Mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma

Dekada Roma u AP Vojvodini

br. 52, avgust 2015. godine ISSN 2217-5016

Foto

mes

eca:

Po

tpis

ani u

go

vori

za

ško

lova

nje

ro

msk

ih o

sno

vaca

u P

okr

ajin

i

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju RomaPokrajinske vlade

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić,Aleksandra Mićić,Tijana Čubrilo, Ljiljana Maričić

Stručni saradnik za grafički dizajn:Tatjana Bošković

Dopisnici:Ferenc KosoKoordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski:Nota bene, Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Prevod na engleski:Aleksandra Vranić

Tehnička priprema i štampa:Lola preduzetništvo, Beograd,www.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

Dekada Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović

- 2011, br.1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2015-. 30cm

Mesečno. Tekst na srp.eng. i rom. jeziku. - Tekst na rom.jeziku štampan u obrnutom smeruISSN 2217-5016COBISS.SR - ID 261834759

U avgustovskom broju možete pročitati dva intervjua koja se odnose na analiziranje re-zultata Dekade Roma, sa Vitomirom Mihaj-

lovićem, predsednikom Nacionalnog saveta Roma i Nenadom Ivaniševićem, predsednikom Saveta za integraciju Roma.

Iz razgovora sa romskim koordinatorom u Rumi saznali smo koji su najveći problemi Roma u toj opštini.

U Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, za-pošljavanje i ravnopravnost polova potpisani su ugovori sa opštinama o finansiranju učenika osnov-nih škola, a predstavljamo Vam i javne radove koje po konkursu Sekretarijata, izvodi udruženje Roma iz Mokrina, gde je radno angažovano devet Roma.

U ovom broju donosimo i priču o porodici Pe-trović iz Beške, o samohranom ocu trojice sinova koji sve čini da im omogući bolji život.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživač-ko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org.rs/bilten/.

Vaša redakcija

DRAGi čiTAOci,

2

Savet za integraciju roma

Šta su zadaci Saveta za unapređenje polo-žaja Roma?Jedan od zadataka je

koordinacija aktivnosti na državnom nivou, jer pred-stavnici Saveta su i pred-stavnici resornih ministar-stava, pre svega u skladu sa Agendom 2020, gde imamo definisane osnovne principe rada Evropske unije i Stra-tegije za inkluziju Roma. Pored toga zadatak Saveta je da se, kao jedini organ u pravom smislu te reči, bavi romskim pitanjem na nivou cele Republike Srbije kroz aktivnosti u ministarstvima koja se definišu: Ministar-stvo zdravlja, Ministarstvo socijalne politike, Ministar-stvo privrede i Ministarstvo prosvete. Budućnost Save-ta je da, u skladu sa zah-tevima EU, a i potrebama, definišemo značajne po-litičke ličnosti koje će da koordiniraju aktivnostima. To će biti ljudi iz Saveta i ministarstava i pre svega, iz Kancelarije za ljudska i manjinaska prava. Vlada Republike Srbije je odredi-la potpredsednicu Zoranu Mihajlović, kao koordina-tora svih aktivnosti na re-alizaciji pitanja vezanih za Rome na teritoriji Republi-ke Srbije. Vaša procena uspeš-nosti prethodne Deka-de Roma?Moram da kažem da mi-

slim da je Dekada uspešno završena, pre svega jer je

svaki rezultat bolji od ni-kakvog rezultata. Srbija ima određene rezultate. Mi ćemo raditi na analizi, detaljno, po svim sektori-ma kako bismo utvdili gde su rezultati bili dobri. Deo koji se odnosi na obrazova-nje je najviše uspešan i to je ocena i Evropske komi-sije zajedno sa nama. Neki drugi segmenti nisu imali dobre rezultate, kao što je registracija lica vezana za matičnu evidenciju tj. do-kumentaciju koja se radi preko centara za socijani rad. Naravno, u stanovanju imamo određene probleme i to će ostati problemi sve dok ne rešimo pitanja le-galizacije podstandardnih romskih naselja. To je real-ni problem jer zakon o lega-lizaciji ne poznaje legaliza-ciju naselja nego objekata, ali je bitno da smo uspeli da sa Ministarstvom građe-vine otvorimo to pitanje. Imamo podršku gospođe Ta-nje Miščević, koja je glavni pregovarač, kao i Kancela-rije za evopske integracije i zajedno smo uključeni u rešavanje problema. U ovoj oblasti GIS nam je pomogao mnogo poslednjim projek-tom, kada su napravili je-dinstvenu bazu podstandar-dnih romskih naselja i to je prvi put da imamo eviden-ciju na kojim sve lokacija-ma ona postoje. To će biti jedna od osnovnih stvari u donošenju zakona ili pod-zakonskih akata koji bi tre-

intervju sa NeNADOm iVANišeVićem,

državnim sekretarom u ministarstvu rada,

zapošljavanja, boračkih i

socijalnih pitanja i predsednikom

Saveta za integraciju Roma

USPešNO ZAVRšeNA

DEKADA

3

Savet za integraciju roma

balo da definiše i legaliza-ciju odnosno stanovanje. Da li su državne in-stitucije bile uključene u dovoljnoj meri u im-plementaciju Dekade?Državne institucije su

bile veoma uključene jer su kroz definisanje priori-

teta bile definisane uloge ministarstava, dakle uloga Ministarstva zdravlja kroz zdravstvene medijatorke, Ministarstvo državne upra-ve i lokalne samouprave je bilo bitno za romske koor-dinatore, ali neke lokalne samouprave ne prepoznaju

potrebu za koordinatorom. Mislim da to nije dobro jer su oni neophodni, pre svega za komunikaciju romskog sa neromskim stanovništvom u bilo kojim lokalnim samo-upravama i da je taj „tro-šak” koji postoji kada an-gažujete jedno lice mnogo

4

Savet za integraciju roma

INTERVJU

manji od problema koji na-staju ukoliko tog lica nema. U Subotici imamo odličan primer gde je lokalna sa-mouprava utvrdila i budžet za finansiranje aktivnosti romskog koordinatora i to je odlično. Imali smo osni-vanje Saveta za međunaci-onalne odnose na teritoriji mesnih zajednica. Smatram da su to primeri koje treba slediti i zato je neophodno da sve lokalne samouprave utvrde koordinatore koji će se baviti romskim pitanjem i koji će biti Romi. Republika Srbija je produžila Dekadu Roma. Zašto je to važno?Bitno je jer imamo dobre

rezlutate i hoćemo da poka-žemo da Republika Srbija radi na integraciji Roma, ne zato što je to obaveza u pro-cesu pridruživanja EU, nego zato što je Srbija otvoreno društvo i mislim da je inte-gracija svih njenih građana koji nisu uključeni u inklu-ziju neophodna, bez obzi-ra na nacionalnu zajednicu ili seksualno opredeljenje. Za same Rome je naravno produžetak Dekade veoma značajan. Potrudićemo se da što više dece upišemo u školu, na fakultete. Pored toga, moramo uvesti u si-stem državne uprave zdrav-stvene medijatore, jer se oni još uvek finansiraju kroz projekte. Pored Srbije, u kojim zemljama je došlo do produžetka Dekade?

