1

Личност и суштина у Тријадологији

Светог Григорија Богослова и Блаженог Августина

Увод

bdquoИдите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духаldquo

(Мт 28 19) Ово откривење садржано у крштењској формули хришћански оци и учитељи

су са великим трудом појашњавали од самих почетака Цркве Изазвани су били било

споља паганском и јудејском интелигенцијом било изнутра погрешним учењима у самој

Цркви Ту отачку мисао можемо пратити од времена чувених апологета долазећи полако

до зенита тријадолошких и христолошких расправа у IV веку

Питање Тријадологије (и Христологије) није наравно значајно само у неком

историјском и теоретском обиму као некакав споменик историје Цркве или као bdquoисправна

дефиницијаldquo веровања Савремено православно богословље све више показује њихов

онтолошки егзистенцијални значај Такав значај видећемо показују и Григорије

Богослов и Августин Тријадологија се неопходно одржава на саму хришћанску

антропологију и еклисиологију на само бити или не бити човека и света1 IV век

представља зенит богословља крунисан никео-цариградским Символом вере Ствари су

након 381 године постале коначно јасније доносећи полако и јединство и мир Цркви

Мада није то било ни тако брзо ни једноставно Имплементација Другог васељенског

сабора који је такорећи би сабор источних хришћана текао је споро Такође далеко од

тога да је Тријадологија једном и за свагда испричана прича Векови који су уследили

укључујући и наше време показују да се хришћанско богословље и даље суочава са

изазовима те темељне и највише тајне хришћанске вере са потребом да се њено

појашњење и даље продубљује

1 По нашем мишљењу значајне увиде и суштински допринос савременој православној теологији по овом

питању дао је митрополит Јован Зизијулас Види John D Zizioulas Being as Communion Studies on

Personhood and the Church London Darton Longman amp Todd 2004 Communion and Otherness Further

studies in Personhood and the Church London T amp T Clark 2006 The One and the Many Studies on God Man

the Church and the World Today Alhambra Sebastian Press 2010

2

У овом раду покушаћемо да прикажемо Тријадологију двојице отаца Цркве једног

источног и једног западног Наиме Светог Григорија Богослова и Блаженог Августина

Мотивација за бављење овом темом нам је веома често довођење у опозит Тријадологије

коју појашњава Августин и оне коју појашњавају кападокијски оци То супротстављање

могло би се сажети у следећем Тријадологију кападокијских отаца а ми ћемо овде

конретно говорити о Григорију Богослову карактерише превасходство божанских

личности у односу на божанску суштину док Августин (а ту се обавезно додаје и западно

богословље а Августин као личност од пресудног утицаја) божанску суштину издиже као

онтолошки примарну у односу на личности Оца Сина и Духа Светога

Ми ћемо се на ову генералну поставку критике освртати у првом реду кроз ставове

митрополита Зизијуласа сматрајући да је управо његово тумачење када је ова тема у

питању најприсутније и најутицајније у српској теолошкој јавности

Покушавајући да у раду упоредимо Триајдологију поменутих отаца покушаћемо и

да укажемо да наведена поларизација стоји на погрешним тезама које нису поткрепљиве

самим отачким текстом те да између богословља двојице отаца не постоје темељне

разлике Чак овај други Августин пише између осталог и под могућим утицајем

Григорија Богослова Покушаћемо да покажемо да оно што постоји као разлика јесте

терминолошке природе али без суштинског разилажења у самом тумачењу и разумевању

тријадолошког догмата У том циљу бавићемо се теолошком егзегезом самих извора

односно тријадолошких текстова поменуте двојице отаца упоредо Акценат у анализи

биће трагање за одговором какву онтолошку позицију имају личност и суштина у

Тријадологији двојице отаца

Контекст богословља Светог Григорија и Блаженог Августина

Свети Григорије живео је у IV веку од 329 (или 330) до 360 године2 Блажени

Августин нешто касније од 354 до 430 године3 Условно могло би се рећи да су

2 Атанасије Јевтић Свети Григорије Богослов ndash живот и дела увод у превод на српски језик Свети

Григорије Богослов Празничне беседе Требиње ndash Врњачка Бања 2001 стр 7-33 3 Marijan Mandac увод у превод на хрватски језик Sveti Augustin Trojstvo Split Služba Božja 2009 стр 9-23

3

савременици Савременици поготово у смислу да су живели искуство када је Црква била

у зениту тријадолошких спорова и расплета Такође савременици су и у философској

клими у начину размишљања једне епохе Уз то Блажени Августин је читао дела

кападокијских отаца барем она Светог Василија Великог и Григорија Богослова Читао их

је у латинском преводу и цитирао у неким својим делима4

Тријадологија обојице отаца изазвана је двема јеретичким крајностима које су им

биле савремене То су савелијанство и аријанство Богословска борба против ова два

застрањења јасно је видљива у кључним тријадолошким текстовима како Григорија

Богослова тако и Августина Као базичне текстове за ову тему узимамо пет теолошких

беседа Григорија Богослова и Августинов De Trinitate Наравно то не значи искључивање

осталих текстова од важности На неке од њих ћемо се свакако освртати и позивати у овом

раду Поменута богословска борба са две крајности дакле представља контекст

богословља о Светој Тројици двојице отаца Савелија и Арија јасно помињу и критикују и

Григорије и Августин Потребно је стога да се у најкраћим цртама осврнемо на

савелијанство и аријанство како бисмо ушли у сам контекст богословског изазова који је

определио и начин теолошке аргументације и акцентовање конкретне проблематике наша

два теолога

Једно од суштинских питања које је водило појашњењу Тријадологије било је

питање Христологије Односно bdquoнапор да се Бог Исуса Христа повеже са крстом Исуса

Христаldquo5 Ово икономијско питање водило је и до питања библијског монотеизма питања

о једном Богу како у исто време очувати Христово божанство и монотеизам Један од

покушаја одговора био је у тзв монархијанизму Сама реч bdquoмонархијанизамldquo

означавајући тежњу да се очува једност Бога потиче из пера западних теолога По

Пеликану први је употребљава Тертулијан6 Та ће реч као што ћемо видети заузети и

важно место у Тријадологији Григорија Богослова Међутим монархијанизам у свом

екстремном облику представљао је јерес која се појавила у III веку у своје две основне

фракције динамички и модалистички монархијанизам Нама је овде интересантан овај

4 Види Joseph T Lienhard Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazanzen у Aristotel

Papanikolaou and George E Demacopoules editors Orthodox readings of Augustine Crestwood New York St

Vladimir`s seminary press 2008 стр 81-99 5 Јарослав Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник

2009 стр 207 6 Ibid стр 201

4

други који је добио име по свом оснивачу Савелију ndash савелијанство Савелије је пореклом

из Рима а сам савелијанизам и у време теолошких спорења у IV веку биће сматран за

западни изум Насупрот њему аријанство ће више карактерисати хришћански Исток Како

Карташов пише у јеку тријадолошких спорова између разних омиусијанских

хетероусијанских и омоусијанских фракција западњаци би источнима говорили да су

аријанци а ови би њима одговарали да су они (западњаци) савелијанци7 Наравно ово

није искључиво и генерално На истоку су на пример итекако биле присутне мање или

више прикривене савелијанске саблазни У IV веку најзвучније име по том питању био је

Маркел Анкарски са својом чувеном bdquoмедвеђом услугомldquo коју је учинио у одбрани

никејског ὁκννύζηνο-а8 Са друге стране и на Западу смо имали аријанство

Савелијанство је негирало стварност три божанске личности Бог је по Савелију

био један а Отац Син и Дух Свети су само улоге (модуси) које је тај један и исти Бог

имао у историји спасења Дакле основна идеја савелијанства је онтолошко поништње три

божанске личности те инсистирање на стварности само једног и јединог божанског бића

Односно Тројица нису Тројица већ један и исти који се појављује у различитим улогама у

равни икономије Тог једног Бога Савелије је назвао Ύηνπάηνξ (Синотац) 9

Друга крајност било је аријанство тако названо по свом оснивачу у IV веку

александријском свештенику Арију Аријанство је кроз неколико деценија борбе са

православљем доживело своју фракцијску еволуцију али без битнијег мењања саме

суштине учења чији је зачетник Арије За разлику од Савелија Арије није негирао

стварност личности Оца и Сина Међутим он је Сина суштински одвојио од Оца

смештајући га тако у раван створења Следствено томе монотеизам је bdquoочуванldquo тако што

је Бог поистовећен са нерођеним односно са Оцем Син као рођен има свој почетак и

bdquoбило је када га није билоldquo (ἦλ πνηε ὅηε νὐθ ἦλ) Син је bdquoпроизашао из небићаldquo ἐμ νὐθ

ὅλησλ Дакле сажето Син није постојао пре свог рођења (а аријанци нису разликовали

рађање од стварања) следствено томе није из суштине онога који вечно јесте ndash Бога Оца10

7 Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга 2009 стр 70

8 Види Антон В Карташов Васељенски сабори стр 53-57 Christofer A Beeley Gregory of Nazianzus on the

Trinity and the Knowledge of God Oxford University Press 2008 стр 16-34 9 Више о савелијанству види у већ цитираном делу Јарослава Пеликана Хришћанско предање ndash историја

развоја догмата том I стр 201-207 Василије В Болотов Историја Цркве у периоду до Константина

Великог стр 259-286 10

Више о аријанству види у Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга

2009 стр 9-130 Васиије В Болотов Историја Цркве у периоду васељенских сабора Краљево Епархија

5

Дакле у суштинском смислу Син није Бог Један Бог по Арију јесте нерођени Отац Из

аријанства ће логично настати и духоборство ndash фракција која је негирала божанство Духа

Светог

Између ове две крајности стојало је православно (никејско) отачко богословље

окружено и са мноштвом разних левих и десних фракција (омијских омиусијанских и

других) које су се више или мање удаљавале од никејског исповедања ка крајњим

есктремним ставовима Тако основни циљ православног отачког богословља био је са

једне стране одбранити стварност три бижанске личности наспрам савелијанства а са

друге одбранити њихову једносуштност наспрам аријанства

Интересантно обрис ових двеју крајности као да је еволуирао у том такозваном

инсистирању (ако оно заиста постоји) на једном са једне и инсистирању на три са друге

стране Односно сенка поларизације као да је преживела и остала у ставу неких критика

када је у питању Августиновог богословље и његово довођење у опозит са кападокијским

оцима11

Сажето тај поларизујући став изгледа овако превасходство божанске суштине у

односу на божанске личности што се обично приписује западној теологији и

превасходство божанских личности у односу на божанску суштину ште се приписује

Истоку Августин је у тој критици западног богословља обично узиман као bdquoдежурни

кривацldquo као онај који се у пренаглашавању суштине у односу на божанске личности

удаљава не само од источног већ и од дотадашњег предања латинских отаца12

Наша теза је да Григорије Богослов и Августин стоје јасно на позицијама

никејског односно никео-цариградског богословља Имајући исти циљ и јасан контекст ndash

побијања савелијанства и аријанства између њих постоји суштинско слагање по питању

Тријадологије С тим у вези не постоји нити изразити персонализам са једне нити

изразити есенцијализам са друге стране Таква учитавања од стране критике по нашем

жичка 2006 стр 9-119 Lewis Eyers Nicea and its Legacy New York Oxford University Press 2004 Јарослав

Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник 2009 стр

215-249 11

Ми ћемо се овде позабавити критиком Августина од стране митрополита Зизијуласа Међутим

митрополит није ни први ни једини такав критичар bdquoГенерација `60-тихldquo грчких теолога представља један

широк и јединствен фронт по том питању Види George E Demacopulos and Aristotle Papanikolaou

Augustine and the OrthodoxldquoThe Westldquo in the East у Orthodox readings of Augustine стр 27-36 У XX веку

што се тиче Запада најутицајније критике изнели су Michael Schmaus и Olivier Du Roy О тезама овог другог

види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Са позивањем на Ду

Ројове тезе критику развија и Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна икономија душе

Богословље 22008 стр 118-143 12

Уп Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Introduction стр I

6

мишљењу последица су пренаглашеног оптерећивања Тријадологије критиком

неоплатонске онтологије односно превиђање да су оци па и Августин у дијалогу са том и

таквом онтологијом учинили озбиљне библијско-откривењске корекције Са друге стране

ту је и немали утицај егзистенцијалистичке философије што за последицу има изразито

довођење личности у апстрахованост и у опозит са њеном суштином

Григоријева и Августинова тријадолошка терминологија

У својој Похвалној беседи Атанасију Великом Григорије Богослов говори о

терминолошком разилажењу Истока и Запада које је довело и до пометње у самој вери

односно до међусобног оптуживања за савелијанство и аријанство

По својој побожности говоримо о једној суштини [ηῆο κηὰο νὐζίαο] и о три ипостаси [ηῶλ

ηξηῶλ ὑπνζηάζεσλ]13

Наиме први израз означава природу божанства [ηὴλ θύζηλ ηῆο

ζεόηεηνο] а други личне особености Тројице [ηὰο ηῶλ ηξηῶλ ἰδηόηεηαο]) а Латини [Ἱηάινη]

иако размишљају на исти начин због сиромаштва свог језика нису били кадри да разликују

суштину од ипостаси па су зато били приморани да уведу израз лица [ηὰ πξόζσπα] како

не би у своје учење увели три суштине Које су последице овога Нешто заиста смешно и

достојно сажаљења Кроз ово цепидлачење у речима показа се разлика у вери Због тих

победољубивих иновација сматрало се да је реч о савелијанизму због трију лица а да је

реч о аријанству због трију ипостаси14

На овом месту Свети Григорије износи суштину онога што смо у уводном делу овог рада

напомеули Да постојало је савелијанство и аријанство али постојала је и немала збрка и

недоследност у појмовима који су отежавали теолошку комуникацију и разумевање

између Истока и Запада Појмови су зато морали да буду појашњавани Ова Григоријева

беседа настаје 379 године двадесет година након дела De Trinitate Светог Хиларија

Пиктавијског У том делу Хиларије има сасвим доследну и јасну тријадолошку

13

Joseph T Lienhard у својој студији Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazianzen у Aristotle

Papanikolau and George E Demacopoulos Orthodox Readings of Augustine стр 83 износи тврдњу да је

формула κία νὐζία ηξεῖο ὑπνζηάζεηο која се приписује Кападокијцима заправо Августинова формулација а да

се код кападокијских отаца она заправо не појављује као таква Ми на овом месту износимо доказ да се та

формула ипак појављује овде конкретно код Григорија Богослова 14

Oratio XXI 35 PG 35 1124D-1125A

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

2

У овом раду покушаћемо да прикажемо Тријадологију двојице отаца Цркве једног

источног и једног западног Наиме Светог Григорија Богослова и Блаженог Августина

Мотивација за бављење овом темом нам је веома често довођење у опозит Тријадологије

коју појашњава Августин и оне коју појашњавају кападокијски оци То супротстављање

могло би се сажети у следећем Тријадологију кападокијских отаца а ми ћемо овде

конретно говорити о Григорију Богослову карактерише превасходство божанских

личности у односу на божанску суштину док Августин (а ту се обавезно додаје и западно

богословље а Августин као личност од пресудног утицаја) божанску суштину издиже као

онтолошки примарну у односу на личности Оца Сина и Духа Светога

Ми ћемо се на ову генералну поставку критике освртати у првом реду кроз ставове

митрополита Зизијуласа сматрајући да је управо његово тумачење када је ова тема у

питању најприсутније и најутицајније у српској теолошкој јавности

Покушавајући да у раду упоредимо Триајдологију поменутих отаца покушаћемо и

да укажемо да наведена поларизација стоји на погрешним тезама које нису поткрепљиве

