specificnosti i dizajniranje papira uy primenu reciklaznog postupka

Specifičnosti i dizajniranje papira uz primenu reciklažnog postupka

Diplomski rad Jelena Mladenović 1

REPUBLIKA SRBIJA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRADSKA POLITEHNIKA

DIPLOMSKI RAD


Mentor: Mr.Milena Ognjanović Beograd, 2009

Kandidat: Jelena Mladenović 0187/2006-90/2007 Odsek za dizajn Smer za grafički dizajn

REPUBLIKA SRBIJA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRADSKA POLITEHNIKA


Sadržaj: Uvod ...........................................................................................................5 1. Istorija papira .........................................................................................6

1.1. Preteče papira...................................................................................6 1.2. Papirus ............................................................................................7

1.2.1. Kratak recept za pravljenje papirusa ..............................................8 1.3. Pergament........................................................................................9 1.4. Prekolumbovski papir....................................................................... 10 1.5. Pronalazak papira ............................................................................ 11

1.5.1. Pirinčani papir ........................................................................... 11 1.5.1.1. Pulpa od pirinčanih stabljika.................................................. 11 1.5.1.2. Pulpa od bambusa ............................................................... 12 1.5.1.3. Pulpa od duda ..................................................................... 12

1.6. Pravljenje papira od pulpe ................................................................ 13 1.7. Razvoj papira u Evropi ..................................................................... 14

2. Karakteristike i osobine papira ................................................................ 15 2.1. Šta je papir?................................................................................... 15 2.2. Osnovne sirovine za izradu papira...................................................... 16 2.3. Celuloza ......................................................................................... 16 2.4. Faze procesa izrade papira................................................................ 18 2.5. Prerada tekstilnih i drugih sirovina ..................................................... 19 2.6. Priprema papirne mase .................................................................... 19

2.6.1. Punila ...................................................................................... 19 2.6.2. Lepila ...................................................................................... 19 2.6.3. Boje ........................................................................................ 20

3. Industrijska izrada papira ....................................................................... 20 3.1. Dorada papira ................................................................................. 22 3.2. Ručno pravljen papir - rustičan papir.................................................. 22 3.3. Velum ili pergament......................................................................... 22 3.4. Satiniran papir ................................................................................ 23 3.5. Očuvanje i prezervacija papira........................................................... 23 3.6. Pregovanje ..................................................................................... 23 3.7. Lepljenje (kaširanje) ........................................................................ 23

4. Ručna izrada papira ............................................................................... 24 5. Reciklirani papir .................................................................................... 25

5.1. Proces reciklaže novinskog papira ...................................................... 25 5.2. Smer vlakanaca .............................................................................. 28 5.3. Proračun količine pulpe za predviđenu količinu tabaka .......................... 28 5.4. Kalkulacija potrebne količine pulpe za tabak površine jednog metra kvadratnog.............................................................................................. 29 5.5. Podela papira po gramaturi ............................................................... 30 5.6. Podela papira prema upotrebi............................................................ 30

6. Papir za štampu .................................................................................... 31 6.1. Važne karakteristike štamparskog papira ............................................ 31 6.2. Upotrebe papira u industriji............................................................... 32 6.3. Formati papira ................................................................................ 32 6.4. Punioci........................................................................................... 32 6.5. Ispitivanje papira ............................................................................ 33



6.5.1. Sadržaj punila........................................................................... 33 6.5.2. Sadržaj lepila ............................................................................ 33 6.5.3. Debljina papira.......................................................................... 33 6.5.4. Određivanje gramature .............................................................. 33 6.5.5. Određivanje sklonosti ka prašenju................................................ 33 6.5.6. Određivanje beline..................................................................... 34 6.5.7. Glatkoća papira ......................................................................... 34

6.6. Mehanička svojstva papira ................................................................ 34 6.7. Lepila ............................................................................................ 34

6.7.1. Makromolekuli namenjeni za izradu lepila ..................................... 35 6.8. Sintetička lepila............................................................................... 36 6.9. Dodavanje različitih materijala u papir radi dizajniranja ........................ 36 6.10. Dodavanje tekstila........................................................................ 36 6.11. Dodavanje cveća i biljaka .............................................................. 37 6.12. Dodavanje metala ........................................................................ 38 6.13. Materijali životinjskog porekla i drugi............................................... 38 6.14. Bojenje papira ............................................................................. 38

6.14.1. Prirodna boja hartije ............................................................... 38 6.14.2. Beljenje papira....................................................................... 39 6.14.3. Pigmenti ............................................................................... 39

6.15. Bojenje papira danas .................................................................... 40 6.16. Vodeni žig ................................................................................... 40 6.17. Blindruk ...................................................................................... 41

7. Praktični deo......................................................................................... 42 7.1. Tradicionalna fabrika papira (mlin)..................................................... 43 7.2. Grafički prikaz organizacije papirnog milna.......................................... 43

8. Pravljenje studija za izradu papira ........................................................... 47 8.1. Prese ............................................................................................. 49 8.2. Drenaža ......................................................................................... 50 8.3. Sistem sušenja................................................................................ 51 8.4. Kalup............................................................................................. 51

9. Recikliran papir ..................................................................................... 52 9.1. Dizajniranje recikliranog papira od kartona i novinskog papira ............... 54 9.2. Dizajniranje papira od starog teksasa ................................................. 57 9.3. Legenda recikliranih papira u upotrebi ................................................ 60

10. Recepture za pravljenje reciklaznog papira u malim studijima................... 61 10.1. Reciklirani papir: .......................................................................... 61 10.2. Papir od biljnih vlakana: ................................................................ 61 10.3. Reciklirani papir II ........................................................................ 62

Zaključak ................................................................................................... 64 Lireratura................................................................................................... 66




UVOD


Uvod Papir može da se dizajnira za različite svrhe i namene: od ekskluzivne ručno napravljene hartije koja se može koristiti za pisanje veoma vrednih kaligrafskih manuskripata, pa do papirnih ubrusa. Ne postoji materijal koji koji ima veću, rasprostranjeniju i različitiju primenu od papira: od industrijskih filtera, delikatnih i finih papira za pakovanje, odeću, umetničkih dela, paravana, papirnih kesa, čekova, hartija od vrednosti i papirnih banknota i sl. Pored ove dugačke liste korišćenja papira, papiri imaju i različite karakteristike. U ovom diplomskom radu povezaćemo papire koji imaju različite osobine, koji su iskorišćeni i bačeni, i da od njih procesom dizajniranja nastanu novi papiri koji će doživeti novu svrhu i primenu.



1. Istorija papira Pronalazak papira se pripisuje državnom službeniku T'sai-Lun-u koji je delovao i radio pod vođstvom Kineskog Cara.Praveći različite eksperimente sa svilom došao je do najboljeg i najkvalitetnijeg metoda pravljenja papira. Kako je rasla potreba za papirom tako su se i tehnologije u izradi papira usavršavale. Jedno od veoma važnih otkrića vezano za izradu papira desilo se u osmom veku, kada su Arapi počeli da koriste i recikliraju odeću da bi pravili papir. Još jedan veliki istorijski pronalazak važan za proces dizajniranja papira je pronalazak Gutembergove štamparske prese 1450 koja je štampanu reč učinila dostupnojom širem sloju ljudi. U kasnom 17 veku pojavila se i Holander presa kao i multicilindrična mašina pri kraju 18 veka, drveni cirkular sredinom 19 veka, i sve to su bili pronalazci koji su bitno uticali na razvoj industrijske proizvodnje papira.

1.1. Preteče papira Ljudi su oduvek imali želju da svoj život i običaje zabeleže u pisanoj formi. Pre nego što su počeli da koriste papir beležili su svoja iskustva i događaje iz života na zidovima pećina (Altamira), mermernim stubovima, glinenim tablama, školjkama, kostima, drvetu i vosku.Istorijski, veoma je teško odrediti tok i redosled korišćenja svih nabrojanih podloga za pisanje.Možemo reći da su glinene table i table od voska tokom istorije bile najkorišćenjije. Glinene table koje su se koristile u doba Mesopotamije ostavljane su na suncu da se osuše i stvrdnu.

U Britanskom muzeju u Londonu nalazi se kolekcija od 20.000 glinenih tabli, koje predstavljaju prve sačuvane pisane dokumente. U doba stare Grčke i Rima više su korišćene voštane table. Njihovo korišćenje datira sve do srednjeg veka.Takve table su se sastojale od drvene ili metalne podloge pokrivene slojem voska na kome se pisalo.Rimljani su za njih imali specifičan izraz tabula raza ili prazna tabla.Na voskiranim tablama se pisalo metalnom iglom, sličnom današnjim olovkama (stilus).

Slika br.1 Glinena tabla



Kada sadržaj dokumenta nije mogao stati na jednu tablu, pravile su se table iz dva dela – tabula dipticha, tri dela - triptica, ili čak poliptiha knjiga od šest tabli gde su prva i zadnja bile bez nanosa voska jer su služile kao korice.

Pisalo se šiljatim oštrim vrhom, a na drugom kraju igle nalazio se tup ili sferičan završetak sa kojim se brisalo.

Slika br 2. Stilus i voštana tabla

Metalne table od bronze su bile veoma postojane iako se teško pisalo na njima.Korišćene su u Rimu za dodele diploma, odlikovanja. Ime metalne table je Stela. Kako je civilizacija napredovala javljala se potreba za novim materijalima koji bi se koristili za pisanje a bili bi laki za skladištenje i transport.Kao rezultat takve potrebe na tri različite nezavisne lokacije nastala su tri vlaknasta materijala sličnih karakteristika: papirus na Mediteranu, pre kolumbovski papir u Americi i papir na istoku kakav i danas postoji.

1.2. Papirus Papirus je veoma sličan papiru.Egipćani su počeli prvi da ga koriste oko 3200 godine p.n.e. Reč papir je nastala od Grčke reči, papuros. Papirus je biljka slična trski, pripada porodici oštrika, naraste u visinu do 3 metra, stabljika mu je mekana i ponekad debela kao ljudska ruka.Na vrhu stabljike nalaze se grane koje liče na raščupanu i neurednu kosu.Listovi papirusa su mali a korenje snažno. Rimski istoričar Plinije ostavio je zapis o tome kako se proizvodi papirus. Stabljike biljke papirus cepane su u vrpce, koje su potom ravnane.Središnja vrpca bila je najšira, te prema tome i najkorisnija. Vrpce su zatim ređane jedna pored druge, a preko njih su, pod pravim uglom slagane druge vrpce. Takvi slojevi papirusa potom su lepljeni blatnom vodom Nila ili lepilom od pšeničnog brašna. Listovi papirusa koji su dobijeni na taj način, posle toga su udarani drvenim maljem, te su prostirani na sunce da se osuše.



Papirus je neko vreme bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda Egipta.Na primer, svi diplomatski dokumenti ispisivani su na papirusu sve dok ga nije istisnuo pergament.Svaki komad papirusa obeležavan je posebnim pečatom kako bi se time potvrdila njegova autentičnost.

Slika br.3 List papirusa podignut naspram svetla gde možemo lako videti strukturu vlakana i način slaganja traka. Slika br.4 Prikaz biljke papirus Slika br.5 Papirus iz Egipatske knjige mrtvih.

Format jednog lista papirusa iznosio je oko 30,5 x 50 cm. Osobine papirusa su dozvoljavale da dužina jednog lista može biti i znatno veća (svitak papirusa). Takva dokumenta su mogla biti dugačka do 18 pa čak i do 30 metara a uobičajena dužina bila je 4.1m.Svitci su se koristili do kasnog 4 veka p.n.e. kada su ih zamenila dokumenta pisana na pergamentu.

1.2.1. Kratak recept za pravljenje papirusa Potrebno je imati zasađenu biljku papirus koju možete posaditi u saksiji. Biljci je potrebno nekoliko meseci da dostigne potrebnu visinu i širnu stabljike.Odseći stabljiku i oljuštiti koru.Iseći stabljiku u trake.Polagati trake na ravnu podlogu prvi sloj uzdužno, a zatim drugi sloj poprečno.Stegom presovati trake da bismo uklonili vlagu.Potrebno je neko vreme da se papir osuši.



