отворене радионице за поправку оружја, уведенаструја, а за главном машином – ко је! – главом наш Ђурајица (Ћопић,1985, стр. 226).

У свим наведеним примјерима интензификатор главом екви-валентан је интензификаторима баш, управо или лично: То је гла-

17 Исп. већ изнесено мишљење: „ […] облик главом треба посматрати као посеб-ну лексему, насталу у процесу конверзије тако што се секундарно значењелексеме глава ’личност’ у инструменталу развило као значење ’лично’ (Ја-њушевић Оливери, 2014, стр. 362).



вом она хајдучина = То је управо/баш она хајдучина; Ево га, Лијанглавом! = Ево га (управо) Лијан лично. Интензификатор главом можесе наћи и у антепозицији и у постпозицији именице или име-ничке синтагме коју наглашава, баш као и његов синоним лично.У случају појачавања личне замјенице у свим нашим примјери-ма партикула главом налази се у постпозицији. У посљедњемпримјеру под (29), ексцерпираном из Ћосићевог језика, именич-ка синтагма двоструко је интензификована: прво партикуломлично, а потом партикулом истог типа: главом и брадом18.

Партикула главом, свакако, може стајати и уз друге реченичнечланове са именичком конституентском вриједношћу, што по-тврђују примјери из Његошевог језика:

(31а) и он главом испред свога двора / шеташе се тамо и овамо(Његош, стихови 171–172);

(31б) татарин сам везира Азама – / у његове пребивам сараје, /управ главом у Високу Порту (Његош, стихови 658–660).

Посљедњи наведени примјер је веома интересантан, и то издва разлога. Прво по томе што се интензификатор главом нашаоиза интензификатора управо са истом прагматичком вриједно-шћу. А друго – по томе што интензификатор главом, који је, какосмо већ истакли, специјализован за појачавање властитих лич-них имена (или евентуално заједничких именица које упућујуна људска бића) и личних замјеница – комуникативно наглашаваадвербијал мјеста.

ЗАКЉУЧАК Асеверативне партикуле или интензификатори у ужем смислупојачавају обично неки од реченичних дијелова изван предикатаса циљем да истакну да се радња исказана предикатом тиче самотог издвојеног елемента, а не неког другог.

У српском језику мали је број јединица које се могу сматратиправим асеверативним партикулама или асеверативним парти-кулама у ужем смислу. Типични представници ове групе јесупартикуле баш и управо, а исту вриједност, само са неупоредивонижом фреквенцијом има и партикула таман.

Интензификаторе лично и главом такође убрајамо међу асеве-ративне партикуле у ужем смислу, с тим што оне за разлику одосталих асеверативних партикула имају ограничење у погледу

18 У рјечничком опису се напомиње да ’израз’ главом може имати и форму гла-вом и брадом са шаљивом конотацијом (РМС, књ. 1, стр. 484).



дистрибуције – могу се употријебити једино као појачивачисупстантива, и то најчешће у њиховој субјекатској, објекатскојили предикативној функцији.

Неке од асеверативних партикула, као што су баш и таман,када су употријебљене као интензификатори предиката, постајуфактивним интензификаторима, а партикула баш уз то у одређе-ним контекстима може имати и емфатичку вриједност.

ИЗВОРИ Бећковић, М. (2006). О међувремену. Београд: Политика и Народна књига.

Јовановић, М. (2004). Сплеткарење са сопственом душом. Београд:Caligraph.

Ковачевић, М. (2003). Српски језик и српски језици, Београд: СКЗ и БИГЗ.

Kurir, 22. 1. 2010. god. VIII, broj 2272, 1–24.

Lalić, М. (2004) Svadba. Podgorica: Biblioteka Vijesti.

Mihailović, D. (1989). Kad su cvetale tikve. Beograd: BIGZ i SKZ.

Настасијевић, М. (1958). Песме. Приповетке. Драме. У: Српска књижевносту сто књига, књ. 72. Нови Сад: Матица српска и Београд: СКЗ, 113–255.

Његош, Петар Други Петровић. Лажни цар Шћепан Мали. Рукопис кри-тичког издања у редакцији проф. др Радмила Маројевића.

Политика, бр. 34036, год. СV, 10. 8. 2008, Београд, 2–24.

Секулић, И. (2000). Изравнања. Београд: Гутенбергова галаксија.

Селимовић, М. (1999). Дервиш и смрт. Подгорица: Унирекс и Завод за уџ-бенике и наставна средства.

Simović, Lj. (1986). Putujuće pozorište Šopalović. Novi Sad: Sterijino pozorje.

Стевановић, М. (1988). Студије и расправе о језику. Никшић: Универзитет-ска ријеч, 52–77.

Ћопић, Б. (1985). Делије на Бихаћу. У: Сабрана дела Бранка Ћопића, књ. 15.Београд.

Ћосић, Д. (1964). Корени. Београд: Нолит.

Crnjanski, М. (2004). Seobe, druga knjiga. Podgorica: Biblioteka Vijesti.

ЛИТЕРАТУРА Бошњаковић, Ж. (1980). „О употреби израза за интерну језичку модифи-кацију”. Прилози проучавању језика, 16, 17–25.

Гортан-Премк, Д. (1994). „Типови и врсте речи”. Јужнословенски филолог,L, 117–128.



Етимолошки речник српског језика. (2003). Београд: САНУ. св. 1.

Ивић, М. (1978). „О српскохрватским реченичним прилозима”. Јужно-словенски филолог, XXXIV, 1–16.

Јањушевић, О. А. (2013). „Функционално-семантичко поље вербалне ин-тензификације у савременом српском језику”. Зборник радова Филозоф-ског факултета Универзитета у Приштини, XLIII(2), 541–557.

Јањушевић, О. А. (2014). „Употреба лексеме глава у Његошевом језику”.У: М. Ковачевић (ур.), Наука и глобализација, књига 8 (1/1) (стр. 355–364).Пале: Универзитет у Источном Сарајеву.

Ковачевић, М. (2008). „Значај интензификатора за концесивну интер-претацију зависних реченица”. У М. Ковачевић (ур.), Српски језик у(кон)тексту (стр. 65–83). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет иСкупштина града Крагујевца.

Mrazović, P. (2009). Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci: Izda-vačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje.

РСАНУ, књ. 1. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. (1959).Београд: Српска академија наука и уметности.

РСАНУ, књ. III. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. (1965).Београд: Српска академија наука и уметности.

РМС, књ. 1. Речник српскохрватског књижевног језика. (1967). Нови Сад: Ма-тица српска – Матица хрватска.

РМС, књ. III. Речник српскохрватског књижевног језика. (1969). Нови Сад:Матица српска – Матица хрватска.

РМС, књ. VI. Речник српскохрватског књижевног језика. (1976). Нови Сад:Матица српска.

Skok, P. (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugo-slavenska akademija znanosti i umjetnosti / JAZU. knj. 1.

Škaljić, A. (1979). Turcizmi u srpskohrvatskom – hrvatskosrpskom jeziku. Saraje-vo: Svjetlost.



АНА ЯНЮШЕВИЧ ОЛИВЕРИУНИВЕРСИТЕТ В Г. ПРИШТИНА, ВРЕМЕННО ДИСЛОЦИРОВАННЫЙ В Г. КОСОВСКА МИТРОВИЦА, ФИЛОСОФСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ

РЕЗЮМЕ ПРАГМАТИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ АССЕВЕРАТИВНЫХ ПАРТИКУЛ В СОВРЕМЕННОМ СЕРБСКОМ ЯЗЫКЕ

В статье с прагматико-семантического аспекта исследуютсяассеверативные партикулы баш и управо и частично синонимич-ные им частицы таман, лично и главом в текстах различного фун-кционально-стилевого плана. Выявлено, что ассеверативныепартикулы служат в первую очередь для усиления какой-нибудьчасти предложения вне сказуемого, но некоторые из них (баш итаман) могут быть использованы как интенсификаторы сказуе-мого, и в таком случае их ассеверативное значение становитсяфактивным. Кроме того, партикула баш, помимо прочего, можетиметь и эмфатическое значение интенсификатора.

КЛЮЧЕВЫЕСЛОВА:

партикула, интенсификатор, ассеверативная партикула, фак-тивный интенсификатор, эмфатический интенсификатор.

335


УДК: 811.163.41'37811.111'37

811.163.41:811.111DOI:10.5937/ZRFFP44-6420

БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ МЕРОНИМИЈЕ ДЕНОТАТА ’КУЋА’

У ФАЗИ ОДАБИРА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИСТРАЖИВАЧКЕ ГРАЂЕ: ПРОБЛЕМИ И ДИЛЕМЕ2

САЖЕТАК. У раду се даје преглед неких од питања и дилема с којима се аутор рада суо-чио у фази одабира и организације грађе за (једно опсежније) испитивањелексичког поља кућа и њени делови у два језика, енглеског и српског. Оволексичко (хијерархијско) поље, утемељено на односу меронимије и имено-вано и као мерономија куће, представља, у ствари, лексички одраз ванје-зичке хијерархије добијене поделом куће на њене делове. Имајући, међу-тим, у виду то да у науци (још увек) нема општег консензуса ни када је речо тумачењу самих појмова ’део’ и ’целина’, ни када је реч о одређењу њихо-вог међусобног односа, једна од дилема из полазне фазе рада управо се итицала самог поимања ’куће као целине’. Следећи, при томе, и критерију-ме за одређивање меронимије и формирање меронимијских хијерархија,пре свега, Круза, али и неколицине других аутора, многа питања и дилемебили су везани и за (не)оправданост сврставања каткад и читавих групалексема у истраживачку грађу и, нарочито, за позиционираност готовосвих меронима у укупној хијерархијској организацији посматраног лек-

1 [email protected] Рад је резултат истраживања у оквиру пројекта Превод у систему компаративног изучавања српске и

стране књижевности и културе (ЕДБ 178019), који у целини финансира Министарство просвете, наукеи технолошког развоја Републике Србије.



336 БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ

сичког поља чак и када је за ’кућу као целину’ узета само „главна зграда”на имању. Иако је поменуто истраживање било из домена контрастивнеанализе, а речени проблеми се по својој природи подједнако односили наоба језика у контрасту, у овом раду се као њихове илустрације наводе при-мери из само једног, српског језика.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: меронимија, однос део – целина, мерономија, кућа и њени делови, избор иорганизација грађе, проблеми и дилеме.

УВОД Теоријски усмерено контрастирање лексике двају језика подразу-мева неколико фаза истраживачког поступка. Полазну тачку пред-ставља утврђивање појмовне организације сегмента ванјезичкестварности (семантичког поља) који диференцијално покривају ску-пови лексема (лексичка поља) из језикâ у контрасту (Bugarski, 1996,стр. 82),3 а сам контрастивни поступак (који за циљ има добијањешто објективнијих резултата контрастирања) одвија се у три основ-не етапе: „у првој етапи даје [се] опис релевантних особина сваког је-зика посебно, у другој успоставља компарабилност, а у трећој оства-рује само поређење” (Hlebec, 1984, стр. 31). Одабир и организацијалексичке грађе, при томе, иако у реченом поступку тек имплицитносадржани, такође су једна од фаза која његовој (и) иначе великојкомплексности може и те како допринeти, постављајући предистраживача многа питања и дилеме а, тиме, и потребу — нарочитоу случају када истраживач и у овој фази рада тежи ка што већој објек-тивности, избегавајући да следи само (свој) „језички осећај” — за из-вршењем нових, првобитно непредвиђених задатака који би за циљ,дакако, имали (могућа) разрешења тих дилема.

У овом раду даје се преглед неких од питања и дилема с којима сеаутор рада суочио управо у тој припремној фази (једног опсежнијег)испитивања семантичког поља кућа и њени делови, одн. његових кон-кретних реализација у савременом енглеском и савременом срп-ском језику.4 Предмет тог истраживања, прецизније речено, била сузначења именичких лексема које у поменутим језицима припадају

3 Термини лексичко поље и семантичко поље у раду се користе у значењу које имприписује Макарти: „лексичка поља јесу реализације […] апстрактног појма семан-тичких поља […]. Семантичка поља садрже само концепте; лексичка поља садр-же праве речи. Семантичка поља су сегменти унутар општег ’семантичког про-стора’ […], [а] сродне речи и вишечлане јединице из сваког лексичког поља некогјезика показују начин на који тај језик раздељује овај семантички простор”(McCarthy, 1996, стр. 21) [истицања курзивом, Б. Д.; иако ће се делови цитата инадаље истицати на исти начин, у даљем тексту ће напомене о томе изостајати].

4 Овај рад, међутим, неће обухватити и све оне задатке који су са циљем (мо-гућих) разрешења појединих дилема такође били део овог истраживања.


БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ 337

мерономији куће ― лексичком пољу хијерархијске структуре утемеље-ном на семантичком односу меронимије (односу део – целина или од-носу „је део”) које за своју „врховну” лексему, тзв. глобални холоним(одн. назив за највећу целину) има лексему house у енглеском, текућа у српском језику, а за своје мерониме све оне енглеске, одн. срп-ске лексеме које се у (најмање) једном од својих значења односе нанеки део ове целине. Мерономија куће, другим речима, представљалексички одраз ванјезичке хијерархије добијене поделом куће нањене делове, при чему ти делови на нижем нивоу хијерархије могуи сами постати целине које се састоје од својих делова.5

Имајући, међутим, у виду то да у науци (још увек) нема општегконсензуса ни када је реч о тумачењу самих појмова ’део’ и ’целина’,ни када је реч о одређењу њиховог међусобног односа, једна одпрвих дилема из полазне фазе рада управо се и тицала самог по-имања ’куће као целине’. Следећи, при томе, и критеријуме за одре-ђивање меронимије и формирање меронимијских хијерархија, пресвега, Круза (Cruse, 1995; 2004а; 2004б; 2006), али и Крофта и Круза(Croft & Cruse, 2004) и Винстона, Шафина и Хермана (Winston, Chaffin& Herrmann, 1987),6 многа питања и дилеме били су везани и за(не)оправданост сврставања каткад и читавих група лексема у ис-траживачку грађу и, нарочито, за позиционираност готово свих ме-ронима у укупној хијерархијској организацији посматраног лексич-ког поља чак и када је за ’кућу као целину’ узета само „главна зграда”на имању. Иако је поменуто истраживање било из домена контра-стивне анализе, а речени проблеми се по својој природи подједнакоодносили на оба језика у контрасту, у овом раду се као њиховеилустрације наводе примери из само једног, српског језика.

ИЗБОР ПРЕДСТАВНИКА КУЋЕ КАО „ЦЕЛИНЕ ЗА РАЗЛАГАЊЕ”

Полазећи, најпре, од (веома широког) дефинисања основног значењапоменутих глобалних холонима у појединим речницима двају језика— house “a building (intended) for human habitation” (CОED; IERO; WICD);“a building in which people live; residence for human beings” (RHUD); “a

5 Термини којима се означава разматрани семантички однос (меронимија), лек-сичке јединице које у том односу стоје ((глобални) холоним, мероним), те лексичкопоље које је на њему засновано (мерономија) преузети су из Cruse (1995; 2004а;2004б; 2006).

6 Преглед различитих гледишта првенствено наведених, али и других аутора омогућем опсегу и врстама меронимије, уз преглед и најважнијих особеностимеронимијских хијерархија, дат је и у Дилпарић (2012а).



building for people to live in” (LLCE; слично и у EEBD; EESD; NWDEL); кућа„грађевински објекат који има зидове и кров и служи обично за ста-новање; зграда” (РМС)/„грађевински објект, зграда за пребивање,становање или какву друштвену потребу” (РСАНУ; слично и у РМСЈ);/„зграда за становање људи и за рад” (РМоск)7 — наметнуло се питањедокле уопште досеже денотациони опсег ових лексема, одн. који сесве типови објеката могу сматрати егземпларима категорије HOUSE/КУЋА и, отуда, представљати (па и само) потенцијалне кандидате заизбор целине која би се у даљем раду разлагала на делове. Пре свега,да ли би овој категорији можда могли припадати и они грађевинскиобјекти који се састоје од већег/великог броја засебних стамбенихцелина (тзв. flats / apartments; станови) и већег/великог броја спрато-ва или је она, ипак, ужа категорија?

Због изразите разуђености егземплара категорије HOUSE/КУЋА —испољене и кроз облике тих грађевина (грађевинске конфигура-ције), и кроз материјале од којих оне могу бити сачињене, и кроз ар-хитектонске стилове градње, и притом сагледане и из хронолошке,и из (културно-)географске перспективе — наметала се потреба и заизбором једног представника куће који би у датом истраживањупредстављао не само неопходну „целину за разлагање”, већ и аде-кватну основу за поређење између две културе и језика. Само језгрокатегорије (тј. схематизована представа њеног типичног узорка)указивало се, дакако, као најлогичнији избор подручја категорије накоје би потрагу за таквим представником требало усмерити.Имајући, међутим, у виду то да се прототип једне категорије можемењати не само кроз време, већ идући и од једне до друге културе ијезика, од једног до другог говорног подручја истог језика, па и одједног до другог његовог говорника, овде се поставља и следеће пи-тање: Који би то представници кућа могли не само бити обухваћениданашњим централним (фокалним) денотацијама8 глобалних холони-ма house и кућа, већ се (евентуално) наћи и у (могућем) пресеку тихденотација?

7 Библиографски подаци речника чији се називи у раду наводе само у скраћенојформи дати су, заједно са њиховим скраћеницама, у листи извора грађе на крајурада.

8 Разлику између централне (фокалне) и тоталне денотације лексема — дихотоми-је у којој се умногоме огледа и основна поставка прототипске теорије категори-зације, тј. постојање „средишњих тачака” једне категорије — в. у Lyons (1977,стр. 246–247).



’КУЋА КАО ЦЕЛИНА’: „ГЛАВНА ЗГРАДА” НА ИМАЊУ ИЛИ ВИШЕ ОД ТОГА

Један од потенцијално најбољих кандидата за „целину за разлагање”умногоме се „поклопио” — и то посматрано искључиво кроз призмуонога што та кућа има — са кућама које у својим радовима такође наделове разлажу и њихове називе испитују Марковић (1991) и Ђуро-вић (2002). Међу припаднике „лексичко-семантичке групе” кућа ињени делови (како испитивану групу лексема називају оба аутора),9

поред „централне” лексеме кућа и њеног синонима дом, Марковићсврстава следеће називе за делове куће: авлија, врата, двориште, зид,капија, кров, огњиште, ограда, оџак, плафон, под, подрум, прозор, праг,таван и темељ; док Ђуровић издваја: авлија, бојлер, боца, брава, буре,виљушка, врата, гаража, двориште, димњак, завеса, зид, јастук, јор-ган, када, канта, капак, капија, кашика, кључ, корпа, кревет, кров,крпа, купатило, кухиња, метла, намештај, нож, ограда, огледало,олук, орман, остава, оџак, паркет, патос, пећ, пешкир, плакар, пла-фон, под, подрум, поклопац, праг, прекидач, прозор, радио, сијалица,слика, соба, стаза, степенице, сто, столица, таван, тањир, тегла, те-мељ, тепих, тераса, тигањ, трпезарија, ћебе, утикач, усисивач, фиока,флаша, фењер, фрижидер, ходник, цев, цигла, цреп, чаша, чаршав, чесма,четка, шпорет и шерпа. Овде се, међутим, намеће и питање да ли себаш сви ти ентитети одиста и сматрају деловима куће, тј. да ли овојкатегорији, поред сегменталних (структурних и просторних) и си-стемских делова куће као „главне зграде”10 на имању (како их класи-фикује и именује Круз),11 припадају и ентитети који се налазе око/

9 Осим лексичко-семантичком групом као код поменутих аутора, група лексемакоје означавају кућу и њене делове или пак групе лексема повезане мерони-мијом уопште у семантичкој литератури именују се и као lexical set (Lipka, 2002,стр. 173), одн. лексички скуп (Prćić, 1997, стр. 111) или као word field (Cruse, 2004а,стр. 175–176), „house terminology or lexical field” (Baak, 2009, стр. 24), одн. лексичкопоље, како се то чини и у овом раду.

10 Према РСАНУ, „Кућа се зове главна зграда.”11 Ову поделу доста широке категорије ДЕО Круз заснива на следећим обележјима

делова: омеђеност неког дела од суседних делова, степен конзистентности ње-гове унутрашње структуре, истакнутост у перцептивном смислу и утврђенафункција у оквиру целине. Тако су сегментални делови неке целине они који сумеђусобно јасно разграничени, који се, типично, нижу по одређеном редоследукада се целина подели по различитим просторним осама, који су перцептивноистакнути и који имају хетерогену унутрашњу структуру, те утврђену функцијуу оквиру целине. Системски делови, с друге стране, у простору се, типично, међу-собно прожимају и у перцептивном смислу су мање истакнути; ипак, сваки одњих такође има засебну функцију у оквиру целине, као и већи степен конзи-стентности унутрашње структуре. На пример, сегментални делови људског те-



поред те зграде (нпр. помоћни објекти различитих намена, ограда,капија, двориште и др.) и/или ентитети који се налазе унутар теграђевине а да притом нису ни њени сегментални, ни њени систем-ски делови (као што је то случај са покућством). Сагледано с другестране, да ли се ’кућа као целина’ поима не само као („главни”) гра-ђевински објекат (на имању), већ и као нешто шире/више од тога?

Уколико се сада и детаљније осврнемо на одабир лексема којепрема Марковић и Ђуровић припадају лексичком пољу кућа и њениделови, видимо да под ’кућу као целину’ оба аутора, дакако, укључујуграђевину, зграду (врата, оџак, зид, кров, плафон, под, подрум, праг,прозор, таван, темељ; те (само код Ђуровић) димњак, капак, кухиња,купатило, олук, остава, паркет, патос, соба, степенице, тераса, тр-пезарија, ходник, цев, цреп, цигла), али да границе ’куће као целине’оне, исто тако, „проширују” и на простор око/поред тог објекта,укључујући и лексеме авлија, двориште, капија, ограда; те (само кодЂуровић) стаза и гаража.12 Чини се, међутим, да се правци овог„проширивања” граница ’куће као целине’ у већини случајева непоклапају са правцем на који „наводи” РСАНУ након лексикографскедефиниције основног значења лексеме кућа: „Ужи смисао куће зна-чи: највећу и најбољу између свију зграда, које чине кућу ширегасмисла.” Дакле, уколико би се у поимању ’куће као целине’ лексемакућа тумачила и у овом, ширем смислу, таква целина, према РСАНУ,би прелазила границе „највеће и најбоље између свију зграда”, алиона не би укључивала ниједан други тип ентитета који се на некомимању може наћи осим преосталих (помоћних) зграда.13

12 Гаража би се, при томе, могла посматрати и као помоћни објекат који се налазиуз/близу „главне зграде”, али и као једна од просторних целина унутар ње.

13 Од наведеног правца (још и даље од Марковић и Ђуровић) „одступају” и ауторитрију консултованих монографија из области дијалектолошких истраживањасрпског језика које се такође баве „терминологијом куће (и покућства)”: Вуко-вић (1988), Букумирић (2006) и Црњак (2006), судећи по томе што њихову грађучине називи за готово све ентитете који се могу наћи унутар граница неког сео-ског имања. Вуковић, штавише, поменутом придружује и називе за поједине де-

ла су глава, труп, руке, ноге, врат, лице, прсти итд., а системски су мишићи, ко-сти, нерви, крвни судови, лимфни систем итд. Осим код људског тела, оба ти-па делова могу се уочити и код других ентитета, па су, тако, сегментални дело-ви куће кухиња, купатило, ходник, собе и др., док су њени системски деловиводоводне, електричне и др. инсталације. Међутим, случај куће (и других згра-да), како то Круз и посебно наглашава, додатно се компликује чињеницом дањене сегменталне делове, поред поменутих просторних јединица (одн. разли-читих просторија у кући), могу представљати и структурни елементи грађе-вине који те просторе и дефинишу као што су зидови, подови, плафони и др.(Cruse, 1995, стр. 169).



Поред тога што се у поступку разлагања куће Марковић и Ђуровићод те „главне зграде” и одвајају, оне, исто тако, у њу и „улазе”, видев-ши је, дакле, и као садржатеља.14 Али, док се приликом разлагања (и)унутрашњости овог објекта Марковић задржава само на његовимструктурним и просторним сегментима (нпр. под, плафон, подрум,таван),15 Ђуровић у томе иде и корак даље, укључујући у разматра-

14 Садржатељ је сваки ентитет који има унутрашњост, спољашњост и границу којато двоје раздваја и који притом може да садржи и неки други ентитет, тзв. садр-жај, садржано. Однос садржавања, иначе, представља једно од најосновнијих чо-векових искустава које је дубоко утемељено у нашем доживљају сопственог телаи као садржатеља, и као објекта садржаног у неком ограниченом простору(Johnson, 1987, стр. 33–34; Klikovac, 2006, стр. 24–25): „Ми смо физичка бића, огра-ничена и одвојена од остатка света површином своје коже, и ми тај остатак светаи доживљавамо као нешто што је изван нас. Свако од нас је садржатељ, са гра-ничном површином и оријентацијом унутра – споља. Ту своју […] оријентацијуми затим пројектујемо и на друге физичке објекте који су ограничени површи-нама. Отуда, ми и њих видимо као садржатеље са унутрашњошћу и спољашњо-шћу. Просторије и куће су очити садржатељи. Кретање од једне до друге просто-рије у ствари је кретање од једног до другог садржатеља, тј. кретање из једнепросторије у другу” (Lakoff & Johnson, 2003, стр. 29). Према Кликовац, „прототи-пични С [= садржатељ] је у менталној представи кутија средње величине (отпри-лике толика да се њоме може руковати или/и да се може ручно преносити), не-провидна, али отворена на горе; СО [= садржани објекат; садржано] је предметмање величине који се целом својом запремином налази у С, ослањајући се нањегово дно, и то у његовом центру (усред њега), а не близу његовог зида (грани-це). СО је, тако, заштићен од погледа споља, осим ако се гледа одозго. […] Прото-типични С има, поред одређеног изгледа, и своју функцију, из које тај изглед ипроизлази. Та функција јесте преношење или држање СО: овај из њега не сме ис-падати; С, такође, штити СО од спољних утицаја” (Klikovac, 2006, стр. 47–48). Кућеи зграде уопште, као и њихове просторије, од овог прототипа одступају по неко-ликим атрибутима, а пре свега по томе што се оне не могу ручно преносити(фиксиране су), нису „отворене на горе” (заротиране су за деведесет степени уодносу на прототипични садржатељ тако да им отвор, одн. веза унутра – споља,буде са стране), а позиционираност садржаних објеката у њима (људи, предме-та у кући / згради, као и унутрашњих делова саме грађевинске структуре, тј.просторија, унутрашњих зидова, унутрашњих врата и др.) у већини случајевапрестаје да буде релевантна. Упркос измени перцептивног аспекта прототи-пичног садржатеља, у случају кућа/зграда/просторија функционални аспекттог прототипа јесте очуван: садржани објекти из куће/зграде/просторија неиспадају и, поред тога што су (углавном) заштићени од погледа споља, они суисто тако заштићени и од спољних утицаја (више у Klikovac (2006)).

15 Разлог томе могао би да буде и само мањи обим рада овог аутора.

лове „простора ван окућнице”, нпр. сокак, шор „простор између два реда кућа”(Вуковић, 1988, стр. 100), као и називе за поједине ентитете који се могу наћи(и) на имању „ван села”, нпр. гувно, сењак „простор за сламу, сено у дворишту”наспрам гувно за „простор за сламу, сено ван села” (Вуковић, 1988, стр. 89).



но лексичко поље и називе за најразличитије елементе покућства.Рекло би се, међутим, да овај корак ни сам аутор не сматра посвеоправданим јер, како се чини, он категорије ДЕЛОВИ КУЋЕ и ПОКУЋСТВОипак види као засебне.16 Управо то релативно укључивање покућствамеђу делове куће навело је у фази одабира грађе и на следеће пита-ње: Да ли је постојање односа садржавања између два ентитета (какавпостоји и између куће/просторија у кући и елемената покућства)уједно и довољан разлог да се тај однос увек „прогласи” и односоммеронимије?

Могући одговори на ово питање су, иначе, и у консултованој лите-ратури о меронимијском односу не само ретки, већ и не сасвим ја-сни. Круз, рецимо, у својим опсежним дискусијама о меронимијскојпроблематици ову тему уопште не разматра, док је Крофт и Круз„дотичу” тек једном реченицом: „Кликери не постају део кутије зашибице тиме што су у њој садржани” (Croft & Cruse, 2004, стр. 153),након које свакако остаје и дилема да ли се речено односи само надати случај или би се (евентуално) могло узети и за опште правило(тј. да и сваки други ентитет који је садржан у неком другом ентите-ту, укључујући, рецимо, и шибице у кутији за шибице, такође „непостаје [његов] део”, не ступа са њим у однос меронимије). Код Вин-стона и др. се, опет, „тополошки однос између садржатеља […] и оно-га што је у њему садржано” (Winston & alii, 1987, стр. 427) генерално исасвим експлицитно проглашава немеронимијом, упркос томе што сеу њиховој претходно датој (и врло утицајној) класификацији мерони-мије, као један од примера меронимијског типа компонента < инте-грални објекат узима баш однос садржавања — однос између фрижи-дера и кухиње (Winston & alii, 1987, стр. 421).17 А да овај изузетак од

16 С тим у вези, Ђуровић каже: „С обзиром на то да у грађи за анализу има и речикоје спадају у покућство, потребно је оправдати зашто су се и ове лексеме нашлеу грађи. Након прегледања грађе у речницима издвојили смо речи које су деловикуће, по нашем језичком осећању. Истичемо језичко осећање, јер кућа не морабити покривена црепом, не мора имати капке и сл. Након првог прегледања реч-ника, по критеријуму искључиво делови куће, у смислу грађевински деловикуће, издвојили смо десетак речи, укључујући ту кућу и дом. […] Зато се јавилапотреба да грађу проширимо речима из терминологије покућства” (Ђуровић,2002, стр. 11). Иако се и кућом и покућством заједно баве и већ поменуте моногра-фије из области српске дијалектологије, у њима се такође повлаче границе из-међу категорија КУЋА И ЊЕНИ ДЕЛОВИ и ПОКУЋСТВО судећи и по начину организова-ња приказаног лексичког материјала, и по самим насловима тих студија — Тер-минологија куће и покућства (у Војводини / северној Метохији / Лијевчу пољу и Жупи).

17 Поред тога, и у каснијим, модификованим верзијама поменуте класификације,које ће издвојити чак тридесет и један тип меронимије, као илустрације овог се-



наведеног правила свакако није и једини показаће се у истом чланкутек нешто касније, и то у следећем: „У случајевима просторне укљу-чености, субјекат је окружен али није део ствари која га окружује. Ме-ронимија такође садржи овај елеменат просторне укључености,нпр. срце је окружено телом; али, меронимија, поред тога, имплици-ра и неки додатни елеменат повезаности између дела и целине”(Winston & alii, 1987, стр. 427). На основу реченог, дакле, дало би се за-кључити да односи између најразличитијих садржатеља и њиховихсадржаја нису увек и меронимија (те да би „ствари”, стога, требалопосматрати од случаја до случаја), али оно што на крају остаје неја-сно јесте и каквим то „додатним елементом повезаности” један „пу-ки” однос садржавања треба да буде „обогаћен” не би ли на крају и„прерастао” у меронимију.

Оно што, међутим, свакако остаје извесно јесте то да се по питањуприсуства елемената покућства унутар категорије ДЕЛОВИ КУЋЕ могуиспољавати различита гледишта. Како је и само гледиште аутораовог рада у том погледу било прилично колебљиво, помоћ је потра-жена и од једног броја изворних говорника како српског, тако и (аме-ричке варијанте) енглеског језика. Резултати ове анкете, предста-вљени у Дилпарић (2011) и Dilparić (2012б; 2012в), показаће да ли би уречену категорију испитаници сврстали не само елементе покућ-ства, већ и ентитете који се налазе око / поред „главне зграде” и, акода, које би им позиције у целокупној организацији те категорије идоделили.

РАЗЛАГАЊЕ „ГЛАВНЕ ЗГРАДЕ”

Низ питања и дилема из полазне фазе истраживања односио се, каошто је већ речено, и на сам процес разлагања куће посматране искљу-чиво као грађевинског објекта („главног” на имању): на перспективепосматрања ове целине у простору и могуће начине (правце), као истепене њеног разлагања, на (не)оправданост сврставања појединих(група) лексема у истраживачку грађу до којих би се у том процесу„стизало” и, нарочито, на начине организовања и представљања из-двојене грађе. У наставку излагања кроз описе појединих поступакаиз тог процеса илустроваће се тек део речених проблема.

мантичког односа такође се узимају и други односи садржавања — однос изме-ђу кухиње и шпорета, учионице и (школског) стола, продавнице и касе (Chaffin& Herrmann, 2009, стр. 297–298).



а) Полазиште у поменутом процесупредстављала је чињеница да је кућаконкретан (опипљив) и шупаљ тродимен-зионални објекат, предмет, са чврстим(спољним) границама које њену унутра-шњост раздвајају од спољашњости (Kli-kovac, 2006, стр. 28). Отуда се већ на са-мом почетку реченог процеса намећемогућност да се кућа не само посматраиз различитих просторних перспектива

(пре свега, споља и изнутра), већ и разлаже уз помоћ „схеме ше-стостране коцке” (в. (I))18 која се, како наводе Герстл и Прибенау(1996, стр. 310), показује и као најважнија схема у поступку сегменто-вања структуре неке целине из домена тродимензионалних објека-та.

Тако се сегментовањем структуре куће као „коцке”, посматране,прво, из спољне перспективе, као њени делови најпре издвајају стра-не (тј. шест спољашњих површина), (спољашње) ивице и (спољашњи)углови. И већ у овом тренутку настаје једна од поменутих дилема: Дали лексеме страна, ивица и угао уопште уврстити у грађу имајући увиду то да оне — због своје општости (одн. доста широког денотаци-оног опсега), која их, према једној од Крузових класификација меро-нимије и меронима,19 сврстава у супер-мерониме лексеме кућа — уистом том односу стоје и са многим другим лексемама, како из дру-гих мерономија у језику, тако и из саме мерономије куће? С другестране, супер-мероними су врло честа појава у језику, па ако би сеовај фактор ипак прихватио и потом доследно примењивао као је-дан од критеријума ограничења грађе, грађа би се на самом крајусвела на не баш завидан број лексема. Осим тога, колико год општебиле, лексеме страна, ивица и угао ипак означавају делове који суобавезни, неопходни за једну добро формирану кућу — што их, опет,према другој Крузовој класификацији меронимије и меронима, свр-става међу каноничке мерониме лексеме кућа — јер, иако би се кућабез неке (спољашње) стране, без неке (спољашње) ивице или без не-ког (спољашњег) угла и даље називала истим именом, она би у сва-ком од тих случајева ипак представљала само мање или више ош-тећен ентитет.

18 Или, пре, шестостране кутије чији је отвор заротиран за деведесет степени(в. нап. 14).

19 О Крузовим класификацијама меронимије и меронима више у Cruse (1995,стр. 162–165).

СЛИКА (I) СХЕМА КОЦКЕ КАО ПОМОЋ ПРИ СЕГ-МЕНТОВАЊУ СТРУКТУРЕ КУЋЕ



Из тог разлога, по лексичком фонду (српског језика) настављена јепотрага и за неким другим, специфичнијим лексемама којима се, мо-гуће, означавају исти (спољашњи) сегменти куће. Ова детаљнијапретрага речника, међутим, не само да за резултат даје једино лек-

сему рогаљ20 (за коју се притом ненаводи ни икаква информација оњеној евентуалној обележености),него већ постојећи проблем и до-датно компликује будући да сењоме издвајају и још (најмање) две,такође опште лексеме: руб и ћо-шак.21 Отуда, настају и нове дилеме:како решити ове, а онда и све другеслучајеве неизбежног уплитања си-нонимије у мерономију (и) куће? Дали постоји икакво оправдање да се уприказу меронимијске хијерархијесиноними позиционирају у једноисто чвориште (в. (II)) или би међу

њима ипак ваљало изабрати по једног представника — можда оногкоји је општепознат? Међутим, шта учинити у случају када је таквихназива више, као што је то, рецимо, случај већ овде са називима ивицаи руб, те угао и ћошак?

б) Ту је, дакако, и питање да ли је дати предлог приказа (могућег)фрагмента мерономије куће уопште и прихватљив, и то из више ра-злога. Прво, да ли се резултати оваквог начина поделе куће мождаопиру принципу типолошке доследности на ком инсистирају Крофт иКруз, тј. припадају ли издвојени делови истом онтолошком типу каои целина или не?22 Друго, да ли би доследност у оваквој подели мо-

20 Лексема рогаљ дефинисана је као: „угао, крај куће, улице, ћошак, раскршће (у се-лу где се обично састају сељаци, нарочито о празнику)”: Одједном, овамо испредкуће, иза рогља пијук (РМС).

21 При томе су изостављене лексеме ћошка и ћоше, као случајеви међулексемскедублетности (в. Šipka, 1998, стр. 44), а онда (у овом тренутку) и лексеме кут ибуџак зато што се њима, како казују консултовани речници, не означава споља-шњи, већ унутрашњи угао куће, одн. угао неке просторије у њој.

22 Типолошка доследност, која је, према Крофту и Крузу, једна од најважнијих ка-рактеристика добро формиране мерономије, тумачи се на два различита (и обарелевантна) начина која су у ствари блиско повезана са тумачењем самог појма’тип’. Прво, под овим појмом подразумева се онтолошки тип, нпр. СТВАР, СТАЊЕ,ПРОЦЕС, ДОГАЂАЈ, ВРЕМЕ, МЕСТО итд., па се у том случају типолошка доследност огле-да у томе да делове неког физичког ентитета треба да представљају такође физич-

коцка /

кућа

страна ивица / руб угао /

ћошак / рогаљ (?)

СЛИКА (II) МОГУЋИ ФРАГМЕНТ МЕРОНОМИЈЕ КОЦКЕ/КУЋЕ САГЛЕДАНЕ ИЗ СПОЉНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ



жда могла бити нарушена и разликом која међу издвоје-ним сегментима постоји када се у обзир узме и њиховадимензионалност? Јер, страна је назив за дводимензио-нални (површински), ивица за једнодимензионални (ли-нијски), а угао и за дводимензионални и за троди-мензионални сегмент коцке/куће. То укључивање ди-мензија затим води и ка трећем питању: да ли се ови на-зиви уопште могу наћи на истом нивоу хијерархије, одн.бити у односу комеронимије? Јер, имајући у виду, најпре,то да је свака страна коцке/куће ограничена површина ида су границе те површине управо ивице, да ли би онда ле-ксема ивица можда могла представљати и мероним лек-семе страна, те стајати на нижем нивоу од ње? А коју битек позицију у односу на њих заузимала лексема угао?Јер, ако се у обзир узме да се овом лексемом означава несамо сваки део једне стране коцке/куће који се формираоко споја две њене ивице (као кракова угла) (в. (III)), већ исваки део коцке/куће који се формира око споја три њенестране (површине), што за собом повлачи и ивице (в. (IV))(Gerstl & Pribbenow, 1996, стр. 313), да ли би онда у првомслучају лексема угао можда могла представљати и меро-

ним лексеме страна, док би лексема ивица била мероним и од угао иод страна, а у другом случају лексема угао постати холоним и лексе-ме страна, и лексеме ивица? И, на крају, чак и да се ово даље разла-гање првобитно издвојених сегмената не узме у обзир и да се они, паи само условно, прихвате као чланови истог нивоа хијерархије, на-меће се и питање на којој би се позицији у укупној мерономији кућеовај приказани фрагмент уопште и налазио.

в) У наставку поменутог процеса, посматрач се и даље налази из-ван куће, а кућа је и даље само „коцка”. Она је, при томе, постављенатако да једном својом страном потпуно належе на неку (хоризонтал-ну) раван, док посматрач заузима позицију испред једне од њенихвертикалних страна и окренут је према њој.23 Сада се „кретањем” по

23 Другим речима, посматрач стоји испред куће, гледајући је (типично) са улице. Узто, оваква „коцка” је не само „постављена”, већ и фиксирана за хоризонталну ра-

ки ентитети, делове неког временског периода такође временски периоди, деловенеког места такође места итд. Према другом тумачењу појма ’тип’, који се овогпута односи на врсту/тип делова једне целине, одн. сегментални делови насп-рам системски делови (в. нап. 11), поменути принцип објашњава се као дослед-ност поделе неке целине на увек исти тип делова ― или само на сегменталне,или само на системске делове те целине (Croft & Cruse, 2004, стр. 153–154).

СЛИКА (III) СПОЉНИ (2Д) УГАО ЈЕДНЕ СТРАНЕ КОЦКЕ

/ КУЋЕ

СЛИКА (IV) СПОЉНИ (3Д) УГАО ЈЕДНЕ СТРАНЕ КОЦКЕ

/ КУЋЕ



различитим просторним осама (в. (I)), издваја читав низ управо про-сторно одређенијих сегмената (страна, ивица и углова) „коцке”:(вертикалне) предња, задња и две бочне стране и (хоризонталне)горња и доња страна; предња/задња горња/доња/бочна ивица,предњи/задњи, горњи/доњи угао итд. Наредни корак је да се утвр-ди да ли су овако издвојене појединости на „коцки” у српском језикуи лексикализоване, тј. именоване и неким посебним лексемама.

Оно што се као коначни резултат претраге речничких извора до-бија јесте, најпре, констатовање постојања лексичких празнина уогромном броју случајева: код говорника српског језика није (била)изражена потреба да неком специфичнијом речју именују нитииједну од спољних ивица куће, нити иједан од њених спољашњихуглова, нити иједну од бочних површина куће.24 С друге стране, про-нађен је немали инвентар лексема којима се означава предња стра-на куће (зграде, грађевине): фасада, фронт, лице, чело, прочеље,

зачеље (1), док се као називи за њену задњустрану издвајају наличје и зачеље (2).25

Овде не само да се поново јављају неке одвећ поменутих дилема, него настају и нове:да ли из групе назива за предњу и задњустрану куће изабрати само по једног њихо-вог представника и, ако да, којег? На које ихместо у укупној мерономији куће постави-ти, и то не само у односу на глобални холо-ним кућа, већ сада и у односу на лексемустрана? Последње се, осим тога, и посебноодноси на лексему кров, која би се помену-тој групи назива такође могла прикључитибудући да се њоме означава још једна стра-

на куће (наравно, њен горњи површински део), што се нарочито очи-тује у случају куће са равним кровом као једном од могућих конкрети-

24 Иако се називи за бочне стране куће ипак бележе у неким од консултованихдијалектолошких студија српског језика: фронт (Вуковић, 1988, стр. 7, 10) и дума(Црњак, 2006, стр. 47, 50), наведена констатација заснована је на општим речни-цима српског језика у којима се такво значење поменутих лексема не наводи.

25 Полисемична лексема зачеље дефинисана је као (зачеље (1)): „предњи део,предња страна, лице, фронт”: Тако је цела зграда личила на штампано слово п. Учио-нице су дакле са зачеља, а станови у крилима (РСАНУ) и као (зачеље (2)): „задња стра-на, страна супротна чеоној”: Зачељем је [кућа] гледала у двориште (РСАНУ).

ван, па се надаље не може нити померати на нека друга места, нити ротирати унеком смеру и под одређеним углом.

СЛИКА (V) КУЋА СА РАВНИМ КРОВОМ



зација „схеме коцке” (в. (V)). Међутим, при-каз структуре овог фрагмента мерономијекуће додатно компликује и оно што устварности представља типичнију конкре-тизацију ове схеме посматране у контек-сту куће, а то су куће са косим кровом (в. (VI))на којима се издваја још по (најмање) једнапосебно именована површина, косина (по-ново општа лексема), и још по (најмање)једна, такође посебно именована спољнаивица куће (тј. крова), слеме. Да ли би из

тог разлога у приказу овог дела мерономије већ постојећим називи-ма требало припојити и ове лексеме, постављајући их, рецимо, ис-под лексеме кров као њиховог непосредног холонима? Да ли би се,при томе, могло наћи икакво оправдање и за евентуално додатно по-везивање ових лексема, прве, са лексемом страна и, друге, са лексе-мом ивица? Ако да, онда би са страна требало повезати и све наведе-не називе за вертикалне стране куће (фронт, фасада и др.), али где уодносу на њих позиционирати и лексему зид као такође назив за вер-тикалну страну куће? Има ли уопште икакве доследности у оваквомправцу разлагања куће и добијеним резултатима?

И, на крају, да ли се и (преостала) доња хоризонтална површинакуће, она којом ова „коцка” належе на хоризонталну раван и која се,посматрано у контексту куће, реално налази у земљи, у српском је-зику уопште именује неким посебним називом и, ако да, којим?У први мах намеће се лексема темељ; међутим, увидом у лексико-графске дефиниције ове лексеме26 испоставља се да се њоме не озна-чава хоризонтална страна, већ доњи део вертикалне стране (површи-не, одн. зида) куће, одн. да је доња хоризонтална површина куће уствари само ограничена њеним темељима. Да ли се онда поменутастрана куће (ако се уопште и именује неким називом) можда називаистим именом као и доња страна (површина) коцке или неког дру-гог геометријског тела — основа?27 Ипак, на основу начина дефини-сања ове изразито полисемичне лексеме у речницима, поменуто се

26 Основно значење лексеме темељ дефинисано је као „део зида зграде испод по-вршине тла који служи као ослонац зидовима; доњи слој, подлога”: темељ куће ▪Темељ куглане не смије бити влажан (РМС; РМСЈ).

