dizajniranje buducnosti zak fresko

Jacque Fresco

De

sig

nin

g t

he

Fu

ture

Copyright 2007 Jacque Fresco & Roxanne Meadows

Jacque Fresco

De

sig

nin

g t

he

Fu

ture

Copyright 2007 Jacque Fresco & Roxanne Meadows

Žak Fresko

Bud

ućno

st p

rem

a na

crtu

Sadržaj

UVOD Budućnost prema nacrtu 3

VAŠ IZAZOV 5

Prvo poglavlje Od juče do sutra 7

Drugo poglavlje Sve se menja 11

Treće poglavlje Upotreba naučnog metoda 13

Četvrto poglavlje Postojeći mitovi 16

Peto poglavlje Od jednog do drugog sistema 22

Šesto poglavlje Budućnost prema nacrtu – Ulazak u zdraviju budućnost 23

Sedmo poglavlje Gradovi koji misle 27

Osmo poglavlje Strah od mašina 43

Deveto poglavlje Gradovi u moru 44

Desto poglavlje Zakoni i proces donošenja odluka 54

Jedanaesto poglavlje Stilovi života 58

Zaključak 62

Dizajniranje budućnosti

�

UVODBudućnost prema nacrtu

Da li ste spremni da dizajnirate budućnost?

Premda mnogi od nas osećaju da možemo da se pripremimo za budućnost koja nas čeka misleći, radeći i učeći upotrebom sadašnjih metoda i vrednosti, ništa nije dalje od istine – pogo-tovo u današnjem svetu koji se brzo menja. Novorođenče dolazi na svet koji se ne sastoji od njegovih ili njenih odluka. Svaka naredna generacija nasleđuje vrednosti, ostvarenja, nade, uspehe i neuspehe prethodnih generacija. Oni nasleđuju i rezultate odluka koje su te generacije donosile.

Stotinama hiljada godina ljudskog postojanja, kada su tehnologije bile jednostavne ili ih nije ni bilo, ovo je možda imalo mali uticaj na ljudski život i zemlju koja ga održava. Svaka generacija lovaca i sakupljača, zatim zemljoradnika i naseljenika, prenosila je sledećoj generaciji alatke koje će joj pomoći da preživi. Promene pri smenama generacija bile su male i teško uočljive. Tih dana razumevanje nauke i principa po kojima stvari funkcionišu bilo je slabo, tako da ni objašnjenja nisu bila naučna.

To nije slučaj u današnjem svetu visoke tehnologije, gde se promena koja utiče na milione može desiti u sekundi. Dete koje se rodi danas nasleđuje svet daleko različit od sveta generacije njihovih roditelja, da ne spominjemo onaj od pre par vekova. Prethodne generacije iza sebe su ostavile zaveštanja eksploatacije, okupacije i irelevantnih vrednosti, koja predstavljaju velike izazove, ali i prilike ljudima današnjice.

U primenu naučnih principa, u dobre ili loše svrhe, računa se baš svaki napredak koji poboljšava živote ljudi. Važni dokumenti i proklamacije su doneti, dajući prava i privilegije pripadnicima društava, ali srž ljudskog napretka – Ili destrukcije – jesu čvrsti temelji nauke.

Generacijama unazad bilo je nemoguće režirati budućnost mnogo dalje od sadašnjeg mo-menta, i predviđanja budućnosti bila su bazirana na nenaučnim metodama. Proroci i mudraci

�


su predstavljali vizije budućnosti zasnovane na snovima, halucinacijama, religijskoj revnosti, vračanjima uz pomoć delova životinja, kristalnih kugli itd. Neki su čak bili i precizni, ali zato što su imali sreće, pre nego direktnu vezu sa natprirodnim.

Danas sateliti kruže oko planete šaljući informacije u delićima sekunde o svemu što utiče na naš život. Ove informacije su veoma vredne za predstavljanje vremenskih modela, visina i dubina, geološki vrelih i hladnih tačaka, mesta na kojima ljudi žive, i zagrevanja planete. Ovo nam je po prvi put dalo mogućnost da pratimo zdravlje planete, za koje mnogi naučnici smatraju da je u ozbiljnom, ako ne i u kritičnom, stanju.

U jednom jedinom danu, trilioni bitova naučnih podataka projure kroz sajber prostor brzi-nom svetlosti, omogućavajući postojanje haj-tek civilizacije. Dok fizika i tehnologija pritajeno usmeravaju veći deo akcije, milioni ljudi širom sveta i dalje praktikuju pseudonauku, koristeći ono što im proroci, vidovnjaci i filozofi kažu kao dnevno usmerenje. Mnogi svetski lideri re-dovno konsultuju spiritualiste, medijume i astrologe oko smernica u odulukama koje određuju sudbine miliona.

Trenutna ljudska aktivnost i njene posledice ne moraju biti oblikovane prema potrebama i vrednostima naših predaka. U stvari, ne smeju biti. Na primer, međunacionalni oružani sukob mnogi i dalje vide kao jedini način za prevazilaženje razlika. To je posebno podržano od strane onih koji enormno profitiraju od prodaje oružja i prateće opreme. Ovo je sada u potpunosti neprihvatljivo i opasno zbog toga što ratovi imaju ekstremnu cenu u ljudstvu i okruženju.

Militantno stanovište postaje prevaziđeno onda kada sagledamo svet kao sistem međusobnih zavisnosti u kome su svi ljudi jedna porodica. Upravljanje ubrzanim promenama u tehnologiji i kontrolisanje nas samih zahteva nove poglede i pristupe. Oni su sada ujedno i potrebni i mogući upravo zbog tehnoloških promena.

Ove lekcije su dizajnirane kako bi podstakle čitaoca da usmerava budućnost; ne samo ličnu, već budućnost društva u celini; i ne samo svoje generacije, već i onih koje slede. Nauka ne samo da to omogućava, već predstavlja njen vitalni deo.


�

VAŠ IZAZOV

Budućnost se ne dešava sama od sebe. Osim prirodnih pojava, kao što su zemljotresi, ona se ostvaruje kroz napore ljudi i velikim je delom određena time koliko su ljudi informisani. Vi možete igrati ulogu u oblikovanju sutrašnjice, postavljajući sebi pitanja kao što su: „U kakvom svetu ja želim da živim?“ i „Šta demokratija predstavlja za mene?“. Postoji mnogo načina or-ganizovanja budućnosti pored onih o kojima se danas diskutuje.

Scenario za razmatranje: Pretpostavite da ste pozvani da redizajnirate civilizaciju, bez ikakvih ograničenja, baziranu na onome kako stvari stoje danas. Cilj je da se prevaziđe svet rata, siromaštva, gladi i degradacije okruženja, i da se stvori svet najbolji za sve stanovnike, dajući im resurse na raspolaganje, na najduži vremenski period.

Zapamtite, slobodni ste da preuredite društvo na bilo koji način za koji mislite da će funk-cionisati. Jedino ograničenje je da uzmete u obzir održivi kapacitet planete, odnosno resurse potrebne za održavanje života na planeti.

Možete preurediti čitavu civilizaciju stvarajući ono što smatrate najboljim od svih mogućih svetova, ali imajući u vidu da svaka nezadovoljena potreba bilo kog dela populacije može dovesti do opadanja standarda života svih. Ovo ne mora uključivati samo zaštitu okoline, već i urbani dizajn, transport, međuljudske odnose, kao i rekonstrukciju obrazovanja, ukoliko Vam se to učini potrebnim.

Mogućnosti su neograničene. Želite li različite nacije? Internacionalni savetodavni odbor? Kako ćete organizovati i distribuirati resurse kako bi zadovoljili potrebe svih? Hoćete li se oslanjati na naučni metod u donošenju odluka ili će to biti politika i misticizam? Kako ćete rešiti razlike u religioznim shvatanjima? Možete čak razmotriti i takav sistem distribucije koji ne uključuje novac kao sredstvo razmene.

Na ličnoj osnovi, hoćete li težiti poziciji koja će Vam doneti prednost u odnosu na druge? Hoćete li zahtevati veću kuću, luksuzniji automobil ili bolji TV? Po kojoj osnovi ćete objasniti da baš Vi zaslužujete takve stvari? Ili da ih drugi ne zaslužuju? Zahvaljujući Vašoj veštini? Investiranju Vašeg vremena i/ili novca?

�


Zapamtite, ukoliko u tom cilju nametnete bilo koji predodređeni skup vrednosti drugim nacijama, ili Vašim sunarodnicima, ili komšijama, proizvešćete negativne emocije. Kako biste sprečili političku korupciju? Da li biste proglasili univerzalne zakone i sporazume? Da li biste upotrebili vojnu i policijsku silu? Da li biste proglasili sve resurse za zajedničko nasleđe svih nacija?

Da bi ostvario ovaj zadatak, pojedinac mora biti oslobođen predrasuda i nacionalizma, i u načelu ispoljavati te kvalitete. Kako biste pristupili tome? Ovo je težak projekat, koji zahteva primenu mnogih disciplina.

To su tek neki od problema koje moramo razmotriti razmišljajući o ovom zadatku. To može biti svež pristup, neopterećen prošlošću i tradicionalnim uverenjima, religiozan ili ne, ali uvek treba imati u vidu za koga se to društvo dizajnira.

Osećajte se slobodnim da prevaziđete trenutne mogućnosti u potrazi za novim i kreativnim idejama.


�

Prvo poglavlje

Od juče do sutra

Mali osvrt pre razmatranja ovog izazova:

Životi većine muškaraca i žena zasenjeni su problemima koje ne mogu da reše. Mnogi događaji u našim životima rezultat su stvari koje su izvan naše kontrole. Dok je “Ja sam glavni” lako govoriti, u stvarnosti je jako malo promena na koje su uticali pojedinci. Ljudi za to obično krive sebe ili “sudbinu”. Ali, kada se dva automobila sudare na raskrsnici, da li za to reba kriviti vozače, “sudbinu”, ili način na koji je saobraćaj projektovan, pa omogućava sudare? Da li smo mi, kao pojedinci, odgovorni ako se naš auto sudari, ili je to rezultat lošeg dizajna?

U 2005. u SAD je bilo 43.200 smrtnih slučajeva u automobilskim nesrećama, i na stotine hiljada povreda. Ali, razmotrimo drugi način prevoza ljudi sa jednog mesta na drugo – lift. Koliko ljudi je poginulo u sudarima liftova? Ovi uređaji prenose milione ljudi svakoga dana bez ijedne greške, zahvaljujući inteligentnom dizajnu. Kako se može na sličan način urediti saobraćaj na autoputu?

Ako verujete da treba dizajnirati saobraćaj tako da bude skoro nemoguće poginuti ili biti povređen u sudarima, ova knjiga je za Vas. Ukoliko verujete da je moguće naučnim istraživanjem pronaći način za preuređenje društva, kako bi se svakom pojedincu pružila veća šansa za samo-realizaciju i ispunjenje, verovatno ćete ceniti ove ideje.

Da biste izvukli najviše iz ovih ideja, moraćete da pomešate otvorenost uma i skepticizam. Dovoljno je teško suočiti se sa problemima svog vremena; još je teže razumeti fantastične i šokantne promene koje se mogu desiti u budućnosti.

Zamislite jednog inteligentnog čoveka iz Njujorka, koji je pre 100 godina, jedne večeri, seo sa knjigom koja predviđa život vek kasnije. Odbijao bi da poveruje da u 2006. skoro svi mogu upravljati kočijama bez konja koje mogu dostići brzinu od 60 milja na čas, i više. Mogao bi pomisiti da su dizajneri otišli predaleko.

�


Nasmejao bi se podrugljivo apsurdnosti ideje o letećim mašinama, koje je napravio čovek, a koje putuju brže od brzine zvuka. Pomisao na brzo slanje slika i zvukova svetom, delovala bi nemoguće osobi pre 100 godina. Delovalo bi joj nemoguće da se rat može razviti do tačke kada mala bomba, upućena preko pola sveta, može uništiti čitav grad s velikom preciznošću. Naš gospodin s početka XX veka bio bi uznemiren podatkom da se deo njegove zarade odvaja za penziju.

Ostavimo sada našeg džentlmena da gunđa o svetu koji se brzo kreće i budućnosti koja je otišla predaleko.

Jesmo li danas išta fleksibilniji i vidimo li dalje? Kako bismo dizajnirali budućnost pozitivnih promena, moramo prvo postati eksperti u menjanju naših umova. Razlike izeđu XIX i XX veka verovatno će biti male u poređenju sa promenama koje će se odigrati do kraja našeg veka.

Najbolje ćete razumeti ove ideje ako današnjicu možete videti kao prekretnicu između juče i sutra. Trebaće Vam, takođe, osetljivost na nepravdu, propuštene prilike za sreću i smrtonosne konflikte, koji karakterišu našu civilizaciju u XXI veku.

Nemamo kristalnu kuglu da bismo videli ostatak XXI veka. Želimo da pohranite ove ideje u Vaš sopstveni mentalni kompjuter i iskustvo. Možete čak pronaći i bolje ideje koje će imati ulogu u oblikovanju budućnosti naše civilizacije. U ostatku knjige istraživaćemo nepoznate, alarmantne, uzbudljive i dostižne mogućnosti za dizajniranje budućnosti.

Kriza koju treba adresirati

Neko može pomisliti da, sa našom tehnologijom, možemo eliminisati većinu društvenih oboljenja. Zar moderna tehnologija ne može obezbediti dovoljno hrane, odeće, skloništa i ma-terijalnih dobara za sve, ako se pametno koristi? Šta nas sprečava u postizanju toga? Tehnologija napreduje, ali naša društva se još uvek baziraju na konceptima i metodama ustanovljenim ve-kovima ranije. Još uvek imamo društvo bazirano na oskudici i upotrebi novca. Još uvek imamo obrasce mišljenja ustanovljene na starim strukturama koje su bile u upotrebi u zapadnoj Aziji nekoliko stotina godina ranije. Trudimo se da se prilagodimo brzim promenama u tehnologiji, sa zastarelim vrednostima koje više ne funkcionišu u današnjem svetu.

Zahvaljujući ogromnim prednostima datih korporacijama od strane zakonodavaca koji im duguju svoje pozicije, monopoli dobijaju veću kontrolu. Utešna pretpostavka “Ja mogu napraviti razliku” sve je dalje i dalje od realnosti. Sve manje korporacija poseduje sve više i više kom-panija. Isti ljudi sede u upravnim odborima različitih najvećih korporacija, pored sopstvene. Korporacije koje poseduju auto i avio kompanije, mogu posedovati i prehrambene, radio, TV, novinske, farmaceutske, proizvodne i kompanije za proizvodnju oružja. Deset najvećih zajmodavnih institucija virtuelno kontrološe sve kreditne kartice u SAD. Bogatstvo i uticaj korporativnih elita ne može se izjednačiti ili meriti od strane radnika, koji im omogućavaju sticanje tog bogatstva. Sa medijskim komapanijama danas, prisvojenim ili sponzorisanim od strane velikih korporacija, teško je znati da li se vestima može verovati.

Prema mnogim anketama, većina naučnika smatra da se ljudska rasa ide u “pravcu sudara” sa prirodom, da čitav Zemljin eko-sistem pati i da je sposobnost planete da održava život


�

ozbiljno ugrožena. Postoji pretnja od brzih globalnih klimatskih promena, koje će zasigurno imati ozbiljne posledice. Zagađenje vode, zemlje, vazduha koji udišemo, preti našem zdravlju. Uništavamo neobnovljive resurse, kao što su površinski sloj zemlje i ozonski omotač, umesto da ih pametno koristimo.

Suočavamo se sa zajedničkim pretnjama koje prevazilaze nacionalne granice: prenaseljenost, energetska nestašica, oskudica vode, ekonomska katastrofa, širenje nekontrolisanih oboljenja, i tehnološka zamena radnika mašinama, samo su neke od njih. Čak 852 miliona ljudi širom sveta je gladno. Svakoga dana, preko 16.000 dece umire od gladi – jedno dete na svakih 5 sekundi. Širom sveta, više od 1 milijarde ljudi živi ispod međunarodno ustanovljene linije siromaštva, zarađujući manje od 1 dolara dnevno.Veoma mali procenat ljudi poseduje veći deo svetskog bogatstva i resursa. Jaz između bogatih i siromašnih se povećava. U SAD 2002. prosečni izvršni direktor zarađivao je 282 puta više od prosečnog radnika. U 2005. nadoknade izvršnih direktora većih korporacija u SAD porasle su za 12% do proseka od 9,8 miliona dolara godišnje. Direk-tori naftnih kompanija prošli su još bolje sa povišicama koje su u proseku skočile neverovatnih 109% na 16.6 miliona dolara godišnje. U međuvremenu, plate radnika u većini industrija i zanimanja širom SAD su jedva pratile infalciju. U Oregonu, minimalne radničke plate porasle su za skromnih 2.8% na 15.080 dolara godišnje.

Ono što nam je zaveštano izgleda ne funkcioniše za većinu ljudi. Sa napredovanjima u nauci i tehnologiji u poslednjih 200 godina, možete se upitati: “Da li treba da bude ovako?”. Sa uočljivim činjenicama da naučno znanje čini naše živote boljim kada biva korišćeno sa brigom o ljudskom blagostanju i zaštiti životne sredine, ne treba se dovoditi u pitanje da li nauka i tehnologija mogu proizvesti obilje, tako da niko ne ostane uskraćen. Ali, pogrešna upotreba i zloupotreba tehnologije pogoršava stvari.

Uglavnom smo mi sami uzročnici problema sa kojima se danas suočavamo. Moramo prih-vatiti da naša budućnost zavisi od nas. Dok su vrednosti predstavljene od strane religijskih vođa vekovima inspirisale mnoge da se društveno odgovorno ponašaju, drugi su išli u ratove zbog različitih religijskih verovanja. Nade za božanskom intervencijom mitoloških bića su iluzije koje ne mogu rešiti probleme modernog sveta. Budućnost sveta je naša odgovornost i zavisi od odluka koje donosimo danas. Mi smo naš spas ili naša propast.

Oblik i rešenja budućnosti počivaju na kolektivnom naporu ljudi koji sarađuju. Svi smo mi sastavni deo mreže života. Ono što pogađa druge ljude i okruženje takođe ima posledice i na naše sopstvene živote.

Ono što je potrebno jeste promena u našoj svesti o pravcu i svrsi – alternativna vizija održive nove civilizacije, koja nije slična ni jednoj do sad. Premda je ova vizija ovde jako sažeta, ona se bazira na godinama studija i eksperimentalnom istraživanju.

Ovi zapisi nude moguće alternative težnjama ka boljem svetu. Oni pristupaju odlukama koristeći naučni metod. Kao i svaki novi pristup, ovo zahteva malo mašte i volje pri razmatranju nekonvencionalnog, kako bi bilo uvaženo. Zapamtite da je skoro svaki novi koncept bivao odbačen kao besmislen, odbijen i ismejan kada bi prvi put bio predstavljen, posebno od strane stručnjaka tog vremena.

10


To se desilo prvim naučnicima koji su rekli da je Zemlja okrugla, prvima koji su govorili da se okreće oko Sunca i prvima koji su mislili da ljudi mogu naučiti da lete. Možete napisati čitavu knjigu, i mnogi i jesu, o stvarima koje su ljudi smatrali nemogućim, do trenutka kada bi se desile. Zamislite odlazak na Mesec, na primer! Vaši pra-pra dedovi bi se nasmejali na takvu pomisao! Takve zamisli bile su lutanja pisaca naučne fantastike. Mnogi napredni mislioci bivali su zatvarani ili ubijani zbog iznošenja misli, kakva je da Zemlja nije centar univerzuma.

Oni koji su se borili za socijalnu pravdu i promene imali su čak i veće teškoće. Ljudi koji su zagovarali promene bivali su prebijani, zlostavljani, zatvarani i brutalno ubijani. Na primer, Vangari Maatai (Wangari Maathai), koji je nagrađen Nobelovom nagradom za mir 10. decembra 2004. godine, bio je prskan suzavcem, prebijan do besvesti i zatvoren, zbog borbe protiv krčenja šuma u Keniji, u Africi. Dajana Fose (Dianne Fosse), prirodnjak, koja se aktivno zalagala za zaštitu gorila od lovokradica, pronađena je iskasapljena na smrt, u svojoj kolibi. Nažalost, ona nije računala na potrebe lovokradica. Može se napisati nebrojeno knjiga o teškoćama koje su pratile one koji su tražili promene i pretili promenom statusa quo.