1.3. Pergament Nomadski narodi u Aziji su bili prvi koji su koristili pergament.Grad u kome je nastao pergament zove se Pergamum. Sredinom 5 veka, pergament je zamenio papirus.Pergament se pravi od ovčije ili kozije kože. U Evropi je proizvodnja pergamenta do trinestog veka bila vezana za manastire. Dugo vremena su se za pisanje koristili i pergament i papirus.Činjenica je da je papirus bio mnogo jeftiniji, ali je pergament bio mnogo kvalitetniji i postojaniji materijal, te je zamenio papirus pri pisanju dokumenata , važnih zakona. Listovi od tog materijala, ispisivani su na jednoj strani, sečeni da budu iste veličine, a potom su na jednom kraju spajani kožnim kopčama i povezivani u knjige. Međutim, knjige nalik na današnje prvi put su napravljene u srednjem veku.

Četiri komada pergamenta savijasu tako da je svaki pravio po dva lista. Ti komadi su onda stavljeni jedan u drugi, pa se dobijalo 8 spojenih listova koji se nazivaju svezak. Oni su se zatim slali pisarukoji je ispisivao tekst. Pisar je razdvajao listove i pisao stranicu

na

po stranicu. Pergament je bio debeo, tako da se moglo pisati sa obe strane.

njigu.On

na koricama, i na taj način spajao stranice sa oricama.Na kraju je lepio veliki komad kože na spoju ispisanih odeljaka i drvenih

akođe se pominje i prvo recikliranje pergamenta gde bi se iskorišceni pergament

anas se može kupiti pergament u radnjama specijalizovanim za prodaju slikarskog aterijala, čak se mogu birati različite vrste nijanse, debljina.

Idući korak bio je slanje ispisanih svezaka knjigovezcu, da od njih napravi kih je prošivao debelim koncem, potom je pravio drvene korice, pa je krajeve konca provlačio kroz rupe izbušene

Slika br.6 Knjiga od pergamenta.

kkorica. Tprao i sušio radi ponovne upotrebe. Dm



1.4. Prekolumbovski papir

ima

ove jače

ač u

Prvo se uklanja kora sa Honote drveta, i ostavlja se na suncu dva dana.

kna se

anim mointo koji je vulkanska stena

Pre nego što su Španski osvajači došli u Ameriku tamošnji narodi su eksperimentisali sa materijalima na kojsu pisali.Veruje se da su Inke koristilevlakna biljaka za dobijanje papira vrlo sličnih papirusu.Ostaci papira koji su pronađeni u Peruu datiraju oko 2100 godina p.n.e. Mi ne znamo tačno kada je prekolumbovski papir ušao u upotrebu. Maje su otkrile da od kore drveta i biljaka mogu praviti tkaninu, koju mogu koristiti za pisanje.Ovakav papir je bilo izdržljiviji od Egipatskog papirusa zbog njegteksture.Ovaj papir se pravio od stabala biljaka iz familije fikusa.Kora je odstranjivana u jednom komadu, ostavljana je nekoliko dana potopljena u vodi, a potom se kora lupala drvenim daskama dok ne postigne elastičnost i teksturu vlakana.Ovaj postupak se može koristiti da bi se dobilo biljno vlakno iz koga se može upredanjem dobiti tkanin ili mekan tanak papir dužine do 5,4 m a širine 71 cm. Kada je Fernardo Kortes (Španski osvajkoji je osvojio Astečki Meksiko) došaoTenochcas (drevni glavni grad Asteka) otkrio je knjige koje su pravljene od prekolumbovskog papira. Danas se na ovim prostorima proizvodi sličan papir od unutrašnjeg dela kore drveta iz porodice fikusa koji se zove Honote.Otomi indijanci ga i danas prave na vrlo sličan način kao što se pravio prekolumbovski papir.

Slika br.7 Prekolumbovski papir Oosušene trake kore se kuvaju sa CaCO3 (kalcijum karbonat) koji se dobija iz minerala kalcita.U taj rastvor dodaju pepeo, zatim ga kuvaju nekoliko sati.Kada vlakna kore koja su kuvana dostignu određenu tvrdoću, ispiraju se sa vodom.Vlase kasnije stavljaju jedna preko drugih i to podseća na tkanje.Upletena vlaknamehanički obrađuju sa kamenim alatom zv



pravougaonog oblika.Kada stabilan list papira, koji se na

e ovaj proces završi vlakna se mešaju, formiraju suncu suši.

ži

io

le

drvenih vlakana, trave, pamuka ili lame, kore drveta i riblje kosti, potopljenih u vodu.U početku su ga svi gledali sa

nevericom, međutim rezultati koje je dobio bili su dočekani sa oduševljenjem. Ts`ai briku papira u istoriji.

Ako pratite ova uputstva moći ćete da napravte pirinčani papir divne teksture,

ecite ih. a voda

pepela od sagorelog gr na 14.2 litre vode.U takav rastvor se dodaje 0.45 kg suve

kuvanu smesu u

slama je kuvana kada stabljike počnu da se raspadaju ri dodiru.Nemojte prekuvati vlakno.Ako se vlakno kida lako vaš

papir biće slab.Nakon kuvanja isprati stabljike u hladnoj v

Slika br.8 Lonac za pulpu

s

1.5. Pronalazak papira Pre nego što je papir pronađen u obliku koga poznajemo danas, Kineski general Moung – Tian otkrio je Egipatski papirus.Odmah je naredio da se slična biljka potrai u Kini.Međutim ni jedna od pronađenih biljaka nije imala slična svojstva. Okriće papira u kini pripisuje se Hanu Hsinodu (247 do 195 p.n.e.), koji je napravpapir opisan kao paučinasto tkana svila.Neki kasniji dokumenti govore o trakama bambusa i svile kao bazi papira.Materijal koji bi se mogao nazvati papiru današnjem smislu te reči, izumeo je Ts`ai Lun koji je služio na dvoru cara Ho Ti-a, dinastijaHan, 105. godine n.e.On je dobio zadatak da reorganizuje carevu biblioteku. Knjigesu do tada pisane na drvenim tablicama međusobno povezanim trakama i zauzimasu previše mesta.Osnovna ideja je bila da se napravi zamena za svilu i drvene pločice.Njegova smeša za papir sastojala se od s

Lun je napravio i prvu fa

1.5.1. Pirinčani papir

izuzetne beline i mekoće.

1.5.1.1. Pulpa od pirinčanih stabljika Pripremite pirinčane stabljike tako što ćete ih iseći na 2 cm dužine i očistiti od listova.Čvorići i zglobni delovi na biljkama nisu baš zgodni za pravljenje papira pa ukoliko ih biljka ima, odsPotopite stabljike u hladnu vodu,gde će stajati odprilike 7 dana.Svaki put kadu koju su biljke potopljene postane braon, promenite je.Nakon tih 7 dana isperite stabljike čistom vodom. Sledeći korak je kuvanje ranije pripremljenih stabljika pirinča u kaustičnom rastvoru.Kaustičan rastvor se pravi od drvenog pepela.Količina drveta koja je 730 pirinčane stabljike.Kuvati smesu 30 minuta.Sledećeg dana staviti metalni lonac.Ova solucija je agresivna pa su za rad potrebne zaštitne rukavice. Pirinčanap

odi.



Kuvane stabljike je potrebno lupati drvenom palicom.Stabljike će se širiti, mehaničklakna ne pretvore u pulpu.

veni alat za mehaničku obradu

biljni material sto je

ajte istu kaustični vlakna bambusa oko

je vlakana.Mrežicu umotajte i isperite je pod lazom vode stežućije povremeno.Ponovite ovaj metod pranja

sve dok se vlakna ne isperu.Kada su ese i mehanički ih obraditi sa palicom, sve dok se vlakna ne

pretvore u pulpu.

ulpa od duda akupiti dudove grane debljine oko 2.5 cm i dužine oko 2.4 metra.

ko da možete celu granu oljuštiti u jednom otezu.Ukoliko oljuštite spoljnu koru papir koji dobijemo biće velike beline.

, kuvajte je oko 4 sata.Mešajte dok ne idite da se vlakna raspadaju lagano.

Isperite kuvano vlakno dva puta.Iscedite vodu, mehanički ih obraditi sa palicom, sve dok se vlakna ne pretvore u pulpu.

i obrađivati dok se v

Slika br.9 Dr

1.5.1.2. Pulpa od bambusa Za izradu bambusovog papira se koriste listovi i grane,isecitemoguće sitnije, koristite blender. Stavite 1 kg samlevenog bambusa u lonac u kojem vri voda.Dodrastvor koji je korišćen pri pravljenju pirinčanog papira.Kuvajte 5 sati.Prestanite sa kuvanjem kada vlakna postanu klizava. Kuvajte vlakna u tankoj najlonskoj mrežici, ženska čarapa je savršena za kuvanm

vlakna isprana uklonite ih iz k

Slika br.10 Lonac za pulpu

1.5.1.3. PSGrane treba iseći na dubinu posude u kojoj ćete ih kuvati.U posudu je potrebno sipati 6 cm vode.Stavite grane vertikalno u posudu i poklopite ihParite grane oko 30 minuta. Oguliti unutrašnju koru drveta dok su stabljike još uvek tople.Zarežite koru na početku grane pa spustiti rez do kraja tap Operite oljuštenu koru i potopite je u ceđv



1.6. Pravljenje papira od pulpe Potrebno je:

Kalup sa mrežicom i ram Korito Plastična cediljka Truleks krpa ili filc Dve daske sa stegom Oklagija

Slika br.11 Kalup sa mrežicom i ram Da bi ste uspešno napravili papir morate imati: dva drvena rama kao na slici.Jedan će biti sito sa mrežicom kroz koju će se pulpa cediti a drugi ram je kalup.Ramovi moraju biti iste veličine jer od njih zavisi veličina lista papira. Korito mora biti najmanje dubine oko 20 cm i širine kao kalup. Napunite korito do pola sa čistom vodom.Dodajte u korito pulpu, dobro je promešajte.Tokom mešanja ubacite vaš kalup sa ramom u pulpu.Potopljeni kalup izvucite vertikalno naviše i zatim ga malo protresite da se pulpa bolje iscedi kroz sito.

Slika br.12 Prikaz pravljenja papira Cedite vodu oko pet minuta, skinite ram pažljivo. Polako ali ne presporo zalepite kalup sa papirom za filc ili truleks krpu. Na samoj mrežici pažljivo sa sunđerom pokupiti ostatak vode.Nežno skloniti kalup.Staviti komad mokrog filca preko papira i ponoviti ovaj proces ponovo. Kada napravite papira koliko želite presujte filc i papir sa stegom isterujući vodu.

Slika br.13 Prikaz pravljenja papira

Kada ste stegom isterali vodu, oklagijom pređite preko svakog lista. List osušiti ako želite brz rezultat možete ga ispeglati.



Stotinama godina tajna izrade papira ostala je unutar granica Kine. 610 g. n.e. papir je preko Koreje stigao do Japana.Doneo ga je budisticki svestenik Don Co i izazvao je oduševljenje.U Japanu je papir dalje usavršavan i vec 770. godine car Sotoku otkriva svetu stampanje na papirnoj podlozi, objavio je “Milion molitvi”, kopije su sacuvane do danasnjih dana. Arapi su smesu za papir obogatili svojim pamukom i presovanim biljkama. Oni su bili željni da nauče sto više o pravljenu papira.Proizvodnja papira koji su započeli Kinezi je prešla kod Arapa i nastavila svoj razvoj.Oko 793 g. fabrika papira je napravljena u Bagdadu u Iraku.Od Iraka proizvodnja papira se širi ka Meki i Kairu pa sve do Feza u Maroku gde je 1200 g. Da je postojalo 400 radionica za izradu papira.Arapi su menjali pulpu i obogatili je recikliranom tkaninom.Poboljšali su proces proizvodnje papira napravivši metalnu mrežu kroz koju su cedili pulpu i dobijali različite formate papira.Jedna od inovacija u proizvodnji papira koja potiče od njih je korišćenje štirka kao veziva.Tehnika proizvodnje papira se razvila toliko da su u 10 veku Arapi proizvodili više papira nego papirusa. Pravili su između ostalog i papir koji je izgledao staro koristeći prirodne pigmente.

