SVETLOST

LEK BUDUNOSTI

Dr Jakob Liberman, odsek optometrije

POSVETA Ovu knjigu posveujem svojim roditeljima, Sonji i Dozefu Liberman,iji su ivoti, zasnovani na istini, integritetu, podrci i ljubavi, sluili kao temelj za moj sopstveni

ivot. Uvek ste bili uz mene. Zahvaljujem vam se na mojim plavim oima koje su mi omoguile da se duboko zagledam u svoj ivot i njegovo znaenje i za svoje ime

Jakob Izrael koje mi je dalo oseaj svrhe. Mojoj deci ini i Eriku koji su bili moji najvei uitelji. Hvala vam to me bezuslovno volite i to ste mi podrka u tekim vremenima. Vai zagrljaji i osmesi su Boija hrana.

Svetlost: lek budunosti...je pionirski rad. Dr Liberman ukazuje na dolazeu revoluciju u kojoj e brutalno invazivne metode ustupiti mesto efikasnijim i blaim

metodama. Neverovatne klinike injenice koje je prikupio daju najbolji dokaz da, ako se primene, revolucija nije prazno obeanje.

- Kristofer Bird, koautor dela Tajni ivot biljaka

Razmiljanja Jakoba Libermana ine pitanje svetlosti i svetlosne terapije

razumljivijim objanjavajui ga mudrou i duhovnim razumevanjem. Zahvaljujem mu to je ovo uzbudljivo, novo znanje pribliio ljudskoj svesti. Knjiga je odlina.

- dr Gabrijel Kazins, autor dela Duhovna hrana i dugina dijeta

Knjiga dr Jakoba Libermana na temu ljudske fotoelije je dugo ekani pregled ogromne koliine znanja o direktnim efektima svetlosti i frekvencija boja na ljudski

energetski sistem. Svetlost: Lek budunosti e zainteresovati zdravstvene radnike, ali to je jo vanije, pokazae nam zato smo na vrhu evolutivne lestvice na ovoj planeti.

Sigurno emo svetlost vie zavoleti.

- dr Kristofer Hils, autor dela Nuklearna evolucija: otkrie dugine dijete

Spajajui drevnu mudrost i nauno razumevanje svetlosti,dr Jakob Liberman integrie biohemijske, psihofizioloke i duhovne osobine svetlosti. Ova knjiga velianstveno otkriva izvanrednu mo izleenja pomou svetlosti i ui itaoce kako da

iskoriste ovu sveprisutnu monu energiju kao lek. - Dana Ulma, recenzent za magazin Utne Reader

Liberman kombinuje ogranieni broj naunih podataka koji postoje za ovu novu

nauku fototerapije sa njegovim viegodinjim iskustvom u radu sa pacijentima. Krajnji rezultati su neverovatni.

- dr Don Ot, autor del Zdravlje i svetlost i Svetlost, zraenje i vi

Svetlost je jedan od bitnih ekolokih faktora za zdravlje. Oi su zaista prozori due.

Ova knjiga predstavlja jedan od tih prozora.

- dr Norman ejli, osniva i predsednik Amerikog udruenja holistike medicine

Knjiga dr Libermana predstavlja prekretnicu u pogledu terapeutskih efekata svetlosti koja ulazi kroz oi.

- dr Fric Holvi, autor Uticaj okularne percepcije svetlosti na metabolizam oveka i

ivotinja

Planeta nam je dala dr Jakoba Libermana da nas uvede u novi nain prirodnog, holistikog leenja i programa za zdravlje.

- dr Bernard Jensen, autor i predava specijalizovan za dugovenost

SVETLOST

LEK BUDUNOSTI

Kako je moemo iskoristiti da bi se SADA izleili

Dr Jakob Liberman, odsek optometrije

DOZVOLE

Zahvaljujem se Doroti A. Bernof to mi je dozvolila da citiram delove line

prepiske. Takoe se zahvaljujem Richardson&Steirman Inc., Nju Jork, za dozvolu da odtampam preraen materijal iz knjige dr Riarda Frenkela koja uskoro izlazi, pod nazivom Prevazilaenje stresa. Zahvaljujem se i Rainbow Canyon za dozvolu da

citiram delove line prepiske. Posebnu zahvalnost dugujem Celestial Arts, P.O . Box 7327, Berkli, CA 94707 za dozvolu da odtampam odlomak iz dela Beleke iz pesme

o ivotu, 1977., 1987. od Tolberta MekKerola. Takoe se zahvaljujem Sem Biseru sa Svananoa instituta za dozvolu da odtampam delove iz Svananoa zdravstvenog izvetaja pod nazivom udesna korist ultraljubiastog zraenja na zdravlje.

Posebno se zahvaljujem Doj Frenklinu iz High Mesa Press za dozvolu da odtampam odlomak iz dela Dolazim kao brat od Bartolomeja.

SADRAJ

Ilustracije

Uvodna re Don Ota Predgovor

Zahvalnica Uvod

PRVI DEO/NEKA BUDE SVETLOST

Poglavlje 1: Ljudska fotoelija No i dan; Ritam ivota; Sunce: Iskonski isclelitelj; Moderna nauka prepoznaje vrednost svetlosti

Poglavlje 2: Oi su ogledalo due ta oi otkrivaju; Oi i nae blagostanje; Neurolingvistiko programiranje (NLP); Svetlost: hrana za na organizam; Sistemi koji nae telo odravaju u ravnotei Poglavlje 3: Epifiza: Sedite due Mera svetlosti u telu; Tree oko; Regulator

Poglavlje 4: Boja: duga ivota Godinje promene; Boja, oseanja i reakcije; Preferiranje boja; Psihofizioloki efekti boja; Plava svetlost za uticu; Plava svetlost za artritis; Crvena svetlost zaustavlja migrenu; Zatvorenici u roze

prostorijama i sportisti u crvenim; Svetlost i elijske promene

Poglavlje 5: Maliluminacija: injenica ili fantazija? Svetlost u naoj okolini; Svetlost i funkcionisanje ljudi; Svatlost punog spektra: rad Don Ota; Efekat svetlosti punog spektra na ljude; Efekat svetlosti punog spektra na holesterol; Potpun spektar svetlosti protiv nepotpunog; Korienje svetlosti za revitalizaciju hrane i vode

DRUGI DEO/SVETLOST NOVI LEK

Poglavlje 6: Prosveeni pioniri

Suneva svetlost i vitamin D; Spektrohrom; Sintonika

Poglavlje 7: Novi vid za one specijaliste Videti prostor kao celinu, a ne kroz rupu; Sluaj Harija; Novi oni terapeuti; Razbijanje blokada u uenju: efekti Sintonike; Nekoliko sluajeva Sintonike

Poglavlje 8: Svetlost, boja i uenje Volfartove studije sprovedene po kolama; Vitalina istraivanja; Irlenina obojena soiva; Da li leimo uzrok ili posledicu

Poglavlje 9: Novi pogled na rak Svetlost i dugovenost; Smrtonosni zrak za rak: fotodinamika terapija; Svetlost: ista krvi; Podesivi laseri

Poglavlje 10: Svetlost: udesni lek prirode Stanje poznato kao SAP; Leenje SAP-a uz pomo svetlosti; Leenje seksualne disfunkcije pomou svetlosti; Resetovanje unutranjeg sata organizma; Svetlost i stomatologija; Svetlosne igle; Boja: ivotna sila organizma; Neutralizovanje stresa pomou boje; Ublaavanje premenstrualnog sindroma (PMS); Biti u skladu sa ivotnim ciklusima

Poglavlje 11: UV: da ili ne? Pitanje je sad? Vrste ultraljubiastog zraenja; Sunce i ultraljubiasta terapija; Korist od UV svetlosti; I dalje...da li je UV zraenje korisno ili tetno? Problemi sa svetlou u zatvorenom prostoru; UV studije koje su stvorile strah: Da li izazivamo sopstveno slepilo? Dananja verovanja u vezi raka koe; Menjanje stava u vezi raka koe; Saveti; Da li je nauka pogreila? Poglavlje 12: Ozdravite uz pomo dugine ishrane Bioloko sagorevanje; Zamrznuta svetlost

TREI DEO/SVETLOST U NAREDNIM GODINAMA Poglavlje 13: Nova paradigma za zdravlje i leenje Doktore, izleite sebe; Bioloka receptivnost: telesni radar; Smanjena receptivnost; Ljudska homeopatija: kako nas priroda lei

Poglavlje 14: Prosvetljeni svetlou Ono to su me uili; Koliko je Sintonika dobro funkcionisala; Istraivanje neistraenog; Vrh ledenog brega; Osetljivost na boje; Razvoj novih metoda; Receptivnost boja i akre; Sluaj Nensi; Kej: udesna pria Poglavlje 15: Svetlost: poslednja granica

Uvoenje svetlosti; Gde niko do sada nije otiao

Dodatak A: Svetlosni izvori punog spektra i drugi srodni proizvodi Dodatak B: Koled praktiara sintonike optometrije Dodatak C: Volfartove boje za zidove Dodatak D: Kliniki istraivai koji koriste fototerapiju i fotofrin za leenje raka Dodatak E: Neki od praktiara koji rade u Sjedinjenim Amerikim Dravama Beleke Preporuena literatura O autoru

ILUSTRACIJE

FIGURE

Figura 1. Sunce: osnov ivota

Figura 2. Sunevi elektomagnetni talasi Figura 3. Poreenje fiziolokih efekta sunanja i vebanja Figura 4. Oi su prozori due

Figura 5. Iridoloka mapa Figura 6. Oi su produeci mozga

Figura 7. Kompleksnost ljudskog oka uporeena sa spejs atlom Kolumbija Figura 8. Pravac kretanja oiju kod normalno organizovanih desnorukih ljudi Figura 9. Glavne funkcije oiju

Figura 10. Model autonomnog nervnog sistema Figura 11. Hipotalamus kao glavni kontrolor u telu

Figura 12. Model autonomnog nervnog sistema sa endokrinim sistemom Figura 13. Dekartova vizija epifize Figura 14. Promene melatonina

Figura 15. Model autonomnog nervnog sistema sa endokrinim sistemom i epifizom Figura 16. Eterina veza izmeu akre, tipa linosti i endokrine sekrecije

Figura 17. Promena krvnog pritiska, pulsa i broj udisaja u jedinici vremena u zavisnosti od razliitih boja Figura 18. Hloroplasti izloeni punom spektru prirodne svetlosti

Figura 19. Hloroplasti izloeni svetlosti kojoj fali UV zraenje Figura 20. Hloroplasti u stanju mirovanja

Figura 21. Dinshahov prikaz Figura 22. Poreenje korenovog sistema drveta i vidnog polja oveka Figura 23. Poreenje potkresanog korenovog sistema drveta i suenog vidnog polja

oveka Figura 24. Gubitak stabilnosti zbog veoma smanjene povrine korenovog sistema ili

veoma suenog vidnog polja Figura 25. Grafikon Harijevog vidnog polja pre leenja Figura 26. Grafikon Harijevog vidnog polja posle leenja

Figura 27. Grafikon Robertovog vidnog polja pre i posle leenja Figura 28. Grafikon vidnog polja sluaja 3 pre leenja

Figura 29. Grafikon vidnog polja sluaja 3 posle leenja Figura 30. SAP i strip Figura 31. Grafikon receptivnosti boja

FOTOGRAFIJE:

1-4. Izlazak sunca

5-8. Zalazak sunca 9-12. Godinja doba

13. Prizma 14. Biljke gajene pod razliitim svetlom

15. Paprike 16. areni papagaj 17. Kamenje

18. Ruke 19. Elektromagnetna tabela

20. Tabela distribucije spektralne snage

UVODNA RE DON OTA

Prvi put sam sreo dr Jakoba Libermana 1975. godine na konferenciji optometrije u Majamiju na kojoj sam drao predavanja, a on prisustvovao. Postali smo prijatelji i

nae prijateljstvo se razvilo u svakodnevno razmenjivanje ideja, razgovor o naim otkriima i zajedniko uzbuenje u vezi svetlosti i njenih efekata na ceo ivi svet. Jakob je bio kao jedan od lanova tafetnog tima kome sam predao tafetu. On sada

veoma brzo tri do drugih kojima treba da preda tafetu. itajui njegovu knjigu Svetlost: lek budunosti postao sam potpuno fasciniran

njegovim linim i profesionalnim priama. On, na razumljiv nain, prenosi nauna saznanja fototerapije, nove nauke koja se razvija neverovatnom brzinom. Takoe govori i o nekim veoma bitnim stvarima vezanim za fototerapiju do kojih je doao

zahvaljujui svom linom iskustvu i studijama koje je sproveo, a koje je nauka previdela.