Sve zemlje zapadnog Balkana su uključene osim Slovenije, kao i u prethod-noj, s tim što je kao po-smatrač u Dekadi pozvana i Turska. Kolika su sredstva planirana za njenu im-plementaciju (od lo-kalnog do republičkog nivoa)?Ono što je nama suge-

risano od strane Evropske komisije je da Srbija može računati na iznos oko 50 000 000 evra za kvalitetne projekte koji se tiču inklu-zije Roma. Mi već kroz IPA projekte kroz Ministarstvo rada, zapošljavanja, borač-kih i socijalnih pitanja ima-mo projekte za inkluziju Roma: IPA 2013. i IPA 2014. u iznosu od po 1 500 000 evra, ali ovde je značajno da što pre usvojimo Strate-giju, da iz nje proiziđu akci-oni planovi i onda možemo da definišemo konkretne projekte i povučemo sred-stva. Sada, bez strateškog dokumenta i bez akcionih planova ne možemo da ra-čunamo na sredstva. To će biti na republičkom nivou, a Strategija ima za cilj da se što više spusti na lokani nivo, što se tiče realizacije kako bismo mogli da dođe-mo do što većeg broja ljudi i poboljšamo njihove uslo-ve za život. Šta je to što očeku-jete od naredne Deka-de i šta ćete promeniti da ona bude uspešnija?

Očekujem bolje re-zultate od prethodne, da možda, u nekom momentu utvdimo da je srednja škola obavezna za sve građane, te da povećamo broj ljudi sa srednjim obrazovanjem u skladu sa Agendom Evro-pa 2020 jer je to jako bit-no. Obrazovanje je osnovni put izlaska iz siromaštva. Ako imate neobrazovanog građanina, bez obzira na nacionalnost, on je predo-dređen u najvećem broju slučajeva da se bavi nisko-plaćenim poslovima i da samim tim ne bude materi-jalno zadovoljan. U kojoj meri očeku-jete podršku međuna-rodnih institucija za realizaciju Dekade?Mi već imamo podršku

Evropske komisije što po-kazuje seminar koji se or-ganizuje svake dve godine i gde je gospodin Pake bio prisutan. Dakle, samo je neophodno definisati dobre i održive projekte. Bitno je da mi svi znamo šta je naš cilj i mislim da onda podrš-ka međunarodnih instituci-ja neće izostati. Činjenica je da se Strategija nije mo-gla sprovoditi u punoj meri zbog toga što nisu postojala finansijska sredstva u državnim institucijama. Na koji način će se naterati država da planira bu-žetske linije za finan-sijske Strategije?

5

Savet za integraciju roma

INTERVJU

Svako ministarstvo ima određeni deo svog budže-ta koji definiše državne aktivnosti koji se tiču ra-njivih grupa, posebno rom-ske nacionalne zajednice. Strategija će biti usvojena od strane Vlade, a ja se na-dam i od strane Republičke Skupštine. Uspeli smo da potpredsednica Vlade bude zadužena za koordinaci-ju romskih pitanja. Ukoli-ko Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Savet i Kancelarija za evropske integracije zajedno krenu u realizaciju Strategije, Strategija neće ostati samo mrtvo slovo na papiru. Kao predsednik Saveta učiniću sve da ona zaživi. Da bi De-kada bila uspešnija sublimi-rano je samo četiri oblasti, a ne devet ili jedanaest, kao što je bio predlog. To je put da svi zajedno shvatimo da je integracija Roma za-jednički interes. Inkluzija Roma u srpsko društvo nije romsko pitanje nego srpsko pitanje što znači da srpsko društvo treba da odgovori na zahtev Roma da budu in-tegrisani u društvo. Koji su bili nedosta-ci stare Strategije?Nedostaci su bili što je

njome bilo mnogo oblasti obuhvaćeno, nedovoljna definisanost oko toga ko je zadužen za realizaciju Strategije i mehanizmi za praćenje realizacije Stra-tegije. Mislim da Strategija treba da bude preciznija,

da se znaju merljive jedini-ce za sprovođenje i da zna-mo ko je definisan za njenu realizaciju. Ako to znamo, onda će Startegija uspeti. Koliki je budžet na-menjen Romima za ovu i prethodnu godinu po resornim ministarstvi-ma?U ovom momentu mi

smo uputili dopise mini-starstvima, da odrede sred-stva koja će biti namenjena Romima. Mi znamo da je u našem ministartvu predvi-đeno skoro 3 000 000 evra kroz međunarodne projek-te. Takođe, kroz afirmativ-ne mere zapošljavanja su i u Nacionalnoj službi pred-viđena sredstva za Rome. Dakle, to su podaci za naše ministarvo, a za ostala se nadam da ćemo znati za nekih desetak dana. Činjenica je da u re-sornim ministarstvima nema mnogo zaposle-nih Roma. Da li je Savet spreman da pokrene to pitanje jer je eviden-tno da postoji znača-jan broj mladih i viso-ko obrazovanih Roma koji su bez posla?Mi u ovom momentu u

našem ministarstvu imamo četiri savetnika romske na-cionalnosti koji rade odlič-no svoj posao, zahvaljuju-ći OEBS-u i međunarodnim organizacijama. Sada reša-vamo zapošljavanje savet-nika kojima ističe ugovor zajedno sa Ministarstvom

državne uprave i lokalne samouprave. Neophodno je rešiti taj problem jer mora-mo imati u našem ministar-stvu Rome koji su zaduženi za inkluziju Roma jer niko ne zna bolje od njih samih koji su im problemi. Dakle, samo Romi znaju kako nji-hovi sunarodnici razmišlja-ju i oni nam daju smernice koje su nam veoma drago-cene. I ove godine je sma-njen broj romskih stu-denata koji se upisuju putem mera afirmativ-ne akcije zbog kompli-kovane procedure oko izadavanja potvrde o nacionalnoj pripad-nosti. Kako to komen-tarišete? Ko može da utvdi da li je neko Rom ili ne?Nažalost, komentarišem

opštim stanjem u društvu, a to je siromaštvo. Mi mo-ramo da definišemo meha-nizme koji će to da reše. Ja i dalje mislim da Nacionalni savet jeste adresa koja tre-ba da definiše mere pozitiv-ne diskriminacije. Ne znam kako ćemo to rešiti, možda upisivanjem u jedinstveni birački spisak koji je meri-lo ljudi koji se izjašnjavaju kao Romi, ali u svakom slu-čaju moramo povećati broj studenata romske nacional-nosti.

Ljiljana maričić

6

Pokrajinska vlada

POTPiSANi UGOVORi ZA šKOLOVANJe ROmSKiH OSNOVAcA U POKRAJiNi

Potpredsednik Pokrajin-ske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, za-

pošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin, potpi-sao je ugovore sa predstavni-cima 14 lokalnih samouprava u AP Vojvodini, koji su na-menjeni dodeli bespovratnih sredstava za sufinansiranje podrške obrazovanju romske dece uzrasta od 5. do 8. ra-zreda osnove škole.

Vrednost konkursa je 2.000.000,00 dinara, a uku-pno 1.565 mališana romske nacionalnosti u našoj pokraji-ni imaće benefite u obrazova-nju, zahvaljujući tome što su njihove lokalne samouprave konkurisale za ova sredstva.

U ovom programu sa pola sredstava učestvuju lokalne samouprave, koje su konkuri-sale za ovu vrstu pomoći, što su učinile: Bela Crkva, Kovin, Kikinda, Pećinci, Subotica, Ruma, Žitište, Odžaci, Srbo-bran, Plandište, Bač, Bački Petrovac, Ada i Senta.

Potpredsednik Vasin je, prilikom potpisivanja ovih ugovora u Pokrajinskoj vladi, zahvalio predstavnicima lokal-nih samouprava iz naše pokra-jine, koji su umeli da prepo-znaju značaj ovog konkursa, koji treba da omogući olakšice u školovanjau romskih osnova-ca u njihovim sredinama.