1.7. Razvoj papira u Evropi U Evropu, umetnost pravljenja papira stiže iz arapskih drzava u Španiju , Kordobu, u 8 veku.Nakon Kordobe u Toledo, prestosnicu Maorske kulture.Grad je posedovao radionice za izradu papira - "krpene mlinove".Prvi istoriski dokaz o proizvodnji papira u radionicama je dokument iz 1065 g. gde se pominje izrada papira u gradu Xativi,Dvadeset ljudi je radilo u mlinu, a kvalitet papira je bio nadaleko poznat u Valensiji. Pravljenje papira u Francuskoj počinje 1189.g. a do 1230.g., je prošireno i u Italiju.Prve radionice za izradu papira u Italiji su nastale u Đenovi, u Bolonji i u Fabrijanu. Posle Italije sa pravljenjem papira se posle Italije nastavlja u Nemačkoj.Prva Nemačka radionica za izradu papira je napravljena u Nirnbergu oko 1400.g. Vek kasnije umetnost pravljenja papira predstavljena je i u Engleskoj.Na kraju 16 veka proizvodnja papira stiže u Rusiju, Severnu Ameriku i Švedsku. Završetkom renesanse papir se proširio po svim državama i gradovima Evrope.Beli kvalitetniji papir korišćen je isključivo za zvanična dokumenta, a manje kvalitetan za knjige.papir lošeg kvaliteta se prodavao u svežnjevima i služio je za pakovanje.Bez obzira na kvalitet, osnova svih papira bile su tkanine, koje su se teško nalazile u dovoljnoj količini. Radi unapređenja proizvodnje papira korišćene su različite metode.U pocetku je smesa tučena teskim drvenim čekićima pod mlazom tekuće vode.Postojalo je nekoliko vrsta drvenih maljeva za ovaj posao. Vremenom oni su zamenjeni cilindrom koji je bio obložen sečivima, tzv. “Hollander”. Za razliku od Japanskog postupka pravljenja papira, gde se koristila hladna voda, u Evropi papirna smesa je zagrevana.Potom je stavljana u kalup sa ramom i ravnomerno raspoređivana rastresanjem.Kada je pulpa isceđena i pravilno raspoređena, prebacivana je na gomilu prethodno napravljenih listova papira i između svakog od njih postavljan je



filc. Svakih 144 tako napravljena lista papira stavljano je pod presu.Nakon prvog ceđenja pod presom uklanjan je filc I listovi papira su išli na dalje presovanje, da bi se postigla glatka površina pogodna za pisanje.Na kraju procesa proizvodnje papir je ostavljan na kanapima da bi se osušio.Prema nekim spisima u ranom 19 veku konstruisana je prva mašina za pravljenje papira. Londonski par Henri(Henry) i Seli (Sealy) Fordriner(Fourdrinier), sarađivali su sa mehaničarem Brajanom Donkinom (Bryan Donkin) i napravili mašinu na osnovu francuskog prototipa.Mašina je noslila njihovo ime – Fourdrinier presa. Mogla je da napravi traku papira i za osnovu je imala sistem valjaka koji su tanjili i presovali papir. Fabriano počinje svoju masovniju proizvodnju 1286 g. i do današnjih dana predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih. Fabrijanove današnje fabrike nastavile su sa proizvodnjom papira po starim receptima na malim presama, a za široku potrosnju proizvode komercijalne i papire visoke tehnologije na većim masinama.

2. Karakteristike i osobine papira Svaki papir, bilo industriski, ili ručno napravljen definiše se sledećim karakteristikama: Imenom; Sastavom(100% pamuk, 50% eukaliptus itd); Namenom(za crtanje, akvarel, ukrasni papir itd); Gramaturom(90gr, 120gr, 360gr); Veličinom koja zadaje kasnije standardna imena, Korona, ofsetna hartija, kunzdruk itd; Bojom(prirodna, super bela, crvena , violet itd); Površinom papira(satenska, glatka, ugravirana, sjajna, sa teksturom); Ivicom papira(oštra, iscepkana, rustična, nepravilna); Vodeni žig; U specijalne karakteristike papira ubrajamo: pravac vlakana, vrsta punioca, poroznost, razni aditivi itd; U karakteristike papira takođe spadaju i: providnost, tvrdoća, fleksibilnost, elastičnost, moć upijanja idr;

2.1. Šta je papir? Papir je jedan od najvažnijih repromaterijala u grafičkoj industriji, prvenstveno kao podloga za štampanje, a zatim kao značajan nosilac informacija. Za pravilno razumevanje papira potrebno je poznavanje tehnologije izrade papira, pošto samim izborom sirovina kao i čuvanjem proizvoda, formiramo njegove konačne karakteristike.Od samog početka proizvodnje papira, pa do danas, može se konstatovati da je u osnovi princip proizvodnje ostao isti, ali je tehnološki usavršen. Tehnološki proces izrade papira sastoji je iz sledećih faza: prerada sirovina do polufabrikata, priprema papirne mase, izrada papira i dorada.Kod štamparskih



papira moramo razmišljati o kvalitetu štampe.Papir koji se koristi za štapu mora posedovati sledeće: mogućnost primanja boje, ujednačenost sastava i debljine, visok stepen beline, glatkoća površine, mekoća, propusnost vazduha i sl.Osnonovne sirovine za izradu hartije su: drvo, tekstil, žitarice, a za recilkliran papir koristimo već postojeći iskorišćen papir (makulatura).Korišćeni papir se usitnjava, hemiski obrađuje u amonijačnom rastvoru i na kraju se papirna masa razvlaknjava u Hollander-u.

2.2. Osnovne sirovine za izradu papira Osnonovne sirovine za izradu papira su: drvo, tekstil, žitarice. Za izradu papira potrebni su polufabrikati u obliku vlakana (drvenjača, poluceluloza, tehnička celuloza) i dodaci (punila, lepila i boje).Kao najvažniji material označava se vlaknasti material dobijen preradom odgovarajućih sirovina, kao što su: drvo (četinarsko i listopadno), tekstilne sirovine (pamučne, lanene, konoplja), slama, trska i stari papir (makulatura). Najzastupljeniji material je drvo, njegove komponente su: celuloza, hemiceluloza i lignin.Njihov međusobni odnos zavisi od vrste drveta i njegove starosti.Hemiceluloza je najrasprostranjeniji heteropolisaharidni pratilac celuloze i nalazi se u ćeliskom zidu svih biljnih vrsta.Za razliku od celuloze hemiceluloza je rastvorna, ima amorfnu strukturu.Uzorci hemiceluloze uzeti iz različitih biljaka se razlikuju (lišćari i četinari). Prisutnost hemiceluloze uz vlakna celuloze, utiče na bubrenje i povezivanje vlakanaca, što budućem papiru daje povećanu čvrstoću.Međutim papir proizveden iz vlaknaste mase sa prevelikim procentom hemiceluloze biće prozirniji, krtiji i šuškaviji.Lignin je svetložuta materija kojom su obložena celulozna vlakna u drvetu.Sadržaj lignina u drvetu iznosi 20-30%. Lignin je visokomoleularni polimer čija konstitucija još nije tačno utvrđena, ali se smatra da je izgrađen kao heteropolimer od supstituisanih fenilpropanskih jedinica.Sa gledišta proizvodnje papira nepoželjan pratilac celuloze je lignin.Njegovo prisustvo sprečava bubrenja celuloznih vlakana, pa je mlevenje celuloze veoma otežano.Obzirom na udeo lignina, razlikujemo trvrdu i meku celulozu.

2.3. Celuloza Drvo sadrzi 50% celuloze, dok je pamuk skoro čista celuloza.Molekuli celuloze se međusobno povezuju vodoničnim vezama, i okružuju ćeliju u pravilnom, skoro kristalnom rasporedu.Ova vlakna su učvršćena sa 4 polimerna materijala, hemicelulozom, pektinom, ekstenzinom i ligninom.Zahvaljujući ovakvoj građi ćelijskog zida, biljke mogu da izdrže hipotonične i hipertonične uslove, kao i velike pritiske. Celuloza se u industrijskim razmerama dobija iz različitih sirovina biljnog porekla.Najčesce se dobija iz drveta, kako četinarskog (bor, jela, smreka), tako i listopadnog (bukva, topola, javor, breza).U novije vreme se kao izvor celuloze koriste i jednogodišnje biljke, kao sto su trava, žitarice(slama) i trska.Proizvodnja celuloze obuhvata mehanički i hemijski tretman sirovine.



Pod mehaničkim tretmanom se podrazumjeva usitnjavanje drveta ili drugih sirovina. Pri hemijskom tretmanu usitnjene sirovine, dolazi do razlaganja i stvaranja lignina, hemiceluloze i ostalih pratećih materija, a kao nerastvorena zaostaje celuloza različitog stepena čistoće.Lignin je rastvoran u toplim rastvorima alkalnih hidroksida i u kiselom rastvoru alkalnih i zemnoalkalnih bisulfita, dok se hemiceluloza rastvara u razblaženim kiselinama i alkalijama na sobnoj temperaturi.Zavisno od vrste sirovine i željenog kvaliteta celuloze, u industriji se primjenjuju dva postupka: alkalni (sulfatni) i kiseli (bisulfatni) postupak. Kod alkalnog (sulfatnog) postupka dobija se jača celuloza koja služi za proizvodnju jakih i čvrstih vrsta papira.Prednost ovog postupka je u tome sto se moze obrađivati drvo bez obzira na sadrzaj smole (čak i borovina koja je izuzetno bogata smolama), zatim drvo koje nije potpuno oljušteno, otpaci iz strugara, slama, i druge jednogodisnje biljke.Sirovina se najpre iseče na sitnije komade (do 4 cm dužine i 1 cm debljine), a zatim se kuva pod pritiskom (u autoklavu) sa rastvorom koji sadrži natrijum-hidroksid, natrijum-sulfid, natrijum-karbonat ili natrijum-sulfat. Pri tome se lignin i hemiceluloza razlazu i rastvaraju, a zaostala celuloza odvaja od tečnosti, ispira i beli.Za beljenje celuloze može se upotrebiti natrijum-bisulfat (NaHSO), natrijum-ditionit (Na2S2O4) ili vodonik-peroksid(H2O2). Kiseli (bisulfitni) postupak se primenjuje za dobijanje celuloze iz četinara sa manjim sadržajem smole (smreka i jela), kao i listopadnog drveća.Za hemijski tretman se najčešće koriste kiseli rastvor kalcijum-bisulfita (mada se može primeniti i magnezijum-, natrijum- ili amonijum-bisulfit), koji sadrzi višak sumporaste kiseline.Ovaj rastvor se priprema tako što se u vodenu suspenziju kreča uvodi sumpor-dioksid.Iseckano drvo se kuva u autoklavu na 120-150 °C, sa pomenutim kiselim rastvorom.Pri tome hemiceluloza u potpunosti hidrolizuje do pentoze, a lignin se sulfonuje i hidroliticki razlaže do vodorastvornih soli lignin-sulfonske kiseline.Zaostala celuloza se od tecnosti (tzv. sulfitni lug) odvaja ceđenjem, ispira se, po potrebi beli i suši. Sulfitni lug sadrzi 2 do 4% šecera i moze se, nakon neutralizacije, upotrebiti kao podloga za dobijanje stočnog kvasca ili kao sirovina za proizvodnju alkohola. Celuloza predstavlja osnovnu sirovinu za dobijanje papira.Pošto se najveći deo tehničke celuloze prerađuje u papir, obično se fabrike papira nalaze u blizini fabrika celuloze.U tom slučaju se dobijena celuloza ne mora sušiti, već se u okviru vodene suspenzije dostavlja proizvođaču papira. Za izradu lošijih vrsta papira (npr. za novine, pakovanje, karton) ne koristi se čista tehnicka celuloza vec se upotrebljava tzv.drvenjača koja se dobija mehaničkom preradom drveta.Pri proizvodnji drvenjače, sa drveta se ukloni kora, zatim se deblo iseče na oblice koje se pomoću obrtnog brusa, uz polivanje vodom, usitnjavaju u fine čestice.Prilikom brušenja, usled trenja, drvo se zagreva, omekšava i rastvara se cezivni sloj između celuloznih vlakana, uglavnom lignin.Drvenjača se radi poboljšanog izgleda može beliti, a to se najčešće obavlja u fabrici papira.Za proizvodnju boljih vrsta papira koristi se tehnička celuloza različitog kvaliteta i porekla.