Moderni istraivai moraju da shvate da proavanje postojee naune literature na ovu temu ne moe biti zamena za pravo iskustvo. Veoma esto se deava da se znaajna otkria smatraju ludim ili ak smenim jer jo uvek ne postoje zapisana u

dananjoj, naunoj literaturi. Zar smo poeli da sumnjamo u ono to vidimo, ujemo i oseamo u svakodnevnom ivotu verujui samo otkriima onih koji drugaije od nas

sagledavaju stvarnost? Magelan je, na primer, otkrio da je Zemlja okrugla tako to ju je otplovio uprkos tadanjam verovanju da je Zemlja ploa i da e brod pasti preko ivice ako otplovi suvie daleko.

ak se i u dananje vreme neka otkria esto smatraju nevaeim ako se ne uklope u carstvo takozvane klasine nauke. Urednik jednog asopisa, koji se bavi temom

zdravlja, je skoro poslao pismo vodeem centru za istraivanje raka u Nju Jorku. U pismu je zamolio da mu poalju kopije njihovih istraivanja da bi upotpunio svoje znanje. Uz pismo, urednik je poslao i ek za pokrivanje potanskih trokova

istraivakog centra, a takoe i kopiju njegovog biltena na temu korisnosti ultraljubiastog zraenja koji sam pre toga ja pregledao. Na njegovo iznenaenje,

odmah je dobio natrag ek sa pismom u kome je pisalo da oni odbijaju da mu poalju njihove publikacije poto neke radove, objavljene u njegovom asopisu, nisu odobrili lekari u svetu. Veoma mi je teko da poverujem da naunici u devedesetim godinama

dvadesetog veka odbijaju da dele svoje znanje sa ljudima istog interesovanja, samo zato to im se razlikuju miljenja.

ivot na Zemlji je evoluirao pod uticajem prirodne svetlosti i prilino dugo je bio izloen delovanju kompletnog svetlosnog spektra. Mnoga praistorijska plemena, a kasnije cele civilizacije, su oboavala sunce zbog njegove sposobnosti da lei. Oni su

koristili kompletan spektar svetlosti za leenje fizikih i mentalnih poremeaja, odnosno praktikovali su helioterapiju. Meutim, danas mnogi naunici modernog

doba tvrde da je suneva svetlost opasna za ljude. Danas se prodaje mnogo krema sa zatitinim faktorom, kao i naoare za sunce, sa ciljem da nam obezbede potpunu zatitu. Treba shvatiti da finansijski interesi, koji potiskuju istinu, imaju u itavoj prii

veliku ulogu. Naalost, prirodna helioterapija je zamenjena mnogim vetakim terapijama,

izmeu ostalih i hemoterapijom. ini mi se da danas veliki broj terapija lii na

uzimanje magine pilule. One e, ili eliminisati simptome, ili dovoljno umrtviti ula tako da vie neemo oseati tegobe.

Mmotoru automobila treba gorivo, kiseonik i varnica da bi dolo do unutranjeg

sagorevanja i pokretanja automobila. Ljudskom telu je takoe potrebno gorivo (u obliku hrane), kiseonik i varnica (u obliku svetlosti) da bi se zapoeo proces metabolizma. Ako sistem paljenja kod automobila ne funkcionie ispravno, dodavanje

goriva nee reiti problem. Ovo isto vai za ljudsko telo. Vitamini nee reiti problem prouzrokovan nedostatkom svetlosnih talasa koji su neophodni za metabolizam.

Siguran sam da vidljivi deo spektra, kao i odreeni drugi delovi spektra, naroito ultraljubiasti, funkcioniu kao sistem paljenja svih biolokih funkcija kod ljudi. Kombinujui viegodinje lino i kliniko iskustvo sa zadivljujuim rezultatima

koje su postigli njegovi pacijenti, dr Liberman je razvio temelj za novu, medicinsku paradigmu. Posmatrajui rast i neprekidan razvoj ovog novog polja iji sam i ja deo,

zadivljen sam radom ljudi kao to je dr Jakob Liberman. On nastavlja da nosi baklju i veruje, kao i ja, da je svetlost lek budunosti.

Dr Don Ot, Sarasota, Florida

Jun 1990. Dr Don Ot se smatra pionirom fotobiologije.

Autor je knjiga Zdravlje i svetlost, Svetlost, zraenje i vi

PREDGOVOR

Sa svetlou sam poeo vie da se upoznajem 1974. godine kada je jedno snano iskustvo postavilo temelj mog daljeg rada. Naime, roditelji su doveli svoju

sedmogodinju devojicu Ajlin u moju ordinaciju radi kontrole vida. Trebalo je oceniti stanje oiju i dati odreenu terapiju za ambliopiju (slabovidnost, lenjo oko). Oko, kojim je bolje videla, je imalo 20/20 nekorigovane otrine vida, dok je na

drugom, slabijem oku imala samo 20/200 korigovane otrine vida. Iako sam se bavio optometrijom manje od godinu dana, moje interesovanje za poboljavanje vida, a da

to nije samo ukljuivalo preporuku noenja naoara za vid, me je dovelo do eksperimenta koji je ukljuivao novu tehniku u kojoj se koristi svetlost za leenje odreenih problema sa vidom. Tehnika se sastojala iz usmeravanja snopa svetlosti u

bolje oko pacijenta. Svetlost bi putovala kroz mozak, a zatim stimulisala drugo oko. Poto su oi neuroloki povezane, otkrio sam da mogu da koristim bolje oko i tako

utiem na loije oko. Ovo tehnikom sam bio u mogunosti da popravim vid na Ajlininom loijem oku na otprilike 20/25 za trideset minuta. Poto poetni napredak nije bio dovoljan, nastavili smo sa terapijama i posle pet terapija je otrina na loijem

oku dola do 20/20 i nije se menjala. Ona sada ima dvadeset dve godine i dalje 20/20 na oba oka.

Te godine sam doiveo jo jedno stimulativno iskustvo. Dok sam bio na nekoj zabavi, fotografisao sam svoje ruke inovativnom metodom koja se zove Kirlijanova fotografija. Uz pomo ove tehnike vidi se emitovanje energije tela. To mi je pored

saznanja da telo odaje svetlost, pokazalo da mi moemo, promenom naina na koji koristimo um, da poveamo, smanjimo i/ili upravljamo tokom energije tela.

Godine 1975. poeo sam da razvijam tehniku za poboljanje vida koju sam nazvao otvoreni fokus. Ubrzo sam shvatio da ova metoda ne utie samo na vid, nego mnogo vie. Tehnika se zasnivala na specifinom vidu ljudskog ponaanja koje sam

prouavao godinama. To ponaanje se odnosilo na uobiajni nain naeg gledanja na ivotna iskustva iz kojih uimo. Primetio sam da najvei broj ljudi uvek trai neto

posebno, a na taj nain propusti sve to nije traio. Poto izgleda da se najvei broj stvari u ivotu desi kada ih ne traimo, poeo sam da shvatam da veina nas vidi, a samim tim i doivi deliminu realnost.

Izneo sam hipotezu, baziranu na tom saznanju, koja kae da, ako ne gledamo ni u ta, moda emo videti sve. Eksperimentisanje ovom pretpostavkom je u mom ivotu

dalo drastine rezultate. Pored toga to sam proirio svoje vidno polje, smanjio kratkovidost, poboljao vid, smanjio bol i promenio svoj nain gledanja, poeo sam da vidim stvari koje nikada ranije nisam video, niti mislio da postoje. Prvo sam otkrio

da mi promena naina na koji vidim omoguava da svremena na vreme vidim aure oko ljudskih tela. Zatim sam otkrio da vazduh nije nevidljiv kao to sam ranije mislio,

nego da u sutini ima vidljivu energiju koja se moe posmatrati u obliku talasa i u obliku estica. Ova otkria su me navela da razmiljam da je ljudima namenjeno da gledaju pasivno, a ne aktivno i da su oi namenjene da gledaju za nas, ako im to

dozvolimo. Drugim reima, vid treba biti lak, odnosno bez napora. Potrebno je da nauimo da gledamo na ivot na isti nain na koji gledamo film - bez napora. Uloiti

napor u stvari koje treba da budu lake utie samo na efikasnost, udobnost i uspeh.

Naalost, mnogi ljudi obino ulau veliki napor za gledanje, a zbog toga nikada ne vide vidljiva uda prirode i ivota.

Nakon ovih zakljuaka, odluio sam da ne nosim vie naoare i poeo sam aktivno da eksperimentiem sa svojim umom. Najvei deo mojih istraivanja se odnosio na

integraciju uma i mojih oiju. Interesovalo me je kako ljudi zapravo vide i zato vide na odreeni nain. Nekoliko godina sam proveo bavei se tim pitanjima i doao do bitnih saznanja. Jedno od najvanijih je bilo da ako dopustimo oima da gledaju za

nas kao to im je i zadatak, one e nam uvek obraati panju na neto u okolini to je van svog mesta.

Primer za ovo je rad umetnika. Dok slika, umetnik se esto pomera korak unazad i onda posmatra svoje delo da bi video kako napreduje. Iako umetnik ne gleda ni u ta odreeno, izgleda da se njegove oi usmeravaju na neto to je oigledno van svog

mesta. Ovo nije potvrda naina na koji mislim da oi funkcioniu, ve izgleda da svi nai ulni sistemi, kao i ceo na sistem funkcionie na isti nain.

Uskoro sam shvatio da je veoma vaan nain na koji vidim i da je sve, to me intuitivno privuklo, bilo znaajno i vredno moje panje. Poeo sam da koristim ovu eksperimentalnu premisu u svojoj praksi i otkrio neke stvari koje su me iznenadile. Na

primer, kada bih uzimao anamnezu povremeno bih se zagledao, sa otvorenim fokusom, u osobu sa kojom radim. Isprva nita ne bih primetio, ali nakon nekoliko

pogleda poeo bih da shvatam da su moje oi, sa razlogom, usmerene na neke delove tela te osobe. Kad bih pogledao te delove tela, izgledalo je kao da se neto na tim mestima zaglavilo i da je energija tela preusmerena na neki drugi deo. Na poetku

nisam razumeo znaaj mog prouavanja, ali bih, nakon to bih postavio pitanja pacijentima, shvatio da su znaajne fizike i psihike traume locirane u tim delovima

tela i to ne samo pukom sluajnou. Mudrost tela je poela da mi bude veoma jasna. Uskoro sam poeo da verujem u ono to vidim. Pacijentima bih postavljao pacijentima pitanja koja su povezana sa

onim to vidim. Njihovim odgovorom sa esto bio zadivljen. Oni bi me pitali: Kako ste to znali? U principu ja nisam u potpunosti razumeo informacije koje sam primao,

niti to sam ih primao, ali je veza izmeu onog to sam video i onog to su pacijenti priali bez sumnje postajala. Stvorena je osnova za nova saznanja. Godine 1977., moj blizak prijatelj mi je ispriao njegovo iskustvo sa specifinim

oblikom svetlosne terapije koje se zove Sintonika. Ova terapija je razvijena dvadesetih godina dvadesetog veka. Zasniva se na terapeutskom korienju razliitih

delova spektra vidljivog svetla koje ulazi kroz oi u cilju leenja brojnih zdravstvenih tegoba. Zatim sam prisustvovao jednom od kurseva na koledu Sintonike optometrije koji se odrava jednom godinje, kupio opremu i zapoeo svoj rad.

Moj prvi pacijent je bila moja majka. Ona je skoro izgubila vid na levom oku zbog bolesti optikog nerva. Jo stranija stvar je bila to je ona dvadeset pet godina ranije

delimino izgubila vid na desnom oku iz istog razloga. Njena majka je bila potpuno slepa jer je imala istu bolest. Preplaena loom prognozom, moju majku je est meseci leilo nekoliko vrhunskih oftalmologa u Majamiju, ukljuujui i one sa Baskom

Palmer onog instituta. Poto nije bilo poboljanja rekli su joj da se navikne na novo stanje jer za nju ne postoji vie nita to bi joj pomoglo. U tom trenutku, samo je

mogla jedva da vidi prste direktno ispred oiju. Periferni vid je u potpunosti izgubila.

