dizajniranje buducnosti zak fresko

Download Dizajniranje Buducnosti Zak Fresko

Post on 19-Jun-2015

2.383 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Designing the Future Designing the Future Budunost prema nacrtu

Jacque Fresco ak Fresko

Jacque Fresco

Copyright 2007 Jacque Fresco & Roxanne Meadows

Copyright 2007 Jacque Fresco & Roxanne Meadows

SadrajUVOD Budunost prema nacrtu VA IZAZOV Prvo poglavlje Od jue do sutra Drugo poglavlje Sve se menja Tree poglavlje Upotreba naunog metoda etvrto poglavlje Postojei mitovi Peto poglavlje Od jednog do drugog sistema esto poglavlje Budunost prema nacrtu Ulazak u zdraviju budunost Sedmo poglavlje Gradovi koji misle Osmo poglavlje Strah od maina Deveto poglavlje Gradovi u moru Desto poglavlje Zakoni i proces donoenja odluka Jedanaesto poglavlje Stilovi ivota Zakljuak 3 5 7 11 13 16 22

23 27 43 44 54 58 62

Dizajniranje budunosti

UVODBudunost prema nacrtuDa li ste spremni da dizajnirate budunost? Premda mnogi od nas oseaju da moemo da se pripremimo za budunost koja nas eka mislei, radei i uei upotrebom sadanjih metoda i vrednosti, nita nije dalje od istine pogotovo u dananjem svetu koji se brzo menja. Novoroene dolazi na svet koji se ne sastoji od njegovih ili njenih odluka. Svaka naredna generacija nasleuje vrednosti, ostvarenja, nade, uspehe i neuspehe prethodnih generacija. Oni nasleuju i rezultate odluka koje su te generacije donosile. Stotinama hiljada godina ljudskog postojanja, kada su tehnologije bile jednostavne ili ih nije ni bilo, ovo je moda imalo mali uticaj na ljudski ivot i zemlju koja ga odrava. Svaka generacija lovaca i sakupljaa, zatim zemljoradnika i naseljenika, prenosila je sledeoj generaciji alatke koje e joj pomoi da preivi. Promene pri smenama generacija bile su male i teko uoljive. Tih dana razumevanje nauke i principa po kojima stvari funkcioniu bilo je slabo, tako da ni objanjenja nisu bila nauna. To nije sluaj u dananjem svetu visoke tehnologije, gde se promena koja utie na milione moe desiti u sekundi. Dete koje se rodi danas nasleuje svet daleko razliit od sveta generacije njihovih roditelja, da ne spominjemo onaj od pre par vekova. Prethodne generacije iza sebe su ostavile zavetanja eksploatacije, okupacije i irelevantnih vrednosti, koja predstavljaju velike izazove, ali i prilike ljudima dananjice. U primenu naunih principa, u dobre ili loe svrhe, rauna se ba svaki napredak koji poboljava ivote ljudi. Vani dokumenti i proklamacije su doneti, dajui prava i privilegije pripadnicima drutava, ali sr ljudskog napretka Ili destrukcije jesu vrsti temelji nauke. Generacijama unazad bilo je nemogue reirati budunost mnogo dalje od sadanjeg momenta, i predvianja budunosti bila su bazirana na nenaunim metodama. Proroci i mudraci