11

Drugo poglavljeSve se menja

U našem dinamičnom univerzumu sve stvari se menjaju, od najdaljih delova kosmosa do pomeranja kontinenata. Promene se dešavaju u svim živim i neživim sistemima. Istorija civi-lizacije je priča o promeni od jednostavnog do kompleksnog. Ljudska dovitljivost i inventivnost su svedoci ovih činjenica. Nijedan sistem ne može da ostane dugo statičan; većina monarhija zamenjena je drugim oblicima vlasti i razvila su se društva zasnovana na volji ljudi, ne kraljeva. Nažalost, promene se ne dešavaju uvek na bolje.

Iako prihvatamo neizbežnost promena, ljudi ih dočekuju sa dosta otpora. U većini slučajeva, promena ugrožava one koji se nalaze na pozicijama koje donose prednost i većim delom je tu da bi, na prvom mestu, održala stvari onakvim kakve jesu. Za sva društva ovo je istina, bilo da je struktura moći religijska, vojna, socijalistička, kapitalistička, komunistička, fašistička ili plemenska. Vođe će pokušati da spreče promenu. Ponekad, čak i kada su uslovi užasni za većinu ljudi, sami ljudi se mogu opirati promeni jer im trenutno stanje odgovara. Mi ih nazivamo nei-menovanim čuvarima sistema.

Ali bez obzira na to koliko ljudi pruža otpor, ljudska civilizacija nije izuzeta od promena. Promena se dešava u svim socijalnim sistemima i ona predstavlja jedinu konstantu. Možemo biti sigurni da je i ljudska istorija jedna od promena.

Ipak, u svakom slučaju, oni kojima je to interes (oni koji najviše dobijaju održavajući stvari takvima kakve jesu) protive se čak i tehnološkim promenama. Na primer, ranije u dvadesetom veku, branioci vojne konjice odlagali su razvoj tenka. Ovakva tradicija se ukopala, tako da su 1939. godine, prilikom Nemačke invazije na Poljsku, nemačke tenkovske divizije bile suprot-stavljene poljskim vojnicima koji su i dalje jahali na konjima.

Bilo je jasno da konjanici nisu imali šanse. Razvoj letelica zapretio je tenkovskim divizijama. Zatim su se piloti i dizajneri aviona borili da zadrže razvoj raketa na navođenje. “Raketaši” su se borili da zadrže razvoj laserskog oružja. Tako to ide. Ako se zapitamo zašto se i dalje suočavamo

12


sa mnoštvom istih problema koje su imali i naši preci, iako naše tehnološke mogućnosti daleko premašuju njihove, moramo uzeti u obzir da mi postojimo ovde tako kratak vremenski period, skoro toliko mali da bi nas mogli nazivati “novorođenim”. Ako bismo uzeli 24-časovni sat i njime predstavili vreme otkako je život na zemlji počeo, videli bismo da ljudi postoje tek od posledn-jeg minuta poslednjeg časa. Tek tokom poslednjih par sekundi poslednjeg minuta moderni ljudi su počeli da koriste naučne metode radi iznalaženja najefikasnijih načina za završavanje nekih poslova. Mi tek sad počinjemo da puštamo korak. Više novog znanja je kreirano od početka dvadesetog veka do danas nego u prethodnih milijardu godina. Promene su skoro svuda.

Ako život s vremena na vreme zbunjuje – ako se osećate razapeto na sve strane, ako uvidite da, bilo šta radili, i dalje imate probleme koji su uvek tu, ako shvatite da naši ekonomski, politički i socijalni načini kojima rešavamo stvari ponekad proizvode više poteškoca nego što ih rešavaju – onda samo igrate svoju ulogu u patnji kroz trenutnu fazu tranzicije naše civilizacije.


13

Treće poglavlje Upotreba naučnog metoda

Šta to imamo ovde

Sve dok naučno razumevanje nije ušlo u upotrebu, ljudska bića nisu razumela svoju vezu sa fizičkim svetom, pa su izmišljala sopstvena obajšnjenja. Ova objašnjenja težila su pojed-nostavljenju i na mnoge načine bila su štetna. Na primer, ako neko zna da nadolazi plimski talas i odabere da ostane i moli se za spas umesto da ode, to može biti štetno za njegov/njen opstanak. Ljudi su verovali da su kuge i bolesti zaslužena kazna od strane ljutog Boga, ali je naučnom metodom otkriveno da mnoge bolesti prenose pacovi i vaši, a da su prouzrokovane mikrobima.

Nije stvar u tome da su naučnici konzervativni po pitanju ovih stvari - već njihovo prihvatanje

ideja zahteva mnogo prefinjenije standarde i metode razumevanja.

Naučna metoda pomaže da se umanje dvoumice, predrasude i unapred doneti zaključci. Metoda podrazumeva da se iskazi verifikuju i da istraživači kroz eksperimentisanje otkriju šta funkcioniše, a šta ne. Naučnici postavljaju pitanje: “Šta to imamo ovde?” i zatim sprovode eksperimente kako bi ustanovili prirodu fizičkog sveta.

Ovaj proces zahteva da eksperimenti budu verifikovani i od strane drugih koji moraju imati iste rezultate. Jedno od većih otkrića u nauci jeste shvatanje da ne možemo dobiti odgovore na pitanja čisto intuitivno. Ono zahteva velike radne napore i vreme za pronalaženje rešenja i odgovora. Često se dešavaju mnogi promašaji dok se ne dođe do novih otkrića.

Naučni jezik

Razmena ideja i informacija obično započinje jezikom, ali kada vidimo kako u svakod-nevnom životu možemo biti pogrešno shvaćeni, znamo da ovo može biti zbunjujući zadatak.

14


Naš svakodnevni jezik evoluirao je kroz vekove kulturnih promena i, nažalost, teško je rešiti neskladne ideje koristeći ga. U mnogim primerima, usled različitih porekla i životnih iskustava, ista reč može imati različita značenja različitim ljudima. Nečije misli mogu biti protumačene drugačije, čak i ako su na istom jeziku.

Ali postoji jezik koji je lako razumljiv mnogima, čak i u različitim krajevima sveta. Ovaj jezik ima visok stepen fizičke korelacije sa stvarnim svetom. Skoro pa nema zbrke u njemu. U različitim naučnim područjima, kao što su inženjerstvo, matematika, hemija, i ostale tehničke oblasti, imamo stvar najbližu deskriptivnom univerzalnom jeziku koji ostavlja malo prostora za nečiju zasebnu interpretaciju.

Na primer, ako se dizajn automobila dâ bilo kom tehnički razvijenom društvu bilo gde na svetu, bez obzira na politička ili verska uverenja, konačni proizvod biće isti. Ovaj jezik je namerno razvijen kao pogodniji način ustanovljavanja problema. On je skoro sasvim oslobođen maglovitih interpretacija i dvosmislenosti.

Mnogi od ovih velikih tehničkih koraka, napravljenih u današnje vreme, bili bi nedostižni bez usavršene komunikacije. Bez svakodnevnog opisnog jezika bili bismo nemoćni da sprečimo bolesti, uvećamo proizvodnju useva, razgovaramo na udaljenostima od nekoliko hiljada milja ili gradimo mostove, brane, saobraćajne sisteme i mnoga druga tehnološka čuda ovog komp-juterizovanog doba.

Primena i razumevanje “Univerzalne Semantike” imaju suštinski značaj za poboljšanje komunikacije. Semantika je definisana na mnogo različitih načina. Ukratko, to je pokušaj poboljšanja komunikacije kroz pažljivo korišćenje jezika. Na primer, termini kao “Arapin”, “Jevrejin”, “Irac” imaju neznatno drugačije značenje ua različite ljude. Slične reči imaju više značenja, u zavisnosti od razlika u poreklu i iskustvu. Ovo se takođe odnosi i na reči kao što su: razumevanje, savest, demokratija, realnost, ljubav, itd. Za vođenje inteligentne diskusije uz korišćenje određenih reči, suštinski je pitati osobu o značenju reči koje je upotrebila. Ako neko želi da razgovara na razuman način, najbolje bi bilo definisati termine. Semantika je samo jedan instrument koji može pomoći u poboljšanju komunikacije. Korisna knjiga za ovu temu je Tiranija reči Stjuarta Čejsa (“Tyranny of Words” by Stuart Chase).

Možemo li primeniti naučne metode u načinu dizajniranja budućnosti?

Otkriće naučnih principa omogućava nam da potvrdimo i testiramo mnoga tvrđenja. Ako neko tvrdi da određeni strukturalni element može izdržati određeni broj funti po kvadratnom inču, ova izjava može biti testirana i prihvaćena ili odbijena na osnovu rezultata testa. Upravo nam ovo testiranje omogućava da dizajniramo i konstruišemo mostove, zgrade, brodove, avione i ostala mehanička čuda.

Skoro svako koga znate koristiće naučni metod u slučaju da dođe do operacije, vožnje avi-onom, ili izgradnje objekata kao što su neboderi, mostovi i automobili. Vekovima smo usaglašeni da ćemo, kada dođe do pitanja lične materijalne sigurnosti, pre odabrati nauku nego magiju. Zašto je to tako? Verovatno zato što funkcioniše i svako to može videti.


15

Zašto onda ne radimo tako i kada se radi o planiranju našeg društva: našim gradovima, transportnim sistemima, poljoprivredi, zdravlju i tako dalje? Ako smatrate da mi te stvari već radimo naučno, pogledajte ponovo! Ako nauka ima dosta sa tim što funkcioniše, onda očito postoji dosta toga nenaučnog u današnjoj socijalnoj i ekonomskoj postavci, zato što stvari ne funkcionišu baš najbolje za većinu svetske populacije ili životnu sredinu. Da ima naučnog u tome, rat, siromaštvo, glad, beskućništvo, zagađenje itd. danas ne bi bili tako rasprostranjeni. Nažalost, strukture našeg društva su se razvile bez sveobuhvatnog globalnog planiranja.

Jedan od uslova za redizajniranje društva jeste taj da Vaš socijalni dizajn mora počivati u okviru nosećeg kapaciteta naše planete. To znači da naši resursi treba da podrže život na planeti za sve. Ovo će svakako zahtevati naučne metode procenjivanja.

Ukoliko bismo poželeli da pošaljemo nekog na mesec, ne bismo mogli samo da napravimo raketu i usmerimo je ka mesecu. Prvo moramo testirati pritisak koji ljudsko telo može podneti. Stavili bismo osobu u simulator da bismo videli koliko gravitaciono ubrzanje može izdržati. Izložili bismo osobu mnogim testovima. Na primer, testirali bismo kako telo funkcioniše u bestežinskom stanju i efekte na ljudsko zdavlje. Takođe bi nam bile potrebne informacije o uslovima opstanka na mesecu; na primer, ima li tamo vode, vazduha, podnošljive temperature itd.

Na otprilike isti način moramo pogledati planetu kao celinu i upitati: “Šta to imamo ovde?”. Želimo da primenimo isti inteligentni metod planiranja korišćenjem naučnog sistema Zemlje zarad planetarnog opstanka. Stepen neprimenjivanja ovog naučnog metoda u načinu našeg života može u velikoj meri odrediti nepotrebnu količinu patnje koja će se dogoditi. Kako mi ovo radimo?

16


Četvrto poglavljePostojeći mitovi

Ljudska priroda

U svakodnevnom životu posmatramo međusobne veze između fizičkih događaja svuda oko nas. Ali kada je reč o ljudskom ponašanju, često ne uspevamo da uočimo iste veze kao one koje važe u prirodnim naukama. Kada budemo proučavali ljudsko ponašanje na isti način na koji proučavamo fizički fenomen, bolje ćemo razumeti fizičke faktore koji su odgovorni za oblikovanje naših vrednosti i ponašanja.

U prirodnim naukama, fizički fenomeni nastaju usled delovanja velikog broja sila. Na primer, biljka ne raste ukoliko na nju ne deluju hranljive materije, gravitacija, voda, sunce, i još mnogo toga. Čamac ne plovi sam od sebe; na to utiču vetar i mnoge druge promenljive.

Ne postoji predodređena ljudska priroda. Niko od nas nije rođen sa predrasudama, netrpeljivošću, ili besom; oni se razvijaju na osnovu naših iskustava. Ne bi trebalo da budemo preokupirani pogrešnim konceptom o ljudskoj prirodi, već bi pre trebalo da ispitamo oduvek promenljivo ljudsko ponašanje – u suprotnom bismo i dalje živeli u pećinama.

Na ljudsko ponašanje, kao i na sve ostalo u prirodi, deluju spoljašnje sile. Nauke koje danas proučavaju ljudsko ponašanje manje su razvijene, jer se na prvom mestu fokusiraju na ljude, a nedovoljno na uslove koji vladaju u okruženju, a koji “programiraju” individuu. Ne možete identifikovati faktore odgovorne za ponašanje kroz studije koje se bave samo pojedinačnim ličnostima. Nasuprot tome, moramo proučavati kulture u kojima se ljudi vaspitaju. Razlike između američkog domoroca, lopova i bankara ne nalaze se u njihovim genima, već reflektuju okruženja u kojima su odgajani. Kineska beba ništa brže ne nauči da govori kineski nego što američka beba nauči engleski. Ako se temeljnije ispitaju efekti koje društvo ostavlja na ljudsko ponašanje, može se lako identifikovati tip okruženja iz kog osoba dolazi. Različitost društveno-ambijentalnih uticaja reflektuje se u jezicima, mimici lica, gestovima i pokretima tela.


17

Ljudsko ponašanje ima svoje zakonitosti i sastoji se iz mnoštva promenljivih iz okruženja, koje međusobno reaguju. Ovo uključuje i konstruktivna i društveno-uvredljiva ponašanja. Društveno okruženje se sastoji iz našeg porodičnog života, ishrane, ljubavi, ili nedostatka iste, kupovne moći, seksualnog opredeljenja, uzora sa TV-a, knjiga, radija, interneta, obrazovanja, verske pozadine, ljudi sa kojima smo povezani i svih ostalih međusobno interreagujućih promenljivih u nečijem životu.

Generalno, kolektivne vrednosti su pod uticajem društvene strukture i društvenih podkultura. Društveni sistemi teže neprestanom održavanju uz sve svoje prednosti i mane. Bilo da uvidimo to ili ne, mediji i uspostavljene institucije koje utiču na nacionalni “plan” konstantno manipulišu većinom ljudi. Ovo, sa druge strane, utiče na veći deo našeg ponašanja, naših očekivanja i vred-nosti. Naša poimanja dobrog i lošeg i naši koncepti moralnosti takođe su deo našeg kulturnog nasledstva i iskustva. Ovaj metod kontrole, koji ne zahteva upotrebu fizičke sile, pokazao se veoma uspešnim, tako da samo mali broj ljudi prepozna i oseti manipulacije.

Mnogi misle da je pohlepa deo ljudske prirode. Kako ljudi vekovima žive u nestašici ili strahu od nestašice, razvili su se obrasci ponašanja kao sto su pohlepa, i divljenje onima koji su akumulirali bogatstvo kroz kriminal, proneveru i slične stvari. Ovi obrasci su sa nama veko-vima pa mnogi misle da je to samo ljudska priroda koja se ne može promeniti. Ali pogledajmo ovaj primer: ako bi nedelju dana padala zlatna kiša, ljudi koji žive u društvima u kojima vlada nestašica izjurili bi napolje i punili svoje kuće zlatom. Ako bi se zlatna kiša nastavila godinama oni bi počeli da je izbacuju iz kuća i bacali bi je zajedno sa njihovim zlatnim prstenjem. U okruženju izobilja i emotivne sigurnosti, mnogi negativni obrasci više ne bi bili rašireni.

Ljudi odrasli u monetarnom sistemu, u kome je osnova svega profit, pre će izvoziti delove svog posla nego što će biti zabrinuti za dobro svoje zemlje i zaposlenih. Priroda naših društvenih institucija odražava ovo ponašanje. Na primer, ako bi kompanija srednje veličine bila zabrinuta za dobro zaposlenih i pružila im zdravstvenu zaštitu, igrališta za decu i veće plate, ona ne bi privukla onoliko investitora koliko kompanija slične veličine koja bi izvozila posao i investirala u reklamiranje i nove mašine. Humanije preduzeće ne bi bilo dugo u poslu. Da bi neko opstao u svetu biznisa, on mora imati dominantnu predatorsku crta ponašanja. Ovo nije ljudska priroda već nus-produkt kulture.

U okruženju u kome vlada velika nestašica hrane, ljudi je gomilaju. Ovakvo ponašanje proističe iz same nestašice. Ali na ostrvu u Južnom moru sa malom populacijom i obiljem hrane, ljudsko ponašanje je dosta drugačije. Kada se ulovi riba, ulov se deli sa svima.

Mnogi drugi primeri pokazuju kako okruženje postavlja šeme i vrednosti. U neprijateljskom okruženju, slabiji ljudi će težiti razvoju oružja. Nakon Drugog svetskog rata, čak su se i na-juglednije nemačke porodice borile oko ostataka hrane u kontejnerima kako bi preživele. U društvu orijentisanom prema nestašici, velikodušnost je retka pojava. Ako je devojka lepa prema uspostavljenim društvenim standardima, ona će privući mnogo udvarača. Nasuprot tome, devojka koja je manje atraktivna težiće da razvije druge atribute kako bi ostala u igri. Ljudi sa malo znanja o fizičkom svetu veruju kako su bogovi i demoni glavni kontrolori prirodnih fenomena. Bilo je vremena kada su veoma snažni ljudi bili obožavani i visoko cenjeni u armi-

18


jama. Napretkom vatrenog oružja težilo se izjednačavanju sa njihovim borbenim sposobnostima. Ratovi postoje od kako je ljudi na zemlji i mnogi ih pripisuju ljudskoj prirodi. U stvari, realan uzrok je nestašica resursa koja prouzrokuje teritorijalne razdore.

Mnogi danas smatraju gene razlogom za odstupanje od pravilnog ponašanja, ali se pokazalo da glavni uzroci toga proizilaze iz okruženja. Genetska postavka sama po sebi ne objašnjava niti osvetljava u potpunosti ljudsko ponašanje. Nauke o ljudskom ponašanju se bave komple-ksnim sistemima gena, uslovima okruženja (hrana, sklonište, porodična dinamika, obrazovanje, verska obuka, lična iskustva) i intrepretacijom i odlukama koje ljudi donose o svetu i njihovom mestu u njemu.

Ono što se smatra prikladnim ponašanjem danas možda će se smatrati nenormalnim u budućnosti. Pitanje koje preostaje jeste koliki deo našeg sistema vrednosti je isprogramiran naporima društva da održi postojeće i uspostavljene institucije. Nije ljudska priroda već ljud-sko ponašanje ono zbog čega bi trebalo da se zabrinemo. To se može veoma lako promeniti odgovarajućim i relevantnim obrazovanjem, i dizajniranjem okruženja koje je u skladu sa nosećim kapacitetom zemlje. Bolje vrednosti, ideali i ponašanje ne mogu se u potpunosti re-alizovati dokle god je gladi, nezaposlenosti, otpuštanja, rata i siromaštva.

Vladavina prava

Mnogi ljudi osećaju da je potrebna vladavina prava kako bi se eliminisali naši problemi. Ali, da li nam je potrebno još zakona? Imamo ih mnogo – hiljade hiljada njih, ali se oni konstantno krše.

Na primer, postoji na hiljade zakona protiv krađe. Ali ako detaljnije ispitamo i pogledamo statistike, nalazimo da nekoliko ljudi kontroliše većinu zemaljskih resursa. Mnogi ljudi nemaju dovoljno para ni za osnovne potrepštine. Kako možemo da mislimo da bi, bez promene ovakvih uslova, usvajanje zakona sprečilo krađu? Ovo je još teže kada reklame učine proizvode tako primamljivim. Ljudi u Sjedinjenim Državama su, skoro neprimetno, izloženi reklamama kojih bude i preko 2.500 u toku dana.

Čak ni mirovni sporazum ne može da spreči još neki rat, ako se ne pozabavi suštinskim ra-zlozima. Zakoni o internacionalnoj saradnji ne bave se razlozima zbog kojih su nam potrebni zakoni – oni teže zamrzavanju stvari onakvim kakve jesu. Bez obzira na sporazume, nacije koje su silom i nasiljem osvojile posede širom sveta i dalje zadržavaju svoje pozicije koje im daju teritorijalnu prednost i prednosti koje se tiču resursa. Sporazumi su samo zavoji za poblem i obično uspevaju samo da na kratko odlože konflikt.