„Sigurno je da će ovaj no-vac, koji čini skroman iznos, poslužiti svrsi i da će deo rom-skih mališana, koji se mogu uklopiti u ovaj iznos, iskori-stiti šansu da na ovaj način dobiju nove udžbenike i škol-ski pribor, što će im olakšati upis u naredni razred u ovoj školskoj godini. Zadovoljstvo je pratiti događaje sektora za unapređivanje položaja rom-ske populacije, jer se u okvi-ru konkursa sa malim iznosi-ma sredstava, postižu veliki efekti. Generalno odlika na-šeg Sekretarijata je da ne da-jemo velike subvencije, jer nemamo velika sredstva na raspolaganju ali pokušavamo

da ta sredstva iskoristimo na najracionalniji način. Tako je već u prvoj polovini ove godi-ne, preko 800 malih i srednjih preduzeća, mikropreduzeća, udruženja građana i nevla-dinih organizacija koristilo neku od subvencija našeg Se-kretarijata. Među njima su i organizacije koje su koristile konkurse za javne radove u okviru pomoći romskoj naci-

Potpisivanje ugovora

7

Pokrajinska vlada

onalnoj zajednici, otvaranje radnih mesta za koordinatora za romska pitanja, kao i ovaj današnji, čiji su efekti zna-čajno veći od iznosa sredsta-va koji im je namenjen, što je i najveća dragocenost ovih efekata”, istakao je potpred-sednik Vasin ovom prilikom.

Potpredsednik Vasin uka-zao je da je ovaj skroman iznos i poruka Pokrajinske

vlade da želi da pomogne, te da je to moguće i kada su sredstva manja. „Ovo je mu-dar način ulaganja, jer lako je kada imate velika sredstva na raspolaganju, ali je pravo umeće napraviti umetnost sa malim sredstvima. Sa druge strane, šaljemo i poruku da su lokalne samouprave koje su konkurisale za ovu pomoć shvatile značaj, koji ima po-

moć za decu iz najugroženije nacionalne zajednice. Ujed-no, ovo je i poziv drugima da se priključe ovim akcijama”, predočio je Miroslav Vasin.

Direktor Kancelarije za inkluzuju roma, Duško Jova-nović, izneo je zadovoljstvo što je, kako je naglasio rom-ski problem prevazišao grani-ce Srbije i što je u okviru EU, romsko pitanje pod priorite-tom u smislu da je reč o zajed-nicI koja je na ivici egzisten-cije. Stoga su značajni napori koje čini EU da se ovakav polo-žaj romske zajednice prome-ni, ukazao je ovom prilikom Duško Jovanović. On je naveo da je obrazovanje pogotovo važan činilac za Rome i ista-kao da samo obrazovan čovek može danas biti konkurentan na tržištu rada i da nađe svoje mesto u društvu, zahvalivši se tako lokalnim samoupravama koje su pokazale razumevanje i prepoznale ovu činjenicu od ogromnog značaja i za romsku populaciju.

www.vojvodina.gov.rs

8

NacioNalNi savet

intervju sa ViTOmiROm

miHAJLOVićem, predsednikom međuresorne

grupe za izradu Strategije i

predsednikom Nacionalnog

saveta romske nacionalne

manjine

USKORO NOVA STRATeGiJA ZA UNAPReĐeNJe POLOŽAJA ROmA

Kako ocenjujete us-pešnost završene Deka-de Roma?Veoma teško pitanje na

koje treba odgovoriti. S jed-ne strane postoje objektivni i subjektivni razlozi zašto De-kada nije uspela, a s druge strane, moje mišljenje je da nema vidljivih rezultata. Ima i drugih mišljenja, od strane nekih NVO, koji su radili na projektima i koji su finansi-

rani od strane određenih me-đunarodnih organizacija koji su finansirali i Dekadu, pa je za njih Dekada bila uspešna. Romska nacionalna zajednica nije osetila boljitak i nema rezultata, osim u oblasti ob-razovanja koje smo i bez Dekade Roma pokrenuli još 2003. godine kao Nacionalni savet romske nacionalne ma-njine. Dakle, možemo reći da je Dekada najneuspeliji pro-

jekat koji je ikad sproveden u Srbiji i uopšte u jugoistočnoj Evropi. Da li je u nekim obla-stima Dekade došlo do poboljšanja?Imali smo rezultate u obla-

sti obrazovanja i zdravstva kada smo uključili pedagoške asistente i zdravstvene medi-jatore. To je jedino merljivo i vidljivo. U to vreme je Strate-gijom upravljalo Ministarsvo

Vitomir Mihajlović

9

NacioNalNi savet

za ljudska i manjinska prava i pri Ministarstu je postojala Kancelarija za sprovođenje Strategije Roma. Šef Kancela-rije i ostali zaposleni su vršili pritisak prema ministarstvima da sprovode akcione planove. Formirane su radne grupe u svim ministarstvima za ruko-vođenje Strategije. Nažalost, kada je došlo do novih izbo-ra, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je ugašeno i rasformirana je Kancelari-ja za sprovođenje Strategije, te Dekada od tada nije imala vidljivih rezultata. Po čemu će se nova Strategija za unapređe-nje položaja Roma razli-kovati od stare?Vlada Republike Srbije

moraće da obezbedi model upravljanja Strategijom. Naj-verovatnije ćemo usvojiti mo-del koji previđa formiranje Agencije, odnosno nezavisnog tela koje će rukovoditi Stra-tegijom, i da se kroz Agenciju obezbedi Fond za sprovođe-nje Strategije. Nadamo se da ćemo uspeti da uradimo nešto krupno za romsku nacionalnu zajednicu i iskoristiti situa-ciju Srbije jer joj predstoje pregovori za ulazak u EU, pa su u vezi s tim, u poglavlju 23 Romi posebno apostrofirani. Koliko se učenika i studenata svake godine upiše putem mera afir-mativne akcije?Afirmatinve mere su po-

krenute 2003. godine i oce-njene su kao najbolje afirma-tivne mere koje su pokrenute

u Srbiji. Svake godine upisuje-mo oko 300 studenata na viso-ke škole i fakultete, a od 750 do 1000 učenika upisujemo u srednje škole i to zahvlaju-jući Uputstvu koji je urađen od strane Ministarstva. Mi do 2010. godine nismo ograniča-vali broj studenata koji može da se upiše preko afirmativnih mera. Međutim, tada naila-zimo na problem da se daje mogućnost plaćanja školari-ne studentima koji nisu ušli da budžet. Time ih svrstavaju u redovne učenike i nemaju pravo da dobiju ni stipendije ni dom. Nama nije svrha da se nekome plati školarina nego da se steknu uslovi za dobija-nje stipendije da bi student mogao mirno da studira. Tada smo uspeli da dobijemo kvotu od 2% od budžetskih studena-ta koji se upisuju na teriotir-ji Republike Srbije, zajedno sa osobama sa invaliditetom. Prihvatili smo tu soluciju jer nismo imali kud. Kako biste rešili pro-blem zloupotrebe mera afirmativne akcije uče-nika koji nisu Romi, ali se tako izjašnjavaju da bi se upisali na željeni fakultet?Ove godine je doneto

novo Upustvo, bez učestvo-vanja Nacionlnog saveta. U dogovoru sa fakultetima smo odlučili da se studenti koji žele da se upišu afirmativnim merama, izjasne da su Romi na prijavnom obrascu. Na taj način sprečavamo da neko ne može odjednom da posta-