27 Лексема основа (основ, основица) (мат.) дефинисана је као „страна на којој стојигеометријска слика, лик или тело”: Крива се површина [ваљка, облице] зове омотачваљка, а равне површине основе. ▪ Ове равнине, на којима се може узети да тело стоји,називају се основе (или базиси) (РМС; РСАНУ).

СЛИКА (VI) КУЋА СА КОСИМ КРОВОМ



не би могло са сигурношћу тврдити. Јер, поред тога што се у речни-цима указује на постојање односа синонимије између основ(а) и те-мељ у готово свим значењима друге поменуте лексеме (укључујућии њено основно значење),28 једно и од преосталих значења лексемеоснов(а)29 дефинисано је тако да један део лексикографске дефини-ције — основ(а) је „део којим се нешто ослања на подлогу…” — наводина закључак да би се овом лексемом можда и могла именовати тадоња хоризонтална површина куће којом она „належе” на подлогу,док други део лексикографске дефиниције — „део којим се нешто […]причвршћује за њу [подлогу]…”, па и дефиниција у целини, у ствариупућује, посматрано, наравно, у контексту куће, поново на темељ.

С друге стране, судећи макар по појединим примерима употребелексема основа и темељ у описима кућа, зграда, грађевина, чини седа се овим лексемама ипак не означавају увек исте појединости накући, згради, грађевини, нпр.

У Неменикућама, село општине Сопот, налази се стара кућа по-родице Жујовић. […] Основа куће је правоугаона, димензија десет саседам метара. Темељи и подрум су у ломљеном камену (ЗБг, стр. 1).

Кућа 26a — a) темељи куће; б) огњиште са спиралом; в) детаљигреда; г) основа куће; д) пресек укопаног лежишта темељне греде(ГнБ, стр. 110).

Ископавањима су откривени темељи зидани каменом у креч-ном малтеру зграде правоугаоне основе. Откривена грађевина уоснови има димензије 12x22m. […] Сачувала су се максимално триреда камена у темељу висине 30 до 50 cm, зидана од необрађеногкречњака. […] У једном делу oснове местимично је била сачувана са-мо база темеља oд слоја облутака и ситнијег камена промера дo15 cm. […] Oснову темеља чини подлога од једног реда речног креч-њачког камена промера 10 дo 15 cm. Преко ње су сазидана 2 или 3реда крупнијег необрађеног камена промера 30 дo 60 cm. […] Teмељграђевине био је укопан јако плитко у слој жуте иловаче… (ЗВљ).30

28 Уп. основно значење лексеме темељ дато у нап. 26 и основно значење лексемеоснов(а), према РСАНУ: „део зида грађевине, зграде испод површине тла који слу-жи као ослонац зидовима, темељ”: Сви власници нових кућа у Кнез-Михаиловој ули-ци при копању основе наилазили [су] на велике подруме.

29 Према РМС, основ (основа, основица) је и „део којим се нешто ослања на подлогуили причвршћује за њу, доњи, темељни део нечега; доњи, дубљи слој”: основ мо-заика ▪ основ пода ▪ Ти зидови… морају дубље продирати него основи куће. Донеклесличну дефиницију нуди и РСАНУ: основ (основа) је „део којим се нешто ослања наподлогу или причвршћује за њу”: У „кућама” које имају таваницу, димњак полазијош одатле и са врло широком основом.

30 Сви ексцерпирани делови извора грађе у раду се исписују ћириличним писмом,без обзира на писмо којим су у оригиналу написани.



г) Још један могући начин сегментовања структуре (и даље доне-кле упрошћене) куће посматране из спољне перспективе — а то сухоризонтална „пресецања” вертикалне осе овог објекта, чиме се из-двајају и различити нивои (и међунивои) куће — донеће и следеће ди-леме: да ли у грађу уврстити и општу лексему ниво31 (као и међу-ниво)? Да ли би се под нивоом куће могли сматрати и темељ и кров и,ако да, да ли би лексеме темељ и кров можда могле егзистирати и уистом фрагменту мерономије (добијене оваквим начином поделекуће) заједно са приземље / партер, спрат / кат и међуспрат / међу-кат / мезанин или би поменути начин поделе за резултат дао две за-себне групе меронима, једну коју би чинили приземље, спрат, међу-спрат (и њихови синоними?), а другу темељ, зид и кров?

Ово потенцијално сврставање лексема темељ и зид у исту групумеронима, опет, наводи и на питање везано за природу њиховогмеђусобног односа, тј. да ли ове лексеме стоје у односу комерони-мије32 или су и саме повезане односом меронимије, при чему би првалексема (темељ) можда могла бити подређена другој (зид). Јер, су-дећи по лексикографским дефиницијама лексеме темељ (в. нап. 26),темељ је у ствари „део зида”, што би могло указивати на то да би секао непосредни холоним33 ове лексеме пре могла сматрати лексема зиднего лексема кућа.

д) Питање да ли између неког меронима и лексеме кућа као гло-балног холонима постоји и још неки назив за део куће који би пред-стављао непосредни холоним том мерониму наметало се и кроз гото-во читаву грађу. Осим код неколицине већ наведених случајева, оносе, рецимо, јавило и у случају лексема прозор и врата, до којих се„дошло” када су се схематизованој кући (тј. кући као „коцки”), по-сматраној и даље само споља, почели поступно додавати и „дета-љи”. Пошто би се прозори и врата, и логички посматрано, и судећипо лексикографским дефиницијама њихових назива, могли такође

31 Лексема ниво дефинисана је као „условна водоравна линија или површина каограница висине нечега, висина на којој се нешто налази, до које нешто допире исл.” (РСАНУ).

32 Под комеронимијом подразумева се однос између два или више меронима једногистог холонима (Cruse, 2004а, стр. 176).

33 Термином непосредни холоним означава се назив за непосредну целину неког дела,што значи да између дела а и целине б не постоји ниједан други елемент х којије такође део целине б и ком такође припада део а; сходне томе, назив за непо-средни део неке целине именован је термином непосредни мероним (Cruse, 2004б,стр. 248; Croft & Cruse, 2004, стр. 154).



сматрати најпре деловима зидова куће34 па теконда деловима куће у целини, да ли то значи даби лексеме прозор и врата у мерономији кућемогле представљати чланице лексичких ланаца,редом, прозор < зид < кућа и врата < зид < кућа илипак само прозор < кућа и врата < кућа?35 А у слу-чају да се наведени трочлани ланци могу пока-зати као оправдани и узевши у обзир да се прозо-ри, осим у зиду куће, могу налазити и на њеномкрову (тзв. кровни прозори), да ли то отвара мо-гућност да се лексема прозор сагледа и као чла-ница две гране мерономије куће, (попут nail умерономији људског тела, в. (VII)) — прозор < зид< кућа и прозор < кров < кућа, представљајући ти-

ме и још једну потврду својства „замршености” мерономија, збогкојег се оне, како наводи Милер, понекад називају и „замршенимхијерархијама” (Miller, 1990, стр. 257)?

ђ) „Замршеност” овог типа лексичке хијерархијске структуре којаје, када је реч о самој мерономији куће, и до сада била испољена у за-видној мери умногоме ће допринети и резултати наредне фазе упроцесу разлагања куће до којих ће се доћи уласком посматрача у ову„шупљу коцку”. Сегментовањем њене унутрашње структуре поновоће се издвојити најпре шест (унутрашњих) страна као површинаограничених ивицама који у датој структури формирају и више (уну-трашњих) углова, чиме ће се већ издвојеној групи лексема страна,ивица, руб, угао, ћошак, рогаљ придружити и лексеме под и патос каоназиви за доњу хоризонталну површину унутрашњости ове „коцке”,строп, таваница и плафон као називи за њену горњу хоризонталнуповршину, (поново) зид као назив за њене вертикалне површине, текут и буџак као називи за унутрашње углове куће. А имајући у видуи то да ови унутрашњи делови грађевинске структуре дефинишу

34 Лексема прозор означава „отвор у зиду зграде кроз који улази светлост и зрак иоквир са стаклом који тај отвор затвара” (РМС), а лексема врата „отвор у зидузграде, одаје, на огради и сл. кроз који се излази или улази; крило, крила, нај-чешће дрвена, којим(а) се тај отвор затвара” (РМС).

35 Лексички ланац формиран по принципу А је део Б-а, Б је део В-а, В је део Г-а итд.представља у ствари „хоризонтални приказ” редоследа лексема као чланицаједне гране меронимијске хијерархије. На пример, две гране енглеске мероно-мије људског тела приказане на (VII) (в. горе) истовремено показују два лексич-ка ланца формирана по принципу „је део”: nail < finger < hand < arm < body и nail <toe < foot < leg < body.

СЛИКА (VII) ЛЕКСЕМА Nail КАО ЧЛАН ДВЕ ГРАНЕ ЕНГЛЕСКЕ МЕРОНОМИЈЕ

ЉУДСКОГ ТЕЛА



(ограђују) и једну или пак (у данас типичнијим примерима куће)више засебних просторних јединица унутар куће, мерономију кућесада почиње усложњавати и лексички одраз још једног начина сег-ментовања њене унутрашњости — подела на сегменталне делове невише структурног већ просторног типа (у складу са Крузовом поде-лом куће датом у нап. 11). Штавише, ово сегментовање унутрашњегпростора куће за резултат би могло дати и две групације меронима.Прву групу меронима, добијену као резултат сегментовања цело-купног унутрашњег простора куће по вертикали, чиниле би поново(већ раније издвојене) лексеме приземље, партер, спрат, кат, међу-спрат, међукат, мезанин, којима би се сада придружиле и „нове”:подрум, сутерен, таван, поткровље (1)36. Друга група меронима пак употпуности би се састојала од „нових” лексема: најпре, од лексемепросторија (и одељење) као општег имена за засебну просторну једи-ницу куће, а онда и од специфичнијих назива, тј. имена за просто-рије с различитим наменама (и хипонима од просторија (и одељење))као што су кухиња, трпезарија, остава, купатило, ходник, предсобље(мало: антре, велико: хол), соба37 (дневна соба, спаваћа соба, дечијасоба, радна соба, гостинска соба) и, опет, подрум, сутерен, таван, пот-кровље (1), као и поткровље (2),38 мансарда и др.

е) Управо илустровано, уплитање хипонимије (или односа „је вр-ста”) у мерономију (и) куће још је један узрок поменутог својства„замршености”, које као у већ бројним наведеним али и многимдругим случајевима у грађи такође изазива дилеме везане за пози-ционираност лексема у реченој хијерархији. Како би, рецимо, изгле-дао фрагмент мерономије настао као лексички одраз управо изне-тог начина поделе куће на њене просторне јединице? Јер, ако би сепошло и од тога да је лексема просторија (и одељење) непосредни меро-ним (в. нап. 33) глобалног холонима кућа, лексички ланац заснованна односу дела и целине просторија < кућа (Просторија је део куће) јед-

36 У једном од значења (овде означеном као поткровље (1)), лексема поткровље од-носи се на „простор испод крова куће, таван”: Ове гусле биле су остале иза њега [Фи-липа Вишњића], дуго лежале задевене за рог поткровља старе куће Радишића и ту ис-трулеле (РМС).

37 Лексема соба овде је сврстана међу хипониме лексеме просторија (и одељење)упркос томе што је српски речници третирају као општи назив за просторије укући. Ипак, да ли су кућне просторије попут купатила, кухиње, оставе, ходника,подрума заиста и собе?

38 Значење лексеме поткровље (овде означено као поткровље (2)) јесте и „стамбенапросторија под кровом, соба на тавану, мансарда”: Писац се креће у свету…београдских кафана и поткровља, у свету избачених из друштва (РМС).



ноставно не би „дозвољавао” укључивање и преосталих издвојених,специфичнијих назива за просторије куће у поменути фрагмент ме-рономије, нпр. *купатило < просторија < кућа, пошто би се тиме кри-теријум формирања лексичког ланца у потпуности нарушио: Купа-тило је део куће и Просторија је део куће, али: *Купатило је део просто-рије. Другим речима, просторија није холоним, већ хипероним лексе-ме купатило (Купатило је врста просторије), те се ове две лексеме(као и други хипоними од просторија) не би могле наћи у истом лек-сичком ланцу који би увек требало да буде заснован само на једномтипу семантичког односа.

С друге стране, ако би се лексема просторија из разматраног фраг-мента мерономије и изоставила, проблем исте природе јавио би севећ у самој групи њених хипонима, нпр. *антре / хол < предсобље <кућа или *дневна соба / спаваћа соба / дечија соба / радна соба / го-стинска соба < соба < кућа. Осим тога, ови вишечлани називи про-сторних јединица куће намећу и питање укључивања како њиховог,тако и других вишечланих меронима у истраживачку грађу, тим прешто се значење многих од њих у дескриптивним речницима српскогјезика (за разлику од енглеских) ни не бележи, нпр. од свих хипони-ма лексеме соба дефинисано је само значење од дневна соба, и то је-дино у РМСЈ (под одредницом дневни), и од соба за примање (!) у РМС(под одредницом примање).

ж) Према Крузу, кућа би се попут људског тела, осим на сегментал-не (структурне и просторне) делове, могла поделити и на системскеделове, оне који се у простору, типично, међусобно прожимају икоји, уз то, углавном нису нарочито уочљиви, али који, с друге стра-не, ипак имају своје засебне функције у оквиру речене целине. У да-нашње време куће могу имати и по неколико таквих врста делова.У питању су различите кућне инсталације, одн. системи, скупови раз-личитих уређаја, цеви, каблова, жица и др., распоређени по готовочитавом простору куће, укључујући и унутрашњост њених зидова,подова и плафона, којима се омогућава довод, загревање и разводводе по кући, одвод отпадних вода из куће, довод и развод струје игаса, пријем и пренос телефонских, телевизијских и радио-сигнала,приступ интернету, визуелни и/или звучни надзор куће итд. (в.примере неких од тих система на (VIII)).

У употреби српског језика забележени су неколики начини име-новањa готово свих таквих система у кући, згради, нпр.

Кућне инсталације: канализација, водовод, грејање и проветравање, елек-тричне инсталације и громобрани [наслов уџбеника за IV разредграђевинске техничке школе] (КИ).



Убрзо су непознати људи почели да нам прете, да нас прате, датраже да се иселимо, да упадају у двориште, секу струју и канализа-цију, поткопавају темељ куће (КСЈ).

Инсталацијски и завршни радови у грађевинарству: постављањеи поправка грађевинских инсталација унутрашње водоводне, кана-лизационе и електричне инсталације… (СЛЈ, стр. 914).

Корисници би требало да пријаве проблем уколико су примети-ли цурење на вентилима, радијаторима или другим деловима кућ-не грејне инсталације (КСЈ).

Налази се 5 км од центра Краљева […]. Објекат је на плацу укупнеповршине 65 ари. […] Тип објекта: тврда градња. Постојећа инстала-ција: струја, вода, канализација, телефон, интернет (ГКЉ).

Отац је отишао да продаје машине за млевење меса, дошао јекућевласник и рекао: „Хоћу да прегледам водоинсталације!” али јеодмах покушао да пипне мајку за руку (Фpм, стр. 476).

Ничу модерне куће на спратове са поткровљем, формирају сеулице, успостављају телефонске, електро и водоводне инсталације,праве путеви (КСЈ).

Морао га је потражити у кухињи, где је с наочарима и са својимдомаћим алатима, попевши се на лестве поправљао кућевну елек-трику. Он је конструисао неки друкчији микроакумулатор, којидаје електрику не само за звонцад… (ДЛ, стр. 181).

Уведене су нове електро и термотехничке инсталације, вентила-ција и климатизација (БлО).

Позовите мајстора који ће проверити плинске инсталације у ста-ну, камин и димњак (ГЗБ).

Ради удобнијег живота, савремени станови могу бити опремље-ни разним инсталацијама: за довод свеже воде уводи се водоводнаинсталација; за одвод отпадних вода израђује се канализациона ин-сталација; за снабдевање електричном енергијом инсталира сеелектрична инсталација; за обављање телефонских разговора уво-ди се телефонска инсталација; за грејање у стану / кући уводи сегрејна инсталација; за грејање, спремање хране и загревање водеуводи се плинска (гасна) инсталација; за праћење телевизијског про-грама уводи се ТВ антенска или кабловска инсталација; за безбед-

СЛИКА (VIII) ВОДОВОДНА, ЕЛЕКТРИЧНА И ГРЕЈНА ИНСТАЛАЦИЈА У КУЋИ



ност објекта и станара уграђује се интерфонска инсталација и без-бедносне камере (ТИО).

Овим описом обухваћене су електричне инсталације освјетље-ња, утичница, телефонска и телевизијска инсталација, као и инста-лација уземљења и громобрана. […] Телевизијска инсталација запо-чиње на крову објекта гдје је постављен антенски систем за пријемтелевизијског и радијског програма. Мјесто развода је на пот-кровљу, одакле се инсталација води коаксијалним кабловима уву-ченим у ПВЦ цријева која су већ постављена у грађевинску кон-струкцију. Инсталација се завршава прикључницама које су по-стављене у […] стану (ЕИ, стр. 10–11).

Громобранска инсталација се поставља у циљу заштите људи иобјеката од штетног деловања атмосферског електричног пра-жњења. Телекомуникационе инсталације омогућавају пријенос пода-така. Постоје сљедеће врсте телекомуникационих инсталација: теле-фонске, инсталације интерфона, инсталације радио и ТВ антена (ЕИО).

Уобичајене вентилационе инсталације цевоводима морају да ис-пуњавају оштре противпожарне захтеве […] и наравно добар венти-лациони систем има своју цену али и простор који мора да заузме(Блд).

Поред улепшавања свог простора, не смете заборавити на сређи-вање онога што се неће видети, али је, признаћете, ипак важније —цевне инсталације! Неисправне и застареле инсталације са собомносе много ризика за Ваш дом и укућане и зато се овај одговоранпосао мора поверити професионалцима и зналцима. „Ас инстала-ције” учиниће да у Вашем дому буду квалитетне и безбедне: водо-водне инсталације […], гасне инсталације, грејне инсталације (ЦИ).

Свакодневним развојем и напретком технике данас сте у могућ-ности заштити објекат од провале и разбојништва модернималармним системом. […] Када се инсталација изводи благовременои плански жичана инсталација је једноставно, трајно а још увјек ијефтиније рјешење. […] Код мањих објеката […] алармни систем семоже једноставно надоградити тако да поред противпровалне за-штите истовремено може постати и противпожарни […] алармнисистем (Елн1).

Видео надзор је систем сачињен од камера и уређаја на којима сеслика са камера снима (Елн2).

У општим речницима, међутим, вишечлани називи за системскеделове куће (зграде) већином нису забележени, док се за једночланеназиве углавном не наводе и значења која би се односила на помену-те делове ове грађевине. У фази одабира грађе, стога, настала је иследећа дилема: да ли у грађу уврстити једино оне називе који у реч-ницима јесу забележени у релевантном значењу или, доследности



ради, грађу „обогатити” и осталим називима, те новим значењемвећ забележених назива или пак, опет доследности ради, из грађеизоставити све називе за системске делове куће имајући у виду то дасе, како тврди Круз (1995, стр. 169), у природним језицима, без обзирана подједнаку валидност оба принципа поделе неке целине (или насегменталне, или на системске делове), предност увек даје сегмен-талним деловима?

з) Са овим се такође преплиће и још једна Крузова напомена о на-зивима за системске делове куће, илустрована примерима из енгле-ског језика: лексеме plumbing и wiring су „квазимероними од house, јерсу то небројиве именице, док је house бројива именица” (Cruse, 1995,стр. 169),39 што наводи и на питање да ли би се можда и граматичкакатегорија броја могла размотрити као један од критеријума одабиралексема, и то не само као назива за системске делове куће (уколикоби се они уопште и уврстили у грађу) већ и свих осталих меронима.Другим речима, да ли би се, с обзиром на то да су глобални холони-ми из оба језика у контрасту бројиве именице, у грађу могли уврсти-ти само њихови бројиви мероними, тим пре што би тада сваки од ви-шеструких начина поделе куће за резултат дао мерономију у којојби се у најмању руку сачувао већ више пута помињани принцип(онтолошке) типолошке доследности (предмет < предмет, а не (и)маса < предмет)? Међутим, шта учинити у случају када би назив заисти део куће у једном од језика у контрасту био бројива, а у другомнебројива именица?

и) Сходно поменутој подели људског тела (и) на његове системскеделове међу које Круз сврстава не само нервни систем, васкуларнисистем, лимфни систем, скелет и др., већ, паралелно с њима, и деловенеких од тих система као што су нерв, крвни суд, кост, мишић и др.,системским деловима куће могли би се, исто тако, сматрати не самоводоводне, канализационе, електричне, грејне и друге инсталацијевећ и ентитети који те системе чине (нпр. цев, чесма, славина, вен-тил, сливник, водомер, бојлер, пећ, котао, жица, кабл, прекидач,утичница, струјомер, осигурач, склопка, разводна табла, разводна ку-тија итд.) и чији би називи, отуда, у меронимијској хијерархији билипозиционирани испод назива за целокупне системе којима одређенекомпоненте припадају (при чему, наравно, не би изостали ни слу-чајеви „преплитања”, нпр. цев може бити мероним и од назива водо-39 Квазимеронимијом Круз назива читав низ семантичких односа који, према овом

аутору, нису меронимија, већ само „личе на меронимију”, представљајући, дру-гим речима, тек њене „блиске сроднике” (в. више у Cruse (1995, стр. 172–177)).



водна инсталација / водовод, и од канализациона исталација / канали-зација, и од грејна инсталација / грејање / гасна инсталација итд.).

Међутим, како се већ при првом кораку разлагања тих система нањихове делове стиже и до неких од ентитета (као што су, на пример,цеви, жице, каблови) који се могу сврстати и у (доста широку и веомаразуђену) категорију ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ, у фази одабира грађејавила се и једна од можда највећих дилема, а то је да ли у грађу уоп-ште уврстити и називе за материјале од којих се кућа или пре некињен део прави / састоји с чиме се потом неизоставно преплиће и пи-тање до које „дубине” мерономије куће уопште „уронити” приликомњеног разлагања на делове, тих делова (како сегменталних тако исистемских) на њихове делове итд. Јер, полазећи од тога да је меро-номија куће хијерархијски устројена структура, одн. да сваки њендео може на нижем нивоу хијерархије и сам постати целина која ћесе разлагати на делове, у највећим „дубинама” ове структуре, тј. нањеним најнижим нивоима, увек ће се стићи управо до назива занеку од многобројних врста грађевинских материјала.

Ипак, припадност „меронимијској породици” и овакве врсте од-носа — односа између назива за целину која припада категоријиобјеката, предмета (као што је то случај са кућом) и назива за мате-ријале од којих је таква целина сачињена — чест је предмет спорамеђу теоретичарима, спора који се у литератури о меронимији на-рочито наглашава и обично илуструје различитим гледиштима Кру-за (1995), с једне, и Винстона и др. (1987), с друге стране. Наиме, Крузни овај однос не сматра меронимијом већ квазимеронимијом затошто, поново, називи за материјале (углавном) представљају небро-јиве, а називи за предмете бројиве именице, али и зато што матери-јали доста често нису ни „временски конгруентни” (тј. не коегзисти-рају у истом временском тренутку) са целинама у чијем се саставуналазе (нпр. цемент, песак, креч и вода као састојци малтера и саммалтер (као и кућа у целини) нису временски конгруентни јер сесваки од тих материјала у малтеру (и кући) као финалном произво-ду не јавља у свом првобитном облику).

Наведено се, међутим, не би смело узимати као правило које важиза све чланове категорије ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ. Јер, иако (српски)називи за грађевинске материјале у огромној већини случајева заи-ста представљају небројиве (или, врло ретко, збирне) именице, штозначи да се огромна већина грађевинских материјала (и природних,и вештачких, и простих, и сложених) посматра као маса / гомила,нпр. дрво, песак, шљунак, бетон, малтер, цемент, креч, гипс, глет, гли-на, набој, шиндра (зб.), стакло, челик, гвожђе, лим, пластика, керами-



ка, паркет, ламинат, стиропор, арматура, дрвена грађа, резана грађа,столарија итд., међу разматраном групом назива, ипак, може сенаћи и немали број именица које су или бројиве или пак и бројиве, инебројиве, означавајући, дакле, или материјале који се увек посма-трају као појединачни, засебни предмети или пак оне који се некадамогу видети као предмети, а некада и као маса, нпр. цигла (Дођоше добедема… подигнутог од цигли (РМС) или… после Другог светског рата, по-чиње изградња кућа од непечене, а касније и печене цигле (ГЕИ, стр. 92)),ћерпич, блок, камен, цреп, греда, даска (као и специфични називи запоједине греде или даске у кровној конструкцији: слемењача, рог,венчаница, разбој, тавањача, косник, стуб, дирек и др.), летва, кера-мичка плочица, жица, кабл, цев итд. Осим тога, материјали који слу-же за изградњу куће и нису толико често временски неконгруентниса целином коју чине како се то у први мах може чинити.

За разлику од Круза, Винстон и др. однос материјал < објекат ипаксматрају једним од типова меронимијске релације; али, без обзирана то што приликом класификације „меронимијске породице” овиаутори приписују равноправан статус свим њеним члановима, односуматеријал < објекат они ипак дају специјалан третман тиме што зањега уводе и посебне дијагностичке тестове: A is partly B (нпр. The bikeis partly steel) и What is it made of? (Winston & alii, 1987, стр. 425).40 Сходнотоме, било да се нека врста грађевинског материјала види као маса,било као предмет или пак на оба начина, њен однос са кућом ће, пре-ма Винстону и др., припадати меронимијској породици, само што ћеу првом случају тај однос представљати тип меронимије материјал –објекат, у другом случају тип компонента < интегрални објекат, док ћеу трећем случају, због могућности двојне перспективе посматрањаодређеног материјала, овај однос моћи бити сврстан и/или у једани/или у други поменути тип меронимије.41

40 С обзиром на то да су испитивања меронимије још увек у току и да је опсег овогсемантичког односа и даље недовољно јасан, од самог избора језичких оквиракоји ће се користити за идентификацију овог односа умногоме зависи и које ћеодносе између делова и целина један аутор рачунати под меронимију и коликоће, отуда, типова меронимије уопште и издвојити (Kearns, 2006, стр. 562–563;Murphy, 2006, стр. 14). Осим наведених језичких оквира Винстона и др., у лите-ратури се као „оправдање” за укључивање и односа материјал < објекат (пред-мет) у меронимију често наводе и оквири: B consists of / is composed of / comprises /includes / involves / contains A (где је В холоним, а А мероним).

41 Штавише, указујући управо на ту могућност различитог посматрања појединихграђевинских материјала и њиховог односа са кућом или неким њеним делом,а узимајући за пример однос између цигле (као дела) и зида (као његове непо-средне целине), Кучора и Козби разматрају и трећу могућност сагледавања тог



Чак и без детаљнијегувида у природу односакако унутар саме групе на-зива за грађевинске мате-ријале (нпр. цемент / шљу-нак / песак / вода < бетон;дрво / бетон / гвожђе < греда;пластика / керамика / ме-тал < цев; гвожђе / челик <арматура итд.), тако и из-међу сваког од тих назива,с једне, и назива за сегмен-талне или системске делове

куће који се од тих материјала праве, с друге стране (нпр. цреп / греда/ даска / летва < кров; цигла / блок / малтер < зид; бетон < темељ; дрво/ пластика / алуминијум / стакло < прозор; жица / кабл < електроин-сталација итд.), рекло би се да су се првобитна замисао и намера ау-тора овог рада — а то је не само да мерономију куће прикаже идијаграмски (по узору, рецимо, на фрагмент мерономије људскогтела приказан на (IX)), већ и да семантичку анализу одабраних лек-сема наводи управо по редоследу који би био у складу са њиховимпозицијама у реченој хијерархији (полазећи, рецимо, од неког не-посредног меронима лексеме кућа, којег би потом следио његов не-посредни мероним, њега опет његов непосредни мероним итд.) —већ одавно показали као крајње амбициозни. Јер, како се већ сада ис-поставља, мерономија куће је тек у својој основи хијерархијскиустројена структура, а у свој својој укупности она у ствари предста-вља једну подоста испреплетану и замршену лексичку мрежу која јепоследица не само изразите комплексности целине која се разлаже,вишеструких перспектива њеног посматрања и начина (праваца) по-деле, постојања различитих просторно-временских релација из-међу ње и њених делова (или тих делова међусобно) и др., већ и чи-сто лингвистичких појава као што су општост (широки денотациониопсег) немалог броја меронима, њихова вишезначност и у самој ме-рономији куће, те односи синонимије и/или хипонимије у које мно-ги мероними такође међусобно ступају.

односа: осим у поменута два типа меронимије, однос између цигле и зида мо-гао би се сврстати и у меронимију типа члан < група јер се зид (осим као објекат)може поимати и као „лабава група” цигли, а свака цигла у њему и као поједи-начни члан те групе (Kuczora & Cosby, 1989, стр. 226).

СЛИКА (IX) ДЕО ЕНГЛЕСКЕ МЕРОНОМИЈЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА



ЗАВРШНИ ОСВРТ

У овом раду je представљен тек део питања и дилема с којима се ње-гов аутор суочио приликом одабира и, нарочито, класификације ипрезентовања грађе за испитивање лексичких поља кућа и њени дело-ви из два језика, енглеског и српског. Иако је истраживање било издомена контрастивне анализе, а речени проблеми се подједнако од-носили на оба језика у контрасту, они су у овом раду илустрованипримерима из само једног, српског језика.

Сам процес разлагања куће као грађевинског објекта претпо-стављао је, најпре, добијање одговора на неколико питања који су сетицали, прво, избора што адекватније „целине за разлагање” и поре-ђење између две културе и језика, а онда и самог поимања ’куће каоцелине’: само као „главне зграде” на имању или као нечег ширег одтога; питање се, прецизније речено, у последњем случају односилона то да ли се под ’деловима куће’, осим делова „главне зграде”, по-дразумевају и елементи покућства (по принципу просторне укључе-ности) и/или ентитети изван „главне зграде” а у оквиру границаимања (по принципу функционалне блискости).

У процесу разлагања „главне зграде” били су у виду критеријумиза одређивање меронимије Круза (1995; 2002; 2004а; 2004б; 2006),Крофта и Круза (2004) и Винстона, Шафина и Хермана (1987), који сутакође наметали питање везано за (не)оправданост сврставања кат-кад и читавих група лексема у истраживачку грађу. Поред тога,првобитна намера аутора овог рада да организацију грађе базира напринципима (исправног) формирања мерономија (Крофта и) Крузадонела је и нарочити проблем одређења позиција готово свих меро-нима у хијерархијској организацији посматраног лексичког поља:

— Крофтов и Крузов принцип типолошке доследности, који, измеђуосталог, подразумева и доследност поделе једне целине на деловеистог онтолошког типа као што је и она, из „једне добро формиранемерономије” куће искључио би, на пример, све небројиве мерониме,тј. све односе типа предмет > маса, које Круз (1995), штавише, ни несматра меронимијом, већ квазимеронимијом, док их Винстон и др.,опет, виде као равноправног члана „меронимијске породице”, мада иуз специјалан третман. Речено, стога, доводи и до дилеме да ли уграђу укључити само бројиве (и бројиве/небројиве) називе за деловекуће или граматичку категорију броја ипак изоставити као крите-ријум избора / ограничења грађе.

— Крузова подела делова једне целине на сегменталне и системскетакође је обухваћена Крофтовим и Крузовим принципом типолошке



доследности, који овог пута налаже и то да се у једној добро формира-ној мерономији не могу наћи и називи за сегменталне, и називи засистемске делове. Овиме се, дакле, указује на постојање (најмање)две различите мерономије куће и истовремено пружа могућност дасе и сама истраживачка грађа на првом нивоу класификације разде-ли у две засебне групе. Међутим, овде настаје и проблем у коју ондагрупу сврстати и називе за грађевинске материјале с обзиром на тода су они чланови (најнижих нивоа) и једне, и друге мерономијекуће.

— Уз речену поделу делова на две групе, Круз (1995) такође нагла-шава и да се у природним језицима, без обзира на подједнаку валид-ност оба принципа поделе неке целине, предност увек даје сегмен-талним деловима, што би могао бити и оправдани критеријум при-ликом (евентуалног) ограничења грађе, одн. опција да се из грађеискључе сви називи за системске делове, и то не само зато што онинемају „предност” у односу на сегменталне делове, већ и зато што сезначења њихових (већином вишечланих) назива ретко, ако икако,бележе у општим речницима.

— Иако Круз и сегментални тип делова куће такође дели на две гру-пе — једну коју чине елементи самог грађевинског оквира (струк-турни делови), а другу просторне целине које ти елементи и дефи-нишу (просторни делови), предност се овог пута не даје ниједној кла-си сегмената куће, нити се захтева да једна добро формирана меро-номија буде сачињена од само једног типа сегменталних делова.Ипак, ова подкласификација делова куће свакако пружа могућностда се први искорак при разврставању и издвојених назива за сегмен-талне делове куће учини баш у том правцу, тј. да се и ови називи раз-деле у два засебна одељка. Овакав корак, при томе, могао би сеоправдати једино методолошким разлозима, јер, реално гледано,немали број делова грађевинског оквира може бити посматран и каодео готово сваке просторне јединице у њој. Другим речима, називиза (најмање) зид, плафон, под, врата и прозори за свој холоним имајукако назив за највећу целину, тако и читав низ назива за просторнецелине у кући, нпр. зид < просторија / купатило / кухиња / ходник /соба / таван / подрум итд. < кућа.

— Мада би се претходним потезима разврставања грађе макар идонекле „решио” проблем „замршених” грана меронимијске хије-рархије, огроман број њих, ипак, остао би и у самој групи назива заструктурне делове куће, толико да се овде свакако намеће питање дали би се уопште и могао изнаћи некакав доследан начин да се и овајдео мреже (непосредно) меронимијских и комеронимијских односа (па и



само донекле) расплете. Јер, чак и у случају када је структура кућемаксимално упрошћена уз помоћ схеме шестостране коцке, а та се„коцка”, штавише, посматрала и само из спољне перспективе, свегатри првобитно издвојена меронима куће / коцке (страна, ивица иугао) већ су и сами међу собом плели нити те мреже, уз то, не баш и ја-сно утврдивог „порекла” — меронимијског и/или комеронимијског.

— Поред тога, три речене лексеме довеле су и до питања укључењау грађу, а нарочито њиховог позиционирања у њој, и свих тзв. (Кру-зових) супер-меронима, тј. лексема које због свог врло широког дено-тационог опсега могу представљати мерониме огромног броја лек-сема како у језику уопште, тако и у самој мерономији куће. Стога, оп-ција да се из грађе можда и искључе случајеви супер-меронимије неби се показала као адекватан критеријум јер би се његовом дослед-ном применом грађа на крају свела на не баш завидан број лексема.Ово зато што су многи супер-мероними куће (укључујући и страна,ивица и угао) истовремено и тзв. (такође, Крузови) канонички мерони-ми, тј. лексеме које означавају обавезне делове једне „добро формира-не целине”, одн. оне делове без којих би та целина представљаласамо мање или више оштећен ентитет.

— Лексеме страна, ивица и угао, које, дакле, у грађи остају пре све-га због каноничности делова које означавају, повукле су за собом инови низ лексема — и то, што својих такође општих, па и мање позна-тих синонима, што још бројнијих синонима из групе специфичнијихназива за исте, али просторно одређеније појединости на кући — инаметнуле питање самог одабира „најбољег” представника и њихо-ве, и свих других група синонима.

— Проблеме у организовању грађе (доследно) по принципу „једео” доносили су и сви мероними који се међусобно налазе у односухипонимије и, поготово, нимало ретке лексеме које своју вишезнач-ност испољавају и у самој мерономији куће.

Почетне фазе истраживања, стога, поред самог одабира (нај)реп-резентативнијих чланова посматране меронимијске мреже (пре негохијерархије) обележило је и изналажење што адекватнијег модела зањен приказ, оног који би кроз груписање и представљање семан-тичке анализе њених појединачних „чворишта” у два језика ипак унекој мери „сачувао” и различите семантичке „нити” које та „чво-ришта” повезују.



ИЗВОРИ ГРАЂЕ И ЊИХОВЕ СКРАЋЕНИЦЕ

РЕЧНИЦИ

COED: Concise Oxford English Dictionary on CD-Rom (11th edition). (1990). MicrosoftCorporation.

EEBD: Easier English Basic Dictionary (Pre-Intermediate Level) (2nd edition). (2004).Bloomsbury.

EESD: Easier English Student Dictionary (Upper Intermediate Level) (2nd edition).(2003). Bloomsbury.

IERO: Ilustrirani engleski rječnik OXFORD. (1990). Zagreb: DZS, Knjiga i dom.LLCE: McArthur, T. (1995). Longman Lexicon of Contemporary English (English–Chi-

nese). Longman Group.NWDEL: New Webster's Dictionary of the English Language (College edition). (1981). New

York: Delair Publishing Company, Inc.RHUD: Random House Unabridged Dictionary. (1997). Random House, Inc. Доступно на

http://dictionary.infoplease.com/ WICD: Webster's Illustrated Contemporary Dictionary (Encyclopedic edition). (1988).

J. G. Ferguson Publishing Company.РМоск: Московљевић, М. С. (1990). Речник савременог српскохрватског језика са је-

зичким саветником. Београд: КИЗ Аполон.РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–VI. (1967–1976). Нови Сад: Ма-

тица српска (и Матица хрватска).РМСЈ: Речник српскога језика. (2007). Нови Сад: Матица српска.

РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I–XVIII. (1959–2010).Београд: САНУ, Институт за српски језик.

ОСТАЛИ ИЗВОРИ

БЛД: Kontrola prirodne ventilacije u zgradama (REYNAERS). Build: besplatni poslov-ni magazin o građevinarstvu i opremanju, 15. septembar 2010. Доступно наhttp://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm1511.htm [јан. 2011].

БЛО: Renovirani „Parobrod” biće otvoren sutra. Blic Online, 17. april 2013. Доступ-но на http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/378199/Renovirani-Parobrod-bice-otvoren-sutra [април 2013].

ГЕИ: Гласник Етнографског института 48–51. (1999). Београд: Научно дело. До-ступно на http://books.google.com/ [јул 2012].

ГЗБ: Спречите јесење болести. Градски завод за јавно здравље Београд. До-ступно на http://www.zdravlje.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=303%3Asprecite-jesenje-bolesti&catid=44%3Aaktuelno&Itemid=213&lang=sr [јун 2012].



ГКЉ: Расположиве хале: пословни простор за издавање и продају. Град Кра-љево. Доступно на http://www.kraljevo.org/Print-Kraljevo_644_cir[јан. 2011].

ГНБ: Medović, P. i Medović, I. (2010). Gradina na Bosutu – naselje starijeg gvozdenogdoba. Novi Sad: Platoneum.

ДЛ: Дело 70. (1914). Штампарија „Доситеj Oбрадовић”.

ЕИ: Микић, С. Главни пројекат електричних инсталација у стамбеном објекту(Семинарски рад из Електричних инсталација и осветљења). Електро-технички факултет у Београду.

ЕИО: Halep, A. Električne instalacije i osvetljenje. Доступно на http://idabg.weebly.com/uploads/5/4/0/0/5400352/elektricne_instalacije_i_osvjetljenje.pdf [јан. 2011].

ЕЛН1: Protivprovalni alarmni sistemi. Elnet. Доступно на http://www.elnet.me/novi/index.php/usluge/alarmni-sistemi [јан. 2011].

ЕЛН2: Video nadzor. Elnet. Доступно на http://www.elnet.me/novi/index.php/component/content/article/20-listanje/83-video-nadzor [јан. 2011].

ЗБГ: Кућа породице Жујовић. Завод за заштиту споменика културе градаБеограда. Доступно на http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Kuca_porodice_Zujovic.pdf [јун 2012].

ЗВЉ: Crkvine. Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo. Доступно на http://www.vaza.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=96:abaka-tvrava&catid=44:arheologija&Itemid=213 [јан. 2011].

КИ: Tadić, D. (1965). Kućne instalacije: kanalizacija, vodovod, grejanje i provetravanje,električne instalacije i gromobrani (Udžbenik za IV razred građevinske tehničkeškole, arhitektonski odsek). Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijali-stičke Republike Srbije.

КСЈ: Korpus savremenog srpskog jezika. Matematički fakultet Univerziteta u Beogra-du. Доступно на http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/prezentacija/korpus.html

СЛЈ: Službeni list Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 47. (1991). Beograd:Novinska ustanova „Službeni list SFRJ”.

ТИО: Техничко и информатичко образовање: Материјали за облагање, изолацију иинсталацију. Основна школа „Ђура Јакшић”, Београд. Доступно на http://ucimotehnicko.wordpress.com/ [дец. 2013].

ФPМ: Matković, M. (1968). Forum. Zagreb: Izdavački zavod Jugoslavenskeakademije.

ЦИ: Cevne instalacije. Virtualni grad. Доступно на http://www.virtualnigrad.com/Cevne_instalacije_vodovodne_ sanitarne_grejne_instalacije_-134-15361[јан. 2011].



ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

(I) Схема коцке као помоћ при сегментовању структуре куће. Преузето изGerstl & Pribbenow, 1996, стр. 313.

(II) Могући фрагмент мерономије коцке / куће сагледане из спољне пер-спективе

(III) Спољни (2Д) угао једне стране коцке / куће (IV) Спољни (3Д) углови коцке / куће

(V) Кућа са равним кровом. Преузето из The Advantage to Choose a Flat RoofDesign to a Modern Style House. Wisfer.com, Inspire and Provide Solutionsabout the Architectural Style of the House. Доступно на http://www.wis-fer.com/the-advantage-to-choose-a-flat-roof-design-to-a-modern-style-house [јан. 2013].

(VI) Куће са косим кровом. Преузето из Кrov – renoviranje. EliteMadzone,Forum. Доступно на http://www.elitemadzone.org/t397036-0 [јан. 2013].

(VII) Лексема nail као члан две гране енглеске мерономије људског тела.Преузето из Cruse, 1995, стр. 170.

(VIII) Водоводна, електрична и грејна инсталација у кући. Преузето из (ре-дом) Vodovodne instalacije. Adaptacije d. o. o. Доступно на http://www.vodoinstalateri.com/instalacije.html [мај 2012].Razvod u električara. Elektroinstalacije, automatizacija, pametne kuće i elek-tronika u Srbiji. Доступно на http://www.automatic-house.rs/blog/2010/razvod-u-elektricara/ [авг. 2013].Central Heating. Precision Home Improvement. Доступно на http://precisionhomeimprovement.blogspot.com/ [авг. 2013].

(IX) Део енглеске мерономије људског тела. Преузето из Cruse, 2004a,стр. 181.

РЕФЕРЕНЦЕ

Baak, J. van (2009). The House in Russian Literature: A Mythopoetic Exploration.Amsterdam and New York: Editions Rodopi B. V.Chaffin, R. & Herrmann, D. J. (2009). The Nature of Semantic Relations:A Comparison of Two Approaches. In M. W. Evens (ed.), Relational Models of theLexicon: Representing Knowledge in Semantic Networks. New York: CambridgeUniversity Press, 289–334.Croft, W. & Cruse, D. A. (2004). Cognitive Linguistics. Cambridge: CambridgeUniversity Press. Cruse, D. A. (1995). Lexical Semantics (2nd edition). Cambridge: CambridgeUniversity Press.



Cruse, D. A. (2004а). Meaning in Language. An Introduction to Semantics and Prag-matics. Oxford: Oxford University Press.Cruse, D. A. (2004б). The Lexicon. In M. Aronoff & J. Rees-Miller (eds.), TheHandbook of Linguistics. Blackwell Publishing Ltd., 238–264.Cruse, D. A. (2006). A Glossary of Semantics and Pragmatics. Edinburgh: Edin-burgh University Press Ltd.Gerstl, P. & Pribbenow, S. (1996). A Conceptual Theory of Part-Whole Rela-tions and Its Applications. Data and Knowledge Engineering 20, 305–322.Johnson, M. (1987). The Body in the Mind: The Bodily Basics of Meaning, Imagina-tion, and Reason. Chicago: The University of Chicago Press.Kearns, K. (2006). Lexical Semantics. In B. Arts and A. McMahon (eds.),The Handbook of English Linguistics. Blackwell Publishing Ltd, 557–580.Kuczora, P. W. & Cosby, S. J. (1989). Implementation of Meronymic(Part–Whole) Inheritance for Semantic Networks. Knowledge-Based Systems2/4. Butterworth & Co (Publishers) Ltd, 219–227.Lakoff, G. & Johnson, M. (2003). Metaphors We Live By. Chicago and London:The University of Chicago Press.Lipka, L. (2002). English Lexicology: Lexical Structure, Word Semantics & Word-For-mation. Tübingen: Narr.Lyons, J. (1977). Semantics I. Cambridge: Cambridge University Press.McCarthy, M. (1996). Vocabulary. Oxford: Oxford University Press.Miller, G. A. (1990). Nouns in WordNet: A Lexical Inheritance System. Interna-tional Journal of Lexicography 3/4. Oxford: Oxford University Press, 245–264. Murphy, M. L. (2006). Meronymy. In K. Brown (ed.) Encyclopedia of Languageand Linguistics 8 (2nd edition). Oxford: Elsevier Ltd., 13–15.Winston, M. E., Chaffin, R. & Herrmann, D. (1987). A Taxonomy of the Part-Whole Relations. Cognitive Science 11, 417–444.Bugarski, R. (1996). Lingvistika u primeni. Beograd: Čigoja štampa, XX vek.Букумирић, М. (2006). Терминологија куће и покућства у северној Метохији(Српски дијалектолошки зборник LIII). Београд: САНУ, Институт за срп-ски језик САНУ.Вуковић, Г. (1988). Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад:Филозофски факултет, Институт за јужнословенске језике.Дилпарић, Б. (2011). Унутрашња структура категорије ДЕЛОВИ КУЋЕ.Филолог: часопис за језик, књижевност и културу 4, Бања Лука: Универзи-тет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 132–146.Дилпарић, Б. (2012а). О меронимији. Зборник радова Филозофског факулте-та XLII/1. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета уПриштини, 279–307.Dilparić, B. (2012б). Semantic Organization of the HOUSE PARTS Category asPerceived by American Subjects. У: Л. Раздобудко-Човић и Н. Гарбовски



(ур.), Превод у систему компаративних изучавања националне и стране књи-жевности и културе (Међународни тематски зборник радова). КосовскаМитровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 285–298.Dilparić, B. (2012в). Semantička organizacija delova kuće prema srpskim iameričkim ispitanicima. Philologia: Naučno-stručni časopis za jezik, književnost ikulturu 10. Beograd: Philologia, 49–59.Ђуровић, С. Ж. (2002). Деривациони системи именица које означавају кућу ињене делове (необјављени магистарски рад). Београд: Филолошки факул-тет Универзитета у Београду.Klikovac, D. (2006). Semantika predloga. Studija iz kognitivne lingvistike (Drugoizdanje). Beograd: Filološki fakultet.Марковић, Р. (1991). Гранање значења речи које означавају кућу и њенеделове. Наш језик XXIX/1–2. Београд: Институт за српски језик САНУ,55–76.Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izda-vačka knjižarnica Zorana Stojanovića.Hlebec, B. (1984). Prevođenje i kontrastivna analiza. Prevodilac 1. Beograd:Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca SR Srbije, 27–33.Црњак, Д. (2006). Терминологија куће и покућства у Лијевчу пољу и Жупи.Бања Лука: Филозофски факултет.Šipka, D. (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska,Odeljenje za književnost i jezik.