Ono što je možda potrebno jesu drugačiji ljudi u vladi, etični ljudi koji brinu o drugima. Možda bi oni odstranili korupciju i radili za svačije dobro. Ali, ako bi čak i najetičniji ljudi bili izabrani na visoke pozicije, a mi ostali bez zaliha, i dalje bi postojali laganje, varanje, krađa i korupcija. Ne trebaju nam etični ljudi već način za inteligentno upravljanje zemaljskim zali-hama za svačije dobro.


19

Ispitivanje uslova koji izazivaju probleme

Mozda srž problema leži negde drugde, a ne u proglašavanju zakona ili postavljanju etičnih ljudi u vladu. Možda bi trebalo da pogledamo način na koji mi trenutno stičemo i distribuiramo dobra koja su nam potrebna. Ovo se izvršava “sticanjem” novca, bilo zamenom nečijeg vre-mena, umeća i truda, bilo “istraživanjem” finansijskog sistema sa ciljem dobijanja više novca zauzvrat, i zamenom tog novca za dobra i usluge. Ovo je možda bio dobar metod u prošlosti kada su dobra bila oskudna, a tehnologija u svom usponu, ali danas bi naše napredne tehnologije mogle biti alatke za potpuno drugačiji scenario.

Ako posmatramo stvari očima nauke, ima više nego dovoljno hrane i materijalnih dobara na Zemlji da pokriju sve potrebe ljudi – ako se njima pravilno upravlja. Ima ih dovoljno da omoguće svakome da ima veoma visok životni standard uz inteligentnu upotrebu tehnologije, zaliha i teničkog osoblja. Kada kažemo “upotreba tehnologije”, mislimo na tehnologiju koja ne šteti ljudima ili okruženju i ne troši vreme i energiju uzaludno.

Razmotrite ovo: u vreme recesije, kada ljudi imaju malo novca da kupuju stvari, ne ostaje li Zemlja ista kakva je bila? Ima li i dalje stvari na policama u prodavnicama i zemlje da se uzgajaju žitarice? Samo su pravila igre ta koja imaju nedostatke i uzrokuju toliku patnju.

Postojanje novca teško da je ikada preispitivano i istraživano, ali hajde da razmotrimo našu upotrebu novca. Novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. To je samo slika na jeftinom parčetu papira sa dogovorom između ljudi o tome šta se njime može kupiti. Ako bi pare padale sa neba, bili bi srećni svi osim bankara.

Postoji mnogo nedostataka u korišćenju ovog starog metoda razmene dobara i usluga. Mi ćemo ovde razmotriti samo par njih i omogućiti vam da listi dodate još koji.

Novac je samo smetnja između onoga što nekome treba i onoga što moze da dobije. Ljudima ne treba novac, već pristup resursima.

Rezultat upotrebe novca su društveno raslojavanje i elitizam, koji se baziraju pre svega na ekonomskoj nejednakosti.

Ljudi nisu jednaki ukoliko nemaju jednaku platežnu moć.

Većina ljudi su robovi posla koji ne vole samo zato što im je potreban novac.

Postojanje korupcije, pohlepe, zločina, pronevera i još mnogo toga posledica je potrebe za novcem.

Većina zakona je doneta u korist korporacija, koje imaju dovoljno novca da lobiraju, podmite ili ubede vladine zvaničnike da napišu zakone koji će služiti njihovim interesima.

Oni koji kontrolišu platežnu moć imaju veći uticaj.

20


Novac se koristi da bi se kontrolisalo ponašanje onih sa ograničenom platežnom moći.

Dobra, kao što je hrana, ponekad se uništavaju kako bi se očuvale visoke cene; kada vlada nestašica cene rastu.

Postoji ogromno traćenje materijala i odliv dostupnih resursa usled površnih dizajnerskih promena koje nastaju zbog najnovijih prohteva svake godine u cilju stvaranja kontinuiranih tržišta za proizvođače.

Postoji ogromna degradacija okruženja zbog visokih cena naprednih metoda odlaganja otpada.

Planeta Zemlja se pljačka zbog profita.

Dobiti tehnologije dostupne su samo onima sa dovoljnom platežnom moći.

Najvažnije, kada je profit krajnji cilj korporacija, odluke u svim oblastima se ne donose zbog dobrobiti ljudi i životne sredine, već pre svega radi sticanja bogatstva, svojine i moći.

Naredna faza društvenog razvoja

Šta je to što nam je svima zajedničko? Šta bi trebalo da nam budu prioriteti? Sve nacije i svi ljudi, bez obzira na političku filozofiju, verska ubeđenja, ili društvene običaje, zavise od prirodnih resursa; svima nama trebaju čisti vazduh i voda, plodna zemlja za hranu, i neophodna tehnologija i osoblje za održavanje visokog životnog standarda. Možda bi trebalo da osavre-menimo način na koji društvo funkcioniše kako bi svi na zemlji mogli da steknu prednosti naših tehnoloskih mogućnosti da održavamo čisto okruženje i visok životni standard. Nema dovoljno novca da se započne plaćanje jednog ovakvog tipa promene, ali ima više nego dovoljno resursa na Zemlji da se to stvori.

Da rezimiramo: Zemlja poseduje izobilje resursa i naše iskustvo u efikasnoj raspodeli ovih resursa kroz upotrebu novca jeste zastareo metod koji je prouzrokovao mnogo patnji. Nije nam potreban novac već inteligentno upravljanje zemljinim resursima za dobrobit svih. Najbolji način za postizanje ovoga je uvođenje resursno-bazirane ekonomije.

Resursno-bazirana ekonomija

Ovo je dosta drugačiji koncept nego bilo koji do sada. Jednostavno rečeno, resursno-bazirana ekonomija koristi resurse, a ne novac, i ljudi imaju pristup bilo čemu što im je potrebno, bez upotrebe novca, kredita, kompenzacija, ili bilo kog drugog oblika duga ili zavisnosti. Svi svetski resursi se čuvaju kao zajedničko nasleđe svih ljudi na Zemlji.

Stvarno bogatstvo bilo koje nacije nije njen novac, već razvijeni i potencijalni resursi i ljudi koji rade na eliminaciji nedostataka kako bi se stvorilo humanije društvo.


21

Ako Vam ovo i dalje deluje zbunjujuće, razmotrite sledeće: ako bi grupa ljudi završila na ostrvu sa novcem, zlatom i dijamantima, a ostrvo ne bi imalo plodnu zemlju, ribu ili čistu vodu, njihovo bogatstvo bilo bi irelevantno za preživljavanje.

Šta ako bi sav novac na svetu iznenada nestao? Dok god zemljište, fabrike i ostali resur-si opstaju, mi možemo da izgradimo bilo šta što izaberemo i da ispunimo naše materijalne potrebe. Zaključak je da novac nije ono što ljudima stvarno treba; to je pristup životnim potrepštinama.

U resursno-baziranoj ekonomiji, resursi se direktno koriste za poboljšanje života čitave popu-lacije. U ekonomiji koja se zasniva na zalihama, a ne na novcu, možemo s lakoćom proizvesti sve životne potrepštine i obezbediti veoma visok životni standard za sve.

22


Peto poglavlje Od jednog do drugog sistema

Tranzicija – znakovi vremena

Većina ljudi ne počne da traga za novim socijalnim uređenjem sve dok ono u kome žive ne prestane da funkcioniše u njihovu korist. Napuštanje sistema kao što je novac, koji se u tolikoj meri ustalio u našoj kulturi, najverovatnije bi zahtevalo kolaps čitavog sistema. Neke stvari koje se dešavaju mogu biti pokazatelji da se ovaj kolaps već sprema:

Industrijalizovane nacije sveta uvode sve noviju automatsku tehnologiju u cilju pariranja niskim cenama na globalnom tržištu. Rezultat ove nove tehnologije jeste to da sve više i više ljudi gubi svoje poslove i ne može izdržavati sebe i svoje porodice. Upotrebom automatizacije i kibernizacije u punom potencijalu, mašine ne zamenjuju samo industrijske radnike već i veliki broj profesionalaca. Posledica toga je da manje ljudi može kupiti proizvode koje te automati-zovane fabrike proizvedu.

Kontinualni izvoz poslova i proizvodnih postrojenja u prekomorske zemlje zbog jeftinije radne snage, manjeg broja zabrana koje se odnose na životnu sredinu i ostalih beneficija može izgledati dobro na kratke staze, ali će se svakako ispostaviti katastrofalnim. Verovatno je da će gubitak prihoda za većinu zaposlenih biti toliki da će oni izgubiti svoje domove i ono što poseduju.

Jedan broj naučnika tvrdi da će do 2030. godine biti drastičnih nestašica nafte koju je lako crpeti. Možda neće nestati, ali moguće da će postati finansijski, a zatim i fizički nepraktično izvlačiti je. Konačno, biće potrebno više energije za bušenje zemlje i rafiniranje nafte, nego što je isplativo. Gotovo isto će se desiti sa prirodnim gasom, ali ranije.

Ova otkrića prouzrokovaće ogromna socijalna i ekološka urušavanja, jer će se preduzeća gurati radi zaštite svojih profitnih područja i eksploatisati više zemlje, vode i prirodnih resursa. To može dovesti do kraha dužničko/monetarnog sistema i do toga da većina ljudi izgubi pover-enje u njega. Tada će moći da se posvete ozbiljnom istraživanju kako bi globalna, na resursima zasnovana, ekonomija funkcionisala, i zamišljanju kako bi život izgledao u takvom društvu. U poglavljima koja slede, osvrnućemo se na procese našeg prilagođavanja na ovaj novi način života.


2�

Šesto poglavlje Budućnost prema nacrtu – Ulazak u zdraviju budućnost

Prvi koraci

Da bi započeli implementaciju resursno-bazirane ekonomije, socijalni dizajneri moraju upotrebiti naučni metod i postaviti pitanje: “Šta to mi imamo ovde?” Sa zahtevom da sve bude pruženo na najefikasniji, najkomforniji i najizdržljiviji način, prvi prioritet je stvaranje čisto tehničke procene osnovnih potreba globalne populacije. Količina stambenih jedinica, hrane, vode, zdravstvene nege, transporta, obrazovanja i ostalih sličnih potrepština mora se uporediti sa dostupnim resursima koje planeta moze da pruži. Ovo treba izbalansirati sa potrebama drugih vrsta koje čine mrežu života na Zemlji.

Glavni cilj je da se prevaziđe oskudica i da se zadovolje potrebe svih. Kako bi se, što je brže moguće, stvorilo održivo društvo pogodno za rad, potrebne su nam ogromne količine energije. Ono što je preko potrebno jeste strategija energetskog razvoja na globalnom nivou, koja zahteva zajedničko upuštanje u internacionalno planiranje na nivou koji nikada ranije nije dostignut.

Energija

Jedna od najupotrebljivijih mera razvoja civilizacije jeste količina dostupne energije po osobi. Do znatnog stepena, nivo fizičke udobnosti koju danas uživate je u korelaciji sa energijom ko-jom raspolažete. Zamislite do kakve paralize bi došlo ukoliko bi vam isekli struju i zalihe gasa, i ako biste morali da koristite sopstvene mišiće kako biste nešto završili.

Resursno-bazirana ekonomija brzo počinje sa radom na čistim izvorima energije. Ovo je jedino moguće onda kada nema više monetarnih ograničenja u načinu izvršavanja ili pružanja onoga što je potrebno. Eliminacijom ograničenja u profitu i imovini, i eliminacijom oskudice, istraživačke laboratorije bi brzo počele da rade zajedno i da slobodno dele informacije. Ne bi bilo potrebe za patentima ili vlasničkim informacijama, jer krajnji cilj ne bi bilo sticanje novca kako bi se nastavilo sa radom, već postizanje rezultata koji su slobodno i brzo dostupni čitavoj populaciji planete.

Ovo je projekat na kome bi mnogi ljudi rado i zahvalno radili, kada bi rezultati odmah ko-ristili svima. Interdisciplinarni timovi kvalifikovanog osoblja, u skladu sa zahtevima projekta,

2�


radili bi na energiji i automatizovanim sistemima kako bi pravili i dostavljali robu i usluge na širokoj skali. Čak bi i univerzitetski studenti pomogli učešćem u donošenju brzih metoda za rešavanje ovih problema.

Ovo mogu biti armije budućnosti, ogromna mirovna mobilizacija kako bi se povratila i sačuvala Zemlja i njeni ljudi. Ovo nikada ranije nije urađeno i može se uraditi jedino kada no-vac nije prepreka. Pitanje nije imamo li novca, već imamo li resursa i sredstava za postizanje ovog novog pravca.

Tokom tranzicije od jednog ka drugom sistemu, siromašnim regionima bili bi obezbeđeni toplotni uređaji za kuvanje i sterilizaciju vode. Hrana za ta područja je dehidrirana i kompres-ovana radi uštede prostora u isporuci. Ambalaža je biorazgradljiva i može se upotrebiti kao đubrivo koje ne zagađuje zemljište. Regioni bez plodne zemlje bi koristili hidroponske farme, ribnjake i morske farme. Kako bi se uštedela energija tokom tranzicije, umesto da svaka porodica priprema hranu, postoje distribucioni centri koji vrše isporuku hrane u domove i restorane. Ovi masivni metodi isporuke robe i usluga su u upotrebi širom sveta.

Ogromni izvori energije bili bi istraživani i razvijani. Ovo uključuje snagu vetra, talasa i plime, okeanskih struja, temperaturnih razlika, vodenih padova, geotermalnu, elektrostatičku, vodoničnu, snagu prirodnog gasa, algi, biomase, bakterija, faznih transformacija i snage ter-mionika (pretvaranje toplote u elektricitet ključanjem elektrona sa vrele metalne podloge i njihovom kondenzacijom na hladnijoj podlozi). Dodatno, postoji potencijal da Fresnelova sočiva koncentrišu toplotu.

Energija fuzije je ista ona energija koja pokreće kosmos i zvezde. Kada bismo naučili kako da je prikupljamo, svetski energetski problemi bili bi rešeni zauvek, bez ikakvih štetnih efekata ili opasnih toksičnih materijala za odlaganje. Jedini ostatak bio bi čist pepeo helijuma.

Krajem dvadesetog veka okeanografi su nam poručivali da ako bismo crpeli ogromni en-ergetski potencijal svetskih okeana koji zauzimaju 70.8% površine Zemlje, lako bismo mogli da izađemo u susret sadašnjim i budućim energetskim potrebama u milionima godina koje dolaze.

Ključni element u dizajniranju gradova u resursno-baziranoj ekonomiji jeste ugradnja svog neophodnog prikupljanja energije unutar same strukture grada. Ovo će biti podrobnije objašnjeno u sekciji “Grad”.

Još jedna ogromna neiscrpna energetska opcija je razvoj pizo-električnih materijala, ili lam-iniranih sistema unutar cilindara koji se aktiviraju porastom i opadanjem plime.

Geotermalna snaga, ili snaga ekstrahovana od toplote zemlje, koristi se širom sveta sa ogrom-nim uspehom. Naučnici predviđaju da, ako bismo razvili i prikupljali samo 1% geotermalne energije dostupne u naslagama zemlje, naši energetski problemi bili bi eliminisani. Bez mon-etarnih restrikcija u resursno-baziranoj ekonomiji, društvo bi imalo šansu da dokaže da li su ti naučnici u pravu.


2�

Geotermalna energija može da pruži 500 puta više energije nego što je energija sadržana u svim svetskim zalihama fosilnih goriva, pri čemu bi se smanjila opasnost od globalnog zagrevanja. Geotermalne elektrane proizvode jako malo zagađenja u poređenju sa fosilnim gorivima i ne emituju azot-oksid ili ugljen-dioksid. Relativno mala površina zemlje je potrebna za samu elektranu. Bez naftnih i gasnih kompanija koje kontrolišu monetarnu ekonomiju, geo-termalna snaga bi postala najekonomičiji i najefikasniji način za zagrevanje i hlađenje zgrada. Da smo primenili samo jednu desetinu onoga što se trenutno troši na vojnu opremu za razvoj geotermalnih generatora, još davno bismo rešili problem nestašica energije.

U oblastima kao što je Island geotermalna energija se koristi čitave godine za uzgajanje biljaka u zatvorenim okruženjima. U resursno-baziranoj ekonomiji korišćenjem ovog metoda, enormne količine svežeg povrća mogu biti kultivisane tokom svih sezona. Sličan proces može se primeniti na ribnjake u oblastima u kojima su potrebni zagrevanje i hlađenje. Masivne pod-vodne strukture mogle bi da pokreću deo Golfske struje kroz ogromne turbine koje generišu čistu električnu energiju. Turbine bi imale centrifugalni separator i deflektore koji bi sprečavali narušavanje morskog života.

Most ili tunel preko Beringovog moreuza između Azije i Severne Amerike mogao bi da generiše električnu energiju i da sakuplja i obrađuje morske produkte. Ispod i iznad okeanske površine bili bi tuneli za transport putnika i robe. Cevi bi mogle da dovode svežu vodu od ledenih bregova koji se otapaju do ostalih delova sveta. Ova struktura ne samo da bi omogućila fizičku vezu između kontinenata, već bi takođe koristila kao mesto za socijalnu i kulturnu razmenu.

U našoj resursno-baziranoj ekonomiji, postojale bi sveobuhvatne studije o okruženju i ljud-skom uticaju na njega pre započinjanja bilo kog velikog projekta. Velika briga je zaštititi i obno-viti okruženje za dobrobit svih živih bića u životnoj zajednici. Svrha konstruisanja i razvoja ovih energetskih projekata jeste oslobađanje ljudskih bića nepotrebnih radnih zadataka. Za postizanje ovakvog društva biće nam potrebna automatizacija mnogih poslova što je pre moguće.

2�


SAKUPLJANJE GOLFSKE STRUJE

Ove podvodne strukture preusmeravaju deo toka Golfske struje i ostalih struja kroz tur-bine radi generisanja čiste električne energije. Turbine se sporo okreću i imale bi centrifu-galne separatore i deflektore kako bi sprečile nanošenje štete morskom životu.

BRANA NA BERINGOVOM MOREUZU

Značajno otkriće u budućnosti mogla bi da bude konstrukcija velikog mosta ili tunela preko Beringovog moreuza. Primarna funkcija ovog premošćenja bilo bi generisanje električne energi-je i postojanje kućnih postrojenja za sakupljanje i obradu morskih proizvoda. Ispod i iznad površine okeana bili bi tuneli za transport putnika i robe. Cevi bi mogle da dovode svežu vodu od ledenih bregova koji se otapaju do ostalih delova sveta. Ova struktura ne samo da bi omogućila fizičku vezu između kontinenata, već bi takođe koristila kao mesto za socijalnu i kulturnu razmenu.

GEOTERMALNE ELEKTRANE

Geotermalna energija, sa derivatima i tehnologijama za pretvaranje, može dobiti važniju ulogu u smanjenju pret-nje od globalnog zagrevanja. Trenutno dostupan u mnogim regionima širom sveta, ovaj izvor energije pružio bi do-voljno čiste energije za sledećih hiljadu godina.

30

GEOTHERMAL ENERGY PLANTS

Geothermal energy, with refinements in conversion technologies, can take a more prominent role in reducing the threat of global warming. Readily available in many regions throughout the world, this source alone would provide enough clean energy for the next thousand years.

HARNESSING THE GULF STREAM

These underwater structures divert a portion of the flow of the Gulf Stream and other currents through turbines to generate clean electric power. The turbines are slow turning and would have centrifugal separators and deflectors to prevent harm to marine life.

BERING STRAIGHT DAM

A major development in the future could be the con-struction of a land bridge or tunnel across the Bering Strait. The primary function of this span would be to generate electrical power and house facilities for col-lecting and processing marine products. Beneath and above the ocean surface would be tunnels to transport

passengers and materials. Pipelines to conduct fresh water from melting icebergs to other parts of the world may also be incorporated. Not only could this structure provide a physical link between Asia and North America, it could also serve as an avenue for social and cultural exchange.

30





BERING STRAIGHT DAM



30





BERING STRAIGHT DAM




2�

Sedmo poglavlje Gradovi koji misle


Lokalne vlade troše dosta vremena i resursa u nameri da osavremene sadašnje gradove, puteve, saobraćajni sistem. Cena izrade, održavanja i sveukupne neefikasnosti je visoka. Jeftinije je izgraditi novije gradove, u celosti nego preuređivati i održavati stare, kao što je efikasnije i jeftinije dizajnirati fleksibilne, izuzetne proizvodne metode nego pokušati unapređivanje zas-tarelih fabrika.

Svet bez zagađenja i otpada, sa parkovima, igralištima, umetničkim i muzičkim centrima, školama i zdravstvenom negom, koji su dostupni svima besplatno, zahteva korenite promene u načinu planiranja gradova, onako kako planiramo i sopstveni način života.