2.4. Faze procesa izrade papira Priprema polazne smese - pulpe (kaše), Formiranje beskrajnog lista hartije, Naknadnu obradu papira. Pulpa je vodena suspenzija celuloze, punilaca, boje i sredstava za tutkalisanje.Kao punioci se koriste kaolin, glina, dijatomejska zemlja, talk, titan-dioksid, cink-sulfid i dr.Punioci se dodaju da bi se poboljšao izgled papira, popunile neravnine na njegovoj površini, povećala neprozirnost ili poboljšale osobine potrebne za štampanje papira. Papir se boji uglavnom sintetickim bojama.Boja se bira prema željenoj nijansi, postojanosti na svetlu ili sjaju. Papir se tutkališe da bi bio postojaniji prema vodi (npr. da se mastilo ili stamparska boja ne bi razlili) i radi pojačavanja njegove strukture.U tu svrhu se osim tutkala koriste i alkalni rastvor kolofonijuma, sintetske smole, voskovi, skrob ili vodeno staklo. Pripremljena pulpa (sadrzi 0,5 do 4% suve materije) se stavlja na beskrajnu traku, koja se obrće oko dva valjka.Na početku trake voda se iz pulpe cedi pod dejstvom sile Zemljine teže, a negde od polovine trake pod dejstvom postavljenih vakum-pumpi.Već u tom delu, vlazni list hartije se presuje pod valjkom radi izravnavanja neravnina.Ovaj valjak se može iskorititi i za utiskivanje vodenog žiga.

Slika br.14 Prikaz proizvodnje papira mašinskim procesom Do kraja sitaste trake odvoji se najveći deo vode (preko 95%), a vlažna papirna traka se dalje suši presovanjem na beskrajnoj traci napravljenoj od filca.Ova filcana traka rotira preko zagrejanih valjaka (60-120 °C), čime se ubrzava sušenje. Nakon sušenja površina hartije je obično gruba i neravna, te se mora izglačati (postupak nazvan satiniranje), a zatim se nakdandno obrađuje prema potrebama trzista (rezanje, lakiranje i sl).



2.5. Prerada tekstilnih i drugih sirovina Pored tehničke celuloze od drveta, u izradi drveta koristi se u izradi papira celuloza dobijena od tkanina na bazi pamuka, lana, konoplje, jute i dr.Prerada ovih sirovina sastoji se u sortiranju, uklanjaju nečistoća, boje i na kraju beljenja, I mlevenja vlaknastog polufabrikata.Ovako pripremljena vlakna koriste se za proizvodnju specijalnih vrsta papira (filter papir, upijajući papir, cigaret papir) od kojih se zahteva mekoća i dobra upojnost. Na bazi celuloze i slame, kao dodatka, uz druga vlakna, izrađuju se pisaći i crtaći papri.Celuloza se moze dobiti iz raznih vrsta trava i trske (bambus, šećerna trska). Očišćena trska se hemiski obrađuje sa vodenim rastvorom 5% natrijumhidroksida.Ova vlakna su dosta kratka, pa se najčešće mešaju sa celulozom dobijenom iz drveta.

2.6. Priprema papirne mase Pod pripremom papirne mase podrazumeva se prevođenje polufabrikata (drvenjače, poluceluloze, drvene celuloze, celuloze od tekstila slame i dr.) u stanje potrebno za formiranje papirne trake na papir mašini.Od sirove vlaknaste mase postupcima mlevenja dodavanjem punila, lepila i boje, pročišćavanjem i razređivanjem formira se papirna masa, od koje se proizvodi papir. Kvalitet papira zavisi od osobina vlakana koja se koriste, i od pojedinih faza prerade u toku proizvodnje papira.Od posebnog značaja za kvalitet papira je mlevenje vlakana celuloze.Za vreme ove faze dešavaju se promene kao što su: bubrenje, defibriliranje i sečenje.Sečenje predstavlja deljenje vlakanaca duž ose vlakna i izdvajanje fibrila.Bubrenje je promena koja nastaje usled hidratacije u unutrašnjem sloju celuloze.Najstarija vrsta mašine u kojoj se obavlja priprema papirne mase je hollander.U suspenziji vlakanaca razređenoj u vodi dodaju se pomoćna sredstva: punila, lepila, boja.

2.6.1. Punila Kao punila za papir koriste se neorganske materije nerastvorne u vodi: kaolin, talk, gips, kreda, barit i dr.Ovi punioci služe za pojeftinjenje papira i povećavanje gramature.Danas se pomoću punila mogu postići bitna svojstva za papir, kao što su: mekoća, povećanje beline, glatkoća.Negativne posledice korišćenja punila su: opadanje čvrstine, prašenje i čupanje vlakana.

2.6.2. Lepila Lepila se papirnoj masi dodaju zbog mehaničkih svojstava, moći upijanja i hidrofobnosti.Lepila deluju na vlakna i punioce tako što ih međusobno povezuju i omogućavaju stvaranje zatvorene neporozne, stabilne površine papira.Prirodna



lepila mogu biti biljnog (kolofonijum, skrob i dekstrin) i životinjskog porekla (tutkalo, želatin, kazein).Sintetička lepila su polivinilalkohol, polivinilacetat, fenolformaldehidne smole,i ona se brže suše, pokazuju veću sposobnost lepljenja, i stvaraju elastičan film.

2.6.3. Boje Da bi dobili željenu boju papira koristimo razne boje kao dodatke.Metil(plava) berlinska(plavo), bele supstance.Postupak bojenja može se ostvariti bojenjem mase, potapanjem papira u rastvor boje ili nanošenjem boje na papir.Nekada se i boje ponašaju kao punila ili se hemiski vezuju za vlakna.

3. Industrijska izrada papira Pre ispuštanja na papir mašinu, papirna masa se u rezervoarima, u stanju vrlo razređene suspenzije, poslednji put pročišćava. Na početku mašine suspenzija se oslobađa viška vode slobodnim oticanjem kroz okca sita.Stvoreni sloj na situ je novi papirni sloj vlaknaste mase i formira papirnu traku sa 15-20% suve materije.Papirna masa se pritiska presama,gde se još vode istiskuje iz papirnog sloja, tako da će list hartije imati 35 – 45% suve materije.Dalje izdvajanje vode dalje se nastavlja na suvom delu mašine.Pored kapilarno vezane vode papir ima i hemijski vezanu vodu koja se isušuje putem toplotne energije - isparavanjem. Na kvalitet papira tokom obrade utiče:razređivanje i prečišćavanje papirne mase, vibracija sita, rad valjaka za poravnavanje, režim ceđenja, temperatura mase, konstrukcija stola za sito i svojstva mase.Dispergovanje vlakana i njihova flokulacija u suspenziji, uticaće na homogenost lista papira.Boljim isušivanjem postižemo veću mehaničku otpornost lista papira. Dok vibrira, sito stvara orijentaciju vlakana u pravcu livenja papirne trake. Slaganjem u pravcu vlakana (uzdužni smer) dobijamo papir daleko veće otpornosti na kidanje i savijanje, a kada slažemo vlakna u poprečnom pravcu veća je otpornost na cepanje i istezanje. Kombinacija dugih vlakana, a manjeg učešća punila manifestuje se kao pojava dvostranosti papira (donja i gornja strana papira imaju različitu belinu i štamparska svojstva).Da bi papir bio uvek istog kvaliteta, i jednake gramature vrlo je važno sprovesti ravnomeran dovod suspenzije na sito.Prolaz kroz prese menja poroznost papira, a povećava se zapreminska gustina i time otpornost na kidanje papira. Sušenje deluje na sledeća svojstva papira: zapreminsku težinu i mehaničku otpornost.Skupljanje papira zavisi od: vrste vlakana, mlevenja vlakana i natezanja vlakana u mokrom delu mašine.Papir na bazi vlakana iz tekstilnih sirovina i sa velikim procentom drvenjače se manje skuplja.Sastav papira na bazi čiste celuloze iz drveta (sulfitne) pokazuje veće skupljanje.Procesom sušenja nastaje dehidratacija i porast suve materije te se papiru, umanjuje elastičnost što dovodi do krtosti papira.Pri sušenju je najbolje postići 92 – 94% suve materije.




Slik

a br.

15 K

om

par

acija

pro

izvo

dnje

pap

ira

kroz

indust

raliz

aciju


Ručno pravljen papir je uključivao je tri faze:priprema pulpe, formiranje lista papira dok ne izađe iz prese, i treći dorada koja se sastoji od isušivanja i satiniranja papira . Proces mehanizacije je doveo do ubrzanog procesa pravljenja papira i povećanja kapaciteta proizvodnje. Hollander je najvažniji izum koji zamenjuje čekiće.Pikardova mašina je zamenila korito i čoveka koji bi ručno pravio papir koristeći kalup.Ova mašina je doprinela brzini izrade papira i smanjila njegovu cenu. Trenutni proces proizvodnje je potpuno automatizovan, od pripremanja sirovina do multicilinder mašine koja vrši sve procese formiranja papira.

3.1. Dorada papira Nakon dobijanja papira iz papirne smese potrebno je uraditi još neke operacije koje će dovesti do stabilizacije papira.Papir bi trebao da stoji umotan u rolni, u skladištu da bi se unutrašnji naponi između vlakanaca ublažili i stabilizovali. Prema nameni papir se oplemenjava i postoje specijalni načini dorade gde papir postaje mašinski gladak, satiniran, hromo papir(osetljiv na svetlost), oslonjen papir ili lakirani papir.Satiniranjem papira nastaje gladak papir. Glačanje se vrši na superkalanderu i postoji nekoliko stepena satiniranja, mat, lagano satinirani, i papir visokog sjaja.

3.2. Ručno pravljen papir - rustičan papir Rustičan pair je papir koji smo ručno izradili i nismo ga postavili pod presu, već smo ostavili površinu da se sama formira.U zavisnosti od materijala, tj pulpe koju smo koristili imaćemo i različitu teksturu. Ukoliko uključimo recikliranu tkaninu u pulpu tekstura će biti slična tekstilu.Ovakav papir često koriste kaligrafi veoma je dekorativan i lepo upija mastilo.

3.3. Velum ili pergament Pergament smo već pomenuli, pravi od ovčije ili kozije kože.Danas se slabo koristi i zamenjen je papirom koji imitira pergament. Moderna imitacija "velum papira" izrađena je od pamuka ili celuloze.Papir se tretira sa sumpornom kiselinom (H2SO4).Usred hidrolize se javlja jače bubrenje i nastaje želatinozna masa – amiloid.Ispiranjem vodom i neutralizacijom prekida se dalji proces a nastali papir se odlikuje prozirnošću, čvrstoćom i nepropustljivošću.Velum se koristi u knjigama gde je potrebno prikazati crtež, kao što su arhitektonski planovi.Koristi se u plavim arhitektonskim nacrtima, stabilniji od lanenog papira.



Džon Baskervil (John Baskerville) je poznati englez koji je doprineo upravo razvoju ove vrste papira, želeo je da napravi papir koji će biti zamena za pergament i u tome je uspeo.

3.4. Satiniran papir Papir kome je obrađena površina.Satiniran papir ćemo prepoznati po izuzetnoj glatkoći.Obično se obostrano sanitira (glača) papir već upapir mašini (imamo obostrano glatke papire ili samo sa jedne strane jednostrano glatki papiri).Dodatno glačanje vrši se mašinski na superkalanderu. Pisaći papir je satiniran mat, pergament je satiniran do visokog sjaja. Imamo papire koji su nesatinirani (prirodno hrapav papir)

3.5. Očuvanje i prezervacija papira Mnogi umetnici, ilustratori se odlučuju da svoja umetnička dela izrađuju na kvalitetnim papirima bez veštačkih komponenti.Ako je sastav papira 100% celuloza tokom starenja ostaće beo, dok papiri čiji sastav čine lan ili pamuk pri oksidaciji žute.Međutim za čuvanje papira je najvažnije je skladištenje bez vlage i konstantna temperatura oko 18°C sa 65% vlažnosti.To su idealni uslovi prezervacije i čuvanja papira.