BRANISLAVA M. DILPARIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY CRITERIA WHICH DETERMINE MERONYMY OF THE DENOTATUM ‘HOUSE’ IN THE PHASE OF SELECTION AND CLASSIFICATION OF RESEARCH MATERIAL:

PROBLEMS AND DILEMMAS

This paper presents some of the problems and dilemmas which theauthor was faced with in the preparatory phase of selection andclassification of lexical material for the study on the semantic field ofhouse and its parts or, more precisely, its realizations (lexical fields) intwo languages, English and Serbian. The lexical fields, based on thesemantic relation of meronymy (or part-whole relation) and thus alsocalled meronomies, belong to a type of the (branching) lexical hierar-chies, having as its highest member or global holonym (that is a noundenoting the largest whole in a meronomy) the lexeme house inEnglish and kuća in Serbian, and as its lower members, the so-calledmeronyms, all the English / Serbian lexemes that denote some part ofthis whole.

However, due to the fact that there is still no consensus on thecharacterization of the concepts of ‘part’ and ‘whole’, as well as therelation(s) between them, one of the first dilemmas concerning theselection of English and Serbian meronyms for the study was relatedto how to interprete ‘a house taken as a whole’ and, therefore, whattypes of entities to consider as its parts. To be more precise, is ‘a housetaken as a whole’ seen only as a (main) building (on the property area)composed of its characteristic segmental and systemic parts, e.g. aroof, walls, doors, windows, rooms, plumbing, wiring, etc., or could itbe interpreted in a wider sense to also include a large variety of enti-ties which are, due to its function, typically found in it, e.g.furnishings, appliances, dishes, etc., and/or close to it, e.g. out-buildings, a fence, a yard, a garden, etc.?

Furthermore, a great number of problems and dilemmas this timeconcerning not only the selection, but also the classification of themeronyms appeared even in a case when ‘a house as a whole’ was seenonly as a 3-D hollow object and the criteria which determine meronymyof the denotatum ‘house’ according to Cruse (1995; 2002; 2004а; 2004б;2006), Croft and Cruse (2004) and Winston, Chaffin and Herrmann(1987) were followed. The segmentation of this 3-D hollow object,illustrated in the paper only with Serbian examples, actually showed



that the initial intention of the author — that is, first, to attempt toform a hierarchy of the meronyms and, then, to present their seman-tic analysis in an order that would reflect their positions in themeronomy and thus the meronymic and co-meronymic ‘ties’ amongthem — had been quite ambitious. For, even in this preparatory phaseof the study, the meronomy of a house turned out to be just basicallya hierarchical structure; taken in its entirety, however, it represents atangled and entwined lexical network that is a consequence not only ofthe very high complexity of the whole broken down, numerous waysof its division, a variety of spatial-temporal relations between it andits parts (or between the parts themselves) etc., but also of purelylinguistic phenomena such as a wide denotational range of a greatnumber of meronyms, their polysemy even in the house meronomyitself, and the relation of synonymy and/or hyponymy which many ofthe meronyms also enter into.

KEY WORDS: meronymy, part–whole relation, meronomy, house and its parts,selection and classification of research material, problems and dilemmas.

KЊИЖЕВНОСТ

373


УДК: 316.7:314.15(=161.1)(497.1)"1930/1936"070.487БУХ"1930/1936"

DOI:10.5937/ZRFFP44-5928

ИРИНА Н. АНТАНАСИЕВИЧ1

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ, ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

РУССКАЯ ЭМИГРАЦИЯ НА БАЛКАНАХ: ПРОБЛЕМА ПОНИМАНИЯ И

ВЗАИМОПРОНИКНОВЕНИЯ КУЛЬТУР

РУСКА ЕМИГРАЦИЈА НА БАЛКАНУ: ПРОБЛЕМ РАЗУМЕВАЊА И КУЛТУРНЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ

САЖЕТАК. Рад се бави проблемом разумевања и културне интеракције коју раз-матра кроз анализу културе понашања, узимајући за пример рускиемигрантски сатирични часопис „Бух!”.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: културна интеракција, сатира, хумор, емиграција.

1 [email protected]

Рад је примљен 16. априла 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


374 ИРИНА Н. АНТАНАСИЕВИЧ

Журнал «Бух!» (январь 1930 – январь 1936. Представительства воФранции, Бельгии, Латвии, Греции. С 1933 года – параллельноеиздание в Париже) выпускали Борис Ганусовский, Николай Феври Георгий Герасимов (Савулькин) – люди молодые, полные энту-зиазма. Фельетоны в журнале «Бух!», описывающие эмигранта-обывателя (серия о студенте Пете Абрикосове или о эмигрантеКнопикове, или Примиренцеве) требуют анализа, поскольку да-ют возможность увидеть жизнь эмигранта изнутри, из самогобыта, в структуре повседневности, что может указать на корнипоявления тех или иных тенденций в жизни русской эмиграции.

Попытка рассмотреть текст сатирического журнала как еди-ный текст, объединенный системой специфичных для эмигра-ции вообще и белградской эмиграции в частности, культурныхкодов, приближает нас к пониманию того текста повседневнос-ти, который не только сложился в среде русской эмиграции пер-вой волны, но и стал подвергаться высокой степени мифологиза-ции, создавая свои оппозиционные пары. Прежде всего этоделение на «своих» и «чужих», которое не было однозначным иделилось прежде всего на категории:

– Эмигранты – местное население: «свои мы – чужие они»,

– Социальное расслоение в эмиграции: «свои – свои чужие»,

– Идеологическое расслоение: «свои – свои чужие»,

– Поколенческое расслоение: «свои мы – свои чужие».

Итак, рассмотрим все эти категории. Эмигранты – местное население: «свои мы – чужие они». Как

известно, при столкновении с чужой культурой у человека неиз-бежно возникает так называемый когнитивный диссонанс (Фес-тингер, 1999). Чтобы диссонанс устранить, человек изменяетсвое поведение, т. е. стремится соответствовать своему окруже-нию. Если это не удается, по каким-либо причинам, то возникаеттак называемый культурный шок2 – чувство физического и эмо-ционального дискомфорта.

Нельзя сказать, чтобы русская эмиграция в Югославии – стра-не дружески настроенной и славянской была лишена тех тре-ний, возникающих между местным населением и эмиграцией.Например, в 1932 году в газете «Jugoslovenska politika» появился«ряд материалов публициста Д. Павичевича, в которых он, наме-

2 Термин был создан в 1951 году К. Дюбуа, а впервые применен к кросскуль-турным проблемам антропологом К. Обергом в 1960 г.

РУССКАЯ ЭМИГРАЦИЯ НА БАЛКАНАХ…

ИРИНА Н. АНТАНАСИЕВИЧ 375

ренно сгущая краски, пытался резко противопоставить роскошьрусских – прозябанию югославов. Об этом свидетельствовали та-кие заголовки статей, как «Русские наслаждаются – наши голода-ют», «"Русские нас давят", "Русские взбесились"». ( Косик, 2007) Апозже, в 1936 году, сербское государственное радио запустилоцикл передач под названием «Сережа» – которые являлись язви-тельными зарисовками о русских в Югославии. В феврале 1937года ряд сербских деятелей посетили директора «Радио А. Д.» ге-нерала Калафатовича и заявили следующее:

«… Мы, сербы, в своем же доме позволяем себе оскорблять русских, —тех русских, которые в европейскую войну защищали Белград и погиблина Салоникском фронте… Но не говоря уже о мертвых, просто недостой-но для сербов оскорблять тех братьев-русских, которые теперь в беде,потеряв свою родину, мучаются и страдают по всему свету… Есть двенации без отечества: это — русские и евреи. Однако, почему-то напада-ют только на русских». (Маевский, 1966)

Хотя ныне, анализируя передачи радио, оставшиеся в виде пе-чатных буклетов (издательство Т. Костич из Белграда, 1937 год)нужно сказать, что передачи скорее были описывали различиякультурологического характера, поскольку сербам были чудныи обычаи масленичные, и традиции русские, и рестораннаяжизнь, а также их уязвляла гордость эмигрантов, которые, защи-щаясь от действительности, иногда слишком агрессивно вспо-минали красоты прошлого, вздыхая, что оказались в такой сель-ской провинциальной Европе.

Но инциденты подобного рода были редкостью. Более того,«для русских эмигрантов были созданы особые отступления врамках действующего тогда законодательства: с 1921 года в Ко-ролевстве действовал закон, по которому запрещалось предо-ставлять работу иностранцу, если по этой специальности име-лись свои кандидаты» (Миленковић, 1997). Но уже в 1922 годуминистерский совет принял решение о том, что все русские бе-женцы уравниваются в правах по зарплате со своими югославян-скими коллегами. И хоть опять в 1925 году был выработан новыйсвод инструкций, который в основном повторял старые в отно-шении работы для иностранцев, все эти законоположения ни-когда не были применены к русским. Беженцы из России всегдасчитались «своими»: не было разницы между жителями Коро-левства и русскими изгнанниками. (Миленковић, 1997)

Вообще, трения между русскими эмигрантами и местным на-селением – явление не первых годов эмиграции, а и характерны



для периода тридцатых годов, т. е. времени, после гибели подде-рживающего русскую эмиграцию, короля Александра ПервогоКарагеоргиевича в Марселе. Вот в письме В. Н. Штрандмана от 1сентября 1936 года принцу-регенту Павлу говорилось:

«Министерство внутренних дел, за весьма редкими исключениями,отказывается принимать эмигрантов в югославское подданство, чтолишает их права искать заработок даже на иностранных предприяти-ях, которым предлагается оказывать строгое предпочтение националь-ным рабочим… Уже сейчас имеются весьма тяжелые случаи, например,отказ принимать на работу русских только потому, что они русские…зачастую имеются случаи, когда люди доходят до полного отчаяния»(Переписка … Сб. документов, 1998).

Как мы видим, явления подобного рода имеют социальную иполитическую подоплеку; что же касается процесса бытовоймежкультурной трансформации, т. е. процесса всегда довольноболезненного, связанного с интеграцией в чуждую культурнуюсреду и выработкой новых маркеров идентичности, то у русскихбеженцев в Югославии был не таким острым: разница же культу-рологическая, конечно же существовала, и более того – былабольше, чем казалось на первый взгляд, но она не создавала ост-рого дискомфорта, позволяя русским создавать свои общины ижить в рамках привычного поля самоидентификации:

«В Белграде можно не только свободно обходиться русским языком, нои иметь полную возможность жить в атмосфере "русскости". Русскиеврачи всех специальностей, профессора Ф. В. Вербицкий, А. И. Игнатовс-кий, М. Н. Лапинский, Н. В. Краинский и др. Нет государственного учреж-дения, в котором не служили бы на различных должностях русские. Да-же в Министерстве иностранных дел много лет уже служат б. русскиедипломаты: А. М. Петряев, А. К. Беляев, М. Н. Чекмарев, П. И. Извольский,П. П. Сергиев…» (Иллюстрированная Россия, 1932).Или вот еще воспоминания Н. Рощина:

«Вот мы и тут. Но какой же это запад, когда город называетсяБеоград — Белый Город, и главное здание на главной его площади, высокийи кораблеобразный дом с башенками и шпилями называется "Москва", икороль – в прошлом русский школьник? И по вывескам русские буквы, нослагают они слова непривычные глазу, как из Киева во времена гетман-щины, только без той кокетливо-самодовольной наглости. Освоилисьскоро. В самом деле, что за трудности, когда нож по-сербски называется— нож, вилка — вилюшка, человек — човек, женщина — жена? Стоиттолько настроить язык на школьный церковнославянский лад, и все пой-дет, как по маслу. А сколько кругом русского! Хотя бы вот те же самые



вывески над темноватыми входами "кафан", где дремлет в высоких боч-ках густое, крепкое вино. Каждое торговое предприятие имеет свой пок-ровительственно-именной девиз. Вот "код генерала Скобелева", вот "кодбелог Цара", вот "код веселог Руса", и сам я видел вывеску в маленьком го-родке "код Петра Степановича, киевского помещика". А там и пошло.Эшелон за эшелоном — десять, двадцать, тридцать тысяч русских, про-жженных огнем Гражданской войны. И вот уже свои газеты, комитеты,канцелярии и, конечно, бесконечное множество "Рюриков", "Варягов" и"Асторий" с русскими балалаечниками, с самоваром на стойке, с лени-выми варениками и сибирскими пельменями. И за бумажки, еще вчераничего не стоившие, летевшие по ветру, устилавшие пароходную палу-бу, сегодня дают полновесные, полные динары, и после миллионов за взя-тую с боя котлету из собачьего мяса, за ржавую селедку, коробку спичек— витрины, ломившиеся от всяческого давно забытого добра, и мирныйдобрый басок: "Пожалуйте, братушкам скидка, а нет — и в долг пове-рим!"» (Рощин, 1932)Такая атмосфера поддерживалась и решениями Югославского

правительства, которое в 1928 году на основе соглашения Минис-терства иностранных дел Югославии и Министерства просвеще-ния совместно с Комиссией по делам русских беженцев создаетРусский культурный комитет (РКК), который обязан был сфор-мировать те институты для жизнедеятельности русских эмиг-рантов

«без которых особенно русский интеллигентный человек считает се-бя вычеркнутым из культурной жизни — науки, литературы и искус-ства, в которых он занимает достойное… место». ( Косик, 2007)

Конечно, на бытовом уровне были разные моменты, завися-щие и от местности, где были расселены эмигранты и от конк-ретных субъективных жизненных историй, но в целом разницамежду местным населением и русскими не воспринимается какфактор болезненный и дискомфортный.

В частности, русский сатирический журнал «Бух!», на приме-ре которого мы и рассматриваем бытовую жизнь рядового эмиг-ранта не имеет ни одной статьи, где бы противопоставлял жизньрусского эмигранта жизни местного населения (что являетсячастой темой для русских сатириков в других странах Европы).Более того, русские сатирики не только активно используютсербскую лексику, но и печатают на страницах русского сатири-ческого журнала рассказы и фельетоны югославских авторов.Особый интерес представляет для нас серия рассказов писателяВ. Брандима: Серб о Русских (в № 4) и Како су Руси освоjили Београд –



Как русские оккупировали Белград (№ 21), где присутствие русскихв Белграде описано как нашествие, но положительное и, несмот-ря на то, что речь идет о сатирическом рассказе, русские описы-ваются хоть и иронично, но с любовью, а Югославия называетсяКоролевством Сербов, Хорватов, Словенцев и Русских беженцев:

«Что нам дали русские? Русский балет, русский салат, русскую бала-лайку, русские портсигары из русской платины, русских аристократов,русские иконы и обычай целовать руку женщинам.

Что русские взяли от нас? Ракию, умение ругаться, гражданскуюслужбу с кое-какой зарплатой, а те, кто женился на наших девушках –еще и приданое» (№ 4).Описывая же обилие русских в Королевстве, Брандим конечно

же утрирует, но в этом гротеске нет неприязни:

«…Когда-то я хотел уехать в Россию и пожить немного среди русских.Сейчас в этом нет никакой необходимости. Утром газету мне прино-сит русский. После него появляется молочник – русский. В магазине ямасло и яйца покупаю у русских. Сигареты в киоске мне продает русский.В трамвае слушаю русскую речь. В канцелярии весь персонал подчиняет-ся только нашей дактилографистке – русской. Ем русский салат наужин в ресторане "Русская Лира", слушая русские балалайки и русскиепесни. Обслуживает меня официант русский. Пью русскую водку и напи-ваюсь как русский и домой меня возит шофер, опять же русский» (№ 4)Другие же виды деления: социальное расслоение, идеологи-

ческое расслоение, поколенческое расслоение – это виды деле-ния между категориями, которые воспринимаются как «свои –свои чужие»

В сатирической литературе восприятие своих, которые явля-ются чужими выражено четче и грубее, чем в мемуарной лите-ратуре и именно это расслоение является наиболее острым, ког-да речь идет о русской эмиграции в Югославии. Недаром своезлое стихотворение «Хождение по мукам» с хлесткой обвини-тельной концовкой поэт Николай Яковлевич Агнивцев создалименно там:

«Семь беженских суток, упорно,Ходил я — болваном последним —Туда, по тропиночке торной, где, стиснувши зубы, покорно,Россия стоит по передним!..Тут, на зов, выходят «штучки» —Ручки в брючки,



Закорючки,Видом — вески,Жестом — резки,Тверды, горды как Ллойд Джорджи!(Только, эдак, вдвое тверже)!И любезно говорят: — «Осади назад!»После всех рекомендаций,Аттестаций, регистраций,Всевозможнейших расписок,Переписок и подписок, Раздается вещий глас:«Нельзя-с!«—Н-да-с! Имеются ресурсыИсключительно на курсы:Маникюра,Педикюра,Выжиганья,Вышиванья…»—«Извините, до свиданья!»—«Здрассте!» —«Здрассте!»Тут у нас по детской части!Мы старанья все приложимИ, всем прочим в назиданье. На букварик выдать можем…—«Извините, до свиданья!»—«Здрассте!» — «Здрассте!»Тут у нас по земской частиВыдаем на рестораны,Виноградники, кафаны,На развод осин и елок…—«Извините, я филолог!»Можем выдать, для почину,Вам на швейную машину…—«Что ж я буду делать с нею?»—Устраняя все невзгоды,Выдаем еще на роды…«К сожаленью, не умею!»Мои несчастные colleg′-иВ международном этом беге —Мы убедились понемногу,



Что нам в беде скорей помогут:Зулусы, турки, самоеды,Китайцы, негры, людоеды,Бахчисарайская орда,Но свой же русский — никогда!» (Антология, 2002). Скандальная репутация авторов «Бух!» в сочетании с задором

и талантом не щадила ни громкие имена, ни предыдущие заслу-ги, но сатира эта дает одну очень жесткую картину действитель-ности, освещая многие события иначе, нежели их принято вос-принимать.

Так, например, анализируя тексты, связанные со строительс-твом Русского Дома в Белграде и началом его деятельности (речьидет о текстах периода конца 1931 и по 1934 включительно), ко-торые печатались на страницах эмигрантского сатирическогожурнала «Бух!» мы получаем возможность увидеть некоторыемоменты, которые так или иначе упускались: или при анализедокументов Комиссий, занимающихся строительством и функ-ционированием Дома или при анализе другой периодики, кото-рая освещала процесс строительства, открытия и работы Дома.

Сатирическая направленность журнала «Бух!» позволяла осо-бое внимание уделять социальным моментам, связанным состроительством, критиковать концепцию строительства и лич-ность первого директора Русского дома Бориса МихайловичаОрешкова.

Строительство Русского Дома, некоторые сопровождающиестроительство моменты – все перерабатывается сатирически,подвергается критике.

Конечно, строительство РД представляло собой большой про-ект, грандиозность которого иногда влияла на уже существую-щие формы культурно-просветительской работы, лишая их фи-нансирования, которое шло на строительство РД.

Молодых сатириков волнует то, что осуществление этого про-екта закрывало множество других небольших, но важных длярусской эмиграции моментов. Например, в № 24 есть карикату-ра, которую предваряет эпиграф:

«Ввиду больших расходов по Дому Культуры закрывается еще однорусское учебное заведение».

А сама карикатура представляет диалог двух белградских рус-ских обывателей:



«– Вы слышали? Закрывается еще одно учебное заведение! Эдакмы скоро останемся совсем без культурных людей!

– А зачем нам культурные люди, когда у нас есть Дом Культу-ры?!»

Но больше всего нареканий у сатириков вызывала личностьего первого директора Бориса Михайловича Орешкова.

Особенно активно возмущало редакторов то, что еще в перио-де планирования Русского Дома, было предусмотрено строи-тельство служебной квартиры:

«Вот маститый брат КокосовВсех студентов лучший друг?……Живя в любви довольстве миреОн обретет покой в квартиреИ ему же Новый год Целый домик принесет.»

(поздравление из № 7-8 номера журнала).

Особенно это возмущало редакторов, еще и потому, что Ореш-ков являлся также и Председателем фонда, отвечающего за рас-пределение студенческих ссуд. И ходили слухи, что для строи-тельства Русского дома часть средств, которые должны былиидти на ссуды, перераспределялась так, что студенты чувствова-ли себя уязвленными.

Карикатура в № 4 под названием В тисках экономики показыва-ет удрученного Орешкова, который находится в дилемме:

«– Не знаю, что и делать: то ли строить себе квартиру из 6 комнат иснять стипендии с 200 студентов или снять стипендии с 200 студентови строить кв. из 6 комнат?»

Сатирики утверждали, что дому пристроен целый этаж дляквартиры с зимним садом на пятом этаже именно по желаниюОрешкова и поэтому, смеялись они, проект Русского дома ока-зался осуществим:

«…этому счастливому обстоятельству мы быть должны обязанытем, что существует четыре этажа, в которых как-никак кое-что по-мещается. В противном случае этот дом имел бы только один этаж сквартирой Б. Фисташкина.» ( из № 23).

Тема казенной квартиры особенно остра для русских белград-цев, знающих, что такое квартирный кризис. Поэтому она доми-



нирует в журнале, где весь Русский Дом иногда представлен какодна большая квартира Орешкова.

Конечно, как в любой сатире здесь активно используется ги-перболизация. Но несомненно одно – строительство РусскогоДома воспринимется издателями (и видимо читателями, поэто-му тема является довольно актуальной и поднимается из номерав номер) как проблема социальная и связанная непосредственнос бедственным состоянием части эмиграции, особенно с студен-чеством.

В фельетоне «Русская революция в Белграде» (№ 22) автором подпсевдонимом Вилли Пенкин (скорее всего Герасимов), пароди-руется восстание на броненосце «Потемкин», вызванное тем, чтоматросов накормили несвежим мясом и утверждается, что белг-радская русская революция начнется:

«…глухими волнениями в окраинном студенческом общежитии наСеняке по поводу принудительного питания в столовой Державной ко-миссии причем студенты с плакатами: Мир общежитию – война зимне-му саду! Общедоступный театр – опиум для студента! Долой фальши-вых зайцев!, двинулись к ДРК с плакатами и песней: Мы свой, мы новыйдом построим….»

Что касается решения о принудительности питания в столо-вой Державной Комиссии, то нужно сказать, что и в этом обвиня-ли Б. Орешкова, который также состоял в Державной Комиссии итаким образом студенческие ссуды, которые «удерживались»им как Председателем Фонда студенческих ссуд, «заменялись»добровольным, но, по мнению студенчества, «принудительным»питанием в столовой Державной Комиссии, что давало право невыплачивать ссуды вообще. Поэтому из номера в номер повторя-ется тема голодного студента. Тема невыплаченных студенчес-ких ссуд поднимается и в № 20 за 1934 год, где в большом (на про-тяжении нескольких номеров) фельетоне Прогулка по Белградунесколько раз упоминается Русский Дом (здесь же он именуетсяДворцом Нерона, а зимний сад на крыше назван садами Семира-миды), как явление, огорчающее простых эмигрантов и являю-щееся лишь проектом для бюрократических фондов, которые ссамого строительства имеют свою выгоду.

Печатает «Бух!» и такие математические задачи:

«В одном учреждении за 3 месяца на пособие инвалидам израсходовано35 900 динар, а на содержание правления этого учреждения за тот жесрок 65 000 дин. Инвалидов 200 человек, членов правления — 5. Спрашива-



ется: по сколько получили инвалиды и по сколько члены правления, какоеэто учреждение и как его адрес? »

Или:

«Некто построил театральный зал, 1 зимний сад и 1 свою квартиру.Спрашивается: в какое из указанных помещений будут положены пара-литики из Панчевского госпиталя после закрытия его за прекращениемотпуска средств на содержание?» (№ 14, Бух!)

В своих фельетонах сатирики остро и последовательно указы-вают на те явления жизни эмигрантов, которые редко упомина-ются. Социальное расслоение эмиграции, вызванное афераминечистых на руку соотечественников является, когда речь идет оЮгославии, проблемой, более острой нежели проблема разли-чия между эмигрантами и местным населением. Вот воспоми-нания полковника М. Ф. Скородумова:

«Когда была мною открыта афера в Союзе русских инвалидов, где ин-валидные возглавители обворовали приютившее нас государство на 3миллиона динар, никто из русских официальных возглавителей не хо-тел прекратить это безобразие и позор. А когда пришлось обратитьсяк сербам и просить их убрать от нас этих воров, то в этой борьбе мнеи моему помощнику, полк. Неелову, пришлось выдержать 35 судебныхпроцессов в ложных обвинениях, с лжесвидетелями… Наконец 9 генера-лов и полковников, председатели провинциальных инвалидных отде-лов, получавшие от инвалидных возглавителей вознаграждение по300—500 динар, не побрезговали написать на нас тайный донос минис-тру, что якобы мы агенты Г. П. У., работающие на разложение Союзаинвалидов, с целью нас выслать из Белграда, дабы мы не могли рас-крыть эту инвалидную аферу…» (Потом была публичная пощечина од-ному из генералов-авторов доноса и ответный удар палкой по голове.Затем оправдание генерала Русским судом чести. Сербский суд вынесиное решение, признав виновниками руководство Союза. Новый главаСоюза, сербский генерал, так оценил деятельность своих предшест-венников: «Если бы вам дали Россию, то вы вторично бы ее погубили»,добавив, что всех их «надо свести на Теразию (площадь в центре горо-да), полить керосином и сжечь».) ( Косик, 2007)

Как мы видим, сербов часть русской эмиграции воспринимаеткак людей более близких, нежели «свою, но чужую» часть рус-ской эмиграции, которая наживалась на бедах рядового эмиг-ранта.



Кроме деления социального существовало и деление идеоло-гическое, которое позже стало и поколенческим делением, пос-кольку молодое поколение со смехом и недоумением восприни-мало архаичную идеологию старшего поколения.

«Страшный рассказ», опубликованный № 6 журнала, где рас-сказывается о споре конно-гвардейца с кавалергардом, которыеникак не могут определить цвет подкладки ментика Белорусско-го полка, а из-за голубой выпушки собираются вызвать друг дру-га на дуэль, заканчивается словами:

«И теперь спросите вы, что же тут страшного?.. страшное здесь втом, что это происходило не после смотра в Царском селе и не в тысячадевятьсот тринадцатом году… А в тысяча девятьсот тридцать пятомв Белграде и беседовавшие не были убеленные сединами ветераны, отво-дившие душу воспоминаниями о прошлом, а молодые люди, где самомустаршему было едва более двадцати пяти лет… Вам не страшно?! Мне –да..»Высмеиваются и устаревшие по мнению молодежи стереоти-

пы, где русская культура подается только в ключе:

«Балалайка три струны, водка, тройка и блины…Не кичись, Европа-дура, есть у нас своя культураРусский дом, блины с икрой, Достоевский и Толстой!» И стремление любым способом сохранять традицию:

«Чтоб спасти умы детейОт губительных затейВ школах надо бы изъятьВсе слова без буквы ять»И тендеция приукрашивать прошлое:

«Не страшась тюрьмы и штрафаПревращусь отныне в графаЗа границей каждый сталРусский князь иль генерал» (из серии Новые частушки № 21 ).И совсем уже беспощадным приговором для старого поколе-

ния звучит стихотворение в № 9 «Москва в Белграде»:«Мы тверды. Мы боремся с красным Кремлем,Спасаем Россию в Белграде…Что там разрушают, мы здесь создаемВеличия русского ради.



В Москве голодают. Там нечего есть,Там нет Эрмитажа и Яра.Как феникс из пепла рождаются здесьБылые московские чары.Здесь все атрибуты седой старины.Здесь в русском любом ресторанеЕсть русская водка, котлеты, блины,Безумныя ночи, цыгане…В Москве умирают, гниют в Соловках,Там люди разуты, раздеты.А здесь эмигранты советам на страх Устроили танцы, банкеты.Мы русское знамя высоко несемИ русское имя всем светом:Мы боремся с грозным всемирным врагомИкрой, балалайкой, балетом.Наш жребий велик. Решены победить,Чрез все униженья и беды!Мы будем гнилую Европу будить И пить и плясать до победы.Пока у кого-нибудь что-нибудь естьДля нашей широкой натуры,Мы будем хранить «достоянье и честь»«Домов» всероссийской «культуры»!

Причем стихотворение это не просто отдельная сатира, а отра-жение всеобщей тенденции разочарования молодежи поведени-ем старшего поколения эмиграции, что вообще характерно дляпериода тридцатых годов (и породило множество молодежныхсоюзов как «левого», так и «правого» толков).

Актуально и остро для того времени звучат и «Задачи для лю-бителей математики», где появляются задачи следующего со-держания:

«Академик П.Б. Струве состоял: народовольцем – X лет, социал-де-мократом – Y лет, освобождающим Z лет, на сьезде с Азефом и Милюко-вым готовил "решительный натиск" Q дней.Спрашивается, почему онпочетный галлиполиец и идеолог возрождения России?» ( № 14)

Тендеция украшать себя званиями и орденами, но не делатьничего конкретного, предаваясь мечтам, это и конфликт идеоло-гический и конфликт поколений. В рубрике «Хроника» сатирики



регулярно, наряду с серьезными новостями, публиковали и та-кие вот например:

«На днях состоялось производство в чин генерал-лейтенанта, гене-рал-майора Корвин-Круковского (претендента на венгерский престол) ссохранением в занимаемой должности железнодорожного писца»

Или:

«В прошлом месяце торжественно отпраздновал 15- летие нахожде-ния в генеральском чине полковник корпуса жандармов Иванов»

А первый номер журнала открылся блестящим фельетоном«Как мы на днях чуть-чуть не вернулись в Россию», где «воен-ные» приготовления возвращения описываются в сатирическомключе и показывают, что эмиграция в состоянии лишь произвес-ти абсурдные действия:

«…– все белградские корнеты вынули из чемоданов и почистили крас-ные штаны,

– редактор «Царского вестника» господин Рклицкий пробрался в по-мещение культурного одбора и стоя перед зеркалом заявил – «Россия –это я!»,

– профессор Даватц в сапогах со шпорами прошел по улице краля Ми-лана от Лондона до Славии,

– в 4 часа дня два казака публично целовались посреди Теразии,– в офицерском собрании произошло чудесное обновление портретов

всех белых вождей– одна белградская общественная организация на радостях перепи-

лась вдребезги– какая-то старушка купила в «Белом духане» тридцать штук пи-

рожков с мясом, желая раздать их «ИМ», видимо борцам» (№ 1)

Безволие, бездействие русской эмиграции – это то, что делитчасть эмиграции на своих и своих других, которые отчасти ужечужие и чуждые. Скандальная репутация авторов «Бух!» в соче-тании с задором и талантом не щадила ни громкие имена, нипредыдущие заслуги (в № 11 на главной странице вместо при-вычной карикатуры был опубликован приказ генерала фон Экка,который запрещал подпоручику Герасимову и юнкеру Ганусовс-кому и господину Февру посещать Русское Офицерское собраниев наказание за карикатуры на генерала Миллера, генерал-лейте-нанта Барбовича, генерала от кавалерии Краснова и настоятеляо. Петра Беловидова).



Но сатира эта дает одну очень жесткую картину действитель-ности, освещая многие события иначе, нежели их принято вос-принимать.

Обилие многочисленных организаций, занимающихся лишьсплетнями, вечерами и «чашками чая», обилие вождей и предсе-дателей никому не нужных организаций – постоянная тема жур-нала. В № 12 опубликован был великолепный рассказ Н. Февра«Рядовой эмигрант Примиренцев», где Белград описывается так:

«Сто сорок восемь объединений, из которых три собирающих деньги,пять конспиративных и одно деловое придают русскому Белграду видкрупного центра. Если к этому прибавить еще шесть комиссионных ма-газинов, издательскую комиссию и патриотический клуб «Пей до дна!»,то приходится удивляться как еще рядовая эмиграция находит времядышать, служить молебны, есть вареники с вишнями и слушать лекциигосподина Струве…

Но в том-то и дело, что в Белграде рядовой эмиграции нет. Здесь всепредседатели, почетные члены, генеральные секретари, казначеи, ди-ректоры и главное – вожди, вожди, вожди…

Все ходят с унылыми лицами, вызывают друг друга на дуэль и собира-ют членские взносы.

Подойдешь, бывало, к скучающему человечеку, торгующему слаби-тельными пилюлями "Мементо мори", а он оказывается председательобщества "Спящий мужичок" и идеолог движения в Россию через Дарь-яльское ущелье». Приехавший случайно по сюжету рассказа в Белград,рядовой эмигрант Примеренцев сразу же попал в окружение: "К четыремчасам дня Петр Петрович стал почетным членом 17 организаций в томчисле "Общества благополучных родительниц", детского кружка "Бере-зовые ясли" и акционерного общества "Ай да тройка!"

– Отныне вы наш почетный член! – объявила председательница "СоюзаНациональных женщин"

– Но простите, я же не женщина, – покраснел Петр Петрович.– Ничего, вы такой милый.. – кокетливо сказала председательница»

Фельетоны в журнале «Бух!» требуют анализа, поскольку даютвозможность увидеть жизнь эмигранта в структуре повседнев-ности, что может указать на корни появления тех или иных тен-денций в жизни русской эмиграции (о значении журнала «Бух!»,когда речь идет, например, о позиции оборончества см. в: Косик,1992), понять природу деления на «своих и своих чужих» и рас-смотреть культуру русской эмиграции «первой волны» как сово-купность текстов, где сатира не только дает возможность полу-чить информацию о расположении общества по отношению кнекоторым моментам, но и помогает вывести некоторую пара-



дигму, которая бы описала как настроение круга русской эмиг-рантской молодежи в этот период. Сатирическая публицистикапомогает также, понять более конкретно те культурные конф-ликты, которые возникали внутри самой эмиграции и в сопри-косновении ее с югославской действительностью, которые нампозволяют восстановить картину мира диаспоры.

ЛИТЕРАТУРА Антология поэзии русского Белграда. (2002). Белград.

Иллюстрированная Россия, 1932(15).

Косик, В.И. (1992). Русская Югославия: фрагменты истории, 1919–1944.Славяноведение, 4, 20-32.

Косик, В.И. (2007). Что мне до вас, мостовые Белграда?: Очерки о рус-ской эмиграции в Белграде (1920-1950-е годы). Москва: Ч. 1 - Институтславяноведения РАН.

Маевский, В. (1966). Русские в Югославии. Взаимоотношения России иСербии. (p. 70-72). Нью-Йорк.

Миленковић, Т. (1997). Руски инжењери у Jугославиjи 1919–1941. Бео-град.

Переписка бывших царских дипломатов 1934–1940. Сб. документов.(1998). (p. 410). Москва. В 2-х кн. Кн. 1. 1934—1937.

Рощин, Н. (1932). Русские в Югославии. По чужим краям. (p. 9). Париж:Иллюстрированная Россия.

Фестингер, Л. (1999). Теория когнитивного диссонанса/ A theory of cog-nitive dissonance. Санкт-Петербург.



IRINA N. ANTANASIJEVIĆUNIVERSITY OF BELGRADEFACULTY OF PHILOLOGY

SUMMARY RUSSIAN EMIGRATION IN THE BALKANS: THE PROBLEM OF UNDERSTANDING AND CULTURAL INTERACTION

The problem of understanding and cultural interaction on theexample of the Russian emigration, which happened after the revolu-tion in Yugoslavia will be considered in the analysis of behavioralmodels and analysis of everyday culture, in forms that are fixed on thepages of Russian satirical magazine.

KEY WORDS: cultural interaction, satire, humour, emigration.

391


УДК: 821.111.09-2 ШЕКСПИР В.DOI:10.5937/ZRFFP44-6371

МИЛЕНА М. КОСТИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТДЕПАРТМАН ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

ШЕКСПИРОВЕ ИСТОРИЈСКЕ ДРАМЕ: ГЛОРИФИКАЦИЈА ИЛИ СУБВЕРЗИЈА

ВЛАДАЈУЋЕ ИДЕОЛОГИЈЕ?2

САЖЕТАК. Због давања приоритета властољубивим макијавелистичким амби-цијама над унутрашњим гласом савести, код већине владара из Шек-спирових историјских драма долазе до изражаја трагичне последице„дисоцијације сензибилитета” (Еliot, 1921, стр. 64,66). Будући да је узди-зање политичких обавеза над личним хтењима процес који се лакоуочава у савременим политичким дешавањима, нарочито у облику на-метнутог избора између легализма и моралности, у раду су илустрова-не значајне идеје хуманистичких теоретичара XX века који су се бавилипроблематиком ове подвојености (Канторович, Рубинштајн, Бауман,Елијаде, Хамваш). Њихови савремени увиди су током истраживањакомбиновани са хуманистичком филозофском и етичком традицијом уделима Овидија, Фичина, Мирандоле, Бруна и Мора. Ренесансни гла-сноговорник ове хуманистичке традиције био је управо Шекспир, тесмо кроз хронолошки преглед његових историјских драма разоткрива-ли уметничку критику доминантне тјудорске идеологије и тежњу зањеним подривањем. Стога је мишљење новоисторичара, нарочито њи-ховог родоначелника, Стивена Гринблата, да друштвене институције употпуности обликују, ограничавају и контролишу понашање поједина-ца, те сваки покушај подривања система осуђују на неуспех, у великој

1 [email protected] Овај прилог представља одломак из необјављене докторске тезе ауторке, „Сукоб политичког и

личног у Шекспировим историјским драмама”, одбрањене децембра 2013. године на Филозоф-ском факултету у Новом Саду, под менторством проф. др. Владиславе Гордић Петковић.



392 МИЛЕНА М. КОСТИЋ

мери критиковано у раду. У раду се такође наводи да су важност „исто-ријског чула” (Еliot, 1963, стр. 34), концепта који наглашава нераскидивуповезаност између прошлости и садашњости, зарад успостављањадругачије, оплемењеније визије будућности, у Шекспировим историј-ским драмама након хуманиста друге половине XX века, препознали ипрезентисти на почетку XXI века, нарочито њихови представници ХјуГрејди и Теренс Хокс (2007), који неуморно истичу, попут Јана Кота(1990), да је Шекспир наш савременик.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: историјска драма, глорификација, субверзија, тјудорско „златно доба”.

У студији Мит о златном добу у ренесанси (1969), Хари Левин се по-зива на Овидијев носталгичан начин приповедања из Уметностиљубави (I в.), у коме долази до изражаја песниково отворено неза-довољство због деградације концепта љубави у древном Риму,које описује кроз ироничну игру речи: „Ово је заиста златно доба,јер се и највеће животно достигнуће – љубав – плаћа” (Levin, 1969,стр. 24). Двосмисленост значења придева „златно” указује на ра-злику између оригиналне визије мита о златном добу и његовекасније злоупотребе, нарочито током периода често глорифико-ване владавине династије Тјудор у елизабетинској Енглеској. ЗаОвидија, златно доба је представљало време духовне једностав-ности и неометаног мира пасторалног начина живота, хармони-чан природни идеал за којим је жудео Хенри VI, усамљеник међуамбициозним Шекспировим владарима макијавелистима изисторијских драма, искрено незаинтересован за овоземаљскуполитичку моћ и материјално изобиље, а које је, парадоксално,почело да бива нарушено секуларним обожавањем злата у древ-ном империјалистичком Риму.

Иако један од званичних песника древног Рима, Овидије се неможе сврстати међу уметнике-послушнике којима је основни за-датак представљала глорификација римског императора и њего-ве ауторитарне владавине. О томе сведочи чињеница да га јепрви римски цар Гај Јулије Цезар Октавијан Август, лично осудиона изгнанство у градић на обали Црног мора (I в.), који је тадасимболично важио за крај цивилизације. Будући да је Овидиједиректно критиковао доминантну патријархалну идеологију икористио сваки јавни наступ да истакне исконску идеју „кварењабитка” (Hamvas, 1994, стр. 45) у древном Риму, при чему је љубавкао prima materia постанка света, идеја која је касније ревидиранаи нарочито дошла до изражаја у учењима ренесансих хуманиста

ШЕКСПИРОВЕ ИСТОРИЈСКЕ ДРАМЕ: ГЛОРИФИКАЦИЈА ИЛИ СУБВЕРЗИЈА ВЛАДАЈУЋЕ ИДЕОЛОГИЈЕ?

МИЛЕНА М. КОСТИЋ 393

Мирандоле, Фичина, Бруна, у бруталној пракси колонизаторскинастројене патријархалне римске империје била у потпуностизапостављена и одбачена, Августови разлози Овидијевог изгнан-ства били су више него јасни и разумљиви.

Овидије је због свог критичког става и субверзивног деловањапротив доминантне римске идеологије представљао инспира-цију Шекспиру. Стога је наглашавање патријархалних стремље-ња ка империјалним војним походима и материјалном изобиљу,као и удаљавање од првобитне Овидијеве концепције идеалногначина живота у хармонији са природним циклусима, од вели-ког значаја за тумачење Шекспирових историјских драма, јеруказује на корене трагичне „дисоцијације сензибилитета” (Еliot,1921, стр. 64, 66) упечатљиве у осликавању унутрашње подвојено-сти енглеских владара – надмоћи политичке над личном сфе-ром, остваривањем макијавелистичких амбиција на штету мора-ла, савести, душе.3

Из наведеног образложења намеће се закључак да се у директ-ном поређењу Овидијевог концепта „златног доба” с његовомтјудорском истоименом верзијом може уочити сличност само уназиву и ту свака сродност престаје. Тјудорско „златно доба”,дакле, умногоме подсећа на глорификацију прагматичне и прак-тичне компоненте овог концепта у древном империјалистичкомРиму, које је Шекспир критички осликавао кроз трагичне судби-не енглеских владара, комбинацијом историјских увида и соп-ственог креативног импулса. Овидије и Шекспир су у својим де-лима наглашавали значај самоспознаје (anagnorisis), људскеспособности да контролишу и утичу на сопствене моралне избо-ре, која се испољава кроз осећања гриже савести, покајања, сажа-љења, или пак кошмарних визија, стравичних сновиђења, на-метнутог лудила, итд. Савремени психолошки увиди, чије сутемеље поставиле револуционарне студије психоанализе Фројда(1965) и Јунга (1964), понудили су научно-непристрасни оквирразматрања трагичних последица непоштовања или омаловажа-вања унутрашњег гласа савести, по коме се истиче његов пресуд-ни фактор у развоју неуротичних поремећаја личности. Фројднас у свом схватању психоанализе, за коју тврди да је „у суштинилек љубављу” (Bettelheim, 1989, стр. 79)4, заправо и враћа Овиди-јевој идеји о виталном животном елементу који видно недостаје,како у императорском Риму из I века наше ере тако и у Шекспи-ровој елизабетинској Енглеској, а потом и у модерном друштвуданас.