Da bi se razvijao u novom sistemu, prvi grad će testirati validnost dizajniranih parametara i učiniti neophodne promene po potrebi. Ovaj novi društveni pravac može se razvijati na mnogim frontovima – u knjigama, magazinima, na TV-u, radiju, seminarima, tematskim parkovima. Možemo takođe dizajnirati i eksperimentisati sa automatizovanim procesima gradnje sledećeg grada.

Inovativni multidimenzionalni kružni gradovi kombinuju najprefinjenije resurse i tehnike konstrukcije koje su dostupne. Geometrijski elegantan kružni oblik, okružen parkovima i baštama, dizajniran je da funkcioniše sa minimumom energije, kojom postiže najviše moguće životne standarde za sve. Gradski dizajn koristi najbolje od čiste tehnologije u harmoniji sa lokalnom ekologijom.

Dizajn i usavršavanje ovih novih gradova na najbolji mogući način obnavlja i štiti okruženje. Mora se shvatiti da je tehnologija bez humanog interesa beznačajna.

Novi gradovi će obezbediti celokupno okruženje sa čistim vazduhom, vodom, zdravstvenom zaštitom, dobrom ishranom, zabavom, pristupom informacijama i obrazovanjem za sve. Postojali

2�


bi umetnički i muzički centri, potpuno opremljene prodavnice mašina, naučne laboratorije, delovi predviđeni za hobije i sportove i proizvodni distrikti. Ovi novi gradovi bi takođe pružili sve vrste rekreacija koje bi se odvijale na maloj udaljenosti od stambenih kvartova. Recikliranjem otpada, obnovljivim i čistim sistemima za proizvodnju energije i svim uslugama upravljalo bi se integrisanim, kibernizovanim metodama. Upravljanje sopstvenim životom, načinom života i ličnim preferencijama, ostavljeno je pojedincu u potpunosti.

Neki gradovi mogu biti kružni, dok drugi mogu biti linearni, podzemni ili konstruisani tako da plutaju na površini mora (doći ćemo do njih kasnije). Mnogi gradovi bili bi dizajnirani kao u potpunosti zatvoreni sistemi, nešto kao brodovi za krstarenje, opremljeni za šestomesečnu plovidbu. Oni bi posedovali rezidencije, teatre, parkove, rekreacione, zdravstvene, obrazovne i centre za zabavu, kao i sve potrepštine i pogodnosti za potpuno životno okruženje. Sve u ovim gradovima bilo bi blisko samosadrživom sistemu, onoliko koliko uslovi dozvoljavaju. Na severnim lokacijama, neki gradovi bili bi delimično ispod zemlje.

U planiranju gradova, računari će pomoći u određivanju dizajna koji se zasniva na najiscrp-nijim istraživanjima podataka u vezi sa okruženjem i ljudskim potrebama. Na primer, karakter-istike populacije u datom području određuju koliko je bolnica i škola izgrađeno i koja oprema je bila potrebna. Neki medicinski sistemi bili bi pokretljivi, a drugi prefabrifikovani na zemlji ili moru. Na kraju, čitavi gradovi automatski bi bili na licu mesta sklapani od standardizovanih, prefabrikovanih delova napravljenih u automatizovanim fabrikama. Kroz ovaj metod „sistem-skog pristupa” – ovo moramo naglasiti – bili bismo sposobni da pružimo svim ljudima veoma visok životni standard za najkraće moguće vreme.

Ovo omogućava širok raspon fleksibilnosti u promenljivom dizajnu i iskorišćava prednosti zamenljivih jedinica. Gradovi dobijaju nove i drugačije izglede u zavisnosti od njihove namene. Svaki grad je jedinstven. To ne snižava ljudske živote na osnovni egzistencijalni nivo; tačnije, ono omogućava sve pogodnosti koje moderna nauka i tehnologija mogu obezbediti. Čak ni najbogatiji ljudi iz prošlosti ne bi mogli da dostignu životni standard jednak ovom u novim gradovima, koji bi takođe obezbedio najviši nivo sigurnosti i duhovnog mira.

Strukture će biti pravljene od novijih materijala kao što je onaj dvoslojni, polufleksibilnog sastava, sa unutrašnjim slojem pene i keramičkom spoljnom površinom, koja bi dopuštala širenje i skupljanje bez nastanka pukotina. Ovo ne zahteva održavanje. Tanka ljušturasta konstrukcija može se masovno proizvoditi u roku od par sati. Ovaj tip konstrukcije trpi mala ili nikakava oštećenja u slučajevima zemljotresa, uragana, termita, i vatre. Prozori će biti kontrolisani ele-ktronskim putem kako bi zaklonili ili zatamneli spoljašnje osvetljenje i išli bi u paketu sa kom-pjuterski kontrolisanim, automatskim sistemima za čišćenje, koji ne zahtevaju ljudski rad.

Nove tehnologije omogućavaju očuvanje resursa za slabije razvijene regije, bez žrtvovanja bilo kojih udobnosti naprednog života. Naš krajnji cilj postizanja visokog životnog standarda za čitavu ljudsku rasu može se postići jedino kroz uvođenje takvih inovacija.

Ovi gradovi koordinišu proizvodnju i distribuciju, stabilizujući ekonomiju tako da više nema viška ili manjka u proizvodnji. Ostvarivanje toga zahteva automatski nervni sistem (senzori okruženja) integrisan u sve oblasti društvenog kompleksa.


2�

Na primer, u poljoprovrednom pojasu, elektronske sonde postavljene u zemljište automatski prate stanje nivoa vode, sastava zemljišta, hranljivih sastojaka, itd., i deluju u skladu sa tim, bez potrebe za ljudskom intervencijom u slučaju promene uslova. Ovaj metod podrške industrijske elektronike bio bi primenjen na čitav sistem.

Ovi gradovi funkcionisali bi kao celoviti organizmi koji se razvijaju, a ne kao statične struk-ture, zato što je njihov dizajn osmišljen da se menja. Ova potpuna okruženja bi omogućila najširi mogući okvir za individualnost i kreativnost onih koji u njima žive.

Razmatranje dizajna

U nekom periodu, arhitektonski ukrasi činili su sastavne delove građevina. Otmeni stubovi i tremovi antičke Grčke i Rima bili su neophodne komponente građevina. Dolaskom novijih, lakših materijala i usavršavanjem inženjeringa, možemo premostiti veće distance bez stubova i ostalih potpornih struktura.

Resursno-bazirana ekonomija ne bi se više upuštala i svesno žrtvovala efikasnost po cenu održavanja građevina dizajniranih da pruže osećaj impresivnosti. Ako nastavimo da dizajniramo svoje građevine sa vidnim rasipanjem i dekorisanjem, mi ćemo umanjiti životni standard dru-gih rasipnički koristeći resurse. Dizajniranje građevine sa mnogobrojnim veštačkim dodacima ne ukazuje na originalnost, kreativnost ili individualnost. Individualnost se iskazuje našim jedinstvenim načinom razmišljanja o nama samima i svetu oko nas, a ne našim spoljašnjim izgledom.

Ovim ne želimo da osporimo prelepe strukture sagrađene u prošlosti tehnologijom koja je bila teže dostupna i sa više ograničenja. Međutim, kontinuirana primena antičkih metoda konstrukcije usporava inovativno i kreativno razmišljanje, koje je neophodno za kulturu koja se razvija.

Inteligentna upotreba resursa inkorporiranih u građevine znatno pojednostavljuje način života i umanjuje rasipanje i održavanje. Novi gradovi predviđali bi potrebe stanovnika kroz efikasnu alokaciju resursa i materijala, u energetski svesnom i nezagađenom okruženju.

Domovi

Mnogima s početka XXI veka, kuće u budućnosti mogu se učiniti nerealnim. Na primer, kuće se mogu obezbediti od vremenskih uslova uz pomoć elektronskih sredstava. Nameštaj se može sastojati iz sasvim različitih konfiguracija koje se automatski prilagođavaju našim teles-nim konturama. Nove tehnologije učiniće zidove u potpunosti transparentnim, tako da ukućani mogu videti pejzaž koji ih okružuje, dok niko spolja ne može videti enterijer kuće. Dnevna svetlost se može ublažiti i prilagoditi željama ukućana. Ove zgrade sprečile bi ulazak spoljašnjih zvukova, insekata i prašine, i održavale bi željenu unutrašnju temperaturu. Telefoni bi bili u potpunosti neprimetni i predstavljali bi sastavnu komponentu unutrašnje strukture, fokusirajuci zvuk elektronskim sredstvima ka vašem uhu. Materijali od kojih je zgrada izgrađena proizvodiće energiju i kontrolisaće klimu u neposrednom okruženju.

�0


Inteligentnom primenom humanih tehnologija, može se obezbediti širok spektar jedinstvenih kuća. Strukturni elementi bili bi fleksibilni i koherentno uređeni kako bi najbolje služili svakom pojedincu. Prefabrikovane modularne kuće će otelotvoriti visok stepen fleksibilnosti, koji je u prošlosti bio nepojmljiv. Mogu se izgraditi na bilo kom mestu koje neko može da poželi – u sred šume, na vrhovima planina, ili zabačenim ostrvima. Bile bi osmišljene kao samosadržive rezidencije sa termalnim generatorima, sakupljačima toplote, i fotogalvanskim elementima ugrađenim u površinski sloj građevine. Termo ploče bi filtrirale jaku sunčevu svetlost, koristeći promenljive šeme senčenja. Svim ovim karakteristikama upravlja stanar i one snabdevaju više nego dovoljno energije za funkcionisanje celog domaćinstva. Domovi će takođe sadržati tačnu kombinaciju različitih metala upotrebljavajući termospojni efekat za grejanje i hlađenje. Drugi materijali ugrađeni u postojanu plastiku ili keramičke materijale činili bi strukturu doma. Sa ovakvom primenom, što je toplije napolju, to postaje hladnije unutra. Ovaj metod služi za za-grevanje ili hlađenje zgrada. Enterijeri kuća bili bi dizajnirani tako da odgovaraju individualnim potrebama.

Transport

Kada želimo da putujemo van grada, tu su kompjuterski navođena kopnena, pomorska, vazdušna, svemirska i ostala prevozna sredstva koja mogu prevoziti putnike i robu. Za brz transport putnika na kopnu preko vijadukta, mostova i tunela, ultra-brzi mag-lev vozovi prelaze velike razdaljine i efikasno će zameniti većinu vazdušnog transporta. Neki putnički odeljci u transportnim jedinicama mogu se premeštati iz voza u toku puta, što eleminiše čekanje na sta-nicama. Železnička, morska i podmorska vozila mogu poneti većinu tovara. Mnoge transportne jedinice imaju odvojive komponente i sadrže standardizovane kontejnere čineći ih lakim za premeštanje.

U gradovima se mogu dizajnirati različiti tipovi eskalatora, liftova, transportera i prevodnica za prebacivanje kroz, pa čak i uz, stranice zgrada u svim mogućim pravcima. Oni mogu biti povezani sa ostalim transportnim sistemima i isto tako prošireni i na kuće.

Većina manjih transportnih jedinica za ljude može da radi na glasovnu kontrolu. Kada glasovna kontrola nije praktična ili moguća, mogu se koristiti alternativni metodi kao što su tasteri. Bez velikih korporacija koje bi kontrolisale proizvodnju automobila zarad profita, svi transportni sistemi mogu biti modularno dizajnirani, uz konstantno ažuriranje, i isporučeni sa najnovijim tehnološkim dostignućima.


31

KRUŽNI GRADOVI

Spoljnja granica je deo rekreacione zone sa terenima za golf, pešačkim i biciklističkim sta-zama i prilikama za sportove na vodi. Vodeni put okružuje agrikulturalni pojas, sa svojim zatvoren-im, providnim zgradama. Primena novijih teh-nologija eliminiše, jednom za svagda, upotrebu opasnih hemikalija i pesticida. Ako produžimo do gradskog centra, osam zelenih sektora pruža čiste, obnovljive izvore energije koristeći uređaje zasnovane na energiji vetra, termalnoj i solarnoj energiji. Stambeni pojas karakterišu predivni reljef, jezera, i vijugavi potoci. Kuće i stanovi su gracioznih oblika radi uklapanja sa reljefom. Širok spektar inovativne arhitekture pruža dosta izbora stanarima.

Pored stambenog distrikta čitavog dana dostupna je široka selekcija zdrave, organske hrane. Slede stanovi i dizajnerski centri, koji okružuju centralnu kupolu. Osam kupola udomljuje naučne, umetničke, muzičke, istraživačke, izložbene, zabavne i konferencijske centre, koji su

u potpunosti opremljeni i svima dostupni. Centralna kupola, ili “tematski centar”, je dom kibernetskog centra, obrazovnih postrojenja, zdravstvenog centra i postrojenja za kupovinu, komunikacije, umrežavanje i brigu o deci. Pored toga, služi kao jezgro za većinu transportnih usluga, koje uzimaju formu horizon-talnih, vertikalnih, radijalnih i kružnih transportera koji bezbedno prevoze putnike bilo gde unutar grada. Sistem olakšava efikasan transport stanovnika grada, eliminišući potrebu za automobilima. Međugradski transport je predviđen u vidu pruge sa jednom trakom i vozila na električni pogon.

U POTPUNOSTI ZATVORENI GRADOVI

Mnogi gradovi su dizajnirani kao u potpunosti zatvoreni sistemi, po ugledu na brodove za kr-starenje opremljene za šestomesečnu plovidbu. Oni sadrže stanove, teatre, parkove, rekreativne, zabavne centre, zdravstvene i obrazovne ustanove, i sve potrepštine i pogodnosti za pot-puno životno okruženje. Sve u ovim gradovima je blisko samosadrživom sistemu onoliko koliko to uslovi doz-voljavaju. Na severnijim lokacijama ili nenaseljenim područjima, gradovi mogu biti podzemni.

36

The outer perimeter is part of the recreational area with golf courses, hiking and biking trails, and opportunities for water sports. A waterway surrounds the agricultural belt with its enclosed, transparent buildings. The application of newer technologies eliminates, once and for all, the use of dangerous chemicals and pesticides. Continuing into the city center, eight green sectors provide clean, renew- able sources of energy using wind, thermal, and solar

energy devices. The residential belt features beautiful landscaping, lakes, and winding streams. The homes and apartments are gracefully contoured to blend in with the land-scape. A wide range of innovative architecture provides many choices for the occu-pants.

Adjacent to the residential district a wide selection of healthy, organically-grown foods are available on a 24-hour basis. Next are the apartments and design centers, which surround the central dome. Eight domes house the science, art, music, research, exhibition, entertainment, and conference centers, which are all fully equipped and available to everyone. The central dome, or “theme cen-ter,” houses the cybernated system, educational facilities, health center, and facilities for shopping, communications, networking, and childcare. In addition, it serves as the core for most transportation ser-vices, which take the form of horizontal, vertical, radial, and circular conveyors that safely move passengers anywhere within the city. This system facilitates efficient transportation for city residents, eliminating the need for automobiles. City-to-city transportation is pro-vided by monorail and electrically operated vehicles.

CIRCULAR CITIES

TOTAL ENCLOSURE CITIES

Many cities are designed as total enclosure systems, much like a cruise ship outfitted for a six-month cruise. They contain residences, theaters, parks, recreation, entertainment centers, health care, and educational facilities, and all the requirements and amenities for a total living environ-ment. Everything in these cities is as

near to a self-contained system as conditions allow. In northern locations or uninhabit-able areas, cities can be subterranean.

36




CIRCULAR CITIES




36




CIRCULAR CITIES




�2


KIBERNIZOVANI KOMPLEKS

Kibernizovani kompleks koristi napredne tehnologije za obradu slike radi projekcije trodimenzionalne “virtuelne” slike zemlje u realnom vremenu. Koristi satelitske komunika-cione sisteme da pruži informacije o vremenskim uslovima širom sveta, okeanskim strujama, resursnim inventarima, populaciji, poljoprivrednim uslovima, šemama migracija riba i životinja. Međusobno povezani kibernizovani centri predstavljaju mozak i nervni sistem čitave svetske civilizacije. Sve informacije su dostupne svima preko Interneta. Ovaj sajt sam upravlja zajedničkim nasleđem i resursima, i nadgleda noseće kapacitete i zdravlje na Zemlji.

UNIVERZITETSKI GRAD

Univerzitet arhitekture i Studija životne sredine, ili “Svetski univerzitet”, podloga je za testiranje svake faze arhitekton-skog razvoja. Ovo je “živi” istraživački institut otvoren za sve, koji se u kontinuitetu razvija. Studentski učinak se zas-niva na “sposobnosnoj akreditaciji” i rezultati istraživanja se primenjuju direktno na strukture društva za dobrobit čitavog čovečanstva. Ljudi žive u ovim eksperimentalnim gradovima i pružaju povratne informacije o kvalitetu i uslovima života i uslužnih sposobnosti različitih struktura. Ove informacije se koriste za formulisanje modifikacija struktura tako da se mak-simizuju i osiguraju efikasnost, komfor i bezbednost. Ova ustanova se takođe koristi za razvoj modularnih konstrukcionih sistema i komponenti koje služe širokom spektru potreba i prioriteta. U većni slučajeva, spoljašnji izgled zgrada reflektuje funkciju zgrade – dizajnirane su “iznutra k spolja.”

NEBODERI

Konstruisani su od ojačanih karbonskih vlakana i prenapregnutog betona. Stabilizovani su uz pomoć tri masivna, produžena, konusna stuba široka 100 stopa u

osnovi, kako bi mogli da se suprotstave zeml-jotresima i visinskim vetrovima. Ove strukture slične tronošcu ojačane su da bi se smanjili priti-sak, naprezanja i torzioni naponi.

Ovi ogromni neboderi obezbeđuju da više zem-lje bude dostupno za parkove i divlje rezervate, dok u isto vreme pomažu eliminaciju urbanog širenja. Svaka od ovih kula je u potpunosti za-tvoreno okruženje, tako što sadrži tržne centre

kao i ustanove za brigu o deci, obra-zovanje, zdravstvenu negu i rekreaciju. Ovo pomaže u redukovanju potrebe za putovanjima do spoljašnjih ustanova.

37

CYBERNATED COMPLEX

This cybernated complex utilizes advanced imaging technology to project a 3-D "virtual" image of the earth in real time. It utilizes satellite communication systems to provide information on worldwide weather condi-tions, ocean currents, resource inventories, population, agricultural conditions, and fish and animal migration patterns. The interconnected cybernated complexes

UNIVERSITY CITY

This University of Architecture and Environmental Studies, or "World University," is a testing ground for each phase of architectural development. This is a "living” and continu-ally evolving research institute open to all. Student per-formance is based on "competence accreditation" and research findings are applied directly to the social struc-ture to benefit all of humanity. People live in these experi-

These super-sized skyscrapers assure that more land is available for parks and wilderness preserves, while concurrently helping to elimi-nate urban sprawl. Each of these towers encloses a complete envi-ronment, containing a shopping center as well as childcare, educa-tional, health, and recreational facilities. This helps reduce the need to travel to outside facilities.

These skyscrapers are constructed of carbon fiber-reinforced and pre-stressed concrete. They are stabilized against earthquakes and high winds by three massive, elongated, tapered columns, which are 100 feet wide at the base. This tripod-like structure is reinforced to diminish compression, tension, and torsion stresses.

SKYSCRAPERS

represent the brain and nervous system of the entire world civilization. All information is available on demand to anyone via the Internet. This single site manages our common heritage of resources, and monitors the carrying capacity and health of Earth.

mental cities and provide feedback on the livability and serviceability of the various structures. This information is used to formulate modifications to structures so that maxi-mum efficiency, comfort, and safety are assured. This facility is also used to develop modular construction systems and components that serve a wide range of needs and preferences. In most instances, the external appearance of the buildings reflects the function of the building – they are designed “from the inside out.”

37

CYBERNATED COMPLEX


UNIVERSITY CITY




SKYSCRAPERS



37

CYBERNATED COMPLEX


UNIVERSITY CITY




SKYSCRAPERS



37

CYBERNATED COMPLEX


UNIVERSITY CITY




SKYSCRAPERS



37

CYBERNATED COMPLEX


UNIVERSITY CITY




SKYSCRAPERS



37

CYBERNATED COMPLEX


UNIVERSITY CITY




SKYSCRAPERS



37

CYBERNATED COMPLEX


UNIVERSITY CITY




SKYSCRAPERS




��

CENTAR ZA DIJALOG

Misija Centra za Dijalog jeste da vremenom podnosi urgentna spor-na pitanja kritičkom ispitivanju i da pokreće relevantna pitanja za dijalog sa informisanom javnošću. Slika sa desne strane prikazuje au-tomatizovanu izgradnju kupolnih struktura.