3.6. Pregovanje Pregovanje je proces kojim se dobija naglašena reljefnost papira, utiskivanjem različitih graviranih čeličnih valjaka različitih oblika (koristi se za pozivnice, čestitke).Papirna tekstura se može dobiti i prolazkom kroz kalander, gde su dva valjka presvučena lanenim platnom čiji se reljef utiskuje u papir.Tako mozemo dobiti različite površinske teksture papira.

3.7. Lepljenje (kaširanje) Spajanje suvih traka pomoću lepila naziva se kaširanje i može se izvesti u sledećim varijantama: papir sa papirom, papir sa folijom i papir sa tekstilom. Najčešći primeri su sapajanje papira sa folijama, a vrši se tako što se ili papir ili folija premažu lepilom i spoje pod pritiskom.



4. Ručna izrada papira Ručna izrada papira podrazumeva tradicionalne metode.U tradicionalnoj izradi papira koristi se ram, koji određuje format papira i sito na kome se papirna pulpa zadržava.Ram sa sitom se potapa u korito, u kome se nalazi papirna suspenzija.Laganim trešenjem rama napred-nazad proceđujemo pulpu kroz sito.Kada je voda proceđena, ram se uklanja iz kalupa i mokar sloj papira se postavlja na filc ili bilo koji materijal koji upija vodu, odmah se prekriva odozgo sa drugim slojem upijajuće tkanine i nežno pritiska da bi se uklonila preostala voda iz papira. Ovaj proces ceđenja se ponavlja onoliko puta koliko želimo, dok ne dobijemo željenu suvoću papira.Kada smo iscedili vodu, papir se uklanja sa tkanine ili filca (u ovom stanju je papir mnogo jači, i neće se raspadati).Papir se ostavlja da se prosuši na prirodan način, pomoću sunca u uslovima dobre provetrenosti na stalku za sušenje.Takođe papir se može osušiti pomoću vrelih sušara, grejalice ili vrelih presa.Ukoliko želimo tanji i finiji papir možemo ga staviti u presu i izložiti ga dodatnom pritisku.Svako vlakno koje pravi papir se ponaša kao cev koja je šuplja, a njegova spoljna struktura je porozna kao sunđer.Nisu sva vlakna ista, razlikuju se po dužini, poroznosti, površinskoj strukturi, obliku i dr.Ono što je zajedničko vlaknima je hidrofilnost. Postoji mašina koja imitira ručne pokrete i tehniku ceđenja.Njen tvorac je Nikolasa Roberta (Nicholas Robert) 1798.g. a usavršena je u Engleskoj 1803.g.

Slika br.16 Mašina koja imitira ručne pokrete i tehniku ceđenja



Kao i kod industrijski pravljenog papira, tako i u procesu ručno pravljenog papira, kvalitet finalnog proizvoda će zavisiti od vrste pulpe i načina njene prerade. Ukoliko pravimo papir za crtanje, njegove karakteristike moraju biti: otpornost na pritisak olovke, brisanja gumice.Papir za koverte mora da bude elastičan samo onoliko koliko je potrebno za savijanje.Ove karakteristike zavise od tipa pulpe.Od količine vlakna koje smo koristili pri izradi pulpe zavisiće homogenost papira, a samim tim i njegove mehaničke karakteristike. Analiza papira, njegove snage i otpornosti sprovodi se:istezanjem, pritiskom, cepanjem, upijanjem i savijanjem. Ako pravimo papir moramo kontrolisati sve ove faktore, vlakna, tezinu, pritisak i format da bi kreirali papir tanak ili debeo, krut ili mek, hidrofoban ili otporan na vlagu. Kada se papir napravi, u idealnim uslovima, sa pravom recepturom pulpe, tokom vremena će njegova svojstva postati još bolja ukoliko se pravilno čuva.

5. Reciklirani papir Recikliranje kancelarijskog i drugog otpadnog papira je efikasan način za očuvanje nacionalnih šumskih dobara, za smanjenje potrošnje energije i vode i smanjenje zagađenja vazduha. Postoje tri kategorije papira koji se mogu reciklirati. Papir koji je loše napravljen, papir koji nije nikad korišćen a oštećen je usled loših uslova skladištenja, transporta i dr. i otpadni papir. Najrazvijenija oblast u okviru reciklažne industrije papira, u Srbiji, je prerada otpadnog papira.Reciklira se oko 40 odsto od ukupne količine otpadnog papira. Reciklira se: stari novinski papir, ambalažni karton, kvalitetni pisaći i kompjuterski papir, mešani papir.Novinski papir može da se reciklira najviše 7 puta.Reciklaža novinskog papira se bazira na takozvanom “de-ink” postupku, koji ima za cilj uklanjanje štamparske boje.

5.1. Proces reciklaže novinskog papira

Novine i časopisi se najpre potope u kašastu smesu, u koju se upumpava vazduh. To je postupak flotacije, pri kome štamparske boje ostaju na površini kašaste smese, na peni koja se zatim usisava.Tako očišćena kašasta smesa se koristi za pravljenje recikliranog roto papira.Kartonska ambalaža se takođe uglavnom pravi od recikliranog papira.



Slika br.16 Grafički prikaz reciklažnog postupka

Novinski papir i karton predstavljaju najzastupljeniju komponentu komunalnog smeća, pogotovo u razvijenim zemljama. Najviše se reciklira ambalažni karton, za koji postoji stabilno tržište i koji se uglavnom koristi za izradu novog ambalažnog, talasastog kartona.Kvalitetnije vrste papira se, uz prethodnu preradu (obezbojavanje, beljenje i pranje) koriste za proizvodnju novog kvalitetnog papira. Mešani papir se bez obezbojavanja koristi za izradu različitih ambalažnih kutija, ambalaže za jaja i različitih presovanih proizvoda koji se koriste u građevinarstvu. Najkvalitetniji stari papir koristi se i za proizvodnju „goriva iz smeća“(GIS).



Slika br.17 Grafički prikaz tehnologije reciklaže papira u fazama:

Papir odvojen od ostalog otpada u kontejnerima postavljenim u stambena naselja

2. papir odvojen od ostalog otpada u specijalnim kontejnerima

Krupni metalni , plastični, stakleni , drveni i drugi predmeti

Bale presovanog otpada

1. papir pomešan sa drugim otpadom u kontejnerima za otpad

Otpadni papir se prikuplja na dva načina:

Pranje papira i pravljenje pulpe

Flotacija

Pranje papirnih vlakana

Izbeljivanje i industrija papira

Sitne metalne, plastične, staklene, drvene i druge čestice

Mastila i boje

Usitnjavanje papira se vrši u valjkastim

drobilicama, takozvanim šrederima.

Pranje papira pod mlazom vode na situ, pravljenje pulpe

Reagensi koji se koriste zavise od vrste tonera , odnosno boje , i od željenog kvaliteta proizvoda

Flotacijski reagensi : Mastila i boje kolektori i penušači

Usitnjavanje papira

Punila i prevlake

Klase papira: kancelarijski, novinski papir, karton i dr...

Sortiranje papira po kvalitetu

Izdvojeni papir

Ručno odvajanje krupnih metalnih ,plastičnih , staklenih ,

drvenih i drugih predmeta od otpadnogpapira



5.2. Smer vlakanaca Kada recikliramo novinski papir moramo voditi računa o cepanju papira zbog smera vlakanaca.

Slika br.18 Pravilno cepanje vlakanaca

Slika br.19 Nepravilno cepanje vlakanaca

Smer cepanja papira

U smeru sa vlakancima: Papir se cepa pojednako Lako se savija Jači je Manje se sakuplja procesu sušenja Bolje se štampa, tj štamparska boja bolje prijanja

U poprečnom smeru: Papir se cepa nejednako u krivudavoj liniji kao na slici Teško se savija Nije tako jak Više se skuplja u procesu sušenja Stamparska boja loše prijanja

5.3. Proračun količine pulpe za predviđenu količinu tabaka Kada govorimo o težini papira, mi u stvari govorimo o težini kvadratnog metra određene vrste papira (npr.90 gramski papir, njegov kvadratni metar teži 90gr.) Pravljenje bilo koje vrste recikliranog papira počinje sa merenjem odpadnog papira a pre nego što se preradi u tečnu pulpu.Otpadni papir koji smo izmerili pre prerade otprilike će imati istu težinu u pulpi. Otpadni papir koji smo izmerili pre prerade otprilike će imati istu težinu u pulpi. U cilju preciznog izračunavanja sledićemo ovaj primer koji nam kazuje koliko nam je rafinirane pulpe potrebno da bismo dobili 10 tabaka papira veličine 50 x 65cm. Predpostavićemo da je težina papira G koju pravimo 350 gr.To je polukarton koji koristimo za čestitke, finu štampu kataloga i dr.



Prvo je potrebno da izračunamo površinu tabaka Pt, pri čemu ćemo da koristimo formulu za izračunavanje pravougaonika. Pt=a x b a=50cm b=65cm. Pa je Pt=50cm x 65cm = 3250 cm2 Sledeći korak jeste da dobijenu površinu pomnožimo sa brojem tabaka n a da bi dobili ukupnu površinu papira. Pt x n = P [cm2] P [cm2] =3250 x 10 = 32500 P [cm2] =32500 Da bi izračunali kolika je površina u m2 P [m2] predhodno dobijenu vrednost ćemo podeliti sa 10.000; P [cm2] = P [cm2]/10000 = P [m2] 32,500 cm2 / 10.000 = 3,25m2 P [m2]= 3,25m2 Sada računamo ukupnu težinu Uk papira tako što ćemo pomnožiti njegovu površinu sa gramaturom G (gramatura papira je masa jednog kvadratnog metra papira) (350gr). Uk= P[m2]xG Uk=3,25m2 x 350 = 1.137 kg Uk=1.137 kg U našoj računici količina pulpe koja nam je potrebna da napravimo 10 tabaka (50cm x 65cm) je malo veća od 1 kg pulpe, 1.14 kg.U praksi uvek se pravi malo više pulpe nego što je potrebno u našem slučaju 1.2 kg pulpe.

5.4. Kalkulacija potrebne količine pulpe za tabak površine jednog metra kvadratnog

Predpostavimo da je jedan tabak papira dimenzija 20cm x 30cm i težine 12gr. Kao i u predhodnom primeru primenjujemo formulu za izračunavanje površine tabaka. Pt=a x b Pt=20cmx30cm=600 cm2 Pt=600 cm2 težina=12gr



600/12=50 10.000 /50=200 Dakle jedan kvadratni metar tog papira ima težinu od 200 gr.

5.5. Podela papira po gramaturi Po gramaturi, papire delimo na:

- laki papiri, od 10-60 gr/m2 - srednje teškipapiri, od 60-120 gr/m2 - teški papiri, od 120-150 gr/m2 - polukartonski papiri, od 150-250 gr/m2 - kartoni, od 250-600 gr/m2 - lepenke, iznad 600 gr/m2

Kartoni se proizvode kao jednoslojni ili višeslojni.Višeslojni kartoni nastaju spajanjem više slojeva vlažne papirne trake, i to pod pritiskom, ili slepljivanjem više suvih papirnih traka. Poznatije vrste kartona su: Hromo-karton, dupleks-karton, tripleks-karton, kunzdruk, foto-karton i dr. Lepenka je deblja od kartona i veće je gramature.Lepenka se koristi za izradu tvrdih korica, kutija za kaširanje.Kao ambalažni material koristimo talasastu lepenku. Talasasta lepenka se dobija slepljivanjem više slojeva talasastog papira sa ravnim papirom. Papiir sa neobrađenom površinom zove se natur papir.Papiri mogu biti površinski lepljeni i impregnirani. Kartoni se uglavnom prave od recikliranog novinskog papira.U pulpu koju koristimo za izradu kartona dodajemo i drvenjaču.Kartoni mogu biti izuzetne tvrdoće čak tvrđe od drveta, te se mogu koristiti za pravljenje nameštaja ili specijalnih vrsta zaštitnih pakovanja.Pulpa takvih kartona se može izlivati u kalupe odakle mozemo dobiti različite oblike.