самим отачким текстом те да између богословља двојице отаца не постоје темељне

разлике Чак овај други Августин пише између осталог и под могућим утицајем

Григорија Богослова Покушаћемо да покажемо да оно што постоји као разлика јесте

терминолошке природе али без суштинског разилажења у самом тумачењу и разумевању

тријадолошког догмата У том циљу бавићемо се теолошком егзегезом самих извора

односно тријадолошких текстова поменуте двојице отаца упоредо Акценат у анализи

биће трагање за одговором какву онтолошку позицију имају личност и суштина у

Тријадологији двојице отаца

Контекст богословља Светог Григорија и Блаженог Августина

Свети Григорије живео је у IV веку од 329 (или 330) до 360 године2 Блажени

Августин нешто касније од 354 до 430 године3 Условно могло би се рећи да су

2 Атанасије Јевтић Свети Григорије Богослов ndash живот и дела увод у превод на српски језик Свети

Григорије Богослов Празничне беседе Требиње ndash Врњачка Бања 2001 стр 7-33 3 Marijan Mandac увод у превод на хрватски језик Sveti Augustin Trojstvo Split Služba Božja 2009 стр 9-23

3

савременици Савременици поготово у смислу да су живели искуство када је Црква била

у зениту тријадолошких спорова и расплета Такође савременици су и у философској

клими у начину размишљања једне епохе Уз то Блажени Августин је читао дела

кападокијских отаца барем она Светог Василија Великог и Григорија Богослова Читао их

је у латинском преводу и цитирао у неким својим делима4

Тријадологија обојице отаца изазвана је двема јеретичким крајностима које су им

биле савремене То су савелијанство и аријанство Богословска борба против ова два

застрањења јасно је видљива у кључним тријадолошким текстовима како Григорија

Богослова тако и Августина Као базичне текстове за ову тему узимамо пет теолошких

беседа Григорија Богослова и Августинов De Trinitate Наравно то не значи искључивање

осталих текстова од важности На неке од њих ћемо се свакако освртати и позивати у овом

раду Поменута богословска борба са две крајности дакле представља контекст

богословља о Светој Тројици двојице отаца Савелија и Арија јасно помињу и критикују и

Григорије и Августин Потребно је стога да се у најкраћим цртама осврнемо на

савелијанство и аријанство како бисмо ушли у сам контекст богословског изазова који је

определио и начин теолошке аргументације и акцентовање конкретне проблематике наша

два теолога

Једно од суштинских питања које је водило појашњењу Тријадологије било је

питање Христологије Односно bdquoнапор да се Бог Исуса Христа повеже са крстом Исуса

Христаldquo5 Ово икономијско питање водило је и до питања библијског монотеизма питања

о једном Богу како у исто време очувати Христово божанство и монотеизам Један од

покушаја одговора био је у тзв монархијанизму Сама реч bdquoмонархијанизамldquo

означавајући тежњу да се очува једност Бога потиче из пера западних теолога По

Пеликану први је употребљава Тертулијан6 Та ће реч као што ћемо видети заузети и

важно место у Тријадологији Григорија Богослова Међутим монархијанизам у свом

екстремном облику представљао је јерес која се појавила у III веку у своје две основне

фракције динамички и модалистички монархијанизам Нама је овде интересантан овај

4 Види Joseph T Lienhard Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazanzen у Aristotel

Papanikolaou and George E Demacopoules editors Orthodox readings of Augustine Crestwood New York St

Vladimir`s seminary press 2008 стр 81-99 5 Јарослав Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник

2009 стр 207 6 Ibid стр 201

4

други који је добио име по свом оснивачу Савелију ndash савелијанство Савелије је пореклом

из Рима а сам савелијанизам и у време теолошких спорења у IV веку биће сматран за

западни изум Насупрот њему аријанство ће више карактерисати хришћански Исток Како

Карташов пише у јеку тријадолошких спорова између разних омиусијанских

хетероусијанских и омоусијанских фракција западњаци би источнима говорили да су

аријанци а ови би њима одговарали да су они (западњаци) савелијанци7 Наравно ово

није искључиво и генерално На истоку су на пример итекако биле присутне мање или

више прикривене савелијанске саблазни У IV веку најзвучније име по том питању био је

Маркел Анкарски са својом чувеном bdquoмедвеђом услугомldquo коју је учинио у одбрани

никејског ὁκννύζηνο-а8 Са друге стране и на Западу смо имали аријанство

Савелијанство је негирало стварност три божанске личности Бог је по Савелију

био један а Отац Син и Дух Свети су само улоге (модуси) које је тај један и исти Бог

имао у историји спасења Дакле основна идеја савелијанства је онтолошко поништње три

божанске личности те инсистирање на стварности само једног и јединог божанског бића

Односно Тројица нису Тројица већ један и исти који се појављује у различитим улогама у

равни икономије Тог једног Бога Савелије је назвао Ύηνπάηνξ (Синотац) 9

Друга крајност било је аријанство тако названо по свом оснивачу у IV веку

александријском свештенику Арију Аријанство је кроз неколико деценија борбе са

православљем доживело своју фракцијску еволуцију али без битнијег мењања саме

суштине учења чији је зачетник Арије За разлику од Савелија Арије није негирао

стварност личности Оца и Сина Међутим он је Сина суштински одвојио од Оца

смештајући га тако у раван створења Следствено томе монотеизам је bdquoочуванldquo тако што

је Бог поистовећен са нерођеним односно са Оцем Син као рођен има свој почетак и

bdquoбило је када га није билоldquo (ἦλ πνηε ὅηε νὐθ ἦλ) Син је bdquoпроизашао из небићаldquo ἐμ νὐθ

ὅλησλ Дакле сажето Син није постојао пре свог рођења (а аријанци нису разликовали

рађање од стварања) следствено томе није из суштине онога који вечно јесте ndash Бога Оца10

7 Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга 2009 стр 70

8 Види Антон В Карташов Васељенски сабори стр 53-57 Christofer A Beeley Gregory of Nazianzus on the

Trinity and the Knowledge of God Oxford University Press 2008 стр 16-34 9 Више о савелијанству види у већ цитираном делу Јарослава Пеликана Хришћанско предање ndash историја

развоја догмата том I стр 201-207 Василије В Болотов Историја Цркве у периоду до Константина

Великог стр 259-286 10

Више о аријанству види у Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга

2009 стр 9-130 Васиије В Болотов Историја Цркве у периоду васељенских сабора Краљево Епархија

5

Дакле у суштинском смислу Син није Бог Један Бог по Арију јесте нерођени Отац Из

аријанства ће логично настати и духоборство ndash фракција која је негирала божанство Духа

Светог

Између ове две крајности стојало је православно (никејско) отачко богословље

окружено и са мноштвом разних левих и десних фракција (омијских омиусијанских и

других) које су се више или мање удаљавале од никејског исповедања ка крајњим

есктремним ставовима Тако основни циљ православног отачког богословља био је са

једне стране одбранити стварност три бижанске личности наспрам савелијанства а са

друге одбранити њихову једносуштност наспрам аријанства

Интересантно обрис ових двеју крајности као да је еволуирао у том такозваном

инсистирању (ако оно заиста постоји) на једном са једне и инсистирању на три са друге

стране Односно сенка поларизације као да је преживела и остала у ставу неких критика

када је у питању Августиновог богословље и његово довођење у опозит са кападокијским

оцима11

Сажето тај поларизујући став изгледа овако превасходство божанске суштине у

односу на божанске личности што се обично приписује западној теологији и

превасходство божанских личности у односу на божанску суштину ште се приписује

Истоку Августин је у тој критици западног богословља обично узиман као bdquoдежурни

кривацldquo као онај који се у пренаглашавању суштине у односу на божанске личности

удаљава не само од источног већ и од дотадашњег предања латинских отаца12

Наша теза је да Григорије Богослов и Августин стоје јасно на позицијама

никејског односно никео-цариградског богословља Имајући исти циљ и јасан контекст ndash

побијања савелијанства и аријанства између њих постоји суштинско слагање по питању

Тријадологије С тим у вези не постоји нити изразити персонализам са једне нити

изразити есенцијализам са друге стране Таква учитавања од стране критике по нашем

жичка 2006 стр 9-119 Lewis Eyers Nicea and its Legacy New York Oxford University Press 2004 Јарослав

Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник 2009 стр

215-249 11

Ми ћемо се овде позабавити критиком Августина од стране митрополита Зизијуласа Међутим

митрополит није ни први ни једини такав критичар bdquoГенерација `60-тихldquo грчких теолога представља један

широк и јединствен фронт по том питању Види George E Demacopulos and Aristotle Papanikolaou

Augustine and the OrthodoxldquoThe Westldquo in the East у Orthodox readings of Augustine стр 27-36 У XX веку

што се тиче Запада најутицајније критике изнели су Michael Schmaus и Olivier Du Roy О тезама овог другог

види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Са позивањем на Ду

Ројове тезе критику развија и Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна икономија душе

Богословље 22008 стр 118-143 12

Уп Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Introduction стр I

6

мишљењу последица су пренаглашеног оптерећивања Тријадологије критиком

неоплатонске онтологије односно превиђање да су оци па и Августин у дијалогу са том и

таквом онтологијом учинили озбиљне библијско-откривењске корекције Са друге стране

ту је и немали утицај егзистенцијалистичке философије што за последицу има изразито

довођење личности у апстрахованост и у опозит са њеном суштином

Григоријева и Августинова тријадолошка терминологија

У својој Похвалној беседи Атанасију Великом Григорије Богослов говори о

терминолошком разилажењу Истока и Запада које је довело и до пометње у самој вери

односно до међусобног оптуживања за савелијанство и аријанство

По својој побожности говоримо о једној суштини [ηῆο κηὰο νὐζίαο] и о три ипостаси [ηῶλ

ηξηῶλ ὑπνζηάζεσλ]13

Наиме први израз означава природу божанства [ηὴλ θύζηλ ηῆο

ζεόηεηνο] а други личне особености Тројице [ηὰο ηῶλ ηξηῶλ ἰδηόηεηαο]) а Латини [Ἱηάινη]

иако размишљају на исти начин због сиромаштва свог језика нису били кадри да разликују

суштину од ипостаси па су зато били приморани да уведу израз лица [ηὰ πξόζσπα] како

не би у своје учење увели три суштине Које су последице овога Нешто заиста смешно и

достојно сажаљења Кроз ово цепидлачење у речима показа се разлика у вери Због тих

победољубивих иновација сматрало се да је реч о савелијанизму због трију лица а да је

реч о аријанству због трију ипостаси14

На овом месту Свети Григорије износи суштину онога што смо у уводном делу овог рада

напомеули Да постојало је савелијанство и аријанство али постојала је и немала збрка и

недоследност у појмовима који су отежавали теолошку комуникацију и разумевање

између Истока и Запада Појмови су зато морали да буду појашњавани Ова Григоријева

беседа настаје 379 године двадесет година након дела De Trinitate Светог Хиларија

Пиктавијског У том делу Хиларије има сасвим доследну и јасну тријадолошку

13

Joseph T Lienhard у својој студији Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazianzen у Aristotle

Papanikolau and George E Demacopoulos Orthodox Readings of Augustine стр 83 износи тврдњу да је

формула κία νὐζία ηξεῖο ὑπνζηάζεηο која се приписује Кападокијцима заправо Августинова формулација а да

се код кападокијских отаца она заправо не појављује као таква Ми на овом месту износимо доказ да се та

формула ипак појављује овде конкретно код Григорија Богослова 14

Oratio XXI 35 PG 35 1124D-1125A

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

3

савременици Савременици поготово у смислу да су живели искуство када је Црква била

у зениту тријадолошких спорова и расплета Такође савременици су и у философској

клими у начину размишљања једне епохе Уз то Блажени Августин је читао дела

кападокијских отаца барем она Светог Василија Великог и Григорија Богослова Читао их

је у латинском преводу и цитирао у неким својим делима4

Тријадологија обојице отаца изазвана је двема јеретичким крајностима које су им

биле савремене То су савелијанство и аријанство Богословска борба против ова два

застрањења јасно је видљива у кључним тријадолошким текстовима како Григорија

Богослова тако и Августина Као базичне текстове за ову тему узимамо пет теолошких

беседа Григорија Богослова и Августинов De Trinitate Наравно то не значи искључивање

осталих текстова од важности На неке од њих ћемо се свакако освртати и позивати у овом

раду Поменута богословска борба са две крајности дакле представља контекст

богословља о Светој Тројици двојице отаца Савелија и Арија јасно помињу и критикују и

Григорије и Августин Потребно је стога да се у најкраћим цртама осврнемо на

савелијанство и аријанство како бисмо ушли у сам контекст богословског изазова који је

определио и начин теолошке аргументације и акцентовање конкретне проблематике наша

два теолога

Једно од суштинских питања које је водило појашњењу Тријадологије било је

питање Христологије Односно bdquoнапор да се Бог Исуса Христа повеже са крстом Исуса

Христаldquo5 Ово икономијско питање водило је и до питања библијског монотеизма питања

о једном Богу како у исто време очувати Христово божанство и монотеизам Један од

покушаја одговора био је у тзв монархијанизму Сама реч bdquoмонархијанизамldquo

означавајући тежњу да се очува једност Бога потиче из пера западних теолога По

Пеликану први је употребљава Тертулијан6 Та ће реч као што ћемо видети заузети и

важно место у Тријадологији Григорија Богослова Међутим монархијанизам у свом

екстремном облику представљао је јерес која се појавила у III веку у своје две основне

фракције динамички и модалистички монархијанизам Нама је овде интересантан овај

4 Види Joseph T Lienhard Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazanzen у Aristotel

Papanikolaou and George E Demacopoules editors Orthodox readings of Augustine Crestwood New York St

Vladimir`s seminary press 2008 стр 81-99 5 Јарослав Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник

2009 стр 207 6 Ibid стр 201

4

други који је добио име по свом оснивачу Савелију ndash савелијанство Савелије је пореклом

из Рима а сам савелијанизам и у време теолошких спорења у IV веку биће сматран за

западни изум Насупрот њему аријанство ће више карактерисати хришћански Исток Како

Карташов пише у јеку тријадолошких спорова између разних омиусијанских

хетероусијанских и омоусијанских фракција западњаци би источнима говорили да су

аријанци а ови би њима одговарали да су они (западњаци) савелијанци7 Наравно ово

није искључиво и генерално На истоку су на пример итекако биле присутне мање или

више прикривене савелијанске саблазни У IV веку најзвучније име по том питању био је

Маркел Анкарски са својом чувеном bdquoмедвеђом услугомldquo коју је учинио у одбрани

никејског ὁκννύζηνο-а8 Са друге стране и на Западу смо имали аријанство

Савелијанство је негирало стварност три божанске личности Бог је по Савелију

био један а Отац Син и Дух Свети су само улоге (модуси) које је тај један и исти Бог

имао у историји спасења Дакле основна идеја савелијанства је онтолошко поништње три

божанске личности те инсистирање на стварности само једног и јединог божанског бића

Односно Тројица нису Тројица већ један и исти који се појављује у различитим улогама у

равни икономије Тог једног Бога Савелије је назвао Ύηνπάηνξ (Синотац) 9

Друга крајност било је аријанство тако названо по свом оснивачу у IV веку

александријском свештенику Арију Аријанство је кроз неколико деценија борбе са

православљем доживело своју фракцијску еволуцију али без битнијег мењања саме

суштине учења чији је зачетник Арије За разлику од Савелија Арије није негирао

стварност личности Оца и Сина Међутим он је Сина суштински одвојио од Оца

смештајући га тако у раван створења Следствено томе монотеизам је bdquoочуванldquo тако што

је Бог поистовећен са нерођеним односно са Оцем Син као рођен има свој почетак и

bdquoбило је када га није билоldquo (ἦλ πνηε ὅηε νὐθ ἦλ) Син је bdquoпроизашао из небићаldquo ἐμ νὐθ