ne Rom kada se ne upiše na budžet 15. jula, kada i izla-zi konačna rang-lista. Tu smo imali problem u poslednje tri-četiri godine što pojedini pripadnici većinskog stanov-ništva ili nekih drugih nacio-nalnih manjina nisu mogli da se upišu na fakultet, pa su se izjašnjavali kao Romi, da bi to mogli da učine. Prijave se u opštini da su pripadnici romske nacionalne zajednice, dobiju potvrdu i upišu se. Na-žalost, mi smo tu bili nemoć-ni. Pokušavali smo da zajedno sa zaštitnikom građana spre-čimo tu zloupotrebu. Među-tim, i ombudsman i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti stali su nam na putu, da ne smemo diskriminisati druge koji žele da se izjasne da su Romi. Ove godine, uspeli smo da izvršimo kontrolu toga jer je u Upustvu koje je Ministar-stvo prosledilo fakultetima pisalo da svi studenti prilikom podnošenja dokumentacije podnesu i posebnu izjavu ko-jom se izjašnjavaju kao Romi, kao i preporuku koji mogu da dobiju samo od Saveta rom-ske nacionalne manjine. Na taj način smo obezbedili da svi studenti moraju doći u kancelarije koje su ovlašćene od strane Saveta, da ih vidimo i ako nisu imali veze sa rom-skom zajednicom, ne dobijaju preporuku. Tako da smo sma-njili broj „lažnih” studenata koji se upisuju afirmativnim merama. Poverenje smo dali i Kancelarijama u drugim op-štinama u Srbiji, kako budući

10

NacioNalNi savet

studenti ne bi morali da do-laze do Beograda. Mislim da ćemo što se toga tiče prihva-titi uslov sa rektoratom i mi-nistrom prosvete, te da ćemo do kraja godine uraditi novi Pravilnik i Uputstvo u kome će učestvovati i predstavnici Nacionalnog saveta, pa se na-dam da će zloupotrebe time biti potpuno uklonjene. Naš problem leži u tome da mi nemamo informaciju koliko je učenika konkurisalo ove

godine nego samo koliko ih je dobilo preporuku — 150 za celu Srbiji, a 40 u Vojvodini. Novina koju uvodimo od nove školske godine je praćenje studenata i pomaganje oko problema tokom studiranja. Osoba koja će vršiti monito-ring će biti profesor sa odre-đenog fakulteta, a u srednjim

školama će biti naši članovi Saveta koji će nam dati infor-macije kakav je uspeh uče-nika na svakom tromesečju. Time hoćemo da povećamo broj studenata i učenika koji završe škole. Često se hvali-mo koliko smo studenata upi-sali, a ne znamo koliko je njih završilo i radićemo na tome da se stvori baza podataka. Predmet Romski jezik sa elementima nacio-nalne kulture se izučava

samo u Vojvodini. Šta je sa ostalim delovima Sr-bije? Kada očekujete da se otvori to pitanje?Tako je, ovaj predmet

se izučava od 1995. godine. Mi smo pokušali u Srbiji da to uradimo 2013/14. godine tako što smo anketirali 8000 roditelja koji su dali prista-

nak da njihova deca uče rom-ski jezik. Međutim, to nije bilo dovoljno Ministarstvu da otvori 400 odeljenja u Srbiji, pravdajući se time da nema novca u budžetu za njihove plate, jer je trebalo da zapo-sle 40 nastavnika. Ove godine to neće biti slučaj i sasvim siguno će biti u celoj Srbiji. Ne zbog političke volje nego zbog pritiska na Ministarstvo jer su Romi jedina manjinska zajednica koja nije iskoristila

svoje ustavom zagarantovano zakonsko pravo da proučava svoj maternji jezik sa ele-mentima nacionalne kulture. U tom kontekstu mi smo otvo-rili lektorat na Filološkom fakultetu u Beogradu. To je put ka otvaranju katedre. U pregovorima smo sa dekanom Fakulteta, da tamo direktno

„Kada je u pitanju Strategi-ja, to je nešto što je prvi i osnovni dokument koji je

ikada napravljen za romsku nacionalnu zajednicu. Mi smo shvatili da bez tog do-kumenta nemamo budućnost ni vidljivu viziju kako krenuti. Na inicijativu OESC-a usvojena je Strategija za unapređenje položaja Roma koja je prvobitno nosila naziv „Davanje novih ovlašćenja pripad-nika romske nacionalne zajednice”. Ja sam tada bio savetnik ministra za ljud-ska i manjinska prava, pa smo to radili

u Kancelariji za ljudska i manjinska pra-va. Organizovao sam radne grupe koje su sastavljene od predstavnika određenih ministarstava, civilnog sektora i člano-va Nacionalnog saveta. Dve godine smo radili na izradi te Strategije i još godi-nu na izradi akcionih planova gde je Mi-nistarstvo finansija odovjilo sredstva, te smo 2005. godine krenuli na implemen-taciju Strategije. Prvo je Nacionalni sa-vet usvojio tu Strategiju i dao je Vladi Republike Srbije na usvajanje, koja ju je usvojila tek 2009. godine. Tada počinju

11

NacioNalNi savet

otvorimo katedru. Postoji do-bra volja dekanata da to uradi i mislim da ćemo to i uradii, ako ne za ovu školsku godinu, za sledeću sasvim sigurno. Ta-kođe, ono što nam predstoji jeste angažovanje 30 pripad-nika romske nacionalne za-jednice iz unutrašnje Srbije koji su već na kursu za dobi-janje sertifikata. Sertifikat će biti potreban za uključivanje u obrazovni proces Roma, kao nastavnika romskog jezika.

Kurs je u toku, a vodi ga pro-fesorka Marija Aleksandrović. Polaganje je zakazano za 23. jul kada će biti i podela ser-tifikata. Nakon toga idemo na pripremu udžbenika i najve-rovatnije ćemo dobiti proje-kat od „EU progresa” koji će finansirati oko 30 000 udžbe-nika za učenike romske naci-

onalnosti i to: slikovnica za prvi razred, bukvar za drugi i čitanka za treći i četvrti, kao i upustvo za nastavnike, tako da ćemo školsku 2015/16. do-čekati spremno sa kadrovima i udžbenicima. Privatizacija medi-ja je produžena do ok-tobra. Kakva je sudbi-na onih medija u Srbiji koji emituju program na romskom jeziku, a mora-ju da se privatizuju?

Imali smo zajednički sasta-nak sa premijerom tj. profunk-cionisao je, posle pet godina, Republički savet za nacional-ne manjine kojim predsedava premijer Aleksandar Vučić. Ja sam bio predstavnik svih naci-onalnih saveta, kao predseda-vajući i direktno sam razgova-rao s njim i ukazivao upravo

na nedostatak zakona o priva-tizaciji manjinskih medija, te da oni ne bi trebalo da uđu u proces privatizacije jer retko ko će želeti da kupi manjinske medije jer nisu komercijalni. Zbog toga, sudbina tih medija bi bila gašenje. Iz tog razloga, oni se moraju direktno finansi-rati od strane države. Mi smo premijeru to ukazali i on je naredio državnom sekretaru Ministarstva kulture i informi-sanja da produžimo rok zbog

čega je i došlo do produženja. Tako smo na neki način spasili manjinske medije, da ne dođe do njihove privatizacije, a od oktobra meseca ćemo rešiti ovaj problem koji ne pogađa samo pripadnike romske naci-onalne zajednice već sve dru-ge manjinske medije.