5.6. Podela papira prema upotrebi Prema završnoj doradi razlikuju se papiri sa neobrađenom površinom (natur papir), papiri površinski lepljeni, impregnirani i dr. Prema nameni:

- grafički papiri - omotnmi papiri - sanitarni papiri - tehnički papiri - ukrasni papiri



6. Papir za štampu Pod štamparskim papirima podrazumevamo one vrste papira koje su namenjene za štampu knjiga, raznih časopisa, publikacija. Da bi štampa imala precizan otisak ovi papiri moraju da imaju sledeće osobine. Moraju ravnomerno da primaju štamparsku boju. Površina papira mora biti ravna i homogena. Belina papira mora biti ujednačena i pod uticajem svetlosti belina mora ostati ista.Papiri za štampu trebaju biti neprozirni.Ukoliko pokazuju izvesnu providnost, ona mora biti ravnomerna.Papir za štampanje mora da bude dovoljne mehaničke čvrstine, kako u vlažnom, tako i u suvom stanju.Tabaci moraju biti tačno pravougaonog oblika sa oštrim ivicama bez ostataka sitnih vlakanaca i krzavosti. Tabaci papira moraju biti bez pregiba, fleka i mehaničkih povreda, kao što su bušnost, ugnječenost i dr.

6.1. Važne karakteristike štamparskog papira Karakteristike štamparskog papira klasifikujemo ih u četiri grupe, a to su:

- fizičke osobine papira - mehaničke osobine papira - površinske i izolacione osobine papira - optičke osobine papira

Fizičke osobine papira su veoma važne za štampu i tu spadaju: Gramatura (odnos mase papira i njegove površine). Debljina papira. Gustina (masa papira u odnosu na zapreminu). Pravac vlakana u papiru(papir nema ista svojstva u pravcu pružanja papirnih vlakanaca i normalno na njega). Mehaničke osobine utiču na kvalitet odštampanog proizvoda (otpornost na cepanje, kidanje, presavijanje, pucanje, mekoća papira). Optičke osobine papira odnose se na belinu, sjaj, providnost. Prema osobinama površine papire delimo na: papire bez oplemenjene površine (natur i neravni papiri), oplemenjeni papiri (premazni papiri). Prema nameni papire delimo na:

- papire za štampu - pisaće papire



- crtaće papire - omotne papire

6.2. Upotrebe papira u industriji Papir je danas u industriji najzastupljeniji u proizvodnji papirne galanterije, štamparske hartije, tehničkih filtera, higijenskih proizvoda, cigaret papira, novčanica i sl.

6.3. Formati papira U štamparstvu i izdavaštvu se koristi nekoliko standardnih formata papira i nekoliko dodatnih. Formati papira su bitni kada se radi neki štamparski proizvod. Standardni formati su formati A, B i C. Početni formati su A0, B0 i C0, i svaki sledeći format se dobija deljenjem veličine duže stranice na dva jednaka dela.Kada se sastave dve stranice A5 formata, dobija se A4 format. Zbog preciznosti veličine formata papira, formati papira se uvek izražavaju u milimetrima. Tabela prikaza formata papira: A B C

0 1188 × 840 1400× 1000 1296 × 917

1 840 × 594 1000 × 700 917 × 648

2 594 × 420 700 × 500 648 × 458

3 420 × 297 500 × 350 458 × 324

4 297 × 210 350 × 250 324 × 229

5 210 × 148 250 × 175 229 × 162

6 148 × 105 175 × 125 162 × 114

7 74 x 105 88 x 125 81 x 114

8 52 x 74 62 x 88 57 x 81

9 37 x 52 44 x 62 40 x 57

10 26 x 37 31 x 44 28 x 40

6.4. Punioci Papir se proizvodi mašinskim procesom koji obuhvata sledece faze: pripremu polazne smese - pulpe (kaše), formiranje beskrajnog lista hartije i naknadnu obradu hartije.


http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Milimetar


Pulpa je vodena suspenzija celuloze, punilaca, boje i sredstava za tutkalisanje.Kao punioci se koriste kaolin, glina, dijatomejska zemlja, talk, titan-dioksid, cink-sulfid i dr.Punioci se dodaju da bi se poboljšao izgled hartije, popunile neravnine na njenoj površini, povecala neprozirnost ili poboljšale osobine potrebne za šampanje. Hartija se tutkališe da bi bila postojanija prema vlazi (npr. da se mastilo ili štamparska boja ne bi razlili) i radi pojačavanja.U tu svrhu se koristi alkalni rastvor kolofonijuma, sintetske smole, voskovi, tutkalo, skrob ili vodeno staklo.

6.5. Ispitivanje papira Najvažnije metode ispitivanja papira su:

6.5.1. Sadržaj punila Ukoliko je nedovoljno punila P papiru, ili postoji preopterećenost sa punilima mogu da se jave teškoće pri štampanju u vidu prašenja i loma papira. Sadržaj punila se izračunava po formuli: P= (go/g)*100(%) go - težina hartije pre sušenja g - težina hartije posle sušenja

6.5.2. Sadržaj lepila Vrsta i sadržaj lepila određuju svojstvo upojnosti papira.Najjednostavnija metoda za ispitivanje sadržaja lepila je proba pomoću pera i mastila.Druga metoda za ispitivanje sadržaja lepila je Klemm-ova, koja se zasniva na utvrđivanju kapilarne upojnosto papira.

6.5.3. Debljina papira Debljina papira ili kartona je rastojanje između suprotnih površina izraženo u mm.

6.5.4. Određivanje gramature Gramatura papira je masa papira površine 1m2, izražena u gramima

6.5.5. Određivanje sklonosti ka prašenju



Ispitivanje slonosti ka prašenju papira se obavlja metodom po Bekk-u, tako što se uzorak papira podvrgne trenju pod određenim uslovima.

6.5.6. Određivanje beline Za precizno utvrđivanje beline koristimo fotometar sa foto ćelijom.Reflektovani deo svetlosti pretvara se pomoću fotoćelije u električnu struju i na osetljivom galvanometru čita se intenzitet struje.Procenat beline određuje se posebno pomoću dijagrama.

6.5.7. Glatkoća papira Glatkoća površine papira važna je za rasterske radove.Određivanje glatkoće vrši se Bekk-ovom metodom.Ispitivanje se vrši dvostrano.

6.6. Mehanička svojstva papira Mehanička čvrstoća papira omogućava da se neometano odvija štampanje, naročito na brzim rotacionim mašinama.Mehanička čvrstoća papira utiče na trajnost papira. Zatezna čvrstoća papira (naprezanje koje izaziva maksimalna sila pre kidanja na jedinicu površine preseka uzorka). Dužina kidanja (dužina papirne trake do trenutka kidanja pod sopstvenom težinom). Od mehaničkih osobina papira određuje se još i otpornost na pritisak i otpornost na savijanje.

6.7. Lepila Lepila su supstance koje mogu da spajaju različite ili iste materijale delovanjem sila između dodirnih površina (adhezija) i vlastite unutrašnje čvrstoće (kohezija).Pri tom spajanju se ne menja struktura materijala koji se lepi. Proces lepljenja zavisi od mnogih faktora, najvažnije je da postoji što bolje kvašenje površina koje se lepe.Zbog toga se u sastav lepila unose površinski aktivne materije. Svako lepilo je sistem od sledećih komponenata: makromolekul, rastvarač, plastifikator i punilac.Pre lepljenja, lepilo je potrebno pripremiti da bude u tečnom, manje više viskoznom obliku. U grafičkoj obradi lepilo bi trebalo da zadovolji sledeći niz zahteva: da je hemijski srodno sa materijalom koji se lepi, da je odgovarajućeg viskoziteta u odnosu na upojnost materijala koji se lepi, da se lako i ravnomerno nanosi na površinu



lepljenja, da brzo suši, da posle sušenja obrazuje čvrst film, da bude bezbojno i bez neprijatnog mirisa, da je neutralnog karaktera. Podela lepila prema sastavu, poreklu: Tabela podele lepila po poreklu Lepila Prirodna Sintetička Biljna Životinjska

Polusintetička Neorganska Organska

Skrob Dekstrin Kolofonijum Gumirabika

Tutkalo Želatin Albumin Kazein

Karboksimetil-celuloza

Vodeno staklo

Poliakril-amidi PVA, PVAc, PVC Sintetički kaučuk Nitrat celuloze Poliamidi Epoksi smole

6.7.1. Makromolekuli namenjeni za izradu lepila Lepila u vidu vodenih rastvora dobijaju se primenom prirodnih makromolekula, derivata celuloze i sintetičkog polimera. Prirodni makromolekuli su: Skrob (apsorbuje vodu, bubri i stvara gel strukturu). Dekstrin (odlikuje se zadovoljavajućom jačinom lepljenja, pogodan za lepljenje papira i kartona). Gumiarabika (kiseli rastvori gumiarabike imaju manju moć lepljenja). Za izradu lepila životinjskog porekla sirovine su belančevine.Glavni sastojak životinjskog vezivnog tkiva je kolagen.Služi kao osnovna sirovina za izradu tutkala i želatina. Tutkalo se odlikuje brzim vezivanjem slepljenih površina i velikom izdržljivošću. Želatin je po hemijskom sastavu čist glutin, a to je prozirna, bezbojna supstanca, bez mirisa i ukusa.Zavisno od stepena čistoće razlikujemo jestivi, fotografski i tehnički želatin. Kazeinsko lepilo je složena belančevina koja se dobija iz mleka delovanjem kiselina ili fermenata.Prozirno je ima veliku moć lepljenja, ali je znatno skuplje od ostalih lepila. Vodeno staklo po hemijskom sastavu natrijum ili kalijum silikat, je neorgansko lepilo. Koristi se u proizvodnji složenih kartona, tj. kada je potrebna velika količina lepila.



6.8. Sintetička lepila Sa prirodnim lepilima ne mogu se lepiti metalne folije, papiri sa hidrofobnim svojstvima i sl.Osim toga sve više se traži da lepila budu otporna prema vlazi, visokim i niskim temperaturama i da budu hemijski stabilna.Iz ovih razloga pojavila su se sintetička lepila. Prema načinu upotrebe dele se na rastvorne u vodi ili rastvorne u organskim rastvaračima.Lepila na bazi sintetičkih polimera rastvornih u vodi se koriste u grafičkoj industriji.Lepila na bazi sintetičkih polimera rastvornih u organskim rastvaračima se koriste za lepljenje termoplasta. Podela lepila po materijalima koji se lepe: papir, karton, lepenka, tekstilni materijal, kožu, plastične folije, metal i drvo.

6.9. Dodavanje različitih materijala u papir radi dizajniranja Postoje četiri tehnike dodavanja stranih materijala u papir. Dodavanje stranih materijala u pulpu, kada je sjedinjavanje pulpe i dodatog materijala veoma dobro. Dodavanje materijala u kalup, gde nam se nalazi tek napravljen vlažan papir.Nekada se može desiti da se material ne spoji u potpunosti sa papirom već štrči van papirne teksture. To se rešava tako što se mala količina tečne pulpe poprska preko papira, dobije se sloj koji sjedinjava dodati materijal sa teksturom papira. Dodavanje materijala na filc, kada se presovanjem utiskujue dodati material u još vlažan papir.Takav papir se naknadno može staviti u presu. Dodavanje stranih materijala između dva papira.Koristi se tank i proziran papir, da bi se dodati materijali što više videli.

Slika br. 20 Različiti materijali dodati u papir

6.10. Dodavanje tekstila U papir se mogu dodavati tekstilna vlakna.Papir obogaćen tekstilnim vlaknima će izgledati dekorativno i biće čvršći.Atraktivan izgled papiru mogu dati vlakna jute, konoplje, kudelje i sve vrste vlakana iz kanapa.Papir se čak upotpunosti ovih vlakana, ako se pre toga usitne i kuvaju u sodi.Papir iz antičkog vremena je imao bazu od ovakvih vrsta vlakana, jer su reciklirali staru obuću, pletene korpe, šešire,



torbe, kanape i dr.Papir koji je napravljen od takvih otpadnih vlakana je rustičan sa izraženom teksturom, ali je izdržljiv i otporan na cepanje. Druga vrsta vlakna koja se mogu dodati u papir su bojene niti lana, svile, pamuka pa čak i najlona.Takav papir može biti veoma elegantan i može imati široku primenu.U takav papir dodaju se parčići tkanine, mrežice od tkanine, upletene niti koje mogu satkati teksturu papira.Posebno se može dobiti dekorativan efekat ako se na mokar list papira poslažu tkanine a potom presuju.