Унутрашњи глас савести, или како га психијатар ВикторФранкл назива, урођени инстинкт за добротом (Frankl, 1986, стр.26), главна је особеност Моровог правог или истинског човека(Suhodolski, 1972, стр. 352), која га нагони да покаже љубав премасвом ближњем и да дела у складу са урођеним смислом за прав-ду, правом којe стичемо рођењем (Bond, 2006, стр. 218). Управо тајунутрашњи глас савести јесте оно што је Шекспир истицао у сво-јим историјским драмама као неопходност ради пружања отпо-ра једностраним и, надасве, деструктивним захтевима доминан-тне патријархалне идеологије у елизабетинском периоду, којису се огледали у некритичком прихватању и глорификацији ус-таљеног традиционалног државног уређења и друштвеног по-ретка. Стога је унутрашњи глас савести често био дубоко сакри-вен и вешто замаскиран званичном државном реториком мо-нарха, јавном и политичком фасадом националног благостања,

3 Иако не говори директно о елизабетинском тјудорском „златном добу”, Џо-зеф Кембел истиче значај универзалног феномена, који назива митолошкадефамација, веома применљивог на разматрање две супростављене тради-ције ренесансе мисли о којима је својевремено говорила и Френсис Јејтс.Кембел говори о периоду преласка матријархата у патријархат и истичеидеју да митолошка дефамација има улогу да глорификује нови друштвенипоредак, нове концепте развоја мисли и осећања. Тако, уочава Кембел, гото-во сви патријархални митови као основу садрже причу о борби између но-вих и старих божанстава, при чему су, неминовно, нови патријархални бо-гови приказани у искључиво афирмативном светлу, док су стари матријар-хални представљани као гнусна чудовишта. У Кембеловом тумачењу овеуниверзалне митолошке борбе налазимо сличност са двема супротставље-ним ренесансним концепцијама човека: „Ова борба симболизује сукоб из-међу два аспекта психе у критичном тренутку људске историје када су свет-ле и рационалне аналитичке функције савладале фасцинантну таму ду-бљих слојева душе” (Campbell, 1986, стр. 81). У сличном маниру, Јејтсова ис-тиче недостатке латинске хуманистичке мисли која је пре свега била усред-сређена на дефинисање концепта човека у историјском и политичком кон-тексту, при чему наглашава велики утицај идеје о слободној вољи поједин-ца у ренесанси након периода средњовековног црквеног догматизма.Међутим, Јејтсова индиректно упозорава да се ренесансни концепт слободеу пракси показао као једностран, у смислу давања приоритета искључиворазвоју интелекта, те се отворено залаже за грчку хуманистичку мисао којасе заснивала на потрази за првобитним људским коренима (Yates, 1964, стр.2), за космичким јединством (Eliade, 1989). У претходном Кембеловом цита-ту наглашава се пресудни тренутак нестанка значајних спона између при-роде и човека, те долази до истицања дисоцијације између рационалних ианалитичких функција човека, с једне, и дубљих слојева душе, с друге стра-не. Проблематизацијом трагичних последица потискивања „дубљих слоје-ва душе” бавио се Шекспир у својим историјским драмама.



док се, с друге стране, уочљиво откривао на примеру маргинал-них ликова, обичних људи из народа, који су својим субверзив-ним деловањем, како би Трилинг рекао, доводили у питање, пру-жали отпор и, коначно, ревидирали доминантну друштвенуидеологију (Trilling, 1967, стр. 101).

Међутим, представници новог историзма, у последње три де-ценије доминантног критичког правца у тумачењу Шекспиро-вих историјских драма, односно, целокупне елизабетинске рене-сансне књижевности, имали су доста замерки на приступнегован од стране представника хуманистичке и нове критике.Основна премиса у новоисторичарском виђењу уметности рене-сансног периода заснивала се на утицају постструктуралистич-ког схватања историје, при чему су истицали идеју да ни истори-чари ни књижевни критичари не могу да сагледају историјскечињенице на објективан и непристрасан начин, јер разлика из-међу књижевних и историјских текстова, по њиховом мишљењу,заправо не постоји. Штавише, књижевни текстови не предста-вљају део неког ванвременског ентитета, већ имају своју исто-ријску и културну специфичност; новоисторичари нарочитоистичу специфичност драма као материјалних производа одре-ђене културе, које зависе од разних материјалних компонентикако би се њихово сценско извођење уопште и реализовало.

Иако су се новоисторичари залагали за признавање вредностисвих писаних текстова одређеног историјског периода како биизбегли тзв. „елитизам” у књижевности, који су углавном при-

4 Чињеница да је Бруно Бетелхајм у својој студији о Фројду наглашавао ва-жност поменуте дефиниције психоанализе није необична, нарочито уколи-ко се узме у обзир да се заједно са Виктором Франклом посветио истражи-вањима које су двојица психијатара спроводили прво над собом, а онда инад осталим затвореницима у концентрационим нацистичким логориматоком II светског рата. У књизи у којој су објављени њихови заједнички уви-ди, а коју је приредио Жарко Требјешанин, Убијање душе (2003), Франкл и Бе-телхајм, ретки срећници који су преживели холокауст, долазе до следећихзакључака: основни животни мотив је тражење смисла. Када се изгуби осе-ћај да живот има смисла, након насилног одузимања права на осећања по-пут љубави, вере, наде, које човека чине слободним да замишља своју бу-дућност, он тада губи слободу, без обзира што још увек поседује власт надтелесном моториком. Због тога су ова двојица психијатара била посвећеналечењу својих пацијената не путем преписивања медикамената, већ понов-ним усађивањем вере у смисао и значај живота. Франкл је нарочито исти-цао чињеницу, попут Пелагија и Томаса Мора, да је божански принцип уро-ђен свима нама и да представља основну покретачку снагу савести којафункционише као инструмент животног смисла (Frankl, 1994).



писивали представницима нове критике, што је став који јес правом доста критикован, њихови осврти на поједине историј-ске извештаје и трактате били су од непроцењивог значаја у ра-светљавању нехумане империјалистичке праксе и софистицира-них, али ипак, бруталних начина потчињавања Другог напочетку модерног доба. Ту нарочито треба истаћи Гринблатовонадахнуто поређење Хериотсовог кратког историјског извештајао новопронађеној земљи Вирџинији (тј. значајних увида о односуизмеђу привидно софистицираних европских колонизатора итобоже нецивилизованих америчких домородаца) са комплекс-ним односом између принца Хала и Фалстафа у ШекспировомПрвом и другом делу Хенрија IV.

Управо поменута Гринблатова паралела открива и другу зна-чајну идеју новоисторичара. Наиме, иако су новоисторичаричесто критиковали Тилијарда и његове следбенике, некад чак исамог аутора историјских драма, по питању легитимизације до-минантног елизабетинског друштвеног поретка и државног уре-ђења пројекцијом идеје монарха као божјег намесника на земљи,њихов приступ тематици субверзије доминантне идеологије је увеликој мери критикован у раду. Иако су били мишљења да је пи-тање субверзије водеће идеологије прилично комплексно, у ос-нови су сматрали да је „истинска и радикална” субверзивност за-право немогућа:

„Тако је субверзивност која је истинска и радикална – довољноузнемирујућа да буде осумњичена и одведе ка затвору и мучењу –у исто време садржана у моћи коју наизглед угрожава. Та субвер-зивност је чак производ те исте моћи и води ка остварењу њенихциљева” (Greenblatt, 1988, стр. 30).

Осим концепта „жеље за игром” (Greenblatt, 1980, стр. 193, 201),која подразумева не само потпуно беспомоћно прихватање свихпроблематичних вредносних модела доминантне културе, већ иидеју надмудривања системских представника у безобзирнојигри моћи, новоисторичари заправо не нуде никакву другу суб-верзивну опцију.

Мишљења смо да је Шекспир и те како био свестан неопходно-сти промене постојећег система вредности елизабетинске Ен-глеске, те је својим комплексним уметничким деловањем токонстантно доказивао. Притом, морамо поново напоменути да јеШекспира карактерисало изузетно развијено „историјско чуло”(Еliot, 1963, стр. 34), концепт којим је Т. С. Елиот образлагао основ-не особености правог уметника. По Елиоту, прави уметник



„мора да развије историјско чуло, смисао за историју, јер без ра-зумевања историје, он неће знати шта му ваља писати” (Еliot,1963, стр. 46, 47). Важност „историјског чула”, концепта који на-глашава нераскидиву повезаност између прошлости и сада-шњости, зарад успостављања другачије, оплемењеније визијебудућности су након хуманиста из друге половине XX века пре-познали и презентисти на почетку XXI века, нарочито њиховипредставници Хју Грејди и Теренс Хокс (2007), који неуморно ис-тичу, попут Јана Кота (1990), да је Шекспир наш савременик.

Шекспир је, сходно претходно поменутој Елиотовој констата-цији, у историјској матрици елизабетинске Енглеске успешнопромишљао свој уметнички допринос у контексту традицијекојој је припадао. Отуда не зачуђује чињеница да је упоредо саписањем Ричарда III писао и Тита Андроника, јер је у контексту ен-глеске и римске историје заправо увидео идентичан патријар-хални друштвени образац. Тит Андроник, покорни слуга римскеимперије, уважени војсковођа који је чак двадесет једног синажртвовао римској империји, а једног лично убио због непослу-шности исказане према доминантним патријархалним аутори-тетима, коначно увиђа да је целог свог живота страствено слу-жио неправедну идеологију. Римски сенатори, који су га чакдоживљавали као новог императора, ускраћују му милост у мол-би за синове и не удостојавају га ни обичним поздравом, већ про-лазе поред њега без речи. Већ у следећој сцени, видимо Тита какосвоје, сада значајно малобројније следбенике дели на групе – јед-не шаље да претраже небо, друге шаље да претраже копно, а тре-ће шаље да претраже море. Они траже правду, јер Тит коначноспознаје да је целога живота био покорни слуга неправедног инадасве, немилосрдног, патријархалног система.

Тај проблематични систем вредности је у потпуности отело-творен у макијавелисти Ричарду III, који, за разлику од римскихимператора у Титу Андронику, способним да вешто маскирају сво-ју властољубивост и похлепу, отворено и арогантно говори о бе-скрупулозним плановима и окрутним злочинима којима прибе-же како би задовољио своју неспутану амбицију да доминира. Безикаквих моралних обзира на путу до стицања енглеске круне, Ри-чард III спремно и беспоговорно уклања могуће претенденте наенглески трон, своју рођену браћу и њихове потомке, а притомпублику и читаоце драме у неку руку чини савршеним саучесни-цима у злочину, јер са њима дели најдубље тајне своје мучене ду-ше, властољубиве амбиције којом се руководи у животу.



Управо из овог разлога Ричард III представља кулминацијуШекспирове прве историјске тетралогије. Наравно да не треба за-поставити значај прве три историјске драме о судбини ХенријаVI, јер у њима Шекспир маестрално формулише тему сукоба из-међу јавне и политичке сфере монарха с једне, и приватне и лич-не сфере обичног човека с друге стране. У трилогији Хенри VI на-рочито долази до изражаја Канторовичева идеја о краљева дватела (Кantorowicz, 1957, стр. 7, 13): идеја да је јавно виђење монар-ха, као врховног суверена једне нације, божјег намесника наземљи, неизбежно одвојено од његових личних жеља и приват-них аспирација. Другим речима, приватни приоритети монархабеспоговорно се повезују са његовом јавном функцијом, тако дасе врлине суверена неизоставно тумаче кроз идеју просперитетаи благостања нације, и обратно, краљеве личне мане одају про-блематичне аспекте његове владавине државом. Канторовичпритом наглашава тјудорску идеју монарха као потпуног оличе-ња своје јавне функције, при чему доминира схватање да искази-вање личних ставова и делање по унутрашњем гласу савести неприличи једном суверену, који у својим одлукама мора да се ру-ководи политичким и државним интересима, чак и на штетусвојих најдубљих личних убеђења (Кantorowicz, 1957, стр. 21).

Међутим, фактор који компликује ову једнострану визију уло-ге монарха огледа се управо на примеру краља Хенрија VI: изперспективе јавне функције коју обавља, он је морални губит-ник, јер је у потпуности незаинтересован за макијавелистичкеигре моћи како би своју моћ очувао, али је из личне перспективечовек, који у свом огољеном издању, без заштите своје краљевскетитуле, покушава да повлачењем из државне сфере политичкихманипулација оствари оно космичко јединство о коме је Елијадеговорио (Еliade, 1989), да на сопственом примеру успостави хар-моничне везе између природних циклуса и живота обичног чо-века, идеалну пасторалну визију Аркадије. Из овог разлога, Хен-ри VI је из Шекспирове перспективе, као и перспективехуманистичке критике, морални победник.

Морално посртање владара и њихових ривала у борби за оства-ривање својих властољубивих амбиција огледа се, после поли-тичке неефикасне владавине Хенрија VI, у разноврсним илу-страцијама трагичног пада драмског јунака који даје приоритетвеличању овоземаљске моћи над личном сфером морала, частии савести. Тако на пример, у трилогији Хенри VI, овај трагичанморални пад постаје уочљив на примеру краљице Маргарете,



која интернализује мушки принцип, те чини брутална злодела,несвојствена њеној женској природи, што Шекспир упорно на-глашава, како би се одржала на власти. На крају драме видимо јекао жртву доминантне патријархалне идеологије са којом се употпуности поистоветила, те се иста окрутна злодела која чини,напослетку на њеном примеру понављају у интензивнијем имонструознијем издању. Слична ситуација трагичног пада уоча-ва се и на примеру Ричарда III, који, иако се све време поноси сво-јом рационалном прорачунатошћу, на крају драме ипак дожи-вљава кошмарне визије у којима долази до изражаја грижасавести због невиних жртава против којих се огрешио на путуостварења својих макијавелистичких амбиција, те се у његовимпоследњим, несигурним и испрекиданим монолозима упеча-тљиво разоткрива да бива кажњен управо од стране оних при-родних сила чије је постојање негирао целог свог живота.

У Шекспировој другој историјској тетралогији подељеност из-међу сувереновог приватног и јавног аспекта живота илуструјесе проблематизацијом идеје погодних владара, божјих намесни-ка, чија је основна улога да обезбеде државни просперитет инационално благостање. Ова тема била је веома значајна из пер-спективе елизабетинског схватања неприкосновености владају-ћег права монарха, па се њоме Шекспир нарочито бави у драмиРичард II. Иако је Ричард II имао потпуно легитимно право на ен-глески трон, он се показао као каприциозан и самовољан владар,који је током своје владавине давао приоритет задовољавањуличних, неумерених и обесних прохтева, те је нација била на гу-битку, из чега следи закључак да је Ричард II своје божанско пра-во да влада заправо константно злоупотребљавао. Питање сврга-вања легитимног владара с власти је у елизабетинском периодубило веома проблематично, нарочито ако се узме у обзир чиње-ница да је краљица Елизабета I у опису владавине Ричарда II пре-познавала критику против сопствене владавине, а у побуни про-тив неподобног суверена, субверзивну најаву могуће побунепротив ње саме. Нарочито треба издвојити Шекспирове упеча-тљиве паралеле између просперитетне државе и уредно одржа-ваног врта. Ричард II, баштован-краљ који је своју башту-државузапустио, бива уклоњен с власти, јер није могао да претпоставида ће се неко усудити да узурпира право на власт које је, каобожји изасланик на земљи, по елизабетинском веровању, леги-тимно поседовао.



Иако се следећи краљ, Хенри IV, ограђује од сопственог злочи-на говорећи како ће се у наредним крсташким походима искупи-ти за грех свргавања с власти и уклањања легитимног владараРичарда II, већ у наредној Шекспировој историјској драми ХенриIV, суочавамо се са новим проблемом, који се манифестује крознезаинтересованост будућег наследника престола, принца Хала,за управљање земљом и вођење државних послова. Иако субвер-зивни утицај принчевог окружења из крчме „Код главе дивљегвепра” у Истчипу, оличен у допадљивом раскалашнику Фалста-фу, доминира првим делом Хенрија IV, млади, блудни син посте-пено почиње да се понаша у складу са својом титулом и јавномфункцијом. Овде нарочито треба истаћи сцену када млади принцХал први пут долази у контакт са очевом круном. Стари краљХенри IV је на умору, а само искуство држања симбола моћи ивласти, круне, принца Хала у потпуности трансформише – одбунтовног младића који је доводио у питање владајући системвредности, он сам постаје оличење доминантног патријархалногауторитета. Од тог тренутка па надаље, како у остатку првог деладраме тако и у целом другом делу Хенрија IV, нема више младићакоји је уживао у раскалашном и влашћу неоптерећеном начинуживота, безбрижном збијању шала и крчмарском глуматању. Од-бацујући и потпуно игноришући Фалстафа, сурогата очеве фигу-ре који га је опскрбљивао љубављу, пажњом и бригом, принц Халсе идентификује са рационалном, искалкулисаном и макијаве-листичком визијом доминантног система вредности свог био-лошког оца, краља Хенрија IV.

У следећој историјској драми Хенри V, Шекспир осликава нека-дашњег бунтовника као краља ратника, који предводи своју на-цију у империјалистичком ратном походу против суседне Фран-цуске. У наглашавању суровог патријархалног етоса, који сеогледа у ауторовим проницљивим коментарима на лицемернуподвојеност између популарне јавне фигуре Хенрија V, краља,ратника и свеца, кога подржавају корумпирани црквени велико-достојници и властољубива енглеска аристократија, и реалнеслике окрутног колонизатора, који, у макијавелистичком ма-ниру, не бира средства да би остварио свој империјалистичкисан, притом не либећи се да на том путу жртвује невине грађанеАрфлера, или пак да лажно алудира на братску једнакост и рав-ноправност с војницима неаристократског порекла, највише до-лази до изражаја сличност између Овидијевог римског и Шекс-пировог тјудорског „златног доба”. Монархова лична сфера је у



последњој драми друге тетралогије у потпуности ишчезла: немату више места за промишљања о савести, моралу или части.

Шекспир симболично завршава другу тетралогију упозоре-њем на трагичне последице које ће уследити уколико се не уви-ди нужност првенствено личне трансформације појединца апотом и корумпираног система вредности доминантне идеоло-гије. Уколико сагледамо ситуацију из историјске перспективе,уочавамо да су братоубилачки Ратови ружа уследили након при-видне Шекспирове глорификације тјудорске владавине у ХенријуV, тако да је веома значајно што аутор своје виђење историје нијезасновао на хронолошком приступу –управо када се чини да једоминантна идеологија на врхунцу моћи, на крају друге тетра-логије, почиње њен трагичан историјски суноврат, проблемати-зован у првој тетралогији.

Историјске драме Краљ Џон и Хенри VIII повезује тема побунеових енглеских владара против доминације званичне Римокато-личке цркве. Наиме, иако краљ Џон током своје владавине, по-четком XIII века, није уживао популарност у народу због непри-мерених пореза које је наметао како би пунио државну касу иимао више средстава за утољавање својих материјалних прохте-ва, те је широка енглеска јавност била више наклоњена његовомбрату Ричарду, херојском крсташу и безбрижном авантуристи,незаинтересованом за игре моћи и политичке махинације двора,он се у тјудорском периоду, три века касније, ипак сматрао пре-течом енглеске реформације, јер се први од енглеских краљевапобунио против самовоље и ограничења која је званична Римо-католичка црква наметала. Касније је ова побуна осликана у Хен-рију VIII, историјској драми која је, по мишљењу великог бројакритичара, настала у Шекспировом коауторству са Џоном Фле-чером.

Међутим, иако су критичари попут Тилијарда и његових след-беника све Шекспирове историјске драме тумачили као једин-ствену органску целину, која се завршава коначном глорифика-цијом мита о тјудорском „златном добу” (Тilliard, 1964, стр. 50),оличеном у Хенрију V, краљу, ратнику и свецу истовремено, илипак у принцези Елизабети из Хенрија VIII, још увек одојчету у ко-левци, коме се намењује почаст завршног панегирика, у славуправичности њене будуће владавине и благостања нације које ћенеизоставно уследити, Шекспир је ипак остао доследан критицидоминантне елизабетинске идеологије и разоткривању лице-мерја тјудорских владара, фасаде непобитности државних инте-



реса нације која је вешто скривала реалну праксу задовољавањасопствених егоистичних прохтева.

Наиме, сама чињеница да последња историјска драма ХенриVIII у потпуности одступа од Шекспировог устаљеног начинаосликавања енглеских владара, потврђује претходну тврдњу.Тако у Хенрију VIII нема драмског конфликта. Целокупна драмскарадња почива на глорификацији тјудорског „златног доба”, причему се краљ Хенри VIII, без обзира на надасве каприциозно и са-мовољно поступање према својим краљицама и лојалним пода-ницима, међу којима су и највећи хуманисти елизабетинске Ен-глеске, Томас Мор и Томас Кромвел, отворено и директно некритикује, нити се пак алудира на бројне политичке махинацијекарактеристичне за његову владавину. Насупрот томе, Шекспи-ров Хенри VIII је оличење готово божанске безгрешности, док сепроблематични сукоб са Римокатоличком црквом, лажне оптуж-бе за велеиздају и монтирана суђења приписују најближим кра-љевим сарадницима, те се грех монарха огледа само у безгра-ничној лаковерности и невештом избору корумпиранихподаника вођених материјалистичким импулсима. Шекспир је,попут тјудорске публике, дефинитивно био свестан ограниче-ности оваквог приступа, те је, у случају Хенрија VIII, у својој кри-тици доминантне идеологије обилно користио иронију и пара-докс, зарад вештог истицања разлике између привида иреалности владавине једног тјудорског владара (што је драмскиприступ који је претходно применио и у Хенрију V). Драмски ефе-кат који је овим приступом постигао је у најмању руку био упе-чатљив, имајући у виду спектакуларне сценске ефекте којима јеприбегао, а који су се често погрешно интерпретирали као ауто-рова коначна глорификација тјудорског идеала владавине, штоје самом Шекспиру вероватно и био примарни циљ.

Пошто је у описивању енглеских владара у историјским дра-мама Шекспир указао на трагичну подвојеност између личне ијавне сфере суверена, која је истовремено послужила и као илу-страција деструктивног система вредности патријархалне кул-туре, аутор се даље бавио питањем могућности субверзије во-деће идеологије, која може да се проблематизује кроз критичкуанализу женских и маргиналних драмских ликова. Осим доми-нантних женских ликова у трилогији Хенри VI, краљице Маргаре-те и Јованке Орлеанке, које на себе преузимају традиционалномушке улоге и боре се против патријархалног система усвајањемњегових бруталних метода, женски ликови из Ричарда III и друге



историјске тетралогије, не искорачују из оквира традиционал-них родних улога, те углавном својим трагичним судбинамаизазивају сажаљење код публике и читаоца. Заједничка каракте-ристика свих женских ликова у Шекспировим историјским дра-мама је да, без обзира да ли отелотворују водећу идеологију (по-пут краљице Маргарете и Јованке Орлеанке из Хенрија VI) иликонвенционални концепт женске потчињености (леди Ана из Ри-чарда III, Ана Болен и Катарина Арагонска из Хенрија VIII), коначнозавршавају као жртве деструктивног патријархалног система.Шекспир је сматрао да потенцијална субверзија доминантног си-стема мора да крене из личне сфере појединца, сфере етике, мо-рала и савести, а будући да сви поменути женски ликови пате одисте „дисоцијације сензибилитета” (Eliot, 1921, стр. 64, 66) као ивећ дискутовани енглески владари, друштвени преображај закоји се аутор залагао није могао да потекне од њих.

Међутим, треба истаћи да је Шекспир ипак имао опцију којомје сугерисао да је подривање доминантне идеологије реална мо-гућност. На први поглед неформалан разговор између двојицебезимених убица из историјске драме Ричард III (I чин, IV сцена)представља најочигледнији пример где треба потражити Шек-спирово виђење сфере савести, морала и етике, из које могућеподривање неправедног система треба да започне. Такође, овасцена је значајна и због тога што Шекспир показује како лако са-вест може да се запостави или у потпуности одбаци уколико сепонуде привидно исплативији сурогати. Други убица не можебеспоговорно да изврши убиство које од њега захтева патријар-хални ауторитет, Ричард III, и искрено признаје да има проблемса оно мало савести, колико је још у њему преостало. Урођениинстинкт за добротом (Frankl, 1986, стр. 26) је управо оно што гаспречава да се монструозно деградира у беспоговорног систем-ског послушника. С друге стране, Први убица истиче да одавнонема сличан проблем, јер је усредсређен на обилату материјалнунадокнаду из војводиног новчаника која га чека по свакомуспешно завршеном задатку.

Четири века касније, 1960. године, Харолд Пинтер трансфор-мише ову Шекспирову сцену у посебан драмски комад Тhe DumbWaiter (Без поговора, у преводу Дејана Мијача и адаптацији Слобо-дана Ж. Јовановића, из 1999. године). Готово непостојећи драм-ски заплет фокусиран је на двојици мушкараца у напуштеномподруму, за које се испоставља да су савремене верзије Кларен-сових убица из Ричарда III. Бен и Гас, двојица плаћених убица, че-



кајући нови задатак, проводе време у подруму читајући новине,згражавајући се над насилним причама које тамо налазе, иро-нично јер су у потпуности несвесни сопствене професионалневокације засноване на бруталним злочинима убиства које по-чињавају свакодневно. Пинтеров Гас је пандан ШекспировомДругом убици. За разлику од Бена, који је право отелотворењеидеалног системског послушника, Гас поставља проблематичнапитања, изражава личне жеље и хтења (нпр. он се константножали на собицу у којој се налазе, волео би да у њој постоји некипрозор како би могао да спозна како изгледа свет напољу, и сл.),која заправо могу да се тумаче као потенцијална опасност, јерпредстављају почетну тачку подривања водеће идеологије. Кул-минацију драме представља вест о новом задатку и новој жртви.Испоставља се да је нова мета Гас, управо због чињенице да јеподривао доминантни систем постављајући непримерена пита-ња и гајећи сумње у исправност неприкосновено датих чињени-ца, што га чини непогодним послушником система. Другим ре-чима, Гас, попут Шекспировог Другог убице, није заборавио оношто је требало да заборави како би постао идеални системскипослушник –личну сферу савести, морала и етике – и због тоганеизоставно мора бити уклоњен.

За разлику од енглеских владара макијавелиста, властољуби-ве аристократије и корумпираних црквених великодостојника, уШекспировим историјским драмама налазимо потенцијалносубверзивне гласове плебејаца, који се својом здраворазумскомлогиком и свести о важности исконских, личних вредности мо-рала и савести боре против заборава које доминантни системпрепоручује и подржава. У ову групу ликова спада, поред већ по-менутих, краља Хенрија VI, као јединог аристократског, монар-шког изузетка међу плебејским субверзивним гласовима, и бези-мених убица из Ричарда III, и обичан војник Виљамс из Хенрија V.Виљамс се не либи да разоткрије монархову политичку реторикуо неопходности ратовања ради тобоже узвишених националнихциљева као претворну фасаду која скрива Хенријеве империја-листичке аспирације. Његов неустрашив и искрен одговор краљуХенрију V, како ће за те привидно узвишене циљеве ратовати игинути прости војници, а не сам монарх, може да се повеже и саФалстафовим субверзивним катехизисом о ратничкој части, којуовај допадљив раскалашник никако не препоручује, јер се неи-зоставно стиче војничком жртвом на бојном пољу.



О трагичним последицама непринципијелне макијавелистич-ке прорачунатости патријархалних ауторитета и непрактико-вању неписаних моралних закона у односу са људима, од којихсе очекивала само беспоговорна послушност у извршавањуокрутних наредби владајуће идеологије, упозоравали су, измеђуосталих, Рубинштајн (1975) и Бауман (1995). Давање приоритетаполитичкој дужности над унутрашњим гласом савести, легали-зму над моралом, јесте основна карактеристика савременог дру-штва, сматрају претходно поменути теоретичари. Шекспир јеуочио овај деструктивни образац у патријархалној традицији за-падне културе, те се у својим историјским драмама бавио њего-вим узроцима и трагичним последицама, као и могућим реше-њима овога проблема. Напокон, мишљења смо да Шекспир нијебио песимиста, јер је сматрао да свака индивидуална промена,чак и незнатно искорачење из системски погодног обрасца пона-шања, представља значајан субверзивни фактор.

У идентичном маниру, редитељ Андреј Тарковски је једномприликом записао у свој дневник следеће:

„Човек се просто искварио. Или, да будем прецизнији, мало помало, људи су се међусобно покварили. Кроз векове, укључујући исадашњи тренутак, сви они који су се бавили истраживањем Душе,уклоњени су. Величина модерног Човека огледа се у његовом про-тесту. Хвала богу што још увек постоје они који кажу „не” успешни-ма и безбожнима. Уколико је човечанство још увек спремно на та-ква дела, није све изгубљено. Можда још увек имамо шансу” (Тar-kovsky, преузето из Bogoeva Sedlar 2003, стр. 361).

Шекспирове историјске драме, стога, представљају значајноренесансно наслеђе, које упозорава да личну сферу етике, саве-сти и морала не треба доживљавати као иритирајућу препрекуна послушничком путу реализације политичких циљева доми-нантне идеологије, које је Харолд Пинтер у свом говору прили-ком добијања Нобелове награде за књижевност (2005) назвао„огромном таписеријом лажи” (Pinter, 2005, стр. 1), већ их требадоживљавати првенствено као метафизичку нужност. Једино ћеу том случају, прави или истинити човек, о коме је говорио То-мас Мор (Suhodolski, 1972, стр. 352), бити у ситуацији „не само датрпи и подноси, већ да преовлађује и доминира” (Faulkner, 1949,стр.1) над деструктивном патријархалном идеологијом.



ЛИТЕРАТУРА Bauman, Z. (1995). Life in Fragments: Essays on Postmodern Reality. Oxford, UK:Blackwell Publishers.

Bettelheim, B. (1989). Freud and Man’s Soul. London: Penguin Books.

Betelhajm B. i Frankl V. (2003). Ž. Trebješanin (Ur.). Ubijanje duše. Beograd:Zavod za udžbenike. Preveo D. Albahari.

Bogoeva Sedlar, Lj. (2003). O promeni: kulturološki eseji 1992–2003. Niš: Prosveta.

Bond, E. (2006). Freedom and Drama, Plays 8. London: Methuen.

Campbell, J. (1986). The Masks of God: Occidental Mythology. London: PenguinBooks.

Eliade, M. (1989). History and the Myth of Eternal Return. London: Arkana, Pen-guin Books.

Eliot, T.S. (1921). Metaphysical Poetry. U Selected Essays. London: Faber andFaber.

Eliot, T.S. (1963). Izabrani tekstovi. Beograd: Prosveta.

Faulkner, W. (1949). Banquet Speech. Preuzeto sa http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/literature/laureates/1949/faulkner-speech.html.

Frankl, V. (1986). The Doctor and the Soul. New York: Random House Inc.

Frankl, V. (1994). Zašto se niste ubili: traženje smisla življenja. Beograd: ŽarkoAlbulj.

Freud, S. (1965). On Creativity and the Unconscious. New York: Harper and Row.

Grady, H., Hawkes, T. (2007). Presentist Shakespeares. London and New York:Routledge.

Greenblatt, S. (1980). Renaissance Self-Fashioning: From More to Shakespeare, Chi-cago: The University of Chicago Press.

Greenblatt, S. (1988). Invisible Bullets. U Shakespearean Negotiations. Berkeley,Los Angeles: University of California Press.

Hamvas, B. (1994). Patam. Beograd: Centar za geopoetiku.

Jung, C.G. (1964). Man and His Symbols. New York: Dell.

Kantorowicz, E. H. (1957). The King’s Two Bodies: A Study in Medieval PoliticalTheology. Princeton: Princeton University Press.

Kot, J. (1990). Šekspir naš savremenik. Sarajevo: Svijetlost.

Levin, H. (1969). The Myth of the Golden Age in the Renaissance. New York: OUP.

Pinter, H. (2005). Art, Truth and Politics. Preuzeto sa http://www.nobel-prize.org/nobel_prizes/literature/laureates/2005/pinter-lecture-e.html.



Rubenstein, R. (1975). The Cunning of History: The Holocaust and the AmericanFuture. New York: Harper & Row Publishers.

Suhodolski, B. (1972). Moderna filozofija čoveka. Beograd: Nolit.

Tillyard, E.M.V. (1964). Shakespeare’s History Plays. Harmondsworth: Penguin.

Trilling, L. (1967). Freud: Within and Beyond Culture. U Beyond Culture: Essayson Literature and Learning. London: Penguin Books.

Yates, F. A. (1964). Giordano Bruno and Hermetic Tradition, Chicago: TheUniversity of Chicago Press.



MILENA M. KOSTIĆUNIVERSITY OF NIŠFACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY SHAKESPEARE’S HISTORY PLAYS: GLORIFICATION OR SUBVERSIONOF THE DOMINANT IDEOLOGY?

Due to prioritizing Machiavellian power-craving aspirations overthe inner voice of conscience, the majority of Shakespeare’s rulersfrom the history plays suffers from the tragic “dissociation ofsensibility” (Eliot 1921: 64, 66). Since the process of giving priority topublic obligations instead to private inclinations is easily detected inthe contemporary political scene, especially in the form of theimposed choice between legalism and morality, valuable ideas of the20th century humanist critics (Kantorowicz, Rubenstein, Bauman,Eliade, Hamvas) are problematized in the paper. Their contemporaryinsights have been combined with the humanist philosophical andethic tradition in the works of Ovid, Ficino, Mirandola, Bruno, More.The Renaissance spokesperson of this humanist tradition was Shake-speare; through the chronological survey of his history plays, thepaper aims at revealing the author’s criticism of the dominant Tudorideology and neccessity for its subversion. Thus, the attitude pre-sented by the representatives of the new historicist critical school,particularly Stephen Greenblatt, that the renaissance social institu-tions shaped, restricted and controlled an individual’s conduct,whereby every attempt at subverting the dominant system wasdoomed to failure, is strongly criticized. The importance of “thehistorical sense” (Eliot 1963: 34), the concept relying on the perma-nent bond between the past and present, for the sake of creating amore humane future, has been recognized in Shakespeare’s historyplays, apart from the already mentioned 20th century humanistthinkers, also by the presentist critics at the beginning of the 21stcentury, particularly Hughes Grady and Terence Hawkes (2007), whotirelessly claim, like Jan Kott before them (1990), that Shakespeare isour contemporary.

KEY WORDS: history play, glorification, subversion, Tudor's “Golden Age”.

409


УДК: 930.85(497 ДУБРОВНИК)"18"323.1:316.75(497. ДУБРОВНИК)

821.163.42.09 БЕРСА Ј.DOI:10.5937/ZRFFP44-6367

ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ДУБРОВАЧКЕ СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ (1800. – 1880.) ЈОСИПА БЕРСЕ –

ЈЕДНА ТЕКСТОЛОШКА АНАЛИЗА

САЖЕТАК. Предмет овог рада је анализа културолошке студије Дубровачке слике

и прилике (1800. – 1880.) Јосипа Берсе која описује дубровачку прошлостXIX века, у циљу да се њен текст посматра у културнополитичком кон-тексту. Путем текстолошке анализе и упоредног проучавања два текс-та, првог који је о дум Ивану Стојановићу Берса објавио у Српском

књижевном гласнику и истог текста који је ауторовом интенцијом ин-тегрисан у потоњу књигу, постхумно издату од стране Матице хрват-ске, настоји се указати на проблем измене првобитног текста као по-следице могућег деловања механизама културне политике издавача.На овај начин се доводи у питање интегритет Берсине студије писане санамером да се одржи самосвојни културни идентитет Дубровника.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: текстолошка анализа, културна политика, новија дубровачка књижев-ност, Јосип Берса.

1 [email protected]

Рад је примљен 28. јуна 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборника одр-жаном 22. септембра 2014


410 ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ

УВОД

Једну од најзначајнијих, а по много чему најспецифичнијих инајзанимљивијих студија о културној историји Дубровника XIXвека, написао је након пада Дубровачке републике, археолог иписац Јосип Берса2, не само у циљу евоцирања периода од 1800.до 1880. године, како је то у њеном (под)наслову назначено, већ ида на једном месту уобличи и представи сву комплексност само-својног дубровачког духа и менталитета, у намери да сачува ау-тентичну прошлост јавног и приватног живота, али и да обезбе-ди трајност одређеног културног ентитета и његов опстанак, утренутку када му је, услед специфичне геополитичке ситуацијеДубровника, претило осипање.

Оно што ово дело разликује од осталих културних историја нележи само у уметнички, односно наративно, драматуршки, а намоменте и лирски обликованим чињеницама и у постизању ес-тетског задовољства код читалаца, већ и у читавој мрежи кул-турнополитичких односа која се формира око издавања овог зна-чајног дела дубровачке културне и књижевне баштине, наконпишчеве смрти.

Очување целовитости и интегритета једног оваквог текстакоји има циљ да профилише културни идентитет одређене зајед-нице, од изузетног је значаја. Методама текстолошке анализе икомпарацијом двају текстова, првог, који је о дум Ивану Стојано-вићу Берса за живота објавио у Српском књижевном гласнику 1922.године и другог, који је верзија првог текста, ауторовом интен-цијом интегрисаног у потоњу књигу Дубровачке слике и прилике(1800.– 1880.), постхумно издату од стране Матице хрватске, овде се

2 Јосип Берса (1862−1932) је био истакнути књижевник и археолог, конзерва-тор Археолошког музеја у Задру. Поред низа археолошких и културноисто-ријских студија, писао је и поезију и прозу, као и либрета за опере својебраће, композитора Владимира и Благоја Берсе. Књижевна дела је објављи-вао у часописима као што су Словинац, Дубровник (забавник), Јавор, Стражило-во, Вук, Зора, Смотра, Босанска вила, Летопис Матице српске, Нова Зета, Бранко-ва вечера, Српски глас, Дубровник (календар) и Глас Црногораца. У Задру 1891. го-дине излазе његове Пјесме, а 1896. и приповетке С мора и приморја, које је на-писао заједно са Марком Царом. Године 1841. је постхумно објављено делопо којем ће и бити упамћен, Дубровачке слике и прилике (1800. – 1880.). Највећидео живота је провео у Задру, где се и родио и умро, али је петнаестак годи-на детињства и ране младости провео у Дубровнику. Тај боравак је на његаоставио снажан утисак, који се и пренео у писање о Дубровнику, а због чегасу га и многи проучаваоци дубровачке књижевности одредили као дубро-вачког писца.

ДУБРОВАЧКЕ СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ (1800. – 1880.) ЈОСИПА БЕРСЕ – ЈЕДНА ТЕКСТОЛОШКА АНАЛИЗА

ЈЕЛЕНА С. МЛАДЕНОВИЋ 411

настоји показати да је текст Берсине студије, поред прераде са-мог аутора, претрпео и извесне промене које, највероватније, ни-су резултат ауторских интенција и које сигнализирају потен-цијална тенденциозна мењања текста од стране издавача, мимопишчеве воље. Ове измене, не само да мењају Берсине ставове опитању дубровачког идентитета, националног и културног, већутичу и на даљу национализацију и присвајање дубровачке кул-турне традиције.

Реконструкцијом и разоткривањем процеса приређивања Бер-синог дела, онолико колико је то могуће учинити, биће утврђенопотенцијално деловање механизама културних институција,тачније издавача, као фактора спровођења одређене културнеполитике.

БЕРСИНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА ДУБРОВНИКА

Потреба за исписивањем једне културне историје настаје као ре-зултат увиђања неопходности конституисања и очувања култур-ног идентитета одређене заједнице. Последице геополитичкогположаја Дубровника у XIX веку, посебно истанчано је осетиоЈосип Берса и отуда је више деценија свог живота посветио обим-ном и интензивном раду, најпре на прикупљању најразличити-јих историјских података, а потом и на њиховој систематизацијии класификацији, да би на крају посао завршио књижевнимобликовањем свог текста, како би га на најнепосреднији начинприближио својим читаоцима, заљубљеницима у Дубровник идубровачку прошлост. Његово дело, Дубровачке слике и прилике(1800. – 1880.), „historiografsko-literarno štivo o mikrokozmosu du-brovačkog 19. stoljeća” (Ћосић, 2002, стр. 16), детаљно представљакултурну историју Дубровника XIX века, а аутор говори

„о sutonu Republike, vremenu francuskog zauzeća i desetlećima habs-burške vlasti sve do vlastitog detinjstva i mladosti u šezdesetim i sedam-desetim godinama 19. stolećа” (Ћосић, 2002, стр. 16).

Иако је сваки период дубровачке прошлости био турбулентан,године после успостављања француске, а потом и аустријскевласти, представљају посебно потресан историјски тренутак ка-да је дошло и до коначног слома Дубровачке републике. Опи-сујући последње трзаје Дубровника да очува своју самосталности интегритет унутар Далмације и нових геополитичких поделакоје су потресале овај део Европе на прагу XX века, Берса је на-



стојао да на литераран начин представи дубровачку прошлост,као и да трајно забележи карактеристике особеног дубровачкогменталитета и духа. Иако је живот започео и завршио у Задру,проводећи у Дубровнику свега петнаестак година, и то у детињ-ству и раној младости, дубровачки идентитет Берси није никопорекао: „Odgojen u dubrovačkom duhu, čitavog se životа osjećaoDubrovčaninom.” (Ћосић, 2002, стр. 11), а Алберт Халер га сматрачисто дубровачким писцем новијег времена (1941, стр. 285).

Културна делатност је у Дубровнику под аустроугарском вла-шћу ослабила, а истовремено се мењала и социјална слика града(Тоља, 2011, стр. 63). Опадање свих вредности након укидањаДубровачке републике 1808. године, како у јавном, тако и у сфериприватног живота, условило је рађање потребе за редефиниса-њем културног идентитета. Из истог разлога је настао и покретСрба католика у Дубовнику и Далмацији. Сама римокатоличкацрква према овом покрету није имала посебно издефинисанстав, сматрајући да они не покрећу верско већ политичко и на-ционално питање (Тоља, 2011, стр. 179). Према радовима КостеМилутиновића (1989), као и Николе Тоље (2011), Јосип Берса јебио део овог покрета и то оног дела који је чинила „građanska in-teligencija svetovno usmerena” (Тоља, 2011, стр. 366). У томе лежијош један битан мотив за писање дела које би се бавило очувањемдубровачке културне традиције, односно делoвало у циљу спре-чавања однарођавања Дубровчана за време аустроугарске влада-вине. Покрет је настојао да поврати некадашњи културни иден-титет Дубровчана, као и да им обезбеди светлију културнубудућност (Тоља, 2011, стр. 418).3

Ћосић примећује да је Берса један од првих који на нов начинвреднује дубровачку историју XIX века, не посматрајући је самокао доба „пада”и „умирања”:

„Unatoč tragici i gorčini, u Bersinoj slici Grada nema mjesta beznađu.[…] Bersa slijedi tradiciju, ali nije tradicionalist; on shvaća nužnost pro-mjena i potrebu preobrazbe. Dubrovnik svoga vremena vidi on kao gradkoji se trudom i potencijalima svojih građana regenerira i u novim okol-nostima stječe priliku da iznova definira svoj identitet” (2002, стр. 19).

3 Берса гради много портрета знаменитих и утицајних Срба католика међукојима су Нико и Медо Пуцић, Перо Будмани, Матија Бан, Милан Решетар,Луко Зоре, Никша Гради, Иван Стојановић, Лујо Војновић и Петар Колендић.



Управо је из емпатије према Дубровчанима, као и љубави премадубровачкој историји, настало ово дело, а из истог разлога је ка-сније доживело интензивну рецепцију.

Берса детаљно приказује и подробно анализира долазак новогвремена, смену власти и смену генерација, а самим тим и систе-ма вредности, па и фактора који одређују даљи културни пре-ображај и асимилацију у тренутку када Дубровник постаје деоАустроугарске монархије.4 Аутор нескривено указује на нетрпе-љивост Дубровчана према идејама хомогенизације културе иасимиловања под паролом космополитизма, у чему види једанод узрока урушавања специфичног дубровачког културног иден-титета. Иако му се може замерити недостатак научнометодо-лошке апаратуре, будући да је писао „bez znanstvenog imperativai mimo historiografskih uzusa” (Ћосић, 2002, стр. 16), нема сумње уБерсину научну веродостојност.5 Он своју културну историју пи-ше у ширем контексту друштвене и политичке историје, на-стојећи да дâ слику целокупног дубровачког живота.

4 Петар Милосављевић сматра да овај период, и поред тога што је тек 1939. го-дине дубровачко подручје ушло у састав Бановине Хрватске, карактеришезапочињање кроатизације Дубровника и то највише деловањем (римокато-личке) цркве и просвете: „Са успостављањем аустријске власти јавља се јед-на нова појава у Дубровнику. То је кроатизација Дубровника и Дубровча-на.”(1996, стр. 169). Покрет Срба католика се, према његовом мишљењу, ор-ганизује као одговор на ову појаву, док је присутно све мање истицање „сло-винског” карактера Дубровника, а све више српског или хрватског, будућида се током XIX века свест о етничкој припадности постепено преображава-ла у свест о различитој националној припадности хрватског и српског наро-да. Хрватска национална идеја се пак, према Тољином истраживању, наро-чито почела јављати након слома илиризма и револуције 1848/49. (2011,стр. 114) и тек након српског националног ексклузивизма. Оно што Тоља усвом делу посебно истиче јесте да су Дубровчани, и Хрвати и Срби, настоја-ли да из своје велике љубави према граду очувају његову самосталност, пасу зато и били удружени и нарочито истрајни у идеји залагања за „словин-ство” (југословенство).

5 О историографским изворима које је Берса користио за састављање овогдела, о поузданости његовог научног поступка и одговорном третирањуисториографских чињеница, можемо читати у предговору другог издањаДубровачких слика и прилика (1800. – 1880.), где Ћосић подробније истражујеисторијско-политичку и биографску фактографију Берсиног рада (2002,стр. 24−28).



ИСТОРИЈАТ ОБЈАВЉИВАЊА ТЕКСТА БЕРСИНЕ СТУДИЈЕ

Када је у питању ова Берсина студија, аутограф није доступан јав-ности и не зна се поуздано шта се са њим догодило. Пишући осудбини оригиналног Берсиног рукописа и историјату објављи-вања текста, у предговору другог издања Матице хрватске у Ду-бровнику из 2002. године, Стјепан Ћосић претпоставља да је Бер-син рукопис изгубљен са писаном заоставштином ТиасаМортиђије, приређивача првог издања Дубровачких слика и прили-ка (1800. – 1880.) (2011, стр. 23).