ὅλησλ Дакле сажето Син није постојао пре свог рођења (а аријанци нису разликовали

рађање од стварања) следствено томе није из суштине онога који вечно јесте ndash Бога Оца10

7 Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга 2009 стр 70

8 Види Антон В Карташов Васељенски сабори стр 53-57 Christofer A Beeley Gregory of Nazianzus on the

Trinity and the Knowledge of God Oxford University Press 2008 стр 16-34 9 Више о савелијанству види у већ цитираном делу Јарослава Пеликана Хришћанско предање ndash историја

развоја догмата том I стр 201-207 Василије В Болотов Историја Цркве у периоду до Константина

Великог стр 259-286 10

Више о аријанству види у Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга

2009 стр 9-130 Васиије В Болотов Историја Цркве у периоду васељенских сабора Краљево Епархија

5

Дакле у суштинском смислу Син није Бог Један Бог по Арију јесте нерођени Отац Из

аријанства ће логично настати и духоборство ndash фракција која је негирала божанство Духа

Светог

Између ове две крајности стојало је православно (никејско) отачко богословље

окружено и са мноштвом разних левих и десних фракција (омијских омиусијанских и

других) које су се више или мање удаљавале од никејског исповедања ка крајњим

есктремним ставовима Тако основни циљ православног отачког богословља био је са

једне стране одбранити стварност три бижанске личности наспрам савелијанства а са

друге одбранити њихову једносуштност наспрам аријанства

Интересантно обрис ових двеју крајности као да је еволуирао у том такозваном

инсистирању (ако оно заиста постоји) на једном са једне и инсистирању на три са друге

стране Односно сенка поларизације као да је преживела и остала у ставу неких критика

када је у питању Августиновог богословље и његово довођење у опозит са кападокијским

оцима11

Сажето тај поларизујући став изгледа овако превасходство божанске суштине у

односу на божанске личности што се обично приписује западној теологији и

превасходство божанских личности у односу на божанску суштину ште се приписује

Истоку Августин је у тој критици западног богословља обично узиман као bdquoдежурни

кривацldquo као онај који се у пренаглашавању суштине у односу на божанске личности

удаљава не само од источног већ и од дотадашњег предања латинских отаца12

Наша теза је да Григорије Богослов и Августин стоје јасно на позицијама

никејског односно никео-цариградског богословља Имајући исти циљ и јасан контекст ndash

побијања савелијанства и аријанства између њих постоји суштинско слагање по питању

Тријадологије С тим у вези не постоји нити изразити персонализам са једне нити

изразити есенцијализам са друге стране Таква учитавања од стране критике по нашем

жичка 2006 стр 9-119 Lewis Eyers Nicea and its Legacy New York Oxford University Press 2004 Јарослав

Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник 2009 стр

215-249 11

Ми ћемо се овде позабавити критиком Августина од стране митрополита Зизијуласа Међутим

митрополит није ни први ни једини такав критичар bdquoГенерација `60-тихldquo грчких теолога представља један

широк и јединствен фронт по том питању Види George E Demacopulos and Aristotle Papanikolaou

Augustine and the OrthodoxldquoThe Westldquo in the East у Orthodox readings of Augustine стр 27-36 У XX веку

што се тиче Запада најутицајније критике изнели су Michael Schmaus и Olivier Du Roy О тезама овог другог

види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Са позивањем на Ду

Ројове тезе критику развија и Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна икономија душе

Богословље 22008 стр 118-143 12

Уп Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Introduction стр I

6

мишљењу последица су пренаглашеног оптерећивања Тријадологије критиком

неоплатонске онтологије односно превиђање да су оци па и Августин у дијалогу са том и

таквом онтологијом учинили озбиљне библијско-откривењске корекције Са друге стране

ту је и немали утицај егзистенцијалистичке философије што за последицу има изразито

довођење личности у апстрахованост и у опозит са њеном суштином

Григоријева и Августинова тријадолошка терминологија

У својој Похвалној беседи Атанасију Великом Григорије Богослов говори о

терминолошком разилажењу Истока и Запада које је довело и до пометње у самој вери

односно до међусобног оптуживања за савелијанство и аријанство

По својој побожности говоримо о једној суштини [ηῆο κηὰο νὐζίαο] и о три ипостаси [ηῶλ

ηξηῶλ ὑπνζηάζεσλ]13

Наиме први израз означава природу божанства [ηὴλ θύζηλ ηῆο

ζεόηεηνο] а други личне особености Тројице [ηὰο ηῶλ ηξηῶλ ἰδηόηεηαο]) а Латини [Ἱηάινη]

иако размишљају на исти начин због сиромаштва свог језика нису били кадри да разликују

суштину од ипостаси па су зато били приморани да уведу израз лица [ηὰ πξόζσπα] како

не би у своје учење увели три суштине Које су последице овога Нешто заиста смешно и

достојно сажаљења Кроз ово цепидлачење у речима показа се разлика у вери Због тих

победољубивих иновација сматрало се да је реч о савелијанизму због трију лица а да је

реч о аријанству због трију ипостаси14

На овом месту Свети Григорије износи суштину онога што смо у уводном делу овог рада

напомеули Да постојало је савелијанство и аријанство али постојала је и немала збрка и

недоследност у појмовима који су отежавали теолошку комуникацију и разумевање

између Истока и Запада Појмови су зато морали да буду појашњавани Ова Григоријева

беседа настаје 379 године двадесет година након дела De Trinitate Светог Хиларија

Пиктавијског У том делу Хиларије има сасвим доследну и јасну тријадолошку

13

Joseph T Lienhard у својој студији Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazianzen у Aristotle

Papanikolau and George E Demacopoulos Orthodox Readings of Augustine стр 83 износи тврдњу да је

формула κία νὐζία ηξεῖο ὑπνζηάζεηο која се приписује Кападокијцима заправо Августинова формулација а да

се код кападокијских отаца она заправо не појављује као таква Ми на овом месту износимо доказ да се та

формула ипак појављује овде конкретно код Григорија Богослова 14

Oratio XXI 35 PG 35 1124D-1125A

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

4

други који је добио име по свом оснивачу Савелију ndash савелијанство Савелије је пореклом

из Рима а сам савелијанизам и у време теолошких спорења у IV веку биће сматран за

западни изум Насупрот њему аријанство ће више карактерисати хришћански Исток Како

Карташов пише у јеку тријадолошких спорова између разних омиусијанских

хетероусијанских и омоусијанских фракција западњаци би источнима говорили да су

аријанци а ови би њима одговарали да су они (западњаци) савелијанци7 Наравно ово

није искључиво и генерално На истоку су на пример итекако биле присутне мање или

више прикривене савелијанске саблазни У IV веку најзвучније име по том питању био је

Маркел Анкарски са својом чувеном bdquoмедвеђом услугомldquo коју је учинио у одбрани

никејског ὁκννύζηνο-а8 Са друге стране и на Западу смо имали аријанство

Савелијанство је негирало стварност три божанске личности Бог је по Савелију

био један а Отац Син и Дух Свети су само улоге (модуси) које је тај један и исти Бог

имао у историји спасења Дакле основна идеја савелијанства је онтолошко поништње три

божанске личности те инсистирање на стварности само једног и јединог божанског бића

Односно Тројица нису Тројица већ један и исти који се појављује у различитим улогама у

равни икономије Тог једног Бога Савелије је назвао Ύηνπάηνξ (Синотац) 9

Друга крајност било је аријанство тако названо по свом оснивачу у IV веку

александријском свештенику Арију Аријанство је кроз неколико деценија борбе са

православљем доживело своју фракцијску еволуцију али без битнијег мењања саме

суштине учења чији је зачетник Арије За разлику од Савелија Арије није негирао

стварност личности Оца и Сина Међутим он је Сина суштински одвојио од Оца

смештајући га тако у раван створења Следствено томе монотеизам је bdquoочуванldquo тако што

је Бог поистовећен са нерођеним односно са Оцем Син као рођен има свој почетак и

bdquoбило је када га није билоldquo (ἦλ πνηε ὅηε νὐθ ἦλ) Син је bdquoпроизашао из небићаldquo ἐμ νὐθ

ὅλησλ Дакле сажето Син није постојао пре свог рођења (а аријанци нису разликовали

рађање од стварања) следствено томе није из суштине онога који вечно јесте ndash Бога Оца10

7 Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга 2009 стр 70

8 Види Антон В Карташов Васељенски сабори стр 53-57 Christofer A Beeley Gregory of Nazianzus on the

Trinity and the Knowledge of God Oxford University Press 2008 стр 16-34 9 Више о савелијанству види у већ цитираном делу Јарослава Пеликана Хришћанско предање ndash историја

развоја догмата том I стр 201-207 Василије В Болотов Историја Цркве у периоду до Константина

Великог стр 259-286 10

Више о аријанству види у Антон В Карташов Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга

2009 стр 9-130 Васиије В Болотов Историја Цркве у периоду васељенских сабора Краљево Епархија

5

Дакле у суштинском смислу Син није Бог Један Бог по Арију јесте нерођени Отац Из

аријанства ће логично настати и духоборство ndash фракција која је негирала божанство Духа

Светог

Између ове две крајности стојало је православно (никејско) отачко богословље

окружено и са мноштвом разних левих и десних фракција (омијских омиусијанских и

других) које су се више или мање удаљавале од никејског исповедања ка крајњим

есктремним ставовима Тако основни циљ православног отачког богословља био је са

једне стране одбранити стварност три бижанске личности наспрам савелијанства а са

друге одбранити њихову једносуштност наспрам аријанства

Интересантно обрис ових двеју крајности као да је еволуирао у том такозваном

инсистирању (ако оно заиста постоји) на једном са једне и инсистирању на три са друге

стране Односно сенка поларизације као да је преживела и остала у ставу неких критика

када је у питању Августиновог богословље и његово довођење у опозит са кападокијским

оцима11

Сажето тај поларизујући став изгледа овако превасходство божанске суштине у

односу на божанске личности што се обично приписује западној теологији и

превасходство божанских личности у односу на божанску суштину ште се приписује

Истоку Августин је у тој критици западног богословља обично узиман као bdquoдежурни

кривацldquo као онај који се у пренаглашавању суштине у односу на божанске личности

удаљава не само од источног већ и од дотадашњег предања латинских отаца12

Наша теза је да Григорије Богослов и Августин стоје јасно на позицијама

никејског односно никео-цариградског богословља Имајући исти циљ и јасан контекст ndash

побијања савелијанства и аријанства између њих постоји суштинско слагање по питању

Тријадологије С тим у вези не постоји нити изразити персонализам са једне нити

изразити есенцијализам са друге стране Таква учитавања од стране критике по нашем

жичка 2006 стр 9-119 Lewis Eyers Nicea and its Legacy New York Oxford University Press 2004 Јарослав

Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник 2009 стр

215-249 11

Ми ћемо се овде позабавити критиком Августина од стране митрополита Зизијуласа Међутим

митрополит није ни први ни једини такав критичар bdquoГенерација `60-тихldquo грчких теолога представља један

широк и јединствен фронт по том питању Види George E Demacopulos and Aristotle Papanikolaou

Augustine and the OrthodoxldquoThe Westldquo in the East у Orthodox readings of Augustine стр 27-36 У XX веку

што се тиче Запада најутицајније критике изнели су Michael Schmaus и Olivier Du Roy О тезама овог другог

види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Са позивањем на Ду

Ројове тезе критику развија и Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна икономија душе

Богословље 22008 стр 118-143 12

Уп Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Introduction стр I

6

мишљењу последица су пренаглашеног оптерећивања Тријадологије критиком

неоплатонске онтологије односно превиђање да су оци па и Августин у дијалогу са том и

таквом онтологијом учинили озбиљне библијско-откривењске корекције Са друге стране

ту је и немали утицај егзистенцијалистичке философије што за последицу има изразито

довођење личности у апстрахованост и у опозит са њеном суштином

Григоријева и Августинова тријадолошка терминологија

У својој Похвалној беседи Атанасију Великом Григорије Богослов говори о

терминолошком разилажењу Истока и Запада које је довело и до пометње у самој вери

односно до међусобног оптуживања за савелијанство и аријанство

По својој побожности говоримо о једној суштини [ηῆο κηὰο νὐζίαο] и о три ипостаси [ηῶλ

ηξηῶλ ὑπνζηάζεσλ]13

Наиме први израз означава природу божанства [ηὴλ θύζηλ ηῆο

ζεόηεηνο] а други личне особености Тројице [ηὰο ηῶλ ηξηῶλ ἰδηόηεηαο]) а Латини [Ἱηάινη]

иако размишљају на исти начин због сиромаштва свог језика нису били кадри да разликују

суштину од ипостаси па су зато били приморани да уведу израз лица [ηὰ πξόζσπα] како

не би у своје учење увели три суштине Које су последице овога Нешто заиста смешно и

достојно сажаљења Кроз ово цепидлачење у речима показа се разлика у вери Због тих

победољубивих иновација сматрало се да је реч о савелијанизму због трију лица а да је

реч о аријанству због трију ипостаси14

На овом месту Свети Григорије износи суштину онога што смо у уводном делу овог рада

напомеули Да постојало је савелијанство и аријанство али постојала је и немала збрка и

недоследност у појмовима који су отежавали теолошку комуникацију и разумевање

између Истока и Запада Појмови су зато морали да буду појашњавани Ова Григоријева

беседа настаје 379 године двадесет година након дела De Trinitate Светог Хиларија

Пиктавијског У том делу Хиларије има сасвим доследну и јасну тријадолошку

13

Joseph T Lienhard у својој студији Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazianzen у Aristotle

Papanikolau and George E Demacopoulos Orthodox Readings of Augustine стр 83 износи тврдњу да је

формула κία νὐζία ηξεῖο ὑπνζηάζεηο која се приписује Кападокијцима заправо Августинова формулација а да

се код кападокијских отаца она заправо не појављује као таква Ми на овом месту износимо доказ да се та

формула ипак појављује овде конкретно код Григорија Богослова 14

Oratio XXI 35 PG 35 1124D-1125A

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

5

Дакле у суштинском смислу Син није Бог Један Бог по Арију јесте нерођени Отац Из

аријанства ће логично настати и духоборство ndash фракција која је негирала божанство Духа

Светог

Између ове две крајности стојало је православно (никејско) отачко богословље

окружено и са мноштвом разних левих и десних фракција (омијских омиусијанских и

других) које су се више или мање удаљавале од никејског исповедања ка крајњим

есктремним ставовима Тако основни циљ православног отачког богословља био је са

једне стране одбранити стварност три бижанске личности наспрам савелијанства а са

друге одбранити њихову једносуштност наспрам аријанства

Интересантно обрис ових двеју крајности као да је еволуирао у том такозваном

инсистирању (ако оно заиста постоји) на једном са једне и инсистирању на три са друге

стране Односно сенка поларизације као да је преживела и остала у ставу неких критика

када је у питању Августиновог богословље и његово довођење у опозит са кападокијским

оцима11

Сажето тај поларизујући став изгледа овако превасходство божанске суштине у

односу на божанске личности што се обично приписује западној теологији и

превасходство божанских личности у односу на божанску суштину ште се приписује

Истоку Августин је у тој критици западног богословља обично узиман као bdquoдежурни

кривацldquo као онај који се у пренаглашавању суштине у односу на божанске личности

удаљава не само од источног већ и од дотадашњег предања латинских отаца12

Наша теза је да Григорије Богослов и Августин стоје јасно на позицијама

никејског односно никео-цариградског богословља Имајући исти циљ и јасан контекст ndash

побијања савелијанства и аријанства између њих постоји суштинско слагање по питању

Тријадологије С тим у вези не постоји нити изразити персонализам са једне нити

изразити есенцијализам са друге стране Таква учитавања од стране критике по нашем