6.11. Dodavanje cveća i biljaka Papir koji u sebi sadrži cveće, latice, stabljike biljaka je najpopularniji na tržištu.Cveće može biti utisnuto u veoma tanak papir praveći vidljivim teksturu i boju cveta.Najčešće se u papir dodaju latice cveća.Kao i kod dodavanja tekstila i latice vezuju papir i čine ga stabilnijim i čvršćim.Ružine latice, latice nevena i edelvajza imaju najbolje karakteristike.

Slika br. 21 Papir sa osušenim cvećem



Veći broj faktora utiče na to kako će se latice odrzati u teksturi papira(boja i svežina).Ponekad se koristi tehnika smrzavanja latica pre nego što ih spustimo u pulpu.Male latice se bolje vezuju za papir od onih sa većom površinom.Latice

erijali ne moraju da budu potrebljeni kao dodatci pri pravljenju papira, već mogu da budu i osnovne sirovine

za njegovu proizvodnju papira (pirinčani papir).

skati na površinu vlažnog tabaka papira.Metal ksidira u dodiru sa vodom pa se prah dodaje na vlažan papir,a proces se ubrzava

sa vrelim presama ili fenovima.

papir se mogu dodavati materijali životinjskog porekla kao što je dlaka, koža od

e folije, začine kao što su kari, šafran, origano oji mogu dati papiru određenu aromu.U papirnu pulpu mogu se dodati i parfemi čiji će se miris tokom vremena izgubiti.

pir je boja.Danas se hartija boji uglavnom intetickim bojama tako da je izbor boja neograničen.Boja se bira prema željenoj

nijansi, postojanosti na svetlu ili sjaju.

ker,

isustva štamparske oje koju je veoma teško ukloniti.Reciklirani novinski papir je zbog svoje sive

nijanse često toniran u sledeće boje: plava, pink, zelena i rd.

hrizantema i belih rada se preporučuju, i najbolje ih je pokvasiti pre dodavanja u pulpu. Latice nisu jedini material koji se koristi pri izradi papira.Divni efekti se mogu dobiti korišćenjem listova, stabljika, semenjem.Ovi matu

6.12. Dodavanje metala Zbog svoje težine metale u papir možemo dodavati samo u obliku praha.Na taj način možemo dobiti presijavanje papira.Bakar je lagan metal i veoma savitljiv može se umešati u pulpu ili popro

6.13. Materijali životinjskog porekla i drugi Ureptila i riba, krilca od insekata (leptirova). U papirnu pulpu možemo dodavati papir u vidu konfeta, traka recikliranih časopisa, putnih mapa, celofana, aluminijumskk

6.14. Bojenje papira Još jedna karakterstika koja definiše pas

6.14.1. Prirodna boja hartije Različite vrste vlakana koje koristimo pri izradi papira imaju svoju boju koja potiče od boje kore biljke koju koristimo.Ta boja je boja pulpe I ona je najčešće obraon ili tamno braon.Boja reciklažne hartije je uglavnom istih nijansi koje nastaju zbog boja kutija, kartona, natrona.Papirne pulpe od tekstila su bele boje. Papri pravljeni od recikliranog novinskog papira su sivi zbog prb



6.14.2. Beljenje papira Na dalekom istoku, bilo je pitanje časti napraviti papir bele boje, glatke teksizuzetne tananosti.Kozo drvo koje se uzgaja u Japanu poznato je po prirodnojsvetloj boji

ture i

kore, čija vlakna postaju još svetlija ako se kuvaju sa natrijum

.

sa,

se ra voditi računa o tome da vlakna ne oslabe

uviše.Danas se papir izbeljuje sa hlorom ili njegovim derivatima, ozonom, idrogenom i ozonskom vodom.

akcijama i dr. Pigmenti su najčistiji oblik boje i ljudi ih koriste d pamtiveka.Prvi hrisćani su svoje ikone slikali pomoću pigmenata, a ta tradicija

ojio sa prirodnm bojama šafrana, indigo, čajom, javorom, ljuskama luka.Nije se mogla bojiti pulpa već bi se papir kad se osuši potapao u vodeni rastvor.

karbonatom (Na2CO3).Papir dobijen od takve pulpe izlaže se suncu, suši se i izbeljava. Pulpe od lanenih i pamučnih vlakanaca nisu iziskivale dodatno beljenje.Za tamnijavlakna bilo je potrebno smisliti supstancu hemiski jaku koja bi izbeljivala vlakna aopet finansiski bila isplativa.Švedski hemičar Karl Šele (Carl Scheele) je 1774.gotkrio hlor i testirao je njegovu snagu beljenja na biljnim vlaknima.Ubrzo nakon toga je škot Čarls Skotman (Charls Scotman) patentirao puder za izbeljivanje napravljen od hlora i razređenog kalcijum karbonata.Kada se ova smesa primenila na vlakna, nivo izbeljenja je bio 80-90% u odnosu na početnu nijansu a uvremenskom periodu od 15 minuta.Proces izbeljivanja zavisi od količine reagentemperature, jačine i boje vlakanaca.Većina pulpi je hlorisano sa malom koncentracijom (od 2-5%) u sobnoj temperaturi od 20-30ºC i u vremenskom rasponu od 45-60 min.Obavezno je pranje pulpe posle beljenja, proces izbeljenjamoze ponoviti više puta ali se mosh

6.14.3. Pigmenti Pigment je boja u prahu koja se dobija mrvljenjem minerala, preradom obojene zemlje, hemijskim reotraje sve do danas. Papir se b



Slika br.22 Vrste pigmenata Pigment je obojena, hemijski stabilna, čvrsta čestica, nerastvorna u vodi, uljima i organskim rastvaračima.Pigmenti se dele na organske i neorganske, a prema poreklu na prirodne i veštačke.Oni daju obojenje grafičkoj boji.Pokrivna moć pigmenata određuje količinu boje koja se nanosi štampanjem radi postizanja određenog kontrasta.Od neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala, čađi i metalni prahovi (bronze).Od organskih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti.

6.15. Bojenje papira danas Danas se boji pulpa, posle procesa prerade pulpe pigmenti se ubacuju u rafiniranu pulpu i mešaju sa vlaknima.

6.16. Vodeni žig Vodeni žig je dizajn u papiru koji je vidljiv samo kad se papir izloži protiv svetlu.Obično su to jednostavne grafičke oblikovane forme u vidu znaka, potpisa.Vodeni žig je dobio ime po tome što voda pomaže da se vlakanca tako rasporede i formiraju znak.Vodeni žig nije ništa drugo do žica koja se oblikuje kao liniski crtež i umeće u mrežicu koja služi za formiranje lista papira.



Slika br.23 Vodeni žig na novčanicama

6.17. Blindruk Je proces utiskivanja pomoću koga se dobija naglašena reljefnost papira.Materijali koji se koriste su aluminijum, mesing, bronza.Žigovi mogu biti niklovani, bakarisani, mesingovani, hromirani, posrebreni ili pozlaćeni. Tehnologije koje se pri tome koriste su: galvanizacija, metalografija, cinkografija i graviranje.

Slika br.24 Blindruk u vidu anagrama



7. Praktični deo



7.1. Tradicionalna fabrika papira (mlin) Pri izboru mesta za pravljenje radionice za izradu papira, nekada je bila najvažnija blizina tekuće vode, koja je služila kao energetski pogon, za mlevenje, pranje i beljenje pulpe.U ovakvim radionicama –mlinovima najčešće su radile čitave porodice.Papir se pravio u donjim delovima mlina gde je bilo moguće aktivirati mašine koje su radile koristeći snagu vode koja je padala sa viših nivoa.

7.2. Grafički prikaz organizacije papirnog milna Sakupljanje i prerada sirovog materijala. 1

Ispiranje i čišćenje vlakana.

2

Obrada pulpe.

3

Formiranje tabaka papira iz kalupa proceđivanjem pulpe kroz sito. 4

Papirna stega, presovanje formiranih listova papira.

5

Prostorije u kome su porodice živele.

6

Sušara.

7

Industrijalizacija u proizvodnji papira počela je krajem 19 i početkom 20 veka.Tradicionalni mlinovi su polako zastarevali jer nisu mogli da proizvedu količinu papira koja bi im bila isplativa.Velike mašine nisu mogle da stanu u male mlinove, i oni su postepeno zatvarani.Radnici koji su radili u mlinovima. zajedno sa svojim porodicama. selili su se u velike industriske zone, gde su nastajale nove, prave fabrike za izradu papira.



Slika br.25 Rekonstrukcija papirnog mlina

7

6

1

5 2

4 3

4



Slika br.27 Posle fermentacije, tekstilni otpad se klasifikuje po kategorijama a zatim cepa i kida, šavovi su se parali a dugmad odvajala.

Slika br.26 Bazen gde se grubi materijal, tekstilni otpad mešao sa vodom i kalcijum karbonatom (CaCO3 ) radi fermentacije, koja je otklanjala ulje i omekšavala tkaninu.

Slika br.28 U ovoj prostoriji se obrađivala i pravila pulpa.Postoje tri različita malja koja su služila za procese sitnjenja i rafiniranja materijala da bi se dobio najfiniji papir. Slika br.29 Izvor energije za pokretanje maljeva je voda.



Slika br.30 Formiranje tabaka papira , proces ceđenja kroz sito.Papir se formira. prenosi se do prese gde se učvršćuje i oslobađa od ostatka vode.

Slika br.31 Papirna presa

Slika br.32 Papir iz prese se suši prirodnim putem tako što se postavlja preko kanapa.



Slika br.34 Klupa sa nožem za ravnanje ivica papira.

Slika br.33 Malj koji se koristi za dodatno ravnanje papira.

8. Pravljenje studija za izradu papira Za izradu papira nije neophodan veliki prostor niti skupa oprema. Izbor alata i sirovine koje ćemo koristiti direktno će uticati na kvalitet papira koji pravimo. Postoje standardi od kojih se moramo pridržavati ukoliko se odlučimo da osnujemo studio za proizvodnju papira.Među najznačajnije uslove koje moramo da ispunimo spadaju adekvatna ventilacija prostora i dobar sistem drenaže. Dobra provetrenost sprečava nakupljanje vlage a pravljenje velike kade u samom podu studija potpomaže slobodnom rukovanju sa vodom, pošto će iskorišćena voda direktno odlaziti u odvodni sistem, tako da je čišćenje radnog prostora olakšano. Potrebno je imati još jednu prostoriju u kojoj treba da postoji sistem za sušenje i stolovi za obradu suvog papira, police gde bi se skladištio osušen papir.



Slika br.35 Delovi studija: 1.Sistem sušenja sa konopcima 2.Filc, truleks krpa, upijajući materijal 3.Kalupi različitih formata 4.Izvor vode 5.Kada sa odvodom 6.Presa 7.Ventilacija 8.Kanta 9.Korito 10.Ravni stolovi na rasklapanje

OSNOVNA OPREMA STUDIJA

Izvor vode

Ventilacija

Bazen za dreniranje vode

Presa za papir

Blender ili holander

Sistem za sušenje

Kalup sa žicom

Filc

Kanta

Korita

Stolovi

Boje i lepkovi



8.1. Prese

Prese su veoma važan alat u procesu pravljenja papira. Napravljena je od dva dela: čvrstog rama ravne površine gde će se papir presovati i pokretnog dela koji ostvaruje pritisak na papir. Pri pravljenju prese treba uzeti u obzir da je potrebno da se presa u visinu otvori bar 30 cm a njena korisna površina će zavisiti od formata papira.

Slika br.36 Metalna presa sa sistemom zavrtnja.

Slika br.38 jako efikasna kućna presa.

Slika br.37 Hidraulična presa, daje najbolji pritisak.

Slika br.39 Kućna presa koju možete napraviti pomoću stolarskih stega i dve daske.



8.2. Drenaža

Slika br.40 Proces drenaže pulpe kroz kalup. Vidi se tečnost mlečno bele boje, jer sadrži vlakanca.

Slika br.41 Crevo za vodu je obavezn alat.Služi za ispiranje i čišćenje kalupa od ostataka pulpe.

Slika br.42 Ukoliko nemate sistem za drenažu, već pravite papir u kućnim uslovima, možete uz pomoć ovog grafičkog prikaza napraviti svoj sistem za drenažu.