Moja istraivanja su mi pokazala da se boja tirkiza ponaa kao antiinflamatorni agens. Zbog toga sam svoju majku, svaki dan po dvadeset minuta, izlagao tirkiznoj

svetlosti jednog od svojih aparata. Nakon etiri dana, poeo sam da primeujem poboljanje njenog vida. Do jedanaestog dana terapije emotivno je bila stabilnija,

oseala se bolje i poela je da vidi stvari sa strane. Dvadesetog dana tretmana, mogla je da ita slova veliine deset centimetara na udaljenosti od est metara. To je bilo ogromno poboljanje. Povratila je 80% perifernog vida na levom oku. Takoe je

primetila veliku promenu i na desnom oku, koje je zadnjih dvadeset pet godina bilo u loem stanju. Sva ova uda su usmerila moj ivot i rad kome sam se posvetio, a

predstavio u ovoj knjizi. Bitno je, ne samo da koristimo nae znanje i alat i da budemo dobri majstori, nego je imperativ da se razvijamo, budemo kompletni, oseajniji i svesniji nae globalne

zajednice. Na zadatak je da prihvatimo i iskoristimo svetlost, da se sjedinimo sa naom istinskom prirodom i naom sudbinom i doprinesemo izleenju nae planete.

Ako svako od nas postane kompletan, poinje da zrai svetlou, unutranjom svetlou, kojoj ne mogu smetati emotivne i fiz ike blokade. Lek budunosti je svetlost. Mi leimo sami sebe onim to je naa sutina.

ZAHVALNICA

Mnogi ljudi su na razliite naine doprineli stvaranju ove knjige. Najpre bih eleo

da se zahvalim dr Hariju Rajli Spitleru, Dinahu P. Gadijaliju i dr Don Otu to su hrabro koraali kroz mrak i pojavili se sa dugom.

Mnogo dugujem dr Lariju Debroku koji me je upoznao sa naukom sintonike i ubedio da kupim opremu neophodnu za moj poetak rada. Takoe sam veoma zahvalan ljudima sa koleda Sintronike optometrije koji su proirili moje vidike,

omuguili da spoznam uda svetlosti i nauili me kako da ih izvodim magiju sa njom. Dr Rej Gotlajb, dr Robert Majkl Kaplan, dr Don Dauning, dr arls Bats, dr Louel

Bikraft, dr Kristofer Hils, dr Don Sirfos, dr Fric Holvi, dr Eliot Forest, dr Amorita Treganza, dr Martin Birnbaum, Darijus Dinah, dr Brus Rozenfeld, dr Rasel Rajter, dr Geri Treksler, dr Aleksandar Stajn, dr Dejvid Kuper, dr Dun Robertson, dr Riard

Frenkel i dr Leri Valejs su takoe posadili semena u moj um, polivali ih i hranili zemlju na kojoj su semena posaena, tako da su areni cvetovi mogli da procvetaju i

nasmee se. Zahvaljujem se i svim ljudima koji su doli kod mene, podelili svoje ivote samnom i omoguili mi da uim od njih.

Posebno sam zahvalan bliskim prijateljima i porodici koji su mi bili podrka na ovom ivotnom putovanju i hrabrili me da budem ono to jesam. Volim vas Eva i

Herb Finkel, Bazi i Gejl Kofman, Herb Rosa, Frenk Levinsona, Dejvid (Ili Ili) Kapralika, Pola i Majru Berger, Stefana Feiga, Suzi Heilperin, Elia Pensoa, aklin Valdespino, Dord Robinsona, Trut Peradajz, Brendona Robertsa, Ron Lemira, Rouz

Kan, Margaret MekKaron, Reinbou Kanjon, Teri Levi, Vitora i Pet Vajnman, Monu Neimark, Karmen DeBernardi i Eli Muler.

Specijalnu zahvalnost dugujem Doroti i Luisu Bernof za njihovu podrku i tehniko znanje pokazano u fazi ureivanja ove knjige.

Mojim izdavaima, Barbari i Geriju Klou i njihovom timu takoe zahvaljujem jer su prepoznali moju viziju, verovali u mene i podravali me da idem napred.

Na kraju, dajem divan osmeh i nean zagrljaj Skaj Kanjon koja me je ubedila da ja ovo mogu, pokazala mi kako i bila mi podrka kroz celi proces stvaranja ove knjige.

UVOD

Zaveite pojaseve. Upravo kreete na putovanje koje vas moe zadiviti, nauiti, stimulisati vam um i oarati. Kreete na putovanje izleenja sa ljudskim najstarijim

prijateljem: svetlou. Ova knjiga predstavlja priu jedne stare, ali ipak i nove nauke koja se pojavljuje:

nauke o svetlosti. Ova nauka premouje praznine izmeu nauke, intuitivnog znanja, zdravlja i linog razvoja, odnosno predstavlja osnovu za novu paradigmu u leenju. Ona nas uvodi u novu eru medicine. Svetlost, nenametljiv, veoma moan instrument,

predstvlja samu sri nove energetske medicine. Krajem dvadesetog veka postae jasno da je svetlost osnovna komponenta iz koje potie sav ivot, razvija se, lei i

evoluira. Ovo su, nekada i sada, rekli veliki mudraci i pokazali metafiziki tekstovi. Kako god bilo, uskoro emo videti novo jedinstvo; jedinstvo intuitivne i racionalne nauke koje je povezano svetlou.

Organizam se ne moe smatrati skupom delova, koji se moe popraviti kad se pokvari. Ljudska bia su olienje svetlosti. Na i problemi i bolesti su rezultat nae

nemogunosti da primimo i iskoristimo svetlost kao bazu iz koje emo se leiti i evoluirati. U mojoj privatnoj praksi se to potvrdilo bukvalno hiljadu puta. udo za udom me je ubedilo da je ova nauka budunosti zapravo vie istraivanje naeg

unutranjeg bia nego spoljanjeg sveta. Prvi deo slui kao osnova. On opisuje organizam kao ivu fotoeliju, stimulisanu i

regulisanu svetlou koja dolazi do oiju odnosno prozora due. Oi su ulazne kapije za svetlost koja ima veliki efekat na regulac iju ljudskih fiziolokih i emocionalnih funkcija i razvoj nae svesti. Ovaj deo prouava ulogu epifize, meraa

svetlosti u organizmu koja nam pomae da ivimo u skladu sa prirodom. Ispituje svet boja i kako mi koristimo boje u cilju leenja. Takoe nas upoznaje sa konceptom

svetlosti kao hrane - hranljivog sastojka koji katalizuje bioloko sagorevanje kod ljudi, isto kao to katalizuje fotosintezu kod biljaka. Zbog naeg naina ivota, mi patimo od hronine maliluminacije (stanje organizma

koja nastaje zbog nedovoljnog izlaganja prirodnom, sunevom svetlu) koja, kao i epidemija neuhranjenosti, stvara velike probleme u pravilnom funkcionisanju

organizma. Moderna tehnoloka otkria kao to su fluorescentno svetlo, naoare za sunce, losioni za tamnjenje i nain ivota koji se uglavnom odvija u zatvorenim prostorijama mogu mnogo vie biti tetni nego to pomau.

U drugom delu su predstavljeni radovi pionira koji su, iako esto ismevani zbog svog rada i smatrani ludim, zapravo bili ljudi velikih vizija koje nauka tek sada

poinje da razume. Jo pre pedeset godina oni su imali ovakve ideje i predlagali nove

naine leenja koji su tek skoro ispitani i kliniki primenjeni. U dananje vreme se neki veoma ugledni lekari i naunici bave istraivanjem i terapeutskom primenom

svetlosti. Te primene ukljuuju leenje razliitih oblika raka, klinike depresije, stresa, problema sa vidom, premenstrualnog sindroma (PMS), seksualne disfunkcije i

zamora koji nastaje kao posledica dugog letenja avionom. U drugom delu se takoe moe proitati kako svetlost moe pomoi kod uenja, smanjiti probleme sa uenjem, ojaati umini sistem i ak imati ulogu u produenju ivotnog veka.

Verovatno ste uli ili itali o tetnosti suneve svetlosti, naroito ultraljubiastih (UV) zraka. O ovoj temi se raspravlja u drugom delu. Otkriete da su, u sutini, UV

zraci deo elektromagnetnog spektra i da su bioloki veoma znaajni. Ovaj deo se osvre na mnogo razliitih naunih pristupa koji ili opravdavaju ili ne, vrednosti naeg najmonijeg saveznika: svetlosti.

Svetlost i boja sadre sutinu onoga to ljudi pokuavaju da dobiju jedenjem hrane i uzimanjem vitamina, i zapravo se ponaaju kao katalizatori za apsorpciju i korienje

hranljivih materija unutar naeg tela. Iako je svetlost istraivana i terapeutski primenjivana na mnogim medicinskim i nemedicinskim poljima, verovatno je njena najvea uloga u mogunosti da otkljua i otvori vrata uma.

Trei deo predstavlja ovu novu medicinu koja se temelji na holistikom nainu leenja psihikih, emotivnih i duhovnih komponenti tela, a samim tim daje novo

znaenje izrazu psihoneuroimunologija (veza u izleenju uma i tela). Ja se bavim istovremenim leenjem tela i uma tako to pomaem da stvari iz podsvesti izrone i postanu deo svesti, a samim tim da stara seanja pretvorim u novo iskustvo

prosvetljenja. Ovaj deo objanjava zato smo otvoreni i prilagoeni nekim stvarima u ivotu, a za

neke stvari u potpunosti zatvoreni ili alergini. Boje, naroito one koje nam najvie smetaju, mogu postati nai najmoniji saveznici i mogu se koristiti za pristup svim onim starim, nereenim emotivnim trauma. Kada se te traume dovedu na svesni nivo,

moemo iz korena iupati korov, odnosno ukloniti ono to nazivamo boleu. Svetlost je lek budunosti koji e oveanstvo uvesti u doba prosvetljenja.

Da bih vam pomogao u vaem daljem istraivanju ove teme, moja knjiga sadri i listu proizvoda, imena ljudi koji se bave ovom oblasti, centara u kojima se ovakvo leenje primenjuje i izvore za dalje informacije.

PRVI DEO

NEKA BUDE SVETLOST

1

LJUDSKA FOTOELIJA

Da li ste se ikada zapitali zato proces dubokog, ljudskog razvoja nazivamo

prosvetljenjem, a deo galaksije u kom ivimo Sunevim sistemom? Zar se izraz Sunev sistem ne ukazuje na to da ljudska bia potiu od Sunca? Zato ljudi svakodnevno koriste izraze kao to su Lighten up o znai Razvedri se (prim.

prev. lighten up znai razvedriti se, opustiti se, a potie od rei light odnosno svetlost) ili Usreio si me (prim. prev. You light up my life)? Da li je mogue,

kao to navodi renomirani fiziar Dejvid Bom, da je sva materija zamrznuta svetlost 1. Moe li biti da je naa evolucija, na nekom dubljem nivou, povezana sa naom mogunou da primimo i iskoristimo svetlost kako na fizikom tako i na duhovnom

nivou? Na ova pitanja, i mnoga druga, nauka sada pokuava da da odgovor, a ne samo metafizika i spiritualnost. Vizije vidovitih mudraca u polosti se i ne razlikuju toliko

mnogo od naunih otkria dananjice. Mi se sada nalazimo u eri ubrzanog razvoja nauke i praznina izmeu naunog znanja i intuitivnog znanja se postepeno premoava.

Ideja da je svetlost sastavni deo celokupnog ivota i stvaranja postoji od poetka vremena. Suneva svetlost, na glavni izvor svetlosti, toplote i energije ne samo da

odrava sav ivot na Zemlji, nego odrava i samu planetu Zemlju. Ona snabdeva biljke energijom za fotosintezu, a biljke zauzvrat omoguavaju ivot ivotinjama i ljudima. Svetlost je takoe izvor velikog dela naeg znanja, poto se najvei deo

informacija dobijamo zahvaljujui oima. Suneva svetlost se sastoji od razliitih vrsta energije koje se prenose na Zemlju u

obliku elaktromagnetnih talasa. Samo mali deo ovih talasa zapravo dospe do povrine Zemlje. Smatra se da samo oko 1% ukupnog elektromagnetnog spektra oko opaa. Ovaj vidljivi deo elektromagnetnog spektra, koji sadri sve boje duge od ljubiaste (sa

najkraom talasnom duinom) do crvene (sa najduom talasnom duinom), je najvaniji za funkcionisanje i razvoj oveka. Nai ivoti, zdravlje i blagostanje zaista

zavise od sunca.