Dizajniranje budunosti

su predstavljali vizije budunosti zasnovane na snovima, halucinacijama, religijskoj revnosti, vraanjima uz pomo delova ivotinja, kristalnih kugli itd. Neki su ak bili i precizni, ali zato to su imali sree, pre nego direktnu vezu sa natprirodnim. Danas sateliti krue oko planete aljui informacije u deliima sekunde o svemu to utie na na ivot. Ove informacije su veoma vredne za predstavljanje vremenskih modela, visina i dubina, geoloki vrelih i hladnih taaka, mesta na kojima ljudi ive, i zagrevanja planete. Ovo nam je po prvi put dalo mogunost da pratimo zdravlje planete, za koje mnogi naunici smatraju da je u ozbiljnom, ako ne i u kritinom, stanju. U jednom jedinom danu, trilioni bitova naunih podataka projure kroz sajber prostor brzinom svetlosti, omoguavajui postojanje haj-tek civilizacije. Dok fizika i tehnologija pritajeno usmeravaju vei deo akcije, milioni ljudi irom sveta i dalje praktikuju pseudonauku, koristei ono to im proroci, vidovnjaci i filozofi kau kao dnevno usmerenje. Mnogi svetski lideri redovno konsultuju spiritualiste, medijume i astrologe oko smernica u odulukama koje odreuju sudbine miliona. Trenutna ljudska aktivnost i njene posledice ne moraju biti oblikovane prema potrebama i vrednostima naih predaka. U stvari, ne smeju biti. Na primer, meunacionalni oruani sukob mnogi i dalje vide kao jedini nain za prevazilaenje razlika. To je posebno podrano od strane onih koji enormno profitiraju od prodaje oruja i pratee opreme. Ovo je sada u potpunosti neprihvatljivo i opasno zbog toga to ratovi imaju ekstremnu cenu u ljudstvu i okruenju. Militantno stanovite postaje prevazieno onda kada sagledamo svet kao sistem meusobnih zavisnosti u kome su svi ljudi jedna porodica. Upravljanje ubrzanim promenama u tehnologiji i kontrolisanje nas samih zahteva nove poglede i pristupe. Oni su sada ujedno i potrebni i mogui upravo zbog tehnolokih promena. Ove lekcije su dizajnirane kako bi podstakle itaoca da usmerava budunost; ne samo linu, ve budunost drutva u celini; i ne samo svoje generacije, ve i onih koje slede. Nauka ne samo da to omoguava, ve predstavlja njen vitalni deo.

Dizajniranje budunosti

VA IZAZOVBudunost se ne deava sama od sebe. Osim prirodnih pojava, kao to su zemljotresi, ona se ostvaruje kroz napore ljudi i velikim je delom odreena time koliko su ljudi informisani. Vi moete igrati ulogu u oblikovanju sutranjice, postavljajui sebi pitanja kao to su: U kakvom svetu ja elim da ivim? i ta demokratija predstavlja za mene?. Postoji mnogo naina organizovanja budunosti pored onih o kojima se danas diskutuje. Scenario za razmatranje: Pretpostavite da ste pozvani da redizajnirate civilizaciju, bez ikakvih ogranienja, baziranu na onome kako stvari stoje danas. Cilj je da se prevazie svet rata, siromatva, gladi i degradacije okruenja, i da se stvori svet najbolji za sve stanovnike, dajui im resurse na raspolaganje, na najdui vremenski period. Zapamtite, slobodni ste da preuredite drutvo na bilo koji nain za koji mislite da e funkcionisati. Jedino ogranienje je da uzmete u obzir odrivi kapacitet planete, odnosno resurse potrebne za odravanje ivota na planeti. Moete preurediti itavu civilizaciju stvarajui ono to smatrate najboljim od svih moguih svetova, ali imajui u vidu da svaka nezadovoljena potreba bilo kog dela populacije moe dovesti do opadanja standarda ivota svih. Ovo ne mora ukljuivati samo zatitu okoline, ve i urbani dizajn, transport, meuljudske odnose, kao i rekonstrukciju obrazovanja, ukoliko Vam se to uini potrebnim. Mogunosti su neograniene. elite li razliite nacije? Internacionalni savetodavni odbor? Kako ete organizovati i distribuirati resurse kako bi zadovoljili potrebe svih? Hoete li se oslanjati na nauni metod u donoenju odluka ili e to biti politika i misticizam? Kako ete reiti razlike u religioznim shvatanjima? Moete ak razmotriti i takav sistem distribucije koji ne ukljuuje novac kao sredstvo razmene. Na linoj osnovi, hoete li teiti poziciji koja e Vam doneti prednost u odnosu na druge? Hoete li zahtevati veu kuu, luksuzniji automobil ili bolji TV? Po kojoj osnovi ete objasniti da ba Vi zasluujete takve stvari? Ili da ih drugi ne zasluuju? Zahvaljujui Vaoj vetini? Investiranju Vaeg vremena i/ili novca?