8.3. Sistem sušenja

Slika br.43 Priručna zica za sušenje u kućnim uslovima.

Slika br.44 Sušara kakva je nekada postojala u papirnim mlinovima.

Slika br.45 Grafički prikaz sistema za sušenje.Sastoji se od kalorifera koji duva topao vazduh kroz paletu papira.Sistem sušenja je efikasniji ukoliko postavimo kartonske uloške.Zbog šupljikave teksture kartonskih uložaka, brže će se odvijati proces sušenja papira.Topao vazduh će cirkulisati kroz slojeve kartona i papira.

8.4. Kalup

Slika br.46 Kalup se sastoji od dva dela, rama koji na sebi sadrži žicu, on nam služi kao sito i poklopca koji formira ivice papira(kalup).



9. Recikliran papir Dizajniranje recikliranog papira korak po korak Velika prednost papira kao materijala je ta što ga možemo ponovo koristiti tj. reciklirati.Sakupljeni otpadni papir se klasifikuje, meri i iseca u trake.Zatim se potapa u vodu da bi se očistio.Takva pulpa nije kvalitetna i meša se sa čistom papirnom pulpom da bi joj se poboljšao kvalitet (dodaje se do 50% čiste pulpe). Slika br.47 Merenje papira

Slika br.49 Potapanje papira u vodu (ostaje da stoji 2 sata).

Slika br.50 Mlevenje papirne mase uz pomoć ručnog blendera.

Slika br.48 Seckanje papira u tanke trake ili na kvadratiće.



Slika br.51 Od nivoa usitnjavanja otpadne hartije u pulpi zavisi dalja finoća papira. Slika br.52 Mešanje pulpe od otpadnog papira sa čistom papirnom pulpom.

Slika br.53 Provlačenje kalupa kroz papirnu pulpu. Višak vode se cedi kroz mrežicu.

Slika br.54 Ceđenje pulpe kroz kalup sa mrežicom.


Slika br.55 U pulpu se mogu dodati papirne konfete. To će poboljšati vezivanje pulpe, i papir će biti veoma dekorativan.


Slika br.56 Više uzoraka dizajniranih papira od reciklirane pulpe.Tako dobijen papir je veoma pogodan za kaligrafiju, izradu koverata.

9.1. Dizajniranje recikliranog papira od kartona i novinskog papira Objašnjenje u slikama korak po korak

Slika br.58 Usitnjena hartija se potapa, i ostavlja da stoji neko vreme u vodi., a zatim se melje uz pomoć hollander-a.

Slika br.57 Za recikliranje se koriste novine napravljene od tanke novinske hartije.

Slika br.59 Potopljeni parčići kartona, lepenke se ostavljaju neko vreme u vodi jer sadrže lepak.Potom se melju uz pomoć hollander-a.




Slika br.60 Pulpa od kartona je ujednačena. Slika br.61 Dodavanje crvenog pigmenta u pulpu.

Slika br.62 mešanje boje i pulpe da bi se sjedinila masa.

Slika br.63 Ceđenje pulpe od recikliranog novinskog papira.Postavljanje vlažnog lista papira na filc, priprema podloge za drugi papir u crvenoj boji.

Slika br.64 Ceđenje pulpe kroz kalup i sjedinjavanje crvenog lista mokrog papira sa već napravljenim papirom od recikliranog novinskog papira.


Slika br.65 Da bi se sastavljeni papiri bolje sjedinili izlažu se pritisku.

Slika br.66 Kada se papir osuši. boja papira se pojačava kao i boja delića koji su sada dekorativna tekstura novonastalog lista.



9.2. Dizajniranje papira od starog teksasa Papiri izrađeni od vlakana tkanine spadaju u najkvalitetnije, naročito ukoliko je osnovna sirovina pamuk.Dizajniranje recikliranog papira od starog teksasa.Ovakav papir zbog svojih pamučnih vlakana ima izuzetnu jačinu u punoću.

Slika br.67 Oslobađanje tkanine od svih dugmadi, šavova, rajfešusa,

Slika br.68 Isecanje u trake širine oko 2 - 3cm.

Slika br.69 Isecanje teksasa u komadiće iste širine.

Slika br.70 Sortiranje komadića po boji.



Slika br.71 Merenje reciklažne tkanine u cilju i dobijanja kalkulacije izrade papira.

Slika br.72 Potapanje iseckanog teksesa u vodu. Pre mlevenja tkanine pulpa se kuva sa (Na2CO3) natrijum karbonatom,masnom sodom ili kamenom odnosno kaustičnom sodom(NaOH).

Slika br.73 Mlevenje tkanine sa hollander-om uz dodavanje male količine varikine da bi se vlakna izbelela.

Slika br.74 Posle mlevenja od nekoliko minuta dobijaju se vlakna.

Slika br.75 Mlevenje se nastavlja sve do dobijanja fine pulpe.



Slika br.78 Povlačenje kalupa kroz pulpu čime dobijamo list papira.

Slika br.77 Dodavanje male količine lepka za papir.Na taj način se dobija čvrst i snažan papir.

Slika br.76 Sipanje pulpe u korito.

Za ovakvu vrstu reciklažnog postupka mogu se koristiti različite vrste tkanina, pamučne tkanine su najkvalitetnije. Korišćenjem različih vrsta tkanina novonastali papir će biti različitih tekstura, boja i debljine.Takav papir se može upotrebiti za pravljenje koverata, koristiti kao kreativnu pozadinu za ilustracije, grafike, kaligrafske pozadine, pozivnice i dr.

Slika br.79 Dva dizajnirana papira koja su dobijena ovim reciklažnim postupkom.



9.3. Legenda recikliranih papira u upotrebi

Naziv papira: Esprit de nature duvet g/m²:100 Format: 70x100



Naziv papira: Esprit de nature pollen g/m²:100 Format: 70x100

Naziv papira: Esprit de nature pollen g/m²:270 Format: 70x100

Naziv papira: Esprit de nature marbre g/m²:100 Format: 70x100

Naziv papira: Esprti de nature marbre g/m²:270 Format: 70x100

Naziv papira: Esprti de nature anaca g/m²:270 Format: 70x100

Naziv papira: Pierre van dyck brown g/m²:320 Format: 70x100

Naziv papira: Pierre rust g/m²:320 Format: 70x100



10. Recepture za pravljenje reciklaznog papira u malim studijima

10.1. Reciklirani papir: Trakice ili sitne komadiće papira potopiti u vodu i prokuvati. U koliko je u pitanju novinski papir, kuvati ga 15 minuta zbog štamparske boje.Tako dobijenu smesu umutiti mikserom a zatim nekoliko puta ispirati pod mlazom vode dok se potpuno ne izjednači i postane kašasta.Onda je dobro iscediti i razvaljati na sito, ostaviti da se suši pod pritiskom da se ne pojave mehurići vazduha.

Papir pravljen po recepturi recikliranog papira

10.2. Papir od biljnih vlakana: Iseći biljna vlakna na dužinu od oko desetak cm.U posudu sa vodom dodati natrijum karbonat i mešati dok se ne rastvori, zatim dodati vlakna i kuvati ih na tihoj vatri 2 - 3 sata.Posle kuvanja, smesu prebaciti u cediljku i ispirati pod mlazom vode. Potrebno je da PH vrednost biljnog materijala postane neutralna.Staviti u kalup i dobro iscediti pod ravnomernim pritiskom.

Papir pravljen po recepturi od biljnih vlakana



10.3. Reciklirani papir II Komadiće papira (raznih vrsta i boja) ostaviti u dubokoj posudi sa vodom da prenoće.Kada papir upije toliko vode da se može lako sitniti prstima, u smesu dodati jednu supenu kašiku lepka za drvo i izmešati mikserom.Po želji, mogu se dodati mirišljava ulja, mlevena narandžina kora ili začini (cimet, vanila, mleveni karanfilić).Sve to ostaviti da odstoji još par sati da bi smesa dobila miris začina, zatim je rasporediti na sito i sušiti pod pritiskom.

Papir pravljen po recepturi recikliranog papira




Zaključak



Zaključak Proces dizajniranja papira je sam za sebe umetnost.Papir je materijal od velike važnosti za čoveka i njegovu misao..Milijardu ljudi bar jednom dnevno kupe novine ili pročitaju bilo kakvu, odštampanu informaciju.Tokomp rocesa izrade Postoji i ekološki aspekt reciklaže papira jer sa razvitkom industrije i porastom standarda, čovek je sve veći proizvođač otpada, a sa porastom svesti i razvitkom nauke, čovek sve više otpad koristi kao izvor sirovine za industriju, čime manje zagađuje životnu sredinu, dolazi do jeftinije industrijske sirovine i preradom iste troši manje energije. Sa porastom broja stanovnika, a samim tim i povećanim stvaranjem otpada, čovek će imati sve većih problema zbog zagađenja životne sredine i opstanka u razorenoj prirodnoj ravnoteži i blagodetima koje planeta zemlja sa svojim prirodnim sistemima pruža njenom živom svetu. Reciklirati znači locirati, sakupiti, preraditi, trgovati i konačno upotrebiti materiju, koju bi inače bacili kao nekorisnu. Kada neki proizvod recikliramo i potom ga upotrebimo kao novi proizvod, zatvaramo krug reciklaže. Reciklaža sekundarnih sirovina, predstavlja prioritet, jer se reciklažom smanjuje količina otpada i štede se prirodne sirovine, koje su najčešće neobnovljive ili se obnavljaju u dugom vremenskom periodu, pa bi njihova prekomerna eksploatacija dovela do potpunog nestanka mnogih sirovina, pri čemu bi došlo do narušavanja ravnotežnog stanja ekosistema. Recikliranjem papira ne uništavaju se šumska dobra, smanjuje se potrošnja energije, vode i zagađenje vazduha.Tačnije, dobijanjem papira iz jedne tone recikliranog papira potroši se 60 % manje energije, u odnosu na dobijanje papira preradom drveta, 50% manje vode , a za 70 % se smanjuje emisija štetnih gasova. U budućnosti treba težiti što većem korišćenju sekundarnih sirovina, čime ćemo sprečiti presušivanje prirodnih izvora sirovina i smanjiti zagađenje životne sredine.



Literatura



Lireratura

John Plowman.Papermaking Techniques Book: Over 50 Techniques for Making and Embellishing Handmade Paper (Paperback) Helen Hiebert.Papermaking with Garden Plants & Common Weeds (Paperback) Marie-Jeanne Lorente.The Art of Papermaking with Plants (Paperback) Bo rudin, Making Paper.Watson Guptill Publications, New York, 1978. Helen Hiebert.Paper Illuminated: 15 Projects for Making Handcrafted Luminaria, Lanterns, Screens, Lamp Shades and Window Treatments (Paperback) Heidi Reimer-epp, Mary Reimer.Encyclopedia Of Papermaking And Bookbinding: The Definitive Guide To Making, Embellishing, And Repairing Paper, Books, And Scrapbooks (Hardcover) Helen Hiebert.The Papermaker's Companion: The Ultimate Guide to Making And Using Handmade Paper (Paperback)

Mr. Milena Ognjanović .Grafički Materijali.VIŠA POLITEHNIČKA ŠKOLA BEOGRAD Jeanette Bakker, Jill Elias, Helen Roberts Hill, Jean Rilez, Marie Waterhouse.Paper Arts.Thunderbaz press.SanDijego, California. Dipl.inž.Vladimir Konstantinović.Tehnologija grafičke dorade ručni rad i materijali.ZAVOD ZA UDŽBENIKE i NASTAVNA SREDSTVA BEOGRAD, 2004. Bo rudin, Making Paper.Watson Guptill Publications, New York, 1978. Shannon Faith.Paper Pleasures.Mitchell Beasley International Ltd., London 1987. Turner, Szlvie.Which Paper?Design Press, New Zourk, 1992. Heller, Jules.Paper Making.Watson-Guptill Publications.New York, 1978. Timothy Barrett . Japanese Papermaking: Traditions, Tools, and Techniques.1987 Jules Heller.Papermaking: How to Make Handmade Paper for Printmaking, Drawing, Painting, Relief and Cast Forms, Book Arts, and Mixed Media (Paperback)1981.

specificnosti i dizajniranje papira uy primenu reciklaznog postupka

Documents