NO I DAN

Jo su prvi ljudi smatrali da svetlost svakog dana, kada izjutra otvore oi, donosi i novi poetak. Vremenom smo shvatili da taj novi poetak ini inspiracija, poveana psiholoka aktivnost, poveana energija i elja za akcijom. Svako novo svitanje,

prelazak spokojne tamne noi u blistav, energian dan, ubrizgava ivot u sva iva bia. (Videti fotografije 1-4). Cvee se otvara, ljudi i ivotinje se bude, ceo svet se

ubrzava, poinje novi dan. Dan je poinje utom bojom sunca, plavom bojom neba i

zelenom bojom Zemlje. Kako dan prolazi, boje u okolini se menjaju, kao i njihov efekat na sva iva bia. Zavretak dana, koji poinje crvenkasto - narandastim

zalaskom sunca i polako prelazi u tamno plavu no, uzrokuje postepeno smanjivanje svih fiziolokih aktivnosti koje su praene mirom, tiinom i obnavljanjem. (Videti

fotografije 5-8.). Ovaj raznobojni prelaz iz dana u no donosi postepeno unutranje menjanje brzina u svim ivim biima. Kako se priroda po lako pomera sa jednog kraja spektra boja (crvenkasto - narandasti poetak dana) do drugog kraja (tamno plava

no), tako i na organizam prelazi iz faze rada u stanje odmora. Kao i to menjanje brzina u automobilu zahteva prolazak kroz fazu u kojoj je

menja izbaen iz brzine, tako se isti taj fenomen deava u prirodi. Pre nego to se blistav dan promeni u tamnu no, esto se vidi zeleni blic. Zelena boja, centar vidljivog spektra boja, oznaava neutralnu zonu ili kurs za prelazak kroz koji sva

iva bia prolaze pre nego to uu u novu fazu u funkcionisanju ili u samom ivotu. Iz iskustva oveanstva od prve zore ikada do zalaska danas, mi nastavljamo da budemo

u strahopotovanju od lepote, moi, sila stvaranja i odravanja ivota koje potiu od svetlosti. Izgleda da su nai fizioloki i emocionalni centri usklaeni preko svetlosti sa prirodom. Mi smo stvarno izgleda izdanci prirode.

RITAM IVOTA

Saznanjem da je dnevno variranje boja u okolini blisko povezano sa dnevnim

promenama organizma, ljudi su shvatili da promene boja u zavisnosti od godinjeg doba takoe utiu na bioloke promene u svim ivim biima. Na primer, tradicionalni

kineski akupunkturisti, znajui za ove bioloke promene, rutinski preporuuju tretmane kada se menja godinje doba. Godinja doba i karakteristine promene boja koje ih prate su vezana za razliite

aspekte ivota (Videti fotografije 9-12). Na primer, farmeri znaju da se u razliito vreme sadi, uzgaja i nje. Posmatrali su i videli da godinje promene i intenzitet

suneve svetlosti kontroliu pupljenje, rast i mirovanje kod biljaka. ivotinje su, kao i biljke, povezane sa svetlou jer se njihova hibernacija, migracija i razmnoavanje deavaju sezonski, a tokom sezona intenzitet svetlosti se menja.

Izloenost sunevoj svetlosti kod ljudi utie na veliki broj fiziolokih i psiholokih funkcija. Plodnost i raspoloenje su neke od tih funkcija. Ovo se moe primetiti u

severnoevropskim zemljama, kao to su Norveka i Finska, gde godinje ima po nekoliko meseci mraka. U ovim zemljama, naena je direktna veza izmeu smanjene izloenosti sunevoj svetlosti i poveanog umora, bolesti, nesanice, depresije,

alkoholizma i stope samoubistava. Veoma je zanimljivo istai da je se u Finskoj vie dece zane u junu i julu kada sunce sija oko dvadeset sati dnevno, nego u zimskim

mesecima. 2

SUNCE: ISKONSKI ISCELITELJ

Od citata iz Biblije koji kae Neka bude svetlost do biti prosvetljen, svetlost je

igrala veliku ulogu u razvoju svih ivih bia. Stari Egipani, Rimljani, Grci i druge

velike civilizacije su koristili svetlost u medicinske svrhe. Iako su egipatski lekari prvi koristili boju u leenju 3, Grci su bili ti koji su zapravo prvi dokumentovali i teorijsku

i praktinu upotrebu svetlosne terapije 4. Heliopolis, grki grad sunca, je bio poznat po svojim hramovima za leenje, u kojima se suneva svetlost razlagala na delove

spektra (boje), a svaki deo spektra je korien za odreene medicinske probleme. Herodot, otac helioterapije (medicinski tretman koji ukljuuje izlaganje svetlosti) je napisao da je izlaganje suncu neophodno osobama ije zdravlje treba da se popravi i

onima koji moraju da se ugoje. Zimi, u prolee i u jesen pacijent treba da dozvoli da ga sunevi zraci obasjaju, ali u leto, zbog velike toplote, ovu metodu ne treba koristiti

u leenju pacijenata sa slabim zdravljem 5. Boja, poto je manifestacija svetla, ima terapeutsko i boije znaenje za ove civilizacije.

MODERNA NAUKA PREPOZNAJE VREDNOST SVETLOSTI

Terapeutsko korienje svetlosti je bilo poznato mnogim civilizacijama jo pre

hiljadu godina. Koji su efekti maliluminacije? Verovatno prva direktna referenca u modernoj, naunoj literaturi koja se tie uticaja suneve svetlosti na normalan razvoj

oveka, se moe nai u knjizi Makrobiotika, koju je napisao Hufeland 1796. godine. Pisao je: ak i ljudi postaju bledi, apatini i slabi kada su lieni svetlosti. Na kraju gube ivotnu energiju - mnogi tuni primeri zatvorenika izolovanih u tamnicama na

dui period to pokazuju. Moete li da zamislite kako bi se vi oseali da je svaki dan oblaan i bez direktne suneve svetlosti? Ili ako biste iveli u zemlji gde je godinje

po nekoliko meseci mrak? ta da veinu svog vremena provodite u zatvorenom prostoru? Zar nije ovo u sutini ono to najvei deo ljudi radi od samog detinjstva i smatra normalnim? Moe li ovo biti razlog zato ljudi koji rade u zatvorenim

prostorijama esto imaju problema sa vikom kilograma, bledi su i nedostaje im energija i ivost? Jesmo li sami sebe osudili, nainom ivota da budemo zatvorenici u

modernoj tamnici sa vetakom svetlou? Kao to glumac Tom Henks u svom filmu Do protiv vulkana kae: Fluorescentno svetlo isisava ivot iz mene!. Albert Sent - eri, dobitnik Nobelove nagrade i pronalaza vitamina C, je

prepoznao koliko svetlost i boje duboko utiu na nas. U svom radu je zakljuio: Sva energija koju unosimo u naa tela potie od sunca. 6,7. Procesom fotosinteze, suneva

energija se skladiti u biljkama, koje onda jedu ivotinje i ljudi. Varenje i asimilacija, u organizmu ivotinja i ljudi, su povezani sa razlaganjem, prenosom, skladitenjem i korienjem energije koju je stvorila svetlost.

Sent - eri je otkrio da su mnogi enzimi i hormoni koji su ukljueni u obradu ove energije obojeni i veoma osetljivi na svetlost. U stvari, kada se stimuliu odreenim

bojama svetlosti, ovi enzimi i hormoni esto podleu molekularnim promenama koje menjaju njihovu originalnu boju. Ove promene izazvane svetlou znaajno utiu na snagu ovih enzima i hormona koji uzrokuju dinamine reakcije u organizmu. Ovo

takoe pokazuje da boja neega moe biti snaan indikator njegove molekulske strukture. Sent - eri kae da svetlost kojoj je telo izloeno, moe bukvalno

promeniti osnovne bioloke funkcije koje su uestvuju u obradi goriva za telo, koje je

neophodno za ivot. Ako boja i svetlost imaju tako snaan efekat na nas, kakav je onda efekat ivljenja pod svetlou koja se znaajno razlikuje od suneve svetlosti?

Moda se ovo moe uporediti sa voenjem automobila sa jeftinim, obinim gorivom i premijum, visokooktanskim gorivom!

Sline zakljuke su izveli i Martinek i Berezin 1979. godine 8. Otkrili su da svetlost i boje mogu imati znaajnu ulogu u efikasnosti odreenih enzimskih sistema koji reguliu bioloke aktivnosti u organizmu. Otkrili su: a) neke boje svetlosti mogu

stimulisati odreene enzime u organizmu i poveati njihovu efikasnost za 500%, i b) neke boje mogu poveati stopu enzimskih reakcija, aktivirati il i deaktivirati neke

enzime i uticati na kretanje supstanci kroz elijsku membranu. Ova otkria izgleda idu u prilog da je svetlost veoma moan regulator mnogih biolokih funkcija u organizmu.

Boja takoe moe pokazivati neije ivotno stanje i stanje svesti. Verujem da svetlost ne utie samo na nas, nego i da nae stanje svesti odreuje kako koristimo

svetlost. Setite se kako, neko kad je bolestan, izgubi onu zdravu boju lica, dok kad se neko osea postienim postane crven u licu. Moda je stanje uma ovih ljudi promenilo njihovu mogunost da prime, iskoriste i odaju svetlost.

Ljudsko telo se direktno hrani sunevom svetlou ili indirektno jedenjem hrane, pijenjem tenosti ili udisanjem vazduha koji je obogaen energijom suneve svetlosti.

Ova svetlosna energija ne utie samo na nae psiholoke aktivnosti i raspoloenje, ve je skoro pokazano da ima slian efekat efektu koji se proizvodi fizikim treningom i poboljanjem kondicije. Dr Zejn Kim, u svojoj knjizi Suneva svetlost, tvrdi da

izlaganje sunevoj svetlosti u serijama smanjuje: broj otkucaja srca u minutu u stanju mirovanja, krvni pritisak, eer u krvi, broj udisaja u minutu, mlenu kiselinu u krvi

koja se nakuplja nakon vebanja i poveava energiju, snagu, izdrljivost, toleranciju na stres i sposobnost krvi da vezuje i prenosi kiseonik 9. Kao zakljuak moemo rei da ova otkria velikog broja uglednih naunika i

fiziara izgleda da pokazuju da je ljudsko telo zaista iva fotoelija koja se puni sunevom svetlou odnosno hranom oveanstva. Poto je otkriveno da svetlost ima

duboki efekat na sva iva bia i poto je mi opaamo pomou oiju, postaje oigledno da funkcija oiju moda i nije samo da gledaju.

2

Oi su ogledalo due (Vilijam ekspir) Oi su divan instrument za prouavanje i razumevanje univerzuma. One takoe

predstavljaju primarni izvor socijalnog kontakta i izraza sopstvene linosti. Da li ste nekada primetili, kada prvi put sretnete neke ljude, koliko oi govore o njima? Ako su tuni njihove oi e to pokazati; ako su sreni i veseli i to e se po sjaju u oima

primetiti. Neije oi, suptilno interaguju i usklauju se sa nekim drugim oima i na taj nain se komunicira 1. Ne prenose samo rei u razgovoru neku poruku, ve i nevidljivi

ples koji se deava izmeu dva para oiju koje omoguavaju da razgovor tee i da se pokau oseanja.

ekspir je rekao: Oi su ogledalo due. Sada je poznato da su oi zaista ogledalo naeg fizikog i emotivnog zdravlja. Ponaajui se u telu kao ute strane (Yellow

Pages), one precizno popisuju ono to se deava u telu i umu. Njihovo ispitivanje nas moe informisati o otprilike tri hiljade razliitih funkcija i stanja koji se odnose na nae fiziko zdravlje, a takoe veoma precizno pokazuju nae mentalno stanje.

TA OI OTKRIVAJU

Odavno je primeeno da postoji veza izmeu svetlosti i oiju. Veina iscelitelja,

ukljuujui i velikog Hipokrata, je preko oiju pacijenta dobijala uvid u njihovo zdravlje i pomagala im da ga povrate ako je narueno. U Bibliji pie: Svea je telu

oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve e telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo tvoje je tamno. (jevanelje po Luki 11:34). Vimer, oftalmolog u koli za slepe u Minhenu je 1865. godine rekao: Kada bi uspeli da omoguimo oku

da ponovo vidi svetlost otklanjanjem katarakte ili formiranjem nove zenice, mlada slepa osoba bi zapoela novi ivot. 2

Koristei oi kao mikroskopsku mapu tela, maarski lekar devetnaestog veka Ignac fon Peelji je razvio osnovu za dananju kliniku nauku ir idologiju 3. Otkrio je da je duica oka bukvalno mala mapa tela. Dananji iridolozi primenjuju analizu duice da

bi otkrili abnormalnosti tkiva, inflamacije i organe koji imaju tendenciju obolenja. Oni ne tvrde da dijagnostifikuju bolest, ve na osnovu izgleda duice mogu proceniti

stanje tkiva i organa koje, ako je promenjeno, moe ukazivati na bolest. Decembra 1989. godine izaao je lanak u asopisu ivot Sovjeta (Soviet life) pod nazivom Nae oi koje govore u kome pie da su ruski naunici, koristei veoma osetljive

video kamere, pronali 100% korelaciju izmeu podataka koje su dobili njihovom novorazvijenom iridodijagnostikom tehnikom i zdravstvenog stanja. Iako mnogi

iridologiju i dalje smatraju pseudonaukom, ona je znatno napredovala od vremena fon Peelja i neprekidno je prouavaju kao mogui nain dijagnoze u preventivnoj medicini.