Ћосић напомиње да се на основу докумената Матице хрватске,који су настали у време првог издања, може закључити о извори-ма, тј. грађи коју је Берса користио, али да се могу сазнати и рела-тивно тачни подаци о изворнику, као и изменама приређивача,које је он сачинио према упутствима првих рецензената и соп-ственим настојањима усклађеним са захтевима издавача. Изпишчеве преписке се дâ утврдити да је првобитни назив ове сту-дије био Слике и прилике из недавне дубровачке прошлости (а подовим насловом је штампан и Берсин текст о дум Ивану Стојано-вићу у Српском књижевном гласнику), да је Берса сам у последњемчасу променио наслов и послао текст у Загреб, наменивши га уп-раво Матици хрватској, те да је пишчева сестра Даница водилабригу о рукопису и слала га Матици у два наврата, 1931. и 1940.године (Ћосић, 2002, стр. 20‒21). Иако је добио препоруке рецен-зената, историчара књижевности Винка Лозовине и лингвистеМате Тентора, Матица хрватска је прво издање публиковала тек1941. године, девет година након ауторове смрти.6 Међутим, тре-бало би испитати могућност да ли је пре тога рукопис био послатСрпској краљевској академији, а потом и Српској књижевној за-друзи (у то време се на њеном челу налазе Павле Поповић од1928. до 1937. и Марко Цар од 1937. до 1941. године) и да ли су онеодбиле његово штампање, као и могућност да је машинопис деласа Берсиним исправкама његова сестра Даница након Другогсветског рата доставила Српској академији наука и уметности,где га данас ипак не можемо пронаћи.

6 Матица хрватска је 2002. године објавила друго издање Дубровачких слика иприлика (1800. – 1880.), истоветно првом издању, али са предговором СтјепанаЋосића и додатим регистром имена који знатно олакшава коришћење овекњиге. Поред овог другог издања, треба напоменути и да се 2002. годинепојављује прештампано прво издање, у издању Хрватског Записника (Хано-вер – Чаковец), са предговором Људевита Крмпотића.

http://dikaz.zkzd.hr/?pub=1&p=83&s=publ



Првобитни рукопис од 410 страница и три целине распоређенеу 18 поглавља, Мортиђија је 1940. године скратио за 133 страницеи распоредио текст у 15 поглавља. Повезивао је сродне деловеразличитих поглавља како би избегао Берсина сувишна по-нављања, држећи се препоруке првих рецензената да се непот-ребно развучени делови скрате и избаце цитирања и понављања,а текст учини уједначенијим. Избацивао је и пренаглашенесубјективне судове, док делове мемоарско-анегдотског каракте-ра најверовтније није скраћивао, чувајући на тај начин Берсиномтексту уметничку целовитост. Осим тога, први рецензенти су да-ли препоруку и да се измене и исправе нека Берсина лексичкарешења која су означили као локализме, провинцијализме и бал-канизме, као и да се изврши осавремењавање текста у складу сахрватским језичким стандардом. Мортиђија је извршио и проме-ну лексике, ипак задржавши низ локализама и дубровчанизама −нпр. кафу и кафану није мењао у каву и кавану (Ћосић, 2002, стр.22). Које све преправке је извршио, немогуће је поуздано утврди-ти, али се зна да је избацио Берсин увод, сматрајући га непри-кладним, и да је направио свој предговор, притом не наводећиуредничке активности које је предузео. Сваком новом поглављудодао је и адекватан уводни део у форми резимеа, односно описасадржаја поглавља. „Jesu li, pak, njegove škare ponegde zasijekleviše nego što je trebalo, vjerojatno nikada nećemo saznati.”(Ћосић,2002, стр. 23).

КОМПАРАТИВНА ТЕКСТОЛОШКА АНАЛИЗА И УТВРЂИВАЊЕ АУТЕНТИЧНОСТИ ТЕКСТOВА

Компаративном језичком и дискурзивном анализом могуће јеотворити питање утврђивања аутентичности Берсиног текстакоји је објавила Матица хрватска. Упоређивањем двају текстоваможе се ући у траг изменама приређивача студије, а тиме на из-вестан начин наговестити културни програм Матице хрватскекао институције, који је приређивач заступао. Текстолошкаистраживања ће у том смислу овде послужити као метод утврђи-вања дејства механизама одређене културне политике.

Имајући у виду целокупни Берсин рад, припадност Србима ка-толицима, сасвим немотивисаном би се могла тумачити Берси-на изразита прохрватска оријентација која би га у последњим го-динама живота могла натерати да промени став о аутентичном



дубровачком идентитету и његовој, пре свега културној, аутоно-мији.

Али, погледајмо најпре о којим текстовима је реч.

О једном од најистакнутијих вођа покрета Срба католика, думИвану Стојановићу, Берса 1922. године објављује чланак под на-зивом Слике и прилике из недавне дубровачке прошлости: Дум ИванСтојановић, у Српском књижевном гласнику.7 Раније смо напомену-ли да је првобитни наслов Берсине студије управо био Слике иприлике из недавне дубровачке прошлости. Можемо претпоставитида је овај текст аутор већ тада сматрао делом своје будуће обимнестудије, али да га ја за ову прилику из ње издвојио и посебно обја-вио. Овај текст ће бити први од два која ћемо упоређивати.

Други је, наравно, верзија тог истог текста о дум Ивану Стоја-новићу, али онако како је он објављен у оквиру Дубровачких сликаи прилика (1800. – 1880.), дакле, у оном облику у којем га проналази-мо у 12. поглављу ове књиге (2002, стр. 258−264). Са текстолошкогаспекта историје текста можемо закључити да је први текст ста-рији и да представља прву варијанту.8

Један од основних задатака текстологије јесте утврђивање сте-пена ауторизованости и пишчеве стваралачке воље, као и про-учавање текста са становишта његове историје. Сматра се да јетекст ауторизован тек када је аутор дао сагласност за објављи-вање и потврдио његову ваљаност. Поставити питање аутентич-ности Берсиног текста отвара и питање евентуалног дејства цен-

7 Берса је изузетан портретист који је своју студију и обликовао тако да оналичи на једну велику галерију портрета: од брзопотезних полуреченичнихдо оних које је писао и на више страна, а такав је управо портрет ИванаСтојановића. Сви појединачни описи знаменитих Дубровчана састављенису са намером да мозаично представе колективну слику дубровачког мен-талитета. Аутор наставља традицију биографије као књижевног жанра којије у дубровачкој литератури био најприсутнији у периоду од XV до почеткаXIX века, а који се постепено преображаво са развитком историјске свести упроучавању књижевности и конституисањем историје књижевности. У ос-нови оваквих биографија је хуманистичка свест и занос индивидуалношћу,као и свест о томе да су животи одређених људи вредни да буду упамћени(Бојовић, 2007, стр. 103).

8 Појам варијанте (верзије) у новој књижевности означава посебан вид про-мене унете у текст од стране аутора (Иванић, 2001, стр. 25). С обзиром на тода је сада увид у рукописни оригинал немогућ, овде узимамо у обзир самопоменути део Дубровачких слика и прилика (1800. – 1880.), јер једино тај део тек-ста има раније објављену ауторизовану верзију.



зуре од стране Матице хрватске, али истовремено и одбацивањамогућности о преокрету у идејама и ставовима самог аутора.

Берса у својој студији истиче да је стање са матерњим, хрват-ским, језиком веома лоше. Видимо, дакле, да он језик којим гово-ре Дубровчани, у Дубровачким сликама и приликама (1800. – 1880.),назива хрватским и да се противи другачијем именовању, штопосебно наглашава у фусноти која упућује на то да Ида фон Ди-рингсфелд језик Дубровчана „погрешно” назива српским (Берса,2002, стр. 219). Познато је, међутим, да су Дубровчани свој језиктоком историје најчешће звали „словинским” (lingua slava) или„наш(к)им” (Тоља, 2011, стр. 137). Будући да је несумњиво припа-дао покрету Срба католика који је у Дубровнику снажно деловаоод 70-их година XIX века, па све до почетка XX века, односно довремена реализације југословенске идеје, можемо проблемати-зовати у студији повремено уочљив нетрпељив став према Срби-ма и српском језику.

Наиме, своју прву збирку поезије је 1891. године Берса објавиоу Задру, у штампарији Ивана Водицке, а сама збирка је штампанаћирилицом. Берса се бавио и (полемичким) допуњавањем посве-те Горског вијенца. Приповетке које је објавио са Марком Царом укњизи С мора и приморја обилују српским, а не хрватским имени-ма, док језик којим се у њима, као и у песмама служи, и по лекси-ци и по синтаксичким конструкцијама, више одговара српскомнего хрватском. Овај проблем је у свом поговору Дубровачких сли-ка и прилика (1800. – 1880.) поменуо и Људевит Крмпотић (в. 2002,стр. 3‒79) називајући Берсу хрватским Јанусом и алудирајући нањегово потенцијално двоструко лице (2002, стр. 9). Отуда је ва-жно разоткривати и проналазити потенцијалне узроке оваквогБерсиног „преображаја”, уколико он уопште постоји, а са другестране и испитати колики је и какав био могући удео Матице хр-ватске као издавача, односно удео рецензената и приређивачаоригиналног рукописа ове студије, што је, наравно, отежано,с обзиром на то да нам је он сада недоступан.

Упоређујући два поменута текста, најпре уочавамо да је првиштампан ћириличким, а други латиничким писмом, са трансли-терованим властитим именима, а не транскрибованим, како јето у првом случај. Примећујемо повремено изостајање поједи-них делова реченица, обично оних делова који додатно поети-зују текст, али и промену редоследа речи, што не утиче на уруша-вање његове семантичке целовитости. Такође, у Дубровачкимсликама и приликама (1800. – 1880.) је додат један дужи део којег не-



ма у првом тексту, што можемо претпоставити да представљаБерсину каснију допуну. Али такве измене овде нису у првомплану.

Важније је уочити тенденцију у кроатизацији лексичког нивоајезика у Дубровачким сликама и приликама (1800. – 1880.): уместо ле-кар (Берса, 1922, стр. 23) стоји lječnik (Берса, 2002, стр. 258), уместоваспитање (Берса, 1922, стр. 26) стоји odgoj (Берса, 2002, стр. 260),уместо фини (Берса, 1922, стр. 26) стоји tankoćutni (Берса, 2002, стр.260), уместо морални (Берса, 1922, стр. 30) стоји ćudoredni (Берса,2002, стр. 264), итд.

Поред ових лексичких измена, занимљиво је приметити да суназиви словенски и српски језик замењени називом хрватски је-зик. На пример:

„Отац Пацифик, дум Иванов Ментор, спадао је у невјеројатно ве-лики број Дубровчана који су на доколици, у својим мирним зам-цима или у тишини манастира, читав свој вијек тратили у књижев-ном послу, које сачињавањем словенских или латинских пјесама,које превођењем грчких и латинских класика.” (Берса, 1922,стр. 25).

„Otac Pacifik, dum Ivanov Mentor, spadao je u nevjerojatno velikibroj Dubrovčana koji su na dokolici, u svojim mirnim zamcima ili u tišinisamostana, čitav svoj vijek tratili u književnom poslu, koje sačinjava-njem hrvatskih ili latinskih pjesama, koje prevođenjem grčkih i latinskihklasika.” (Берса, 2002, стр. 259‒260).

Или у овом делу текста:

„Отац Пацифик слао му је свако јутро по један епиграм на латин-ском или српском језику , који би више пута пропратио кошићемтек убраног манастирског воћа […]” (Берса, 1922, стр. 26).

„Otac Pacifik slao mu je svako jutro po jedan epigram na latinskom ilina hrvatskom jeziku, i to po više puta zajedno sa košićem tek ubranog vo-ća […]” (Берса, 2002, стр. 260).

Крајње тенденциозним би се могло протумачити и изоставља-ње имена Вука Караџића и Вука Врчевића у следећем одломку:

„Љубав за матерински језик највише побудише у њему збирке на-родних приповиједака Вука Караџића и Вука Врчевића и фрањевца оцаПацифика Радељевића […]”(Берса, 1922, стр. 25).

„Ljubav za materinski jezik pobudi u njemu sabirač narodnih pripo-vijedaka Franjevac o. Pacifik Radeljević […]” (Берса, 2002, стр. 259),



као и у наредном, где поред овог изостављања проналазимо јошједан пример измене синтагме „наш језик”синтагмом „хрватскијезик”:

„Заиста, чудо је како ова последња тројица, који су се пред мла-дим Иваном одушевљавали читањем тек изашлих Вукових дјела иљепотама нашег језика, нијесу баш никако утјецали […]” (Берса,1922, стр. 24).

„Zaista je čudo, kako ova poslednja trojica, koji su se pred mladimIvanom oduševljavali ljepotama hrvatskog jezika, nijesu baš nikako utje-cali […]” (Берса, 2002, стр. 258).

Ови и други индикативни примери указују на потенцијалноделовање културне политике издавача у смеру прохрватске тен-денције. „U skladu sa suvremenom nacionalnointegracijskom situa-cijom, Bersine pridjeve ’naški’, ’narodni’ i ’srpsko-hrvatski’ mijenjao(Т. Мортиђија, прим. Ј. М.) je u ’hrvatski’” (Ћосић, 2002, стр. 22). Ви-димо да је приређивач доследно мењао придев „српски”, а са-свим симптоматичним се може сматрати и избацивање помену-тих делова текста у којима се помињу неки српски аутори, илиделова који на било који други начин кореспондирају са аутен-тичном националном српском традицијом, каква је, на пример,фолклорна. Отуда приређивач изоставља и једно дело НикшеГрадија. Наиме, у првом тексту стоји:

„[…] био је посљедњи у једном надгробном слову и Никша Гради,писац Косовке дјевојке и Справљенице.” (Берса, 1922, стр. 23),

док је у Дубровачким сликама и приликама (1800. – 1880.) дело Косовкадјевојка изостављено:

„[…] bio je ’posljednji’ u jednom nadgrobnom slovu i Nikša Gradi, pisacSpravljenice.” (Берса, 2002, стр. 258).

Не постоји ваљано објашњење зашто би аутор самоиниција-тивно одустао од помињања имена Вука Стефановића Караџића,када већ знамо да је био један од уредника часописа Вук, који јеизлазио у Задру и који се јасно залагао против подела на српско ихрватско – „[…] najpreče da postanemo ljudi, pa tek onda Srbi i Hrva-ti”.9 Лист Вук штампан је у истој штампарији Ивана Водицке где јеБерса објавио своје песме. Излазио је у полугодишњем периоду1885. године, као лист за књижевност и уметност, а шесторица

9 Сви цитати из часописа Вук доступни су на интернет адреси: http://dikaz.zkzd.hr/?pub=1&p=83&s=publ (20. 11. 2013).



најангажованијих радника око овог часописа били су: Марко Цар,Михаил Ведропољанин, Јосип Берса, Максим Балшић, Перо Ка-сандрић и Паво Орловић, док су се међу претплатницима нала-зили: Бан, Будмани, Јагић, Милићевић, Нодило и Сундечић.У првом броју је јасно назначено зашто лист носи име Вука Сте-фановића Караџића:

„Ime Vukovo, koje sadrži donekle i naš program, služiće nam prostokao izgled i kažiput u izučavanju i gajenju onog divnog jezika, što je onsvojim džinovskim radom obnovio i u književnost uveo.

Oko našeg čednog lista kanimo sazvati na okup svu našu omladinu odJadranskog mora do donjeg Dunava i da se na ovom plemenitom popri-štu u brackoj slozi sljubimo; uklanjaćemo se namjerno od svojieh poli-tičkijeh spletaka i poštovati svačija mišljenja, ali pri tom izlagati i našemisli onom otvorenošću, koja se ozbiljnoj raspravi i dolikuje.”

Међутим, управо због националистичких и политичких раз-мирица, овакав лист је морао бити угашен, па га уредништво за-твара речима:

„Jednijema ’Vuk’ ne bijaše dovoljno bizantinac, a drugijema dovoljnostarčevićanac; jedni mu zamjerahu što u zvijezde ne kuje jedino ćirilicui ruski knut, a drugi što ne propovjeda etimološki pravopis i prošlu slavukralja Zvonimira.”

Питање је, дакле, да ли овако измењен текст и даље у највећемстепену изражава ауторову вољу или је утицај спољашњих чини-лаца – уредника и рецензената – формирао његову псеудовољу.Делујући у складу са механизмима културне политике Матицехрватске, Тиаса Мортиђију можемо сматрати суаутором којиконтаминира Берсин текст.

Одбацујемо могућност да је сам аутор у последњим годинамаживота, упркос томе што је према Ћосићевом истраживању ру-копис наменио управо Матици хрватској (2002, стр. 20), желео дасвоје ставове мења у складу са тенденцијом кроатизације Ду-бровника, јер би на тај начин порекао и своје деловање као при-сталице покрета Срба католика, а са друге стране и поништиосвој рад на очувању посебног дубровачког културног идентитетаван националних подела, што је и био имплицитни циљ његовогсвеукупног рада.

Према броју извора и степену њихове аутентичности, односноауторизованости, у текстолошкој анализи се налазе неколикемогућности у класификацији текстова.10 Берсин текст о Стојано-вићу из Српског књижевног гласника објављен је за време ауторовог



живота. Стога он припада првој групи текстова, односно пред-ставља „аутентичан (ауторизован) текст штампан за аутороваживота под ауторовом контролом” (Иванић, 2001, стр. 62) ипретпостављамо да би Берса на неки начин реаговао уколико биустановио да му је рад тенденциозно промењен. Објављивањењегове касније верзије у оквиру књиге Дубровачке слике и прилике(1800. – 1880.) аутор није могао контролисати, тако да овај текст,као и читава студија, припада петој групи текстова и може сеозначити као „текст издат посмртно према недоступном (зату-реном или уништеном) извору” (Иванић, 2001, стр. 62), имајући увиду да рукописни извор сада нисмо у могућности да упореди-мо. Сумња у његову аутентичност отуда је у потпуности оправда-на, чиме се и отворила могућност разматрања контаминацијеизворног рукописа.

Једна од класификација текстова врши се и на основу степеназавршености дела и степена учешћа аутора у издању.11 Првитекст јесте завршен текст чије је издавање аутор могао у мањојили већој мери пратити, док други текст, односно варијанта којусмо разматрали, као и цела књига, представља завршен текст утуђем издању.

10 То су следеће могућности:

1. један аутентичан (ауторизован) текст штампан за ауторова живота подауторовом контролом;2. више аутентичних (ауторизованих) издања и више аутографа;3. аутограф завршеног дела или копија који је контролисао аутор;4. један или више аутографа незавршеног дела;5. копија коју аутор није контролисао или штампа завршена без ауторовеконтроле, односно текст издат посмртно према недоступном (затуреномили уништеном) извору;6. неколико копија које аутор није контрилисао или о томе немамао подата-ка;7. текст начињен амплификацијом (проширењем и разрадом изворног тек-ста) или контаминацијом (кварењем, мешањем, стапањем више рукописанеког дела у један „рукопис”), а овакав текст треба реституисати (Иванић,2001, стр. 62−63).

11 И овде имамо у виду неколико опција:

1. завршено дело у издању аутора (са могућностима да је аутор припремиотекст и читао коректуру, или није припремио текст издања, али је читао ко-ректуру, као и могућношћу да је аутор припремио текст, али да није читаокоректуру);2. завршено дело у туђем издању;3. незавршено и необјављено дело (Иванић, 2001, стр. 73−74).



На основу ових разматрања, можемо закључити да су каснијеизмене Берсиног рукописа највероватније настале од странеприређивача који је деловао у складу са одређеним културнопо-литичким програмом кроатизације Дубровника, те да аутентич-ни Берсин текст јесте једино онај први, објављен 1922. године уСрпском књижевном гласнику.

МЕХАНИЗМИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

Култура и уметност, самим тим и књижевност, не служе јединопреношењу одређених вредности већ и њиховом успостављању.Текст конституише културни идентитет, па свака интервенцијау њему нужно утиче и на саму идентификацију.

Кроатизација Дубровника је интензивно вођена након 1939. го-дине, када је дубровачко подручје издвојено из Зетске бановинеи припојено новооснованој Бановини Хрватској. Отуда је и овакултурна историја Дубровника требало да се уклопи у нову гео-политичку и културолошку мапу. Будући да је Берсина студијапоред многобројних чињеничних података пленила и својомуметничком вредношћу, од великог значаја је било поседовати јеу својој културној и књижевној баштини. Хрватска националнакултурна политка, коју је свакако репрезентовала и Матица хр-ватска, морала је бити усмерена ка тенденциозном мењању од-ређених места у Берсином тексту, како би га прикључила свомкултурном програму и отклонила сумњу о геополитичкој и кул-турној припадности Дубровника. Матица хрватска, једна од глав-них институција културе, делује тако као културни државниидеолошки апарат.12 Јер културне форме, иако и поседују рела-тивну аутономију, ипак стоје у комплексним односима премаидеологији која се дискурзивно, путем текста, намеће, па је затои јасно због чега је дошло до извесних промена у Берсиној сту-дији.

Самосвојни културни идентитет Дубровчана, на чему је посе-бно инсистирао и поменути покрет Срба католика, на овај начинје доведен у питање. Култура и уметност не могу остати вандруштвених процеса, подела и промена. Оно што се оваквим ин-тервенцијама у тексту постиже јесте чин урушавања вековима

12 „Izrazom ’državni ideološki aparati’ označavamo izvestan broj stvarnosti koje seneposredno pokazuju posmatraču u obliku različitih i specijalizovanih instituci-ja.” (Алтисер, 2012, стр. 144).



поносно истицане дубровачке слободе, независности и аутен-тичности дубровачког културног идентитета.

ЗАКЉУЧАК „Slike i prilike pisane su bez kritičkog historiografskog aparata, kaoknjiževno, a ne kao znanstveno djelo.” (Ћосић, 2002, стр. 24). Иако је,„anegdotično-memoarsko” (Мортиђија, 2002, стр. 8), поред својеизузетне литерарности, оно има јак легитимитет у проучавањудубровачке прошлости и готово да нема истраживача који ћесвоје проучавање дубровачке историје започети без консулто-вања ове Берсине необичне књиге. Како јој је признат велики сте-пен поузданости, она постаје извор многих заблуда уколико су уњеном тексту извршене извесне промене мимо ауторове воље.

Широко сликање дубровачкоg менталитета кроз слике при-ватног и јавног живота у одређеним историјским (не)прилика-ма, може поменутим интервенцијама лако изгубити своје тежи-ште. Дејство културне политике Матице хрватске јепрохрватском оријентацијом самог текста највише могло угро-зити дубровачку изваннационалну културну самосвојност. Алибудући да је пишчев рукопис за сада недоступан, тек смо дели-мично били у прилици сагледати могуће интервенције издава-ча.

Будући да је припадао покрету Срба католика, објављивао и наћирилици, а цео свој живот провео на територији Хрватске, заБерсу би било од посебне важности избегавање националистич-ки усмерених подела на хрватско и српско. Сем тога, његова дуб-ровачка културна историја и није намењена ничему другом семистицању независног и аутентичног културног идентитета Дуб-ровника и широком и детаљном бележењу славне дубровачкепрошлости.

ЛИТЕРАТУРА Altiser, L. (2012). „Ideologija i državni ideološki aparati”. U J. Đorđević (ur.),Studije kulture (str. 143–147). Beograd: Službeni glasnik.

Берса, J. (1922). Слике и прилике из недавне дубровачке прошлости: ДумИван Стојановић. Српски књижевни гласник, књ. VII, н. с., 23–32.

Bersa, J. (2002). Dubrovačke slike i prilike (1800. – 1880.). Dubrovnik: Matica hr-vatskа Dubrovnik.

Бојовић, З. (2007). „Један прилог дубровачкој биографији”. У: М. Стојано-вић (ур.), Митолошки зборник 16 (стр. 103‒108). Рача–Београд: Центар замитолошке студије Србије.



Иванић, Д. (2001). Основи текстологије. Београд: Народна књига – Алфа.

Krmpotić, LJ. (2002). „Pogovor”. U: J. Bersa, Dubrovačke slike i prilike (1800. –1880.) – pretisak Matičine naklade (str. 3‒79). Hannover – Čakovec: Hrvatski za-pisnik.

Mortiđija, T. (2002). „Predgovor prvom izdanju”. U: J. Bersa, Dubrovačke slike iprilike (1800. – 1880.) (str. 7‒9). Dubrovnik: Matica hrvatska Dubrovnik.

Милосављевић, П. (1996). Систем српске књижевности. Приштина: На-родна и универзитетска библиотека.

Милутиновић, К. (1989). „О покрету Срба католика у Далмацији, Дубров-нику и Боки Которској 1848–1914.”. У: В. Крестић (ур.), Збoрник о Србима уХрватској, књ.1 (стр. 133–90). Београд: САНУ.

Tolja, N. (2011). Dubrovački Srbi katolici: istine i zablude. Dubrovnik: N. Tolja.

Ćosić, S. (2002). „Predgovor drugom izdanju”. U: J. Bersa, Dubrovačke slike iprilike (1800. – 1880.) (str. 11‒28). Dubrovnik: Matica hrvatska Dubrovnik.

Haler, A (1944). Novija dubrovačka književnost, Zagreb: Hrvatski izdavalačkibibliografski zavod.

Часопис Вук. Преузето са http://dikaz.zkzd.hr/?pub=1&p=83&s=publ 20.11. 2013.



JELENA S. MLADENOVIĆUNIVERSITY OF NIŠFACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY JOSIP BERSA’S DUBROVAČKE SLIKE I PRILIKE (1800. − 1880.) – ONE TEXTUAL ANALYSIS

The purpose of this paper is to analyze the cultural study entitledDubrovačke slike i prilike (1880 – 1880) written by Josipa Bersa, whichdeals with the post-republic nineteenth-century history ofDubrovnik, with a view to considering this text in cultural and politi-cal context. Two texts are taken into consideration: the first oneabout Sir Ivan Stojanović, published by Bersa in Serbian LiteraryMagazine and the same text which is, on the author’s own initiative,integrated in the latter book, published posthumously by Matica Hr-vatska. By means of the textual analysis and the comparative study ofthe two texts in question, the paper seeks to highlight the problem ofchanging the original text, resulting from the publisher’s possiblecultural policy impact. This paper brings into question the integrity ofBersa’s study, written with the aim of preserving the particularcultural identity of Dubrovnik.

KEY WORDS: textual analysis, cultural history, recent Dubrovnik literature, JosipBersa.

427


УДК: 82.0:791.228316.72:821-7

DOI:10.5937/ZRFFP44-6372

STEFAN P. PAJOVIĆ1

UNIVERSITY OF NOVI SADFACULTY OF PHILOSOPHY

THE (RE)SHAPING OF SOUTH PARK’S HUMOR THROUGH LITERARY REFERENCES2

ABSTRACT. The paper examines the complex relationship between a lauded Americananimated sitcom South Park on the one side, and literature, especially satire,on the other side. Upon asserting the bond between literature and popularculture, numerous references presented in the show are pointed out, namelythe stance the authors take on literature and the act of reading, the typesand subtypes of humor exhibited, and topicality. Finally, using the writing ofMikhail Bakhtin, South Park itself is treated as literature as its type of humoris a continuation of an age-old literary tradition of laughter. The conclusionasserts this as it is revealed that South Park owes much of its popularity tothe literary aspect of the humor exhibited in the show.

KEYWORDS: South Park, humor, Mikhail Bakhtin, parody, popular culture, satire.

1 [email protected] The paper was written as a part of the course „Popular culture in 20th century Anglophone litera-

ture” at the Faculty of Philosophy in Novi Sad, under the mentorship of Zoran Paunović, PhD.



428 STEFAN P. PAJOVIĆ

INTRODUCTION

A popular legend about Oscar Wilde has it that while visiting Lead-ville, Colorado in 1882 on his American tour, he gave a lecture atTabor Opera House. Later in the evening, he visited a honky-tonk inwhich a sign stood over the piano with an inscription common inthose days: “Please do not shoot the pianist; he is doing his best.”Wilde famously noted that the sign was: “the only rational methodof art criticism I have ever come across.”3 It is precisely this kind ofnotice that had caught Wilde’s intention that the animated sitcomfor adults, South Park, starts with. Before the introductory sequencea black screen appears with the following jocular disclaimer:

“All characters and events in this show - even those based on realpeople - are entirely fictional. All celebrity voices are impersonated …poorly. The following program contains coarse language and due to itscontent it should not be viewed by anyone.”4

Its prime intention coincides with the one the entire series has:parody. In this case, it is the legal disclaimer that is beinglampooned. However, this initial contact with South Park has a fardeeper meaning and pretentions, namely verbal criticism. In popu-lar culture, one could associate words with literature, and thecontext of the disclaimer goes in favor of such an interpretation,since the show quite openly proclaims itself to be “fictional,” i.e. inliterary terms it has deemed itself as fiction. The impersonated per-sonages that converse in coarse language belong to popular culture,rather than literature, but the concluding tongue-in-cheek phraseabout the intended audience, or the lack of it, falls within the scopeof literary criticism since the show lays claim to the rapport with thereader/viewer in a similar manner a literary work does. The inten-tion stated by Matt Stone and Trey Parker in the disclaimer,coincides with Fiske’s view on the task popular culture has:

“So popular culture is full of puns whose meanings multiply andescape the norms of the social order and overflow their discipline; itsexcess offers opportunities for parody, subversion, or inversion; it isobvious and superficial, refusing to produce the deep, complexlycrafted texts that narrow down their audiences and social meanings;

3 Jordison, Sam. “Oscar Wilde’s West,” The Guardian, Guardian News and Media, 5Jul. 2007, Retrieved from http://www.theguardian.com/books/booksblog/2007/jul/05/oscarwildeswest 22 Jul. 2014.

4 “Legal Show Disclaimer,“ South Park Studios, South Park Digital Studios, n.d. Re-trieved from http://southpark.cc.com/about/show-disclaimer 22 Jul. 2014.

THE (RE)SHAPING OF SOUTH PARK’S HUMOR THROUGH LITERARY REFERENCES

STEFAN P. PAJOVIĆ 429

it is tasteless and vulgar, for taste is social control and class interestmasquerading as a naturally finer sensibility; it is shot through withcontradictions, for contradictions require the productivity of thereader to make his or her sense out of them” (1990, p. 5-6).

If we go back to Wilde's remark on art criticism made during theAmerican tour, we find that the spatial aspect of its illocutionary actis not at all irrelevant. It is an interesting coincidence that theformer silver mining town is located in Colorado, the American statein which both the fictional community of South Park and theUniversity where the creators of the show met, are located. In addi-tion, the town of Springfield where The Simpsons, another popularanimated series, takes place is in Colorado as well. The southwest-ern state is not merely in the geographic center of the United States,but is according to Halsall the centerpiece of American satire:

“The ‘quiet mountain town’ of South Park is supposedly located inColorado. As is the case with Springfield in The Simpsons, South Park isboth every place and no place. It is a small, suburban town known asmuch for its ‘humble folks with friendly faces’ as for its ‘rednecks,’ atown that Parker and Stone use to project and exaggerate many of thequalities - and particularly the flaws - that they see typifying U.S.society” (2008, p. 25).

Perhaps the best touchstone of humor exhibited in the show isencompassed by the reiterating death of the character Kenny. Theauthors’ decision to kill him in almost every single episode carries adeeper meaning than the obvious carnivalization of death, the samemechanism Francois Rabelais had used centuries before:

“Death is in the work of Rabelais and his folk sources presented asambivalent, and can therefore be joyful. The image of death fixatesthe given (individual) body which is dying, but at the same timeencompasses a part of another body, a body that is being born, a youngbody (although it is not directly shown nor named, the image of deathcontains it implicite)” (Bahtin, 1978, p. 426).5

In general, Mikhail Bakhtin’s theory of carnivalized literature canprove useful when it comes to determining the type and potentialsubtypes of humor employed by the authors of South Park. Firstly,however, we must determine the quantity and the significance ofliterary references in the show.

5 Translations from all of Bakhtin's books in the reference list were provided bythe author.



ON LITERATURE AND READING

In the two hundred and forty-seven episodes filmed by June 2014,there exists a whole abundance of literary references. As the fourmain characters commonly referred to as “the boys”6 fulfill theirmission of being funny and didactic, they make use of numerousworks of literature to send their message across. However, ourexamination of the entire series starts with an all-about-literatureepisode about an English classic that does not feature any of theoriginal cast.

Episode fourteen of season four brought a novelty into the imagi-nary world of South Park, or more precisely, the lack of it. Theepisode entitled simply “Pip,” is a remake of Charles Dickens’s novelGreat Expectations, published in entirety in 1861, and the onlyepisode alongside “A Million Little Fibers” that does not feature anyof the characters from the original cast. The eponymous Pip is takenfrom Dickens’s novel, although he does appear in several South Parkepisodes, playing a minor role. The script follows the plot of thenovel until the very end which is more loosely adapted (e.g. MissHavisham commands an army of evil robot monkeys). The plot isnarrated by a “British person,” who is in fact the celebrated Britishactor Malcolm McDowell who reads the classic against the back-ground of a Victorian furbished study room. In the episode,blacksmith Joe offers Pip a metal orange, which serves as a reminderto McDowell’s filmography and his leading role of Alex DeLarge inStanley Kubrick’s A Clockwork Orange, a film adaptation of AntonyBurgess’s dystopian novel bearing the same title.

Another aberration concerning this episode is that it does notfeature the satirical disclaimer which appears at the beginning ofevery other episode. It could be argued that since the entire plot isbased on a Dickens’s classic, the need for the hilarious disclaimerwas obviated with, since the slightly more serious content did notrequire the use of an introductory text which “emphasizes the pro-gram’s satirization of celebrities and vulgarity” (Weinstock, 2008,p. 86).

Ten seasons after “Pip” had aired, in the fourteenth season,episode two was focused on literature, but this time the Great Amer-ican novel was the one in the limelight. J. D. Salinger’s The Catcher inthe Rye, published in 1951, is held by Mr. Garisson, as it had just been

6 Stan Marsh, Kyle Broflovski, Eric Cartman, and Kenny McCormick.



taken off the banned books list. This lures the children who are nottoo fond of reading (CARTMAN: “Aww, books? God, I hate those!”),7to read the book because of which, as Cartman asks and Mr. Garrisonvalidates, John Lennon’s killer committed his crime. But the bookwith “very risqué parts” and “adult themes and language” proves adisappointment to the boys since they find it not a bit offensive.Therefore, they decide to write their own shocking narrative, thetitle of which is the episode’s name: “The Tale of Scrotie McBooger-ball.” The book proves a success since the readership cannot getenough of it and literally vomits after each sentence. Butters isgiven credit of writing the gruesome book and he even writes asequel, which is read out loud by none other than Morgan Freeman.The entire episode is abundant with contemporary literary criti-cism, i.e. the parody of such criticism. In this sense, South Park can beregarded as contemporary, which is a crucial trait that Bakhtinassigned to carnivalized literature while tracing its Greek origins:“The first specificity of all genres from the area of seriously-comic istheir … concurrent contemporariness” (Bahtin, 2000, p. 103).Although a television show and carnivalized literature are not thesame, they evidently belong to the same literary genre. The apex ofthe plot is reached in the town hall as the boys appear before a com-mittee in an effort to ban the book:

STAN: “More and more of us are against this book every day! Theauthor is cruel and offensive! And for these reasons, we demand thisbook be banned from all school, stores, and libraries! This book isnothing but smut and vulgarity purely for the sake of smut andvulgarity!

ASSEMBLYMAN 1: That's just because you’re too young to understandthe underlying themes.

CARTMAN: There are no underlying themes! We know that for a fact!ASSEMBLYMAN 2: You just fail to understand what the author

meant.KYLE: The author meant to be as gross as possible because it was fun-

ny!ASSEMBLYMAN 3: [chuckles] No, no, no, that’s such a simplistic view.STAN: Goddamnit, there is no deeper meaning in this book! Read it

again!…ASSEMBLYMAN 2: Boys, this book is an important look at how liberals

are hurting this country.

7 “The Tale of Scrotie McBoogerball,” South Park, Comedy Central, [television]New York, 24 Mar. 2010.



STAN: What?ASSEMBLYWOMAN 2: Wait, Scrotie McBoogerballs is the most conserva-

tive-hating liberal in literature!ASSEMBLYMAN 2: What book did you read?STAN: There’s nothing about liberals or conservatives!”8

Literary criticism and particular novels or epochs have not beenthe series focus during the early seasons, which were more focusedon the very act of reading. In the third episode of the second seasonentitled “Chickenlover,” there exists a whole abundance of literaryreferences since the entire episode revolves around reading, andthe “magic of it.” As the viewers discover that Officer Barbrady isilliterate, the driver of the mobile library, who is the subsequentChickenlover from the title, plots a scheme to teach the upholder ofthe law how to read. In the very first scene, the boys read romancenovels and discuss the act of reading in their characteristically badlanguage: (Cartman: [to Kyle] “Reading sucks ass”). Later on, thechildren were supposed to prepare a book report for school, andCartman was the first to explain in his own terms the plot of afamous fantasy novel for children, The Lion, the Witch and the Ward-robe, written by C.S. Lewis and published in 1950:

CARTMAN: “For my book report, I read The Lion, the Witch and theWardrobe. It was very, very good. Have you read it, Mr. Garrison?

MR. GARRISON: No, I can’t say that I have. CARTMAN: Oh, good. In The Lion, the Witch and the Wardrobe, a bunch

of uh, hippies, walk around and paint stuff. They eat lunch, and thenthey find a magical… camel… which they have to eat to stay alive. Andthat's pretty much it. I give it a B-minus.

MR. GARRISON: And I give you an F, Eric. Now sit down!”9

The humor does not cease there since Officer Barbrady is up nextwith an even more puerile book and its subsequent description:

OFFICER BARBRADY: “I’ve just finished reading the heartwarmingnovel, Go, Dog. Go! I found it a compelling and disturbing look at thecanine psyche. If I may read a passage: ‘Big… dog… little… dog. A reddog… on a…’ Well, anyway, I’m not one to give away the ending, but Iwill say that it spirals toward an incredible twist-turn that parallelsmy own life.”10

8 “The Tale of Scrotie McBoogerball,” South Park, Comedy Central, [television]New York, 24 Mar. 2010.

9 “Chickenlover,” South Park, Comedy Central, [television] New York, 27 May1998.

10 Ibid.



Mr. Garrison, the idiosyncratic teacher with a puppet on his rightarm, gives an A to this book report, which represents the culmina-tion of absurdity, since the “novel” in question, Go, Dog. Go!, is inreality a children’s book written and illustrated by P. D. Eastman in1961. At the very end, when the perpetrator is caught (or rather hiton the head with a nightstick), the unfavorable status of reading andbooks among the general populace is reinstated:

OFFICER BARBRADY: “Yes, at first, I was happy to be learning how toread. It seemed exciting and magical. But then I read this: AtlasShrugged, by Ayn Rand. I read every last word of this garbage, andbecause of this piece of shit, I’m never reading again!

KYLE: Wow! I guess reading really does suck ass!”11

The book Barbrady shows during the parade organized in hishonor was published in 1957, and although it may present itselfchallenging to someone who had just learned to read, we must givecredit to South Park’s only law enforcer since the book has morethan 1100 pages and he has “read every last word” of it. In terms ofpopular culture, “generalization” is the word that comes to mind, asArp explains:

“Even Officer Barbrady commits the fallacy of hasty generalization… when, after reading a copy of Ayn Rand’s Atlas Shrugged, he con-cludes that all books must be this bad, and reading ‘totally sucks ass.’The creators of South Park play on people’s hasty generalizations tomake their points in episode after episode…” (2007, p. 42).

It should not come as a surprise that Matt Stone and Trey Parkerhave created an entire episode about the act of reading, since in thecontemporary America which they wish to lampoon:

“Reading is … situated at the point where social stratification (classrelationships) and poetic operations (the practitioner's constructionsof a text) intersect: a social hierarchization seeks to make the readerconform to the ‘information’ distributed by an elite (or semi-elite);reading operations manipulate the reader by insinuating their inven-tiveness into the cracks in a cultural orthodoxy.” (Certeau, 1988, p.172).

The romance novels the boys pick up at the beginning of the“Chickenlover” episode are more prominent in the fourth season.The sixth episode “Cherokee Hair Tampons” has an interesting sub-plot concerning Mr. Garrison, who is forced to “take a hiatus from

11 Ibid.



teaching” due to “child molestation” accusations. In order to fill hisfree time, he writes an obscene romance novel, and offers it to a cou-ple of publishers. The first one, “Harlequin Romance,” turns hisscript down, since “the book [does not] really qualify as a ‘romancenovel,’” in the words of the chief editor, who dubs it as “gay.” Mr.Garrison is enraged with the publisher’s objection that “the word‘penis’ occurs six-thousand and eighty-three times” and provideshis own view of what a romance novel should be about:

MR. GARRISON: “Well, women want to read about ding-dongs! D’ youthink women care about the details of female anatomy? Hell no!Women wanna read about big, powerful schlongs! Look, I’ve seenwomen read these things. They skim along and skim along until theyget to the part about the penis! That’s what they want, so that’s whatI’m giving them!”12

SCARY HUMOR

The parody of the very genre of Romance narrowly speaking, isobvious as there is nothing romantic in South Park since it “infusesthe episodes with crude humor [and] dark themes” (Weinstock,2008, p. 87). It is no surprise then that the dystopian novel 1984 madeit into South Park. The opening episode of the seventeenth seasondeals with the issue of government espionage via the NSA and placesEric Cartman in the role which Edward Snowden had in real life. Justas the author of Animal Farm refuses to openly take sides in his novel,so do the authors of South Park imbibe their character with a dose offrivolity. By doing so, the banal makes its way into the literary con-text. Cartman complains about the lack of privacy whilesimultaneously loudly conversing in the school cafeteria with someof his friends over his mobile phone’s speakerphone:

CARTMAN: “I’m telling you guys, the government thinks they can dowhatever they want and we don’t have any privacy anymore. Justbetween you and me, I think everyone is too stupid to see what this isall leading to.”

He continues so as to seemingly provide Orwell’s novel as a pre-monition for the future:

CARTMAN: “Did you guys read 1984?”

But the context immediately becomes banal:

12 “Cherokee Hair Tampons,” South Park, Comedy Central, [television] New York,28 Jun 2000.



THE VOICE OVER THE PHONE: “I don’t think so.CARTMAN: Yeah, I didn’t read it either, but I saw the puppet show

version at Casa Bonita.”

The restaurant he mentions really exists in the suburbs of Colo-rado’s capital Denver and is frequently described as“eatertainment.”13 Certainly not a place where one could acquaintoneself with the plot or let alone the message of Orwell’s classic. Inaddition, it was a puppet version that Cartman saw, so the parody isnot only of literature but of popular culture as well.

The rest of the episode, entitled “Let Go, Let Gov,” shifts focustowards religion, as it supplants through parody the role of God withthe role of the Government. The portrayal of a consumer societywith flippant beliefs could never produce state of the art espionagemachinery as the one described in 1984.

If South Park could joke with such a dismal totalitarian society thatOrwell envisioned, then parodying the works of the Gothic genrewould seem as a walk in the park for the authors. This is preciselythe case with the fourth episode of the most recent seventeenth sea-son, which deals with another 19th century American literary giant:Edgar Allan Poe. While the episode’s main topic is the social status ofemos, Goth and Vamp children, the champion of the macabre isfeatured prominently, as in the initial scene where the Gothic girlHenrietta reads a pseudo poem by Poe:

HENRIETTA: “So I cast my body into the trails of blood.The knife pierces deep, deep into my lonely eyes.So I can see this black world … no more.”14

The last line is clear reference to Poe’s lauded poem the “TheRaven,” in which he reiterates the word “nevermore” at the end ofeach stanza. Further into the plot, the children summon the writer’sspirit who instantly blends into the jovial South Park atmosphere. Hedeems himself “the original Goth” and endeavors to impose such astatement to his companions as they drive to their destination. Theexchange is typical of the show, abundant with labels:

13 Casa Bonita,” Wikipedia, Wikimedia Foundation, n.d. Retrieved from http://en.wikipedia.org/wiki/Casa_Bonita 22 Jul. 2014. The Mexican-themed restau-rant was featured in the eponymous eleventh episode of the seventh season ofSouth Park.

14 “Goth Kids 3: Dawn of the Posers,” South Park, Comedy Central, [television] NewYork, 23 Oct. 2013.



POE: “God, you guys are so lame! And if you want my help, you’d bet-ter all stop calling me Edgar.

BLACK VAMPIRE: Well that’s your name, isn’t it?

POE: That’s the name my stupid parents gave me! I like to be calledby my Goth name: NightPain.

ALL: God…

POE: What? You guys are posers!”15

Edgar Allan Poe’s Gothic name, “NightPain,” based on the gamingexperience of the author of this text, resembles a nickname in avideo game that a teenager would take on, and his vocabulary is inaccordance with his title: he churlishly accuses everyone of being“posers,” a clear enough reference to the title and the main socialtopic of the episode.

Since the average airing time of an episode is c. 22 minutes, theauthors almost always put in their best effort to convey messagesthrough the inanimate background, like the Alien characters whichthey have “hidden” throughout several episodes.16 In the libraryscene, the place where Poe’s spirit hovers is not randomly chosen:he levitates between the “LITERATURE” sign on the left and the“SCIENCE” sign on the right. The subliminal message would be thathis stories, surreal and gruesome as they might appear, are stilltopical, although the episode’s plot instructs us that the literary andcultural context had completely changed.