INTERNACIONALNI BRODARSKI SISTEM

Hidrodinamička mornarička plovila dopuštaju brzo i efikasno putovanje. Ona su energetski efikasna i pružaju maksimalni komfor i bezbednost putnicima. Proizvedena su od izdržljivih kompozitnih materijala, a spoljašnja površina im se sastoji od tankog sloja titanijuma, koji za-hteva minimalno održavanje. Delovi gornje palube se klizno otvaraju kada to vreme dopušta.

BRODOVI SA ODVOJIVIM KOMPONENTAMA

Mnoge od transportnih jedinica imaju odvojive komponente i sadrže standardizovane kon-tejnere, što ih čini lakšim za prenos. Umesto pojedinačnih kontejnera, istovaruju se čitave tovarne sekcije.

38

CENTER FOR DIALOGUE

The mission of The Center for Dialogue is to submit the urgent issues of the times to critical ex-amination, and to raise relevant questions for informed public dialogue. The photo on the right shows the automated building of a dome’s structure.

INTERNATIONAL SHIPPING SYSTEMS

Hydrodynamic seafaring vessels permit high-speed efficient travel. They are energy efficient and provide maximum comfort and safety for passengers. They are manufac-tured from durable composite materials, their outermost skin consisting of a thin layer of titanium, which requires minimal maintenance. Portions of the upper deck slide open when the weather permits.

SHIPS WITH DETACHABLE COMPONENTS

Many of the transport units have detachable components and contain standardized containers making them easy to transfer. Entire freight sections are unloaded instead of separate containers.

38

CENTER FOR DIALOGUE






38

CENTER FOR DIALOGUE






38

CENTER FOR DIALOGUE





Many of the transport units have detachable components and contain standardized containers making them easy to transfer. Entire freight sections are unloaded instead of separate containers. 38

CENTER FOR DIALOGUE






38

CENTER FOR DIALOGUE






��


BRODOVI I KANALI

Efikasan nacionalni transportni sis-tem uključivao bi mrežu vodenih pute-va, kanala i sistema za navodnjavanje (irigacionih sistema). Mnogi brodovi koji saobraćaju ovim kanalima su plutajuća automatizovana postrojenja, dok ostali prevoze putnike i robu. Ino-vativni pristup obrazovanju mogao bi da ponudi plutajuće “edukativne cen-tre”, gde deca i odrasli putuju iz jedne oblasti kontinenta u drugu. Ovo bi im omogućilo da steknu saznanja o svetu u kome žive, ne samo kroz knjige, već kroz doživljaj i interakciju sa “stvar-nim” okruženjem.

“Mega hidrološki projekti” bili bi sastavni deo interkontinentalnog planiranja, sprečavajući poplave i suše, dok bi, sa druge strane, pomagali migraciji ribe, uklanjanju akumuliranog mulja, razvijajući mesta za upravljanje i “čišćenje” agrikulturalnih i urbanih odvoda. Poplave bile bi skretane ka bazenima za skladištenje vode, odakle bi se ona crpila tokom sušnih perioda. Ovo ne samo da pomaže održavanju nivoa vode, već pruža prirodne brane za požare i izvor vode u slučaju požara. Pored toga, ovi kanali bi snabdevali vodom i navodnjavali poljoprivredne ob-lasti, nacionalne veštačke ribnjake, štitili vlažna područja i divljač i snabdevali vodom oblasti za rekreaciju.

AUTOMOBILI

Savremeni automobili pružali bi brz, energetski efikasan i bezbedan transport na daljinu. Neka vozila mogu imati točkove dok su ostala opremljena uređajima za magnetsku levitaciju i plutanje po vazduhu. Vozila bi bila opremljena tehnologijom za prepoznavanje govora koja putnicima pruža mogućnost da glasovnom komandom izdaju zahtev za destinacijom. Sistemi za samonadgledanje rekli bi vozilima kada je potreban servis, i oni bi se prevezli sami do postro-jenja za servis i održavanje. Korišćenje čiste, nezagađujuće električne energije omogućilo bi tihi rad vozila. Uređaji sa senzorima za blizinu, povezani sa automatizovanim brzinskim i kočionim sistemima, mogu omogućiti vozilima izbegavanje sudara. Kao sekundarna bezbednosna mera, čitava unutrašnja strana sadržaće zaštitne membrane. Un-utar gradova, horizontalni, vertikalni, radijalni i kružni prevodnici služili bi većini transportnih potreba.

39

SHIPS AND CANALS

An efficient national transportation system would include a network of waterways, canals, and irrigation systems. Many of the ships traversing these canals are floating automated plants while others transport passengers and freight. An innovative approach to education could be offered in floating “education centers” where children and adults travel from one area of the continent to the other. This would allow them to learn about the world in which they live, not merely through books, but through experiencing and interacting with the “real-world” environment.

“Mega hydrological projects” would be an integrated part of intercontinental planning, minimizing floods and droughts while aiding the migration of fish, removal of accumulated silt, and developing sites to manage and “clean” agricultural and urban run-off. Floodwaters would be diverted to water storage basins, allowing the water to be used during periods of drought. This not only helps maintain the water table, but also provides natural firebreaks and an emergency water source for fires. In addition, these canals would supply water for farming and irrigation, supply the nation’s land-based fish farms, protect the wetlands and wildlife, and supply water to recreation areas.

AUTOMOBILES

Streamlined cars would provide high-speed, energy efficient, and safe long-range trans-portation. Some vehicles may have wheels, while others are equipped with magnetic levitation or air-floatation devices. Vehicles would be equipped with voice-recognition technology that allows passengers to re-quest their destination by voice command. Self-monitoring systems will tell the vehicles when service is required, and they would transport themselves to service and maintenance facilities. Use of clean, non- polluting electrical energy would allow for silent vehicle operation. Proximity-sensor de-vices linked to automated velocity and braking systems can enable the vehicles to avoid collisions. As a secondary safety measure, the entire interior will contain a protective membrane. Within the cities, horizontal, vertical, radial, and circular transveyors would serve most transportation needs.

39

SHIPS AND CANALS

An efficient national transportation system would include a network of waterways, canals, and irrigation systems. Many of the ships traversing these canals are floating automated plants while others transport passengers and freight. An innovative approach to education could be offered in floating “education centers” where children and adults travel from one area of the continent to the other. This would allow them to learn about the world in which they live, not merely through books, but through experiencing and interacting with the “real-world” environment.

“Mega hydrological projects” would be an integrated part of intercontinental planning, minimizing floods and droughts while aiding the migration of fish, removal of accumulated silt, and developing sites to manage and “clean” agricultural and urban run-off. Floodwaters would be diverted to water storage basins, allowing the water to be used during periods of drought. This not only helps maintain the water table, but also provides natural firebreaks and an emergency water source for fires. In addition, these canals would supply water for farming and irrigation, supply the nation’s land-based fish farms, protect the wetlands and wildlife, and supply water to recreation areas.

AUTOMOBILES

Streamlined cars would provide high-speed, energy efficient, and safe long-range trans-portation. Some vehicles may have wheels, while others are equipped with magnetic levitation or air-floatation devices. Vehicles would be equipped with voice-recognition technology that allows passengers to re-quest their destination by voice command. Self-monitoring systems will tell the vehicles when service is required, and they would transport themselves to service and maintenance facilities. Use of clean, non- polluting electrical energy would allow for silent vehicle operation. Proximity-sensor de-vices linked to automated velocity and braking systems can enable the vehicles to avoid collisions. As a secondary safety measure, the entire interior will contain a protective membrane. Within the cities, horizontal, vertical, radial, and circular transveyors would serve most transportation needs.


��

MAG-LEV VOZOVI – SISTEMI MASOVNE TRANSPORTACIJE I PRUGE SA JEDNOM TRAKOM

Dok su ovi brzi vozovi, koji levitiraju na magnetskom polju, u pokretu, deo putničkih odel-jaka je ili izdignut ili klizi sa strane. Odvojive sekcije zatim mogu voditi putnike do lokalnih destinacija dok se ostali odeljci spuštaju na svoja mesta. Ovaj metod omogućava glavnom delu voza da ostane u pokretu štedeći vreme i poboljšavajući efikasnost. Pored toga, odeljci koji se mogu odstraniti su specijalno opremljeni za pružanje širokog spektra transportnih usluga. Brzi mag-lev vozovi i pruge sa jednom trakom koristiće se u transportu između gradova.

MOSTOVI

Elegantni mostovi dizajnirani su da podnesu pritisak, naprezanje i torziona opterećenja u jednostavnom izrazu strukturalnih elemenata. U pojedinim slučajevima mag-lev vozovi vise ispod zatvorenih saobraćajnih linija.

VAZDUŠNI TRANSPORT

Letelice sa vertikalnim uzletanjem i sletanjem (VTOL; Vertical Take-off and Landing) podižu putnike i tovar upotrebom prstenasto-vihornih vazdušnih stubova. Helikopter u prvom planu ima stacionarni centar oko koga se pokreću rotori uz pomoć motora na vrhovima. VTOL letelica se pokreće različitim tehnikama, od kanalisanih vazdušnih turbina do usmerenih mlaznjaka. Dizajnirani su da kombinuju napoželjnije osobine vazdušnih letelica sa fiksiranim krilima, he-likoptera i letećih platformi. Interkontinentalno putovanje odvija se pomoću naprednih letelica i brzih mag-lev vozova, integrisanih u svetski transportni sistem.

40

MAG LEV TRAINS—MASS TRANSPORTATION SYSTEMS AND MONORAILS

While these high-speed, magnetic levitation trains are in motion, a segment of the passenger compartment is either lifted or slid to the side. These detachable sections can then take passengers to their local destinations while other compartments are lowered in their place. This method allows the main body of the train to remain in motion, saving time and enhancing efficiency. In addition, the removable compartments are specially equipped to provide a wide range of transportation services. These high-speed mag-lev trains and monorails will be used for city to city transportation.

BRIDGES

These elegant bridges are designed to carry compression, tension, and torsion loads in the simplified expression of its structural members. In some instances Mag-lev trains are suspended beneath the enclosed traffic lanes.

These Vertical Takeoff and Landing (VTOL) aircraft lift passengers and freight by the use of ring-vortex air columns. The helicopter in the foreground has a stationary center around which the rotors are propelled by engines at their tips. VTOL aircraft are propelled by a variety of techniques, from ducted fans to vectored jets. They are designed to com-bine the most desirable attributes of fixed winged aircraft, helicopters, and flying plat-forms. Transcontinental travel is achieved through advanced aircraft and high-speed mag-lev trains, all integrated into a worldwide transportation system.

AIR TRANSPORTATION

VTOL VTOL Chopper Transcontinental 40



BRIDGES



AIR TRANSPORTATION

VTOL VTOL Chopper Transcontinental

40



BRIDGES



AIR TRANSPORTATION

VTOL VTOL Chopper Transcontinental

��


LETELICE BUDUĆNOSTI

Pošto će vojne letelice biti nep-otrebne u resursno- -baziranoj ekonom-iji, akcenat se prebacuje na napredna medicinska, servisna, transportna i vozila za hitne slučajeve. Ovde je primer VTOL (Vertical Take-off and Landing) letelice sa tri sinhrone turbine, koje pružaju izvanrednu manevarsku sposobnost.

Ove deltoidne letelice se kontrolišu elektrodinamičkim sredstvima, eli-minišući potrebu za aileronima, po-dizačima, kormilima, spojlerima, zakril-cima ili bilo kojim drugim mehaničkim kontrolama. Pored toga što pruža bolje manevarske i aerodinamičke kvalitete, ova inovativna tehnologija takođe služi kao sistem za prevenciju stvaranja leda na površini letelice. U slučaju vanrednog sletanja gorivo se izbacuje kako bi se sprečili požari.

AERODROMI

Centralna kupola aerodroma sadrži terminale, postrojenja za održavanje, servisne centre i hotele. Piste su radijal-no postavljene, što omogućava avionima da lako uzlete u preovlađujuće vetrove i da izbegnu opasna sletanja pod bočnim vetrom.

Stanice za vanredne situacije na rubu pista su u potpunosti opremljene ugrađenom opr-emom za borbu protiv požara i opremom za hitno zaustavljanje. Sve piste su opremljene ugrađenim sistemom prskalica. Putnici se transportuju do i od aerodroma podzemnim transporterima. Mnogi terminali se i sami nalaze ispod zemlje radi povećane bezbednosti i efikasnijeg iskorišćenja zemljišta.

41

FUTURE AIRCRAFT

Since military aircraft would be unnecessary in a resource-based economy, emphasis is shifted to advancing medical, emergency, service, and transportation vehicles. Here is an example of VTOL (Vertical Take-off and Land-ing) aircraft with three synchronous turbines, which allow exceptional maneuverability.

These delta-configuration aircraft are con-trolled by electro-dynamic means, eliminating the need for ailerons, elevators, rudders, spoilers, flaps, or any other mechanical con-trols. In addition to providing better maneu-verability and aerodynamic qualities, this innovative technology also serves as an anti-icing system. In the event of an emergency landing, fuel is ejected to prevent fires.

AIRPORTS

The central dome of this airport contains terminals, maintenance facilities, service centers, and hotels. The runways are arranged in a radial configuration, which allows airplanes to easily take off into the prevailing winds and to avoid dangerous crosswind landings.

Emergency stations at the edge of the runways are fully equipped with built-in fire fighting equipment and emergency arresting gear. All runways are equipped with built-in sprinkler systems. Passengers are transported to and from the airport by underground conveyors. Many of the terminals themselves are constructed underground for increased safety and more efficient use of the land.

41

FUTURE AIRCRAFT



AIRPORTS



41

FUTURE AIRCRAFT



AIRPORTS




��

KUĆE

Arhitektura i individualni život gradova se razvijaju na kompletno drugačiji način od kuća u prošlosti. Sa inteligentnom primenom hu-manih tehnologija, može se pružiti široki niz kuća. Njihovi strukturalni elementi su fleksibilni i koherentno aranžirani kako bi najbolje odgov-arali individualnim potrebama. Ovi prefabrikovani modularni domovi, koji predstavljaju otelotvorenje vi-sokog stepena fleksibilnosti, mogu biti izgrađeni na bilo kom mestu koje neko može da zamisli, usred šuma, na vrhovima planina, ili na udaljenim ostrvima.

Kuće su izgrađene od novog tipa prenapregnutog ojačanog betona, sa fleksibilnim keramičkim spoljnim oblogama; uglavnom im nije potreb-no održavanje, otporne su na vatru i vremenske uslove. Njihova tanka školjka masovno se proizvodi za par sati. Sa ovim tipom konstruk-cije postoji minimalna šteta od zem-ljotresa i uragana.

Sva ova prebivališta su samoodrži ve i energetski efikasne rezidencije, sa svojim termalnim generatorima i to-plotnim koncentratorima. Fotogalvan-ski elementi ugrađeni su u površinski sloj zgrade i u prozore. “Termopan-eli” filtriraju jarku sunčevu svetlost sa promenljivim šemama senčenja. Sve ove karakteristike izabrane su od strane stanara kako bi obezbedile više nego dovoljno energije za rad čitavog domaćinstva.

42

HOMES

The architecture and individual dwellings of the cities evolve in an entirely different manner from past houses. With the intelligent appli-cation of humane technologies, a wide array of unique individual homes can be provided. Their structural elements are flexible and coherently arranged to best suit individual preference. These pre-fabricated modular homes, embodying a high degree of flexi-bility, can be built in any place one might imagine, amid forests, atop mountains, or on remote islands.

All these dwellings are self-contained energy efficient residences with their own thermal generators and heat concentrators. Photovoltaic arrays are built into the skin of the building and into the widows. “Thermopanes,” tint out bright sunlight with variable patterns of shading. All these features are selected by the occupant to supply more than enough energy to operate the entire household.

Homes are prefabricated from a new type of pre-stressed reinforced concrete with a flexible ceramic external coating; they are relatively maintenance-free, fireproof, and impervious to weather. Their thin shell construction is mass-produced in a matter of hours. With this type of construction, there is minimal damage from earthquakes and hurricanes.

42

HOMES




42

HOMES




42

HOMES




��


Automatizacija

Mašinska inteligencija

Ključ postizanja izobilja i visokog životnog standarda za svaku osobu na planeti je što veći stepen automatizacije u najkraćem mogućem vremenskom periodu. Zamenom ljudskog rada mašinama i implementacijom globalne resursno-bazirane ekonomije, svi bi živeli bolje nego najimućniji ljudi danas. Budućnost bez brava na vratima i straha da će vas neko udariti po glavi kako bi ukrao vaša dobra ili novac je moguća, jer bi svi imali besplatan pristup svemu što je dostupno. A automatizacijom i mudrim korišćenjem resursa mnogo toga bi moglo biti dostupno.

Kibernizacija, sjedinjavanje kompjutera sa proizvodnjom, oslobodiće izliv robe i usluga kakav nikada do sada nije viđen. Treba dosta toga uraditi na razvoju veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija je kompjutersko programiranje, koje simulira ljudsko donošenje odluka i testiranje hipoteza uporedo sa samokorekcijom. Ona redizajnira mehaničke i elektronske sisteme, kako bi simulirali i unapredili ljudske performanse. Koliko god ove mogućnosti bile uzbudljive, mi smo tek na početku.

Kibernizacija, korišćena humano i inteligentno, može se smatrati jedinim stvarnim i sklad-nim oslobađanjem ljudske vrste. Ona omogućava ljudima najbolji pojmljiv životni standard, praktično bez rada. Po prvi put oslobađa ljude od rutinskih aktivnosti koje se ponavljaju iz dana u dan. Kada ljudi budu oslobođeni zastarelih metoda monetarnog sistema, mi ćemo napokon početi da shvatamo šta znači biti civilizovan.

Sve većim korišćenjem automatizacije i kibernizacije mašinama se mogu zameniti ne samo industrijski radnici, nego i većina profesionalaca. Čak i danas, najveći pisci vizionari i futuristi imaju poteškoća u prihvatanju mogućnosti zamene hirurga, inženjera, vrhunskog menadžmenta, pilota i drugih profesionalaca robotima. Mašine mogu lako zameniti ljude u upravi i u up-ravljanju svetskim poslovima. Ovo ne predstavlja prevrat mašina, kao što se neki ljudi boje. Naprotiv, postepeni transfer procesa donošenja odluka na mašinsku inteligenciju je sledeća faza u socijalnoj evoluciji.

Kompjuterizovani sistemi su efektivniji zbog broja senzora koje poseduju. Automatizovana kontrola može se postići instalacijom senzora na svaku razumljivu lokaciju i njihovim pov-ezivanjem kroz kompjutersku mrežu širom sveta.

Tokom tranzicije od monetarnog društva do resursno-baziranog društva biće potrebni timovi sistemskih inženjera, kompjuterskih programera, analitičara sistema, istraživača i sličnih kadrova za nadgledanje, upravljanje i analizu toka dobara i usluga. Ali kako se resursno- -bazirano društvo bude kretalo ka sve kibernizovanijem svetu, većina ljudi neće više biti potrebna za upravljanje i rukovanje nastupajućom civilizacijom. Kompjuteri će najzad biti sposobni da dizajniraju sopstvene programe, unapređuju i popravljaju sopstvena strujna kola i ažuriraju informacije o potrebama društva. Međusobno povezani sajber-centri koordinisali bi servisnom industrijom, transportnim sistemima, javnom zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem, sa najnovijim podacima za svetsku ekonomiju. Višak sistema bio bi u pripravnosti u slučaju otkaza ili prekida.


��

Veštačka inteligencija organizovana na ovaj način unutar resursno-bazirane ekonomije re-zultuje u značajnijim promenama za ljudsku rasu nego bilo koji prethodni proboj, filozofija ili revolucija. Najznačajnije je da shvatimo da je ono što očito nedostaje današnjem društvu inteligentno upravljanje Zemljinim resursima, i da se najviše problema može rešiti mudrom primenom tehnologije.

Prema tome, mnogo viši životni standard za sve širom sveta moguć je povezivanjem, organi-zovanjem, nadgledanjem i efikasnim iskorišćavanjem celokupnih Zemljinih resursa za dobrobit svih, kao potpunog globalnog sistema – ne samo za relativno mali broj ljudi.

Mega-mašine

Mega-mašine predstavljaju radikalne promene u fizičkoj pojavi, performansama i ponašanju mašina. One funkcionišu više kao živi sistemi, s obzirom na to da su sposobne da donose odgovarajuće odluke shodno njihovoj određenoj upotrebi. U slučaju nepredviđenih pretnji ili opasnosti po ljude, one će delovati u našu korist. Radi umanjenja sistemskog otkaza, kompju-teri su dizajnirani da budu fleksibilni i sposobni za automatsko isključivanje u slučaju otkaza jednog od njihovih delova.