жичка 2006 стр 9-119 Lewis Eyers Nicea and its Legacy New York Oxford University Press 2004 Јарослав

Пеликан Хришћанско предање ndash историја развоја догмата том I Београд Службени гласник 2009 стр

215-249 11

Ми ћемо се овде позабавити критиком Августина од стране митрополита Зизијуласа Међутим

митрополит није ни први ни једини такав критичар bdquoГенерација `60-тихldquo грчких теолога представља један

широк и јединствен фронт по том питању Види George E Demacopulos and Aristotle Papanikolaou

Augustine and the OrthodoxldquoThe Westldquo in the East у Orthodox readings of Augustine стр 27-36 У XX веку

што се тиче Запада најутицајније критике изнели су Michael Schmaus и Olivier Du Roy О тезама овог другог

види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Са позивањем на Ду

Ројове тезе критику развија и Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна икономија душе

Богословље 22008 стр 118-143 12

Уп Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 Introduction стр I

6

мишљењу последица су пренаглашеног оптерећивања Тријадологије критиком

неоплатонске онтологије односно превиђање да су оци па и Августин у дијалогу са том и

таквом онтологијом учинили озбиљне библијско-откривењске корекције Са друге стране

ту је и немали утицај егзистенцијалистичке философије што за последицу има изразито

довођење личности у апстрахованост и у опозит са њеном суштином

Григоријева и Августинова тријадолошка терминологија

У својој Похвалној беседи Атанасију Великом Григорије Богослов говори о

терминолошком разилажењу Истока и Запада које је довело и до пометње у самој вери

односно до међусобног оптуживања за савелијанство и аријанство

По својој побожности говоримо о једној суштини [ηῆο κηὰο νὐζίαο] и о три ипостаси [ηῶλ

ηξηῶλ ὑπνζηάζεσλ]13

Наиме први израз означава природу божанства [ηὴλ θύζηλ ηῆο

ζεόηεηνο] а други личне особености Тројице [ηὰο ηῶλ ηξηῶλ ἰδηόηεηαο]) а Латини [Ἱηάινη]

иако размишљају на исти начин због сиромаштва свог језика нису били кадри да разликују

суштину од ипостаси па су зато били приморани да уведу израз лица [ηὰ πξόζσπα] како

не би у своје учење увели три суштине Које су последице овога Нешто заиста смешно и

достојно сажаљења Кроз ово цепидлачење у речима показа се разлика у вери Због тих

победољубивих иновација сматрало се да је реч о савелијанизму због трију лица а да је

реч о аријанству због трију ипостаси14

На овом месту Свети Григорије износи суштину онога што смо у уводном делу овог рада

напомеули Да постојало је савелијанство и аријанство али постојала је и немала збрка и

недоследност у појмовима који су отежавали теолошку комуникацију и разумевање

између Истока и Запада Појмови су зато морали да буду појашњавани Ова Григоријева

беседа настаје 379 године двадесет година након дела De Trinitate Светог Хиларија

Пиктавијског У том делу Хиларије има сасвим доследну и јасну тријадолошку

13

Joseph T Lienhard у својој студији Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazianzen у Aristotle

Papanikolau and George E Demacopoulos Orthodox Readings of Augustine стр 83 износи тврдњу да је

формула κία νὐζία ηξεῖο ὑπνζηάζεηο која се приписује Кападокијцима заправо Августинова формулација а да

се код кападокијских отаца она заправо не појављује као таква Ми на овом месту износимо доказ да се та

формула ипак појављује овде конкретно код Григорија Богослова 14

Oratio XXI 35 PG 35 1124D-1125A

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

6

мишљењу последица су пренаглашеног оптерећивања Тријадологије критиком

неоплатонске онтологије односно превиђање да су оци па и Августин у дијалогу са том и

таквом онтологијом учинили озбиљне библијско-откривењске корекције Са друге стране

ту је и немали утицај егзистенцијалистичке философије што за последицу има изразито

довођење личности у апстрахованост и у опозит са њеном суштином

Григоријева и Августинова тријадолошка терминологија

У својој Похвалној беседи Атанасију Великом Григорије Богослов говори о

терминолошком разилажењу Истока и Запада које је довело и до пометње у самој вери

односно до међусобног оптуживања за савелијанство и аријанство

По својој побожности говоримо о једној суштини [ηῆο κηὰο νὐζίαο] и о три ипостаси [ηῶλ

ηξηῶλ ὑπνζηάζεσλ]13

Наиме први израз означава природу божанства [ηὴλ θύζηλ ηῆο

ζεόηεηνο] а други личне особености Тројице [ηὰο ηῶλ ηξηῶλ ἰδηόηεηαο]) а Латини [Ἱηάινη]

иако размишљају на исти начин због сиромаштва свог језика нису били кадри да разликују

суштину од ипостаси па су зато били приморани да уведу израз лица [ηὰ πξόζσπα] како

не би у своје учење увели три суштине Које су последице овога Нешто заиста смешно и

достојно сажаљења Кроз ово цепидлачење у речима показа се разлика у вери Због тих

победољубивих иновација сматрало се да је реч о савелијанизму због трију лица а да је

реч о аријанству због трију ипостаси14

На овом месту Свети Григорије износи суштину онога што смо у уводном делу овог рада

напомеули Да постојало је савелијанство и аријанство али постојала је и немала збрка и

недоследност у појмовима који су отежавали теолошку комуникацију и разумевање

између Истока и Запада Појмови су зато морали да буду појашњавани Ова Григоријева

беседа настаје 379 године двадесет година након дела De Trinitate Светог Хиларија

Пиктавијског У том делу Хиларије има сасвим доследну и јасну тријадолошку

13

Joseph T Lienhard у својој студији Augustine of Hippo Basil of Caesarea and Gregory Nazianzen у Aristotle

Papanikolau and George E Demacopoulos Orthodox Readings of Augustine стр 83 износи тврдњу да је

формула κία νὐζία ηξεῖο ὑπνζηάζεηο која се приписује Кападокијцима заправо Августинова формулација а да

се код кападокијских отаца она заправо не појављује као таква Ми на овом месту износимо доказ да се та

формула ипак појављује овде конкретно код Григорија Богослова 14

Oratio XXI 35 PG 35 1124D-1125A

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

7

терминологију15

Њу ће конзистентно следити и Блажени Августин Свакако ова

Григоријева примедба не би се требала односити на њега (Хиларија) У Хиларијевој

терминологији коју рекосмо преузима и Августин јасно је да је латинска реч substantia

еквивалент грчкој речи νὐζία Такође израз essentia кориштен је у истом значењу као

синоним речи substantia Међутим у дословном преводу реч substantia је еквивалент грчке

речи ὑπόζηαζηο Њу су пак грчки оци све до Кападокијаца користили као синоним за реч

νὐζία Раздвајањем ова два појма од стране кападокијских отаца термин ὑπόζηαζηο постао

је означитељ појединачности и личне особености16

како у наведеном одељку објашњава

Свети Григорије док термин νὐζία задржва значење суштине или природе

Ове иновације у појмовима створиле су озбиљне неспоразуме не само на релацији

Исток ndash Запад већ и унутар самог Истока Западни теолози они који су имали слабо или

никакво знање грчког језика врло су лако у изразу ηξεῖο ὑπνζηάζεηο видели tres substantiae

односно три различите суштине ndash аријанство Са друге стране грчки теолози у изразу una

substantia tres personae могли су видети једну ὑπόζηαζηο и три лица три маске -

савелијанство

Сам Свети Григорије не види суштинско разилажење у самој вери између Истока и

Запада због ове појмовне несугласице И сам каже да су то за њега bdquoпобедољубиве

иновацијеldquo [ηὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηα] У наставку беседе хвали Светог Атанасија

који је проучивши значење тих појмова закључио да су међусобно сагласни и да не

одступају од православног учења17

Дакле Григорије Богослов није видео никакав

bdquoсупстанцијализамldquo и bdquoпревасходство суштине у односу на личностldquo у латинском

богословљу који данас примећују неки православни теолози

Као што се види у горе цитираном одељку Григорије Богослов раздваја дотадашње

синониме термине νὐζία и ὑπόζηαζηο Термин νὐζία поистовећује са божанском природом

- θύζηο ηῆο ζεόηεηνο Та два израза νὐζία и θύζηο често ће се користити као синоними а

односе се на оно опште заједничко Светој Тројици које ће Свети Григорије називати

божанство - ζεόηεο18

али и Бог - Θεόο19

Израз ὑπόζηαζηο остаће резервисан искључиво

15

Види Claudio Moreschini Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009 стр 325-329 16

Додуше они нису први који то чине Термин ὑπνζηάζεηο као означитељ божанских личности познат је још

код Оригена 17

Oratio XXI 35 PG 35 1125B Да ли је овакав Атанасијев приступ потребан и неким савременим

критичарима Августиновог богословља 18

Oratio XXXI 14 PG 36 149A

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

8

као означитељ појединачних божанских личности ndash Оца и Сина и Светога Духа Уз овај

термин Свети Григорије ће блиско користити и термин ἰδηόηεο ndash посебност особитост

властитост Тако говориће о три ипостаси (ηξεῖο ὑπνζηάζεηο) или три особености (ηξεῖο

ἰδηόηεηαο)20

Са термином ὑπόζηαζηο задржаће као синоним и термин πξόζσπνλ21

ndash лице

личност

Када је Блажени Августин у питању он преузима јасну и прецизну терминологију

својих латинских претходника Ми смо овде поменули Светог Хиларија али ту је свакако

и Свети Амвросије и други латински оци и писци22

О следовању том предању Августин и

сам сведочи

Сви правоверни тумачи старих и нових божанских Писама а који су писали пре мене и

могао сам да их читам сходно Писму настојали су да поуче о овоме Отац и Син и Свети

Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско јединство23

Августин је у својој тријадолошкој терминологији следствено својим знаменитим

латинским претходницима јасан и доследан За означавање божанске суштине користи

израз substantia или као синоним essentia знајући да је bdquoГрци називају νὐζίαldquo

[substantia vel si melius hoc appellatur essentia quam Graeci νὐζία vocant]24

Ређе ће у

истом значењу користити и израз natura (природа) То једно и заједничко Светој Тројици

Августин ће називати divinitas или deitas ndash божанстеност или божанство25

односно

Deus26

- Бог Августин зна и за грчко разликовање термина νὐζία и ὑπόζηαζηο односно зна

да се термин ὑπόζηαζηο употребљава за означавање божанских личности тамо где он као

и други западни оци и писци користи латинско persona Међутим није му јасно то

поменуто разликовање појмова као такво

19

Oratio XXX 18 PG 36 125C 20

Oratio XXXI 28 PG 36 164D 21

Oratio XXXI 30 PG 36 169A 22

О том утицају види Lewis Ayres Augustine and the Trinity New York Cambrige University Press 2010 23

De Trinitate I 47 PL 42 824 24

De Trinitate V 23 PL 42 912 25

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Изразе divinitas и deitas тешко је превести на српски као два синонимна

израза Оба на српском значе исто божанство Ради доследнијег следовања Августиновом тексту где се

ипак појављују два синонимна појма ми смо се одлучили за превод ових термина који смо пронашли код

Јустина Поповића у Догматици Православне Цркве том I Београд 2003 стр 218 26

De Trinitate I 11 PL 42 819

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

9

Не знам каква им је разлика између νὐζία и ὑπόζηαζηο Многи наши који то обрађују на

грчком језику навикли су да кажу κίαλ νὐζίαλ ηξεῖο ὑπνζηάζεηο На латинском је unam

essentiam tres substantias27

Овде се види до какве је забине а о којој говори и Григорије Богослов могло да дође

услед терминолошке неусаглашеност Као што Августин показује буквални превод на

латински језик грчких израза једна суштина (νὐζία) и три ипостаси (ὑπόζηαζηο) значио би

једна essentia и три substantia-e То је могло да изазове двоструку забуну у латинском

говорном подручју код људи који нису детаљније били упућени у терминолошку

проблематику Са једне стране израз је могао да буде схваћен као контрадикторност и

бесмислица обзиром да се у латинској терминологији усталило изједначавање термина

essentia и substantia Дакле израз је у латинском уху и уму могао да звучи као једна

суштина и три суштине Друга и чешћа опасност од неспоразума била је да се израз ηξεῖο

ὑπνζηάζεηο преведен на латински као tres substantias разуме као исповедање три суштине

ndash ни мање ни више него аријанство Зато Августин каже да се не усуђује рећи bdquoједна

есенција и три супстанције већ једна есенција или супстанција али три личности [tres

personas]ldquo28

Ипак Августин је кроз дела латинских отаца и добрих познавалаца грчког језика

упознат са тим предањем и код њега нема конфузије или оптуживања Грка за аријанство а

чега је било како горе сведочи Григорије Богослов

Дакле однос тријадолошке терминологије двојице отаца изгледао би овако

Изрази који означавају једну

божанску суштину или

природу

Изрази који означавају

божанске личности

Григорије Богослов νὐζία θύζηο - ζεόηεο Θεόο ὑπόζηαζηο πξόζσπνλ ἰδηόηεο

Августин substantia essentia natura ndash

divinitas deitas Deus persona

27

De Trinitate V 810 PL 42 917 28

De Trinitate V 910 PL 42 917-918

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

10

Божанска монархија ndash личност Оца и божанска суштина

Постоји тенденција у контексту критике Августиновог богословља и његовог

довођења у опозит са кападокисјким оцима да се питање божанске монархије

проблематизује у смислу постављања дилеме да ли се та монархија заснива на јединству

суштине или на личности Оца29

Мишљења смо да је таква дилема погрешна и у овом

одељку рада покушаћемо да покажемо да она не постоји ни код Григорија Богослова ни

код Августина Дакле један је Бог јер је један Отац није у никаквој искључивости са

тврдњом да је један Бог јер је једно божанство (суштина) У анализи ћемо прво излагати

Григоријеве а потом Августинове ствове

Свети Григорије о јединству Божијем каже bdquoἓλ ηὰ ηξία ηῆ ζεόηεηηldquo [Тројица су

божанством једно]30

То значи да је bdquoεἶο ζεὸο ὅηη κία ζεόηεοldquo [један је Бог јер је једно

божанство] Овде је јасно да једна божанска суштина (νὐζία) односно једно божанство

(ζεόηεο) указује на једног Бога У суштинском смислу дакле Бог је један

Исто ово говори и Блажени Августин bdquoPater et Filius et Spiritus Sanctus unius

eiusdemque substantiae inseparabili aequalitate divinam insinuent unitatemldquo [Отац и Син и

Свети Дух неодвојивом једнакошћу једне и исте супстанције указују на божанско

јединство]31

Када је у питању узвођење божанског јединства ка личности Оца Свети Григорије

каже

Ὄλνκα δὲ ηῷ κὲλ ἀλάξρῳ Παηήξ ηῇ δὲ ἀξρῇ Υἱόο ηῷ δὲ κεηὰ ηῆο αξρῆο Πλεῦκα ἄγηνλ Φύζηο δὲ

ηνῖο ηξνηζὶ κία Θεόο Ἕλσζηο δὲ ὁ Παηὴξ ἐμ νὗ θαὶ πξὸο ὃλ ἀλάγεηαη ηὰ ἑμῆο [Име онога који

је беспочетан јесте Отац онога који има почетак јесте Син а онога који је заједно са

почетком јесте Дух Свети Природа те Тројице јесте једна ndash Бог Јединство је њихово Отац

од кога и ка којем су упућени они који следе]32

Мада ово нисмо срели у критици Августинове Тријадологије као примећено ипак и по

њему је божанско јединство у личности Оца

29

Јован Зизијулас Заједница и другост Пожаревац Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-