Ljiljana maričić

da se prave novi akcioni planovi i Stra-tegija dobija novi naziv — Strategija za unapređenje položaja Roma i Dekada Roma od 2005. do 2015. godine, koja je bila manjeg obima od prvobitne, od 130 stranica. Sadržala je 13 oblasti, a četiri prioritetne oblasti su bile: obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje. Prva sredstva koja su bila izvojena su bila primerena. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je izdvojilo 130 000 000 dinara i te godine nisu potrošna sva sredstva, pa je Ministarstvo sledeće godine izdvojilo

samo 12 000 000, što je 10 puta manje. Ministarstvo zdravlja je izdvojilo 60 000 000, od čega je potrošeno u prvoj godini 30 000 000, a ostalo vraćeno u budžet, pa su nam naredne godine dali 30 000 000. Ministarstvo prosvete nikada nam nije dalo informaciju koliko je novca imalo za sprovođenje Strategije, a Ministarstvo stanovanja, koje je obećalo da će uraditi nekih 1000 stanova godišnje za pripad-nike romske nacionalne zajenice nikada nije u sprovođenju Dekade uradilo nije-dan stan”

12

ZAPOŠLJAVANJE

miROSLAV VASiN OBišAO JAVNe RADOVe KOJi SPROVODi UDRUŽeNJe ROmA „SRPSKi KRSTUR” U OPšTiNi NOVi KNeŽeVAc

Potpredsednik Pokrajnske vlade i pokrajinski sekre-tar za privredu, zapošlja-

vanje i ravnopravnost polo-va Miroslav Vasin, zajedno sa Draganom Babićem, predsed-

nikom opštine Novi Kneževac i Duškom Jovanovićem, direk-torom Kancelarije za inkluzi-

13

ZAPOŠLJAVANJE

ju Roma, obišao je lokacije u Srpskom Krsturu gde su u toku radovi na uređenju romskog naselja. Za ovu namenu Opšti-ni Novi Kneževac Pokrajina je dodelila 600.000 dinara, a oso-be angažovane za sprovođenje javnih radova zadužene su za uređenje romskih naselja i okoline, u saradnji sa lokalnim komunalnim preduzećima. Mi-roslav Vasin posebno je ukazao na značaj javnih radova u koje

su uključene romske nevladi-ne organizacije, kao što je, u ovom slučaju, Udruženje Roma „Srpski Krstur“.

Tom prilikom, potpred-sednik Vasin je naglasio važ-nost javnih radova na teri-toriji čitave Vojvodine, za koje je Pokrajinska vlada u 2015. godini izdvojila ukupno 160.000.000 dinara, istakavši da su tako stvoreni uslovi da se angažuje značajan broj ne-

zaposlenih lica kako sa osnov-nom školom, tako i sa sred-njim i visokim obrazovanjem.

Zbog unapređenja položa-ja Roma, Dragan Babić, pred-sednik Opštine Novi Kneževac i Ninoslav Jovanović, pred-stavnik Romskog nacionalnog saveta za Vojvodinu, potpisali su sporazum o angažovanju koordinatora za romska pita-nja u ovoj opštini, kako bi se obezbedila bolja komunikaci-

14

ZAPOŠLJAVANJE

Udruženje „Urma” osno-vano je 2003. godine, a primarna oblast delo-

vanja bila je očuvanje i ne-govanje romske baštine, kroz tradicionalni romski ples i mu-ziku koje su izvodili članovi kulturno-umetničkog društva. Imali su zapažene nastupe, gostovanja i rezultate. Vre-menom se broj članova KUD-a smanjivao, a udruženje je proširilo oblasti delovanja na edukaciju, obrazovanje, zaštitu ljudskih prava, zdrav-stvo, stanovanje, saradnju sa drugim romskim nevladinim organizacijama.

RAD U KORiST ceLe ZAJeDNiceUdruženje Roma iz Mokrina, Urma, dobilo je sredstva na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova za izvođenje javnih radova. Tim povodom Miodrag Veldi, predsednik udruženja, ispričao nam je detalje vezane za realizaciju posla.

ja između lokalnih institucija i pripadnika romske popula-cije. „Zahvaljujući razume-vanju Nacionalnog saveta i Opštine Novi Kneževac, kao i Kancelariji za inkluziju Roma, našao se način da ovde pono-vo profunkcioniše funkcija ko-ordniatora za romska pitanja. Budući da će romski koordina-tor da uspostavlja vezu izme-đu lokalne samouprave, Roma

i viših državnih institucija, boljitak će osetiti romska na-cionalna zajednica”, rekao je Vasin. Ninoslav Jovanović je pohvalio opštinu Novi Kneže-vac i istakao da je to jedna od retkih opština u Srbiji koja je prihvatila inicijativu Nacio-nalnog saveta i na ovaj način omogućila prisustvo Roma u lokalnoj samoupravi.

Ljiljana maričić

Koliko zabrana o zapošljavanju donosi korist, toliko donosi i štetu kroz nemogućnosti zapošljavanja romskih koordinatora, lekara, medicinskih sestara, profesora i treba što pre razmotriti zahteve tog zakona jer smo zbog njega izgubili priliku da romskog koordinatora uvedemo u sistem radnog odnosa, da ga zaposlimo na neodređeno vreme i potpuno afirmnišemo opštine u kojima ima rom-skog stanovništva.

Miroslav Vasin, potpredsednik Pokrajinske vlade

15

ZAPOŠLJAVANJE

Javni radOvo udruženje je na kon-

kursu Sekretarijata dobilo 720.000 dinara za plate radni-ka i pripadajuće poreze, a su-finansirala ih je i Mesna zajed-nica Mokrin sa 125.000 dinara, koje su iskoristili za nabavku opreme i alata za rad. Angažo-vano je ukupno devet radnika na dva meseca. Među njima ima lica bez osnovne škole koja spadaju u teško zapo-šljivu kategoriju, ali i onih sa osnovnom i srednjom školom, pa čak i jedna radnik koji ima završenu visoku školu. Rad-nici su radili na održavanju i obnavljanju vodopropusne mreže u Mokrinu, kako bi se sprečile poplave i podzemne vode nastale atmosferskim padavinama. Slične projekte su već radili: „Zaštita nase-lja Mokrina od povišenog ni-voa podzemnih voda”, 2009. godine, „Rekonstrukcija i iz-gradnja uličnih kanala u Mo-krinu”, 2010. i 2011. godine.

Tokom dvomesečnog rada angažovani radnici su čisti-li prolaze, šahtove i pešačke propuste, čistili i produbljiva-li postojeće kanale i odnosili grubo zemljište i otpadni ma-terijal koji nije dozvoljavao da voda slobodno prolazi. U Mokrinu prilikom većih pada-vina može da dođe do plavlje-nja kuća, ali je to ovom akci-jom sprečeno.

ZahvalnostBudući da već nekoliko go-

dina udruženje „Urma” obav-lja slične poslove, radovi su

bili uspešni, a meštani Mokrina veoma zadovoljni. Posao koji su obavili bio je zahtevan, ali na kraju su se videli rezulta-ti. To je jedan deo zbog kojeg su javni radovi bili značajni, a drugi deo pronalazimo u činje-

nici da su Romi dobili priliku da rade i obezbede novčana sredstva za sebe i svoje poro-dice.