U naprednoj kibernizovanoj globalnoj ekonomiji, mega-mašine, vođene sofisticiranom veštačkom inteligencijom, iskopavaju kanale, kopaju tunele i konstruišu mostove, vijadukte i brane bez potrebe za umešanošću ljudi. Učešće ljudi sastoji se u određivanju željenih ciljeva.

Masivne samoizdižuće strukture najefikasnije su u konstrukciji celokupne globalne infra-strukture. Ovo nisu identični gradovi kao što neki zamišljaju. Ideja da planiranje u velikom obimu implicira masovnu uniformnost je netačna.

Fabrike mogu biti dizajnirane od strane robota za robote; kibernizovani sistemi su samopro-gramibilni, uz pomoć povratnih informacija iz okruženja. Mašine budućnosti sposobne su za samoumnožavanje i unapređivanje, mogu popraviti same sebe i ažurirati sopstvena strujna kola. Pošto su kompjuteri i angažovani sistemi samonadgledajući, delovi se dostavljaju i instaliraju pre pojave bilo kakvog habanja. Mašine rade u kontinuitetu, osim kada sprovode samostalno održavanje i popravku.

Radi uštede energije, što je glavna tema u resursno-baziranom društvu, mnoga proizvodna postrojenja se mogu eliminisati postojanjem proizvoda koji se automatski proizvode u procesu dostavljanja. Na primer, trasportni moduli za brodove, vozove i avione mogu obrađivati vre-menski osetljive proizvode, kao što su riba i povrće, dok su u pokretu.

Upotreba tehnologije na ovaj način omogućava globalnom društvu da napreduje i da se menja u najkraćem mogućem vremenskom roku. Trebalo bi da zapamtite da je sve ovo omogućeno, jer je glavni cilj zajednički, a ne samo dobitak određenih korporacija i individua.

�0


ROBOTI KONSTRUIŠU ROBOTE – INDUSTRIJSKI ROBOTI SA VIŠE PRISTUPA

“Industrijski roboti sa više pristupa” ko-riste nepregledne informacione resurse, koji im omogućavaju prijem komandi putem satelitskog uplinka ili na licu mesta. Oni su takođe dizajnirani za preduzimanje odgovarajućih akcija u odsustvu ljudskih direktiva, kombinovanjem mnoštva Mikro Elektronskih Mehaničkih Sistema (MEMS), senzora i prijemnika sa sofisticiranim kolima

za donošenje odluka i programima veštačke inteligencije. Sposobni su za obavljanje širokog spektra industrijskih proizvodnih zadataka, pa čak i za unapređivanje nivoa usluga koje pružaju i zamenu sopstvenih delova. Po potrebi, ovi mega-roboti komuniciraju međusobno i koordiniraju logistikom i dostavom traženih materijala za svaki projekat.

NANOTEHNOLOGIJA

Nanotenologija pruža neverovatan po-tencijal. Kombinujući optiku i lasere, ona omogućava sklapanje materije atom po atom, u bilo koje potrebne molekularne strukture. Nanotehnologija će voditi do submikroskopske revolucije na svim polji-ma.

MEGA-MAŠINE ZA ISKOPAVANJE

Ova scena opisuje laserski bager. Takvi uređaji sa satelitskim navođenjem sposobni su za topljenje zemlje ispod njih u materijal nalik magmi, na taj način menjaju konture zemljišta, čime pomažu u konstrukciji kanala, puteva i vodenih tokova.

46

ROBOTS CONSTRUCTING ROBOTS — MULTI ACCESS INDUSTRIAL ROBOTS

These “multi access industrial robots” utilize vast information resources, which enable them to receive commands via satellite up-link or on-site. They are also designed to take appropriate actions in the absence of human directives by combining an array of Micro Electro Mechanical Systems (MEMS), sensors, and receivers with sophisticated decision-making circuits and artificial intelli-gence programs. They are capable of handling a wide range of industrial produc-tion tasks, and are even able to upgrade their level of service and replace their own

NANOTECHNOLOGY

Nanotechnology offers enormous potential. Nanotechnology combines optics and lasers, and enables matter to be assembled atom by atom, into whatever molecular structure is needed. Nanotechnology will lead to a sub-microscopic revolution in all fields.

MEGA-EXCAVATION MACHINES

This scene depicts a laser excavator. Such devices, directed via satellite, are capable of fusing the earth beneath it into a molten, magma-like material, thus contouring the earth to aid in the construction of canals, roads, and waterways.

parts. When necessary, these mega robots communicate with one another and coordi-nate the logistics and delivery of the required materials for each project.

46



NANOTECHNOLOGY





46



NANOTECHNOLOGY






41

AUTOMATIZOVANA MAŠINA ZA SAS-TAVLJANJE TUNELA

Segmenti tunela plutaju duž kanala korišćenjem ve-likih uređaja za plutanje. Automatizovana mašina za sastavljanje tunela diže prefabrikovane segmente tunela i postavlja ih na tražene pozicije. Jednom završeni tuneli se koriste za brzu mag-lev transportaciju.

KONSTRUKCIJA KULA

Ove kule su dizajnirane specijalno za regione u kojima preovladavaju zemljotresi. Takve struk-ture sa žičanim suspenzorima lako podnose širok spektar pokreta, opterećenja i deformacija. Radi-jalno postavljene kružne kule efikasno i brzo se same izdižu oko centralnog jezgra u kome se nalaze liftovi i svi ostali pomoćni moduli za domaćinstva. Providni prozori služe kao fotogalvanski generatori, a intenzitet svetla koje ulazi kroz prozore određuje se elektronski. Sve čišćenje prozora i održavanje je automatsko.

MASIVNA DIZALICA

Ova multifunkcionalna dizalica je dizajnirana za podizanje struktura slobodnog oblika i nji-hovo postavljanje na temelje i stubove ili njihovo prenošenje do sistema za vertikalno dizanje koje postavlja jedinice na kule. Po kompletiranju svog zadatka, samoizdižući kranovi se rastavljaju u kompaktnu formu, kako bi se lakše transportovali na sledeći zadatak.

MASOVNA PROIZVODNJA PREBIVALIŠTA ISTISKIVANJEM

Ovo demonstrira kako se kontinualnim istiskivanjem, a zatim razdvajanjem, proiz-vode stanovi od lakog betona, ojačanog kar-bonskim vlaknima. Spoljašnje školjke ovih efikasnih struktura služe kao fotogalvanski generatori.

47

AUTOMATED TUNNEL ASSEMBLING MACHINE

Tunnel segments float down canals by the use of large flotation devices. This automated tunnel-assembling machine lifts prefabricated segments and places them in the required positions. Once completed the tunnels are used for high-speed mag-lev transportation.

THE CONSTRUCTION OF TOWERS

These towers are designed specifically for regions where earthquakes are prevalent. Such cable-suspended structures easily withstand a wide range of movement, stresses, and strains. Circular towers radially arranged are self-erected efficiently and rapidly around a central core that houses elevators and all other house-hold utilities. The translucent windows serve as photovoltaic generators, and the intensity of the light entering the windows is varied electroni-cally. All window cleaning and maintenance is automated.

MASSIVE LIFTING CRANE

This multi-function crane is designed to lift freeform structures and position them on foundations and stilts or transfer them to vertical lift systems that place the units on towers. Upon completion of their task, these self-erecting cranes are disassembled into a compact form for easy transportation to the next assignment.

MASS-PRODUCED EXTRUDED DWELLINGS

This demonstrates how lightweight carbon fiber-reinforced concrete apartment dwellings are produced as continuous extrusions and then separated. The outer shells of these efficient structures serve as photovoltaic gen-erators.

47









47









47









�2


DIZALICA

Automatizovana dizalica postavlja prefab-rikovane stanove na licu mesta.

MEGA-MAŠINE

Kostrukcija ovih industrijskih i istraživačkih kompleksa izvodi se od strane robotizovane opreme koja dobija instrukcije putem satel-ita. Posade za konstrukciju sastoje se od au-tomatizovanih kranova koji se, u potpunosti oslobođeni ljudske intervencije, kreću dužinom zgrade instalirajući spratove, prozore, pre-gradne zidove, krovni pokrivač i ostale kom-ponente od dna do vrha. Ovi uređaji sadrže senzore koji vrše njihovo nadgledanje, kako bi se minimizovale industrijske nezgode i kolizije sa ostalim uređajima ili živim bićima.

POSTROJENJE ZA DESALI-NIZACIJU

Ova mega-mašina transportuje providni omotač koji se koristi za kondenzaciju ispara-vanjem. Postavlja se iznad kanala, od kojih neki sadrže slanu vodu i služe kao postrojenje za desalinizaciju isparavanjem, radi snabdevanja čistom vodom za piće, navodnjavanje i ostale potrebe. Ovo se postiže sakupljanjem sunčeve energije i pomaže u eliminaciji nestašica vode širom sveta.

INTERNACIONALNI BRODAR-SKI SISTEMI

Brodovi su plutajuća automatizovana pos-trojenja sposobna za obradu sirovih materijala u završne proizvode dok se nalaze na putu ka svojoj destinaciji. Neki služe kao industrijska postrojenja za obradu i konzerviranje ribe, dok su drugi opremljeni višećelijskim odeljenjima sposobnim za prenos širokog asortimana proiz-voda.

48

LIFT AND POSITION CRANE

This automated machine places these prefabricated dwellings at on-site locations.

MEGA MACHINES

Construction of these industrial and research complexes is carried out by robotic equipment that receives in-structions via satellite. The construction crews consist of automated cranes that travel along the buildings' length installing floors, windows, curtain-walls, roofing, and other components from the ground up, entirely free from human intervention. These devices contain self-monitoring sensors to mini-mize industrial accidents or collisions with other devices or living beings.

DESALINIZATION PLANT

This mega-machine is transporting a transpar-ent enclosure used for evaporative conden-sation. It is placed over canals, some of them containing salt water, and serves as an evaporative desalinization plant to supply clean water for drinking, irrigation, and other needs. This is accomplished by harnessing the power of the sun and helps eliminate water shortages throughout the world.


These ships are floating automated plants, capable of processing raw materials into fin-ished products while en route to their destina-tions. Some serve as industrial fish processing plants and canneries, while others are equipped with multi-cellular compartments capable of transporting a wide variety of products.

48



MEGA MACHINES






48



MEGA MACHINES






48



MEGA MACHINES







��

Osmo poglavlje Strah od mašina

Oslobađanje mašina

Mnogo ljudi se plaši „prevrata“ od strane mašina, ali se nikad nije pojavio jedan jedini čin ili plan mašina da povrede bilo koga. (Nažalost, ne može se isto reći i za ljude.) Ljudi, ne mašine, koriste nervni gas i projektile za uništavanje. Čak su automobilske i avionske nesreće uglavnom izazvane ljudskom greškom, a ne mehaničkim otkazivanjem.

Mnogo ljudi strahuje od ubrzanog tehnološkog razvoja, posebno od automatizovanih i kibernetičkih mašina koje bi zamenjivale ljudska bića. Iskreno, neki od ovih strahova su opravda-ni u monetarnom sistemu, gde ubrzana povećanja u proizvodnoj tehnologiji zahtevaju manje radnika.

Neki nemaju poverenja u kompjuterizovano društvo i strahuju od mogućih otkazivanja mašina. Brinu da će nas tehnologija učiniti više nalik mašinama, vukući nas ka jednoličnosti i rezultirajući gubitkom individualnosti, slobode izbora, i privatnosti.

U odbranu mašina možemo reći da ne postoji nikakav dokaz, osim u naučno-fantastičnim pričama, o tome da mašine, same od sebe, deluju protiv ljudskih bića. Ljudi programiraju mašine i usmeravaju njihovu upotrebu. Ne treba se plašiti mašina; ono što preti čovečanstvu jesu njihova zloupotreba i pogrešno usmeravanje. Ne smemo zaboraviti da su ljudi, ne mašine, upravljali i rukovodili bombardovanjima gradova, upotrebom nervnog gasa, zatvorima, logorima smrti, i komorama za mučenje. Čak su i atomsko oružje i projektili sa navođenjem napravljeni i upotre-bljeni od strane ljudi. Ljudi zagađuju okolinu – naš vazduh, okeane i reke. Upotreba i prodaja štetnih droga, izvrtanje istine, fanatizam i rasna mržnja teško da su karakteristika mašina, već su sve deo oštećenih ljudskih sistema i pogrešnih učenja.

Mašine nisu opasnost. Mi smo. Dok god ne preuzmemo odgovornost za naš odnos prema drugim ljudskim bićima i inteligentno upravljanje planetarnim resursima, mi smo najveća opas-nost za planetu. Ako bi ikada došlo do sukoba između ljudi i mašina, znamo ko bi ga počeo!

Nauka i tehnologija ne stvaraju nijedan od naših problema. Naši problemi nastaju iz ljudske zloupotrebe i pogrešne upotrebe drugih ljudi, okoline, i tehnologije. U humanijoj civilizaciji, mašine se koriste za skraćivanje radnog dana, povećavanje dostupnosti dobara i usluga, i produžavanje trajanja odmora. Nova tehnologija koristi se za podizanje životnog standarda svih i, na taj način, povećanjem upotrebe mašinske tehnologije, služi dobrobiti svih ljudi.

��


Deveto poglavlje Gradovi u moru

Okeanske granice

Mreža života na našoj planeti podržana je hidro-ciklusom, odnosno velikom varijacijom vodenih formi koje su deo planetarnog toka: okeana, snega, leda, kiše, jezera, podzemnih voda, i vodenih basena. Ovaj konstantno obnavljani tok, napajan sunčevom toplotom, rotacijom Zemlje, i Koriolisovim silama, održava čitav životni ciklus, uključujući čovečanstvo.

Ljudi često pričaju o nedovoljno razvijenim kopnenim područjima, ali retko o najvećim nerazvijenim prirodnim resursima na planeti, svetskim okeanima. Istraživanje i razvoj okeana mora se vršiti sa najvećom mogućom pažnjom. Iako su ljudi koristili okeane sveta hiljadama godina kao izvor hrane i transporta, mi tek počinjemo da prepoznajemo enormni potencijal i raznovrsnost ovog relativno netaknutog izvora. Okeani pružaju skoro neograničeno okruženje za hranu, proizvodnju energije, transport, minerale, lekove, i mnogo više.

U prošlosti je postojalo slabo interesovanje za život okeana, koji je presudan za sav život na Zemlji. Opstali bismo i napredovali mnogo lakše kao vrsta ako spašavanje naših okeana shvatimo ozbiljno.

Zloupotreba okeana u prošlosti

Avgusta 1970. vojska Sjedinjenih Američkih Država namerno je izručila kontejnere sa 67 tona nervnog gasa u Atlantski okean. Da bude još gore, mesto na kome su ih izručili bilo je blizu glavne arterije u ovom sistemu za održavanje života, Golfske struje, što čini čišćenje još urgentnijim. Mornarice sveta, ribarske flote, linije za krstarenje, i mnogi obalski gradovi nehajno koriste okean ujedno i kao korpu za otpatke i kao nužnik.

Nedostatak adekvatne higijene jedna je od najvećih pretnji ljudskom zdravlju. Zagađivanje obalskih voda prouzrokuje zdravstvene probleme, zaraze i smrt. Samo Južna Azija ima 825


��

miliona ljudi koji žive na obali bez osnovnih sanitarnih postrojenja. Nije teško razumeti zašto su količine neprečišćenih otpadnih voda u obalskim vodama Južne Azije najviše u svetu. Ovo, pored toga što predstavlja zdravstveni rizik, stvara toksično cvetanje algi, koje izaziva pomor ribe, divljeg života i koralnih grebena.

Postoji veliki broj destruktivnih delovanja po životnu sredinu. Veliki komercijalni ribarski brodovi u velikoj meri oštećuju okruženje morskog dna. Njihove mreže lome ili zatrpavaju organizme koji žive na dnu, uništavajuci njihova lovišta i mrestilišta. Ovaj ekosistem je od krucijalne važnosti za dopunjavanje lučkih zaliha morskih plodova.

Ovim procesom se načini više štete morskom dnu nego što to seča šuma čini površini Zemlje. Jedan brod ubije od 5 do 20 procenata životinja koje žive na morskom dnu, i to traje 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, svake godine, na globalnom nivou.

Lošim upravljanjem stvoreno je ogromno beživotno područje u Meksičkom zalivu, na mestu na kome je Misisipi presušio. Destruktivnim poslovanjem pojedine vode su prenaseljene ribom, do te mere da je većina reproduktivnih jedinki pred istrebljenjem. Širom sveta, glavne morske vrste i njihova prirodna staništa, koralni grebeni, ubrzano nestaju, ali ne prirodnim putem, ili zato što njihova smrt na bilo koji način produžava naš način života. Naprotiv, ovo izumiranje ugrožava nas same i potiče iz naše sopstvene arogancije i neznanja. Čak i prema najkomple-ksnijoj živoj ekologiji, ponašamo se kao predatori.

Novo poštovanje mreže života

Sa resursno-baziranom ekonomijom dolaze novi sistemi vrednosti. Budući da niko ne ost-varuje finansijsku korist kroz rasipnička delovanja prošlosti, glavni cilj su povraćaj i održavanje zdrave i produktivne okoline. Ako se okeanima inteligentno upravlja, oni mogu snabdevati više nego dovoljno resursa za ishranu gladnih. Milijarde bi mogle da se pouzdaju u more, u kome je život obilan i raznolik, kao primarni izvor proteina. Iako velika većina morskog života obitava blizu površine, u hladnim mračnim dubinama, miljama ispod, gde se čak ni sunčeva svetlost nikad ne drzne da stigne, vrvi od života, uprkos neverovatnim pritiscima i temperaturama. Na skoro smrzavajućim temperaturama, ključajući izvori toksičnih gasova održavaju široku razno-likost morskog života, čije proučavanje tek predstoji.

Morske struje pokretane rotacijom Zemlje prožimaju svetske okeane. Ogromne okeanske struje putuju naizmeničnim brzinama i na različitim dubinama, čak i u suprotnim pravcima. Procenjuje se da Golfska struja, kod Majamija (Florida), nosi oko 30 miliona kubnih metara vode u sekundi. Ovo je pet puta više u odnosu na sve slatkovodne reke na zemlji.

Procenjuje se da bi se, iskorišćavanjem ove potencijalne energije, dnevno moglo proizvesti blizu milijardu vati struje – skoro kao dve velike nuklearne centrale – bez ekološke kontami-nacije ili opasnosti od zračenja.

Dodatno, snažni vetrovi, talasi, i struje obezbeđuju nam izvore električne energije ogromnog potencijala. Energija se može dobiti iz biomase, transformacijom otpadnih organskih materijala u gasna ili tečna goriva. Dodatna energija se može dobiti fermentacijom. Zamislite gomilu hrane

��


i drugih organskih materija u fazi raspada. Ova gomila biomase odaje toplotu i gasove. Ovaj potencijalni izvor energije može se ubirati i koristiti odgovarajućom tehnologijom.

Na morskom dnu i u slanim vodama uopšte, nalaze se prostrana skladišta metala i minerala, koji se mogu koristiti kao pomoć pri rešavanju problema nedostataka resursa. Međutim, „ubi-ranje“ metala i minerala, zahtevaće nove tehnologije koje ne remete krhko morsko dno.

Ovo su tek neki od velikog broja okeanskih projekata koji se mogu istraživati. Možda su uzbudljiviji planovi o gradovima u moru.

Gradovi u moru

Kolonizacija okeana jedna je od poslednjih granica ljudskih istraživanja koja preostaje na Zemlji. Brojne okeanske gradske zajednice su neizbežne i biće među najvećim dostignućima novog društva.

Radi potpunijeg iskorišćavanja ovog obilnog izvora resursa, moramo razviti velike morske strukture za istraživanje relativno netaknutih bogatstava svetskih okeana. To će poboljšati eksploataciju morskih kultura, proizvodnju sveže vode, električne energije, kao i rudarstvo, koje će ublažiti manjke rudarstva na kopnu. Neke od prednosti okeana su skoro neograničena bogatstva u lekovima, hemikalijama, đubrivima, mineralima, ulju, prirodnom gasu, slatkoj vodi, i snazi plime i vetra. Senzori u okeanima i atmosferi konstantno bi pratili tok plime, morski život, sastav vode, temperaturu, atmosferska stanja i veliki broj drugih vitalnih znakova.

