dekada roma u ap vojvodini - uskolavrsac.edu.rs 57/srpski.pdf · na romski folklor, pa su tako,...

Dekada Romau AP Vojvodini

br. 57 januar-mart 2016. godine

Periodična publikacija Kancelarije za inkluziju Roma

ISSN 2217-5016

Nova politika zapošljavanja u 2016. godini

Foto meseca: Romsko naselje u Apatinu

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDuško Jovanović

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićTijana Čubrilo

Ljiljana Maričić

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

Ivana Koprivica

Prevod na romski i engleski jezik:Agencija za prevodilačke, posredničke i

markentiške usluge Konekta

Tehnička priprema i štampa:MONDO-GRAF, Novi Sadwww.mondograf.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

Tel: 021/[email protected]

www.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: periodična publikacija Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović- 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Tromesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČ

DRAGI ČITAOCI,

Pred vama je naš magazin koji od ove godine prvi put izlazi tromesečno. Ovde možete pronaći sve bitne događaje i vesti u prva tri meseca 2016. godine, a koji se tiču Roma i njihovog položaja — novi pravilnik za upis učenika romske nacionalno-sti u srednje škole, položaj Romkinja u obrazov-nom sistemu. Bili smo i u Pećincima gde je počela kompjuterska obuka za Rome i u Nacionalnoj služ-bi gde su predstavljeni konkursi za samozapošlja-vanje, zapošljavanje i javne radove. Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravno-pravnost polova potpisao je ugovore sa opštinama Kovin i Odžaci za unapređene položaja Roma, a sa opštinom Inđija za pomoć pri rešavanju problema u stanovanju. Povodom Osmog marta pisali smo o neravnopravnom položaju žena, a povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika o službenoj upotrebi manjinskih jezika.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživačko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih stu-dija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov” iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org/bilten/.

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Obrazovanje

NOVI PRAVILNIK ZA UPIS UČENIKA ROMSKE NACIONALNOSTI U SREDNJE ŠKOLE

POD POVOLJNIJIM USLOVIMA

Upis učenika

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić, doneo je 8. februara Pravilnik o merilima i postupku za upis učenika romske

nacionalnosti u srednju školu pod povoljnijim uslovima radi sticanja pune ravnopravnosti.

- Osnovna škola počev od sedmog razreda preduzima mere kojima informiše rodite-lje, odnosno staratelje učeni-ka o merilima i postupku za

3Dekada Roma u AP Vojvodini

Obrazovanje

upis učenika u srednju školu pod povoljnijim uslovima. Infor mi sa nje roditelja, odno-sno staratelja o merilima i po-stupku upisa učenika u srednju školu pod povoljnijim uslovi-ma u skladu sa ovim pravilni-

kom, realizuje i Nacionalni savet romske nacionalne ma-njine.

Pod tim merama podrazu-mevaju se aktivnosti odeljen-skog starešine, stručnog sara-dnika (psihologa, pedagoga,

socijalni radnik) i drugih na-stavnika koje se odnose na:

1)kontinuirano informisanje roditelja, odnosno starate-lja o mogućnostima za upis učenika u srednju školu u skladu sa ovim pravilnikom;

2) davanje uputstva za priba-vljanje potrebne dokumen-tacije za prijavu učenika za upis u skladu sa ovim pra-vilnikom;

3) pomaganje roditeljima, odnosno starateljima i uče-nicima u izboru srednje škole i zanimanja, prema sklonostima i sposobnosti-ma učenika i u tom cilju praćenje njihovog razvoja i informisanje o karakteru i uslovima rada pojedinih za-nimanja.

Prijavu za upis u srednju školu pod povoljnijim uslovi-ma, roditelji, odnosno starate-

Učenici koji su prija-vljeni za upis pod povoljni-jim uslovima u skladu sa ovim pravlilnikom, polažu završni ispit u skladu sa podzakonskim aktom koji uređuje završni ispit. Broj bodova koji učenici ostva-re na osnovu uspeha iz ško-le i na osnovu završnog is-pita, uvećava se za 30% od broja bodova koji im nedo-staje do 100 bodova.

Učenicima koji žive u porodici koja je korisnik novčane socijalne pomoći, broj bodova koji su ostvarli na osnovu uspeha iz škole i završnog ispita uvećava se za 35% od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova.


Obrazovanje

Povodom Dana maternjeg jezika Zavod za ravnopravnost polova i Univerzitet u Novom Sadu — ACIMSI Centar za rodne studije su promovisai knjigu „Rodni identiteti i interkultu-ralnost: Kritička analiza afir-mativnih mera na visokoškol-skim institucijama u Srbiji 2000―2013.” autorke dr Slavice Denić. Promocija je od-ržana u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu. U ime izdavača prisutnima se obratila Vesna Šijački, direk-

torka Zavoda za ravnopravnost polova, a o knjizi su govorile recenzentkinje prof. dr Svenka Savić i dr Biljana Sikimić i au-torka dr Slavica Denić.

Autorka knjige dr Slavica Denić iz ugla studija roda ana-lizira rezultate Dekade Roma

(2000—2013) u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom na rezul-tate afirmativne akcije u siste-mu obrazovanja. Afirmativna

POLOŽAJ ROMKINJA U OBRAZOVNOM SISTEMU

„Rad Slavice Denić predstavlja značajan doprinos istraži-vanju socijalnog položaja Roma i Romkinja u savremenoj Srbiji, a budući da značajnu pažnju posvećuje položaju Romkinja u obrazovnom sistemu, ona je veoma dragocena i sa stanovišta studija roda”, istakla je recenzentkinja knjige dr Biljana Sikimić.

lji učenika podnose osnovnoj školi, najkasnije do prvog no-vembra školske godine u kojoj učenik pohađa osmi razred. U prijavi roditelj, odnosno stara-telj se izjašnjava o nacionalnoj pripadnosti učenika i dostavlja dokumentaciju o socijalnom statusu učenika i roditelja, od-nosno staratelja.

Škola, na osnovu prijave, sastavlja listu učenika koji su se prijavili za upis pod povolj-nijim uslovima u skladu sa ovim pravilnikom.

Lista se dostavlja ministar-stvu nadležnom za poslove obrazovanja najkasnije do 31. marta školske godine u kojoj prijavljeni učenici pohađaju osmi razred.

Nakon polaganja završnog ispita, roditelji, odnosno stara-telji učenika dostavljaju školi opredeljenja za dalje školova-nje, u skladu sa pravilnikom ko-jim je propisan upis učenika u rednju školu. Učenici se raspo-deljuju u srednje škole na osno-vu opredeljenja i broja bodova, zajedno sa ostalim učenicima. Ukoliko u istoj srednjoj školi ima više odeljenja istog obra-zovnog profila, učenici se rav-nomerno raspodeljuju po ode-ljenjima.