Oigledno je da postoji jaka veza izmeu svetlosti, naih oiju, naeg zdravlja i raspoloenja. U cilju razumevanja uloge vida u naim ivotima, sledi pria o oima i

njihovim funkcijama.

OI I NAE BLAGOSTANJE

Oi, koje su zapravo produetak mozga, su mnogo kompleksiji sistem od bilo kog sistema koji je stvorio ovek do dananjeg dana. Da bih ovo ilustrovao izneu podatak da spejs atl Kolumbija ima 5,2 miliona delova, a oko ima 137 miliona fotoreceptora

i vie od jedne milijarde ukupno delova. Iako oi i mozak ine samo 2% ukupne teine tela, njima je potrebno 25% hranljivih

materija koje unesemo u organizam. Same oi koriste treinu kiseonika koje je

potrebno srcu za svoj rad, potrebno im je deset do dvadeset puta vie vitamina C nego zglobnim kapsulama koje uestvuju u pokretanju naih ekstremiteta i neophodno im

je vie cinka nego bilo kom drugom sistemu organa u organizmu 4. Poto je u njima smeteno 70% telesnih receptora, oi su kapija za otprilike 90% svih informacija

koje nauimo u naem ivotu (izuzetak su slepi ljudi koji najvei deo informacija dobiju preko drugih ula). Ustvari, od tri milijarde informacija koje se alju mozgu svake sekunde, dve milijarde alju oi. Zadnja treina mozga u kojoj je smetena

memorija i veliki deo nae inteligencije je takoe deo mozga koji se koristi za vid. Moderna nauka sada poinje da posmatra oi kao moguu kapiju do uma. Neki

istraivai su ubeeni da postoji definitivna veza izmeu boje oiju i ponaanja. Oni veruju da razliita boja oiju pogaa razliite delove mozga, a na taj nain utie na nau linost i ponaanje 5. Ako je ovo istina, zar onda i gledanje u razliite boje ne bi

takoe uticalo na razliite delove mozga? Druga grupa naunika je otkrila da postoji znaajna veza izmeu problema sa vidom

i mentalnih bolesti. Njihova otkria pokazuju da, dok probleme sa vidom ima samo 9% opte populacije, 66% populacije koji pate od depresije, izofrenije ili alkoholizma ima problema sa vidom.

ta onda zapravo znai kada neko ima problema sa vidom? Da li su oi problem ili um? Prema mom iskustvu u leenju hiljade ljudi, pronaao sam znaajnu korelaciju

izmeu vida u naem umu i vida fizikog oka. Za vreme moje esnaestogodinje optometrijske prakse, neprekidno sam viao vezu izmeu specifinih mentalnih obrazaca i funkcionisanja (ili nefunkcionisanja) oiju. Primetio sam takoe da je ona

terapija veoma uspean nain menjanja obrazaca po kojima rade oi i um. Ovo izgleda da potvruje da oi i nain na koji ih koristimo moe pomoi u postavljanju dijagnoze

i leenju tela i uma.

NEUROLINGVISTIKO PROGRAMIRANJE (NLP)

Nedavno se pojavila nova klinika nauka koja se bavi prouavanjem veze izmeu onih pokreta i naina obrade i skladitenja informacija. Ova nova nauka, neurolingvistiko programiranje (NLP), se na poetku bazirala na pretpostavci da se

oni pokreti ponaaju kao okidai za otvaranje odreenih vrsta seanja 6. Ako zamislimo da je um napravljen od velikog broja razliitih biblioteka, a u svakoj od

njih se uva odreena vrsta informacije, onda se oi izgleda ponaaju kao kljuevi za otvaranje vrata tih biblioteka. Na taj nain um dolazi do potrebnih informacija. Odreeni obrazac po kom se kreu neije oi nam otkriva unutranju strategiju te

osobe pomou koje pristupa informacijama. Figura 8 pokazuje pravac u kom e, normalno organizovani desnoruki ljudi

pomerati svoje oi da bi pristupili odreenoj vrsti informacija (za levoruke ljude bilo bi obrnuto). Osoba e pomeriti svoje oi gore i desno u cilju mentalne konstrukcije potpuno novih vizuelnih slika, a gore i levo u cilju pristupa ve vienim vizuelnim

slikama. Slian obrazac je vien kad ljudi pristupaju zvucima koje su ve uli (pogledae u levo) i koje su kontruisali odnosno zamislili (ljudi e pogledati u desno).

Pristup kinestetikim oseanjima, koji ukljuuju miris i ukus, e se najee dobiti

gledanjem dole desno. Ovo moe objasniti zato ljudi gledaju u nekom pravcu pre nego to odgovore na pitanje. Vrsta informacije do koje oni pokuavaju da dou e

odrediti u kom pravcu e njihove oi gledati. Pitajte desnoruke ljude sledea pitanja i gledajte u kom pravcu e im se kretati oi

pre nego to odgovore: 1) Koje boje je tvoj bicikl? (vizuelno zapamena informacija), 2) Kako bi tvoja majka izgledala sa svetlo crvenom kosom? (vizuelno izgraena informacija), 3) Koja je trenutno tvoja omiljena pesma? (auditorno zapamena

informacija) 4) Kakvo je zeije krzno na dodir? (kinestetiki oseaj) Sada je poznato da oni nervi koji reguliu kretanje oiju sarauju sa delom mozga

koji upravlja sveu i koji se ponaa kao ulni filter. Na osnovu ove informacije, razvijen je model komunikacije koji opisuje kako odreena kretanja oiju mogu biti terapeutski iskoriena za ulaz bitnih informacija u mozak i za pristup ve

skladitenim informacijama. Ova tehnologija se trenutno koristi kao dodatni metod u leenju fizikih i emotivnih poremeaja i za uenje umetnosti komunikacije.

SVETLOST: HRANA ZA NA ORGANIZAM

Sada kada smo videli koja je veza izmeu naih oiju i naeg zdravlja i blagostanja,

hajde da vidimo kako nae oi koriste njihovu osnovnu hranu: svetlost. Poto je vid zaista na navigacioni sistem koji prima vie informacija po jedinici vremena i sa mnogo irih prostora nego bilo koje nae drugo ulo, korisno bi bilo da prouimo

kako nae oi koriste svetlost da bi ispunile svoje zadatke. Kao to sam ranije pomenuo, svako oko sadri 137 miliona fotoreceptora 7. Postoji

otprilike 130 miliona fotoreceptora koji se zovu tapii i 7 miliona koji se zovu epii. epii, koji primarno funkcioniu danju, su zadueni za otrinu vida i razlikovanje boja pri velikom intenzitetu svetlosti. tapii, koji primarno funkcioniu u sumrak, ne

raspoznaju boje i funkcioniu na malom intenzitetu svetlosti 8. Ovi fotoreceptori pretvaraju svetlost u elektrine impulse koji se zatim alju u mozak brzinom od

otprilike 234 milje na as 9 (milja: jedinica za merenje duine i iznosi 1609, 3426 metara) Ovi impulsi putuju du nekoliko razliitih puteva koji ukljuuju ceo mozak. Neki putuju u vizuelni korteks radi stvaranja slike, dok drugi putuju u hipotalamus

mozga i utiu na nae vitalne funkcije 10. Iako je vid verovatno proces koji je najdinaminiji u naem organizmu jer se

neprekidno menja u zavisnosti od naeg mentalnog i fizikog stanja, veina nas, ukljuujui i naunike i lekare, smatra da oi imaju samo jednu funkciju: gledanje. Veina nas nije svesna da je gledanje samo mali aspekt tog dinaminog procesa kog

znamo kao ulo vida. Mnogo smo manje svesni da nae oi, kao najvea kapija kroz koju svetlost ulazi u telo, mogu biti ogledala naeg opteg i emotivnog zdravlja, kao i

precizni pokazatelji naeg naina razmiljanja i uenja. Ovo je izuzetno vano poto ova veza izmeu oiju i kore mozga koja postoji oduvek, ali je tek nedavno otkrivena, funkcionie kao veza koja spaja nas i prirodu.

Hipoteza o neurolokoj konekciji je postavljena u kasnom devetnaestom veku, a empirijski je prouavana od 1920. sve do 1950-tih godina 11-17. Meutim, tek je u

sedamdesetim godinama dvadesetog veka nauka mogla da dokae da svetlost koja

ulazi u oi nema samo svrhu vida, ve se alje i do jednog od najvanijih delova mozga - do hipotalamusa 18-20. Na taj nain je nauka pokazala da svetlost koja ulazi

preko oiju ima i vizuelnu i nevizuelnu funkciju. Ovo otkrie je nauno dokazalo ono to su, izgleda, stare civilizacije ve znale o svetlosti, a tie se njenog ulaska u telo i

uticaja na regulatorne cente u organizmu i njihove funkcije. Da li su ove stare kulture instinktivno razumele snagu svetlosti ili su njihova tehnologija i razumevanje ivota daleko ispred naih?

Setite se starih Egipana. Iako su njihova tehnologija i dostignua ostali misterije za na moderni i racionalni um, oni su ljudi koji su koristili sloeno izgraene hramove

svetlosti u cilju leenja bolesnih 21. Grci su, ne samo verovali u lekovita svojstva svetlosti, nego su i smatrali da je leenje pomou svetlosti najefikasnije preko oiju. Verovali su da su oi najbolji put do unutranjih organa. Kako onda moe biti mogue

da ove stare civilizacije, iji pronalasci i danas zbunjuju naunike, nisu bile svesne ovih neurolokih konekcija?

Kada govorimo o zdravlju, ravnotei i fiziolokoj regulaciji, govorimo o funkcijama najveih telesnih odravalaca zdravlja, nervnom sistemu i endokrinom sistemu. Ovi veliki kontrolni centri organizma su direktno stimulisani i regulisani svetlou.

SISTEMI KOJI NAE TELO ODRAVAJU U RAVNOTEI

Centralni nervni sistem regulie aktivnosti koje se neprekidno i brzo menjaju, kao

to su: kretanje, kontrakcije glatkih miia i sekrecije mnogih lezdi. Deo centralnog nervnog sistema koji regulie i kontrolie unutranje funkcije organizma se zove

autonomni (automatski) nervni sistem (ANS). On stimulie sve glatke miie, srce i lezde. ANS regulie unutranji rad organizma tako to odrava njegovu ravnoteu ili, ako

je ravnotea poremeena,vraa je u normalu. To radi preko dva velika podsistema; to su simpatiki i parasimpatiki nervni sistem. Simpatiki nervni sistem podrava

organizam u vreme akcija i kretanja, a parasimpatiki pomae u obnavljanju. Moe se rei da parasimpatiki funkcionie kao motor sistema, a simpatiki kao konice i akcelerator.

Uopteno, veinu naih unutranjih organa regulie i simpatiki i parasimpatiki nervni sistem. Ako simpatiki stimulie organ, parasimpatiki ga inhibira i obrnuto.

Prema tome, na parasimpatiki i simpatiki nervni sistem zajedno funkcioniu kao sveobuhvatni sistem provera i ravnotee unutar naih tela. Neki od naih organa su neprekidno stimulisani od strane oba sistema, simpatikog i

parasimpatikog, ali dominantni stimulans ima krajnji efekat. Na primer, neprekidni impulsi simpatikog sistema ka srcu (kada se uplaimo, kada naporno vebamo) imaju

tendenciju da ubrzaju rad srca, dok neprekidni impulsi simpatikog sistema (prilikom meditacije, odmora) imaju tendenciju da ga uspore. Broj otkucaja srca zavisi koji od ova dva sistema postane dominantan. Za vreme intenzivnog uzbuenja ili napora,

simpatiki nervni sistem nadjaa parasimpatiki. Sa druge strane, parasimpatiki nadjaa simpatiki za vreme odmora, relaksacije i uopteno tei da povrati ravnoteu

kad se uklone znakovi stresa.

Iako je stanje ravnotee tela konstantno regulisano autonomnim nervnim sistemom, sam ANS samo izvrava naredbe veoma vanog dela mozga, hipotalamusa.