Razvoj okeanskih zajednica bi u velikoj meri smanjio pritisak na populaciju na kopnu. Popu-lacija takvih gradova varirala bi, od par stotina, do više hiljada, i oni bi mogli biti rasprostranjeni širom sveta. Bili bi deo internacionalne komunikacione mreže i njima bi prvenstveno upravljali automatizovani sistemi koji bi kontrolisali njihov rad. Okeani su, ipak, fundamentalni za naš opstanak i presudan deo nosećeg kapaciteta Zemlje.

Upotreba

Neki od ovih gradova služili bi kao univerzitski i istraživački centri, gde bi studenti svih nacija mogli da studiraju morske nauke i menadžment. Mogli bi takođe da služe kao stanice za kontrolu i nadgledanje okeanskih struja, vremenskih pojava, ekologije mora, zagađenja i geoloških fenomena. Za dodatna morska istraživanja, konstruisali bi robotizovane podmornice, dostupne svima.

Ostale morske platforme mogle bi se koristiti kao sistemi za lansiranje raketa. Svemirska vozila lansirana sa ekvatora uštedela bi energiju, jer je ekvator deo Zemlje koji se najbrže kreće. Lociranje lansirnih mesta u tom području bi u potpunosti iskoristilo prednost Zemljine rotacije za dodatni potisak, omogućavajući ređe paljenje potiskivača radi dostizanja geocentrične or-bite (orbita u kojoj satelit rotira sa Zemljom i ostaje u nepomičnom položaju u odnosu na nju). Lansirne rampe za polarne orbite, sa komandnim sistemima koji se nalaze na brodovima ili samim platformama, bile bi locirane u blizini zapadne obale Sjedinjenih Država.


��

Nije potrebno iskoristiti sve oblasti okeana za tehnološki razvoj. Nepregledne regije mogu se ostaviti po strani za povraćaj, unapređivanje i očuvanje prirode, čineći ih prioritetom za globalno održavanje.

Na primer, Karibe i Smaragdne grebene nepreglednih obala Eleutera odlikuju neke od najčistijih voda na Bahamima i jedan od najlepših koralnih sprudova na Zapadnoj hemisferi. Vode koje okružuju ova ostrva razlikuju se u nijansama, od velelepne tamno-plave Golfske struje, do blistavih senki zelene. Slične oblasti postoje u Južnom Pacifiku i mnogim drugim lokacijama širom sveta, gde hiljade milja morske obale miruju neometene ljudskim naseob-inama. U novom duhu svetske kooperacije, mnoge od ovih oblasti mogu postati internacionalni morski parkovi za edukaciju i svačije uživanje. U ovim zonama jedina ljudska intervencija jeste očuvanje i zaštita vodenih hramova.

Stilovi života u morskim gradovima

Budući morski gradovi nude nove i fascinantne životne stilove za milione stanovnika i omiljena su destinacija svih ljudi. Neki bi bili predviđeni kao podvodni internacionalni park-ovi, gde posetioci mogu posmatrati zaštićene, veličanstvene morske grebene. Kroz ogromne podvodne prozore bili bi u mogućnosti da, u slobodno vreme i iz udobnosti sopstvene fotelje, vide čuda ovog sveta; iz kompjuterizovanih stolica, mogli bi da komuniciraju sa delfinima i ostalim oblicima morskog života. Ronilačke ekspedicije mogle bi se odvijati preko vazdušnih komora, i ljudi bi mogli da učestvuju u istraživanju, plovidbi, ronjenju, i svim zanimljivostima koje morski gradovi nude, zajedno sa mnogim drugim aktivnostima iznad i ispod površine vode – bez narušavanja balansa morskog okruženja.

Konstrukcija

Masivne okeanske strukture postojale bi i iznad i ispod površine mora. Ove strukture bi predstavljale senzacionalna inženjerska dostignuća, sa omogućenim pristupom za letilice, plovila i podmornice. Jedan od najefikasnijih nacrta bila bi višespratna kružna konfiguracija, izgrađena od gvozđa, stakla ogromne izdržljivosti i prenapregnutog betona, ojačanog karbon-skim vlaknima.

Neke od njih bi plutale, dok bi druge bile postavljene na stubove sa barijerama koje sprečavaju nanošenje štete strukturi od strane jakih vetrova i nevremena. U dubljim vodama, plutajuće platforme mogle bi se pričvrstiti za morsko dno. Ostale okeanske platforme mogle bi slobodno da plutaju, tako što bi bile samopokretljive i ekstremno stabilne, opterećene stubovima prečnika 20 stopa koji idu do dubine od 150 stopa. Da bi se platforme održale stabilnim u bilo kakvim vremenskim uslovima, niži delovi ovih plutajućih, cilindričnih stubova, sadržali bi niz diskova koji se izdužuju do 6 stopa, a međusobno su razmaknuti približno 10 stopa. Pojas koji okružuje ceo projekat imao bi ulogu brane.

Neki od ovih gradova mogu se konstruisati u tehnički razvijenim državama i odvlačiti na njihove destinacije kao sekcije, ili kao kompletni operativni sistemi, slično načinu na koji se naftne platforme transportuju danas. Ostale konfiguracije bile bi promenljive kompozitne strukture, koje bi se sastavljale na licu mesta i modifikovale prema nameni, sa mogućnošću da budu rastavljene i premeštene prema potrebi.

��


Ostale strukture usidrene na površini, služile bi kao efikasne baze za rudarstvo. Ove strukture kupolastog oblika mogle bi biti skoro u potpunosti automatizovane, a nivo plutanja podešavan punjenjem ili pražnjenjem komora. Bile bi konstruisane u dokovima na kopnu, a zatim odvučene na njihove destinacije i potom uronjene i pričvršćene na mesto. Deo ovog plana mogao bi biti i plutajući lučki sistem koji se izdiže i spušta sa plimom prilagođavajući se i površinskim i podvodnim plovilima.

Sav pomorski razvoj morao bi se u potpunosti osloniti na celokupni noseći i održivi sistem okeanske sredine. U budućnosti, pre nego što se ostvari bilo koji od ovih projekata, dizajneri će uračunati mogući negativni uticaj na ukupnu hidrosferu – reke, estuare, jezera i okeane.

Energija

Na ovim i drugim plutajućim gradovima ili platformama, okeanski vetrovi mogli bi pokretati snažne vazdušne turbine. Generatori solarne energije i energije vetra postavljeni su na većinu gornjih dokova. Hladna voda iz dubina okeana se takođe moze ispumpavati radi prevođenja temperaturnih razlika u električnu energiju. Ovaj proces bi obezbedio konstantne zalihe struje, i više nego dovoljne za potrebe gradova.

Marikultura

Marikultura, plansko gajenje morsih useva i gajenje riba u ribnjacima, može se izgraditi tako da podržava više tipova morskog života. Međusobni simbiotički odnos može se podržati dok se prirodni uslovi simuliraju što je bolje moguće. Širok spektar vodenih biljaka može se uzgajati u više slojeva i obezbediti uz pomoć kablova u podvodnim poljima obližnjih gradova. U nekim slučajevima, vrhovi biljaka mogli bi se automatski ubirati, ostavljajući korenje i donju trećinu biljke da izrastu u nov usev, bez ponovnog sađenja.

Plutajuće okeanske platforme bile bi opremljene solarnim postrojenjima za desalinizaciju, koje bi proizvodile svežu vodu za hidroponske farme i u druge svrhe. Kretanje vode bogate hranljivim materijama usled delovanja vetra (okeanski fenomen) može se takođe iskoristiti za izvlačenje hranljivih sastojaka iz dubina, radi uzgajanja vodenih kultura. Naravno, svaki pokušaj pravljenja akvakulture ili marikulture bio bi prijavljen internacionalnom sistemu za nadgledanje okeanskih farmi.

Ovo omogućava uzgajanje ribnjaka i uvodi napredne principe polikulture, koja kontroliše reprodukciju i prirodnu ravnotežu vrsta. Uzeće se u obzir sve mere predostrožnosti, kako bi se izbeglo razaranje ili nanošenje štete mrestilištima, koja su izdržavala ljudsku rasu vekovima.

Transport

Neizmeran broj plutajućih struktura može se opremiti pristaništima i stovarištima za plovila. Ogromni brodovi koji služe kao stanice za preradu, mogli bi takođe da prevoze putnike i tovar do ovih gradova na moru.


��

Gornja paluba ovih morskih gradova imala bi platformu za sletanje helikoptera i VTOL letelica. Kompjuterizovane lift jedinice omogućile bi vertikalno, horizontalno i radijalno pu-tovanje unutar ovih struktura.

Zajednički poduhvat

Kada je reč o projektu ovolikog značaja, kao i kod ostalih resursa, imperativ je da čitava zajednica ima podjednaku dobit. Mineralno bogatstvo okeana i drugi resursi našeg sveta, kao zajedničko nasleđe čovečanstva, moraju se deliti među svim nacijama.

�0


VEŠTAČKA OSTRVA U MORU

Planirano je da veštačka ostrva služe za razvoj okeanografije. Čitavo ostrvo okružuje veliki broj pristaništa i platformi za sletanje VTOL letelica. Rekreacija na vodi je deo života u ovim zajednicama. Ljudi mogu da učestvuju u istraživanju, plovidbi, ronjenju i mnogim drugim ak-tivnostima ispod i iznad površine vode – bez narušavanja balansa morskog okruženja.

GRADOVI U MORU

Sa vrhova ovih struktura, izdiže se cilindrični betonski kanal, 150 stopa iznad površine vode. Na površinskom nivou, okružena je plutajućim pristaništima, koja se izdižu i spuštaju u zavisnosti od plime, i koje su prilagođene kako površinskim, tako i podvodnim prevoznim sredstvi-ma.

58

ARITFICIAL ISLANDS IN THE SEA

This artificial island in the sea is designed to serve the oceanographic sciences. Multiple docking and landing facilities for VTOL aircraft surround the entire island. Water-based recreation is part of life in these water-borne communities. People can participate in research, sailing, scuba diving, and many other surface and sub-surface activities without disturbing the balance of the marine environment.

CITIES IN THE SEA

From the tops of these structures, a cylindrical concrete conduit extends 150 feet above the ocean surface. At surface level, it is encircled by a floating dock system, which rises and falls with the tides and accommodates both surface and submersible craft.

58



CITIES IN THE SEA


58



CITIES IN THE SEA



51

GRADOVI U MORU (NASTAVAK)

Hiljade samoodrživih gradova u moru, koji su različito dizajnirani u zavisnosti od lokacije i funkcije, smanjuju pritisak populacije na ko-pnu. Neki služe kao okeanografski univerziteti za nadzor i održavanje dinamičke ravnoteže u toj sredini.

MEGASTRUKTURE ZA OKEANSKO RUDARSTVO

Ovi „gradovi u moru“ pružaju napredniju eksploataciju marikulture, proizvodnju sveže vode, snage i okeansko rudarstvo, koje će ublaziti nedostatke kopnenih minerala. Ovakve građevine pružaju nam skoro neograničene resurse u lekovima, hemikalijama, đubrivima, mineralima, metalima, ulju, prirodnom gasu, pijaćoj vodi i okeanskoj proizvodnji, kao i snazi plime i vetra, i još mnogo toga.

59

Thousands of self-sufficient cities in the sea, varying in design according to their location and function, alleviate land-based popula-tion pressures. Some serve as oceano-graphic universities to survey and maintain a dynamic balance in the oceanographic environment.

CITIES IN THE SEA (Cont’d)

OCEAN MINING MEGASTRUCTURES

These “cities in the sea” provide improved mariculture, fresh water production, power, and deep-ocean mining, which helps alleviate shortages of land-based minerals. Such structures provide us with almost unlimited resources in pharmaceuticals, chemicals, fertil-izers, minerals, metals, oil, natural gas, drinking water, and ocean farming, as well as tidal and wind power and more.

59





59





59





�2


KONSTRUCIJA PLUTAJUĆIH MEGASTRUKTURA

Sa vrhova ovih struktura, izdiže se cilindrični betonski kanal, 150 stopa iznad površine vode. Na površinskom nivou, okružene su plutajućim pristaništima, koja se izdižu i spuštaju u zavisnosti od plime, i koja su prilagođena kako površinskim, tako i podvod-nim prevoznim sredstvima.

GRADOVI U MORU SA MODULARNIM TERETNJACIMA

Modularni teretnjaci sastoje se od odvojivih sekcija, koje se mogu brzo utovarivati i istovari-vati. Broj sekcija varira zavisno od količine tereta za transport. Kada su svi moduli povezani, pomeraju se kao jedinstvena jedinica. Kada teretnjak stigne na odredište, selektovani moduli mogu se otkačiti i prebaciti na dokove.

STANOVI U MORSKIM GRADOVIMA

Stanari bi u slobodno vreme i u udobnosti svoje fotelje mogli da posmatraju čuda ovog okruženja kroz velike podvodne prozore. Iz kompjuterizovanih stolica mogli bi da komuniciraju sa delfinima i ostalim oblicima morskog života.

60

CONSTRUCTION OF A FLOATING MEGASTRUCTURE

From the tops of these structures, a cylindrical concrete conduit extends 150 feet above the ocean surface. At surface level, it is encircled by a floating dock system, which rises and falls with the tides and accommo-dates both surface and submersible craft.

This modular freighter, leaving a city in the sea, consists of detachable sections that can be rapidly loaded or unloaded. The number of sections varies, depending on the amount of freight to be delivered. When all the modules are connected they are propelled as a single unit. When the freight arrives at its destination, the selected modules can be dis-connected and towed to docks.

CITY IN THE SEA WITH MODULAR FREIGHTER

APARTMENTS IN SEA CITIES

Through huge undersea windows, occupants are able to view the wonders of this environment in leisure and comfort. From a computerized chair, they communicate with dolphins and other forms of marine life.

60







60







60








��

PLUTAJUĆE MORSKE KUPOLE

Ove nepotopljive plutajuće morske kupole predviđene su za one koji prefer-iraju jedinstven priobalni ili ostrvski život. U slučaju oštrog ili surovog vre-mena, lako se mogu povući na obalu, izdići, i učvrstiti na nadzemne pomoćne strukture. One su opremljene ogradama koje se mogu povlačiti i koje pokrivaju spoljnu palubu.

SOLARNE PLOČE NA MORU

Na ovim i drugim plutajućim gradovima ili platformama, okeanski vetrovi mogu pokretati snažne vazdušne turbine. Genera-tori solarne i energije vetra postavljeni su na većini gornjih dokova kao i u okeanu

MARIKULTURA

Marikultura (plansko uzgajanje morskih useva) i ribnjaci, dizajnirani su da podrže više tipova morskog života. Mnoge od ovih zajednica održavaju ravnotežu vrsta u međusobnom simbiotičkom odnosu, dok se prirodni uslovi simuliraju što je bolje moguće.

61

These unsinkable floating sea domes provide for those who prefer unique offshore or island living. In the event of severely inclement weather, they can easily be towed ashore, mounted, and locked to elevated support structures. They are equipped with retractable enclosures that cover the outer deck.

On these and other floating cities or platforms, powerful wind turbines capture the ocean breezes. Solar and wind power generators are located on most of the upper decks and in the ocean as well.

Mariculture (the planned cultivation of marine crops) and fish farming communities are designed to support more than one type of marine life. Many of these communities main-tain a balance of species in mutually supporting symbiotic relationships, while emulating natural conditions as closely as possible.

MARICULTURE

SOLAR PANELS AT SEA

FLOATING SEA DOMES

61




MARICULTURE

SOLAR PANELS AT SEA

FLOATING SEA DOMES

61




MARICULTURE

SOLAR PANELS AT SEA

FLOATING SEA DOMES

��


Desto poglavlje Zakoni i proces donošenja odluka

Odlučivanje

Kako se donose odluke u kibernizovanom resursno-baziranom društvu?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, koristimo naučni metod i direktne izveštaje računara iz okruženja. Računari bi imali električne senzore postavljene u sve oblasti društvenog sistema širom planete. Na primer, električni senzori bili bi rašireni u poljoprivrednim regionima u kojima bi kompjuterizovani sistemi upravljali i kontrolisali zahteve poljoprivrede tako što bi pratili nivoe vode, insekata, štetočina, biljnih oboljenja, hranljivih sastojaka u zemljištu i tako dalje. Odluke se tada donose na osnovu direktnog odziva iz sredine. Rezultat bi bila daleko humanija i smislenija civilizacija, koja se ne zasniva na stavovima ili željama određene grupe ili pojedinca.

Ovo se može posmatrati kao globalni autonomni nervni sistem. Ljudsko telo reaguje auto-matski na infekciju. Ako se nekome inficira prst na nozi, nema sastanka ćelijskog komiteta kako bi se obavestio mozak o infekciji. Nervni sistem automatski upućuje antitela direktno na mesto infekcije. Ovakav odgovor nervnog sistema paralelan je funkcionisanju resursno- -bazirane ekonomije.

Pitanje koje treba da postavimo jeste: „Čemu želimo da služi kultura?“ Kako je potreba za novcem prevaziđena i kako je dobrobit svih ljudi i zaštita okruženja postala naša nova misija, odgovori postaju dostupni. Rezultat su čisti vazduh i voda, obradivo zemljište, hranljive namir-nice, efikasan transport, relevantno obrazovanje, koje se u kontinuitetu nadograđuje, dobra zdravstvena nega, kostruktivna socijalna interakcija i gradovi koji funkcionišu služeći ovim i mnogim drugim ciljevima. Ovo predstavlja mnogo humaniji i smisleniji pristup oblikovanju civilizacije, koji nije zasnovan samo na nečijim stavovima.


��

U tranziciji ka potpuno kibernizovanom procesu upravljanja ljudskim poslovima, mogu se upotrebiti novije tehnologije koje otklanjaju ljudsku grešku. Mašine bi pružile informacije, a ne stavove, time značajno smanjujući uticaj predrasuda i iracionalnih, ili čisto emocionalnih elemenata u upravljanju poslovima. Na ovaj način, ljudi bi igrali sve manju ulogu u donošenju odluka i društvo bi napredovalo ka veštackoj inteligenciji i mašinskom odlučivanju u upravl-janju resursima, služeći tako opštem dobru.

Zakoni

Zakoni su, u najboljem slučaju, pokušaji kontrole naroda, i uspevaju da funkcionišu samo sporadično, uz velike troškove i poteškoće. Druge uobičajene metode kontrole ponašanja su patriotizam, religija, propaganda i nacionalizam. Svi zakoni u društvu razvijeni su radi očuvanja uspostavljenog reda. Ali zakoni nikada ne dopiru do korena problema i neprestano se narušavaju – čak i od strane onih koji ih stvaraju. Kada zakoni ne odgovaraju prirodi fizičkog okruženja, oni bivaju narušeni. Sa tako mnogo ekonomskih gubitaka i nesigurnosti, čak i u bogatijim društvima, bez obzira na to koliko zakona se usvoji, isti problemi opstaju. U stvarnosti je način na koji društvo uređeno – pogrešan.

Ispitajmo podrobnije ove koncepte. Potreba za zakonima je rezultat orijentacije društva ka nestašici. Ako resursa ima u izobilju, niko ih ne nadgleda. Kada životnih potrepština ima u izobilju, nadgledanje je nepotrebno.

U resursno-baziranoj ekonomiji društvena odgovornost nije usađena silom, zastrašivanjima, niti obećanjima o raju ili pretnjama o paklu. Zaštita prirodnog okruženja nije stvar naknada ili kazni. Dizajn okruženja uključuje i sisteme za kontrolu zloupotrebe. Jednostavan primer ovoga može se videti u dizajnu gradova u kojima ljudi imaju slobodan pristup besplatnim resursima. Ovo eliminiše krađu. Ovakve mere nisu stvar usvajanja i sprovođenja zakona kojima bi se zloupotreba sprečila i kaznila. Naprotiv, samim takvim dizajnom se izbacuju mane iz društvenog sistema, uklanjajući potrebu za mnogim zakonima.

Da bi sprečila saobraćajne nesreće, kultura koja se oslanja na naučni metod ne bi donela zakon kojim se ograničava brzina na 55 m/h. Umesto toga, ljudi bi redizajnirali saobraćajne sisteme, uvodeći u upotrebu automatizovane vozove, pruge sa jednom trakom, horizontalne, vertikalne i radijalne prenosnike i individualne jedinice, sa velikim brojem senzora, time smanjujući mogućnost nezgoda.