Nakon upisa, osnovna škola dostavlja srednjoj školi podat-ke o učeniku koji se upisao u skladu sa ovim pravilnikom.

Za učenike koji završavaju osmi razred u školskoj 2015/

2016. godini, a koji ostvaruju pravo na upis u srednju školu u skladu sa ovim pravilnikom, ško-le će informisati roditelje, odno-sno staratelje učenika o merili-ma i postupku za upis učenika, u skladu sa ovim pravilnikom od početka drugog polugodišta škol-ske 2015/2016. godine.

Roditelji za učenike podno-se školi prijavu za upis u sre-dnju školu pod povoljnijim uslo-vima u skladu sa ovim pravilnikom, najkasnije do 15. marta 2016. godine.

Listu prijavljenih učenika škola dostavlja ministarstvu najkasnije do 31. marta 2016. godine.

Izvor: www.mpn.gov.rs


Obrazovanje

akcija je analizirana kroz sve nivoe obrazovanja, a posebna pažnja je posvećena obrazova-nju Roma i Romkinja u AP Vojvodini.

Pored statističkih podata-ka, u studiji su korišćeni i re-zultati dobijeni terenskim

istraživanjem putem upitnika i intervjua kojim su bili obuhvaćeni koordinatori i koor-dinatorke za romska pitanja, pedagoški asistenti i asistentki-nje, studenti i studentkinje, kao i zdravstvene medijatorke u Srbiji u periodu od 2013. do 2014. Rad Slavice Denić pred-stavlja značajan doprinos istra-živanju socijalnog položaja Roma i Romkinja u savremenoj Srbiji, a budući da značajnu pažnju posvećuje položaju Romkinja u obrazovnom siste-mu, ona je veoma dragocena i sa stanovišta studija roda.

Interdisciplinarni postdi-plomski program Centra za rodne studije već 12 godina predstavlja nukleus širenja te-orijskih ideja i metoda o potre-bi promene akademske paradi-gme, a čiji je cilj stvaranje

akademske elite za teorijsko promišljanje o rodnim pitanji-ma povezanim sa drugim kom-ponentama identiteta (kao što su etnički, nacionalni, verski, seksualni i drugi). To je, za sada, jedini akademski pro-gram u Srbiji na osnovu kojeg se stiče zvanje master i doktor rodnih studija, a na osnovu akreditovanog master i doktor-skog programa.

Ovo je šesta knjiga iz edi-cije „Roza Luksemburg“ koju je Zavod za ravnopravnost po-lova posvetio doktorskim i ma-ster radovima na temu rodne ravnopravnosti sa ciljem da predstavi i afirmiše stručnjake i stručnjakinje koji/e se bave rodnim politikama.

Izvor: Zavod za

ravnopravnost polova

„Postoji nekoliko ra-zloga zašto je Zavod izda-vač ovog doktorskog rada. Pre svega, tema rada ko-respondira sa programskim aktivnostima Zavoda i dru-go, predstavlja trajno svedočanstvo o tome ka-kve su rezultate donele afirmativne mere i u kom pravcu ih je moguće inovi-rati”, izjavila je direktor-ka Vesna Šijački.

„Pitanja kojima se u ovom radu bavim jesu u kojoj meri je rod relevantan za primenu afirmativnih akcija za upis romskih učenika i učenica u srednje škole, na fakultete i visokoo-brazovne ustanove koje se u Srbiji primenjuju više od jedne decenije. Afirmativna akcija je analizirana kroz sve nivoe obrazovanja, a posebna pažnja je posvećena obrazovanju Roma i Romkinja u Pokrajini Vojvodini. Razmatram takođe i druge mehanizme uključivanja Roma i Romkinja u institucije sistema, tako da su pored statističkih podataka, u studiji korišćeni i rezultati dobijeni terenskim istraživanjem putem upitnika i intervjua kojim su bili obu-hvaćeni koordinatori i koordinatorke za romska pitanja, pedagoški asistenti i asistentkinje, studenti i studentkinje, kao i zdravstvene medijatorke.

Rezultati istraživanja pokazuju da je u ukupnom procesu izgrađivanja i primene afirma-tivnih mera uključen veći broj Romkinja nego Roma, što govori o značajnom pomaku u uče-šću Romkinja u društvenom životu.

Postoje određena istraživanja na temu afirmativnih mera, ali je evidentan nedostatak empirijskih podataka koji bi mogli poslužiti za uspešan rad nakon okončanja Dekade. Nadam se da se ovaj rad može smatrati skromnim doprinosom problematizaciji samog pojma afir-mativne akcije, njenoj primeni u konkretnim uslovima u Srbiji i onome što je nauka ponudi-la kao sumu ideja za poboljšanje ukupnog položaja romske zajednice i proces izgradnje romske intelektualne elite.

Dalji planovi su vezani za naučni rad kojim bi se podstakla i afirmisala romska intelektu-alna elita u akademskoj zajednici, kao i institucionalna zastupljenost romskog jezika i kultu-re na univerzitetskom nivou u Srbiji.”

dr Slavica Denić


Obrazovanje

JOŠ JEDNA U NIZU MLADIH I USPEŠNIH ROMKINJA

Prvog oktobra 2015, na dan početka nove školske godine Visoke škole strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov”, Eldena Jovanović je dobila di-plomu i njen diplomski rad je proglašen za najbolji. Pored toga, taj pri oktobar bio je i njen prvi radni dan kao stručne saradnice u nastavi u istoime-noj školi. Ovo je priča o jednoj

emancipovanoj i visokoobrazo-vanoj ženi.

Put obrazovanja

Kada je Eldena bila dete, u njenoj porodici se nije govorio romski jezik. Međutim, u četvr-tom razredu, njen deda je odlu-čio da nju i njenog brata upiše na romski folklor, pa su tako, zajedno sa ostalom decom koja

su išla sa njima učili da igraju folklor i da govore romski jezik. „Ponosna sam što znam svoj je-zik, što mogu da ga predajem i da radim sa decom koja su moje nacionalnosti”, kaže Eldena za-dovoljno. Nakon osnovne škole, završila je i srednju ekonomsku školu, za finansijskog tehničara u Staroj Pazovi. Ova lepa Romkinja je istakla da nije ima-

Eldena Jovanović


Obrazovanje

la nikakvih problema u učenju niti naišla na diskriminaciju, iako je bila jedina Romkinja u razredu. Redovno je dobijala stipendiju od kako je krenula u srednju školu. „Kada sam kre-nula na fakultet, bila sam prva na listi za budžet, te sam dobila dve stipendije — od Kancelarije za inkluziju Roma i od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Uspela sam i da uđem u internat sa tim

bodovima”, ističe ponosno Eldena. Ona je završila Visoku školu strukovnih stu-dija za vaspitače „Mihailo Palov” za strukovnog vaspi-tača na romskom jeziku, a sa tom diplomom može da radi i sa romskom i sa srp-skom decom.