Horror and terror are the main topic of the eleventh episode ofthe ninth season, entitled “Ginger Kids,” in which Cartman roundsup ginger children to kill all other children. While his minions roamthe streets and abduct children, three of them appear before awindow, hovering in air, in the very same form a vampire child doesin the 1979 adaptation for television of Stephen King’s novel ‘Salem’sLot. Even children’s books are parodied, as the hall in Airport Hiltonin which Cartman holds his religious-like sermons is reminiscent ofthe one shown in Roald Dahl’s movie version of The Witches. Perhapsthe scariest thing we learn from this episode is the confirmationthat literary works are an undercurrent of motion pictures when itcomes to references outside South Park. The number of references to

15 Ibid.16 “Visitors,” South Park Archives, Wikia, n.d. Retrieved from http://southpark.wi-

kia.com/wiki/Visitors 22 Jul. 2014.



books simply cannot measure up to the number of references tofilms in the seventeen seasons produced thus far.

A MORE THAN A CASUAL REFERENCE

Several South Park episodes do not deal with literary texts or theircriticism, but are nevertheless modeled on several popular storiesor novels, referring to them indirectly. The usual place for such areference is the title of the episode. For instance, in season fifteen,episode nine, the boys plays Mexicans and Texas border patrol. But-ters, aka Mantequilla, gets lost and after much peripeteia finallymanages to cross the border (which has gone from imaginary to thereal-life) and reach base effectively wining the game. The wholeodyssey is wonderfully summarized in the title of the episode whichis an alternation of James Fenimore Cooper’s famous historicalnovel: The Last of the Mohicans. Instead of merely substituting theword “Mohicans” with “Mexicans,” the authors have opted for amore oblique version: “The Last of the Meheecans.” Although itlacks any clear references to the 1826 novel, the episode is in factbrimming with betrayals, quests and battle scenes, much like theones depicted by James Fenimore Cooper. The frontier is present aswell, but it has acquired a more topical form, namely the main issuethe episode tackles is the immigration problem at the USA-Mexicoborder. For Ewing, the issue is in close connection to the writings ofKarl Marx:

“’The Last of the Meheecans’ hilariously illustrates the connec-tion between race, ethnicity, and nation, on the one hand, and classand labor power, on the other. It does this in the very way thatMarx’s labor theory of value connects to his thoughts on nationali-ties and races. And it leaves us with but one conclusion: Meheecansof the World Unite!” (2013, p. 151).

Another episode bears a title similar to the one of a 19th centuryAmerican literary classic. Stephen Crane’s Red Badge of Couragepublished in 1895, became on the eve of 24 November 1999: “The RedBadge of Gayness.” The Civil War takes central stage in both the warnovel and the animated show, and history gets revised as a drunkenmob from South Park takes a reenactment of a battle to a greaterlevel, jeopardizing the victory of Union forces.

In addition, this episode, the fourth of the third season, has a skill-ful imitation of the epistolary form. Cartman, acting as theConfederate commander Robert E. Lee, sends two letters from the



battlefields back home to South Park. The first is meant for hisfriends Stan and Kyle, written in an archaic style: “Words cannotexpress…” merely to convey a banality: “…how much I hate youguys.”17 The second letter he sends to Kenny’s mother, informingher of her loss: “It is with a very heavy heart that I must inform youthat your son Kenny was killed in battle on the morning of Novem-ber 18, at Ruby Hills Funland in Chattanooga.”18 As if the place ofdeath was not funny enough, the mockery continues: “This war hastaken something from all of us, and, although your son seems to bethe only casualty so far, know that we all share your pain.”19

If we take into account that the letters sent by the governmentindeed took such form, it is not hard to see the parody of the wholeprocess, as Cartman’s sepia image appears in the upper-right cornerof the screen as the letters are being read, accompanied by armymusic. Walt Whitman, who worked during the Civil War in hospitalsin and around Washington, used to send his own letters to familiesof deceased soldiers whom he had come to meet during his service.Such letters would arrive only a couple of days after the officialnotice of death. The mockery of such letters and the prolonged massmadness are nothing new to South Park. Nearly half a centuryearlier, “Bakhtin noted the anarchical possibilities of the carnival.Carnivals crowned fools and, in doing so, they symbolically replacedthe current leaders – the carnival festivities upset the normal hier-archy” (Johnson-Woods, 2007, p. 203). Military garmented Cartmanis neither an official authority, nor a compassionate human being asAmerica’s favorite Good Grey Poet. What is more upsetting than thenation-wide looting spree of drunken South Park residents who arecajoled by a ten year old boy, is the fact that the historic truthpromulgated by Kyle, Stan and Stan’s grandfather is shunned.

At the very end of the episode which takes place in front of theWhite House in Washington D.C., Bill Clinton, the acting Americanpresident at the time, makes an appearance. He utters a truth whichStan and Kyle are, due to the context, not too grateful for:

BILL CLINTON: “Eh, he’s right, boys. Slavery is illegal and immoral,partially in thanks to the North winning the Civil War.

STAN: Aw, the hell with it. Let’s go home. Thanks a lot, Bill Clinton!KYLE: Yeah. Thanks, dick!”20

17 “The Red Badge of Gayness,” South Park, Comedy Central, [television] New York,24 Nov. 1999.

18 Ibid.19 Ibid.



The lashing out amplified by a reference to a lower body part is nocoincidence, as Johnson-Woods explains on Swift’s example:“Scatology and political satire have long been bedfellows. ConsiderJonathan Swift’s Gulliver’s Travels, wherein a scholar of the Academyof Lagado is able to detect a man’s involvement in plots against thegovernment by examining his bowel movements” (2007, p. 203). Theshow’s vigorous humor does away with the need for literature to bethe main critic of the politics of a given era.

Another literary reference that is scaled down to a single remarkin whisper is to Herman Melville’s 19th century classic Moby-Dick. Inthe fifth episode of the second season, the boys travel to a dodgeballtournament in China with Chef, the school cafeteria cook, as theircoach. During the bus ride, he gives a motivational speech toencourage them to go for glory regardless of the cost. At the peak ofhis tirade, Cartman interjects in whisper: “So, Captain Ahab has toget his whale, huh?”21 The remark is barely audible which renders itmore sinister. The following short exchange between Kyle and Cart-man perfectly depicts the cunningness of the authors and theirmarvelous ability to parody the literary reference uttered just a fewseconds ago:

KYLE: “Dude, what does that mean?CARTMAN: I dunno.”22

The latter exchange serves as an excellent example of the relationbetween the parodied image of the novel and the original, since par-ody works best if the viewer is familiar with the original, since evenliterary laymen have heard of Captain Ahab’s zeal to catch the illu-sive white whale and are aware of the gravity of the statement in thecontext of the novel’s plot. By placing it in an utterly different con-text, the line is deprived of its original solemnity. Failing to makethe connection, the audience would still find “this South Park epi-sode … amusing … it just loses its parodic value,” a fact that Johnson-Woods deems true for nearly every episode (2007, p. 97).

The sixth episode of the twelfth season stays in the American cul-tural background, but moves more “inland,” as the Marsh familymoves westward to California in search of internet. The black andwhite scene serves as a clear reference to the Great Depression dur-

20 Ibid.21 “Conjoined Fetus Lady,” South Park, Comedy Central, [television] New York,

3 Jun. 1998.22 Ibid.



ing the 1930s in America and John Steinback’s famous novel, TheGrapes of Wrath. When they do arrive, the allusion turns back to themost parodied artistic form in South Park: the movies, as RandyMarsh drives into the apocalyptic-like “Internet Refugee Camp,”enclosed by barb wire and protected by the National Guard.

The list of these minor (to the point of mise en scène) references toliterature and reading seems to run endlessly through the entireseries, but they are almost always indicators of a far greater issue athand, one that the original work had not fully answered. Forinstance, in season twelve, episode three, Cartman keeps a pictureof Sir Arthur Conan Doyle in his attic as he orders one of the cats heis hiding to “write a diary,” alluding to the Anne Frank’s wartimediary. However, the resolution is once again missing, as the felinebenefactor, i.e. Cartman, is powerless to draw a clear historicalparallel to the pogrom of Jews during World War II:

CARTMAN: “But you know, we’ve all learned something, you guys.We can never persecute living beings and force them into hiding. It’swrong.

KYLE: And you don’t see any parallel between that and anything elsein history?

CARTMAN: Mmm… nope. I have no idea what you’re talking about,Kyle.”23

It ought to be noted that Kyle and his family are Jews. The connec-tion Cartman intentionally misses does not elude the audience as“the comedy derives from the way that the one signifier can havetwo signifieds” (Hartley, 2003, p. 124). Johnson-Woods takes afamous literary example to show how such duality should be read inany satirical work:

“To read South Park ‘straight’ is to misread the show. Sure, it mightbe possible to accept Jonathan Swift’s ‘A Modest Proposal’ as a straightpiece, but that is not how it was intended to be read … [South Park]turns political correctness on its head with carnivalesque humor”(2007, p. 220).

It is no wonder then that Cartman can harbor profound disgusttowards minority ethnic groups in the final episode of the thir-teenth season. The episode which parodies Steven Spielberg’sthriller Jaws,24 has Cartman briefly imagine a world in which“minorities” rule America. His image of the future, which presents

23 “Major Boobage,” South Park, Comedy Central, [television] New York, 26 Mar.2008.



an inverted reality, opens with a book report on Treasure Island, thefamous adventure novel by Robert Louis Stevenson. The authors ofSouth Park clearly state the medium through which Cartmanacquaints himself with the 19th century classic: “I read TreasureIsland, because I was so happy when I saw that movie.”25 Instead ofreading the book, Cartman had opted to watch the movie, and his“book report” is in fact a report on the movie version of the book.The adventurous journey into history of literature (in this case Brit-ish) serves to remind us not only of Spielberg’s lauded moviefranchise, but of the topicality that is pivotal to the entire show.

KEEPING UP TO DATE

South Park’s need to give somber social commentary on developingevents applies to literature as well, as is the case with the fifth epi-sode of the tenth season that aired on Comedy Central. In addition,this episode reiterates an important segment of the “Pip” narrative,since it does not feature the four boys in main roles. The protagonistis a towel, named accordingly: Towelie, and the title, “A Million Lit-tle Fibers,” is a clear reference to James Frey’s novel A Million LittlePieces that came out in 2003. The plot loosely follows the controversythat surrounded Frey’s appearance on The Oprah Winfrey Show andthe subsequent revelation that his alleged memoirs were mostlyfictional.26 In addition to the plot’s topicality, lower body parts arenot merely referred to in this episode, but they become personifiedas main characters (humorously named Mingie and Gary), and evenexpire at the end, by being shot.

While writing on the issue of celebrity responses, Johnson-Woodscomments that “those celebrities who manage to make it onto theSouth Park ontological map are surprisingly grateful. Rather likeOscar Wilde, many would much rather be lampooned than ignored”(2007, p. 193). One such celebrity was Britney Spears, whose charac-ter was featured prominently in the eponymous episode “Britney’sNew Look,” the second episode of the twelfth season. The pop singeris persecuted by the media and the public up to the point that the

24 The original 1975 movie was based on Peter Benchley’s eponymous novel pub-lished a year earlier.

25 “Pee,” South Park, Comedy Central, [television] New York, 18 Nov. 2009.26 Memmott, Carol. “Oprah confronts Frey about disputed memoir,” USA Today, 25

Jan. 2006, Retrieved from http://usatoday30.usatoday.com/life/books/news/2006-01-25-frey-oprah_x.htm 22 Jul. 2014.



entire narrative takes on a form of a horror story whose plot hasbeen taken from one of the most popular American short stories:Shirley Jackson’s “The Lottery,” published in The New Yorker in 1948.The story is made contemporary as stoning to death transformsitself into being “photographed with flashes” to death. The refer-ence to the original story is a linguistic transformation of a proverb“Lottery in June, corn be heavy soon,” which becomes: “Sacrifice inMarch, corn have plenty starch,” as one of the paparazzi formulatesit the final field scene.27 The open ground is a perfect representationof the carnivalesque element in literature, as Bakhtin writes: “Theprimary arena of carnival games was the town square…,” but doesnot exclude the field in Colorado since “universal carnival symbol-ism is not afraid of any naturalism” (2000, p. 122).

In other cases, the references in the show are related to morerecent literary works. A year before the bestselling memoir of Eliza-beth Gilbert, entitled Eat, Pray, Love, was filmed, South Park parodiedthe title. The 2006 book became “Eat, Pray, Queef,” as episode four ofseason thirteen features an abundance of references to lower bodyparts, but this time women’s. The decision by the authors of theshow to parody novels which have recently been published standstestimony to the concurrency of the series and its wish to be topical.By not letting these literary works stand the test of time, the showveers to popular culture rather than serious literature.

Since there exists such an abundance of motion picture refer-ences throughout the entire show, many of them indirectly dealwith works of literature as well, since their synopses were based onvarious books. The most prominent example would be the Lord of theRings trilogy, written by J.R.R. Tolkien during the 1940s, and adaptedfor film by Peter Jackson more than half a century later. South Parkparodies all three Peter Jackson’s movies28 in the very title of theirtheme based ninety-second overall episode entitled: “The Return ofthe Fellowship of the Ring to the Two Towers.” The boys play Lord ofthe Rings and attain new characters (e.g. Stan is Legolas, Kyle isAragorn, Butters is Sméagol etc.), as they embark upon a quest, butnot as noble as the original one: their goal is to return a porno-graphic film to the video store. Furthermore, in one short scenethey interact with another group of children who enact Harry Pot-

27 “Britney’s New Look,” South Park, Comedy Central, [television] New York, 19Mar. 2008.

28 The Fellowship of the Ring (2001), The Two Towers (2002), and The Return of the King(2003).



ter, another famous literary and movie franchise, started by J. K.Rowling in 1997. The authors relish the opportunity to offer astrin-gent literary criticism through Cartman’s profane voice:

KYLE: “Hey, what are you guys doing?CHILD: We’re playing Harry Potter.CARTMAN: Ha! Fags!”29

By a single cuss word the authors delve into more profound med-itation on occult subculture groups because “occultism iseverywhere in pop culture, as evidenced by the popularity of horo-scopes and movies such as the Harry Potter ones” (Danesi, 2009,p. 73).

In the end, we go back to the beginning and the second episodeever that aired in August 1997 in which Cartman had cheated hisway into winning a national essay competition, and Wendy is out toprove it. She addresses the South Park community:

WENDY: “You don’t deserve to win Cartman. And you know it. [Intomicrophone] I’m holding Cartman’s award winning paper. It’s actu-ally nothing more than Walden, with Henry David Thoreau’s namecrossed out, and Cartman’s name written in its place.

…WENDY: Hey, where are you all going! [aside] They don’t even know

what Walden is. [Into microphone] I bet if Walden was a sitcom you’d allknow what it was.

STAN: Come on Wendy, Kyle’s mom will make us tuna fish sandwich-es.

WENDY: Ah, what the hell.”30

Not only does the scene contain a reference to Henry DavidThoreau’s 1854 essay Walden: or, Life in the woods, which Cartman hadso blatantly aped, but is quintessential of the relationship South Parkhad established with literature. In the process of instructing theaudience on it, it had inadvertently introduced its own medium oftelevision, alternating both, as the kind of humor promulgated bythe show became nothing less than a successor to a well establishedliterary tradition. The antique books of the past get converted intothe sitcoms of the present, or to paraphrase the character of WendyTestaburger, South Park transforms literature into sitcom materialand serves it as such to the unsuspecting audience who is merely in

29 “Pee,” South Park, Comedy Central, [television] New York, 18 Nov. 2009.30 “Weight Gain 4000,” South Park, Comedy Central, [television] New York, 20 Aug.

1997.



search of a good laugh. In doing so, the series overgrows its originalformat arguably becoming literature itself, at least when it comes tothe genre of pulp fiction.

BOOK REPORT ON SOUTH PARK

For Fiske, “popular culture is the culture of the subordinate whoresent their subordination” (1990, p. 7). The key word of his defini-tion is “culture,” for its affirmation as a value system of a group ofpeople renders it suitable for an interaction with literature, which isin Bakhtin’s definition: “an inseparable part of culture and could notbe understood beyond the whole concept of an entire culture of agiven epoch.” Both are influenced by the same “factors whichimpact culture in its entirety, and exclusively through and togetherwith it influence literature” (2013, p. 200).

The relation between South Park and the contemporary Americansociety it satirizes seems to fit exactly into Mikhail Bakhtin’s writ-ing. While writing a definition for the encyclopedic entry “satire,”the Russian wrote the following third possible meaning of the word:“A well established (mostly-negative) relation the creator assumestowards the object of his creation (i.e. the reality he wishes to por-tray), determines the array of tools of artistic portrayal and thegeneral traits of the characters” (Bahtin 2013, p. 108). In the case ofthe American television show, the word “medium” could be added,since the colorful animated images play a major part in the overallparody mechanism.

In addition, South Park exhibits another subtype of humor whichfalls under satire, and is meant for the masses, much in the wayShakespeare’s plays could make the ordinary folk attending a showin the 17th century laugh. Toilet humor is, as Johnson-Woodsdescribes it, “the mantle South Park will forever wear” (2007, p. 257).However, the same author deems that such a low-based form ofhumor does little to detract from the show’s appeal; quite the con-trary, it represents the authors’ ticket into the world of famousliterati, for “South Park’s situations, obscenities, and observationsecho Aristophanes, Juvenal, Erasmus, Rabelais, Swift, and othergreat satirists, people who farted on societies hypocrisies” (Ibid.).

The kind of humor exhibited in South Park can be traced back toAntiquity, namely to the writings of Aristophanes, of whose poetryBakhtin writes the following: “Aristophanes comedy was even thencompletely mature and potent social-political satire.” He continues



by providing its folk origin: “But it too had stemmed from folkfestivities of mockery and derision” (2013, p. 107).

However, Danesi points that such laughter exhibited in TV sit-coms such as South Park can be quite contradictory, as hedemonstrates on the example of punk musicians:

“The laughter that they generate is designed to mock the empti-ness of society. As in traditional carnival spectacles, sitcom laughterends up paradoxically validating and even celebrating that very emp-tiness. Similarly, contemporary mockers such as punk musicians, whoscorn everything that is perceived as belonging to the mainstreamculture through their dress, demeanor, language, and overall atti-tude, nevertheless accept payment from the members of that verysame culture” (2009, p. 13).

The authors of the show could not care less how their animatedmasterpiece would be dubbed, but the treacherous duality Danesiwrites of can be perfectly summarized in the boundary between par-ody and satire: “Parody’s first cousin is satire. While the essence ofparody is humor, satire can be tragic” (Johnson-Woods, 2007, p. 97).

Furthermore, another subtype of humor: scatological, is associ-ated to Aristophanes and his European successors:

“South Park embraces its toilet humor – fart and shit jokes abound.Scatological references are nothing new. Aristophanes’ The Cloud (423BC) opens with fart jokes. Jonathan Swift raised scatological standardsto an art form in his writings. Francois Rabelais’ Gargantua describesat lengths his experiments to find ‘a means to wipe my bum’ and com-poses wee rhymes about such activities…” (Johnson-Woods, 2007,p. 91).

In the earlier mentioned episode “Pee,” there is an abundance ofurination over human beings and monkeys, and even drinking andswimming in urine. Although the scale is much larger, the episodecontinues a literary tradition practiced by Rabelais in the 16th cen-tury, in whose work “showering in and bathing in urine feature aprominent role. Let us mention a famous episode from the first bookof the novel [The Life of Gargantua and of Pantagruel] (chapter XVII) inwhich Gargantua urinates on the inquisitive Parisians who gatheredaround him” (Bahtin, 1978, p. 162). The lower body parts featureprominently throughout the entire show: feces sing and dance, acoat can be made from testicles etc.

Over the years, the show has applied so many various kinds oflaughter and subtypes of humor that can be safely argued it hasbecome “an aggressive pastiche. It is part comedy, part satirical



observation, served with lashings of music, parody, irony and self-mocking awareness” (Johnson-Woods, 2007, p. 258). By doing so,South Park becomes part of that “large amount of television comedywhich directs quite telling parodies at television itself” (Hartley,2003, p. 159). The pastiche technique at work in the show falls per-fectly into Bakhtin’s definition of carnivalized literature, for whichit is common to “have several tones in the story, a mixture of sub-lime and mundane, the serious and the comic, to widely use genresthey have access to…” (Bahtin, 2000, p. 103). So as to finish Johnson-Woods’s thought: “Its mission is to attack everything, keeping noth-ing sacred, even itself. South Park demonstrates how little the worldchanges and how much hypocrisy, bigotry, and folly remain embed-ded in the human psyche” (2007, p. 259).

Another strong trait common to literature is present in SouthPark: intertextuality. Johnson-Woods paraphrases Julia Kristeva,stating that “each text, whether written, sung, painted, or per-formed, is influenced by that which has gone before: no text isunique” (2007, p. 104). He proceeds to widen the scope of intertextu-ality to the TV show, diagnosing the main source of parody:

“Whether it be the printed word, a musical score, or a visual image,South Park melds texts from a variety of sources but is perhaps bestknown for its references to the most pervasive medium of the 1990s –film” (Ibid.).

This is in perfect accord with the role Fiske assigns to popular cul-ture in a modern consumer society, one that South Park brimmingwith all kinds of reference, especially to movies, acts outcompletely:

“Popular texts are inadequate in themselves – they are never self-sufficient structures of meanings (as some will argue highbrow teststo be), they are provokers of meanings and pleasure, they arecompleted only when taken up by people and inserted into theireveryday culture. The people make popular culture at the interfacebetween everyday life and the consumption of the products of thecultural industries” (1990, p. 6).

Having placed South Park in the long procession of the humorousliterary works, the conclusion coincides with the one Johnson-Woods makes in his book: “Perhaps the most astonishing aspect …had been the revelation of how little humor has changed” (2007,p. 257).



It is no chance that the authors of South Park opted to give chil-dren leading roles and in that sense, Matt Stone and Trey Parkerstand shoulder to shoulder with William Golding and his dystopiannovel Lord of the Flies. The cruelty is evident, especially Cartman’s,but the reason behind choosing children is much more practical,since “children’s emotional and mental immaturity and undevel-oped impulse-control allow them to speak the unspeakable and actout the forbidden behavior” (Tueth, 2005, p. 31). Although Goldinguses children as protagonists for a different purpose altogether, theactions of Jack Merridew and Eric Cartman are all but childish.

CONCLUSION Since the first episode aired in 1997, the animated TV show, “aprime-time cartoon for adults,” (Weinstock, 2008, p. 88) has beenstirring controversy with its audacious choice of topics and the viewit offered on them. Parker and Stone had given parody a new dimen-sion, as South Park took its place in the pantheon of American sitcom,robbing the audience of laughter much in the way The Simpsons orFamily Guy did and still do. Popular culture seems to be an inexhaust-ible well of inspiration for the authors who parody numerouscelebrities and especially movies, which are by far the most apedform of art throughout the show. Second place is assumed by litera-ture which takes central stage in several episodes and is referred toin many others. But South Park’s dialogue with the written form doesnot end there, since the show perceived as a whole can be read (lit-erally in the form of script) as a continuation of the long tradition oflaughter started by Aristophanes in Antiquity. The scatologicalhumor is on par with Swift’s or Rabelais’s, and stems directly from it.

The colorful images from which the world of South Park spawnsinto life can at first glance trick the adult viewer into thinking he orshe is watching a children’s show, but more importantly, it has thepossibility to open numerous avenues for interpretation because“the adults to whom the program is ostensibly targeted are pre-sumed to understand and enjoy the irony and satire, but such aviewer reaction cannot be guaranteed. One viewer’s satire may beanother viewer’s secret truths” (Tueth, 2005, p. 31).

It is precisely this function of multifaceted catharsis that SouthPark owes its popularity to, since it cracks open the inconvenientsocial truths under the cover of laughter, in the same manner liter-ature has been doing since the beginning of Greek tragedy.



REFERENCES Arp, R. (2007). “Dude, Listen to Reason! Logic Lessons Inside and OutsideSouth Park.” In South Park and Philosophy: You Know, I Learned Something To-day, Ed. Robert Arp and Kevin S. Decker (pp. 41–52). [pdf] Oxford: Blackwell.

Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka irenesanse. Trans. from Russian by Ivan Šop i Tihomir Vučković. Beograd:Nolit.

Bahtin, M. (2000). Problemi poetike Dostojevskog. Trans. from Russian by Mil-ica Nikolić. Beograd: Zepter Book World.

Bahtin, M. (2013). Estetika jezičkog stvaralaštva. Trans. from Russian by Mir-jana Grbić. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Sto-janovića.

Certeau, M. de. (1988). The Practice of Everyday Life. Trans. Steven Rendall.[pdf] Berkeley; Los Angeles; London: University of California Press.

Danesi, M. (2009). X-Rated!: The Power of Mythic Symbolism in Popular Culture.[pdf] New York: Palgrave Macmillan.

Ewing, J. (2013). “Of Marx and Mantequilla: Labor and Immigration in ‘TheLast of the Meheecans’,” In The Ultimate South Park and Philosophy: Respectmy Philosophah!, Ed. Rober Arp and Kevin S. Decker (pp.143-153). [pdf]Chichester: Wiley-Blackwell.

Fiske, J. (1990). Reading the Popular. [pdf] London; New York: Routledge.

Halsall, A. (2008). “’Bigger Longer & Uncut:’ South Park and the Carniva-lesque,” In Taking South Park Seriously, Ed. Jeffrey Andrew Weinstock (pp.23-39). [pdf] Albany: State University of New York.

Hartley, J. & Fiske, J. (2003). Reading Television. London: Routledge.

Johnson-Woods, T. (2007). Blame Canada: South Park and Popular Culture. NewYork: Continuum.

Tueth, M. (2005). “Breaking and Entering: Transgressive Comedy on Tele-vision,” In The sitcom reader: America viewed and skewed, Ed. Mary Dalton andLaura Linder (pp. 25–34). [pdf] Albany: State University of New York P.

Weinstock, J. A. (2008). “’Simpsons Did It:’ South Park as Differential Signifi-er,” In Taking South Park Seriously, Ed. Jeffrey Andrew Weinstock (pp. 79-99).[pdf] Albany: State University of New York P.



СТЕФАН П. ПАЈОВИЋУНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ,ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

САЖЕТАК (ПРЕ)ОБЛИКОВАЊЕ ХУМОРА У САУТ ПАРКУ КРОЗ ПОМИЊАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Рад испитује сложени однос између хваљеног америчког ани-мираног ситкома Саут Парк с једне, и књижевности, нарочито са-тире, с друге стране. Након успостављања везе између књижев-ности и популарне културе, истичу се бројне референце из се-рије, превасходно став аутора према књижевности и самом чинучитања. Након тога се проматрају врсте и подврсте хумора којесу заступљене у серији, на примеру пародије жанра хорора. Про-матра се и интертекстуалност серије као и њена мултимедијал-ност, пре свега у односу на књижевност. Важан део представља ипраћење токова савремене америчке културе, тј. актуелност са-мих спомињања књижевних дела. На послетку, служећи се дели-ма Михаила Бахтина, Саут Парк се проматра као књижевност,пошто је тип смеха присутан у њему наставак вековне традицијесмеха. Ово је предмет закључка у коме се открива у којој мери Са-ут Парк дугује своју популарност књижевном аспекту свога ху-мора.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Саут Парк, хумор, Михаил Бахтин, пародија, популарна култура,сатира.

НАУЧНE КРИТИКE, НАУЧНЕ ПОЛЕМИКЕ, ОСВРТИ, ПРИКАЗИ

453

ОСВРТ

УДК: 141.72(049.32)316.837(049.32)

DOI:10.5937/ZRFFP44-6763

УРОШ В. ШУВАКОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА СОЦИОЛОГИЈУ

ИСТРАЖИВАЊЕ НОВИХ ДРУШТВЕНИХ (ПОЛИТИЧКИХ) ПОКРЕТА КАО ПРОТАГОНИСТА СОЦИЈАЛНОГ

ИНЖЕЊЕРИНГА2

САЖЕТАК. У раду се чини осврт на теоријско истраживање социолога СлободанаАнтонића посвећено еволуцији и јачању два значајна друштвена (по-литичка) покрета: радикално-феминистичког и ЛГБТ. Оспоривши на-учно-методолошку утемељеност теорија које их „образлажу”, аутор на-глашава значај неолибералне идеолошке платформе на којој су оветеорије и из њих произишли покрети засновани. Истовремено се ука-зује на бројне опасности које носи социјални инжењеринг за који сењихови припадници залажу. И поред тога што се ови покрети залажуза радикалне промене друштвене свести, друштвених вредности и од-носа моћи у савременом друштву они, заправо, представљају проси-стемске покрете који својим захтевима помажу очување неолибералногкапитализма.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: феминизам (радикални), ЛГБТ покрет, социјални инжењеринг, неоли-берални капитализам.

1 [email protected] Рад је резултат истраживања у оквиру научно-истраживачког пројекта ИИИ 47023 Косово и Ме-

тохија између националног идентитета и евроинтеграција који финансира Министарство просве-те, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Рад је примљен 17. септембра 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборни-ка одржаном 22. септембра 2014.


454 УРОШ В. ШУВАКОВИЋ

Свако научно истраживање има свој научни и друштвени циљ.Научни циљ је заснован на достизању одређеног нивоа научногсазнања (Шешић, 1982, стр. 299–304) о неком проблему.

„Нема знања без проблема – али ни проблема без знања. То зна-чи да оно почиње са затегнутим односом знања и незнања: немапроблема без знања – нема проблема без незнања. Јер сваки нашпроблем настаје захваљујући открићу да нешто у нашем тобо-жњем знању није у реду” (Попер, 1982).

Сличног је става и Михаило Марковић: „Предмет науке нису ствари и процеси као такви, већ проблеми

који се у вези са овим стварима и процесима постављају пред чове-ка у светлости његових практичких потреба, претходних знања иметодских инструмената којима располаже” (1994, стр. 14).

Друштвени циљ је комплементаран с научним; он указује на дру-штвени значај неког проблема и на друштвену потребу – чак зах-тев, тражњу, за његовим научним [значи: објективним, поузда-ним, универзалним и систематичним]3 (Ђурић, 1962, стр. 16–25;Милић, 1996, стр. 255–333; Пешић, 1998, стр. 5–10) сазнањем.

Истицање ових методолошких принципа научног сазнањабило је нужно, зато што је предмет нашег рада управо указивањена важне друштвене и научне проблеме, с којима се свет глобал-но суочава у савремености, и на оно, што по нашем суду, пред-ставља исправан научни поступак у њиховом истраживању иизвлачењу одговарајућих друштвених консеквенци. А те консе-квенце су веома опасне, чак могу бити и погубне по Човечанство:нестанак људске врсте. Зато се научном истраживању друштве-них појава, какве су на пример брак, породица, људска права, од-носи међу мушкарцима и женама, не може приступити акциона-листички, у значењу да је „мењање праксе основни циљ акционогистраживања, али је истворемено и начин сазнавања праксе”[наглашавање У. Ш.] (Петровић, 2008, стр. 255), нити је дозвољеноизмишљати некакву „родно сензитивну научну методологију”,

3 Милосављевић и Радосављевић наведеним методолошким принципиманаучног истраживања придодају и принципе смелости, оригиналности ипрецизности (2000, стр. 13–15), док их Шушњић нешто другачије формули-ше, истичући да су ти принципи објективност, логичност, систематичност,проверљивост, мерљивост и складност (1999, стр. 154). За нас је захтев заостваривањем принципа мерљивости као општег принципа научногсазнања унеколико споран, поготово када се ради о друштвеним наукама.У сваком случају, у вези с принципима које смо навели у самом тексту овограда постоји готово општа сагласност.

ИСТРАЖИВАЊЕ НОВИХ ДРУШТВЕНИХ (ПОЛИТИЧКИХ) ПОКРЕТА…

УРОШ В. ШУВАКОВИЋ 455

какви покушаји постоје (нпр. Haraway, 1988). Напротив, ова, као иуосталом сва друга научна истраживања, морају да задовоље нај-строжије принципе научног сазнавања, да би се тек на основу оз-биљних резултата свеобухватних и вишекратно поновљeнихистраживања – и теоријских и емпиријских – могли извести на-учно релевантни закључци. Супротно томе, акционалистичкиприступ често претвара оваква истраживања у идеолошке ман-тре, пуки политички активизам (в. Шуваковић, 2000, стр. 84), при-митивну злоупотребу науке, при чему је питање да ли се такваистраживања и њихови резултати и могу подвести под „научна”,будући да нису заснована на научно исправно спроведеном ме-тодолошком поступку. Извесно је, међутим, да они који посежуза акционализмом у проучавању оваквих друштвених појава,свакако имају своје одређене друштвене циљеве који, међутим,не могу имати научно оправдање, али им се баш оно настоји при-бавити.

Неспорно је да је истраживања, посебно она у области дру-штвених наука, теже – а некада и немогуће – спроводити у тзв.„затвореним друштвима”, у срединама које карактерише тота-литарност, аутократија, ретроградни конзервативизам итд. У та-квим су срединама неке науке бивале или и сад јесу и забрањенеза студирање, зато што су „западњачке” (в. Б92, 2010). Међутим,оваква ситуација, да се издвајају „друштвено неприхватљиве”,табу теме, које су „политички некоректне”4, почиње да се јавља иу оним друштвима која слове за „демократска”, у којима немацензуре, али постоје добро организоване групе за притисак,укључујући ту и лоби групе, које настоје да јавности наметну својсуд, независно од тога да ли је он са становишта моралних вред-ности неке средине прихватљив или није. О таквим темама ниједозвољено говорити, оне се не смеју проблематизовати, поштоонај ко то учини бива изложен медијском линчу, покушају дабуде стигматизован на све могуће начине и потпуно изолован,без обзира на аргументацију којом располаже и која може дабуде потпуно истинита, чак научно проверљива. Такав се поједи-нац очас посла прогласи за „антиевропејца” а то је, на пример уданашњој Србији, равно да вас прогласе за „вешца”. Зло прошло-сти о којој ми више не размишљамо, пошто смо окренути ка бу-дућности. Она је светла, европска и њу чекамо, као што смо нека-да чекали комунизам. Не упуштајући се у то који је од ова двациља био реалнији да се оствари, констатујемо само да се за пре-



обраћање у Европљане5 припремамо пуних четрнаест година,при чему последњих неколико заиста врло интензивно.

Супротстављајући се оваквом ставу, Слободан Антонић се усу-дио да се упусти у истраживање два важна друштвена феномена:савременог феминистичког покрета (2011) и геј покрета (2014).Научна истраживања у нас која се баве овом проблематиком го-тово и да не постоје; она која постоје везана су, пре свега, за феми-низам и у приличној мери се на њих односи она констатацијакоју сам изнео у вези са акционалистичким приступом. По на-шем мишљењу „научно небављење” овим проблемима је резул-тат конформизма интелектуалаца, који се повлаче пред наје-здом медија и група за притисак које заступају интересе овихдруштвених покрета. Јер, чињеница је да феминизам није самотеорија, већ и практични друштвени, и политички покрет којиима глобални карактер; ЛГБТ или геј или хомосексуалност нијесамо стање ствари или личног опредељења, већ и добро органи-зован друштвени, и поново – политички покрет, са својим јаснодекларисаним циљевима и настојањем њиховог „теоријског”утемељивања у оквиру теорије људских права. У прилог овом на-шем закључку је и изјава саветника за националну безбедностпредседника САД, Сузан Рајс да је председник Обама наложио дасе „дипломатска и финансијска помоћ САД усмери на унап-

4 Аутор овог рада се ни у свом научном ни у друштвеном ни у личном животуне обазире на оно што се назива „политичком коректношћу”, пошто сам тајпојам сматра притиском не само на слободу научног стваралаштва, већ и наслободу изражавања, која спада у једно од основних људских политичкихправа. За њега постоје моралне норме, вредности и антивредности и сматрада сваку ствар треба назвати правим именом, а не еуфемистички је скрива-ти иза термина који су често усмерени на замагљивање појмова, што мето-долошки није прихватљиво. Стога, уколико се неко нађе повређеним збогпрецизности појединих термина које користи (а који, наравно, нису увред-љиви по већински прихваћеном ставу), аутор ових редова га љубазно молида му на томе не замери, али и да се истовремено сам преиспита не покуша-ва ли он, којим случајем, кујући нове термине, да врши насиље над језиком,које је као и свако друго – насиље. Иначе, овде морамо да напоменемо да Ан-тонић, правећи уступак захтевима за родносензитивне називе занимања, усвојој књизи прихвата прилично одомаћен назив занимања женског социо-лога – социолошкиња. Међутим, ово је граматички неправилно, пошто име-нице које се завршавају на -г у женског роду добијају наставак -иња: богиња,социологиња, психологиња, глогиња (Клајн, 2013, 47). Дакле, ако се жели посваку цену извести женски род сваке именице – не видим зашто не исредњи род – онда то треба чинити у складу са правилима српског језика.

5 До сада смо били Балканци, а то колико схватамо није део Европе.



ређење права лезбијки, гејева, бисексуалаца и транссексуалацаширом света” (Рајс, 2014). Ако је нешто предмет толике пажњепредседника Америке да се о томе стара саветник за националнубезбедност и све америчке дипломатске мисије широм света, он-да је сасвим јасно да се ради о политичком питању par excellence.Дакле, Антонић је ушао на прилично клизав терен и са њега иза-шао – читав. Објавио је две научне монографије, ваљано аргумен-товане, са недвосмисленим закључцима, а да није био предметлинчовања. Изузев једне научне критике (А. Милић, 2011), коли-ко је нама познато његова књига посвећена проблему радикал-ног феминизма6 је прећутана7; друга књига, ова новија, посвеће-на истраживању геј покрета је готово скривена од наше јавности.Бројне организације хомосексуалаца које реагују на сваки поменхомосексуализма, чак и у неутралном контексту, овога пута сучитаву монографију од 266 страница (44 страница референци,углавном америчких) – прећутале. За разлику од некадашњегЦентралног комитета који је, критикујући и обрушавајући се нанеку књигу, правио јој рекламу, тако да је постизала неслућенетираже8, садашњи медијски стратези у служби ових покрета зна-ју да је најбољи начин да се нека књига уништи – да се она сакријеод јавности, опште или научне, зависи од тога коме је намењена.Сматрајући да ове две књиге не заслужују такву судбину, алиисто тако и увиђајући њихову повезаност, чинимо критички ос-врт на аргументацију коју Слободан Антонић у њима излаже.

6 Сам термин „радикални феминизам” А. Милић снажно оспорава у својој на-учној критици. По нашем мишљењу, он веома добро одражава захтеве са-временог феминистичког покрета, а због чега се они могу сматрати „ради-калним” образложићемо у овом чланку.

7 Наравно, уколико изузмемо одговор у облику интервјуа М. Благојевић(2012) дат листу „Данас”, а који представља потврду тезе о политичком ка-рактеру радикалног феминистичког покрета. Наиме, на веома озбиљну на-учну аргументацију она одговара потпуно политикантски: исмевањемвредности патриотизма (због тога што се Антонићево истраживање ослањана америчку литературу, као да онај ко је патриота треба да буде и непис-мен, а у њеној замисли вероватно и крезуб), претњом лустрацијом (оптужбакако ће Антонић злоупотребити катедру „на мом матичном факултету”[sic!] у циљу оспоравања њених теза) и жалопојком што се позива на првукњигу ове ауторке посвећену феминизму - које се није у међувремену одре-кла - као да је заборавила старио правило: Verba volant, scripta manent. Ово по-следње јој је послужило да устврди како је Србија „стала у времену”, какосам разумео зато што људи - читају књиге.

8 Примери Грешника Добрице Ћосића, Књиге о Милутину Данка Поповића и др.



Иако нисмо децидно назначили због чега су објекти9 нашег ба-вљења обе ове књиге једновремено, а не свака од њих појединач-но, у одвојеним текстовима, мислимо да смо то имплицитно већназначили. Оне представљају органску целину, зато што се састановишта наводне угрожености засноване на полу и/или сек-суалном опредељењу настоји испоставити и „научно” образло-жити захтев за комплетним, „тоталним” друштвеним преобра-жајем. Заправо, како је то Антонић показао, оба ова покрета су уфункцији идеологије глобализма и имају подршку само у вишимдруштвеним слојевима, чак и у тако развијеним земљама какваје Америка. Ради се о

„два горњеслојна покрета који изражавају читав дух (пост)модер-ног садржаја капитала-и-империје. Оба почивају на идеологиза-цији атомизоване полности, оба се тичу апетита припадника вишеи више средње класе, и оба су део нормативне матрице неолибе-ралног капитализма” (Антонић, 2014, стр. 210).

У монографији „Искушења радикалног феминизма” (255 стра-ница текста и 20 страница референци – углавном англосаксон-ских), Антонић указује да су усвајањем Закона о равноправностиполова (2009) уведене „три важне новине”: обавеза послодавацада позитивно дискриминишу „слабије заступљен пол” прили-ком запошљавања, проширење квоте од обавезних 30% на вишеподручја у политичком животу, те захтев да се у просветнимпрограмима примени „родно сензитивни приступ” (2011, стр. 7).Он сматра да је усвајањем оваквог Закона извршено етаблирање„радикалног феминизма” у политички систем Србије, односноњегова друштвена легитимизација. Ако се има у виду да је једанод идеолога тадашње странке на власти у Србији, професорМићуновић, својевремено говорио о „антиженском културномнаслеђу” и потреби да „свест о постојању тако великог злочина ињеговог дугог историјског трајања мора бити развијана код му-шког дела становништва кроз све форме образовања и васпитања[нагласио У. Ш.]” (Мићуновић, 2005, стр. 588, нав. према Антонић,2014, стр. 144), онда је сасвим јасно да су овакве намере за вр-шењем индиректне пропаганде (в. Славујевић, 2007, стр. 93–94)

9 Иако то иначе нерадо чинимо пошто није у складу са нашом методолошкомтрадицијом, овде правимо разликовање између објекта и предмета нашеграда. Објекти су, несумњиво, објављене књиге: „Искушења радикалног фе-минизма” и „Моћ и сексуалност: социологија геј покрета”; предмет је, међу-тим, Антонићева интерпретација и научна аргументација у вези са овимдруштвеним (политичким) покретима и њиховим захтевима.



радикално феминистичких ставова путем институционалне со-цијализације још у дечијем и дечачком добу њиме правно утеме-љене. Овде је проблем врло једноставан, и уобичајен за српскеприлике: тражи се извињење за имагинаран злочин. Не постојиниједан научно валидан аргумент који би могао да потврди ос-новну тезу радикалног феминизма да савремени друштвени си-стем има карактер „патријархалног” и да, због те своје каракте-ристике, ставља жене у неравноправан положај са мушкарцима.При томе се, како то аргументовано показује Антонић, овакватврдња генерализује на читав свет, укључујући и најразвијенијеземље, попут САД, земље западне Европе итд. Никоме, наравно,не пада на памет – поготово не некоме ко је на левим позицијамакада се говори о политичком спектру, будући да су женска праварезултат постојања социјализма у једном делу света, иако се точесто пренебрегава – да негира потребу равноправности свихљуди10. Међутим, таква врста равноправности мушкараца и женаје остварена као резултат првог таласа феминизма, „либерал-ног”, како га одређује Антонић. Дакле, када се затражи аргумен-товање тврдњи о систематском инхибирању жена у савремено-сти, одговор гласи да „знање није независно од пола” (Благоје-вић, 1991, стр. 91). Другим речима: мушкарци то не могу даспознају. Не треба наглашавати да је такав одговор научно не-прихватљив. Он 49% светске популације становништва одриче ипомисао на то да могу да посумњају, провере, затраже аргумен-тацију за ставове радикалних феминисткиња. Међутим, непри-хватање универзалности као основног научно-методолошког на-чела и оспоравање захтева за проверљивошћу као битног еле-мента начела објективности научног сазнања, нису јединиметодолошки недостаци радикално феминистичких теорија.Антонић с правом указује да је основна грешка у поставци којапринципијелно сукобљава жене и мушкарце и њихове полне/родне интересе, издижући тај сукоб на највишу раван, која нади-лази класни сукоб. У својој монографији он заправо указује какосу ове теорије научно неодрживе, а читава његова аргументацијаконцентрисана је управо на то да илуструје да оцена о научнојнеодрживости није производ његовог „мушког знања”, већ до-следног кршења и свесног занемаривања захтева научне методо-логије од протагониста радикалног феминизма. А знање којеније стечено и проверено научно верификованим методама

10 Појам и термин „људи” је родно неутралан, пошто укључује и жене и муш-карце и децу оба пола.



нема достојанство научног. И не само то: излагање случаја експе-римента који је спроводио доктор Мани (Money), покушавајућида био-културолошки од дечака створи девојчицу, отвара и пита-ње етике, и медицинске етике, у покушају да се изведу „научнидокази” за нешто што је – недоказиво. Осим тога, сакривање ре-зултата овог експеримента од академске јавности све до краја 90-их година ХХ века (Мани је своја „постигнућа” позитивно пред-ставио у чланку објављеном 1975), заправо демонстрира спрем-ност и на фалсификовање података, како би се „подржала” тео-рија. Свакако, случај др Манија је најдрастичнији, али не и једи-ни који се описује као илустрација радикално феминистичкогнасиља над чињеницама. Ту је и случај шведског брачног паракоји своје дете одева „родно неутрално”, и игнорише уобичајенопостављано питање шта је дете – мушко или женско, сматрајућида је такво понашање исправно и у складу са оним што су они ушколи научили о појму рода. Антонић на ово бизарно, али тачно,примећује да ће онда једног дана, када се дете буде слободноиграло са вршњацима, отићи „са другарицом или друговима дапишки и ’тајна’ дететовог ’рода’ – у овом неинтелигентном екс-перименту – биће разрешена” (2011, 158). Овде је важно подвућиочигледност да у настојању доказивања и, још више, практичногостваривања свог пројекта радикалног феминизма, главну жр-тву представљају баш – деца.