браничевске 2011 стр 134-143 30

Oratio XXXI 9 PG 36 144A 31

De Trinitate I 47 PL 42 824 32

Oratio XLII 15 PG 36 476 B

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

11

In Patre unitas in Filio aequalitas in Spiritu sancto unitatis aequalitatisque concordia Et tria

haec unum omnia propter Patrem aequalia omnia propter Filium connexa omnia propter

Spiritum sanctum [У Оцу је јединство у Сину једнакост у Духу Светом хармонично

јединство са једнакошћу И ово Троје су сви једно због Оца једнаки су због Сина и сви су

повезани због Духа Светога]33

Отац је за Августина један Бог што одмах имплицира и Свету Тројицу bdquoDeus itaque

summus et verus cum Verbo suo et Spiritu Sancto que tria unum suntldquo [И тако највиши и

истинити Бог са својом Речју и са Духом Светим ndash и то троје јесу једно]34

Ови одељци јасно сведоче да се божанска монархија по мишљењу оба наша

теолога тиче како божанске суштине тако и личности Оца ndash једно и друго се као што

ћемо видети међусобно не искључује већ се узајамно подразумева Очито да оци нису

имали дилему пред коју ово питање стављају нека данашња теолошка промишљања

Осврнућемо се на Григоријево појашњење божанске монархије те на упорно настојање

митрополита Зизијуласа да питање монархије које Богослов излаже припише искључиво

личности Оца без икаквог петљања божанске суштине И управо је то оно што по нашем

мишљењу представља проблем савремене теолошке критике кад је у питању тумачење

кападокијских отаца и Августина (њихове Тријадологије) Тај проблем је нехотично али

ипак присутно и оштро цепање онтологије односно одвајање ко од шта питања од стране

критике Конкретно иако митрополит Зизијулас декларативно заступа став да се не сме

замишљати личност без њене суштине и обрнуто35

по нашем мишљењу он не остаје

доследан овом свом ставу у својој теолошкој аргументацији Управо то се примећује у

тумачењу Григоријевог излагања о божанској монархији којој се сада окрећемо У својој

Трећој теолошкој беседи Свети Григорије о божанској монархији пише

Ми поштујемо монархију Али монархију која се не ограничава на једну личност

[πξόζσπνλ] ndash јер је могуће да једно ако је у сукобу са самим собом доспе у стање мноштва

ndash али монархија је утемељена на источасности природе [θύζεσο ὁκνηηκία] сагласју

мишљења истоветности кретања и заједничком састајању оних у једноме из којега су [πξὸο

33

De doctrina christiana I 55 PL 34 21 34

De civitate Dei V 1011 PL 41 154 35

John D Zizioulas The Being of God and the Being of Man у The One an the Many стр 22 Ова

митрополитова реакција изазвана је критиком његове теологије од стране оних којима се такође учинило

поменуто цепање онтологије односно раздвајање личности од њене суштине Види Никола Лудовикос

Личност уместо благодати и наметнута другост у Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени

манастир цетињски 2011 стр 24-28

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

12

ηὸ ἓλ ηῶλ ἐμ αὐηνῦ ζύλλεπζηο] То није могуће створеној природи Зато иако се (монархија)

разликује бројем суштина [νὐζία] се не раздељује36

Погледајмо сада дилему коју има митрополит Зизијулас у вези овог одељка а затим ћемо

укључити и мишљење Блаженог Августина ndash у циљу да дођемо до проблематичне кључне

тачке која опредељује критику Августинове Тријадологије Митрополит Зизијулас

поставља следеће питање

Егзегетски посматрано значење зависи од тога како преносимо речи bdquoједноldquo (ἕλ) и bdquoиз

његаldquo (ηῶλ ἐμ αὐηνῦ) да ли се ови изрази односе на Једнога из којега се остале личности

изводе тј на Оца или на елементе који сачињавају јединство природе кретања итд37

Дакле дилема личност или суштина Овде се по нашем мишљењу види поменуто цепање

онтологије Митрополит оптерећује Тријадологију критиком неоплатонске онтологије

безличног једног наспрам мноштва које извире из њега те самим тим бива онтолошки

секундарно чак и ирелевантно38

У овом мишљења смо лежи суштина проблематике која

се види у дилеми онтолошко првенство суштине или онтолошко првенство личности

Митрополита као да је страх да ће личност престати да буде онтолошки исказ уколико се

у саму онтологију на било који начин укључи и суштина ndash али да се стварно укључи а не

само декларативно Ствар је у томе што код Августина и Григорија Богослова не постоји

оваква дилема из разлога што они не цепају онтологију бивајући доследни у заступању

јединства ко са својим шта Не постоји никаква безлична суштина која би као таква

условљавала Тројицу Суштина је увек суштина Тројице ndash и њен је почетак у Оцу као што

ћемо даље видети Погледајмо шта Августин каже по том питању

36

Oratio XXIX 2 PG 36 76 B 37

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 141 фуснота 57 Митрополит у истој фусноти каже да је

превод A Select Library of Nicene and Post-Nicebe Fathers VII 301 који је цитирао () bdquoкрајње

неодговарајућиldquo те се у одбрану својих тврдњи позива на bdquoпревод и коментарldquo који је дао Мејсон у The Five

Orations og Gregory of Nazianzus 1899 75 Међутим увидом у старогрчки изворник (PG) јасно је да се ту не

ради о преводу већ пре о једној интерпретацији и тумачењу текста од стране Мејсона (позивамо читаоца да

ову нашу тврдњу провери сравњивањем Мејсоновог превода у наведеној фусноти са старогрчким

изворником) Насупрот томе мишљења смо да је наведни енглески превод који митрополит критикује

сасвим коректан Исти смо упоредили и са Мандацовим преводом у Grgur Nazijanski Teološki govori i

teološka pisma Split Služba Božja 2005 стр 220 Оба превода преносе исти смисао изворног текста који смо

се и ми потрудили да преведемо за потребе овог рада 38

Кроз ову критику неоплатонске онтологије митрополит ће посматрати и Августинову Тријадологију

критикујући га ни мање ни више као прикривеног савелијанисту Тако у својим Догматским темама на

тр 231 митрополит каже bdquoАвгустин је Бога поистоветио са умом А на питање ко је један Бог није могао да

одговори тако што би навео једно или сва три лица Свете Тројице Јер та Лица по његовом схватању

представљају својства Ума ndash једног Ума ndash и не постоје ко такваldquo Не можемо а да не констатујемо да је овај

митрополитов закључак веома чудан

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

13

За сада чврсто веруј да су Отац Син у Дух Свети Тројица али и један само Бог не да им је

заједничка нека врста четвртог божанства [non quod sit eorum communis quasi quarta

divinitas] него је ова иста неизрецива и нераздељива Тројица39

Дакле Августин не замишља никакву безличну суштину која логички и онтолошки

претходи божанским личностима како му то критика обично приписује40

Суштина је

неодвојива од оних који стварно постоје и чији је она садржај (њихово штаство) ndash Оца и

Сина и Светога Духа Појашњавајући сагласност са грчким теолозима и поред

терминолошких нејасноћа Августин јасно истиче да се о бићу говори на два начина

И они [Грци] ако хоће као што три супстанције [tres substantias] називају tres hypostases

могу три личности [tres personas] назвати tria prosopa Прво им је било драже Можда се

тако исправније каже у духу њиховог језика И о личностима [in personis] је истоветно

резоновање у Богу није једно бити а друго бити личност већ је све једно и исто [non enim

aliud est Deo esse aliud personam esse sed omnino idem] Ако се бити каже у односу себе а

личност у смислу односа [Nam si esse ad se dicitur persona vero relative] рећићемо три

личности Отац и Син и Свети Дух41

Дакле говорити о бићу bdquoad seldquo како то каже Августин односи се на шта питање о бићу

док се говор о личностима тиче односне реалности на ко питање И та два питања као

што Августин и тврди представљају једно и исто ndash у смислу да нема никаквог раздвајања

личности у односу на њену суштину То су два неодвојива онтолошка питања Августин

снажно инсистира да божанске личности нису додате бићу да нису у некаквој равни

акцидената Онтолошко утемељење Свете Тројице није безлична суштина супстрат који

утемељује божанске личности већ личност Оца Он је Први у онтолошком смислу и у

њему има почетак и сама божанска суштина То ће јасно истаћи и Григорије и Августин и

тим ћемо се питањем детаљније позабавити у наредном поглављу овог рада

Ако се онтологија (односно Триајологија) узме као незамислива без чврстог

јединства ко и шта питања онда ишчезава дилема коју је митрополит Зизијулас поставио

везано за Григоријево појашњење божанске монархије Да наведено Григоријево

излагање односи се на личност Оца ndash и зато што се односи на личност Оца односи се и

на божанску суштину Нема дилеме да у горњем пасусу Григорије Богослов говорећи о

39

Epistolae 120 313 PL 33 458 40

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 34-35 Уп Кетрин Маури ЛаКугна Августин и тринитарна

икономија душе Богословље 22008 стр 140 41

De Trinitate VII 611 PL 42 943

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

14

монархији има на уму и једну божанску суштину а не само апстраховану личност Оца

Обратимо пажњу посебно на овај део bdquoЗато иако се (монархија) разликује бројем

суштина [νὐζία] се не раздељујеldquo Ако се овде монархија не односи на једну суштину већ

само на једну личност (Оца) како се онда то монархија разликује бројем Зар се личност

Оца разликује бројем Биће ипак да се једна божанска суштина разликује бројем не

раздељујући се како у наставку каже Григорије Али будући да суштина не лебди сама

по себи већ ипостазирана почетно од Оца за Светог Григорија није контрадикторно да

овакво учење о божанској монархији где је јединство Бога везано за божанску суштину

(или природу) одмах у наставку беседе као што ћемо у следећем поглављу рада видети

веже јасно за личност Оца Проблем са којим ћемо се у наставку срести јесте проблем

разумевања Оца као почетка и узрока друге две божанске личности Поменуто цепање

онтологије од стране критике биће и ту присутно у ставу да Очево узроковање Сина и

Духа Светог нема везе са божанском суштином По нашем мишљењу и разумевању ту

постоји опасност да се шта питање (νὐζία) потпуно раздвоји од појма бића (εἶλαη)

Покушаћемо да покажемо да Григорије Богослов и Августин међусобно бивајући

сагласни не мисле тако Личност Оца је апсолутни онтолошки темељ Свете Тројице Он

Сину и Духу Светом не даје само оно ко већ неодвојиво и оно шта Једносуштност је у

нераскидивој вези са рађањем односно са исхођењем ndash представљајући последицу рађања

и исхођења а не бивајући подразумевана независно од то двоје Из тог разлога

поновићемо Светом Григорију а ни Блаженом Августину како смо горе видели није

спорно да о божанској монархији говоре мислећи на божанску суштину и мислећи на

личност Оца без дилеме илиили

Пре него што завршимо ово поглавље погледајмо какве импликације учење о

божанској монархији када се под тим мисли на јединство божанске суштине или природе

има по антропологију односно еклисиологију код двојице отаца Григорије Богослов

говорећи о несагласју и раздору у Цркви због спорења о вери каже да они који сачуваше

једномислије и мир осликавају јединство Свете Тројице јер су

од хваљене и Свете Тројице кроз коју су и они заблистали добили једно биће [ηὸ ἓλ εἶλαη]

Будући да се верује да је Бог један по бићу [εἶλαη] односно по своме сагласју и

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

15

истоветношћу суштине Зато су божанствени и Богу блиски у оној мери колико

пројављују приврженост добру мира они који не воле заваду и раскол42

Дакле божанска једност (монархија) пројављује се као слика у Цркви кроз сагласје и

љубав Јасна је алузија на једну божанску вољу односно на оно што се односи на једну

божанску природу Црква по Светом Григорију треба да представља слику те монархије

У истом правцу размишља и Блажени Августин Мноштвена људска

идивидуланост (раздељеност) по његовом мишљњу последица је првородног греха

По греху безбожности одступивши од једнога правога и врховнога Бога и бивајући са њим

у неслози узгубили смо се и нестали у мноштву по мноштву расцепани у утопљени у

множини43

Тумачећи Христову првосвештеничку молитву Августин каже будући да већ имамо једну

природу (коју смо разделили различитим вољама) да Син Божији треба да нас доведе у

јединство воље у међусобно сагалсјеndash по узору на Свету Тројицу

Исус жели да његови буду једно али у њему Они наиме у себи самима то не могу бити

јер су једни од других раздвојени различитим вољама44

Посредник стога очишћује да у

њему буду једно не само по природи него исто тако и по сасвим сложној вољи која је у

сагласју са блаженством На неки је начин огњем љубави стопљена у један дух То је

смисао изреке bdquoда буду једно као што смо и ми једноldquo као што Отац и Син нису једно само

једнакошћу супстанције него и вољом тако нека и они ndash између њих и Бога посредник је

Син ndash буду једно не само тиме што су исте природе него и по истој удружености љубави45

Биће и суштина Отац као αἰτία и principium Свете Тројице

Наилазимо на једно интересантно тумачење појма εἶλαη (биће) од стране

митрополита Зизијуласа у контексту теологије кападокисјких отаца Наиме цитирајући

Светог Василија Великог (Против Евномија 222) где он у Тријадологији говори о Оцу

као начелу бића (ἀξρὴ ηνῦ εἶλαη) митрополит ће истаћи следеће

42

Oratio VI 13 PG 35 740 A 43

De Trinitate IV 711 PL 42 895 44

Обратимо овде пажњу и упоредимо овај Августинов став са горњим Григоријевим bdquoТо није могуће

створеној природиldquo на страни 11 овог рада Очигледно је да Августин размишља блиско Григорију

Богослову Да ли је реч о утицају 45

De Trinitate IV 812 PL 42 896

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

16

Опет треба обратити пажњу на језик којим се служи Свети Василије Отац не даје Сину

νὐζία већ εἶλαη bdquoбићеldquo постоји разлика између ода два термина личност јесте биће али

она не означава νὐζία-у νὐζία и биће нису истоветни појмови46

Мишења смо да је овде поново по среди поменуто цепање онтологије и пренаглашено

апстраховање личности од њене суштине Ако заступамо став да нема личности без

суштине и обрнуто да нема безличне суштине а ту ћемо се засигурно сложити са

митрополитом онда је чини се немогуће доћи до става да νὐζία и εἶλαη нису истоветни

појмови Ако εἶλαη припишемо само апстрахованој личности нужно је у онтолошком

смислу одвајамо од њене суштине као и обрнуто

Овај митрополитов став је у блиској вези за његовом тврдњом (опет је у питању

тумачење Кападокијаца) да је bdquoважно избегавати израз да је Син bdquoиз νὐζία-е Оцаldquoldquo 47

те да

се тај израз не сме схватити као да је Отац bdquoизворни посредникldquo суштине те да је као

такав bdquoдодељује Сину и Духуldquo48

Митрополит све ово чини да би заштито личност као

онтолошки израз заједно са њеном суштином ndash против bdquoрезервисања појма бића само за

суштинуldquo49

Управо овим bdquoнаочаримаldquo митрополит тумачи и Тријадологију Блаженог

Августина Наиме постоји тврдња да је Августин онтолошки исказ лишио личности те да

о бићу говори само као о суштини Ову ћемо тврдњу даље испитати

Погледајмо најпре значење термина εἶλαη код Григорија Богослова

Све што поседује Отац припада и Сину као што је и заузврат све Очево оно што припада

Сину Нема ничег што је властито јер је све заједничко Чак им је заједничко и источасно

биће [εἶλαη] мада оно долази Сину од Оца [ηῷ Υἰῷ παξὰ ηνῦ Παηξόο] У том смислу и каже

46

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 140 фуснота 57 47

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 138 фуснота 52 48

Ibid 49

Ibid стр 134 Дакле митрополит није неко ко заиста свесно и буквално раздваја у онтолошком смислу

личност и суштину (не желимо да нас неко схвати као да то тврдимо) Међутим он тај проблем (искључења