Obrazovanje se isplatilo

Ključ uspeha za svo si-romaštvo Roma jeste obra-zovanje. Nakon dugog i te-škog puta školovanja, Eldena je uspela u svojoj nameri. Zaposlila se kao saradnik u nastavi i predaje pet predmeta koji se tiču razvoja govora i književno-sti na romskom jeziku, a možda će predavati i mate-matiku.

„Danas mi je prvi radni ran, a pre ovog posla, radila sam i kao pedagoški asi-stent u školi Paja Jovanović. Tada sam više volontirala i radila sa decom koja skoro ne idu u školu. Takođe, ra-dila sam i sa njihovim rodi-teljima. Bilo je slučajeva da su deca imala skroz odličan uspeh, a da su im roditelji

bili nepismeni. Pošto su imala problema sa rešavanjem do-maćih zadataka, ja sam im po-magala. To sam radila sa zado-voljstvom jer sam videla da im je to potrebno”, objašnjava Eldena. Ona ističe da je veoma ponosna što je završila upravo ovu višu školu. Ona je iz Stare Pazove i prvobitno je htela da upiše Filozofski fakultet u Novom Sadu, ali se na kraju ipak odlučila za ovu školu i nije

se pokajala. Profesori su joj do-sta pomagali i imali dosta pove-renja u nju.

Diplomski radNaziv teme diplomskog

rada je Kognitivni razvoj, struktura, sposobnosti i mo-gućnosti merenja inteligencije dece predškolskog uzrasta. Rad se bavi inteligencijom dece, a ocenjen je kao najbolji. Eldena je priznala da je bila malo le-nja što se tiče diplomskog rada, ali da joj je profesorka i mentorka, Tanja Nedilović, mnogo pomogla da ne posusta-je na kraju. Ona ističe da je ponosna što ima takvu profe-sorku. I ne samo nju nego sve koji rade u ovoj obrazovnoj ustanovi i koji su zaduženi za to da je ona danas završila dugo putovanje školovanja.

Poruka sunarodnicima Romima

Eldena poručuje da eduka-cija mora biti na prvom mestu. Dok je ona studirala nekoliko studentkinja je napustilo fakul-tet jer su se udale. „Ne bih vo-lela da ovo postane praksa i pošto ja sad počinjem da radim kao saradnik u nastavi, više ću obratiti pažnju na ovaj pro-blem i razgovaraću sa studenti-ma o tome koliko je bitno obra-zovanje” kaže Eldena za kraj razgovora.

Eldeni želimo puno uspeha i naučnih radova, a ona nam je obećala da će nastaviti i dalje da se usavršava i uči jer bez konstantnog učenja nema na-

pretka.

Ljiljana Maričić


Edukativni centar „Discipulus” u Pećincima postoji deset godina, a bavi se obrazovanjem

odraslih. Sarađuje sa fakultetima, bili su organizatori naučnih konferencija koje su se odnosile na preduzetništvo. Ovaj centar ima

Veliki broj saradnika, pa zavisno od potreba prave određene programe. Putem seminara, radionica i

treninga uspevaju da šire znanje i pomažu pri sticanju novih znanja i veština.

Prvi dan obuke

Obrazovanje

Saradnici Edukativnog cen-tra su:

• Univerzitet Union ― Faku-ltet za poslovno industrijski menadžment, Beograd

• Narodni univerzitet Božidar Adžija, Beograd

• Edukativni centar „Finesa”, Beograd

• Ekološko društvo „Eko-ekologično”, Pećinci

KOMPJUTERSKA OBUKA ZA ROME U PEĆINCIMA


Obrazovanje

Edukativni centar „Discipulus”, kao obrazovna insti-tucija, već duži niz godina prisutan je u svetu obrazova-nja Republike Srbije, a osnovan je sa idejom da mladim ljudima na teritoriji Donjeg Srema pruži mogućnosti za dodatno obrazovanje.

Osnovni zadatak Edukativnog centra je praktično obrazovanje kadrova u oblasti ekonomije, menadžmen-ta, turizma, prava, poljoprivrede i ekologije. Sticanjem znanja, veština i sposobnosti na taj način, omogućava se usavršavanje i spajanje modernog poslovanja s trendovi-ma moderne ekonomske teorije.

• Skupština opštine Pećinci• Skupština opštine Stara

PazovaOvoga puta došli su na ide-

ju da obave kompjutersku obuku za mlade Rome za dobi-janje međunarodno priznatog ECDL sertifikata, koju će im držati obučeni predavači. Projekat je odobrio Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapo-šljavanje i ravnopravnost polo-

va, a priključila se i opšti-na jer će finansirati izradu diploma polaznicima. Planirano je da prvi modul traje sedam dana, odno-sno 30 časova, ali je odlu-čeno da to ipak bude duže, zarad potpune sigurnosti u stečeno znanje. Za sada ima 15 prijavljenih za ovu obuku, ali moguće je da će ih biti i više.

Početku obuke prisu-stvovali su Nada Burma-zović, pomoćnica pokrajin-skog sekretara za oblast zapošljavanja, Snežana Gagić, načelnica odeljenja za društvene delatnosti Opštine Pećinci, i direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jovanović.

Direktor Jovanović poz-dravio je sve polaznike i uputio im reči podrške, ukazujući na značaj poznavanja rada na ra-čunaru. „Ovaj projekat uliva nadu mladim Romima jer im omogućava da prate ono što su danas globalni tokovi i savreme-na tehnologija. Važno je da ove obuke pohađaju ljudi koji nešto žele da promene, a koji ujedno shvataju koncept doživotnog učenja i usavršavanja”, rekao

je direktor Kancelarije za inklu-ziju i dodao da je ovde na delu sjajna sinergija jer je projekat pokrenula nevladina organizaci-ja, finansijski podržala pokra-jinska adminiostracija, a u to sve se uključila i lokalna samou-prava i to je model koji treba slediti.

Načelnica Snežana Gagić pridružila se rečima podrške i is-takla činjenicu da je usvojen Lokali akcioni plan za unapređe-nje položaja Roma za period od 2015. do 2019. godine, a čiji se prioriteti odnose na obrazova-nje, zdravstvo, stanovanje i za-pošljavanje. „Dobi janje ovog sertifikata izuzetno je značajno za vas i zato vam želim da uspe-šno završite obuku”, rekla je na kraju načelnica.

Projekti kao što je ovaj po-

mažu mladim Romima da lakše dođu do zaposlenja jer je rad na računaru preduslov skoro sva-

kom poslu u savremenom svetu. Istovremeno, oni stiču i samopo-

uzdanje i želju za daljim obra-

zovanjem, a tako povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i čine važne korake u po-

boljšanju kvaliteta života.