Predsednik udruženja izra-zio je veliku zahvalnost Po-krajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova i Mesnoj zajednici Mokrin jer su podr-žali njihovu ideju i želju za ra-dom. Ovi javni radovi su ned-vosmisleno pokazali da Romi u Mokrinu žele da rade i tako donesu boljitak, ne samo sebi, nego i celoj zajednici. Miodrag Veldi smatra da ovakvih akcija treba da bude vise, da se više Roma uključi i dobije priliku da radi. Pored toga, treba pro-naći sistemsko i trajno rešenje koje će Romima obezbediti bolju konkurentnost na tržištu rada i više mogućnosti za za-poslenje.

Tijana čubrilo

Nakon obavljenog posla svi (i stanovnici Mokrina i Romi koji su dobili šansu da rade) su zadovoljni i zahvalni, a to je najveći pokazatelj da je ideja javnih radova uspešno realizovana i da je donela željene rezultate.

Miodrag Veldi

16

FOTORePORTAŽA

17

FOTORePORTAŽA

18

Pokrajinske institucije

ciLJeVi ODRŽiVOG RAZVOJA U SRBiJiU Skupštini AP Vojvodine održan je krugli sto „Ciljevi održivog razvoja”, čiji su organizatori bili Asocijacija za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije (SRH Srbija), GIZ Srbija, Regionalni program – Socijalna zaštita i prevencija trgovine ljudima u Srbiji uz podršku Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu. Ovo je bio prvi, od ukupno četiri okrugla stola koja će biti održana u Srbiji.

Okruglom stolu prisu-stvovale su Rada Mitro-vić, direktorka Pokra-

jinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Stanislava Vidović iz GIZ-a, viša projektna me-nadžerka i nacionalna koor-dinatorka za Srbiju, Dragana Stojanović, izvršna direktor-ka SRH Srbija, Radomir Šov-ljanski, savetnik za socijalnu zaštitu, Zlata Đerić, narodna poslanica. Bili su tu i predstav-nici drugih bitnih institucija koje doprinose definisanju i implementiranju Ciljeva odr-živog razvoja u Srbiji: Povere-nik za zaštitu ravnopravnosti, Pokrajinski ombudsman, In-stitut za javno zdravlje Voj-vodine, Nacionalna služba za zapošljavanje, Kancelarija za inkluziju Roma.

ciljevi održivog razvojaCiljevi održivog razvoja

(2016–2030) su nastavak Mi-lenijumskih ciljeva razvoja (2000–2015), a za cilj imaju smanjenje socijalne i eko-nomske nejednakosti među ljudima. Namera je da se kroz ekonomski razvoj i osnaživa-nje, kao i održivost svih resu-

sra, ostvare osnovne pretpo-stavke za razvoj čovečanstva. Trenutni predlog Otvorene radne grupe Generalne skup-štine UN-a sadrži 17 osnovnih ciljeva održivog razvoja i 169

podciljeva. U definisanju ci-ljeva održivog razvoja UN su nastojale da obezbede učešće što većeg broja građana širom sveta kako bi se dobila što re-alnija slika o životnim uslo-

Učesnici okruglog stola

19

Pokrajinske institucije

vima i problemima ljudi iz različitih zemalja i različitih društvenih i kulturnih grupa.

Ciljevi se odnose na okon-čanje siromaštva i gladi i pristup pijaćoj vodi, obezbe-đivanje zdravog života, inklu-zivnog i kvalitetnog obrazo-

vanja, rodnu ravnopravnost, održiv ekonomski rast, borbu protiv klimatskih promena, očuvanje prirode. Posebno će se voditi računa o održivosti ekosistema i održivim oblici-ma potrošnje i proizvodnje. Jedan od značajnih ciljeva je

da se svim ljudima obezbedi jednak pristup pravdi, putem efikasnih, pouzdanih i inklu-zivnih institucija na svim ni-voima.

Od septembra 2015. i Srbi-ja će usklađivati svoju razvojnu politiku sa usvojenim ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija. U implementaciju Ci-ljeva održivog razvoja i kreira-nje nacionalnih indikatora biće uključene institucije Vlade, nevladine organizacije, među-narodni donatori, agencije UN, privatni sektor i lokalna vlast.

Tijana čubrilo

Održivi razvoj je razvoj koji vodi računa o ograničenosti resursa, o međupovezanosti

privrede, društva, kulture i životne sredine, kao i o pravu svih građana, uključujući

buduće generacije, da učestvuju u razvojnim procesima i uživaju u blagodetima razvoja.

20

LokaLna samouprava

intervju sa DARKOm mARKOVićem, koordinatorom za romska pitanja u opštini Ruma

NePOSTOJANJe SReDSTAVA ZA ReALiZAciJU PLANOVA ZA ROme NAJVeći PROBLem ROmSKe ZAJeDNice U RUmi

Od kada ste na funkci-ji romskog koordinatora u Opštini Ruma?Na funkciji romskog koor-

dinatora sam od 22. decembra 2014. godine, a kancelarija je zvanično počela sa radom 16. januara 2015. godine. Da li je u sistematiza-ciji radnih mesta lokal-ne samouprave uvršten koordinator za romska pitanja?Postoji sistematizovano

radno mesto za poslove inklu-zije Roma u lokalnoj samou-pravi. Da li su u budžetu Op-štine planirana posebna sredstva za realizaciju planova za Rome?Za sada nisu planirana ni-

kakva sredstva za realizaciju planova za Rome u budžetu Opštine. Kakva je Vaša sarad-nja sa lokalnom samou-pravom, pokrajinskim i republičkim organima?Saradnja je dobra i nadam

se da će u narednom periodu biti još bolja.

Kako dolazite do in-formacija koje Vam tre-baju u radu? Kako una-pređujete svoje znanje?Do informacija koje su mi

potrebne za rad dolazim pre-ko zdravstvenih medijatora, pedagoških asistenata, kao i koordinatora iz drugih opšti-na. Takođe, izvor informaci-ja su mi i državne ustanove, kao što su Nacionalna služba za zapošljavanje i Centar za socijalni rad.

Svoje znanje unapređu-jem preko raznih seminara, obuka i radionica. Kako izgleda jedan Vaš radni dan?Moj radni dan počinje u

7 i traje do 15 časova. Za to vreme mi dolaze stranke i u mogućnosti sam da budem u interakciji sa ljudima iz moje zajednice što me posebno nadahnjuje. Svakodnevni je i odlazak Centru za socijalni rad radi podnošenja molbi za dodelu jednokratne novčane pomoći. Po potrebi obilazim teren, razgovaram o proble-mima i tada sam u mogućnosti Darko Marković

21

LokaLna samouprava

da još bliže sagledam situaci-ju i probleme zajednice jer se nalazim u središtu stvari. Sa kakvim problemima se susrećete u radu?Pre svega se susrećem sa

problemima u oblasti finansija jer još nisu izdvojena nikakva sredstva u budžetu i to me na neki način ograničava jer ne mogu da postignem onaj obim pomoći koji bih voleo da pru-

žim. Pored problema finan-sija nailazim na probleme u oblasti zdravstva, zaposlenja i stanovanja. Svi ti problemi su ustvari barijere koje treba savladati kako bi na što bolji i efikasniji način uključio svoju zajednicu kako u sferu druš-tvenog , tako i u sferu javnog života. Koji su Vam prioriteti i planovi u ovoj godini?

Prioritet u ovoj godini je-ste postizanje što većih uspe-ha i pronalaženje kako pro-blema tako i efikasnih rešenja u oblasti obrazovanja, zapo-slenja, stanovanja i zdrav-stva. Takođe želim da napre-dujem kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu, jer smatram da ću na taj način najbolje doprineti razvoju svoje zajednice.