Dizajniranje budunosti

Zapamtite, ukoliko u tom cilju nametnete bilo koji predodreeni skup vrednosti drugim nacijama, ili Vaim sunarodnicima, ili komijama, proizveete negativne emocije. Kako biste spreili politiku korupciju? Da li biste proglasili univerzalne zakone i sporazume? Da li biste upotrebili vojnu i policijsku silu? Da li biste proglasili sve resurse za zajedniko naslee svih nacija? Da bi ostvario ovaj zadatak, pojedinac mora biti osloboen predrasuda i nacionalizma, i u naelu ispoljavati te kvalitete. Kako biste pristupili tome? Ovo je teak projekat, koji zahteva primenu mnogih disciplina. To su tek neki od problema koje moramo razmotriti razmiljajui o ovom zadatku. To moe biti sve pristup, neoptereen prolou i tradicionalnim uverenjima, religiozan ili ne, ali uvek treba imati u vidu za koga se to drutvo dizajnira. Oseajte se slobodnim da prevaziete trenutne mogunosti u potrazi za novim i kreativnim idejama.

Dizajniranje budunosti

Prvo poglavljeOd jue do sutraMali osvrt pre razmatranja ovog izazova: ivoti veine mukaraca i ena zasenjeni su problemima koje ne mogu da ree. Mnogi dogaaji u naim ivotima rezultat su stvari koje su izvan nae kontrole. Dok je Ja sam glavni lako govoriti, u stvarnosti je jako malo promena na koje su uticali pojedinci. Ljudi za to obino krive sebe ili sudbinu. Ali, kada se dva automobila sudare na raskrsnici, da li za to reba kriviti vozae, sudbinu, ili nain na koji je saobraaj projektovan, pa omoguava sudare? Da li smo mi, kao pojedinci, odgovorni ako se na auto sudari, ili je to rezultat loeg dizajna? U 2005. u SAD je bilo 43.200 smrtnih sluajeva u automobilskim nesreama, i na stotine hiljada povreda. Ali, razmotrimo drugi nain prevoza ljudi sa jednog mesta na drugo lift. Koliko ljudi je poginulo u sudarima liftova? Ovi ureaji prenose milione ljudi svakoga dana bez ijedne greke, zahvaljujui inteligentnom dizajnu. Kako se moe na slian nain urediti saobraaj na autoputu? Ako verujete da treba dizajnirati saobraaj tako da bude skoro nemogue poginuti ili biti povreen u sudarima, ova knjiga je za Vas. Ukoliko verujete da je mogue naunim istraivanjem pronai nain za preureenje drutva, kako bi se svakom pojedincu pruila vea ansa za samorealizaciju i ispunjenje, verovatno ete ceniti ove ideje. Da biste izvukli najvie iz ovih ideja, moraete da pomeate otvorenost uma i skepticizam. Dovoljno je teko suoiti se sa problemima svog vremena; jo je tee razumeti fantastine i okantne promene koje se mogu desiti u budunosti. Zamislite jednog inteligentnog oveka iz Njujorka, koji je pre 100 godina, jedne veeri, seo sa knjigom koja predvia ivot vek kasnije. Odbijao bi da poveruje da u 2006. skoro svi mogu upravljati koijama bez konja koje mogu dostii brzinu od 60 milja na as, i vie. Mogao bi pomisiti da su dizajneri otili predaleko.

Dizajniranje budunosti

Nasmejao bi se podrugljivo apsurdnosti ideje o leteim mainama, koje je napravio ovek, a koje putuju bre od brzine zvuka. Pomisao na brzo slanje slika i zvukova svetom, delovala bi nemogue osobi pre 100 godina. De