Tijana Čubrilo


Stanovanje

Miroslav Vasin i Petar Filipović

INĐIJA UZ POMOĆ POKRAJINSKE VLADE UNAPREĐUJE POLOŽAJ ROMA

U OBLASTI STANOVANJA

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova, Miroslav Vasin, potpisao je ugovor sa predsednikom Opštine Inđija, Petrom Filipovićem, kojim se iz budžeta Vojvodine dodeljuju bespovratna sredstva na osno-vu konkursa za sufinansiranje položaja Roma u oblasti stano-vanja. Pokrajinski sekretarijat je za ovu namenu dodelio Opštini Inđija sredstva u iznosu od 1,4 miliona dinara.Potpisivanju je prisustvovala i pomoćnica pokrajinskog sekre-tara za oblast unapređenja po-ložaja Roma, dr Slavica Denić. Pokrajinski sekretarijat je Opštini Inđija opredelio 1,4 miliona dinara na osnovu spro-vedenog konkursa čiji je pred-met bila dodela sredstava op-

štinama i gradovima u AP Vojvodini, a obuhvatao je:

— finansiranje implementaci-je i primene Strategije za unapređenje položaja Roma/Romkinja s ciljem njihove integracije u dru-štvene tokove;

— realizaciju lokalnih akcio-nih planova za Rome u obla-sti stanovanja u gradovima i opštinama na teritoriji AP Vojvodine;

— poboljšanje uslova stano-vanja Roma i Romkinja;

— afirmaciju učešća Roma/Romkinja u procesima odluči-vanja, planiranja i sprovođe-nja lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja Roma u oblasti stanovanja;

— kao i određivanje uslova za korišćenje odobrenih sred-stava.

„Vojvodina se smatra za region sa najkvalitetnijim pro-gramom pomoći romskoj naci-onalnoj zajednici. Program, koji je predstavljen u pojedi-nim evropskim regijama zasno-van je na rešavanju tri ključna problema — obrazovanje, za-pošljavanje i stanovanje. Po-kra jinska vlada je upravo lo-kalnim samoupravama u Vojvodini pomagala u okviru pomenuta tri segmenta, a da-našnji susret u Inđiji je po-svećen pružanju pomoći opšti-ni u pogledu stanovanja Roma. Sredstvima udruženim sa Opštinom Inđija, pomažemo da se saniraju postojeći objekti i zadovolje stambene potrebe Roma koji žive na teritoriji ove opštine”, kazao je Vasin. Resorni sekretar dodao je i da je Sekretarijat protekle godine

Foto

: w

ww

.ind

jija

.net


Stanovanje

„Opština Inđija je dobila od PS za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine 1,4 miliona za sanaciju stambenih objekata u kojima žive romske porodice. Isto to-liko izdvojili smo i mi kao lokalna samouprava. Sa ukupnim sredstvima od blizu 3 miliona dina-ra, najmanje 15 romskih porodica će dobiti pomoć u građevinskom materijalu. Svaki dinar od predviđenih sredstava ce stići do romskih porodica, a to je najvažnije. Nema astronomskih ho-norara, sprovodimo inkluziju na delu. Bilo da saniraju krov, rade podove, grade kupatilo, me-njaju stolariju, novac će ići za ono za šta je potreban određenoj porodici. Krajem februara 2016. lokalna skupština je usvojila LAP za Rome u 4 prioritetne oblasti, sa preko 10 podoblasti. Strateški dokument je usvojen na period od 5 godina, od 2016. do 2020. U prvoj godini imple-mentacije budžetiran je sa 5,9 miliona dinara i upravo deo tih sredstava ide namenski za sa-naciju kuća. Kada pogledate mere i aktivnostu usmerene podršci romskoj zajednici u Inđiji, vi-dećete da je Inđija primer za celu Srbiju u rešavanju problema najugroženije zejdnice u Srbiji danas. Svedoci smo deklarativnog zalaganja za unapređenje položaja Roma, mera koje nema-ju rezulatate, astronomskih honorara za pojedince, dok ne postoje merljivi rezultati. Mi radi-mo drugačije, zato su i rezultati drugačiji — vrlo konkretni, merljivi.”

Ninoslav Jovanović

u Inđiji finansirao šest meseci zarade za koordinatora za rom-ska pitanja, a obezbeđena su i sredstva za nabavku udžbenika i školskog pribora za romske đake.

Predsednik Opštine, Petar Filipović, istakao je važnost

ovog i sličnih podsticajnih pro-jekata, posebno za pripadnike romske nacionalne zajednice, jer su oni najugroženiji u ma-terijalnom smislu, posebno u pogledu uslova života. „Pored navedenih sredstava, više od pet miliona dinara je obez-

beđeno u okviru opštinskog bu-džeta za pitanje unapređenja položaja Roma u Opštini, kao i za rešavanje strateških pitanja njihove nacionalne zajednice”, rekao je Filipović.

Aleksandra Mićić


Stanovanje

POTPISANI UGOVORI ZA UNAPREĐENJE POLOŽAJA ROMA

U OPŠTINAMA ODŽACI I KOVIN


Stanovanje

Predstavnici Opština Kovin i Odžaci potpisali su juče ugo-vore sa Pokrajinskim sekretari-jatom za privredu, zapošljava-

nje i ravnopravnost polova za unapređenje položaja Roma u oblasti stanovanja. Svečanom potpisivanju su prisustvovali

pomoćnica pokrajinskog sekre-tara za privredu, zapošljava-nje i ravnopravnost polova, za oblast una pre đenja položaja

Roma, Sla vica De-nić, koja je uručila ugovore, i direktor Kancelarije za in-kluziju Roma AP Vojvodine, Duško Jovanović, saopštio je Sekretarijat. Pokrajinski sekreta-rijat za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova raspisao je prošle godine konkurs za do delu bespovra-tnih sredstava gra-dovima i opštinama sa teritorije AP Voj-vodine za sufinansi-ranje realizacije lo-ka ln ih akc ionih pla nova za una-pređenje položaja Roma u oblasti sta-novanja. Za tu na-menu Se kretarijat je izdvojio ukupno 3 miliona dinara, dok su lokalne samou-prave bile u obavezi da učestvuju sa 50 odsto sopstvenih sredstava. Na kon-kursu je opština Odžaci dobila mili-on dinara, opština Kovin 600.000 dina-ra, dok je opština Inđija dobila bespo-vratno 1,4 miliona dinara.

Ciljevi finansi-ranja su se zasnivali na primeni Stra-


tegije za unapređenje položa-ja Roma i Romkinja na terito-r ij i AP Vojvodine, radi

integracije u društvene toko-ve, a što bi, uz realizaciju lokalnih akcionih planova,

znatno poboljšalo uslove sta-novanja ove nacionalne zaje-dnice.