22

LokaLna samouprava

Kažite nam nešto o aktivnostima u oblasti De-kade Roma na teritoriji Vaše opštine u: obrazova-nju, zapošljavanju, stanovanju, zdravstvu, ljud-skim pravima.Trudio sam se da svojim što većim angažovanjem uti-

čem na realizaciju mnogih aktivnosti na planu obrazova-nja, zdravstva, zaposlenja, stanovanja, kao i ostvarenja pre svega ljudskih prava, a potom i prava nacionalnih manjina.

Što se tiče obrazovanja nastojao sam da doprinesem ostajanju romske dece u procesu obrazovanja kroz obez-beđivanje udžbenika, školskog pribora, prevoza do škola itd.

Što se tiče zaposlenja, uticao sam na zapošljavanje deset Roma preko konkursa koji je raspisala Opština, a koji se tiče ove oblasti. Edukovao sam mlade Rome u pisanju CV-a i na taj način želeo da, na neki način, do-prinesem njihovom boljem društvenom položaju.

Rešavao sam stambena pitanja romskih porodica, gde sam uticao na to da se smeste u socijalne i opšinske kuće. Pored toga, dolazio sam do rešenja za mnoga pita-nja vezana za plaćanje režija, gde sam svojim preporu-kama i molbama uticao na javna preduzeća kako bi izašli u susret nezavidnom položaju Roma.

Možete li da nam ka-žete na šta ste posebno ponosni u svom radu i šta smatrate najvećim uspehom?Sad kada sagledam dosa-

dašnji rad, shvatam da ne bih mogao da izdvojim samo jed-nu stvar na koju sam ponosan, svaka situacija, svaki problem koji sam rešio, pristupio sam sa jednakom strašću i željom da to što bolje rešim. Pono-san sam što sam ostao dosle-dan sebi i što znam da sam do sada učinio sve što je bilo u mojoj moći da rešim barijere. Isto tako, nastaviću žustro da se borim. Poruka Vašim sugra-đanima Romima.Dajte vašu snagu da za-

jedno unapredimo naš polo-žaj. (Den tumari zor te ando jekhipe vazda amaro maj-lačhipe!)

Ljiljana maričić

23

Ljudska prava

GRAFiTi mRŽNJe PRemA ROmimAU ulici Vojvode Bojovića u Novom Sadu pojavio se grafit usmeren protiv romske zajednice. Na njemu je bio ispisana poruka neprimerenog sadržaja. Radnici Gradskog zelenila odmah su uklonili sporni grafit.

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jovanović, reagovao je

na ispisivanje ovog grafita i iskazao zabrinutost jer se to desilo baš u Novom Sadu, gradu koji je tradicionalno mesto tolerancije i multikul-turalizma. Po mišljenju direk-tora Kancelarije, ovo je samo odraz celokupnog stanja i raspoloženja netolerancije u društvu. Ipak smatra da stav ispisan na grafitu nije stav ce-lokuopnog društva, nego po-jedinaca. Takođe, naglasio je neophodnost da zvanične institucije reaguju i kazne počinioce. Jovanović je posebno istakao da u obrazovanom sistemu treba raditi na edukaciji mladih, da bi se ovakvi događaji u budućnosti sprečili. Nije rešenje samo u kažnjavanju onih koji su napisali grafit, nego u tome da se pronađe sistemsko rešenje u društvu, a to zahteva vreme i ozbiljan rad.

Tijana čubrilo

Poruke mržnje upućune bilo su nedopustive i ne treba ih zanemarivati, na njih treba reagovati i učiniti sve da ih više ne bude.

Foto

: Ra

dio

021

Foto

: Ra

dio

021

24

Životna priča

SRce ZA DecU ― RADišA: SAD će i KOD NAS DOLAZiTi DRUGARi„Mi smo sada najsrećnija deca na svetu jer se više nećemo kupati u koritu, nego u pravom kupatilu”, radovao se Duško Jovanović, odlikaš.

Zahvaljujući humanitar-noj akciji „Srce za decu” i gradu Sremska Mitrovi-

ca, radost se ponovo vratila u dom samohrane majke Vide Jovanović i njenih devetoro dece u naselju Modran u Ma-čvanskoj Mitrovici.

Dečjoj sreći nije bilo kraja kada su ugledali goste iz „Blic fondacije”, koji su s gradskim čelnicima došli da im čestita-ju na useljenju u renoviranu kuću.

Zajedničkim sredstvima „Blic fondacije” i grada Srem-ske Mitrovice, desetočlanoj porodici Jovanović naprav-ljeno je kupatilo, a renovi-rane su dve sobe i kuhinja. Omalena kuća je omalterisa-na i stavljeni su novi prozori i vrata.

„Ovo je neizmerna sreća za moju decu i mene! Hvala dobrim ljudima koji su nam omogućili bolji život. Drhtali smo u strahu pred snegom i

vetrom da se kuća ne sruši”, priča Vida Jovanović.

Iako žive u siromaštvu, Spomenka (4), Jovan (3), Dra-gić (7), Daša (17), Darko (21), Duško (12), Radiša (13), Dejan (15) i Aleksandar (11), izu-zetno su kulturna i vaspitana deca. „Otkad znam za sebe, kupali smo se u koritu, leti u dvorištu, zimi u kuhinji, jer se tu jedino ložilo. Kupatilo mi posebno znači zbog moje bebe, dvonedeljnog Neboj-

25

Životna priča

še”, veli Daša, koja se nedav-no vratila u roditeljski dom.

U kući cika i vriska dece koja se raduju novim sobama.

Da ih više neće biti sramota da u svoj dom prime drugare iz škole, uveravaju nas Duško i Radiša, odlični učenici OŠ

„Srce za decu”je najveća humanitarna akcija u

Srbiji i uvek ćemo se odazvati pozivu za pomoć deci koja nemaju srećno detinjstvo”, rekao je gradonačelnik

Branislav Nedimović, koji je Jovanovićima podelio pakete sa

školskim priborom, hranom, slatkišima i igračkama.

„Dobrosav Radosavljević - Na-rod” u Mačvanskoj Mitrovici.

„Sve je bilo trulo, vlažno i otpadalo na nas s plafona dok bi spavali. Ko će tu dovesti drugove iz škole? Izbegavao sam da idem kod njih kući kad su me zvali jer ja nisam njih mogao da zovem ovde. Sad je sve sređeno, a ubuduće ću i ja praviti rođendanske žurke i zvati drugare kući”, s pono-som kaže Radiša.

„Vredno učim da omogu-ćim porodici bolju budućnost. Žao mi je majke koja nas je podigla u nemaštini i još se muči. Kad završim školu i za-poslim se, kupiću joj sve nove uređaje”, kaže Duško.

www.blic.rs

26

Životna priča

mUZiKOm DO BOLJe SUTRAšNJiceU kući četvoročlane porodice Petrović iz Beške uvek se čuju dečija graja i muzika. Međutim, iza ove naizgled idilične priče krije se priča o teškom životu i velikim naporima samohranog oca da svojoj deci obezbedi kvalitetan život, ali i trud njegove dece da ocu u tome pomognu. Ipak, i pored svih nedaća, ovo je priča o porodici koja je puna ljubavi, entuzijazma i želje za napredovanjem.

Porodica Petrović je primer istinske roditeljske požrtvovanosti i brige o deci. Kada Dragan priča o svojim sinovima, u glasu i pogledu se oseti neizmerna ljubav, ali i tračak zabrinutosti i strepnje od onoga što dolazi. međutim, uz njihovu složnost i ljubav prema muzici, nadamo se da je to što dolazi bolje od svega što im se do sada desilo.