На почетку овог рада истакли смо да је ЛГБТ покрет изразитополитички покрет, са врло јасним захтевима, о којима Антонићпише у својој монографији. Ти захтеви су еволуирали од захтевадекриминализације хомосексуализма и признавања „права наразличитост” до захтева за усвајање деце и прилагођавања чита-вог друштва тези да је нормално да дете има двојицу тата или двемаме (односно три тате тј. три маме у ситуацијама када ниједанод припадника хомосексуалног пара није биолошки родитељ).Заправо, коректним би се сматрало да деца уопште немају мамеи тате, већ само – родитеље11. Овај социјални инжењеринг нијеништа мање опасан од претходно описаног радикално-фемини-стичког, чак би се могло рећи да је друштвено погубнији, будућида разара институцију брака и породице, у уобичајеном схвата-

11 Колико је овај захтев бесмислен, а усвојен је од стране Савета Европе, говории то да етимолошки реч мама води порекло од лат. mamma – дојка, значи же-на која је одојила бебу. Вероватно у европским језицима (енгл. mother,франц. mère, руски мама) нема термина који боље одражава суштину појманего што је ова реч.



њу социолога породице као „друштвене легитимације сексуалнеактивности партнера са циљем рађања потомства” (А. Милић,2001, стр. 113). Антонић у својој ангажованој монографији (штосматрамо похвалом, а не маном, под условом да постоји леги-тимна научна аргументација као што је овде случај), излаже ге-незу ЛГБТ покрета и њихових захтева највише у Америци, указу-јући на радикализам у полемисању и посезање за најтежеетикетирање („нацисти”, „десничари”, „ултра десничари” итд.)свих оних који имају другачије виђење тог проблема од геј ко-ректног. Пошто и заступници ЛГБТ захтева за „право на различи-тост” – што је, такође, превара с обзиром на то да се по садржајузахтева „право на истост” – као и радикални феминизам покуша-вају да прибаве квазинаучни легитимитет, Слободан Антонићврло вешто подвргава њихову аргументацију методолошкој про-вери. Анализирајући више примера истраживања како живот де-тета у геј средини утиче на његову социјализацију, он је недво-смислено показао да су чак и они аутори који су тврдили да је тобез утицаја, касније били принуђени да признају како су те њи-хове тврдње-„закључци” у супротности с налазима које су доби-ли емпиријским истраживањима. Другим речима, да би „пот-крепили” своје унапред осмишљене тврдње, послужили су сефалсификовањем закључака. Ово раскринкавање Антонић јевеома добро извео вршећи типологизацију становишта разнихаутора у односу на питање (не)постојања овог утицаја. И, нарав-но, главно питање с којим се сусреће ЛГБТ покрет и сви они којига подржавају, ако пођемо од начела да су права сваког човекаограничена правима других људи, гласи: јесу ли права сваког хо-мосексуалца ограничена правима сваког детета? Или је мождаправо на (хомосексуални) секс старије од природног права дете-та да живи у природној породици у којој је рођено, са својим био-лошким оцем и биолошком мајком? Јер, исправно закључујући„признавање пуног брачног статуса истополним паровима, усимболичкој (а онда и практичкој) равни, значи друштвени бла-гослов праксе напуштања, уступања или чак продаје деце (код’сурогат мајки’)” (Антонић, 2014, стр. 207). Дакле, ако би се у име„истополне љубави”12 и могло прихватити право на хомосексу-

12 Подаци на које се аутор монографије позива указују на значајно већу про-мискуитетност хомосексуалаца него хетеросексуалаца, те су њихова парт-нерства – уколико уопште до њих званично дође – знатно краткотрајнија одбракова, што доводи у питање аргументацију љубави и више истиче мотивзадовољења сексуалног нагона.



алну кохабитацију (нпр. као у Француској) или цивилно парт-нерство (нпр. као у Немачкој), који им више или мање допуштајусва права која произлазе из брака (наслеђивање, међусобно ста-рање и помагање итд.) осим права на усвајање деце, хомосексу-ални брак се извесно не би могао правно санкционисати из најба-налнијег разлога – јер то није брак, већ појава sui generis којатражи да тако и буде третирана (Шуваковић, 2013, стр. 169). Ука-зујући на сразмерно мали број хомосексуалаца (до 5%), тиме седоказује да не постоји друштвена оправданост за редефинисањеинституције брака, већ да је опортуније појмити и именовати хо-мосексуалном пару адекватну установу, како је то у неким зе-мљама и учињено. Свакако, са аспекта друштвеног интереса не-сумњиво је важно очувати брак као установу која доприноси –репродукцији врсте. Ово се поготову односи на она друштва којасе сматрају биолошки „старим”, какав је случај са српским.

Слободан Антонић у својој монографији о феминизму указуједа се ради о „социјално прилично агресивном учењу” (2011,стр. 197) које настоји да и женама – за које тврди да говори у њи-хово име – диктира правила понашања, критикујући највећиброј њих за „репродукцију патријархата” пре свега кроз улогужене-мајке. Исти тај закључак о агресивности може се извести иза ЛГБТ покрет, што је добро илустровано мноштвом примера,укључујући и онај за избор мис Америке 2009, где је Кери Преј-жан, премда фаворит, изгубила круну и проглашена „првом пра-тиљом” само зато што је на питање једног од чланова жирија штамисли о истополним браковима одговорила да верује „да би тотребало да буде између мушкарца и жене”. Ово је изазвало правукампању против девојке, до те мере да јој је званично одузета ититула „мис Калифорније” (Антонић, 2014, стр. 41–42). У књизису дати и други примери и облици притисака на оне који не ис-кажу хомосексуално коректан став (в. нпр. Исто, стр. 38–41).

У обема својим монографијама аутор долази до истог закључ-ка: и радикално-феминистички и ЛГБТ теорија и покрет јесу про-дукт неолиберализма, који настоји да питања која могу битиопасна за сам систем (нпр. класни идентитет) замени питањимакоја то нису (сексуални идентитет). Стога су они, и поред тогашто захтевају промену у свести, промене вредности, односамоћи у савременом друштву, заправо просистемски покретинеолибералног капитализма. И један и други покрет почивају наидеји атомизације, индивидуализма, а аргументација коју нудедалеко је од научне и сасвим је одговарајућа идеолошкој13. Уоста-



лом, захтев који је пред Србију својевремено поставио Јелко Ка-цин, известилац Европског парламента за нашу земљу, како онамора организовањем геј-параде „показати да се друштво у Срби-ји модернизовало и приближило ЕУ и њеним основним вредно-стима” (према Антонић, 2014, стр. 214), више него речито говорио политичком карактеру овог покрета, али и о – ако се може веро-вати Кациновим интерпретацијама – „вредностима ЕУ” које, де-финитивмо, не дели највећи број грађана Србије. Управо чиње-ница да оба покрета имају највише присталица у вишој средњој ивишој класи – а то су друштвени слојеви који су управљачки у да-нашњем глобализирајућем друштву – потврђује и тезу из насло-ва једне од ових монографија – тежња да се моћ изгради на теме-љу сексуалности јесте главни мотивациони фактор њиховихактивиста. Развој ситуације, не само у Србији, нажалост остављамогућност да је овакав социјални (сексуални) инжењеринг, иакотешко изводив, ипак могућ. Са свим последицама које из његапроизлазе по Човека и Човечанство.

ЛИТЕРАТУРА Антонић, С. (2011). Искушења радикалног феминизма: моћ и границе дру-штвеног инжењеринга. Београд: Службени гласник.

Антонић, С. (2014). Моћ и сексуалност: социологија геј покрета. Источно Са-рајево: Социолошко друштво Републике Српске.

Б92 (2010). „Ирану сметају друштвене науке”, 24. октобар. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=10&dd=24&nav_id=467472 [приступљено 7.8.2014]

Благојевић, М. (1991). Жене изван круга: професија и породица. Београд: Ин-ститут за социолошка истраживања.

Благојевић, М. (2012). „Мушко српство против женског европејства”, Да-нас 20. јануар. Доступно на: http://www.danas.rs/dodaci/vikend/musko_srpstvo_protiv_zenskog_evropejstva.26.html?news_id=232415 [преузето5. 9. 2014].

Ђурић, М. (1962). Проблеми социолошког метода. Београд: Савременашкола.

13 „Код идеолошких ставова, уопштавања се не врше логичким путем већ наначин којим се најуспешније могу задовољити интереси одређене друштве-не групације – класе, касте, народа. Они, дакле, немају објективни, рацио-нални, већ субјективни, афективни карактер. У извесним случајевима, уњихову стварну истину не верује ни онај ко их утврђује: он просто жели дастимулише друге на такву активност која ће допринети реализацији њего-вих циљева” (Марковић, 1995, стр. 5).



„Закон о равноправности полова” (2009). Службени гласник Републике Ср-бије бр. 104/2009. Доступно на http://www.paragraf.rs/propisi/zakоn_o_ravnopravnosti_polova.html [преузето 7. 8. 2014]

Клајн, И. (2013). Б(р)ушење језика. Београд: НИН.

Марковић, М. (1994). Филозофски основи науке. Београд: БИГЗ, Генес-сштампа, Просвета, СКЗ.

Милић, А. (2001). Социологија породице: критика и изазови. Београд: Чигојаштампа.

Милић, А. (2011). „О феминизму из мушког угла”. Социологија LIII (4).

Милић, В. (1996). Социолошки метод. Београд: Завод за уџбенике и на-ставна средства.

Милосављевић, С, Радосављевић, И. (2000). Основи методологије политич-ких наука. Београд: Службени гласник.

Мићуновић, Д. (2005). „Мушки злочин и извињење”. У: М. Благојевић(прир.) Мапирање мизогиније у Србији, т. 2. Београд: АЖИН.

Петровић, Д. (2008), „Акционо истраживање – нека теоријска и практич-на питања”. У: Д. Стојнов (прир.), Метатеоријске основе квалитативнихистраживања. Београд: Zepter Book World.

Пешић, М. (1998), Социологија. Београд: Институт за политичке студије.

Попер, К. (1982), „Логика друштвених наука”, Трећи програм, год. 14, зима

Рајс, С. (2014), „Заштита права хомосексуалаца у свету, изазов за САД”,Бета, 25. јун. Доступно на: http://www.blic.rs/Vesti/Svet/476004/Rajs-Zastita-prava-homoseksualaca-u-svetu-izazov-za-SAD [Преузето 28. 06. 2014]

Славујевић, З. (2007), Политички маркетинг. Београд: Факултет политич-ких наука, Чигоја штампа.

Шешић, Б. (1982), Методологија друштвених наука. Београд: Научна књига

Шуваковић, У. (2000), Испитивање политичких ставова. Београд: Завод зауџбенике.

Шуваковић, У. (2013). „Брак и породица у транзицији”, у М. Крстић (ур.)Појединац, породица, друштво у транзицији. Косовска Митровица: Фило-зофски факултет Универзитета у Приштини.

Шушњић, Ђ. (1999), Методологија. Београд: Чигоја штампа.

Haraway, D. J. (1988), “Situated Knowledges: The Science Question inFeminism and the Privilege of partial Perspective”, Feministe Studies 14 (3)Automn, pp 575-599. http://links.jstor.org/sici?sici=0046-3663%28198823%2914%3A3%3C575%3ASKTSQI%3E2.0.CO%3B2-M [преузето 1. 9. 2014]



UROŠ V. ŠUVAKOVIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY RESEARCHING NEW SOCIAL (POLITICAL) MOVEMENTS AS PROTAGONISTS OF SOCIAL ENGINEERING

The article is a retrospective of the theoretical research of thesociologist Slobodan Antonic dedicated to evolution and strengthen-ing of two important social (political) movements: radical-feministand LGBT. Contesting the scientific-methodological basis of theoriesthat “explain” them, the author emphasizes the importance of theneoliberal ideological platform on which these theories and derivedmovements are based. At the same time, numerous dangers thatsocial engineering for which their members plead for are pointed out.Regardless the radical changes of social consciousness, social valuesand power relations in the contemporary society for which thesemovements plead for, they actually represent pro-systematic move-ments that help in preservation of neoliberal capitalism with theirdemands.

KEY WORDS: feminism (radical), LGBT movement, social engineering, neoliberalcapitalism.

467

ПРИКАЗ

DOI:10.5937/ZRFFP44-6686

МИКОЊА В. КНЕЖЕВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА ФИЛОЗОФИЈУ

ФИЛОСОФИЈА ОБЕСТЕМЕЉЕНОСТИ КАО МОГУЋНОСТ ЗАСНИВАЊА

РЕЛИГИЈСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ

Богдан Лубардић, Философија вере Лава Шестова. Апофатичка деконструкција разума и услови могућности религијске философије,

Београд: Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет, Универзитет у Београду, 2010, 542 стр.

Докторска дисертација Богдана Лубардића, доцента на Катедриза философију на Православном богословском факултету Уни-верзитета у Београду, аутора неколико књига и више десетинаисцрпних научних студија и огледа, трудољубивог преводиоцаса неколико страних језика, са више аспеката може се оквалифи-ковати као прави догађај за нашу философску сцену. Осим свог ивише него монографског карактера, тако неуобичајеног за нашеприлике (нарочито када је ријеч о мислиоцима руског религиј-ско-философског ренесанса), примијењене научне методологијеи за просјечног читаоца безмало неподношљиве исцрпности,акрибичности и разуђености, ова књига се одликује првенственонастојањем да се одговори на једно питање које се код нас – нај-већма усљед незнања и интелектуалне тромости, годинама ма-скиране у фантазмагорични осјећај супериорне компетенције у

1 [email protected]

Рад је примљен 8. септембра 2014, а прихваћен за објављивање на састанку Редакције Зборникаодржаном 22. септембра 2014.


468 МИКОЊА В. КНЕЖЕВИЋ

погледу одређивања тога шта философија јесте а шта није – такочесто занемаривало, а које се тиче услова и могућности филосо-фије која би била заснована религијски и која би религијско ис-куство користила за нове мисаоне пробоје и, још важније, заизлазак из својих вјековних апорија. Управо на то, нимало слу-чајно, упућује и сам поднаслов књиге, који је, садржајан колико ипровокативан, изгледа осмишљен са пуном свијешћу о ризикукоји би својом резолутношћу у философској клими кратких ре-зова каква је наша могао собом да носи.

Књига Богдана Лубардића подијељена је на двије веће цјелине,од којих прва обухвата једно поглавље (43–148), док се друга,знатно обимнија цјелина (149–452) протеже на пет одјељака.Своје путешествије кроз Шестовљев мисаони развој Лубардић по-чиње „Уводним разматрањима” (9–42), у којима, осим разлога заодабир теме, методологије и структуре рада, резимује херменеу-тички „набачај” са којим креће у истраживање и који ће каснијенастојати да верификује на самим изворима. Тај „набачај”, којије проистекао из ауторовог начелног занимања за однос разума ивјере унутар јелинско-европске традиције промишљања тог про-блема, обиљежен је разматрањем односа философије и теоло-гије, који сада не иде у правцу њихове ексклузивне дисјункције,већ прије у правцу њихове комплементарности и међусобногобогаћивања („теологија не искључује критичку рационалност”,„философија може интегрисати посебне облике надрационалногсмисла, укључујући и мисаоне садржаје засноване на вери”, 9).Разматрање мисли Лава Шестова постављено је управо у ту и та-кву перспективу: наиме, у перспективу „легитимисања” или„рехабилитовања” религијске философије, која се, опет, концеп-туализује „као посебан начин философирања”, односно као „типфилософског мишљења које изнутра познаје и доживљава откриве-не истине религије” (15). Овај „вишак религијског” требало би, поаутору, да освијетли не само границе философије него и границетеологије, па би тако истраживање Шестовљеве мисли имало дапослужи отварању увида у религијску философију као могућ-ност рефлексивног проширења и теологије и философије. На тај сеначин могућност религијске философије испоставља и као (јед-на) могућност саме философије, при чему је ријеч о „изградњиспецифичне философске подстицајности смисла ирационалног”(19), изградњи која се заснива на тези да „апофатичко мишљењеима философски потенцијал”, у смислу да потпомаже једну хер-менеутичку деконструкцију објективирајућег и логоцентричког

ФИЛОСОФИЈА ОБЕСТЕМЕЉЕНОСТИ КАО МОГУЋНОСТ ЗАСНИВАЊА РЕЛИГИЈСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ

МИКОЊА В. КНЕЖЕВИЋ 469

разума (20). Ова ставка помоћи ће Шестову, тврди аутор, при јед-ној унутрашњој критици философије, али исто тако и при консти-туцији религијске философије, која, са своје стране, настаје каопосљедица увида у начелну несводивост стварности на једно,исто, прво – на апсолут било које врсте. Та интервенција „другог”у „исто” унутар философског дискурса и промишљања условићеи Шестовљево комуницирање философије не само са религиј-ским садржајима него и са литературом, и то у духу оног што Лу-бардић умјесно назива „преплитање” (21). Ови упади „другог” у„исто” заправо су деконструкција путем херменеутике сумње,сумње која се преко ироније дистанцира од здраворазумског иопштеприхваћеног смисла. „Деконструкција ослобађа увид усмисао несводивости другости”, а „скептички рез ироније оста-вља нас пред другим и другачијим од подразумеваног” (25, 33).

Након што је дао основне методолошке и терминолошкесмјернице свог истраживања, аутор, исцрпно да исцрпније битине може, у дијелу насловљеном као „Историјски преглед форма-ције мисли” даје биобиблиографски преглед основних етапа уживоту великог руског мислиоца. На тачно сто и пет страницаизложени су кључни догађаји из Шестовљевог живота, али и, јошважније, спектар утицајâ – директних и индиректних – које јеовај аутор претрпио и исто тако – извршио. Већ из тог прегледасасвим је јасно о каквом је формату мислиоца ријеч: већ ту може-мо сагледати да се Шестов огледао са таквим ауторима као штосу Толстој, Достојевски, Чехов, Ниче, Кјеркегор, Лутер, Паскал,Берђајев; затим један Едмунд Хусерл, са којим се лично сусретаои са којим је имао преписку, а о чијој је мисли написао и једнустудију (Memento mori: поводом теорије сазнања Едмунда Хусерла –рад који, по Лубардићу, „у великој мери инаугурише рецепцијуфеноменологије Хусерла у философску и религијску мисаоФранцуске”, 117); потом Леви Брил, Шелер, Флоровски и МартинХајдегер (са којим се лично сусрео и који му је упутио два писма,сачувана у Шестовљевом архиву); исто тако, Батај, Ками и Мар-тин Бубер, са којим се сусрео у Франкфурту 1929, као и многидруги. А ако свему томе додамо да је Шестову кратак есеј посве-тио и један Емануел Левинас (чији се написи о Шестовљевој ана-лизи Кјеркегора, по мишљењу неких аутора, умногоме могу узе-ти као „програм” његовог будућег рада), да је Андре Жидотворено признао да га послије читања Ничеа „ништа није такоуздрмало као лектира из Шестова”, а Габријел Марсел на сличанначин констатовао да је у вријеме писања књиге Разбијени свијет



био „потресен мишљу Шестова” – онда дијапазон утицаја који јеовај аутор извршио постаје и више него очигледан.

У другом, знатно опсежнијем дијелу своје књиге Лубардић из-лаже трновито путешествије Шестовљеве мисли, која започињедеконструкцијом морализма, односно „разграђивањем идеједобра”, оваплоћене у „проповеди” моралистичког типа. Као по-лазиште за ту деконструкцију морализма, узимају се мисаониувиди Достојевског и Ничеа, помоћу којих ће Шестов, супротста-вљајући се Толстоју, инаугурисати оно што назива „филосо-фијом трагедије”. Шестовљева „философија трагедије”, која овогруског мислиоца чини неком врстом родоначелника егзистен-цијализма 20. вијека, промовише оне потиснуте и запретене сло-јеве човјековог живота који се – преко ауре система и „општегдобра” – у философији маргинализују као мање битни или паккао чисто акцидентални. Управо ти слојеви, који обухватају свеоне егзистенцијалне потресе, патње, страдања и, коначно, смрт,представљају главне „егзистенцијале” философије трагедије иуправо из њихове визуре има се конституисати једна нова фило-софска оптика. Како опште вриједности у виду истине, добра иразума, које морализују чак и самог Бога и апстрахују га у формуморалне воље или апсолутне истине, не могу дати одговор наове запретене слојеве „живог живота”, њих све скупа треба путемдеконструкције анулирати и на тај начин дати подстицај једнојновој сазнајној визури. У том правцу, а далеко од пуког епигон-ства, Шестову ће, рекосмо, и те како послужити лектира из До-стојевског, а поготово из Ничеа, којом ће се обрушити на Толстојаи на цјелокупну философску традицију од антике па до његовогдоба, вјешто указујући да овештале форме истине, разума и мо-ралног добра представљају само један механизам „заташкавања”правих питања – на страну чињеница да ове овештале категоријеегзистирају и бивају валоризоване тек у односу према својим су-протностима, чиме се нужно завршава у једном „насиљу добра”,оличеном у проповједи која диктира, а не исцјељује (155). У тојкритици Шестову неће умаћи ни Кант са његовом етиком дуж-ности. Главни проблем за Шестова јесте тај што „трансценден-тално заснивање философије, својим априоризмом, превиђапротивречности изванредно комплексних садржаја света иску-ства, то јест живота” (157). Као једини излаз у тој фази свог ра-звоја, Шестов види једну метаморалистичку перспективу, која,по оним познатим Бодлеровим стиховима, понајприје узима уобзир „оно непоправљиво овог света”. Тај пут, дакле, води не у



трансцендентални априоризам, него у философију трагедије.У средишту пажње такве философије није аутономија појмовно-рефлексивног ума, већ трагедија појединца као личности: то је,дакле, „ново исходиште философије” (163, 185). Ова философијатрагедије открива потискивани капацитет свакодневице, којадоводи до „другог” морала и философије (168): „добро” као таквоне задире у бездане човјекове патње (171). Овакав мисаони ходнужно ће Шестова упутити ка једној песимистичкој философији,која је довољно снажна да сагледа и прихвати чињеницу немоћиморала и разума да одрже обећања која дају. Управо преко те пе-симистичке философије Шестов ће се, дакле, свом снагом де-конструкције обрушити на сва моралистичка и идеалистичкаструјања у историји философије.

Све ће ово руског мислиоца одвести његовој фамозној „фило-софији обестемељености”, која је настала као „израз капитализа-ције учинака философије трагедије” (204). Трагичко искуствоодређује се као „безизлазни сукоб самозаснивања човека у нарати-ву морала и знања” (205), а оно као такво чини основ философијеобестемељености, под којом Шестов разумијева „структуру”изворнију од рационално-моралне утемељености човјека у ње-говом историјском заснивању путем теорије и праксе. „Обесте-мељеност” или „обескоријењеност” јесте заправо „слом лепе ду-ше” (209) и она представља изворну, предтеоријскуегзистенцијалну човјекову „структуру”, која има постати хори-зонт његовог промишљања свијета и себе у том свијету. Она нудиголготу „ружне истине”, која не даје никакав осјећај сигурностини прибјежишта: конформизам и конзервативизам, који су, уп-ркос скепси, увијек представљали подземни рад историје фило-софије, заправо представљају највећу препреку мишљења, којемора проистицати из „бола” и из „егзистенцијалне потресенос-ти”, да се послужимо једним Јасперсовим изразом. Та „пред-ра-ционална” структура, коју Шестов жели извести на свјетлост да-на, а која се остављала на маргинама великих идеја у историјифилософије, управо указује на оно надрационално, на оно „дру-го”, па ће управо у том смислу Шестов, како рекосмо, и често по-сезати за спрегом философије и књижевности; с друге стране, ок-ретање главе од те спреге тумачиће у истом духу као страхфилософа од неконтролабилног говора имагинације (211).

Пред-рационалне структуре, којима је окренута философијаобестемељености, Лубардић терминолошки означава као дефун-даменте, подразумијевајући под њима „феноменолошке догађаје



који, у предрефлексивном а метаразумском смислу, као иску-ства претходе конституцији свести и савести” (377). Дефунда-менти или обестемељијали, као „освешћени ‘маркери’ граничнихискустава и граничних начина стварности” (282) и као „граничнастања свести” (379), представљају покушај – на начин сличан Хај-дегеровим „егзистенцијалима” – да се превлада традиционалназамисао философије као онтотеологије (275, 386, 404).

По Лубардићу, искуство обестемељености као учинка филосо-фије трагедије пројављује се код Шестова на три равни: на антро-полошкој, гносеолошкој и онтолошкој (215 и даље), будући да самизраз „обестемељеност” означава „губитак тла у природи, удуши, у теорији, у бићу” (257). А као финални слој тог тегобног ис-куства свакако се показује проблем смрти, која се испоставља као„дефундамент свих дефундамената”, као „хоризонт који уписујеобестемељеност као такву” (378, 419). Из визуре проблема смртиШестов даје оцјену цјелокупне историје философије: наиме, ако јеХајдегер историју философије видио као „заборав бивствовања”,а Левинас као „заборав другога”, онда ће је Шестов интерпре-тирати као заборав несреће, самоће и смрти, другим ријечима,свега оног што је различито од „истог”, а што би, заправо, требалода представља главне проблеме мишљења (227, 259, 369).

Од иморализма и заснивања философије обестемељености,преко трагедије граничних ситуација, које за своје исходиштеимају патњу и смрт, Шестов ће, превладавајући Ничеа, Достојев-ског и Толстоја, доћи и до расправе са Кантом, чија питања, поруском мислиоцу, остају примарно академска, а немир стриктнотеоријски (287). Том проблему Лубардић посвећује пето погла-вље своје узорите књиге, и то у виду једне „деконструкције раци-онализма” (285–319), у оквиру које се понавља теза о потребирехабилитације потиснутог, то јест свега онога што трансцен-дентални став искључује. Нужност природних, моралних и ло-гичких закона напросто „савија врат пред болом, самоћом, ап-сурдом и смрћу”, што ће за Шестова значити да не треба„преносити све ужасе живота у област Ding an sich”, већ да их тре-ба проблематизовати и цијенити. Канта Шестов узима за „врху-нац философског рационализма” (298), а његово инсистирање нааприоризму форми свијести тумачи као страх од губитка кон-троле и сигурности (303).

У шестом, можда најзанимљивијем поглављу (320–376), на-словљеном као „Философија обестемељености – нада: између де-конструкције и конструкције (прагматизам)”, Лубардић анали-



зује философију обестемељености у контексту Шестовљевогпрагматичког окрета, односно утицаја што га је на руског ми-слиоца извршио Виљем Џејмс. Овај, јавности скоро сасвим непо-знат аспект Шестовљеве мисли представља један од кључних до-приноса Лубардићеве књиге. Џејмс се, тако, испоставља каокључна фигура за Шестовљев постнихилистички конструктиви-зам (320), путем којег ће он освојити претпоставке за прелаз у фи-деистичку фазу своје философије. Основни аспект који Шестовпреузима од Џејмса – поглавито кроз читање његових списа каошто су Разноврсност религијског искуства, Воља да се вјерује, Прагма-тизам, Основи психологије, а које је, по Лубардићу, Шестов „озбиљ-но консултовао” (323) – јесте „прагматика философског оправ-дања могућности вере” (321). „Радикални емпиризам” ВиљемаЏејмса, који, међутим, не повлачи ни позитивизам ни сцијенти-зам, а опет се заснива на егзистенцијалном схватању искуства ичињеница отвореном за несцијентизовано опитовање стварно-сти, затим критика интелектуализма метафизике идеализма иконституисање прагматизма као нове метафизике, метарацио-налистичке по свом опредјељењу (329, 333), те у том смислу кон-ституисање једне „философије вере” (341 и даље) – дакле, свакиод тих аспеката (и још неки други) представљају дуг ШестоваЏејмсу, а који аутор ове књиге до танчина настоји показати ком-паративном анализом извора које је Шестов имао у виду. Паипак, ни тај неоспорни дуг Шестова Џејмсу, поглавито у видуотварања философије обестемељености Џејмсовом аргументуправа да се вјерује, није прошао без потреса: и у свом знаменитомамеричком сатруднику Шестов је успио сагледати потребу да севеже за једно начело које је свеобавезујућег карактера – за начелокористи, и то користи за већину. Овдје је, сматра Шестов, Џејмс по-клекао пред изазовом једне ан-архистичке философије, посегав-ши за „кључем универзума”, вјековима репрезентованом у изна-лажењу оног ἀρχή, као посљедњег начина контроле над животом.

У посљедњем, седмом поглављу, насловљеном као „Закључнаразматрања – од вере у философију ка философији вере: оцене,проблеми, питања” (377–452), Лубардић даје једну врсту рекапи-тулације својих претходних истраживања, уз помена достојнукритичку анализу одређених неуралгичних тачака Шестовљевемисли, а који су посебно дати у потпоглављу „Парадоксије Ше-стова у кључу философских питања: критика”. У том погледуаутор нарочито подвлачи оно што назива „шестовизацијом”, апод којом подразумијева Шестовљево крајње селективно читање



текстова књижевности, философије и теологије, приликом којегсе руски мислилац заправо огрешује о сва правила доброг херме-неутичког владања (394–395). Осим тога, Лубардић вјешто дема-скира и Шестовљево помало агресивно насртање на разум,примјећујући да његовом тенденцијом „опојмљавања метара-зумског” руски философ заправо реафирмише управо оно што јежелио напустити. Напоредо са тим иде и извјестан редукциони-зам у шестовском читању самог појма λόγος, будући да га рускимислилац идентификујуе in toto са разумом, занемаривши такочињеницу да сама идеја λόγος-а посједује управо оно што јој Ше-стов одриче – наиме, метарационалистичке могућности смисла,теоријске, семантичке и оне духовне (403–404). Све ће то резулто-вати једним аисторичним и статичким схватањем разума (407),што је за мислиоца који се првенствено позивао на лично, исто-ријско искуство заправо неопростиво и помало парадоксално.

Једна од важнијих критичких опаски што је Лубардић стављаШестову на терет односи се на потпуни изостанак „философиједруштва” у дјелу руског мислиоца, као и једне дубље заснованефилософије интерсубјективности. Тиме што „емитује токсичнуатмосферу слома у којој се свако има избављати како уме”, Ше-стовљева мисао, по Лубардићу, коначи у једном индивидуали-зму атмосфере несолидарности и егоистичног дефетизма. При-мат који се даје унутрашњем искуству води асоцијалном инди-видуализму, који суспендује дубље заснивање „човека као бића узаједници и слободи” (434), а којим ће путем, наглашава Лубар-дић, Шестов довести у питање и сам персоналистички идеал фи-лософије обестемељености као философије слободе. Паралела саБуберовом критиком Хајдегера овим поводом напросто се саманамеће – и аутор свакако не пропушта да је уочи (435–436).

Коначно, књига је опремљена и дијаграмима (453–464), саже-цима на српском, енглеском и њемачком језику (465–472), опсе-жном, код нас до сада најобимнијом библиографијом о Лаву Ше-стову (473–517), регистром имена (519–531) и регистром појмова(532–541). Сви ови пропратни апарати књигу чине узорном пу-бликацијом, прављеном по високим стандардима академскогписања.

Па опет, као што је то увијек случај, и у овој књизи дају се уочи-ти извјесне недостатности, које су, међутим, више акцидентал-ног карактера него што представљају озбиљнију пријетњу поњен интегритет. На првом мјесту, у очи пада не тако мали бројсловних и правописних грешака (наводим само неке: 10: умјесто



„ситемски” треба „системски”; 11: умјесто „дисцплиноване” тре-ба „дисциплиноване”; 14: умјесто „екскулзивирајућом” треба„ексклузивирајућом”; 24: умјесто „постуцима” треба „поступци-ма”; 36: умјесто „би смо” треба „бисмо”; 39: умјесто „конретизо-вати” треба „конкретизовати”; 60: умјесто „познанстава” треба„познанства”; 72: умјесто „обављује” треба „објављује”; 74: умје-сто „целинет” треба „целине”; 80, фн. 166: умјесто „урећивао”треба „уређивао”; 82: двапут је исписана ријеч „источничком”;211: умјесто „бегству” треба „бекству”; 280: умјесто „методо-логују” треба „методологију”; 327: умјесто „поистовети” треба„поистоветити”; 400: умјесто „мишљеа” треба „мишљења”;430: умјесто „волунтарузам” треба „волунтаризам”; 472: умјесто„Шстова” треба „Шестова”, умјесто „Теолошка” треба „теоло-шка”, итд.); потом, уочљиве су и грешке приликом писања стра-них ријечи и имена (наводим само неке: 14, фн. 17: умјесто„Zurcher” треба „Zürcher”; 24, фн. 44: умјесто „Coversations” треба„Conversations”; 43, фн. 1: умјесто „Σκότος” треба „Σκοτεινός”;60, фн. 72: умјесто „etudes” треба „études”; 65, умјесто „Wenig-steins” треба „Wenigstens”; 79: умјесто „Ле Салé” треба „Ле Сол”;101, фн. 264: умјесто „Бранкузи” треба „Бранкуши”; 108: умјесто„Шарл ду Бос” треба „Шарл ди Бо”; 109: умјесто „Пол Мазон-Ур-сел” треба „Пол Масон-Урсел”; 114: умјесто „Хенри Пејр” треба„Анри Пер”; 143: умјесто „Буало” треба „Боало”; 77, 213: умјесто„Едуард Зелер” треба „Едуард Целер”; 403: умјесто „Sechenlas-sens” треба „Sehenlassens”; 408: умјесто „an passant” треба „en pas-sant”; 417: умјесто „εἰναι” треба „εἶναι”, итд.); исто тако, помалонеразумљиво (и вјероватно беспотребно) уписивање одређенихпојмова на неком од страних језика, а да они не представљајутехничке термине (упор. 19, 22, 27), итд. У оквиру овог „жанра”свакако је најпроблематичнији превод резимеа на њемачки је-зик, који заиста обилује грешкама: тако, именице „Philosophie”,„Supstraten”, „Bedingungen”, „Bewusstsein”, „Wissen”, „Möglich-keit” требало је, по свима знаном правилу, написати великимсловом; умјесто „Nietsche” треба „Nietzsche”; умјесто „russichen”треба „russischen”; умјесто „intellekuellen” треба „intellektuellen”;умјесто „grekommen” треба „gekommen”; умјесто „methodlogi-sche” треба „methodologische”; умјесто „unter der Hut” треба „un-ter den Hut”; умјесто „lässt sich erklären durch die Lektüre von Ja-mes” треба „lassen sich durch die Lektüre von James erklären”;умјесто „denkes” треба „Denkens”; иза ријечи „Einsicht” треба дастоји запета, итд.



С друге стране, у једном структуралном смислу овој књизимогу се замјерити извјесна понављања, која се, међутим, могуоправдати потребом апострофирања оних елемената до којих јеаутору нарочито стало. На терет јој се може ставити и обиље нео-логизама те комплексност израза, што запречава пробој до ширечиталачке публике, за шта се образложење може наћи у чињени-ци да нова духовна искуства изискују и нову терминологију, каои у чињеници да специјалистичке књиге овакве врсте јесу, запра-во, намијењене нешто ужем аудиторијуму. Оно за шта, међутим,видим много мање оправдања јесте изостанак макар некаквогнацрта фидеистичке фазе мишљења Лава Шестова, пошто би сетиме додатно подупрла главна накана студије. Овако, читалацостаје са утиском да Шестовљева фидеистичка фаза јесте додушеприсутна од самог почетка његовог мишљења, као тињајући мо-тив (205, 338), али исто тако остаје са утиском да се „философијавере” заснива тек на предрационалним садржајима или дефун-даментима, а не на „философском мишљењу које изнутра по-знаје и доживљава откривене истине религије”, као што је то на-значено у почетку књиге (15). Бенефит конкретних „откривенихистина религије” требало је, чини се, макар у скици назначити,упркос ауторовој огради да ће тај посао оставити за другу прили-ку. Осим тога, изравније се могло указати и на могућност потпу-не арбитрарности приликом инаугурације трагичних индивиду-алних искустава као „новог исходишта философије” (163, 185):наиме, „трагично” искуство уцвијељене дјевојке (или раслабље-ног неоствареног младића) нипошто не може имати ексклузиви-тет у теорији сазнања и претендовати на отвореност искуствуобестемељеног. Другим ријечима, можда се могло изравнијеуказати на чињеницу да се „трагичко искуство” и те како можемелодраматизовати и свести на раслабљену патетику, а што,много даље од незадовољавања чисто естетичких критеријума,може у наставку придати „случајном” удесу субјекта апсолутноважење, приликом чега се, како је речено, у тој „трагедији соли-псизма” занемарује или чак искључује патња и удес другог човјека.

Како год да било, ове грешке и недоречености, настале највећ-ма као посљедица прилика у нашем поднебљу, које свакако неиду наруку ни животу, а камоли академском стварању, крајње сузанемарљиве с обзиром на капитални допринос који ова књигаима. Отуда је топло препоручујем нашој читалачкој публици, којаће преко ње моћи да стекне подробан увид у мисао руског фило-



софа, и прикључујем се већ изнесеној нади да ће ова важна публи-кација ускоро доживјети превод на неки од свјетских језика.

На самом крају, нека ми буде дозвољено да овај приказ завр-шим једним личним сјећањем, које има везе са темом о којој јеовдје било ријечи, а тиче се, све до појаве Лубардића, најзначај-нијег истраживача Лава Шестова код нас. Наиме, приликом јед-ног приватног разговора који сам још као студент водио сасвојим професором Николом Милошевићем, овај неуморни по-сленик на пољу духа и родоначелник озбиљнијег истраживањаруске философије код нас, а који је Шестову дуговао много вишенего што се то иначе мисли, открио ми је да му је, сјећам ли седобро, на једном симпозијуму о Шестову одржаном у Њемачкој,ћерка знаменитог руског философа открила да је у посједу некихсписа свог оца који још увијек нијесу угледали свјетлост дана. Изјош и тада присутног страха од бољшевика – страха неоправда-ног, с обзиром на вријеме у којем се све то одиграва, али ипак по-казатељног колика моћ терора може да буде – кћи великог ми-слиоца није се никада усудила да објави тај дио заоставштинесвог оца, па га је љубазно уступила професору Милошевићу, узњегово обећање да те списе неће публиковати, чега се, како ми јерекао, „ја држим и до данас”. Моја констатација да више ника-квог разлога да те списе не објави нема те сугестија да старообећање коначно може мирне савјести прекршити, изазвали су унашем академику недоумицу, очигледно присутну већ година-ма, али се он, како се показало, ипак опредијелио да остане вје-ран својој ријечи до краја. Зашто сада све ово напомињем? Бу-дући да је легат великог српског мислиоца, Провиђењем илиСлучајем, како се год хоће, доспио у посјед Православног бого-словског факултета у Београду, чини ми се да је то управо некискривени миг (Провиђења или Случаја, како се год хоће) да сенеко савјестан и трудољубив управо са тог факултета подузмеeditio princeps-а ових необјављених Шестовљевих списа. Из вишеразлога, а који су након читања Философије вере јасни чак и про-сјечном читаоцу, не видим ко би то могао прије да уради неголидоцент Лубардић, чиме би нашу философску јавност – под усло-вом да су списи о којима је ријеч остали сачувани – задужио јед-ним новим подухватом, за који немам ни најмање сумње да бибио на истој разини на којој је и овај што га је недавно изложионашем разматрању и критичкој анализи.

479

ПРИКАЗ

DOI:10.5937/ZRFFP44-6281

РУЖИЦА Ж. МИРИЛОВ1

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

СРЕТО ТАНАСИЋ,ИЗ СИНТАКСЕ СРПСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

БЕОГРАД: БЕОГРАДСКА КЊИГА, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ, 2012, 221 СТР.

Књига која је пред нама „Из синтаксе српске реченице” аутораСрете Танасића настала је као резултат истраживања из областисинтаксе реченица у последњих десетак година. Циљ настанкаове књиге није био да се да монографски опис неке реченице, већда се разјасне и допуне неке недоумице везане за одређену врстуреченица у српском језику. Стога је и њена концепција врло јед-ноставна, ауторово излагање је веома јасно и прецизно. Анализасе темељи на богатој грађи, сваки пример се посебно тумачи, штодоводи до закључка које аутор на крају сваког текста изводи. Приодабиру грађе аутор се служио стилски разноврсним корпусом,како би добио што објективније резултате о стању у савременомсрпском језику.

Први део књиге бави се простом реченицом, а други различи-тим врстама сложене реченице.

Осим Предговора (стр. 5), књига садржи 14 радова који су наста-ли као резултат истраживања из ове области синтаксе: Безличнереченице са конструкцијом до+ генитив (стр. 7); Безличне реченице сауопштеним агенсом (стр. 17); Безличне реченице са фазним глаголима упредикату (стр. 35); Један случај везе између значења глаголске лексемеи типа реченице (стр. 49); Међуоднос рефлексивне пасивне и обезличене

1 [email protected]



480 РУЖИЦА Ж. МИРИЛОВ

реченице (стр. 60); Из проблематике безличних реченица: реченице саглаголом имати (стр. 73); Упрошћавање везничких скупова у сложенојреченици (стр. 86); О координираној вези зависних клауза у сложеној ре-ченици (стр. 111); Из проблематике реченица с везницима кад, док ичим (стр. 127); Временска одредба зависне временске реченице (стр.145); Везничка и прилошка употреба спојева тек што, само што, та-ман што (стр. 157); Супротне реченице с везницима него и већ (стр.166); Узрочне реченице с везником ако (стр. 181); Зависне контрастнереченице (стр. 195). Ту су и Библиографски подаци о радовима (стр.211); Извори (стр. 213); Литература (стр. 215) и Белешка о аутору(стр. 221).

У књизи је приказано шест радова који се односе на безличнереченице, којима се није посвећивало довољно пажње у нашојнауци о језику, те је аутор као важан задатак будућих истражи-вања безличне реченице истакао проширивање корпуса, чиме бисе детаљније описале карактеристике ове врсте простих речени-ца, али и утврдила њихова фреквентност у различитим стилови-ма савременог српског језика.

У првом тексту чији је наслов Безличне реченице са конструк-цијом до+генитив, аутор наводи различите типове синтаксичко-семантичких карактеристика безличних реченица. Примере ти-па: Њему је било до круне Немањића, а не до оних костију, за које јекао трезвен Србин врло сумњао да су баш светитељске. (стр.10)

Није му било ту до двобоја. (стр.10) у којима се исказују човековаунутрашња стања и расположења пореди са реченицама којеимају и глаголски предикат типа: Командиру је било до спавања.(стр.13) Тога дана Милану је било до журбе. (стр.14) Аутор овде за-кључује да је првим типом реченица осмишљен став лица који јеисказан дативском допуном у вези са одређеном ситуацијом, а уреченицама са глаголским предикатом исказују се психолошкаили физиолошка стања особе обухваћене датим стањем или про-цесом.

У следећем одељку под називом Безличне реченице са уопште-ним агенсом, аутор детаљно истиче семантичке класе глагола којисе у овом типу реченица појављују, као и могућности исказивањаагенса у њима. Такође се бави и контрастивном анализом семан-тичких типова ближег и даљег објекта, односно семантичкоманализом два учесника у датој ситуацији, пацијенса и агенса, гдеуказује на њихове сличности и разлике.

СРЕТО ТАНАСИЋ, ИЗ СИНТАКСЕ СРПСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

РУЖИЦА Ж. МИРИЛОВ 481

У одељку Безличне реченице са фазним глаголима у предикату, ау-тор је грађу разврставао на основу типа сложеног предиката сафазним глаголима.

Најпре полази од глагола којима се именују различите појаве уприроди: Почело је да жестоко сева и грми. (стр. 38); Почело је да си-па ко из кабла (стр. 38); затим појаве које опажамо својим чулима:Почиње да мирише на рану јесен. (стр. 40); затим глаголе са значе-њем стања и расположења: Почиње да ми се спава. (стр. 41); Почелоје да ме нервира што многи тај мој изглед стављају у први план. (стр.41); као и са значењем физиолошких стања и процеса: Након првихгутљаја чаја престаде да ме гребе у грлу (стр. 42).

Анализом је утврђено да се у оквиру сложеног предиката у ње-говом првом делу може јавити глагол који означава почетак,наставак или завршетак неког процеса или стања. Такође је обја-шњено који су то типови безличних реченица који не дозвоља-вају било какву парцелацију ситуација помоћу фазних глагола.

У одељку Један случај везе између значења глаголске лексеме и типареченице аутор полази од валенцијских својстава глагола, причему настоји да утврди параметре који би у одређеним случаје-вима указали на то да ли је у реченици успостављена активна ме-дијална дијатеза или пасивна дијатеза. Закључује се да су поуз-дани индикатори дијатезе у реченици споредни актанти, типаприлошке одредбе места или средства. У раду Међуоднос рефлек-сивне пасивне и обезличене реченице аутор ће поредити ове две врс-те реченица које припадају различитим моделима с циљем да сеутврди имају ли они икаквих додирних тачака. Што се тиче класаглагола с којим се образују реченице, рефлексивне пасивне рече-нице се образују искључиво од прелазних глагола у позицијипредиката, док је код обезличених реченица предикат исказаннепрелазним глаголима. Оно што повезује ова два модела јестето што на семантичком плану имају актант агенс, у вршењу пре-дикације и једних и других он обавезно учествује. На синтак-сичком плану заједничко им је то што су деагентизоване, однос-но ни код једних ни код других агенс се не исказује посебномсинтаксичком јединицом у реченици.