Stanovanje

Uručivanje ugovora


Stanovanje

„U Odžacima ima oko 400 romskih domaćinstava u kojima zivi 1056 Roma i Romkinja. Opština Odžaci je usvojila akcione planove 2010—2015. od kojih je pored akcionog plana za obrazovanje, zdravlje, zapošljavanje prisutan i akcioni plan za stanovanje. Za ovih pet godina najviše se radilo na obrazovanju i zdravlju, mnogo manje na zapošljavanju, a najmanje na re-šavanju problema oko stanovanja. Ako uzmemo činjenicu da je donošenjem Dekade Roma u Republici Srbiji prepoznat problem sa kojim se suočavaju Romi u ostvarivanju prava na ade-kvatno stanovanje, malo toga je na ovom polju učinjeno. Iako je naša opština imala sluha za rešavanje ovih problema, Romi u Odžacima su i dalje bez pomoći i ne mogu da izađu iz zača-ranog kruga siromaštva. Sredstva Pokrajinskog sekretarijata i opštine Odžaci u ukupnom iznosu od dva miliona dinara ce mnogim porodicama poboljšati životne uslove. Veliki broj porodica u Odžacima se trudi da živi u normalnim uslovima i da svojoj deci obezbedi najbolje što može, ali ekonomska situacija im ne dozvoljava da to sprovedu u delo. Ovakav vid podrške podrazu-meva adaptaciju kuća u kojima žive Romi i mnogo će im značiti. Ono što bih naznačio je da Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Kancelarija za in-kluziju Roma i Opština Odžaci imaju jako dobru saradnju u oblastima obrazovanja i zapošljava-nja, a verujem da će se ta saradnja i dalje nastaviti u ostvarivanju unapređenja položaja Roma u društvu i smanjivanju razlika koja postoji između romske populacije i ostalog stanovništva.

Miroslav Ilić, koordinator za romska pitanja Opštine Ožaci

Pomoćnica pokrajinskog se-kretara, Slavica Denić, je istakla da je od velike važnosti činjenica da su lokalne samo uprave uzele učešće u aktivnostima i spro-vođenju programa Sekre tarijata,

usmerenih na unapre đenje polo-žaja Roma, čime potvrđuju svoju društveno odgovornu ulogu pre-ma građanima.

Pored toga, značajno je učešće i romskog nevladinog

sektora, koji sprovođenjem sopstvenih projekata znatno unapređuje položaj pripadnika romske zajednice, navodi se u saopštenju.

Aleksandra Мićić


Stanovanje

PREDSTAVLJEN PROJEKAT REHABILITACIJE KUĆA SOCIJALNO UGROŽENIH PORODICA

KOJE SU BILE POGOĐENE POPLAVAMA U SRBIJI

Ciklon „Tamara” zahvatio je područje srednje i jugoistoč-ne Evrope 13. maja 2014. godi-ne. Centar ciklonalnog polja bio je nad Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, gde je između 13. i 15. maja izlučena velika količina padavina, najveća ika-da zabeležena od kada se vode meteorološka osmatranja. Ove poplave su odnele 51 život. Vodena stihija i klizišta su uni-štili više od 400 stambenih obje-

kata, a oko 17 000 kuća je oštećeno. Obrenovac je zbog poplave potpuno evakuisan. Bujicama, klizištima i podze-mnim vodama pogođeno je i stanovništvo iz Valjeva, Lazarevca i Šapca.

Majske poplave su bile ra-zlog zbog kojeg je pokrenut projekat „Rehabilitacija kuća zasnovana na potrebama soci-jalno ugroženih porodica koje su bile pogođene poplavama u

Srbiji”. Dve partnerske orga-nizacije su zajednički organi-zovale ovaj projekat ― EHO (Eku menska humanitarna orga nizacija) iz Novog Sada i HEKS–EPER (Humanitarna služ-ba prote stantskih crkava u Švaj carskoj), iz Ciriha, Švaj-carska. Projekat u vrednosti od 1,6 miliona CHF su finansi-rale HEKS/EPER, „Švajcarska solidarnost” (Swiss Solidarity) i „Švajcarska agencija za ra-

Predstavljanje projekta


zvoj i saradnju” (Swiss Agency for Development and Coo-peration). Projekat je realizo-van u periodu između 1. avgu-sta 2014. i 31. decembra 2015. godine, na teritoriji opštine Valjevo, Šabac, kao i gradske opštine Lazarevac i Obre-novac.

Projekat se fokusirao na rehabil itaciju poplavama oštećenih kuća za ugrožene porodice, odnosno Rome/Romkinje i druge socijalno

ugrožene kategorije, koje žive u podstandardnim nase-ljima i imaju loše uslove sta-novanja.

Tokom trajanja projekta, nezavisni tim CPZV-a u sara-dnji sa produkcijskom kućom Playground produkcija iz Novog Sada, dokumentovao je tok realizacije i primenjenu metodologiju rada na terenu. Rezultati ove inicijative su te-levizijska reportaža u trajanju od 6 minuta, autorke Ivane Buš Jović i televizijski doku-mentarni film autora Želimira Žilnika, prikazani su prilikom predstavljanja projekta.

U okviru projekta pružena je tehnička podrška za plani-ranje i realizaciju projekta re-habilitacije kuće, građevinski materijal za korisničke porodi-ce (primenom sistema vaučera za građevinski material), kao i konsultacije, savetovanje, smernice i stručna podrška u izvođenju građevinskih rado-va. Preko 400 ugroženih poro-dica je podržano da sprovede rehabilitaciju svojih kuća. U zavisnosti od oštećenja kuće

definisane su četiri kategorije pomoći.

Stanovnici naselja su bili odgovorni za ceo proces obno-ve kuća i poboljšanje uslova stanovanja, tj. stanovnici su sami izvodili građevinske rado-ve ili plaćali majstore. U tom procesu pomagali su im profe-sionalci, stručni nadzor i podr-ška.

Robert Bu, ispred Eku-menske humanitarne orgniza-cije, rekao je da EHO još od 2003. godine radi na poboljša-nju uslova stanovanja u pod-standardnim romskim naselji-ma i da od 2007. primenjuju jedinstven model koji podra-zumeva poboljšanje uslova stanovanja sistemom kontroli-sane samogradnje. Od romske populacije se očekuje da svo-jim radom doprinese celom procesu. Bu je istakao da od 400 obnovljenih kuća, 330 pri-pada žiteljima romske nacio-nalnosti. Tokom projekta je iz-građeno desetak potpuno novih kuća.