личности из онтолошког исказа) види на другој страни (у нашем случају код Августина) те је његова

реакција таква да се претвара у известан bdquoстрахldquo од суштине у избегавање њеног јасног помињања у

онтолошком исказу Поистовећење суштине са бићем те Торенсов исказ One Being Three Persons за

митрополита је проблематичан јер bdquoразликује личност од постојањаldquo (Зејдница и другост стр 133 фуснота

41) Овакав онтолошки израз по митрополиту умањује стварност божанских личности Тај bdquoстрахldquo од

суштине је видљив и у контрадикторности у коју чини нам се митрополит запада Наиме у поменутом

цитату (види фусноту 46 рада) митрополит тврди да се термин биће (εἶλαη) не односи на суштину (νὐζία) већ

на личност Међутим само неколико страна пре тога митрополит јасно појашњава (и тачно) да се код

Кападокијаца термин биће употребљава у два смисла као ознака суштине (шта) и као ознака како

постојања односно личности Види Заједница и другост стр 133

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

17

оно bdquoЈа живим због Оцаldquo (Јн 6 57) То не значи да живот [δῇλ] и биће [εἶλαη] Сина

подржава Отац већ да од њега то има изван времена и беспочетно50

Свети Григорије како се види говори о заједничком εἶλαη Оца и Сина које Син има од

Оца Из овога изводимо два закључка Прво оно што је заједничко Оцу и Сину несумњиво

је једна божанска суштина (νὐζία) То ће рећи да за Григорија Богослова термини εἶλαη и

νὐζία представљају синониме Друго обзиром да εἶλαη Сину долази од Оца а да је εἶλαη у

вези са νὐζία-ом то значи да рађање Сина итекако има везе са суштином Оца Отац није

само давалац личне другости Сину Он је његов узрок у апсолутном онтолошком смислу ndash

bdquoистовременоldquo давалац суштине и личне другости Свакако овакво узроковање Сина од

стране Оца је како Григорије и каже изван времена и беспочетно Самим тим се

искључује оправданост митрополитове бриге да се Отац тумачи као bdquoизворни посредникldquo

суштине коју накнадно додељује Сину и Духу

Обзиром да смо помињали и Василија Великог погледајмо шта и он каже о истом

питању У Беседи о вери Василије говори о Светој Тројици

Отац је начело [ἀξρὴ] свега узрок [αἰηία] бића оних који постоје [Сина и Духа] [ηνῦ εἶλαη

ηνῖο νὖζηλ] корен живућих [Сина и Духа] [ξίδα ηῶλ δώλησλ] Из њега је проистекао

[πξνῆιζε] извор живота мудрост сила непроменљива икона невидљивог Бога сушти Бог

у суштоме Богу [Син] Другим речима чуда њему не беху дата по дару и благодати него

по природном учешћу Сина који има достојанство Очевог божанства [παηξηθῆο ζεόηεηνο]

И самим називом Син ми се учимо да учествује у Очевој природи Он није саздан

заповешћу него је нераздељиво засијао из суштине [ἐθ ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαο]51

Овде видимо да Василије Оца види као апсолутног узрочника значи и као покретача и

даваоца једне суштине Сину и Духу Светоме (наравно без икакве временске одреднице у

свему овоме и без икаквог дељења и одвајања) Посебно су нам интересантни његови

изрази bdquoπαηξηθῆο ζεόηεηνοldquo (Очева суштина) и bdquoἐθ ηῆο νὐζίαοldquo (из суштине) Оца52

Ово ће

поновити и Августин са својом латинском терминологијом те ће бити важно и

интересантно направити поређење како би се видело да оци размишљају у истом правцу

50

Oratio XXX 11 PG 36 116 C 51

Homilia de fide 2 PG 31 465 C ndash 468 B 52

Изрази које по митрополиту како смо горе видели bdquoважно избегаватиldquo Управо због оваквих и исказа

попут bdquoБог није суштина Очева него његова личностldquo (Догматске теме стр 236) стичемо утисак цепања

онтологије и својеврсне усиомахије

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

18

Но пре тога погледајмо како ово исто појашњава Григорије Богослов Настављамо са

његовим појашњењем божанске монархије53

Свети Григорије даље наставља речима

Ради тога монада [κνλάο] која се од искона креће према дијади и стаје код тријаде За нас

су то Отац и Син и Свети Дух Отац је родитељ и исходитељ Али то кажем бестрасно

ванвремено и бестелесно Син је род [γέλλεκα] а Дух исхођење [πξόβιεκα]54

Погледајмо коментар митрополита Зизијуласа и долазимо до кључне тачке (разлога)

његовог супротстављања Августина кападокијским оцима Митрополит свој коментар

започиње већ помињаном дилемом у вези божанске монархије личност или суштина

Критична тачка овде је реч κνλάο на шта се она односи Да ли се односи на нешто

заједничко трима личностима из чега се појавила Тројица Или на личност Оца Ако се

κνλάο односи на нешто друго од Оца тј на νὐζία морали бисмо овај текст тумачити на

следећи начин bdquoЈедна νὐζία (κνλάο) покренула се ка дијади и коначно зауставила на

тријадиldquo Ово би значило да су из једне νὐζία прво дошле две личности заједно (дијада)

којима је трећа била придодата на послетку да би чиниле Тројицу Ако желимо да имамо

Тројицу која се истовремено јавља из νὐζία што би претпостављам они који везују κνλάο

за νὐζία више волели сам текст би тако нешто забрањивао55

Све ово митрополит чини како би доказао тврдњу да се монархија тиче личности Оца

Шта је овде проблем Проблем је мишљење да постоји алтернатива (илиили) а коју

митрополит критикује ndash монархија као јединство суштине Односно проблем је начин на

који митрополит схвата ово питање Наиме он овде критикује монархију једне суштине са

ставом да на тој страни постоји тврдња да се Тројица појављује из те суштине Критикује

тврдњу да се безлична суштина покренула те да као резултат таквог покрета имамо

Тројицу И bdquoнаравноldquo неизоставно се ту помиње Августин

Наравно увек је ту присутан августиновски став да су њих тројица једно зато што

представљају односе унутар божанске суштине56

Ствар је у томе што Августин нигде овако нешто не тврди Не постоји у његовој

Тријадологији првоначална суштина која иницира три божанске личности57

Неке важне

53

Види стране 11-12 и фусноту 36 рада 54

Oratio XXIX 2 PG 36 76 55

Јован Зизијулас Заједница и другост стр 142 Уп и Догматске теме Нови Сад Беседа 2001 стр 233 56

Ibid стр 144 57

Тешко да се тако нешто може наћи ни у најдубљој средњовековној схоластици Примера ради у

Сентенцијама Петра Ломбардијског читамо bdquoТако се наиме не сме рећи да је божанска суштина родила

Сина Јер будући да је Син божанска суштина Син би био та стварност од које се он родио и тако би иста

ствар родила саму себе Тако исто кажемо да божанска суштина није родила суштину Наиме будући да је

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

19

цитате по овом питању смо већ истакли у раду међу којима је и Августиново везивање

божанског јединства за личност Оца а не само за божанску суштину58

Овде додајемо још

један веома јасан Августинов став који говори то исто bdquototius divinitatis vel si melius

dicitur deitatis principium Pater estldquo [Отац је почетак целе божанствености или ако је тако

боље рећи божанства]59

Дакле јасно је да је и за Августина личност Оца онтолошко

начело Свете Тројице Отац је тај који кроз рађање и исхођење из себе осуштаствљује

друге две божанске личности ndash на два различита начина рађајући и исходећи Отуда су

две божанке личности Син и Дух Свети које биће добијају од Оца једносуштни са њим

Без икаквог одвајања и времена у свему томе Божанска суштина је једна зато што је њено

начело ndash личност Оца једно Обзиром да биће добијау од једног Оца (Син и Дух Свети)

нужно је да и суштина Свете Тројице буде једна и заједничка Зато су Григорије и

Августин без устезања и истовремено говорили и да је јединство у Оцу и да је Бог један

јер је једна божанска суштина Не постоји питање илиили у божанској монархији већ

једно подразумева и друго

Поменута митрополитова критика није заснована на самом Августиновом тексту

не може се њиме поткрепити Августинов текст на који се митрополит позива у фусноти

говори нешто потпуно друго

Свакако и без двоумљења Бог је супстанција или ако се исправније каже есенција коју

Грци зову νὐζία Као што од речи sapere кажемо sapientia тако се и од речи esse каже

essentia Али ко више јесте [est] од онога који је казао своме слузи Мојсију bdquoЈа сам који

јесамldquo60

Нема ни говора да Августин овде говори о некаквој безличној суштини која претходи

божанским личностима како му то митрополит приписује Контекст овог одељка у De

Trinitate је расправа са аријанством те инсистирање на једној суштини Тројице Поред

нека и највиша стварност јесте божанска суштина ако је божанска суштина родила суштину она је родила

саму себе а то никако не може бити него је сам Отац родио Сина а од Оца и Сина исходи Дух Светиldquo

Текст је преузет из Toma Akvinski Razgovor s pravoslavnima i muslimanima (превод Августин Павловић)

Zagreb Globus nakladni zavod 1992 стр 152 фуснота 50 Тома Аквински ће рећи bdquoБудући пак да именица

Бог означава заједничку суштину као стварна именица означава онога који поседује божанство може по

природи свога значења означавати личност На тај се начин каже да bdquoбожанска суштина рађаldquo јер Отац

који је божанска суштина рађа и да је bdquoсуштина од суштинеldquo јер Син који је суштина потиче од Оца који

је божанска суштинаldquo Ibid стр 153-154 58

Види страну 11 рада фусноте 33 и 34 59

De Trinitate IV 2029 PL 42 908 Упоредимо ову Августонову реченицу са митрополитовомкритиком

bdquoЈасно је да у Августиновом учењу божанство представља некакву безличну божанску суштину Тако најпре

постоји један Бог односно једна суштина а затим логички следује Тројицаldquo Догматске теме стр 157 60

De Trinitate V 23 PL 42 912

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

20

тога у овом одељку Августин не само да се слаже већ као да (а можда то и чини) дословно

цитира Григорија Богослова У Четвртој теолошкој беседи код Григорија читамо

На основу оног што нам је докучиво изрази bdquoонај који јестеldquo и Бог се понајпре означитељи

суштине [ηῆο νὐζίαο ὀλόκαηα] а у првом реду израз bdquoонај који јестеldquo Када је Бог на брду

расправљао са Мојсијем а Мојсије га упитао за име Бог је први себе тако назвао61

Дакле оба оца νὐζία-у односно essentia-у везују за појам бића али никако независно од

божанских личности Личност Оца је начело тог заједничког бића Свете Тројице То ће

даље Августин објашњавајући покрет Оца о којем је говорио и Григорије рећи на

следећи начин

Отац није Бог одвојено за себе Напротив Бог је оним и са оним божанством које је родио

[sed ea et cum ea deitate quam genuit] Син је очево божанство [deitas Patris] као што је очева

мудрост и снага као што је очева Реч и Слика Будући да за Оца није једно бити а друго

бити Бог тако је и Син очева есенција као што је његова Реч и Слика Сходно томе ако се

каже да је Бог Отац Отац је зато што има Сина Без њега не би био Отац Очигледно да то

што је Отац није у односу на нас То је у односу на Сина Зато је Отац јер има Сина Али и

да уопште буде оно шта је у односу на самог себе Отац је то јер је родио своју есенцију

Као што је велики једино оном величином коју је родио тако и постоји оном есенцијом

коју је родио62

По Августину као што видимо о божанској νὐζία се може говорити само као о садржају

божанских личности са почетком у Оцу Идентично изразу Светог Василија bdquoπαηξηθῆο

ζεόηεηνοldquo Августин ће рећи bdquodeitas Patrisldquo (Очево божанство) Управо тај израз не

дозвољава да Августина схватимо онако како га је схватио митрополит Зизијулас Отац је

начело божанства начело једне божаснке суштине Та суштина је за Августина толико

везана за личност за унутартројичне односе да он о очевој есенцији (о постојању те

есенције) говори као о рађању Сина ndash у том дакле односу божанских личности јествује и

само заједничко божанско esse ndash Отац постоји оном есенцијом коју је родио како каже

Августин И по њему је Син рођен из суштине Оца или како би рекао Свети Василије bdquoἐθ

ηῆο νὐζίαο ἐθιάκςαοldquo Ту једну божанску есенцију Августин ће назвати bdquoнетелесно и

61

Oratio XXX 18 PG 36 125 C Узгред да додамо још једну тврдњу митрополита Зизијуласа везано за

кападокијску Тријадологију коју супротставља Августину bdquoНаиме постоји разлика између речи Бог и

божанство Божанство је истозначно са суштином а Бог је Отацldquo Догматске теме стр 157 Ипак за

Светог Григорија израз Бог се најпре односи на божанску суштину а ова ипак на само биће на израз bdquoонај

који јестеldquo Митрополитов је проблем поново што страхује од појаве безличне суштине 62

De Trinitate VII 11 PL 42 931

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

21

непроменљиво јединство Тројицеldquo [unitas Trinitatis incorporea et incommutabilis]63

Будући

да је та једна есенција непојмљива изван божанских личности а првенствено изван Оца

као онтолошког почетка Августину како смо горе видели неће бити страно да каже да је

јединство Свете Тројице у Оцу

У означавању Оца као првог у Светој Тројици у онтолошком смислу Григорије

Богослов и Августин користиће више различитих израза Код Григорија ће за означавање

Оца најчешће бити употребљени изрази ἀξρή (начело) и αἰηία (узрок)64

али и πεγή

(извор)65

Августин пак најчешће користи израз principium66

који има исто значење као и

грчко ἀξρή Срећемо такође метафоричне изразе попут fons vitae (извор живота)67

Августин не употребљава реч causa (узрок) еквивалент грчком αἰηία за означавање Оца у

унутартројичним односима Та реч ће код Августина бити примењена на Бога али у

смислу да означава творца створитеља света68

Проблематика се поново тиче терминологије и њеног разумевања а не неке битне

разлике у тумачењу Оца као узрочника или началствујућега у Светој Тројици Прецизно

објашњење нуди нам Тома Аквински Он наводи три разлога зашто Латини Оцу не

приписују реч causa (αἰηία) попут Грка већ пре principium Ти разлози су следећи

Прво увек налазимо да је тај по суштини различит од онога чему је узрок И зато да се

не би схватило како је Син друге суштине од Оца не практикујемо да кажемо да је Отац

узрок Сина него се пре служимо оним изразима који означавају порекло с неком

једносуштношћу као што су извор глава и сл

Друго јер код нас узроку одговара учинак Зато не кажемо да је Отац узрок како неко не

би разумео да је Син створен

Треће јер о божанским стварима човек не сме олако говорити другачије него што говори

Свето Писмо А Свето Писмо Оца назива начелом (principium) како се види из Јн 1169

Августин се јасно држао ових начела Израз causa (узрок) употребљавао је у равни

створеног а по питању Тријадологије држао се слова Библије одакле и преузима израз

principium (In principio Јн 1 1)

63

De Trinitate I 815 PL 42 829 64

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 65

Oratio XX 7 PG 35 1073 B 66

De Trinitate VI 23 PL 42 924 67

De Trinitate VII 34 PL 42 937 68

De Trinitate III 916 PL 42 877-878 69

Toma Akvinski Razgovori sa pravoslavnima i muslimanima стр 146-147

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

22

Личност и суштина као онтолошки исказ

У претходном поглављу видели смо да изрази νὐζία односно essentia или substantia

у Тријадологији Григорија Богослова и Августина припадају онтолошкум исказу односно

тичу се бића - εἶλαη или esse Међутим само биће - εἶλαη или esse ndash не тиче се само

суштине или есенције (супстанције) Ово из разлога јер суштине или есенције нема без и