Hipotalamus, koji preko oiju prima svetlosnu energiju, koordinira i regulie najvei deo funkcija koje nas odravaju u ivotu, a takoe inicira i upravlja naim reakcijama

i adaptacijama na stres. On se ponaa kao ef prosleujui naredbe iz mozga do ostatka tela (osoblje) i stara se da se one izvre. Hipotalamus se sastoji iz dva dela 22. Jedan deo kontrolie simpatiki nervni sistem i

stimulie proizvodnju hormona, dok drugi deo kontrolie parasimpatiki nervni sistem i inhibira proizvodnju hormona. Poto je hipotalamus veliki centar za sakupljanje

informacija, on prima sve spoljanje informacije koje uhvate nai ulni organi i sve unutranje signale od autonomnog nervnog sistema. On funkcionie kao glavna eleznika stanica u gradu, primajui dolazee vozove koji nose razliitu robu i

usmerava ih u zavisnosti od potreba grada i njenih stanovnika. Njegova glavna funkcija ukljuuje kontrolu automnog nervnog sistema, energetske ravnotee,

ravnotee tenosti, regulaciju temperature, aktivnost i spavanje, cirkulaciju i disanje, rast i sazrevanje, reprodukciju i emotivnu ravnoteu. Preme tome, hipotalamus moe biti najvanija jedinica mozga jer predstavlja komandni centar za odravanje

harmonije u organizmu 23. Informacije koje hipotalamus primi se takoe koriste za kontrolu sekrecije hipofize.

Na taj nain on znaajno utie na drugi veliki regulacioni sistem tela, od nosno endokrini sistem. Uopteno, endokrini sistem regulie fizike i hemijske procese ukljuene u sveobuhvatno odravanje ivota (metabolizma), a takoe i na veliki broj

razliitih hemijskih reakcija unutar svake elije. On to ini sekretovanjem, direktno u krv, hemijskih informacija koje se zovu hormoni. Jednom kada se nau u krvi, ove

hemijske informacije cirkuliu kroz celo telo i utiu na odreene ciljne elije koje su sposobne da deifruju te informacije. Endokrini sistem se sastoji od sledeih lezdi: hipofize, epifize, titne lezde,

paratitne lezde, grudne lezde, nadbubrene lezde, pankreasa i polnih lezdi. Glavna lezda je hipofiza, koja se oznaava i vladajuom lezdom jer kontrolie

najvei deo hormonskih sekrecija u organizmu, tako to meri njihove koliine i neprekidno te koliine usklauje sa potrebama organizma. Hipofiza je podeljena na dva dela: prednji reanj hipofize, koji utie na titnu lezdu, koru nadbubrene lezde,

testise, ovarijume (jajnike), grudi i rast dugih kostiju, miia i unutranjih organa; i zadnji reanj hipofize koji utie na mlene lezde i bubrege. Iako hipofiza igra

kljunu ulogu u funkcionisanju endokrinog sistema, ona ne moe sama da odlui koji hormoni treba da se lue i kojoj koliini kada se organizam nae u odreenoj situaciji. Ove odluke visokog nivoa koje se odnose gotovo na sve hipofizne sekrecije donosi

hipotalamus i alje ih hipofizi preko direktnih anatomskih konekcija. Sada kada su definisane konekcije izmeu svetlosti, oiju, hipotalamusa,

autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema, vano je da se razume svrha ovih veza. ekspir je govorio da su oi ogledalo (prozori) due. Sada je vano videti gde nas ti prozori vode.

3

EPIFIZA: SEDITE DUE

Rene Dekart

Sav vot se zasniva na vezama. Sve poinje zaeem, kada se dve jedinke spoje i dobiju treu. U materici se, bie koje se razvija, vezuje za majku. Nakon roenja ta veza postaje osnova za razvoj linosti kod deteta i utie na njegovo povezivanje sa

drugim ljudima, a samim tim i sa ostatkom sveta. Ova veza, za koju se smatra da se razvila iz usklaivanja srca izmeu majke i deteta je mikrokosmos odnosa ljudi

prema prirodi i ostatku univerzuma. Epifiza, iju su funkciju instinktivno prepoznale stare civilizacije i koju je, do skoro, moderna nauka izuzetno potcenjivala, slui da nam pomogne u vezivanju sa

univerzumom. Iako su je opisivali na razliite naine kao to su: sfinkter misli (Herofil, etvrti vek 1), sedite due (Rene Dekart, sedamnaesti vek 2) i kao tree

oko(jogisti u Indiji), funkcionalni znaaj epifize je nauni svet oduvek dovodio u pitanje. Na poetku ovog veka, opisali su je kao strukturu koja je tu zaostala, kao viak u mozgu koji nema nikakvu svrhu. Nedavno je nauna literatura predstavila

veliko bogatstvo informacija koje pokazuje da epifiza zapravo moe biti druga glavna lezda (pored hipofize) u organizmu. Prema tome ovaj nekada diskreditovan deo

mozga, moe zapravo biti najnovije blago u nauci.

MERA SVETLOSTI U TELU

Oblikovana kao borova iarka (odakle joj i ime), epifiza je smetena duboko u centru mozga, izmeu dve hemsfere, iza i iznad hipofize. Kod ljudi, epifiza se moe locirati ako oba kaiprsta stavimo iza uiju i uperimo prema lobanji. Taka gde bi se

prsti dodirnuli, kad bi mogli, je mesto gde se otprilike nalazi epifiza. Iako je samo veliine graka, ima puno funkcija. Ponaa se kao telesni mera svetlosti, tako to

prima svetlosne informacije (preko hipotalamusa), a zatim lui poruke u obliku hormona koji imaju veliki uticaj na um i telo. Njena aktivnost koja je regulisana promenama svetlosti u okruenju i elektromagnetnim poljem Zemlje je da alje

informacije organizmu koje se odnose na duinu trajanja dnevne svetlosti 3. Poto je duina trajanja dnevne svetlosti povezana sa godinjim dobom, ova informacija koju

prenosi epifiza, svakom delu tela govori da li je napolju dan ili no, da li se dani skrauju ili produavaju i koje je godinje doba 4. Na ovaj nain, nae telo ostaje u skladu sa prirodom, a samim tim je u mogunosti da se pripremi za promene koje e

se odigrati oko nas. Primer za ovakvo prilagoavanje u ivotinjskom svetu je debljanje ivotinjskog krzna koje se deava pre dolaska zime. Organizam ivotinja ne

moe da eka da prvo padne sneg pa da onda pripremi krzno. Ovaj sistem usklaivanja sa svetlou je veoma bitan, jer se ivotinje u svojoj prirodnoj okolini razmnoavaju sezonski, a samim tim njihove telesne funkcije

moraju biti usklaene sa prirodom. Stepen ove sinhronizacije je direktno povezan sa mestom na kome ive ivotinje. Na primer, ivotinje koje ive blizu pojasa ekvatora

ili na ekvatoru, prolaze kroz manji broj promena sezonskih sinhronizacija nego one koje ive veim geografskim irinama, gde su uslovi suroviji i ima manje hrane, jer

takav nain ivota zahteva bolju povezanost sa sezonskim promenama okoline. Na ekstremnim geografskim lokacijama, ak i najmanji nedostatak usklaenosti izmeu ivotinja i njihove okoline moe, na primer, odloiti raanje njihovih mladih to moe

imati veoma ozbiljne posledice. Vremenska usklaenost fiziolokih promena je veoma bitna za zdravlje i ouvanje

vrste. Poto pinealna lezda (epifiza) izgleda da prilagoava celokupnu fiziologiju organizma njegovoj okolini, sama veliina ove lezde varira u odnosu na mesto prebivalita ivotinje. Tako je ova lezda relativno mala kod ivotinja koje ive blizu

ekvatora ili na samom pojasu ekvatora, dok se veliina lezde proporcionalno poveava kako se ide dalje na sever ili jug.

Kod odreenih vrtsa, kao to je slonovska foka, pinealna lezda na roenju zauzima 50% mozga. Ako je veliina lezde direktno povezana sa stepenom usklaenosti ivota neke vrste sa svojom okolinom, da li onda veliina ljudske epifize (veliina

graka) pokazuje neto u vezi stanja svesti? Da li bi promena nae svesti i vea povezanost sa prirodom poveala veliinu nae lezde? Kakav god bio odgovor na

ova pitanja, sva iva bia moraju potovati prirodu ne samo iz moralnih razloga, ve i zato to je ona neophodna za kvalitet i duinu ivota.

TREE OKO

Kod ivotinja kao to su ptice, guteri i ribe, svetlost stimulie epifizu direktnim prolaskom kroz lobanju. Kod mnogih reptila epifiza ima sve fotoreceptorske

karakteristike oka. Zbog toga se i naziva treim okom jer kod mnogih ivotinja ona i strukturalno i po aktivnosti lii na oko. Meutim, kod ljudi i mnogih drugih ivotinja

koji su prekriveni dlakom svetlost stimulie epifizu iskljuivo preko oiju i samim tim epifizu ini sastavnim delom sistema za vid. Tehniko ime za epifizu je epiphysis cerebri to doslovno znai vrh mozga. Ja verujem da su ljudi na poetku takoe

primali svetlost preko vrha glave, kao to je opisano u mnogim metafizikim i starim duhovnim tekstovima. To pokazuje da je u jednom trenutku evolucije oveka, moda

pre stvaranja hemisfera mozga, epifiza moda nalazila na vrhu ljudskog mozga.

REGULATOR

Iako je epifiza kod ljudi veoma aktivna kada smo mladi i tada je odgovorna za spreavanje preranog ulaska u pubertet i razvoj seksualnih funkcija, njene informacije, aktivirane svetlou, se primarno koriste za upravljanje svih telesnih

funkcija i njihovo usklaivanje sa spoljanjom okolinom. Epifiza to uspeva tako to koristi poruke koje dobija iz bio lokog sata unutar hipotalamusa i onda odreuje kada

je trenutak da oslobodi svoj veoma moni hormone melatonin.

Sekrecija melatonina ima svoj dnevni ritam. Oslobaa se kao odgovor na mrak, dostiui najvii nivo sredinom noi, a najmanji za vreme dana. Za vreme najobilnijeg

luenja (izmeu 2.00 i 3.00 ujutru), nivo ovog hormona se moe poveati deset puta 5. Kada se oslobodi melatonin ne utie samo direktno na bioloki sat ve ima jo efekata

na organizam, poto se direktno sekretuje u krv 6. Prema tome, pinealna lezda se ponaa i kao lezda, jer direktno sekretuje svoj hormon u krv i kao organ, jer je povezana sa mozgom 7. Melatonin, sekretovan kao odgovor na mrak, se moe nai

svuda po organizmu i utie na sve telesne funkcije. Generalno se smatralo da se nivo melatonina kod ljudi ne menja kao odgovor na svetlost ispod 1.500-2.000 luksa (jedan

luks je otprilike jednak svetlosti jedne svee). Meutim, australijski istraiva Jan MekIntir je nedavno otkrio da se nivo melatonina moe promeniti kao odgovor na male koliine svetlosti (200 do 600 luksa) ako je subjekat izloen takvoj sve tlosti

najmanje jedan sat 8. U tom sluaju bi znailo da nijedna elija organizma ne moe pobei od uticaja svetlosti koje prodire kroz oi. Ova sposobnost epifize da odredi da

li je dan ili no, a samim tim da kae telu da je vreme za odmor ili rad, omoguava naem bilokom ritmu da se odvija bez problema. Mi smo zaista bia svetlosti. Do dananjeg dana, za otprilike stotinu telesnih funkcija je pronaeno da imaju

dnevni ritam 9. Iako su ovi ritmovi genetiki programirani da zavre ciklus svaka 24 asa, preciznost njihovih rasporeda i mogunost da funkcioniu u skladu sa drugim

telesnim ritmovima, zahteva redovno izlaganje dnevnom/nonom ciklusu. Bez uticaja svetlosti, mnoge telesne funkcije bi se ponaale kao orkestar bez dirigenta. Primer je 15% ljudi koji se smatraju slepim. Ovi ljudi, zbog nemogunosti da spoznaju svetlost,

ne mogu da registruju promene u okolini koje su neophodne za rad njihove epifize. Kao rezultat ovog stanja, sekrecija melatonina je abnormalna to izaziva nepravilne

biloke ritmove i bezbroj metabolikih poremeaja i hormonalnu neravnoteu. Prema tome sunce, koje je glavni d irigent naeg sunevog sistema, zaista ini da na unutranji orkestar harmonino funkcionie.