Ljiljana Maričić

Stanovanje


Zapošljavanje

POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U 2016. GODINI

Na evidenciji Nacionalne službe južno-bačkog okruga ima 1379 lica romske nacionalnosti, od čega su 645 žene, a na teritoriji Grada Novog Sada taj broj je 360. Ovi konkursi mogu da doprinesu tome da se ovi brojevi smanje.

Učesnici okruglog stola


Zapošljavanje

Nacionalna služba za zapo-šljavanje (NSZ) — Filijala Novi Sad bila je domaćin tribine na kojoj su predstavljeni progra-mi i mere aktivne politike za-pošljavanja u 2016. godini.

Pored konkursa i javnih poziva NSZ, predstavljeni su i konkursi Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i rav-nopravnost polova i Grada Novog Sada. Poseban akcenat

stavljen je na konkurse koji su namenjeni pripadnicima rom-ske nacionalne zajednice.

Tribini su prisustvovali i predstavnici Centra za socijal-ni rad, Udruženja zanatlija, di-rektor Kancelarije za inkluziju Roma, kao i zainteresovani po-slodavci i radnici za apliciranje na ove konkurse.

Konkursi Nacionalne službe za zapošljavanje

Nacionalna služba za zapo-šljavanje predstavila je 11 konkursa i javnih poziva, od kojih su tri od posebne važno-sti za romsku zajednicu. Prvi je javni poziv nezaposlenim lici-ma romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samoza-pošljavanje, a otvoren je do 18. aprila 2016. godine. Subvencija je namenjena lici-ma koja su na evidenciji NSZ i imaju završenu obuku za zapo-činjanje sopstvenog posla. Ova subvencija se dodeljuje u je-dnokratnom iznosu od 180.000 dinara, a zahtev sa biznis pla-nom u dva primerka predaje se jedinici Nacionalne službe pre-ma mestu prebivališta, odno-sno boravišta. Drugi poziv na-menjen je poslodavcima iz privatnog sektora za subvenci-ju dela zarade korisnika novča-ne socijalne pomoći koji su na evidenciji NSZ i traje do 30.11.2016. Ova mera je done-ta radi aktivacije nezaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći u cilju njihove radno--socijalne integracije i smanje-nja zavisnosti od davanja iz sistema socijalne zaštite. Po-slo davac dobija 15.000 dinara po zaposlenom licu na meseč-


Ljudska prava

nom nivou u trajanju od 12 meseci, sa obavezom zadr-žavanja lica u radnom odnosu najmanje 6 meseci nakon iste-ka perioda od godinu dana. Poslednji značajan poziv je po-ziv poslodavcima za dodelu

subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvo-renim radnim mestima, a Romi spadaju u ovu kategoriju. Visina subvencije uslovljena je stepenom razvijenosti opštine

prema mestu zapošljavanja lica, pa se iznos kreće od 150.000 do 250.000 dinara po licu, a poziv je otvoren do 30.11.2016. Dušan Marjanović, načelnik Odeljenja za posredo-vanje i planiranje karijere, na-


Ljudska prava

glasio je da i u svim drugim konkursima prioritet imaju teže zapošljiva lica i pozvao sve zainteresovane da se pri-jave na konkurse i pre isteka roka jer ima mnogo zaintere-sovanih.

Konkursi Pokrajinske vlade i Grada Novog Sada

Direktorka Nacionalne služ-be za zapošljavanje ― Filijala Novi Sad, Tatjana Vidović, pred-stavila je konkurse Grada Novog

Sada, a Smiljana Rado vanović, načelnica Odeljenja za progra-me zapošljavanja, preduzetni-štvo i dodatno obrazovanje i obuke, konkurse Pokrajinske vla de. Grad ima konkurse za program pripravnika, program stručne prakse, organizovanje javnih radova od značaja za Grad, podršku samozapošljava-nju, Univerzitetsku profesional-nu praksu studenata, a finansi-raće i organizovanje Sajmova zapošljavanja i učešće u spro-vođenju projekta „Po većanje delotvornosti politike zapo-šljavanja prema ugroženim gru-pama”.

U Pokrajinskom sekretari-jatu za privredu aktuelna su dva konkursa: javni poziv za dodelu subvencije nezaposle-nim licima za samozapošljava-nje u AP Vojvodini u iznosu od 160.000 dinara i javni poziv za dodelu subvencije poslodavci-ma za zapošljavanje nezapo-slenih lica u AP Vojvodini u iz-nosu od 140.000 dinara. Oba konkursa su otvorena do 1.10.2016. godine, ali kao i za sve prethodne, preporuka je da se svi zainteresovani proja-ve što ranije.

Sve pojedinosti i potrebnu dokumentaciju za prijavu na neki od navedenih javnih pozi-va i konkursa moguće je pro-naći na internet stranicama ovih institucija — Nacionalna služba za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), Pokrajinski sekreta-rijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (www.spriv.vojvodina.gov.rs), Grad Novi Sad (www.novisad.rs).

Tijana Čubrilo


Ljudska prava

Tim za socijalno uključiva-nje i smanjenje siromaštva i Romski informativni cen-tar održali su okrugli sto sa ciljem sagledavanja procesa pristupanja Srbije Evropskoj unij i kroz Poglavlje 23, sa posebnim akcentom na zaštitu prava Roma/Romkinja. Na okru-glom stolu su govorili: E. Hendrik G.C. van den Dool, ambasador Holandije, dr

Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i ma-

njinska prava, Ivan Sekulović, menadžer Tima za soci-jalno uključivanje i smanjenje siromaštva, i Rozalija Ilić iz Romskog informativnog centra.

Položaj pripadnika romske zajednice u kontekstu otvaranja pregovaračkih pogla-vlja 23 i 24 od nepo-srednog je značaja za

ostvarivanje ljudskih i manjin-

ODRŽAN OKRUGLI STO O POLOŽAJU ROMSKE ZAJEDNICE U KONTEKSTU PROCESA

PRISTUPANJA SRBIJE EU

Romsko naselje Rupe u Rumi


Ljudska prava

skih prava i, u tom smislu, pi-tanje položaja Roma jedno je od ključnih, rečeno je na pa-nel diskusiji „Izazovi i zaštita ljudskih i manjinskih prava”.

Profesor na Pravnom fakul-tetu Univerziteta Union, Saša Gajin, rekao je da se po pravilu ta poglavlja prva otvaraju i po-slednja zatvaraju, kao i da po-stoje četiri referentne tačke, čije bi ispunjavanje trebalo da obezbedi otvaranje poglavlja. Objasnio je da su dve od te če-

tiri referentne tačke zamišlje-ne kao polazne osnove za otva-ranje poglavlja 23 i 24 i odnose se na pravni i politički položaj Roma, a to su Strategija za so-cijalno uključivanje romske za-jednice i Akcioni plan za una-pređivanje pravnog položaja pripadnika nacionalnih manjina uopšte. Treća referentna tačka je usvajanje zakona o bespla-tnoj pravnoj pomoći koja na direktan način omogućava ‘pri-stup pravdi’ i za pripadnike romske zajednice, a četvrta referentna tačka je usvajanje Zakona o zaštiti podataka o lič-nosti. Za sada, nijedan od tih ‘benčmarkova’ nije ispunjen, rekao je Gajin.