мимо ипостаси или личности Оца и Сина и Светога Духа Такође нема онтолошког

превасходства безличне суштине која као таква претходи личностима Августин ће то

овако рећи

Та есенција није ништа друго него сама Тројица Ипак говоримо о три Личности исте

есенције или да су три Личности једна есенција Али не говоримо да су три личности из

исте есенције као да је ту једно есенција а друго личност као што можемо рећи да су три

кипа из истог злата70

Не постоји дакле никакво раздвајање суштине и личности али постоји двоструки

онтолошки исказ ndash ко и шта питање о бићу Управо тај двоструки онтолошки исказ биће

одговор како савелијанству тако и аријанству Иако се говори о једној заједничкој

есенцији или супстанцији то никако не поништава стварност и различитсот божанских

Личности bdquoTres utique suntldquo [Тројица заиста јесу] и bdquoОтац није Син и Син није Отац нити

је Дух Свети ни Отац ни Синldquo71

Августин ће снажно у свом De Trinitate инсистирати на

супротстављању савелијанкском искључењу божанских личности из онтолошког исказа

или на њихово свођење у раван акцидената Августин акцидент дефинише као нешто што

само по себи није биће већ се додаје бићу немајући онтолошког значаја за само биће

Августин даље додаје

Акцидентом се обично назива оно што се одређеном променом оне стварности којој се

догађа може изгубити У Бoгу према томе не постоји никакав акцидент јер у њему нема

ништа променљиво нити што се губи72

Све оно што се говори о Богу не тиче само есенције већ и односа Говор о односима није у

акциденталној73

већ у равни бића јер

70

De Trinitate VII 611 PL 42 945 71

De Trinitate V 910 PL 42 918 72

De Trinitate V 45 PL 42 913

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

23

уколико се Отац назива Оцем само јер има Сина и ако се Син назива Син јер има Оца то се

не каже у смислу супстанције Ниједан од њих се тако не назива у односу на сама себе

него у међусобном односу То није акцидент јер им је вечно и нерпоменљиво то што се

називају Отац и Син Према томе иако је различито бити Отац и бити Син ипак

супстанција није различита јер се то не каже у смислу супстанције већ у смислу односа

Оно пак што је однос [relativum] није акцидент јер није променљиво74

За разлику од Бога у створеним бићима оно што се не каже у смислу супстанције каже се

као акцидент

У њима се све догађа оно што се може изгубити или смањити величине и каквоће однос

попут пријатељства сродства служења сличности једнакости75

О свему овоме Блажени Августин говори онако као што је то пре њега чинио Свети

Григорије Богослов у чијој беседи читамо

Ко је дакле Отац који то није започео бити То је онај који није ни почео бити Онај пак

који је почео бити он је почео бити и отац Бог Отац не постаје накнадно Отац јер није ни

почео постојати Он је Отац у строгом смислу речи јер није Син као што је и Син у строгом

смислу Син јер није Отац Речи код нас нису у строгом смислу јер смо једно и друго

Нисмо једно више него друго Ми смо из двоје а не из једнога Зато смо подвојени Чак

људи постајемо мало по мало Одвајамо се и од нас се одвајају Тако једино остају односи

[ζρέζεηο] који су сиромашно стварношћу76

Приметићемо овде један по нашем мишљњу врло важан увид двојице отаца Место

односа или личносности у Тријадологији и антропологији (разлика нествореног и

створеног) У Тријадологији личносност припада онтолошком исказу У равни створеног

пак односи припадају акциденту И управо је у томе основни елемент трагизма створеног

света у стању пада и одвојености од Бога Како смо већ напред у ради и навели Григорије

и Августин ће управо у Тријадологији видети образац истините антропологије односно

еклисиологије ndash недовојиве тајне човека од тајне Цркве77

Са овим разликовањем онтолошког исказа у Тријадологији и (палој) антропологији

и уопште тварности у вези је и једно Августиново појашњење bdquoчувени и за разумевање

73

Нити негде bdquoизмеђу суштине и акциденатаldquo како ЛаКугна тумачи Блаженог Августина Августин и

тринитарна икономија дише Богословље 22008 стр 123 Питамо се а шта је то философској

терминологији и искуству познато што је између суштине и акцидената 74

De Trinitate V 56 PL 42 914 75

Ibid 76

Oratio XXIX 5 PG 36 80 A-B 77

Види стране 14 и 15 фусноте 42 43 и 45

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

24

тежак текстldquo по мишљењу ЛаКугне78

ЛаКугну ће бунити сматрајући Августина

неконзистентним што је

Раније у свом спису наводио Оца Сина и Духа као односне појмове али у овом одељку

он одриче односни карактер божанске личности и изједначава личност са супстанцом79

Погледајмо спорни одељак у Августиновом De Trinitate

Ако се сама есенција држи односом сама есенција није однос Још уз то свака је есенција

што се исказује односно такође нешто када се изузме односно Тако се код израза човек-

господар човек-слуга вучни коњ и новац-залог у односу на себе [ad se] каже човек коњ и

новац То су супстанције или есенције Односно [relative] се каже господар слуга вучни и

залог Али када не би било човека тј неке супстанције не би постојао онај ко се као однос

назива господар Зато ако Отац није стварност по себи [Quapropter si et Pater non est

aliquid ad se ipsum] онда не постоји нико ко се назива односно На такав начин се

нипошто не сме замишљати Отац као да није стварност по себи него да је стварност само у

смислу односа према Сину Не дакле тако него обојица су супстанција и обојица су

једна супстанција80

Дакле шта овде Августин жели да каже По нашем разумевању следеће Есенција постоји

у односу али сама есенција није однос Тј божанска суштина је једно а однос нешто

друго Свакако само се тако могу замислити али не и реално одвојити ndash јер божанска

суштина постоји односом Правећи поменуту аналогију човек-господар и др Августин

жели да каже да односи као такви бивају утемељени на нечем стварно постојећем на

подмету без којег ни односи не би постојали У Тријадологији је то Отац (не безлична

суштина јер Августин није рекао ни divinitas ни deitas па ни Deus већ Pater) Отац је ту

извор божанске суштине (есенције или супстанције) и живота стварност на којој се

темељи постојање Свете Тројице Отац је темељ живота и у супстанцијском а не само у

односном смислу Из тог разлога и у том контексту Августин говори да се Отац не сме

схватити као однос ndash али какав однос Ако погледамо шири контекст овог одељка

видећемо да Августин говори о односима унутар створеног света који су у равни

акцидената Дакле зато што је Отац стваран ndash као почетак свих односа у Светој Тројици

стварни су и они који су из њега (Син и Дух Свети) добијајући суштински и лични живот

и другост од њега и у односу са њим Отац остаје односни појам јер све ово о чему

78

Кетрин Маури ЛаКугна Тринитарна икономија душе Богословље 22008 стр 127 79

Ibid 80

De Trinitate VII 12 PL 42 934-935

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

25

Августин говори тиче се ванвременског те се искључује било каква могућност постојања

Оца по себи без Сина и Духа Светог Августин не говори никако у том правцу већ жели

да прикаже Оца као онтолошки темељ почетак како божанске есенције тако и сваке личне

другости унутар Свете Тројице Да га прикаже као речима Светог Василија bdquoξίδα ηῶλ

δώλησλldquo У том контексту су и односи у Светој Тројици у вечној равни у равни бића а не

акцидената

Ово Августиново становиште појашњава се додатно речима Григорија Богослова и

аналогије коју је употребио а коју и сам Августин понавља Појашњавајући Оца као

нечело и узрок Свете Тројице Григорије говори да то није у контрадикцији са тврдњом да

су Син и Дух Свети савечни Оцу

Како то да они [Син и Дух Свети] нису заједно са њим [Оцем] безначални [ζπλάλαξρα] ако

су му савечни [ζπλαΐδηα] Зато јер су од њега иако нису после њега Јер оно што је

безначално оно је и вечно Али оно што је вечно није обавезно и безначално уколико се

своди на начело [ἀξρήλ] које је Отац Дакле они [Син и Дух Свети] нису безначални у

односу на узрок [ηῷ αἰηίσ] [= у односу на Оца] мада јасно је узрок није нужно старији од

оних којима је узрок ndash попут сунца у односу на светлост [νὐδὲ γὰξ ηνῦ θσηὸο ἤιηνο]81

У истом контексту борбе против аријанства Августин износи идентичну аргументацију и

идентичну аналогију

Кажу да је сам Арије рекао bdquoАко је Син рођен је Ако је рођен било је време када није

било Синаldquo не схватајући да Богу бити рођен значи бити вечан те да је Син са Оцем

савечан [non intellegens etiam natum esse Deo sempiternum esse ut sit coaeternus Patri Filius]

Попут сјаја који се рађа од огња и који се шири [sicut splendor qui gignitur ab igne atque

diffunditur] Истовремен је огњу а био би му и савечан када би огањ био вечан82

У правцу ове проблематике побијања аријанства иде и отачко тумачење Христових речи

bdquoЈа и Отац једно смоldquo (Јн 10 30) и bdquoОтац мој већи је од менеldquo (Јн 14 28) На овом примеру

се можда најбоље види двоструки онтолошки исказ који смо у раду помињали Тако

Григорије ће наведено протумачити на следећи начин

Није могуће да је једно и исто код истога на исти начин веће и једнако Зар није очигледно

да се израз већи тиче узрока [ηῆο αἰηίαο] а једнако природе [ηῆο θύζεσο] Ми то уз сву

разборитост јавно исповедамо83

81

Oratio XXIX 3 PG 36 77 B 82

De Trinitate VI 11 PL 42 923 83

Oratio XXX 7 PG 36 112 C

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

26

Такође bdquoОтац мој већи је од менеldquo односи се и на Христову људску природу

Рећи да је Отац већи од Христа имајућу у виду Христово човештво истина је али није

ништа посебно Зар је чудно што је Бог већи од човека84

Исто ће поновити и Августин кроз павловске изразе forma servi (обличје слуге) и forma

Dei (обличје Бога)

Син Божији је по својој божанској природи једнак Богу Оцу а појавом (човештвом) мањи

Од Оца је мањи у обличју слуге [in forma servi] које је узео а у обличју Бога [in forma Dei]

у којем бијаше и пре тог узимања једнак је Оцу85

Дакле Син је једнак Оцу по својој божанској природи а мањи је по људској природи коју

је примио Међитим Августин ће као и Григорије Богослов рећи да се оно мањи односи

и на рођеност Сина од Оца Односно Отац је већи јер представља нечело постојања Сина

То се може разумети полазећи од обличја слуге као што смо разјансили у претходној

књизи али и полазећи од Божијег обличја у којем је Син тако једнак Оцу да је ипак од Оца

[et ex forma Dei in qua sic aequalis est Patri ut tamen de Patre sit]86

Односно када каже да је Отац већи од њега bdquoтада говори као човек а Бог је већи од

човека или говори као рођени у част ономе који га је родиоldquo87

Коначно двоструки онтолошки исказ јединство ко и шта питања bdquoпомирујеldquo један

и три у Богу Јединство бића у равни шта питања не поништава појединачност

конкретних личности раван ко питања Појединачност личности не утемељује суштина

као таква већ њихов међусобни однос Тако ће Григорије Богослов рећи да Очево лично

својство нерођеност није исто што и рођеност Сина али Он и Син јесу исто88

Прво се

односи на личну конкретност која се утемељује у међусобном односу а друго на

заједничку суштину коју Син има од Оца Дакле различито је ко али је исто шта бића

Григорије ће закључити bdquoТо не раздваја суштину али се раздваја у истој суштиниldquo89

И Августин ће ићи истом логиком Јединство бића налази се у шта равни у једној

есенцији Ипак

Није се могло рећи да не постоје Тројица [Rursus non esse tria quaedam non poterat dicerе]

То је говорио Савелије и зато је запао у јерес Најсигурније се из Писама побожно верује и

84

Oratio XXX 7 PG 36 113 A 85

De Trinitate I 714 PL 42 829 86

De Trinitate II 24 PL 42 847 87

Sermones CCXVII 7 PL 38 1084 88

Oratio XXIX 10 PG 36 88 A 89

Oratio XXIX 10 PG 36 88 B

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

27

умом се несумњиво сагледава да постоји Отац и Син и Свети Дух [et Patrem esse et Filium

esse et Spiritum Sanctum] те да Син није исти ко је Отац нити је Дух Свети Отац или Син

[nec eundem Filium esse qui Pater est nec Spiritum Sanctum eundem Patrem esse vel Filium]90

Овакав онтолошки исказ јединство ко и шта питања о бићу те његова терминологија

имају како Августин појашњава двојаки циљ Са једне стране треба да отклоне

bdquoразличитост [diversitas]ldquo односно да у равни шта питања одговоре аријанству ndash да је

Син исто што и Отац у равни суштине Дакле једнако је Син Бог као и Отац Са друге

стране није се смела изгубити мисао о bdquoпојединачном [singularitas]91

То је пак био

одговор савелијанству да у равни ко питања о бићу постоје Тројица ndash да Син није Отац и

обрнуто Отуда је како код Григорија тако и код Августина присутна формула κία νὐζία

ηξεῖο ὑπνζηάζεηο односно una substantia tres personae

Закључак

Оно што је важно истаћи у контексту Тријадологије двојице отаца јесте следеће

1) Оба оца стоје чврсто на никејском исповедању вере Контекст богословља двојице

отаца јесте борба против аријанства и савелијанства Постоји терминолошка

разлика и дисбаланс у тријадолошким појмовима између Истока и Запада

Међутим ни за Григорија ни за Августина то не значи различиту веру ndash већ

проблематика лежи управо у разумевању самих појмова

2) Божанска монархија тиче се личности Бога Оца а сходно томе и једне божанске

суштине Суштина јесте једна у Тројици зато што је њено начело једно ndash личност

Оца Не постоји дилема илиили коју је поставила критика Отац је начело и узрок

Свете Тројице у пуном онтолошком смисли као давалац ко и шта бића Сину и

Духу Светоме

3) Тријадологија је формулисана као двоструки онтолошки исказ ndash о бићу се говори у

ко и шта равни Те две равни су неодвојиве једна од друге ndash не постоји личност без

суштине нити постоји гола безлична суштина У вези тога беспотребна је

90

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942 91

De Trinitate VII 49 PL 42 941-942

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

28

поставка критике по којој код источних отаца постоји превасходство личности у

односу на суштину док код западних а посебно код Августина постоји

превасходство божанске суштине у односу на личности

У вези наведенога задатак правослвне теологије требао би да буде следећи

1) Изучавање тријадолошке терминологије и контекста њихове употребе код отаца

без учитавања унапред задатог разумевања (предрасуда) Затим усмеравање егзгезе

отачког текста ка самој проблематици у којој текст и настаје Дакле прво и основно

питање треба да буде да ли су оци успели да одговоре изазову савелијанства и

аријанства и како су то учинили Речју треба у првом реду разумевати

терминологију у контексту богословског изазова који имплицира одговор отаца

Стога вредновање њиховог доприноса треба тражити првенствено ту ndash у равни

онога што је био њихов изазов и циљ Насупрот тога рецепцију отаца треба

вредновати као посебно питање Не може се bdquoдобраldquo или bdquoлошаldquo рецепција

Августина изједначавати са самим Августином Уколико постоји потреба да се

критикује рецепција она се не би смела изједначити са критиком Августина Чак

приговор таквој рецепцији био би можда далеко учинковитији уколико би се

понудило другачије плодотворније разумевање самог Августина

2) Не стварати проблем тамо где га нема Не постоји учење конкректно код

Августина да једна безлична природа претходи личностима Не постоји тумачење

да се та безлична природа покренула те као резултат тога имамо Свету Тројицу Не

постоји Зашто онда Августина посматрати и критиковати у том контексту Који је

смисао и циљ такве критике bdquoΤὰ ηῆο θηινλεηθίαο ἀλαπιάζκαηαldquo

3) Није довољно да само декларативно заступамо да bdquoне постоји личност без њене