Dr Fric Holvi je 1979. godine napisao, verovatno najbolju i najobuhvatniju, knjigu na temu uticaja svetlosti na ljudski organizam 10. Kao meunarodno priznat,

renomirani istraiva, autor i penzionisani profesor oftalmologije Univerziteta Minster u zapadnoj Nemakoj, prvi je pokazao da svetlost preko oiju stimulativno i regulativno utie na ljudsko telo. On je zakljuio, na osnovu svojih prouavanja slepih

ljudi i ljudi sa katarkom pre i posle operacije, da u sluaju nedostatka, privremenih smetnji ili znatnog smanjenja percepcije svetlosti dolazi do znaajnih smetnji

fizioloke i emocionalne stabilnosti 11. Danas se smatra da epifiza igra veliku ulogu u funkcionisanju organizma. Ona se ponaa kao regulator regulatora. Pored dokumentovanih efekata na reproduktivni

sistem, rast, telesnu temperaturu, krvni pritisak, motorne aktivnosti, spavanje, rast tumora, raspoloenje i imuni sistem, izgleda da utie in a duinu ivota 12,13. Nedavna istraivanja vajcarskih istraivaa Voltera Pierpaolija i Dorda Maestronija su pokazala da je dodavanje pinealnog hormona melatonina vodi koju su pili mievi dramatino poboljalo njihovu aktivnost, znaajno je odloilo ili usporilo

njihove simptome starenja (slabost, bolest i fiziki izgled) i produilo njihov ivotni vek za 20%. Mievi, kojima je dat melatonin, su u proseku iveli 931 dan, dok su

mievi, kojima nije dat dodatni melatonin, progresivno gubili na teini i iveli, u

proseku, 755 dana. Istraivai su otkrili da starenje nije samo povezano sa epifizom, ali da su simptomi povezani sa starou moda uzrokovani progresivnim opadanjem

sinteze melatonina u epifizi. Ove naunike su eksperimenti naveli na pomisao da bi melatonin mogao imati ulogu u smanjivanju stresa i kontrolisanju bolesti koje su

povezane sa stresom. Istonjaka medicina smatra da svakodnevno ponaanje utie na kvalitet zdravlja. Neadekvatni odgovori na odreene ritmove, godinja doba i njihove cikluse su

povezani sa odreenim fizikim i emotivnim problemima. Harmonija u naem ivotu zavisi od komunikacije naih tela i okoline. Moemo li doiveti integraciju naeg

uma/tela/emocija bez stvaranja harmonije nas samih sa prirodom ili obrnuto? Zar naa unutranja integracija nije ogledalo naih veza sa celokupnim ivotom (ljudima, ivotinjama, prirodom, poslom i tako dalje)? Moda je bukvalno i simbolino duina

naeg ivotnog veka povezana sa naom sposobnou da se integriemo i sinhronizujemo sa planetarnom i sunevom energijom koja nas okruuje 15. Pinealna

lezda i njena povezanost sa ostatkom tela je mogu odgovor na neotkrivene tajne starenja. Kao zakljuak, svetlost ulazi u oi ne samo u funkciji vida, ve da bi direktno otila

do biolokog sata u organizmu koji se nalazi u hipotalamusu. Hipotalamus kontrolie nervni sistem i endokrini sistem, iji kombinovani efekti reguliu sve bioloke

funkcije kod ljudi. Hipotalamus kontrolie najvei deo telesnih, regulatornih funkcija tako to nadgleda informacije povezane sa svetlou i alje ih epifizi, koja onda koristi te informacije da obavesti druge organe o svetlosnim uslovima u okolini. Drugim

reima, hipotalamus je glavni organ koji tiho i neprimetno kontrolie vei deo funkcija koji odravaju organizam u ravnotei.

Svi telesni sistemi su u meusobnoj vezi sa hipotalamusom koji je u cetru. Hipotalamus usklauje um i telo, koordinira spremnou oba, utie na nau svest i samim tim kontrolie nae stanje spremnosti. Ovo presudno odravanje sklada tela

postie se sinhronizacijom vitalnih funkcija tela sa uslovima u okruenju ili, kako neki kau, sjedinjavanjem sa svemirom.

4

BOJA: DUGA IVOTA

Jedne veeri moj sin Erik i ja smo sedeli napolju kada je on doao do jednog velikog

otkria. Uperio je svetlost baterijske lampe u nebo i rekao: Svetlost se ne vidi ako ne udari u neto. Kada sam o tome razmislio, shvatio sam da mi nita ne moemo videt i

dok ga svetlost ne pogodi. Drugim reima, svetlost stvarima na koje padne daje ivot. One se pojave u razliitim bojama koje se pretoe u oblike. Svaka stvar ima svoju boju. Nae opaanje i razlikovanje predmeta je zasnovano najpre na boji, a zatim i

obliku. Boja opisuje sam ivot, evocira unutranja oseanja i seanja. Ona ima sopstvenu mo i jezik koji mogu da uzbude, umire, uravnotee, motiviu, inspiriu,

poboljaju uenje, ak nas mogu i namamiti da kupimo stvari koje nam nisu potrebne.

Ona ivopisno opisuje stanja u kojima se moemo nai, preko izraza feeling blue (prim. prev. blue - plava boja, ali sam izraz znai biti tuan), in the pink (prim.

prev. pink - roze boja, ali sam izraz znai biti u savrenoj kondiciji, biti u formi), white as a ghost (prim. prev. white - bela boja, ali sam izraz znai biti bled kao

krpa), looking at the world through rose-colored glasses (prim. prev. rose - ruiasta boja, ali sam izraz znai gledati svet kroz ruiaste naoare odnosno videti svet lepim nego to zaista jeste). Sve ovo me je navelo da verujem da je svetlost

odgovorna za nastanak svih ivih bia, odnosno da je sav ivot bukvalno svetlost. ivot je zaista pun boja!

Boja, koja nastaje iz svetlosti, je zapravo oblik zraenja, kao to su X zraci, ultraljubiasti zraci i mikrotalasi. Razlika lei u injenici da je zraenje talasa odreene talasne duine (ili energije) obojene svetlosti vidljiva za nas, dok je zraenje

drugih talasnih duina za nas nevidljivo. Talasna duina vidljive svetlosti je otprilike izmeu 400 i 700 nanometara. Nanometar (nm) je jednak milijarditom delu metra i

predstavlja standardnu jedinicu za merenje talasne duine. Kako se talasna duina svetlosti postepeno poveava od 400 do 700 nm, njena boja, koju opaa ovek, se menja iz ljubiaste u indigo plavu, plavu, zelenu, utu, narandastu i na kraju u

crvenu. Iako smo pod uticajem zraenja i drugih talasnih duina, mi nemamo sposobnost da ih vidimo. Razlog ovoga je verovatno to to je ljudski rod tokom

evolucije bio izloen dejstvu suneve svetlosti koja dolazi do Zemlje sa talasima duine 400 do 700 nm. Iako je nauka otkrila kako x zraci, ultraljubiasti zraci i mikrotalasi utiu na nae

zdravlje, postoji i dalje puno kontraverzi u vezi dejstva vidljivog dela spektra na nas. Vidljiv deo svetlosti se od x zraka razlikuje samo po talasnoj duini. Kako je onda

mogue da spektar kojem smo bili izloeni tokom evolucije ne utie duboko na nas? Nevidljivi deo spektra esto ima tetan efekat na nae zdravlje. Zar nije mogue da je duga vidljive svetlosti, koja nas je hranila od samog poetka, ovde da nam podari

ivot, kao i zdravlje? (Videti fotografiju 13.) Kada se osvrnete oko sebe, primetiete da boja obezbeuje osnovnu harmoniju u

prirodi (Videti fotografije 15-18.) Ona usklauje, ujedinjuje i ini razliitim sve vrste biljaka, ivotinja, minerala i ljude. Odvajajui no od dana i menjajui se sa klimatskim promenama koje nose godinja doba, boja sve stvari ini jedinstvenim i

razliitim u univerzumu. Ponaa se kao ogledalo, pomaui svim stanovnicima u prirodi da se uklope u dinamiki proces zajednikog ivota sa drugim biima i

omoguava im da budu uitelji jedni drugima.

GODINJE PROMENE

Razmislite o bojama koje dolaze sa godinjim dobima i njihovom povezanou sa rastom i razvojem svih ivih bia. U prolee priroda se budi i ponosno se razmee zelenom bojom koja je karakteristina za mladost. Zelena, centar vidljivog spektra,

predstavlja ivot ukraen zdravljem i ravnoteom. Kada doe leto, druga etvrtina godine, priroda se zagreva i oblai u izraajnije boje. Sve se malo ubrzava i ponekad

se povredimo mada se sve to lako zaboravi u ovo doba godine. Za vreme jeseni,

priroda ulazi u predivan period ubrzanog sazrevanja i to se manifestuje velikim promenama u boji. Svaka promena boje se moe povezati sa razliitim nivoom svesti

stanovnika prirode jer ulaze u razliite etape ivota. U jesen priroda, dok paradira svojim bojama, pokazuje svoju mudrost pripremajui se za magini let koji e je

odvesti u novu etapu razvoja. Lie, na primer, veba krajnje strpljenje jer zna da e pasti u svoje vreme i stii na mesto gde e se pripremiti za poetak novog ivota. Zima, jaka i hladna, jasno pokazuje ekstremno crni i beli aspekt prirode. Priroda se u

tom periodu povlai i miruje, sakupljajui energiju za poetak novog ciklusa u prolee.

Da li se ovo mnogo razlikuje od naih ivota kao ljudskih bia? Mi smo roeni u ravnotei i sjaju. Prva faza naeg ivota, godine oblikovanja, je vreme kada vie rastemo u visinu nego u dubinu. U sledeoj fazi, smo mladi ljudi, ali i dalje nezreli i

esto bivamo povreeni i razoarani. Zatim dolazimo do polovine svog ivota i poinjemo da oseamo da se duhovno razvijamo na poseban nain koji nismo osetili u

prethodnim fazama. Kao to lie poinje da menja svoje boje, pokazujui prilagoavanje ivotu, tako mi esto doivljavamo nova prosvetljenja u naim ivotima. Postajemo strpljivi, poinjemo da razumemo tajne ivota i ivimo

potpunije, cenei uda koja nam se deavaju u ivotu. Na kraju, zima naih ivota je vreme kada se samoispitujemo, kada polaemo temelj za budue poetke. Otkrivamo

lepotu koja nas okruuje, primeujemo kako se promene boja u odnosu na godinja doba reflektuju na na ivot i postajemo svesni da nas boja povezuje sa prirodom i pomae nam u prepoznavanju sopstvene lepote.

BOJA, OSEANJA I REAKCIJE

Proslavljeni filozof i pisac Johan Volfgang Gete je 1840. godine stvorio teoriju o

uticaju boja na na ivot. Njegova knjiga o teoriji boja Farbenlehre je smatrana najboljim delom na ovu temu do poetka dvadesetog veka 1. Rudolf tajner, Geteov

uenik i vrsni poznavalac boja, je 1921. godine napisao u svojoj belenici: iveti u boji:

Iz boje samo se spoznaja iri organizmom. Iz spoznaje boje, oseanja.

Iz oseanja i boje, impuls 2. tajner jasno navodi da boje izazivaju oseanja koja nas navode da uradimo neto.

Boja je oduvek bila nit koja nas je uplitala u tkaninu ivota, jer boja je svetlost, a svetlost je sam ivot.

Ljudi su verovatno prvi put shvatili da boja ima dubok uticaj na ivot kada su uvideli da na nae postojanje utiu dva faktora koja su izvan nae kontrole: dan i no, ili svetlost i mrak. Sva iva bia oive kada su izloeni svetlo crvenoj, narandastoj ili

utoj u toku dana, a smire se pod uticajem plavih, indigo plavih i ljubiastih boja noi. Crveni deo spektra daje energiju, dok plavi deo deluje okrepljujue. Koristei ovu

informaciju, egipatski lekari su prepisivali noenje odreenih boja u cilju leenja

mentalnih i fizikih poremeaja. Veoma poznati grki filozof Pitagora (ije teoreme slue kao osnova arhitekture) je koristio hromoterapiju petsto godina pre roenja

Hrista 3. Kao to sam ve pomenuo, svetlost koja prolazi kroz oi ima i vizuelne i nevizuelne

funkcije. Svetlost, koja ima nevizuelne funkcije, iz oiju dolazi do starijeg i centralnije postavljenog dela mozga: hipotalamusa, hipofize i epifize. Ovi veoma moni centri mozga koji su osetljivi na svetlost verovatno predstavljaju sr mozga.

Stimulacija ovih delova mozga odmah utie na nae fiziko, emotivno i mentalno stanje. Opaanje boja se deava u dva razliita modana centra. Identifikacija,

diferencijacija, imenovanje i estetski odgovor na boju to je primarno rezultat kulturnog razvoja i obrazovanja, se deava u delu mozga koji se naziva korteks (kora). Refleksivniji i instinktivniji odgovor na boju, koje duboko utiu na funkcionisanje

celokupnog organizma, se deava u primitivnijem srednjem mozgu. Ovo bi moglo da znai da je reakcija na boju ustvari duboko usaena i veoma bitna za odvijanje svih

ivotnih procesa. Poto svetlost igra tako veliku ulogu u stimulaciji i regulaciji fiziolok ih procesa u organizmu i poto je boja samo naa percepcija svetlosti razliitih talasnih duina, zar

nije logino da razliite boje moda imaju razliite fizioloke i psiholoke efekte na nas? Odgovor na ovo pitanje postaje oigledan kada posmatramo dugu i shvatimo

kako ovo udo prirode emotivno deluje na nas. Ovo izgleda potvruje vanost boje i naroito onih delova spektra na koji je ljudski organizam podeen.