Društvo koje brine o ljudima dizajnom eliminiše potrebu za zakonima i proklamacijama, čineći sve stvari dostupne ljudima, bez obzira na rasu, boju ili verska ubeđenja. Kada vlade prave zakone, ljudi se navode da veruju da su ti zakoni stvoreni da štite ljudske živote. Istina je da su zakoni sporedni proizvod društvenih nedostataka.

Pokušajem kontrole ljudskog ponašanja donošenjem zakona ili potpisivanjem sporazuma, bez promene fizičkih uslova odgovornih za poremećeno ponašanje, samo guramo problem is-pod tepiha. Umesto oslanjanja na propali kazneni i zatvorski sistem nakon pričinjavanja štete, trebalo bi usmeriti pažnju na nedostatke društva. U to se ubrajaju siromaštvo, loša ishrana, beskućništvo, loši uzori, propalo obrazovanje, nedostatak usmerenja ili interesovanja kod

��


dece, nasilje u medijima, stresovi u porodičnom životu i nepostojanje pozitivne vizije koja bi usmeravala razvoj društva.

Resursno-bazirana ekonomija uzrokuje nesagledive promene u međuljudskim odnosima, bez potrebe za zakonima. Ovo postiže uvođenjem sistema vrednosti od značaja za potrebe ljudi. Ovaj tip ekonomije sve svetske resurse i tehničke informacije posmatra kao zajedničko nasleđe svih ljudi. Ovo je važno za ujedinjavanje. Ukoliko ovo bude opšte prihvaćeno, čitav svet će biti svedok kraja potrebe za naoružavanjem, ratom, drogama, pohlepom i ostalim problemima koje nameće beskrajna potera za novcem i moći.

Društvo mora da prihvati svoju podređenost prirodnim zakonima. Zakon prirode ne može se narušiti bez ozbiljnih posledica po individuu ili društvo. On dominira svim živim sistemima. Na primer, bez vode, sunca, hranljivih materija, biljke i životinje ne bi mogle preživeti. Zakon prirode je neprikosnoven. Osoba koja ne unosi odgovarajuću hranu neće biti fizički zdrava i brzo će se razboleti i umreti.

Slični zakoni se odnose i na ljudsko ponašanje

Ljudsko ponašanje u svim oblastima je samo predmet delovanja prirodnih zakona i dejstava spoljašnjih sila: pokreće ga veliki broj promenljivih koje utiču jedna na drugu u okruženju jedinke. Ovo se odnosi na ponašanje koje je društveno uvredljivo. Često je uslovljeno iskustvom, ishranom u ranoj dobi, kao i određenim brojem međusobno povezanih faktora okruženja.

Kada vidimo psa kako vodi slepu osobu preko ulice mislimo kako je to dobar pas. A kada vidimo psa kako laje na biciklistu nazivamo ga lošim. Pas nije ni dobar ni loš. Pas se može dresirati tako da bude agresivan ili da pomaže slepima. Obe životinje mogu biti iste rase, čak i iz istog okota. Njihovo različito ponašanje je rezultat razlika u odgajanju.

Drugim rečima, zamislite antičku rimsku porodicu koja posmatra kako lavove hrane hrišćanima. Neko bi se danas užasavao i verovao kako su ljudi koji su to gledali imali problema sa spavan-jem te noći. Ali najverovatnije nisu imali nikakvih problema. Takvo krvoproliće tada je bilo kulturni događaj. Lavovi i hrišćani posmatrani su sa podjednakim prezirom.

Ili zamislite borbenog pilota, obučenog za ratovanje i naučenog sličnoj ravnodušnosti prema drugim kulturama i verovanjima, kako ne može da spava jer je oborio dvadeset aviona i razorio nekoliko naseljenih sela. Verovatnije će blistati od zadovoljstva dok bude dobijao medalju i ukrasiti letelicu simbolima svojih „ubistava“. Pilot reflektuje svoju kulturu u potpunosti kao i rimska porodica svoju. Ono što mi nazivamo našom “savešću” i “moralom” nisu određene nevidljivim „nad-ja“. Uveliko su određeni geografskim položajem, vremenom u kom živimo i nečijim vaspitanjem.

Shvatili oni ili ne, u monetarnom sistemu ljudima se konstantno manipuliše putem medija. Verovanja koja ljudi najviše neguju, podstaknuta su knjigama, filmovima, televizijom, religi-jama, uzorima i okruženjem u kome žive. Čak i njihovo poimanje dobra i zla i njihovi koncepti morala deo su njihovog kulturnog nasleđa i iskustva. Ovaj metod kontrole ne zahteva upotrebu fizičke sile i uspešan je u tolikoj meri da uopšte ne prepoznajemo niti osećamo manipulaciju.


��

Dominantne vrednosti bilo kog društvenog sistema retko potiču od ljudi. Češće, one pred-stavljaju gledišta dominantne kontrolne grupe, kao na primer crkve, vojske, banaka, korporacija, moćne elite, kao i bilo kakve kombinacije istih. Ovi entiteti određuju javni red, sudove, poreze, itd., što sve služi njihovom ličnom interesu i održavanju večite iluzije da su društvene vrednosti date kao takve. Takođe, vlade potiskuju ili otpisuju devijacije koje ih mogu ugroziti.

Sa naučnim razumevanjem da je ponašanje subjekata uslovljeno istim prirodnim zakonima koji upravljaju i ostalim procesima, obrazovni sistem u resursno-baziranoj ekonomiji može da evoluira. Pre će se zasnivati na proučavanju procesnih i analitičkih sposobnosti nego na mehaničkom pamćenju činjenica. Razgovor bi zamenio predavanje. Razumevanje semantike je veština koja može uveliko da poboljša komunikaciju među ljudima i da omogući studentima inteligentan pristup relevantnim informacijama. Neće ljudi odjednom postati bolji i etičniji, ali bi uslovi odgovorni za neprijateljstvo i egocentrično ponašanje prestali da postoje.

Ako želimo da deca postignu pozitivan, konstruktivan međusobni odnos i postanu članovi koji doprinose društvu, način da ovo postignemo je dizajniranje okruženja koje proizvodi ovakvo željeno ponašanje. Na primer, kada su deca zainteresovana da nauče kako da sklope malo motorno vozilo, taj projekat može uključivati četvoro dece koja će podići auto, dok drugo dvoje nameštaju točkove. Ostatak automobila se sastavlja na sličan način, uz neophodnu pomoć i kooperaciju svih, kako bi vozilo bilo gotovo i spremno za upotrebu. Ova prosvetljena forma obrazovanja pomaže studentima da razumeju prednosti saradnje.

Vežba ne bi bila obavezna niti monotona i ne bi uključivala neprijateljsko nadmetanje. Bila bi deo obrazovanja. Na primer, radionica u kojoj deca uživaju da rade, nalazi se usred jezera, na vrhu brda. Da bi tamo stigla, deca moraju da upravljaju brodom, a zatim da se popnu na vrh. Ovo ne samo da pruža vežbu, već i svest o uspehu, koja pomaže njihovom mentalnom zdravlju i povećava podstrek.

Jedan od najvećih ograničavajućih faktora u ljudskim sistemima je naša nesposobnost da pojmimo važnost potpornih sila i obim u kome okruženje oblikuje naše razmišljanje, vrednosti i/ili ponašanje. Kada pričamo o okruženju, mislimo na sve međusobno isprepletane promenljive, koje su primarni saradnici našeg načina razmišljanja.

��


Jedanaesto poglavlje Stilovi života

Šta to ljudi rade?

Od ranih civilizacija do današnjeg dana, većina ljudi je morala da radi da bi preživela. Većina naših stavova o poslu mogla je biti prenesena iz ovih ranijih vremena. U prošlosti, bilo je neo-phodno da ljudi odu po vodu i donesu je nazad do mesta boravka. Sakupljali su drva za ogrev i kuvanje, i gorivo za lampe. Bilo bi im veoma teško da zamisle vreme u kome je dovoljan jedan okret slavine da voda poteče u njihovim kućama; pritisak na dugme i trenutno paljenje svetla činili bi im se magičnim. Drevni ljudi su se verovatno pitali šta bi radili sa svojim vremenom da ne moraju da ulažu ogroman napor u poslove koji su im neophodni za opstanak.

Oslobađanje od pritisaka

Ljudska bića, oslobođena duga, nesigurnosti, i straha postaju mnogo ljubaznija. Bez ikoga ko bi prodavao bilo šta bilo kome, ili lišavao druge poseda ili novca, otkonila bi se osnova za nezdravu ljudsku agresiju. Ljudi više nisu opterećeni dosadnim brigama koje oduzimaju previše pažnje, kao što su hipoteke, troškovi zdravstvenog osiguranja, školarine, osiguranje od požara, ekonomske recesije ili depresije, gubitak posla i takse. Eliminacijom ovih tereta i otklanjanjem uslova koji stvaraju zavist, pohlepu, i konkurenciju, životi ljudi bili bi mnogo smisleniji.

Cilj ovog novog društvenog plana je da ohrabri novi podsticajni sistem, koji više nije us-meren ka plitkim i sebičnim ciljevima sticanja bogatstva, vlasništva, i moći. Ovi novi podsticaji ohrabruju ljude ka samoispunjavanju i kreativnosti, eliminaciji nestašice, zaštiti životne sredine i, najvažnijem od svega, brizi o bližnjim ljudskim bićima. Ljudi bi imali sredstva i vreme za intelektualni i duhovni razvoj i priliku da shvate šta to stvarno znači biti čovek u društvu koje brine. Umesto evolucije dokonosti, istinski inteligentni i posvećeni ljudi našli bi veoma malo “slobodnog” vremena, čak i bez potrebe da „rade“ za život. Uvek postoji potreba za boljim i efikasnijim načinima za obavljanje stvari. Ljudi će hteti da učestvuju u društvu, uvidevši kako se, stalnim inovacijama i promenama, direktno poboljšava njihov i način života drugih. Ne


��

postoje Utopije. Sam pojam „Utopija“ je statičan. Opstanak bilo kog društvenog sistema najviše zavisi od sposobnosti istog da se promeni zarad boljitka društva kao celine. Međutim, danas ljudi nisu spremni za promene u društvu, bilo emocionalno ili intelektualno.

Neopterećeni brigama o opstanku, ljudi bi imali vremena za lična interesovanja, kao što je nastavak obrazovanja. Obrazovanje, besplatno i dostupno svima, može postati neprekidan proces. Gradovi budućnosti bili bi živi univerziteti. Većina ljudi bi pohađala škole i univer-zitetska predavanja, ili bi se aktivirala na drugim poljima. Postojala bi predavanja za one koje interesuje pozorište, fotografija, slikanje, balet, i sve umetnosti, u muzičkim, likovnim, i pozorišnim centrima. Ljudi bi bili u mogućnosti da odu do centara da rade, ili potraže pomoć u vezi sa svojim novim izumima.

Novi horizonti se otvaraju za ljude koji se u prošlosti, bilo zbog nedostatka novca ili vremena, nisu usudili da zamisle ovakve mogućnosti. Onima koji imaju ograničenu kupovnu moć bolno je i da samo zamisle život beskonačnih mogućnosti.

Danas postoji mnogo brodova na dokovima ali se retko koriste, što ih čini dostupnim većini ljudi. U novom društvu, obezbeđeno je više nego dovoljno brodova u kojima, po želji, može svako da uživa. Mogla bi da postoji navala ljudi koji bi učili da lete. Zamislite sve ostale, ne-brojene hobije i sportove – lista koju bi ljudi mogli da slede proteže se u nedogled.

Zamislite svet otvoren za svačija istraživanja, sa mnogo ljudi koji putuju širom sveta, pomažući što bržem donošenju najvišeg mogućeg životnog standarda u slabije razvijene oblasti. U svetu u kome nema prosjačenja za sićom za medicinska i naučna istraživanja – postoji veliki broj istraživačkih i razvojnih programa na medicinskim poljima, u kojima ljudi takođe mogu da učestvuju i uče. Ovaj proces bio bi isti u svim segmentima društva.

Većina ljudi bi se okrenula generalizaciji, pre nego specijalizaciji, učeći više o mnogim različitim disciplinama i njihovim međusobnim uticajima. Na ovaj način, ljudi bi bili sposobniji da učestvuju u razvoju ideja u mnogim delovima društva. Bilo bi toliko širenja i eksperimental-nih istraživanja u svim oblastima, tako da više ne bi bilo bojazni oko toga ko odlučuje o tome koji eksperimenti se vrše, a koji ne. Svaki novi plan bio bi predmet istraživanja, testiranja i procene, a oni koji se dokažu vrednim bili bi konstruisani.

Ljudi bi iskoristili šansu da nauče kako da bolje međusobno komuniciraju i razreše nesuglasice bez upotrebe nasilja. Bili bi upoznati sa alatima za rešavanje problema, koji bi im omogućili da učestvuju u širokom spektru oblasti i istraživanja.

Pojam dokonog stanja ili penzionisanja postao bi zastareo. Ljudi bi imali toliko opcija da bi po prvi put shvatili šta stvarno znači biti član globalnog društva i ne bi imali dovoljno vremena da urade sve što bi hteli u toku jednog dana.

Bez protraćenog vremena, resursa, života i energije, koju progutaju ratovi i pripreme za ratove, naša energija mogla bi da se uperi ka konstruktivnim nastojanjima. Društvo bi bilo u mogućnosti da posveti mnogo više pažnje i resursa kontroli nepredviđenih dešavanja kao što su cunamiji, zemljotresi, uragani i druge prirodne katastrofe koje ugrožavaju naše živote. Ovo ne

�0


implicira savršenstvo, ne. Uvek postoje izazovi i nerešeni problemi. Ali bi bio veliki napredak u načinu života i globalno društvo bi moglo da postigne najviši mogući životni standard do sada, kako materijalni tako i duhovni.

Kako se resursi pravedno raspodeljuju

U svetu sutrašnjice, raspodela dobara i usluga može se postići bez upotrebe novca ili drago-cenosti, putem velikih distributivnih centara. Ovi centri bili bi slični izlaganjima na kojima se objašnjavaju i demonstriraju prednosti novih proizvoda. Izložbeni centri prikazivali bi šta je novo i dostupno i bili bi stalno ažurirani. Širom zajednica, postojala bi 3D flet ekranizacija u svakom domu. Ako želite neki predmet, narudžbina bi bila zabeležena i predmet bi automatski, besplatno, bez naknade, ili bilo kakvog oblika duga, bio isporučen direktno na vašu adresu. Ovo bi uključivalo bilo šta što je ljudima potrebno za kuću, odevanje, obrazovanje, zdravstvenu negu, zabavu, itd.

Sirovi materijali za proizvodnju mogu se transportovati direktno do proizvodnih postrojenja automatizovanim transportnim „putevima“, upotrebom brodova, železnice, mag-lev vozova, cevovodima, i vazdušnim kanalima. Automatizovan, kompjuterizovan sistem inventara ujed-inio bi distribucione centre i proizvodna postrojenja, usklađujući proizvodnju i potražnju. Na ovaj način se može održavati balans ekonomije. Nedostaci, prelivanja i gubici su eleminisani u ovom sistemu.

Ukoliko osoba poseti Nacionalini park “Jeloustoun”, ona jednostavno uzme kameru ili kam-koder, upotrebi je (čak i odabere da poseti predavanje na kom bi naučila nešto o karakteristikama kamere i fotografskim tehnikama), i onda je vrati drugom distribucionom centru ili depou, time eliminišući potrebu za skladištenjem i održavanjem. Ovo je slično javnoj biblioteci, ali mnogo informativnije i izazovnije. U umetničkim i naučnim centrima postoji toliko interesantnih ak-tivnosti i oblasti za izučavanje da ljudi mogu da lutaju od predavanja do predavanja sve dok ne nađu nešto što ih interesuje.

U ovoj kibernizovanoj budućnosti, par može posetiti centar za arhitektonski dizajn i sesti ispred čiste polulopte od približno dva metra u prečniku. Jedna osoba opiše tip kuće koju bi želeli i oblasti njihovog interesovanja. Kuća se pojavljuje kao trodimenzionalni prikaz u centru polulopte. Polako rotira prikazujući pregled enterijera i eksterijera. Onda druga osoba opiše osnovne oblasti njihovog interesovanja i opredeljenja, i možda predloži veći balkon. Trodi-menzionalni prikaz se automatski podesi shodno tome. Kada završe sa zahtevanjem izmena, kompjuter prikaže različita alternativna rešenja kako bi ih razmotrili. Nakon donošenja odluke, u mogućnosti su da uđu u prostoriju sa senzorima i da iskuse šetnju kroz svoj dizajn vršeći dalje izmene. Kada dođu do finalnog dizajna, počinje se sa konstrukcijom. Kompjuter bira što efikasnije i što izdržljivije materijale. Nijedna od konstrukcija nije trajna i može se modifikovati i ažurirati na zahtev stanara. Ovo je pravi individualni izbor.

U monetarnom sistemu većina ljudi živi blizu posla, sa kućom, kolima, i životnim stilom koji mogu da priušte (ili koji, prečesto, ne mogu da priušte), a ne onim koji preferiraju. U osnovi su slobodni samo onoliko koliko im to dozvoljava njihova kupovna moć. Mnogi moćni ljudi biraju prebivalište isklučivo da bi impresionirali druge svojim statusom. Resursno-bazirana


61

ekonomija menja funkciju prebivališta iz statusnog simbola, ili osnovnog skloništa, u refleksiju individualnosti i ličnih interesa.

Porodica je bitna

Dok su nove tehnologije sasvim iznenađujuće, jasno je da temeljni efekti nisu u tehnologiji, već u životnim stilovima.

U većini slučajeva naš trenutni sistem zahteva da i muževi i žene rade. Monetarna ekonomija minira i slabi porodični sklad i brigu o deci. Roditeljima nedostaje adekvatno vreme koje bi posvetili svojoj deci, i kostantno su pod stresom zbog stalno rastućih zdravstvenih troškova, naplata osiguranja, troškova obrazovanja i životnih troškova.

Upravo se u ovoj oblasti nalazi jedna od najvažnijih koristi naše nove civilizacije. Kraći radni dani obezbedili bi veće šanse za članove porodice da rade ono što se uklapa u oblasti njihovog ličnog interesovanja. Slobodan pristup dobrima i uslugama čini dom mnogo prijat-nijim mestom, a uklanjanje stresa koji uzrokuje stvari u vezi sa ekonomijom smanjiće metež koji vlada u porodici. Društvo je dizajnirano tako da ljudi imaju slobodu da odaberu sopstvena interesovanja, razviju ranije skrivene potencijale i jure svoje snove bez intervencija vlasti ili finansijskih smetnji.

�2


Zaključak

Današnji sukobi između ljudi posledica su suprotstavljenih vrednosti i ograničenog pristupa životnim potrepštinama. Ako u budućnosti uspemo da dostignemo razumniju civilizaciju, sukobi bi bili protiv problema zajedničkih za sve ljude. U ustreptaloj kulturi koja nastupa, izazovi sa kojima ćemo se suočiti biće prevazilaženje oskudice, obnavljanje oštećenog životnog okruženja, kreiranje inovativnih tehnologija, povećavanje poljoprivredne dobiti, poboljšavanje komu-nikacija i izgrađivanje komunikacija između nacija, deljenje tehnologija, i življenje smislenog života, a ne međunacionalni konflikti.

Ljudi bi bili slobodni da jure bilo kakva konstruktivna nastojanja koja izaberu, bez ekonomskih pritisaka, zabrana i naplaćivanja taksi koje čine deo monetarnog sistema. Pod konstruktivnim nastojanjima, smatramo bilo šta što unapređuje živote pojedinaca i drugih. Ovim krucijalnim izmenama, ljudi bi eventualo živeli duže, ispunjenijim i zdravijim životima. Ova mera uspeha bila bi ispunjenje nečijih individualnih težnji, pre nego sticanje bogatstva, poseda i moći.

Dok unapređujemo živote drugih, štitimo okolinu i radimo na izobilju, naši životi mogu postati bogatiji i sigurniji. Ako bi ove vrednosti bile praktikovane, to bi omogućilo svima nama da postignemo mnogo viši životni standard za relativno kratko vreme; životni standard koji bi se konstantno poboljšavao. Kada su obrazovanje i resursi besplatno dostupni svima, ljudski potencijal postaće bezgraničan.

Za ostale knjige i video materijale Žaka Freska, posetite njegovu internet prezentaciju i on-line

prodavnicu na:

www.thevenusproject.com

Jacque FrescoThe Venus Project, Inc

21 Valley LaneVenus, FL 33960

USA

Phone: 863-465-0321Fax: 863-465-1928

[email protected]@TheVenusProject.com

Translated by Zeitgeist Serbia Team™

dizajniranje buducnosti zak fresko

Documents