Petrovići

27

Životna priča

Kada je pre osam godina Dragan Petrović postao samohrani otac, shvatio je da nema vreme-na da pati, nego da mora da radi još više da bi svojoj deci omogućio pristojan život. Morao je da nauči da sam obavlja sve poslove u kući i pomaže sinovima oko škole. Dragan ima tri

sina: Radovana, Dejana i Dragana. Dejan i Dragan idu u osnovnu školu, o Radovan u septembru kreće u srednju školu u Inđiju. Kako sam kaže, oni mu mnogo pomažu, vredni su, dobri, što mu daje podstrek da ne poklekne pred problemima, nego da nastavi i dalje da se bori, da deci obezbedi bolju budućnost.

28

Životna priča

Želja za muzičkim obrazovanjem

Niko od njih nije školovani muzičar, svi su sluhisti, ali ih to ne sprečava da uživaju u muzici i svojim sviranjem uveseljavaju publiku. Dragan je želeo da najstarijeg sina Radovana upiše u muzičku školu, ali to nije bilo moguće jer on ne poseduje teorijsko

znanje. Izvanredan sluh je prisutan, kao i želja, ali to nije bilo dovoljno. Pokušavali su Petrovići da idu na privatne časove, ali je to preskupo za njihov porodični budžet. Bila bi velika šteta da samo zbog finansijskih poteškoća ova tri dečaka ostanu bez muzičkog ob-razovanja i zato treba pronaći način da im se u tome pomogne. Do sad sve što su naučili, naučili su sami, a naučili su mnogo. Sigurno je da bi uz stručnu pomoć brže i bolje napre-dovali i ostvarili svoj potencijal u potpunosti.

Važnost obrazovanja

Dragan priznaje da je bilo teško da deca usklade školu, učenje

i nastupe. Na to treba dodati i sate vežbanja i učenja novih

kompozicija. Međutim, Dragan Petrović nije dozvolio da zbog

sviranja njegova deca zapostave školu, pa su sva trojica dobri uče-

nici. Muzika je njihov zanat, način da zarade za život i tome ih je otac

naučio, ali on za njih želi i nešto više. Želi da oni budu obrazovani ljudi koji

će u životu ostvariti velike stvari. Pr-venstveno želi da od njih napravi pošte-

ne, vredne i odgovorne ljude.

Počeci

Ova porodica jedini stalni prihod ima od soci-jalne pomoći i dečijeg dodatka, ali to nije dovoljno, pa je Dragan morao da pronađe

dodatni izvor prihoda. Posao nije uspeo da prona-đe, pa je zato počeo da radi ono što je jedino mogao i znao — da svira. Njegovi sinovi su od malih nogu pokazivali interesovanje za muziku i naučili su da sviraju. Tako su Petrovići napravili bend i počeli da sviraju po vašarima, seoskim slavama, ali i po slavljima, krštenjima, svad-bama. Muzika je postala njihov izvor priho-da, način da obezbede određena sredstva za život. Dragan nam je rekao da je na počet-ku bilo veoma teško, ali je uvideo da je to jedini način da dodatno zaradi. Zato su sva četvorica oblačila odela, spremali in-strumete i sedali u automobil kojim bi se odvozili do mesta gde treba da sviraju.

Tijana čubrilo

29

Mediji

PReDSTAVLJeNA PUBLiKAciJA „mANJiNSKi meDiJi — GeNeRiSANJe KAPAciTeTA”

Pokrajinski sekretar za kul-turu i javno informisanje, Slaviša Grujić, prisustvo-

vao je predstavljanju publikacije „Manjinski mediji — generisanje kapaciteta”, čiji je izdavač „He-ror Media Pont”. Ova pubilkaci-ja je nastala radom regionalne konferencije koja je bila posve-ćena medijima na jezicima na-cionalnih manjina. Konferenciju su zajednički organizovali dnevni list na mađarskom jeziku „Mađar So”, „Heror Media Pont” i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija.

Rozalija Ekres, direktorka li-sta „Mađar So” je objasnila da bi izumiranjem manjinskih medija bila osiromašena i kultura ve-ćinskog naroda, te da oni poku-šavaju naći adekvatne odgovore na sve one izazove koji su pred nama: era digitalizacije kada elektronski mediji nemilosrdno prete štampanim i kada se ma-njinska populacija dramatično smanjuje. Ekresova je dodala da se opstati može samo udruženo, aktivno i uz pomoć.

Slaviša Grujić je rekao da je više nego važno da se manjin-ski mediji udruže, naročito u Vojvodini, kao multinacionalnoj sredini kako bi izdejstvovali za sebe najbolje moguće uslove za rad. „Radio-televizija Vojvodine

Novi medijski zakoni prisutpaju ovoj oblasti na nov način,

praćenjem evropskih trendova i približavanjem praksama koje su već

duže vreme dominantne u Evropi. Saveti nacionalnih manjina će i dalje igrati ključnu ulogu u ovom procesu kada se radi o funkcionisanju medija

na jezicima manjina. Postojeće zakonodavstvo koje se tiče nacionalnih

manjina pruža mogućnost njihovim Savetima da finansijski podržavaju

medijske kuće koje proizvode medijske sadržaje na jezicima

manjina. Međutim, ova mogućnost podrazumeva i obavezu da se osigura uređivačka i programska nezavisnot ovih medija i omogući novinarima da prave medijske sadržaje namenjene

manjinskim zajednicama.

Izvor: „Manjinski mediji — generisanje kapaciteta”

30

Mediji

Akademija za menadžment medija

Akademiju za me-nadžment medija je kreirala konsultant-ska kuća „Giacomelli media” iz Ljubljane. Kroz partnersku sa-radnju sa Centrom za razvoj manjinskih i lokalnih medija i me-dijskom agencijom „Heror Media Pont”, dizajnirana je za po-trebe manjinskih i lo-kalnih medija u Srbiji i regionu. Namera nam je da ovaj program razvijemo i aplicira-mo na region Zapad-nog Balkana, stva-rajući novu realnost koja korespondira sa savremenim tokovima medijske industrije, uvažavajući speci-fičnosti okruženja u kojima mediji stvara-ju sadržaj i posluju. Program je zasnovan na velikom broju stu-dija slučaja, prime-rima dobre i ne tako dobre prakse, dijalo-gu među učesnicima i praktičnim kreativ-nim radionicama.

obavlja svoju funkciju javnog servisa, ali je jako bitno da i na lokalu postoje mediji koji sa lokalnog nivoa zastupaju interese i informišu nacional-ne zajednice. Neophodno je

da ovi mediji postoje, da ima-ju stabilno finansiranje i da informišu građane o tome šta je bitno i to ne samo u svojoj nego i u drugim nacionalnim zajednicama.”

Predstavljane publikacije

31

Mediji

Nataša Heror, izvršna di-rektorka „Heror Media Pon-ta”, istakla je da ova pu-blikcija može da posluži kao putokaz drugima u radu. Ta-kođe, ona je najavila četvrtu

po redu regionalnu konferen-ciju posvećenu medijima na jezicima manjina sa nazivom „Razvoj medijskih brednova. Da li smo spremni za ekspe-riment?”, koja će se održati

5.11.2015. u Beogradu. Pored prestavljanja publikacije, na-javljeno je osnivanje Akade-mije za menadžment medija.

Ljiljana maričić