Ambasador Holandije u Srbiji, Hendrik van den Dool, naveo je da je u okviru prego-vora o pristupanju EU koje je u toku i poglavlja 23, od Srbije je zatraženo da pri-premi delikatan plan koji se odnosi na zaštitu nacio-nalnih manjina i to, kako je rekao, znači, učešće, ko-ordinaciju i zaje-dničku odgovor-nost.

„Holandija je rešena da štiti i promoviše ljudska i ma-njinska prava širom sveta, jer poštovanje tih prava takodje će pomoći da se podstakne ra-zvoj i stabilnost, a to je svima u interesu”, rekao je van den Dool.

Predsednik Nacionalnog sa-veta Roma, Vitomir Mihajlović, rekao je da je Savet aktivno učestvovao u donošenju važnog

strateškog dokumenta ― druge Strategije za pripadnike rom-ske nacionalne zajednice, da su u ekspertskom timu učestvo-vali i eksperti Romi, tako da je, kaže, 10—15 pripadnika romske zajednice direktno učestvovalo u izradi tog strateškog doku-menta. „To je vrlo važno, jer smo imali i dobar rezultat u do-nošenju dokumenta. Mi Romi smo upravo znali šta je to naj-bolje i u kom predviđenom roku se to može ostvariti. Imali smo razumevanje za sve pro-bleme s kojima se država Srbija suočava i upravo naši zahtevi bili su umereni, s obzirom na to šta sve romska zajednica treba da ostvari, posebno u po-gledu obrazovanja”, rekao je Mihajlović. Dodao je da su obrazovanje, stanovanje, za-pošljavanje, zdravstveni i soci-

jalni položaj Roma najbitnija pitanja i da su obuhvaćena Strategijom.

Na panel diskusiji učestvo-vala je i direktorka Romskog informativnog centra iz Kra-gujevca, Rozalija Ilić, koja je predstavila rezulate istraživa-nja po pitanju Poglavlja 23 ― Zaštita manjinskih prava Roma.

Izvor:

socijalnoukljucivanje.gov.rs


Ljudska prava

Ekonomska neravnopravnost žena se, uprkos značajnom po-boljšanju njihovog položaja, još uvek nalazi u samom korenu svih drugih oblika kršenja prava žena,

ističe se u saopštenju pokrajin-skog Ombudsmana povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena.

Ekonomski položaj ogromnog broja žena je loš, a dugotrajna

ekonomska kriza dodatno je po-većala njihovu društvenu nerav-nopravnost. Nezaposlenost žena veća je nego nezaposlenost mu-škaraca. Žene imaju slabiju kon-

RODNA NERAVNOPRAVNOST POČIVA NA LOŠEM EKONOMSKOM POLOŽAJU ŽENA


Ljudska prava

trolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošlja-vanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim po-

slovima. Diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama, koje se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla. To pokazuje i indeks rodne ravnopravnosti prema ko-jem Srbija najviše zaostaje za Evropskom unijom u oblasti rada i raspolaganja i upravljanja novcem. Zaposlene žene često su iz-ložene vređanju, pa i pre-tnjama i ucenama na ra-dnom mestu. Previše devojaka i žena su meta nasilja u porodici i drugih oblika nasilja koje opte-rećuje i oštećuje i njih kao pojedinke, ali i čitavo dru-štvo. Na sve ove pojave institucija Pokrajinskog za-štitnika građana ― ombud-smana ukazuje godinama, traži od nadležnih organa da preduzimaju odgovara-juće mere za zaštitu žena i poziva na poštovanje pro-pisa i Zakona o ravnoprav-nosti polova.

Ohrabrujuće je što je Srbija, kao prva zemlja van Evropske unije koja primenjuje Indeks ro-dne ravnopravnosti, ostvarila re-zultat od 40,6 poena od 100, dok

je prosek u EU 52,9 poena. Naša zemlja je iznad proseka Evropske unije kada je reč o učešću žena u odlučivanju, zahvaljujući, pre svega primeni tzv. kvota za ma-nje zastupljeni pol na mestima odlučivanja. To pokazuje da je u svim oblastima u kojima se ispo-ljava rodna neravnopravnost po-trebno preduzimati mere podr-ške, od lokalne zajednice do Vlade, jer bez odlučujućih, vi-dljivih i merljivih akcija neće doći do istinskog preobražaja položaja žena.

Ulaganjem u postizanje ro-dne ravnopravnosti biće obez-beđen ekonomski napredak, soci-jalna i politička inkluzija i druge pogodnosti koje će podstaći sta-bilnost i poštovanje ljudskog do-stojanstva. Ostvarivanje ljudskih prava i održivi razvoj nisu mogući ako polovina čovečanstva nema jednake mogućnosti, poručio je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun povodom obe-ležavanja Međunarodnog dana žena koji se ove godine obeleža-va pod sloganom: Planeta 50-50 do 2030. — Stvorimo uslove za rodnu ravnopravnost.

Izvor: Pokrajinski Ombudsman


Kultura

MEĐUNARODNI DAN MATERNJEG JEZIKA

Generalna skupština Uneska proglasila je 1999. godine Dan maternjeg jezika, kao seća-nje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, da-nas Bangladešu, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.


Kultura

Međunarodni dan maternjeg jezika i ove godine obeležen je u Republici Srbiji. Svečanosti u Palati Srbija povodom obeleža-vanja ovog značajnog datuma prisustvovali su predstavnici Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, državnih organa, insti-tucija i nezavisnih tela, a deca predstavnici nacionalnih manji-na u tradicionalnim narodnim nošnjama recitovala su pesme na svojim maternjim jezicima.

Više od 72.000 dece ima celokupnu nastavu na svojim maternjim jezicima, a više od 7.000 dece uči predmet mater-nji jezik sa elementima nacio-nalne kuture, što je slučaj sa romskim jezikom.

Evropska povelja o regionalnim i

manjinskim jezicima

U Srbiji danas živi više od 30 etničkih zajednica, svi govore svojim jezicima, a Srbija je 2006. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima i tako pre-uzela obavezu zaštite 10 ma-njinskih jezika. Ciljevi i načela ove povelje odnose se, između ostalog na: priznanje regional-nih ili manjinskih jezika kao iz-raz kulturnog bogatstva, stvara-nje uslova za olakšanje i/ili ohrabrivanje upotrebe regional-nih ili manjinskih jezika u govo-ru i pisanju, u javnom i priva-tnom životu, potrebu za odlučnom akcijom kako bi se

unapredili regionalni ili manjin-ski jezici i na taj način sačuvali, unapređenje proučavanja i is-traživanja regionalnih ili ma-njinskih jezika na univerziteti-ma ili sličnim ustanovama.