суштинеldquo и да bdquoне постоји гола безлична суштинаldquo Потребно је да у теолошком

исказу останемо доследни томе Зато несхватљиви су и недопустиви искази попут

bdquoсуштина и биће нису истоldquo bdquoтреба избегавати израз да је Син из суштине Оцаldquo и

слично Легитимна тежња да се личност укључи у онтолошки исказ не сме се

претворити у усиомахију у прећутно искључивање суштине из појма бића Иначе

православној личносној онтологији о којој се много говори прети опасност да

постане шупља и празна Није ли онда таква онтологија једнако трагична и

погрешна као што је насупрот њој безлична штаствена онтологија

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

29

Литература

а) Извори

- Свето Писмо Старога Завета превод Ђуре Даничића

- Књига Постања превод Атанасија Јевтића Београд 2004

- Нови Завет превод САС СПЦ

- Изворни текстови Старог и Новог Завета Bible Works 7

Свети Григорије Богослов

а)

- Oratio I-XXVI (PG 35)

- Oratio XXVII-XLV (PG 36)

- Epistolae (PG 37)

- Poemata theologica (PG 37)

б) Преводи

Српски

- Дела мешу светима оца нашег Григорија Богодлов I и II Миливој Р Мијатов Београд

Хришћанска мисао 2004-2006

- Свети Григорије Богослов Празничне беседе Атанасије Јевтић Требиње-Врњачка Бања

2001

- Одабране песме Св Григорија Богослова Челица Миловановић Београд Српска

књижевна задруга 2012

Хрватски

- Grgur Nazijanski Teološki govori i teološka pisma Marijan Mandac SplitSlužba Božja 2005

Енглески

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 2 Volume 7 Philip Schaff Cyril of Jerusalem Gregory

Nazianzen (издање је доступно on line на сајту httpwwwccelorg)

- St Gregory of Nazianzus Poemata arcana D A Sykes Oxford Clarendon Press 1997

- Gregory of Nazianzus Brian E Daley London and New York Routledge 2006

30

Блажени Августин

- Conefessionum libri (PL 32)

- Contra epistolam manihaei quam vocant fundamenti (PL 42)

- Contra Iulianum (PL 44)

- Contra Maximianum (PL 42)

- De beata vita (PL 32)

- De catechizandis rudibus (PL 40)

- De civitate De (PL 41)

- De doctrina christiana (PL 34)

- De fide et simbolo (PL 40)

- De Trinitate (PL 42)

- Enchiridrion ad Laurentiam sive De fide spe et charite (PL 40)

- Epistolae (PL 33)

- Retractiones (PL 32)

- Sermones (PL 38)

- Soliloqiviae (PL 32)

б) Преводи

Српски

- O blaženom životu Zoran Đurović Beograd Hinaki 2008

Хрватски

- Govori I Marijan Mandac Makarska 1990

- Govori II Marijan Mandac 1990

- Ispovijesti Stjepan Hosu Zagreb 2007

- O državi Božijoj Tomislav Ladan Zagreb 1995

- Poučavanje neupućenih Marijan Mandac Makarska 1988

- Rukovet Marijan Mandac Makarska 1990

- Trojstvo Marijan Mandac Split 2009

Енглески

- Handbook on Faith Hope and Love httpwwwccelorgccelaugustineenchiridionhtml

31

- Nicene and Post-Nicebe Fathers Series 1 Volume 1 Philip Schaff The Confessions and Letters

of St Augustine with a Sketch of his Life and Work (ово и сва издања која даље наводимо су

доступна on line на сајту httpwwwccelorg)

- On Christian Doctrine httpwwwccelorgccelaugustinedoctrinehtml

- Volume 2 St Augustines City of God and Christian Doctrine

- Volume 3 On the Holy Trinity Doctrinal Treatises Moral Treatises

- Volume 4 The Writings Against the Manichaeans and Against the Donatists

- Volume 5 Anti-Pelagian Writings

- Volume 6 Sermon on the Mount Harmony of the Gospels Homilies on the Gospels

- Volume 7 Homilies on the Gospel of John Homilies on the First Epistle of Joh Soliloquies

- Volume 8 Exposition on the Book of Psalms

б) Пратећа литература

- Akvinski Toma Razgovor sa pravoslavnima i muslimanima Zagreb Globus nakladni zavod

1992

- Aristotel Metafizika Beograd Paideia 2007

- Beckwitch Carl Hilary of Poitiers on the Trinity ndash From De Fide to De Trinitate New York

Oxford Univesity Press 2008

- Beeley Christopher Gregory of Nazianzus on the Trinity and the Knowladge of God ndash In Your

Light We shell See Light Oxford University Press 2008

- Dodaro Robert and Lawless George editors Augustine and his Critics London and New York

Routledge 2005

- Eyers Lewis Augustine and the Trinity New York Cambridge Univesity Press 2010

- Eyers Lewis Nicea and its Legacy New York Oxford University Press 2004

- Grupa autora Čovjek kao osoba ndash Teološka antropologija Zagreb Kršćanska sadašnjost (2003)

- Grupa autora Religija i epistemologija Beograd Dereta 2007

- Hanson RPC The Search for the Chrisian Doctrine of God New York TampT Clark

International 1988

- Harnack Adolf History of Dogma Michigan Grand Rapids

- Hol Kelvin i Garden Lindzi Teorije ličnosti Beograd Nolit 1982

- Jeger Verner Teologija ranih grčkih filosofa Beograd Službeni glasnik 2007

- Jevremović Petar Psihoanaliza i ontologija Beograd ZUNS

32

- Jonson K Edward A bdquoTrinitarianldquo Theology of Religions An Augustinian Assesment of

Several Rcenet Proposals disertation 2007

- Knight Douglas The Theology of John Zizioulas ndash Personhood and the Church Birlington

Ashgate 2007

- Koplston Frederik Istorija filozofije Beograd Bigz 1988

- Kuumlng Hans Postoji li Bog Odgovor na pitanje o Bogu u novome vijeku Rijeka Ex libris

Sarajevo Synopsis 2008

- McGowan Andrew Daley Brian Gaden Thimoty (editors) God in Early Christian Thougth

Leiden Bril 2009

- McVilliam Joane (editor) Augustine ndash From Rhetor to Theologian Waterloo Wilfrid Laurier

University Press 1992

- Moreschini Claudio Povijest patrističke filozofije Zagreb Kršćanska sadašnjost 2009

- Papanikolaou Aristotle Being with God Notre Dame 2008

- Papanikolau Aristotle and Demacopoulos George Orthodox readings of Augustine New York

2008

- Platon Država Beograd BIGZ 2002

- Plotin Eneade Beograd Književne novine 1984

- Raner Karl Temelji kršćanske vere Uvod u pojam kršćanstva Rijeka Ex Libris 2007

- Ratzinger Joseph Uvod u kršćanstvo Zagreb Kršaćnska sadašnjost 1970

- Šagi-Bunić Tomislav Povijest kršćanske literature Zagreb Kršćanska sadašnjost 1976-

- Stum Eleonore and Kretzman Norman (editors) The Cambridge Companion to Augustine New

York Cambridge University Press 2006

- Teske J Roland To Know God and the Soul ndash Esseys on the Thouth of Saint Augustine

Washington The Catholic University of America Press 2008

- Volf Miroslav After our Likeness ndash The Church as the Image the Trinity Michigan Grand

Rapids 1998

- Wiliams AN The Divine Sense ndash The Intelect in Patristic Theology New York Cambridge

University Press 2007

- Wisse Maarten Trinitarian Theology beyond Participation ndash Augustine`s De Trinitate and

Contemporary Theology New York TampT Clark International 2011

- Yves Congar St Augustine`s Theology of the Holy Trinity преузето 06082012 са

httpwwwcrossroadsinitiativecomlibrary_article736Augustine__the_Trinity__and_the_Filio

que_Yves_Congarhtml

33

- Ziyioulas John Being as Communion Studies on Personhood and the Church London Darton

Longman amp Todd 2004

- Zizioulas John Communion and Otherness Further studies in Personhood and the Church

London T amp T Clark 2006 = Зизијулас Јован Заједница и другост Пожаревац Одбор за

просвету и културу Епархије пожаревачко-бранићевске 2011

- Zizioulas John The One and the Many Studies on God Man the Church and the World

Today Alhambra Sebastian Press 2010

- Бајервалтерс Вернер Платонизам у хришћанству Нови Сад Академска књига 2009

- Бер Џон Пут у Никеју Краљево 2008

- Болотов Василије Историја Цркве у периоду Васељенских сабора Краљево 2006

- Болотов Василије Историја Цркве у периоду до Константина Великог Краљево 2009

- Васиљевић Максим bdquoОднос истине и историјеldquo Богословље 1-22007 27-50

- Васиљевић Максим bdquoПостоји ли биохемија слободеldquo Богословље 12009 95-134

- Васиљевић Максим bdquoСила у немоћи Начин постојања и закон природе допринос Светог

Максима теми превазилажења тварностиldquo Луча XXI-XXII2004-2005 423-434

- Жилсон Етјен Увод у хришћанску философију Београд Отачник 2011

- Зизијулас Јован Догматске теме Нови Сад Беседа 2001

- Зизијулас Јован Еклисиолошке теме Нови Сад Беседа 2001

- Јанарас Христо bdquoСтворено и нестворено ndash Логос и личностldquo Видослов 532011 56-59

- Јанарас Христо bdquoТројичност Бога као узрочни принцип егзистенцијалне слободеldquo

Видолсов 522011 93-97

- Јанарас Христо Личност и ерос Нови Сад Беседа 2009

- Јевремовић Петар Патрологија у огледалу херменеутике Београд Отачник 2011

- Јевтић Атанасије bdquoВелики Савет Божији код Светог Максима Исповедникаldquo Видослов

522011 49-72

- Јевтић Атанасије bdquoО животу Свете Тројице ndash Јединога Бога и нашем заједништву у њојldquo

Видослов 532011 86-102

- Јевтић Атанасије bdquoОпасност од тријадолошких јереси данасldquo Богословље 1-21982 27-52

- Јевтић Атанасије Од откривења до Царства Небеског Острог 2011

- Карташов Антон Васељенски сабори Београд Српска књижевна задруга 2009

- Кубат Родољуб Траговима Писма Крагујевац 2012

- Лоски Владимир Боговиђење Манастир Хиландар 2006

- Лоски Владимир Оглед о мистичком богословљу Источне Цркве Манастир Хиландар

2003

34

- Лудовикос Никола О тајни дијалога Видослов 522011 81-92

- Лудовикос Никола Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени манастир

цетињски 2011

- Мајендорф Јован Византијско богословље историјски токови и догматске теме

Београд Плато 2001

- Мајендорф Јован Христос у источно-хришћанској мисли Манастир Хиландар 2003

- Маројевић Радисав Хришћанска онтологија личности и феноменологија субјективности

ndash Зизијулас и Левинас у дијалогу Београд ПБФ 2010

- Маури ЛаКугна Кетрин bdquoАвгустин и тринитарна икономија душеldquo Богословљње 2(2008)

стр118-143

- Мидић Игнатије Онтологија и етика у светлу христологије Светог Максима

Исповедника Саборност 1-4IX2003 13-59

- Мидић Игнатије Проблем смрти у хришћанској теологији Саборност ndash теолошки

годишњак 2010 51-65

- Мидић Игнатије Сећање на будућност Пожаревац одбор за просвету и културу

Епархије браничевске 2009

- Мидић Игњатије Биће као есхатолошка заједница Пожаревац Одбор за просвету и

културу Епархије браничевске 2008

- Папаниколау Аристотел Божанске енергије и божанска Личност (Владимир Лоски и

Јован Зизијулас) Богословље 12008 34-54

- Пеликан Јарослав Хришћанско предање ndash историја развоја догмата I-IV Београд

Службени гласник 2009

- Перишић Владан И вера и разум Београд Службени гласник 2009

- Платон Тимај Врњачка Бања Еидос 1995

- Поповић Радомир Васељенски Сабори ndash одабрана документа Београд 2007

- Радовић Амфилохје Тајна Свете Тројице по светом Григорију Палами Манастир

Острог 2006

- Роуз Серафим Блажени Августин Београд-Шибеник Истина 2008

- Сахаров Софроније Духовне беседе Манастир Хиландар 2008

- Фемић-Касапис Јелена Порекло термина υύσις οὐσία и ὑπόστασις и његов семантички

развој од најранијих помена до црквених отаца Београд ПБФ 2010

- Флоровски Георгије Византијски аскетски оци и духовници Београд Отачник 2009

- Флоровски Георгије Источни оци IV века Врњачка Бања Братство Св Сименона

Мироточивог 2003

35

- Флоровски Георгије Источни оци V-VIII века Манастир Хиландар 1998

- Флоровски Георгије Твар и тварност преузето 01112011 са

httpwwwverujemorgteologijaflorovski_tvaritvarnosthtm

34

- Лудовикос Никола О тајни дијалога Видослов 522011 81-92

- Лудовикос Никола Страхови личности и муке ероса Цетиње Свештени манастир

цетињски 2011

- Мајендорф Јован Византијско богословље историјски токови и догматске теме

Београд Плато 2001

- Мајендорф Јован Христос у источно-хришћанској мисли Манастир Хиландар 2003

- Маројевић Радисав Хришћанска онтологија личности и феноменологија субјективности

ndash Зизијулас и Левинас у дијалогу Београд ПБФ 2010

- Маури ЛаКугна Кетрин bdquoАвгустин и тринитарна икономија душеldquo Богословљње 2(2008)

стр118-143

- Мидић Игнатије Онтологија и етика у светлу христологије Светог Максима

Исповедника Саборност 1-4IX2003 13-59

- Мидић Игнатије Проблем смрти у хришћанској теологији Саборност ndash теолошки

годишњак 2010 51-65

- Мидић Игнатије Сећање на будућност Пожаревац одбор за просвету и културу

Епархије браничевске 2009

- Мидић Игњатије Биће као есхатолошка заједница Пожаревац Одбор за просвету и

културу Епархије браничевске 2008

- Папаниколау Аристотел Божанске енергије и божанска Личност (Владимир Лоски и

Јован Зизијулас) Богословље 12008 34-54

- Пеликан Јарослав Хришћанско предање ndash историја развоја догмата I-IV Београд

Службени гласник 2009

- Перишић Владан И вера и разум Београд Службени гласник 2009

- Платон Тимај Врњачка Бања Еидос 1995

- Поповић Радомир Васељенски Сабори ndash одабрана документа Београд 2007

- Радовић Амфилохје Тајна Свете Тројице по светом Григорију Палами Манастир

Острог 2006

- Роуз Серафим Блажени Августин Београд-Шибеник Истина 2008

- Сахаров Софроније Духовне беседе Манастир Хиландар 2008

- Фемић-Касапис Јелена Порекло термина υύσις οὐσία и ὑπόστασις и његов семантички

развој од најранијих помена до црквених отаца Београд ПБФ 2010

- Флоровски Георгије Византијски аскетски оци и духовници Београд Отачник 2009

- Флоровски Георгије Источни оци IV века Врњачка Бања Братство Св Сименона

Мироточивог 2003

35

- Флоровски Георгије Источни оци V-VIII века Манастир Хиландар 1998

- Флоровски Георгије Твар и тварност преузето 01112011 са

httpwwwverujemorgteologijaflorovski_tvaritvarnosthtm

35

- Флоровски Георгије Источни оци V-VIII века Манастир Хиландар 1998

- Флоровски Георгије Твар и тварност преузето 01112011 са

httpwwwverujemorgteologijaflorovski_tvaritvarnosthtm