PREFERIRANJE BOJA

Dr Maks Luer je temeljno istraivao temu preferiranja boja. Otkrio je da preferiranje neke boje ima odreeno znaenje i da predstavlja postojee stanje uma,

stanje endokrinog sistema ili oba. Luer je verovao da je neija reakcija na neku boju deo jedinstvene i stare, prvobitne memorije odnosno informacije koja je duboko u

nama. Radovi Hila i Marga iz 1963. godine su delom pokazali i potvrdili ovu hipotezu 5. Korienjem svetlosti nekoliko razliitih boja, oni su stimulisali odreeni deo mozga

zeca koji je sastavni deo puta za prenoenje svetlosnih informacija od oka do epifize. Otkrili su da je zec razliito reagovao na svaku boju.

Razvojem sofisticiranijih dijagnostikih tehnika, nauka i medicina nastavljaju da otkrivaju da odreeni delovi mozga reaguju ne samo na svetlost, ve i na razliite talasne duine. Sada se veruje da razliite boje (talasne duine) zraenja na razliit

nain interaguju sa endokrinim sistemom i tako stimuliu ili inhibiraju proizvodnju hormona.

Zar nije interesantno da tek sada, kada ulazimo u devedesete godine 20. veka, poinjemo nauno da dokazujemo ono to smo oduvek intuitivno znali? Zar je sluajnost to to se na poetku smatralo da svetlost ulazi kroz vrh glave, a posle preko

oiju (prozora due) do epifize (sedita due)? Veoma stari sanskritski tekstovi opisuju telo i njegovih sedam velikih, energetskih centara poznatih kao akre. Ove

akre, koje odgovaraju stanju svesti i tipu linosti, su smetene na mestima velikih

endokrinih lezdi i reaguju na razliite boje. Ovo drevno, intuitivno znanje se ne razlikuje mnogo od dananjih naunih otkria. Moda je vreme da shvatimo da je nae

intuitivno znanje prethodilo naim naunim otkriima. Zar mi zapravo ne koristimo naune metode da dokaemo ono to ve znamo? Znanje o efektima boja se moe

ispostaviti da je vrh najznaajneg ledenog brega. Ruski naunik S. V. Krakov je 1942. godine poeo da istrauje vid u boji i njegovu povezanost sa autonomnim nervnim sistemom 6. Do 1951. godine je otkrio da crvena

boja stimulie simpatiki deo autonomnog nervnog sistema, dok plava boja stimulie parasimpatiki deo. Krakovljeva otkria je kasnije potvrdio Robert Derard 1958.

godine 7.

PSIHOFIZIOLOKI EFEKTI BOJA

Derard je 1958. godine, za doktorsku disertaciju u psihologiji, prezentovao jednu od najopsenijih studija koja se bavila pitanjem kako gledanje u svetlost razliitih boja utie na psihofizioloke funkcije organizma. Njegovo istraivanje je imalo za cilj

da odgovori na sledea pitanja:

1. Da li gledanje crvene i plave boje izaziva razliita oseanja i emocije? 2. Ako se za vreme gledanja izazovu razliita oseanja i emocije, da li takoe postoje

promene u funkcionisanju autonomnog nervnog sistema, kortikalnoj aktivnosti i subjektivnim reakcijama?

U njegovoj studiji, plava, crvena i bela svetlost jednakog intenziteta su, u trajanju od deset minuta, pojedinano projektovane na ekran koji se nalazio ispred dvadeset etiri

odrasla mukarca. Crvena svetlost je kod posmatraa poveala krvni pritisak, ubrzala disanje i poveala uestalost treptanja. Kada su mukarce izloili plavoj i beloj

svetlosti prethodno navedene reakcije organizma su se znaajno smanjile po intenzitetu. Svaka boja je izazivala znaajno razliita oseanja kod ljudi. Stimulacija plavom bojom je poveala njihov oseaj oputenosti i oslobodila ih napetosti, dok je

stimulacija crvenom bojom pojaala njihovu tenziju i uzbuenje. Za vreme stimulacije crvenom bojom, manifestovan nivo napetosti je bio u korelaciji sa

poveanom fiziolokom aktivacijom i uznemirenjem, dok se za vreme stimulacije plavom bojom deavalo suprotno. Kao zakljuak Derardovog istraivanja, moe se rei da su autonomni nervni sistem i vizuelni korteks (deo mozga koji je odgovoran za

vid) znaajno manje pobude kada se stimuliu plavom ili belom svetlou, nego kada se stimuliu crvenom.

Te iste godine (1958.), dr Heri Volfart je takoe iskoristio autonomni nervni sistem kao reakcioni indikator za demonstriranje da odreenje boje imaju merljive i predvidljive efekte na ljude 8. Prema Volfartovim brojnim empirijskim studijama,

krvni pritisak, puls i broj udisaja u jedinici vremena su se maksimalno uveavali pod utom svetlou, umereno pod narandastom i minimalno pod crvenom, dok su se

smanjivali maksimalno pod crnom, umereno pod plavom i minimalno pod zelenom. Njegova istraivanja su najbolje ilustrovana sledeim dijagramom:

B. S. Aronson 9 (1971.) i D. D. Plek i D. ik 10 (1974.) su takoe otkrili, kao i Derard i Volfart, da odreene boje utiu na raspoloenje, broj udisaja po jedinici

vremena, puls i krvni pritisak.

PLAVA SVETLOST ZA UTICU

Korienje boja u terapeutske svrhe se sada iroko primenjuje u medicinskoj i nemedicinskoj oblasti. Porodilita najveeg broja velikih bolnica u zemlji danas koriste plavu svetlost (450 nanometara) za leenje hiperbilirubinemije (neonatalne

utice). Ovo stanje, pronaeno kod preko 60% prerano roene dece 11, je rezultat ute hemikalije koja se zove bilirubin i koja se nakuplja u koi i tkivima, dajui koi utu

boju. Ako se ne lei, moe prouzrokovato oteenje mozga, a ak i smrt 12. Iako je detetu veoma teko da se oslobodi ove otrovne hemikalije, ona se lako razbija uz pomo svetlosti to omoguava organizmu da je lako eliminie. Veza izmeu suneve

svetlosti i neonatalne utice je primeena pedesetih godina 20. veka 13, a kliniki ju je potvrdio dr Derold Lusej 1968. godine na univerzitetu u Vermontu 14. On je otkrio da

se, kada nekoliko dana izloi bebe koje boluju od utice punom spektru svetlosti ili plavoj svetlosti, njihov bilirubin sputa na normalni nivo. Pre otkria upotrebe svetlosne terapije za leenje ovog stanja, leenje se sastojalo od rizine procedure

koja se zvala razmenjena transfuzija 15. Danas, iako je plava svetlost najei oblik leenja, prirodna suneva svetlost ili puni spektar svetlosti (vetaki ekvivalent) su

dokazano efikasni i po mom miljenju bezbedniji i prirodniji. Neki medicinski istraivai smatraju da je neonatalna utica prouzrokovana nedovoljno razvijenim organima deteta. Na primer, jetra moe biti nedovoljno

razvijena i nespremna za uklanjanje toksina iz organizma. Drugi smatraju da je utica vetaki stvorena nedostatkom suneve svetlosti u modernim sobama bez prozora.

Poto se sposobnost jetre da detoksikuje organizam razlikuje pod razliitim svetlosnim uslovima, pitanje je da li neonatalna utica zaista nastaje zbog nerazvijene jetre ili je direktna posledica manjka suneve svetlosti na koji su osetljiva prevremeno

roena deca. Takoe je neophodno uzeti u obzir i ivotne navike roditelja dece. 1900. godine je vie od 75% populacije Sjedinjenih Amerikih Drava radilo na otvorenom,

dok je 1970. godine manje od 10% radilo na otvorenom 16. Koliko je taj procenat pao za zadnjih dvadeset godina? Ako nastavimo da zanemarujemo vanost prirodne svetlosti u naoj okolini, poeemo da stvaramo hronino bolesnu populaciju.

PLAVA SVETLOST ZA ARTRITIS

Ista plava svetlost koja se pokazala uspenom u leenju neonatalne utice je takoe

veoma efikasna za smanjivanje bolova kod ljudi koji pate od reumatoidnog artritisa. Dr eron MekDonald je 1982. godine sprovela ispitivanje na ezdeset srednjovenih

ena koje su patile od reumatoidnog artritisa 17. Cilj studije je bio da odredi vezu

izmeu stepena bolova kod tih ljudi i prisustva specifinih vidljivih talasnih duina svetlosti u njihovom okruenju. Korienjem jednostavno napravljene kutije sa

obinim svetlosnim izvorom koji sija kroz plavi filter, dr MekDonald je enama rekla da, kroz posebno dizajniran otvor, uvuku svoje ruke u kutiju. Njihove ruke su bile

izloene plavoj svetlosti u trajanju do petnaest minuta. Iako je vreme izlaganja bilo kratko, veina ena je osetila znaajno smanjenje bola. Na osnovu svojih rezultata, dr MekDonald je zakljuila da je redukcija bola direktno povezana sa plavom svetlou i

sa duinom izlaganja toj svetlosti. Otkrila je takoe da to je vreme izlaganja vee, vea je verovatnoa da se redukuje bol. Ja lino mogu da potvrdim otkria dr

MekDonald, jer sam svoju majku leio od artritisa sa slinim filterom i dobio sline rezultate.

CRVENA SVETLOST ZAUSTAVLJA MIGRENU

Crvena svetlost se nedavno pokazala efikasnom u leenju migrene. U studiji dr Dona Andersona dve godine je praeno sedmoro ljudi u cilju procene efekata

trepue, crvene svetlosti na migrene 18. Korienjem para posebnih naoara koje su naizmenino oslobaale crvenu treperavu svetlost razliite brzine ispred njihovih

oiju, 72% ovih pacijenata je prijavilo da su njihove veoma jake migrene prestale jedan sat od poetka tretmana. Od preostalih 28% (ije migrene nisu prestale), 93% je prijavilo da su se oseali bolje. Anderson smatra da je za postignut uspeh kod ovih

pacijenata odgovorna njihova sposobnost da sami prilagode brzinu i intenzitet svetlosti na nivo koji e im biti odgovaraju. Za veinu pacijenata uestalije treptanje

kombinovano sa poveanim intenzitetom svetlosti je bilo najprijatnije. Kada se prisetimo jakog bola uestalih i dugih migrenskih glavobolja, shvatiemo da su Andersonovi rezultati veoma znaajni.

ZATVORENICI U ROZE PROSTORIJAMA I SPORTISTI U CRVENIM

Jedna inovacija je nedavno uvedena u zatvore irom zemlje, a to je boravak

zatvorenika u prostorijama ofarbanim u roze u cilju njihovog smirivanja 19-23. Kada su ove specijalno obojene, roze elije testirane po zatvorima, domovima za maloletne

delikvente i drugim vaspitnim institucijama, rezultati su bili neverovatni. Neki izvori su prijavili da su se miia kod zatvorenika opustili za 2,7 sekundi. Bajker-Miler roze ima vie fiziki nego psiholoki efekat i dokazano je da smiruje ivce za nekoliko

minuta. Gde su sirova sila ili lekovi za smirenje bili jedina opcija za umirivanje zatvorenika male, roze elije se sada koriste da bi smanjile nasilje i agresivno

ponaanje. Na poetku je Bejker - Milerova boju primenjivao samo kliniki psiholog Aleksandar aus u Vaingtonu, a sada se ta roze boja koristi u stotinu vaspitnih institucija na svetu.

Pored korienja plave svetlosti kod beba, crvene za migrene i roze kod zatvorenika, crvena i plava su nale svoju upotrebu i u poboljaju performansi kod

sportista 24. Nedevna studija sprovedena na univerzitetu u Teksasu je pokazala da je

gledanje u crvenu svetlost poveala snagu kod 13,5% ispitanika i izazvala 5,8% vie elektrine aktivnosti u miiima ruke kada se uporedi sa drugim svetlosnim uslovima.

Ova studija izgleda da pokazuje da kratko gledanje u crvenu svetlost moe pomoi u poboljavanju performansi onih sportista iji sportovi zahtevaju brzo sagorevanje

energije, dok je gledanje plave svetlosti pomoglo onima kojima je neophodan stalni nivo energije. Sve ove studije pokazuju da odreene boje ne utiu samo na raspoloenje i performanse,