У последњем раду овог круга из проблематике безличних речени-ца: Реченице са глаголом имати, аутор издваја два типа ових рече-ница: са егзистенцијалним значењем, нпр.: Има људи чије траговеследимо као уметничка дела. (стр. 74) и реченице са уопштенимагенсом којима се исказује негирана егзистенција: Нема се време-



на за успорени снимак (стр. 77), при чему детаљно указује на њихо-ве синтаксичко-семантичке карактеристике.

У другом делу књиге акценат је на сложеној реченици.У првом раду Упрошћавање везничких скупова у сложеној реченициаутор упућује на основне принципе структурирања реченичногкомплекса.

У следећем раду О координираној вези зависних клауза у сложенојреченици анализирани су примери где је управна реченица де-терминисана помоћу више истоврсних, ређе различитих клауза.Честа је појава удвојених везника између зависних реченица,при чему се на првом месту увек налази независни везник каосигнал међусобног односа датих клауза. У примерима које ауторнаводи врло фреквентне су временске зависне клаузе, узрочне,допусне, условне, односне (шире схваћене атрибутске) речени-це.

Семантичкој категорији темпоралности аутор је посветио трирада. У раду Из проблематике реченица с везницима кад, док и чим,аутор се бави питањем употребе потенцијала у зависним рече-ницама, указујући на разлике које показују реченице уведене свезницима кад, док и чим. Анализом примера указује на синтак-сичке параметре који условљавају да потенцијал у клаузама свезником кад има значење временске транспозиције и тада се ре-ченица одређује као временска, као у примеру: Па и кад би га већ урану зору пробудила бајрамска свирка бубњева и зурли и дечија трка наспрату изнад њега, Давилу је требало времена да се растрезни и снађе(стр. 131) или има своје примарно, модално значење у кондицио-налним реченицама, као у примеру: Кад би било по њеном располо-жењу, госпођа Давил би се одмах вратила кући (стр.135). У клаузамас везницима док и чим, потенцијал нема модално значење, штопотврђује да су реченице са овим везницима и предикатом у по-тенцијалу увек темпоралне. Док би они тако запиткивали учи-тељицу, звонце би означило крај часа. (стр.140)

У следећем раду, насловљеном Временска одредба зависне вре-менске реченице, аутор се бави предикацијом темпоралне речени-це која може бити детерминисана различитим лексичким исинтаксичким јединицама као што су: прилози за време, предло-шко-падежне конструкције, глаголски прилози или пак времен-ска реченица.

Следећи наслов, Везничка и прилошка употреба спојева тек што,само што, таман што говори да ови везнички спојеви могу бити уфункцији везника временске реченице или у функији прилога са

СРЕТО ТАНАСИЋ, ИЗ СИНТАКСЕ СРПСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

РУЖИЦА Ж. МИРИЛОВ 483

временским значењем. У оба случаја партикуле које се појављујуса везником што представљају значење временске блискости иодређени степен модалности: Само што сам се окренула, он наглоотвара врата на сувозачевом месту. (стр. 159) Јуче дуго није било ау-тобуса и само што нисам закаснио на авион. (стр.162)

Ауторовом истраживању нису промакле ни узрочне реченице савезником ако. Поред узрочних везника који се наводе у нашимграматикама, у узрочним реченицама јављају се и везници којинису искључиво узрочни, него се могу јављати и у другим типо-вима зависних реченица. Да се ради о узрочном значењу речени-ца са тим везницима, утврђује се на основу контекста, зато се оњима говори као контекстуално условљеним узрочним везни-цима. То подразумева да када је услов исказан клаузом остварен,што је чињеница позната говорнику, он постаје узрок вршењауправне предикације: Ако ми данас живимо у тоталном релативи-зму… онда нам остаје још само да замишљамо неку нечастиву силу.(стр. 183) Аутор указује на релевантност прилога већ и онда, причему појава прилога већ недвосмислено упућује на узрочно зна-чење зависне клаузе: Послата је јасна порука грађанству – ако већморате неког да ликвидирате, учините то на Бир фесту (стр. 183),док прилог онда у функцији корелатива у управној клаузи, нијепоуздан показатељ значења, будући да се показује и уз условнереченице: Ако је реч о државама, онда су то ратни или поратни суко-би, (стр. 186) и уз узрочне клаузе: Ако се зна да је годишња продукцијау Колубари 30 милиона тона, онда ово проширење решава проблем задуги временски период. (стр. 183)

С. Танасић је истраживао и Зависне контрастне реченице,стављајући акценат на везник док. Циљ је био да се утврди да лиима синтаксичке разлике између зависне контрастне реченице свезником док и зависне временске реченице с истим везником.Анализом су потврђене разлике. Док је код зависних временскихреченица са везником док карактеристична истовременострадњи исказаних предикатом управне и зависне реченице, кодзависних контрастних реченица таква истовременост није оба-везна. Постоје и случајеви кад радње исказане предикатима за-висне контрастне реченице припадају истом временском плану,али се међу њима не успоставља временски однос, него је по сре-ди однос супротности. Зато се у клаузу која се контрастрирас претходном у таквим реченицама по правилу може уврститисинтагма насупрот томе или нека друга, са значењем адвербијал-



не одредбе контраста, што није могуће кад су посреди временскереченице с везником док.

Књига Из синтаксе српске реченице својом подробно синтаксич-ко-семантичком анализом даје велики допринос проучавањусрпске синтаксе реченице. Теме обухваћене у овој књизи са садр-жајном пуноћом затварају круг испитиваних проблема што та-кође доприноси квалитету књиге и валидности изведених за-кључака.

485

ПРИКАЗ

DOI:10.5937/ZRFFP44-6611

МИЛЕНА Ж. ЖИКИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

РЕЗУЛТАТИ НАУЧНИХ ИСТРАЖИВАЊА ДР САЊЕ ЛАЗАРЕВИЋ РАДАК

Sanja Lazarević Radak, Otkrivanje Balkana, Pančevo: Mali Nemo, 2013, 224 str.; 21 cm. – (Biblioteka Nova Evropa)

„Граничност Балкана има и симболичке аспекте и особине марги-налног простора… У том смислу, реч је о ’ничијој земљи као неде-финисаној зони на којој се све стапа и меша… Говор о Балкану каомешавини различитих култура, раса, језика, обичаја присутан је…од самог његовог ’откривања у деветнаестом веку и провлачи се доданас… служећи као нека врста… објашњења учесталости конфли-ката на њему.”

Балкан. Епицентар свих недаћа и место сусрета свих цивилиза-ција. Полуострво највећих страдања, голготе и егзодуса. Тло накоме су се укрштали путеви византијске политике, формиралебалканске државице и место оријента неколико векова. Подручјена коме су вођена два балканска и у истом броју светска рата.Место успона и падова, сјаја и немаштине, најкраће речено: по-зорница империјалних планова. Међутим, и поред далеке и бога-те прошлости ауторка студије Откривање Балкана Сања Лазаре-вић Радак покреће хипотезу о колонијалној откривеностиБалкана у XIX веку „... када је Велика Британија била у импери-јалном успону; када су у Србији подизани устанци, а Османско

1 [email protected]



486 МИЛЕНА Ж. ЖИКИЋ

царство било у постепеном опадању. Чињеница о успону једногзападног и опадању једног источног царства произвела је потре-бу да се до тада непознати делови Европе истраже и уцртају умапу света”.

У Предговору књиге [5–7] ауторка је забележила: „Ова моногра-фија заправо... говори о времену када је текст о Балкану доживеоекспанзију, када су се књиге о њему продавале у завидним тира-жима... Балкан у који се на час враћамо времепловом дугим непу-них двеста година, траје и данас. Он је остао забележен у симбо-личким мапама и начину мишљења. Овај повратак у деветнаестивек, то треба и да посведочи.” Наравно, сва сазнања презентованау студији постала су транспарентна захваљујући пројекту „Дунави Балкан: културно-историјско наслеђе” Балканолошког инсти-тута САНУ, који финансира Министарство науке и просвете Ре-публике Србије, док је издавачка кућа Мали Немо рукопис о Бал-кану учинила доступним широј читалачкој публици.

„Уколико се има у виду бројност студија о представљању Бал-кана, с правом се може запитати шта је о њему остало недорече-но, или чему још једна књига која тематизује представе о њему...Стога, у овој књизи настојим да понудим одговоре на питања: за-што нам Балкан до данас делује ’колонизовано’; да ли је и заштоуклопив у оквире постколонијалне теорије иако никада није биоколонизован у физичком и административном смислу и најзад,зашто се до данас о њему... говори у терминима граничности, не-цивилизованости, дивљине, одсуства поштовања демократскихпринципа” – записаће ауторка у Уводу књиге [9–14]. Иначе, одго-воре на постављeна питања можемо пронаћи на приближно 230страница организованих у тринаест поглавља (Балкан у теорији;Путописи и доба откривања; Путопис у историјском контексту; Ски-ца за слику Балкана; Интервенционистичка пракса и фантастичнагеографија; Другачији свет: симболичка нечистоћа и инверзија европс-ких вредности; Освајачи и освојени: репродуковање репрезентација;Они, други, неслични: балкански карактери; Стварност границе;Стварност као фикција: производња и потрошња текста о Балкану;Географија рата; Старе представе о новом веку: репродукција стерео-типа, трансформација слике и улога интернализације; Завршна раз-матрања), док Discovering the Balkans [211–214], као и Списак при-марне и секундарне литературе [215–224] представљају завршнетекстове у монографији.

Студију посвећену Балкану потписује научна сарадница Бал-канолошког института Српске академије наука и уметности,


МИЛЕНА Ж. ЖИКИЋ 487

уредница часописа „Свеске”, по вокацији доктор наука интер-дисциплинарних студија антропологије, ауторка монографије„На границама Оријента”, Панчево, 2011. и учесница бројних међу-народних конференција, Сања Лазаревић Радак. Наведени пода-ци проналазе своје место на последњој страници књиге на-словљеној: Белешка о аутору [225].

Прва три поглавља [15–47] (Балкан у теорији; Путопис и доба от-кривања; Путопис у историјском контексту), писана су са аспектаисторије и откривају значење оријентализма и балканизма.У складу са наведеним, ауторка дефинише оријентализам каокритичку студију о Балкану. „Наиме, етикета ’оријенталан’, или’источњачки’, користи се изнутра у балканским земљама... Онајко је означен као ’оријенталан’, нужно се сматра културно ’инфе-риорним’, чиме се даље разумева као политички немоћан, не-способан и недорастао цивилизацији.” Такође, сазнајемо да пу-тописи о Балкану отпочињу записима из Беча, Будимпеште,Београда, Бугарске, Грчке и Турске. Податак вредан пажње одно-си се на име Балканског полуострва тј. чињеницу да је све до по-четка XIX века Балканско полуострво било безимено, по речимаСање Лазаревић Радак. Назив Балкан се често почео користи то-ком XIX века и то за означавање подручја нових земаља које ћеостати иза Турске у Европи. Осим тога, у другој половини XIX ве-ка, енглески путници говоре о Балкану као о европоцентричномпроизводу док Сања Лазаревић Радак о Балкану XIX века бележи:„Деветнаести век је време динамичних политичких и културнихпромена, мењања граница и уписивања значења у просторе. ЗаБалкан, деветнести век је доба Источног питања, период када онпрестаје да фигурира тек као османски посед на симболичкимрубовима Европе, постајући простор вредан нових територијал-них прерасподела, преговора, па чак и отворених сукоба.”

Балкан, као место сусрета Истока и Запада, постаје алармант-но и кључно подручје у политици Велике Британије и Русијеотварањем Источног питања. Наиме, велика игра усмерена каостварењу империјалних планова између Велике Британије иРусије и њихове заинтересованости за контролисање ЦентралнеАзије и преузимање богатих империјалних поседа Османскогцарства добија свој ток на подручју Балкана кроз читав XIX век.На неколико страница Лазаревић Радак промишља у историј-ском духу: „... Балкан постаје важан колико и колонијални поседјер мора остати проходан за једну од две империје. Уосталом, онје наследство Османског царства које убрзано нестаје.” Дакле,



као што се може уочити, интересовање за Балкан расте у тренут-ку изумирања болесника на Босфору, интезивнијих побуна бал-канских народа, као и услед пораста апетита политичких и трго-вачких интереса Аустоугарске и Русије са Великом Британијом,Француском, Пруском и Италијом. Осим тога, Берлински конгресће створити увертиру наступајућим догађајима у тек долазећемXX веку, али и одредити позицију Балкана за четири деценије.Чињеница која побуђује на промишљање јесте сазнање да Балканпосле конгреса у Берлину доживљава политички успон и постајепотребнији свету.

Балкан у списима европских путника постаје доминантан уXIX веку и то ће бити централна тема четири наредна поглавља(Скица за слику Балкана; Интервенционистичка пракса и фанта-стична географија; Другачији свет: симболичка нечистоћа и инверзијаевропских вредности; Освајачи и освојени: репродуковање репрезента-ција). Наиме, списи који се односе на прву половину XIX века са-држе податке о Балкану који је на рубу егзистенције, као и о жи-воту који се своди на рад у пољу, чување стоке и организовањебројних прослава. Осим тога, у перцепцији западних истражива-ча акценат се усмерава на пејзаж, природне ресурсе и економскипотенцијал. Бројни путописи указују на стање сиромаштва, духоријентализма, позиционираност полуострва на рубу Европе,као и масу нецивилизованих људи, односно, Балкан постаје си-ноним дивљег, примитивног, опасног и мрачног. Друга полови-на XIX века профилише политику Балкана у правцу политичкесфере, па у складу с тим и списи носе другачију поруку. Америч-ки истраживач и извештач Томас Форестер 1857. године записаћеу свом путопису: „Шта би се све могло учинити када би ову плод-ну земљу заузео предузимљиви господар Запада.” Критичкиосврт на записе западних путописаца показује идентичну пер-цепцију о Балканској пустоши (у свим путописима полуострво сепореди са Африком и приказује као крај Европе, које је потребноцивилизовати, искористити, односно укључити у Европу, а не-просвећено становништво усмерити ка ренесанси) и указује начињеницу да „На Балкану нема европских институција, мудро-сти, богатства.” Иначе, за путнике Европе Балкан је Оријент, збогпризора који се срећу на подручју Босне и Херцеговине (покри-вене жене, мушкарци са турбанима, високи минарети, базари).

У осмом поглављу (Они, други, неслични: балкански карактери)ауторка ће свим балканским народима посветити неколико па-раграфа (Бугари, Албанци, Црногорци, Босанци, Срби). На основу


МИЛЕНА Ж. ЖИКИЋ 489

презентованих записа можемо уочити да је Србин у перцепцијиразних путописаца виђен на другачији начин. Међутим, истотако можемо уочити да већина списатеља о Србима пише и напотпуно идентичан начин када је у питању њихова примитив-ност и лукавство (као најјача наслеђена особина оријента), док су„одсуство осећања за јединство и слогу главна обележја у енгле-ским и америчким популарним и квазинаучним текстовима”посвећеним Србима. Наравно, овакви записи су последица исто-ријске прошлости Балкана, али и његове позиционираности.Подсећања ради, капија Истока и Запада била је узрок великихсукоба и балканским народима одређивала судбину неколиковекова. Осим тога, становници границе били су војници Истока иЗапада, док је Балкан постао место окупљања источних цивили-зација и укрштања бројних обичаја. Правећи компарацију изме-ђу свега предоченог и рационалног Лазаревић Радак констатује:

„Балкан се приказује као Оријент у наговештају или место којимвлада Османска империја и тако преноси елементе своје културепостајући нека врста… Истока у границама европског континента.”

Приводећи своје истраживање крају, ауторка пише у контекстуисторије последња два поглавља (Географија рата; Старе представеу новом веку: репродукција стереотипа, трансформација слике и улогаинтернализације). Мисаона разматрања Сање Лазаревић Радакуказују да невоље на Балкану постају уочљиве читавом светукрајем XIX века, у тренутку када Балкан постаје централна позор-ница светске политике, односно циљна мета у империјалној по-литици „моћника”. Буре барута Балкан постаје у XX веку, а у скла-ду са описом и подручје конфликата и ратова. Балкански народипостају „компликовани Балканци” за све путописце и посетиоцебалканских земаља. „Многи путници ће се и у двадесетом векусложити да Балкан није део Европе – најцивилизованијег конти-нента, без обзира на увид у географске карте.” Осим тога, предо-чени XIX век ауторка књиге тумачи као најплодоноснији и најду-жи век у новијој историји Србије и српског народа. „У дугомдеветнаестом веку који је трајао од Француске револуције, па сведо коначног слома Османског царства, настала је политичка мапамодерног Балкана. Независне државе су замениле пет векова ста-ру царевину, а балкански народи су својим устанцима делом по-могли рушењу последњих остатака ове творевине.” Сарајевскиатентат представља крај XIX века и у истом тренутку наговештавапочетак још крвавијег XX века, који остаје турбулентан у свим де-



ценијама, о чему сведоче и деведесете године, у којима је Балканприказан као простор злочина и несреће.

Резултати научних истраживања др Сање Лазаревић Радак по-казују да је „Балкан као и друга недовољно позната, ’неоткриве-на’, подручја био подвргнут реторици уобичајеној за империјал-но извештавање – ’нецивилизовани’, ’ мрачни’, ’заостали’ деосвета којем ће Запад донети светлост цивилизације... Стицајемисторијских околности Балкан је био подручје недоступноевропским путницима све до почетка деветнаестог века. Реткипутници, махом, дипломате, долазили су на Балкан уколико биполитичке прилике захтевале преговоре са османским власти-ма... Балкан је за путнике био опасно подручје јер на њему ништаније гарантовало безбедност... У том смислу, откривање Балканабило је откривање једног дела Османског царства које се сматра-ло истрошеном и превазиђеном феудалном творевином. Балкану енглеском и америчком путопису фигурира... као пут који водика очувању колонија и репродукује неке колонијалне особине.Балкан у деветнаестом веку постаје... место које је требало учи-нити проходним... Уколико је овај рубни део Европе требало даобезбеди пролаз ка колонијама на Истоку према њему се односи-ло као према земљи која се мора поседовати. ”

„Постављање наизглед апсурдних питања о томе’ где се Бал-кан налази’; ’ ко смо ми’, ’ да ли смо део света’, ’јесмо ли у Европи’,тек су нека од усмерених и писмених наративних сведочанставао трауматичном искуству ’искључености’ Балкана са политичкепозорнице до XIX века, али и интезивније присутности у XX ве-ку.” Заиста, Балкан постаје извор и неисцрпна тема, али и вечитаинспирација многим истраживачима још од XIX века. Иначе,мишљења смо да је студија Сање Лазаревић Радак пружила нови,до сада неафирмисани, приступ Балкану. Да подсетимо, „непо-знат” и „неоткривен” руб Европе тј. Балкан у XIX веку бива у зе-ниту империјалних планова Запада и Истока и у истом тренуткуу фокусу прво бележака, а затим и монографије посвећене европ-ском Балкану.

На крају остаје да се запитамо: Да ли смо на почетку XXI векауспели да пронађемо себе, односно, да се ослободимо колонијал-ног стања и кренемо у правцу вредном нас самих? Такође, овојесте тема вредна промишљања и пропитивања, а у истом тре-нутку и одличан изазов вредан нове студије.

491

ТЕХНИЧКО УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ РАДОВА

Редакција Зборника Филозофског факултета Универзитета уПриштини моли ауторе да пажљиво проуче ово упутство и да сепридржавају наведених инструкција. Надамо се да ћете иматиразумевања за техничке и друге формалне захтеве уредништва,које ћемо на наредним страницама покушати да објаснимо штојасније и детаљније. Није нам жеља да сараднике излажемо до-пунским напорима, већ да Зборник испуни формалне и садр-жинске захтеве који се постављају пред научне часописе. Верује-мо да је усклађивање са стандардима у нашем заједничком инте-ресу и да је вредно труда и редакције и сарадника.

Уколико остану неке нејасноће, за допунска објашњења може-те да се обратите секретару Редакције.

НАЧИН ДО-СТАВЉАЊА РАДА

Рад се доставља У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ФОРМИ (електронском поштом на ад-ресу [email protected]) СЕКРЕТАРУ РЕДАКЦИЈЕ БОБАНУ СТА-НОЈЕВИЋУ, који ће у року од три дана прегледати рад и утврдити дали испуњава прописане техничке захтеве. Уколико рад не ис-пуњава те захтеве, биће враћен на дораду и исправке премаупутствима секретара Редакције. Када су захтеви испуњени, СЕ-КРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ ШАЉЕ ОДГОВАРАЈУЋА УПУТСТВА АУТОРУ ЕЛЕКТРОНСКОМ ПО-ШТОМ, ОТВАРА НАЛОГ У ПРОГРАМУ ЗА ОНЛАЈН УРЕЂИВАЊЕ ЗБОРНИКА,АSEESTANT-У, И ПОМАЖЕ АУТОРУ ДА ИСПРАВНО ПРИЈАВИ РАД У ОНЛАЈН ПРОГРА-МУ.

РОКОВИ ЗА ДОСТАВЉА-ЊЕ РАДОВА

С обзиром на то што Зборник излази три пута годишње и што сеуређује електронски, радови се достављају током целе године.Чим се уређивачки процес заврши, радови се објављују елек-тронски и добијају DOI број. Уредник је слободан да рад распоре-ди у било који број планиран за ту годину.

КАТЕГОРИЈА (ТИП) ЧЛАН-КА

Главни уредник ће чланке категоризовати према смерницамакоје наводи Акт о уређивању научних часописа Министра за на-уку и технолошки развој Републике Србије од 9. јула 2009. године.Категорија чланка биће наведена на првој страници рада.


492

Овим актом основне карактеристике чланака у научним часо-писима одређују се на следећи начин:

А) НАУЧНИЧЛАНЦИ

1) Оригиналан научни рад је „рад у коме се износе претходно не-објављени резултати сопствених истраживања научним ме-тодом”.

2) Прегледни рад је „рад који садржи оригиналан, детаљан и кри-тички приказ истраживачког проблема или подручја у коме јеаутор остварио одређени допринос, видљив на основу ауто-цитата”.

3) Кратко или претходно саопштење је „оригинални научни радпуног формата, али мањег обима или прелиминарног карак-тера”

4) Научна критика, односно полемика је „расправа на одређенунаучну тему заснована искључиво на научној аргумента-цији”.

5) Основне карактеристике осврта нису нормиране, али се он уАкту третира у тачки где и научна критика односно полеми-ка, па према томе мора садржати и њене елементе, при чемуби се могло сматрати да је ретроспективност његова каракте-ристична разлика.

6) Научним доприносом у области преводилаштва се, премаПравилнику о поступку и вредновању… Националног саветаза науку и технолошки развој, сматра стручан превод са ста-рих језика снабдевен научном апаратуром (уводна студија,текстолошке напомене, коментари).

Б) СТРУЧНИЧЛАНЦИ

7) Стручни рад је „прилог у коме се нуде искуства корисна заунапређење професионалне праксе, али која нису нужно за-снована на научном методу”.

8) У информативне прилоге убрајају се уводници, коментари, пре-води са живих језика и слични текстови.

Карактеристике приказа публикација, рачунарских програма,научних догађаја и сл. нису посебно дефинисане.

Уколико желите да ваш прилог буде сврстан у одређену кате-горију молимо вас да његове карактеристике ускладите са кри-теријумима наведеним у Правилнику и Акту.

РЕЦЕНЗИЈЕ Сваки научни чланак (а1-а6) рецензирају по два стручњака изобласти којом се рад бави. Рецензије су анонимне.


493

АУТОРСКА ПРАВА

Радови се објављују под лиценцом Creative Commons Имено-вање-Некомерцијално-Без прерада 3.0 нелокализована лиценца.

Дозвољено је:– делити – умножавати, дистрибуирати и јавно саопштавати

дело,

– прерадити дело, под следећим условима:– Ауторство – Морате да наведете име изворног аутора на начин

који је одређен од стране изворног аутора или даваоца лиценце(али не тако што ћете сугерисати да вас подржава или одобрававаше коришћење дела).

– Некомерцијално – Не можете да користите дело у комерцијалнесврхе.

– Делити под истим условима – Ако мењате, преобликујете илиупотребите дело у свом делу, прераду морате да дистрибуиратепод истом или сличном лиценцом.

Без утицаја на: – Одрицање – Од сваког уговорног услова може да се одступи,

ако добијете дозволу носиоца ауторског права.

Oстала права:– Лиценца не утиче на следећа права:

– права настала из законских ограничења ауторског права; – морална права аутора; – права лица повезаних с делом или с коришћењем дела, као што

су, право на лични живот и лични запис или право на приват-ност.

Напомена – Приликом сваког коришћења или дистрибуирањадела, морате јасно да предочите другима уговорне услове подкојима је дело лиценцирано.

Посебно скрећемо пажњу ауторима да је кршење Закона о ау-торским и сродним правима Републике Србије тј. плагирањенајстроже забрањено.

Уредништво Зборника учиниће све што је у његовој моћи даспречи објављивање прилога у којима се крше одговарајуће од-редбе овог закона. Уколико се овај преступ утврди за рад који јеобјављен у часопису, аутору ће трајно бити забрањено објављи-вање радова у Зборнику радова Филозофског факултета Универ-зитета у Приштини. Упркос томе, моралну и законску одговор-ност за садржину прилога сносе сами аутори.


494

Аутори превода треба да обезбеде право на објављивање пре-вода.

ЈЕЗИК РАДА Радови се пишу на српском језику, ћириличким писмом, или надругом језику уобичајеном у интернационалној комуникацији.

САДРЖАЈ РАДА

Рад за Зборник радова Филозофског факултета Универзитета уПриштини мора имати следеће елементе, написане следећимредоследом:

– КАТЕГОРИЈА РАДА;

– име, средње слово и презиме аутора; електронска адреса уподножној напомени; година рођења у посебној напоменина крају рада;

– афилијација;– наслов (треба се руководити тиме да наслов одражава са-

држај рада, али имати у виду и начело економичности);– сажетак и кључне речи (од 3 до 7), који се пишу на истом је-

зику као и сам рад;– сам рад;

– литература;– извори грађе (уколико је има);– продужени summary на енглеском језику или, ако је то науч-

но оправдано, на неком другом језику интернационалнеакадемске комуникације; summary има следеће елементе:– име, средње слово и презиме аутора, без титуле овог пута (уко-

лико су име и презиме написани латиницом, пишу се изворно,са дијакритикама),

– наслов на страном језику, одмах испод наслова ознака summary,– сам продужени summary (најмње једна страна, до 10% обима ра-

да, што је неопходно због избора кључних одредница) и кључнеречи преведене на страни језик. Уколико је рад писан на стра-ном језику, summary се пише на српском језику, ћириличкимписмом.

АФИЛИЈА-ЦИЈА

Увек се наводи пун званични назив установе. Код установа сасложеном организацијом треба навести све организационе ни-


495

вое, од највишег ка најнижем (нпр. назив универзитета, називфакултета и назив катедре или оделења).

Аутори есеја и превода који нису стално запослени или чијерадно место није релевантно за њихову књижевну, тј. преводи-лачку делатност не морају наводити афилијацију.

ДУЖИНА РАДА

Дужина рада је ограничена на 36.000 карактера (20 страница) сасвим елементима које рад треба да садржи. Текст у фуснотама сене урачунава у ову бројку. Одлука Редакције је да дуже радове необјављује, а главни уредник може изузетно дозволити објављи-вање и дужих радова.

ФОРМА РАДА Текстови на српском се куцају искључиво ћирилицом, уз употре-бу стилова. Образац за израду радова можете добити од секрета-ра Редакције Зборника. Стилови у обрасцу су именовани тако даје њихова употреба јасна сама по себи.

Уколико не користите образац – што није неопходно – моратеводити рачуна о следећем:

ФОРМАТДАТОТЕКА

Радови се шаљу у odt, rtf, или doc формату. ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ НОВИDOCX ФОРМАТ, јер може доћи до губитка форматирања при уносу упрограм за прелом штампе.

Цртежи, карте, фотографије се достављају у посебним датоте-кама у jpg или tiff формату, у резолуцији већој од 200 х 200 тачакапо инчу, иначе неће бити унете у рад. Векторски цртежи морајубити у EMF или WMF формату.

СЛОВНИЛИКОВИ

Писмена која се користе морају бити у уникод (unicode) стандар-ду; радови писани нестандардним писменима неће бити при-хваћени, јер се мора плаћати њихова конверзија током припре-ме за штампу. У погодна спадају: Times New Roman, Lucida SansUnicode, Arial; могу се користити и квалитетна писмена доступ-на на интернету: Linux Libertine, било који од DejaVu писама и би-ло који од SIL словних ликова (Charis SIL, Doulos SIL, Gentium plus).Ове последње породице словних ликова су погодне за тран-скрипцију дијалекатских текстова и за текстове из фонетике иисторијске фонетике.

Исто важи и за текстове са одломцима на грчком, црквеносло-венском или старословенском. Предлажемо вам да употребитеједно од следећих писама за старословенски: Kliment Std, Monah5, док Damase има словне ликове за глагољицу. Сви ти словни ли-


496

кови су бесплатни и могу се преузети са интернета или добитиод секретара Редакције зборника.

Код текстова на старословенском, где је потребно писати сло-жене комбинације дијакритика и слова, најбоље је обратити сесекретару редакције Зборника.

Још једном упозоравамо да се не користе ascii или yuscii писма,као ни власнички словни ликови заштићени ауторским прави-ма. Тако, ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОРИСТИТИ: 00Cerkola, 00Zrcola и сл.

ТАБУЛАТОР Табулатор се не употребљава у тексту. Уколико имате текст у двеколоне, молимо вас да направите одговарајућу невидљиву табе-лу.

Уколико желите да вам први ред пасуса буде увучен, што нијенеопходно, у Wordu отворите „Format – Styles and Formatting” иса стране ће се појавити површина са стиловима. Кликните де-сним тастером на „normal” и појавиће се ставка „modify”. У ново-отвореном дијалогу отворите „format – paragraph”, где можетеподесити изглед вашег основног пасуса, од поравнања до разма-ка. Први ред се увлачи тако што у пољу „Indentation – Special”изаберете „First line”.

НУМЕРИСАЊЕ НУМЕРИСАЊЕ ПАРАГРАФА СЕ НЕ ВРШИ, као ни нумерисање наслова иподнаслова. Наслови и поднаслови се синтаксички издвајају одостатка текста, тј. не могу бити део реченице. Молимо вас даадекватно структуришете свој рад.

НАВОДНИЦИ У тексту користите српске наводнике – какви се употребљавајукод нас. Пример за њих имате у овом зборнику. Уколико пишетена страном језику, морате користити интерпункцију прилагође-ну том језику.

Пошто већина корисника не зна како да подеси наводнике утекст процесору, биће довољно куцати двоструке наводнике,који се налазе изнад цифре 2 на српској тастатури. Једнострукинаводник се налази испод упитника.

Прилагођени наводници се у ворду укључују под „tools” –„autocorrect options”, након чега се укључује картица „auto-format”. Изабере се опција „Straight quotes with smart quotes”.Уколико означите и опцију „Hyphens (--) with dash (–)” добићетеи црту уместо две узастопне цртице.


497

ЦИТАТИ Дужи наводи, који нису део реченице, издвајају се у нови пасус, ипишу се под наводницима, не курзивом, са изузетком стиховакоји се пишу курзивом.

ТАБЕЛЕ Табеле морају бити једноставне, без боје и сенчења, и свака мораимати наслове на језику рада и језику резимеа. Све табеле ће би-ти преформатиране у Зборнику, те нити треба да се трудите даизгледају као у Зборнику, нити треба да им дајете посебан из-глед.

ИЛУСТРА-ЦИЈЕ

Илустрације се не уносе у документ, већ се прилажу у посебнимдатотекама. У тексту само пишете наслов илустрације на местуна ком треба да се налази, на језику рада и језику резимеа. Гра-фикони остају у тексту уколико су састављени у текст процесору.Уколико су састављени спољним програмом, достављају се из-ворне датотеке.

СТИЛОВИ Уколико користите сопствене стилове, именујте их тако да њи-хова употреба буде јасна.

НАГЛАШАВАЊЕ Основно правило при писању је да наглашавате текст онако каконаглашавате и у говору. При наглашавању, најбоље је користитикурзив, док су црна и подвучена слова непожељна, и ваља их ко-ристити само када је неопходно. Такође, избегавајте писање ве-ликим словима, чак и наслова. Уколико имате потребе за вишеоблика за наглашавање, користите их следећим редоследом:курзив, мала велика слова, мала велика слова курзивна, другисловни лик, по могућству бесерифни, као што је аријал. Масна ицрна масна слова користите само уколико је то неопходно.

Све остало је слободно. Можете писати текст у величини којавам одговара, ставити размак по свом нахођењу, и маргине каквегод желите.

ПОДНОЖНЕНАПОМЕНЕ

Подножне напомене ваља уметнути аутоматски, не ручно. УWordu за то постоји опција „insert – reference – footnote”.


498

НАВОЂЕЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ

Навођење литературе се врши по АПА стандарду, који је прила-гођен језику и писму који се користи у раду.

НАВОЂЕЊЕ У ТЕКСТУ

ПРИМЕРИ: – један аутор:

„Бжежински (2001), као разлог због кога је Америка стекла ста-тус ’прве глобалне силе’, наводи њену супериорност у погледу вој-не, економске, технолошке и културне моћи.”

Сасвим је прихватљиво то урадити на следећи, неформаланначин:

„Још је 2001. Бжежински тврдио да је Америка статус ’прве гло-балне силе’ стекла захваљујући супериорности у погледу војне,економске, технолошке и културне моћи.”

– Два аутора:

„Разматрајући питања медицинске етике и медицинске социо-логије, Илић и Петровић (2007) наглашавају њихов велики значај усавремености.”

АУТОР(И) У ТЕКСТУ ПРВО НАВОЂЕЊЕ У ТЕКСТУ ДРУГО И ДАЉА НАВОЂЕЊА

ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА Бжежински (2001) Бжежински (2001)ДЕЛО ДВА АУТОРА Поповић и Станојчић (1994) Поповић и Станојчић (1994)а

ДЕЛО ТРИ ДО ПЕТ АУТОРАМинић, Ристић, Вујовић, Цвејић, Ранђеловић (2010)

Минић и др. (2010)

ДЕЛО ШЕСТ И ВИШЕ АУТОРА

Хонкинен и др. (2008) Хонкинен и др. (2008)

ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА, ОРГАНИЗАЦИЈА,

УСТАНОВА) С ПРЕПОЗНАТЉИВОМ

СКРАЋЕНИЦОМ

Српска академија наука и уметности (САНУ, 2005)

САНУ (2005)

ГРУПА БЕЗ ПРЕПОЗНАТЉИВЕ

СКРАЋЕНИЦЕ

Центар за професионални раз-вој запослених у образовању (2010)

Центар за професионални раз-вој запослених у образовању (2010)

а Ако пишете на страном језику, можете користити и лигатуру & (et). Такође, уместо„и др.” можете употребити латинско „et alii”, тј. „et al.”


499

Или овако:„Разматрајући питања медицинске етике и медицинске социо-

логије, и наши аутори (Илић и Петровић, 2007) наглашавају њиховвелики значај у савремености.”– Више аутора:

„Ђорђевић, Илић и Петровић (2007) разматрају питања програм-ских опредељења политичких партија у Краљевини Југославији.”

Свако следеће позивање на овај рад у истом тексту би изгледа-ло овако:

„Илић и др. (2007) разматрају питања програмских опредељењаполитичких партија у Краљевини Југославији.”

Када се позивамо истовремено на неколико аутора, онда пре-ма АПА стилу, унутар исте библиографске заграде њихова деланаводимо азбучним, односно абецедним редом, нпр:

„Они аутори који сматрају да је глобализација апсолутно пози-тиван друштвени процес (Багвати, 2008; Гиденс, 2005; Сорос, 2003)наглашавају да она доводи по повезивања људи широм планете, доснажења комуникација међу људима, без обзира на државне гра-нице итд.”

БИБЛИО-ГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА

АУТОР(И) БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ ПРВОМ НАВОЂЕЊУ У ТЕКСТУ

БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ ДРУГОМ И ДАЉИМ НАВОЂЕЊИМА У

ТЕКСТУ

ДЕЛО ЈЕДНОГ АУТОРА (Бжежински, 2001) (Бжежински, 2001)ДЕЛО ДВА АУТОРА (Поповић и Станојчић, 1994) (Поповић и Станојчић, 1994)

ДЕЛО ТРИ ДО ПЕТ АУТОРА(Минић, Ристић, Вујовић, Цвејић, Ранђеловић, 2010)

(Минић и др., 2010)

ДЕЛО ШЕСТ И ВИШЕ АУТОРА

(Honkinen & alii, 2008) (Honkinen & alii, 2008)

ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА, ОРГАНИЗАЦИЈА,

УСТАНОВА) С ПРЕПОЗНАТЉИВОМ

СКРАЋЕНИЦОМ

(Српска академија наука и уметности [САНУ], 2005)

(САНУ, 2005)


500

У библиграфској парентези се број стране одваја запетом, узнавођење скраћенице стр.:

(Бжежински, 2001, стр. 145)

ЛИТЕРАТУРА Референце треба обавезно да садрже:– податке о аутору или ауторима (презиме и иницијал име-

на);– годину издања;– наслов дела;– податке о томе где је дело објављено– и назив издавача.

ПРЕГЛЕД НАЈЧЕШЋИХ ТИПОВА РЕФЕРЕНЦИ

МОНОГРАФИЈЕ За монографије наводе се следећи подаци: Презиме аутора, Ин-цијал имена аутора (година објављивања). Назив рада. Име гра-да: Назив издавача. Уколико може постојати дилема у којој седржави налази град у коме је седиште издавача (у САД није редакслучај да у више савезних држава постоје градови са истим име-ном), онда се после имена града убацује, Име државе: Назив изда-вача.

Вучо, Ј. (2009). Како се учио језик: поглед у историју глотодидактике од прапо-четка до другог светског рата. Београд: Министарство за науку и заштитуживотне средине и Филолошки факултет.

ЧЛАНАК У ЗБОР-НИКУ РАДОВА

За чланке у зборницима радова наводе се следећи подаци: Прези-ме аутора, Иницијал имена аутора (година објављивања). Називрада. У Иницијал имена и Презиме уредника/приређивача збор-ника (ур. или прир.), Назив зборника (стр. број страница од – дона којима је рад штампан). Град, Држава: Назив издавача.

Петровић, М. (2009). „Гајење калифорнијских глиста”. У Ј. Илић (прир. иур.), Савремена пољопривреда (стр. 19–57). Београд: Мисао.

ЧЛАНАКУ ЧАСОПИСУ

За чланке у научним часописима наводе се следећи подаци: Пре-зиме аутора, Иницијал имена аутора. (година објављивања). На-зив рада. Назив часописа бр. вол (број у текућој години), страни-це од до на којима је рад објављен.

ГРУПА БЕЗ ПРЕПОЗНАТЉИВЕ

СКРАЋЕНИЦЕ

(Центар за професионалниразвој запослених уобразовању, 2010)

(Центар за професионалниразвој запослених уобразовању, 2010)


501

Бован, С. (2009). Келзенов парадокс. Анали Правног факултета у Београду57 (2), 135–154.

ЕЛЕКТРОНСКАИЗДАЊА

Када текст цитирамо на основу електронског издања, то је по-требно у списку литературе и навести, и то на следећи начин:Презиме аутора, Иницијал имена аутора. (година објављивања).Назив рада. Назив часописа бр. вол (број у текућој години), стра-нице од до на којима је рад објављен. doi: наводи се одговарајућиидентификациони број.

Божовић, Р. (2009). Семиотички кôд израза ’друг’ и ’господин’. Социоло-гија 51 (3), 279-290. doi: 10.2298/SOC0903279B.

Уколико DOI не постоји, наводимо УРЛ (интернет адресу) накрају рада уноса:

Крстић, З. (2009). Национална држава у ’загрљају’ глобализацијског ле-вијатана. Теме 33 (3) 933-1009. Преузето са http://teme.junis.ni.ac.rs/teme3-2009/teme% 203-20 09-15.pdf

Наводи се само једно место издања у референцама, чак и кадаје у самој публикацији наведено више њих.

Допунска упутства можете пронаћи на страници: http://flash1r.apa.org/apastyle/basics/index.htm

РАЧУНАР-СКИ ПРО-ГРАМИ ЗА ЦИТИРАЊЕ

Већина савремених текст процесора има могућност да органи-зује цитате и аутоматски примени најраширеније стилове цити-рања. Тако, Word од верзије 2007 надаље има могућност да парен-тезе и литературу аутоматски обликује према АПА стилу рефе-ренцирања.

Од самосталних апликација, Зотеро је бесплатан и преведен насрпски, и може се користити у скоро свим текст процесорима.Употреба оваквих програма нарочито олакшава коришћење иправилно обликовање цитата, а уноси се могу користити неогра-ничен број пута. Можете користити и Mandeley, Quigga, итд.

ФИНАЛНЕ НАПОМЕНЕНајвише пажње треба поклонити елементима које рад мора

садржати, као и елементима које литература мора садржати. Запомоћ се можете обратити секретару редакције Зборника илиуреднику.

503

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ РАДОВАУ ASEESTANTU

Сходно упутству за ауторе, рад се шаље секретару редакције на преглед. Сек-ретар редакције ће Вам отворити ауторски налог и послати корисничко име, ло-зинку и ово упутство.

Прелазите сада на пријаву рада. Најпре, отворите интернет страницу Зборни-ка радова ФФуП, http://aseestant.ceon.rs/index.php/zrffp/login

С леве стране видећете да је то страница зборника. Укуцате корисничко име илозинку, и уђете у свој налог. С леве стране, код „Korisnik”, пише Ваше кориснич-ко име (ове скривено).


504

Започните пријаву рукописа. Након клика, прелазите на одговарајућу стра-ницу.

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ РАДОВА У ASEESTANTU

505

Одаберите тип рада.

Затим прочитајте упутство и СВЕ штиклирајте.


506

Притисните „Sačuvaj i nastavi”. Прелазите на следећи картон, „Polaganjedatoteke”.

Поведите рачуна да сте припремили верзију рада без података који могу да от-крију ко је аутор. Кликните на „Преглед”.


507

Убаците припремљену датотеку и кликникте на „Postavi”.

Сада се види да сте положили датотеку. Кликните на „Sačuvaj i nastavi”.

Основни подаци су унети када Вам је направљен налог. Обратите пажњу на тода је постављени језик „Српски”.


508

Спустите се до „Naslov i sažetak”. Наслов слободно исеците и налепите из са-мог рада, али за сажетак, да би био правилно форматиран, треба

… кликнути на дугме „Paste from Word”.


509

Отвори се прозорче у које налепите текст сажетка, који сте копирали, помоћуctrl + V. Кликнете на „Insert”.

Уколико је рад у оквиру неког пројекта, и то унесете.


510

УДК број прескачете. У поље „Reference”, уносите референце. Одвајате рефе-ренце празним редом. Овај корак, као и сви остали, обавезан је.

Сада се враћате на врх стране, и мењате језик на „English” (чак и када имате ре-зиме на руском или француском језику).


511

Евентуално попуните податке који недостају.

Затим унесите резиме на енглеском језику, на исти начин као што сте то ура-дили са сажетком на српском језику (резиме може бити на руском или францу-ском језику, у зависности од научне области).


512

Тек сада сачувајте страницу, притиском на „Sačuvaj i nastavi”.

Уколико имате допунске датотеке (слике, графиконе, итд.), поставите их наисти начин као основу датотеку рада. Не заборавите да притиснете дугме


513

„Postavi”! Затим пређите на следећу страну, притиском на „Sačuvaj i nastavi”.Уколико немате допунских датотека, само притисните на „Sačuvaj i nastavi”.

Притисните на „Dovrši prijavu rukоpisa”. Уколико сте заборавили нешто, увекможете да се вратите притиском на одговарајуће језичке.


514

Уколико желите да погледате да ли је рад сигурно пријављен, притисните„Aktivni rukopisi”.

Сада можете да се одјавите. Добићете поруку од уредника да сте пријавили ру-копис. Та се порука аутоматски генерише, тако да нема потребе да одговаратеуреднику.

Уколико не добијете поруку, обратите се секретару редакције да провери дали сте поступак спровели како треба.

Зборник радоваФилозофског факултета Универзитета у ПриштиниБрој XLIV (2), 2014. година

Лектура и коректураОливера Шолаја

Ликовно решење корицаМирослава Карајанковић, академски сликар

СлогБобан Станојевић

ШтампаGraficolor ([email protected])Краљево

Тираж200 примерака

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд1+3+8+9

ЗБОРНИК радова Филозофског факултета /Универзитет у Приштини = Recueil de travauxde la Faculté de philosophie / Université dePrichtina = Collection of papers of theFaculty of Philosophy / University ofPriština ; главни и одговорни уредник БранкоЈовановић. - Год. 20 (1990)- . - КосовскаМитровица : Филозофски факултет Универзитетау Приштини, 1990- (Краљево : Graficolor). -25 cm

Три пута годишње. - Је наставак: Buletin ipunimeve të Fakultetit filozofik = ISSN0351-3750. - Преузео је: Зборник Филолошкогфакултета у Приштини = ISSN 0354-7795. -Друго издање на другом медијуму: Зборникрадова Филозофског факултета Универзитета уПриштини (Online) = ISSN 2217-8082ISSN 0354-3293 = Зборник радова Филозофскогфакултета - Универзитет у ПриштиниCOBISS.SR-ID 10455311

Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у...

Documents