Mere koje država potpisnica povelje treba da sprovede zarad poboljšanja položaja manjinskih jezika su: omogućavanje pred-školskog, osnovnog, srednjoškol-skog, tehničkog ili specijalističk-og, univerzitetskog ili drugog višeg obrazovanja na odgovara-jućem manjinskom jeziku, obra-zovanje odraslih putem stalnih kurseva koji bi bili održavani uglavnom ili u potpunosti na re-gionalnim ili manjinskim jezici-ma, obezbeđivanje učenja isto-rije i kulture.

Sredstva javnog informisanja

Što se tiče sredstava javnog informisanja postoji obaveza države da obezbedi, ohrabri ili olakša stvaranje bar jedne ra-dio i televizijske stanice na je-ziku manjine. Države članice preuzimaju i obavezu da garan-tuju slobodu direktnog prijema radio i televizijskog programa iz susednih zemalja, na jeziku koji je isti ili sličan regionalnom ili manjinskom jeziku.

Pravo na informisanje na manjinskim jezicima putem štampanih i elektronskih medi-ja ostvaruje se na 15 jezika u Srbiji, ali je potrebna mnogo veća podrška države da ti me-diji opstanu jer su direktno po-gođeni privatizacijom medija.

Kultura i ekonomija

Što se tiče kulturnih aktiv-nosti i olakšica, države treba da

ohrabre vidove izražavanja i inicijative specifične za regio-nalne ili manjinske jezike i da omoguće različite načine pri-stupa umetničkim delima proi-zvedenim na ovim jezicima, da podstaknu različita sredstva pu-tem kojih bi dela sačinjena na tim jezicima postala dostupna, pomaganjem i razvitkom pre-vođenja, nadsinhronizacije i ti-tlovanih prevoda, da unaprede pristup radovima proizvedenim na drugim jezicima, razvojem prevoda, nadsinhronizacije i ti-tlovanih prevoda, itd.

Vezano za ekonomske i dru-štvene aktivnosti, države preu-zimaju obaveze da na teritoriji čitave zemlje eliminišu iz zako-nodavstva sve odredbe koje za-branjuju ili ograničavaju, bez dovoljno opravdanih razloga, upotrebu manjinskih jezika u dokumentima koji se tiču eko-nomskog ili društvenog života, posebno u ugovorima o zapo-šljavanju ili u tehničkim doku-mentima, da se suprotstave praksi koja ima za cilj da obe-shrabri upotrebu regionalnih ili manjinskih jezika u vezi sa eko-nomskim i društvenim aktivno-stima.

Tijana Čubrilo

U 42 lokalne samoupra-ve u Srbiji uvedeno je 11 manjinskih jezika u službe-nu upotrebu, a isti je slučaj i sa njihovim pismom.

Službeni jezici u AP Vojvodini su, pored srp-skog, i mađarski, hrvatski, rumunski, rusinski i slo-vački, a češki jezik i pismo je u službenoj upotrebi u opštini Bela Crkva, u Pančevu u naseljenom me-stu Ivanovo bugarski jezik i pismo, a u naseljenom mestu Jabuka je još i ma-kedonski jezik i pismo.


Kultura

KNJIŽEVNO VEČE SA MAJOM FAMILIĆ

Čitanje pesama Maje Familić

Maja Familić, književnica i slikarka, predstavila je svoju novu zbirku pesama u Čitaonici Gradske

biblioteke u Novom Sadu. Knjiga je već doživela promociju u Indiji, u Nju Delhiju, na svetskoj konfe-

renciji Roma, a izdata je sredstvi-ma Grada Novog Sada, Gradske uprave za kulturu.


Kultura

Pesme i ilustracije iz zbirke objavljene su u indijskom časo-pisu za književnost “Kafla”.

Knjiga je trojezična (na srp-skom, romskom i engleskom) „Kad mrtvi propevaju”/ „Kana

e mule đilaben”/„When the dead start singing” i posvećena je žrtvama Holokausta.


Na početku programa, predstavljena je biografija Maje Familić. O njenoj novoj knjizi govorili su učesnici programa i recezent knjige, Zoran Đerić. Stihove pesama je čitala dram-ska umetnica Željka Jelić, dok je muzički deo upotpunila pija-nistkinja Maja Repić.

Recezent Zoran Đerić, re-kao je da je pesnikinja osetila potrebu da prouči i opiše stra-danja svoga naroda, Roma. Ona je rodom iz fruškogorskog sela Molovina odakle je preko 100 Roma odvedeno u Jasenovac i druge logore. Među odvedenim Romima je bilo mnogo pripadni-ka porodice Familić koji su bili

poznati muzičari. Oni su odla-zeći u logor svirali i pevali kao da ne idu u smrt. „Veoma je te-ško staviti u pesmu činjenice vezane za stradanje ljudi, a da one ne budu teret i da pesma ne bude patetična što je Maja i uspela. Odnos između činjenica i fikcije je nešto što me zaintri-

giralo kada sam čitao njen novi rukopis. Veoma je bitno da je prisutna i likovna strana u kn-jizi. Naslov knjige je indikativan jer mrtvi pevaju kroz usta onih koji su preživeli. Ovo je način odavanja pošte mrtvima i to je možda jedini način da se oni sa-čuvaju od zaborava”, zaključio

Maja Familić rođena je 1973. godine u Novom Sadu. Po profesiji je diplo-mirani strukovni vaspitač. Takođe je završila studije na „Pedagoškom fakulte-tu” u Somboru i stekla zva-nje diplomirani učitelj. Likovna umetnica i pesniki-nja, članica je upravnog odbora Društva književnika Vojvodine. U sferi inkluziv-nog vaspitanja radila je kao mentor mnogih likov-nih radionica sa romskom decom. Trenutno je zapo-slena u Sektoru za digitali-zaciju kulturne baštine u Novom Sadu. Njena poezi-ja je objavljena u antologi-ji Vojvođanskih pesnikinja „Oči ravnice”. Nastoji da promoviše romsku kulturu. Njena izdata dela su: zbir-ke pesama „Ćup nadanja” i „Domaćinski gost” i poema „Crno-bela sreća”.

Kultura


je Đerić. Dragana V. Todoreskov, književnica i učesnica progra-ma, istakla je da posveta pe-sničke knjige žrtvama holokau-sta mapira čitalačku praksu, a grafički prilog, delo same au-torke, doprinosi snazi doživlja-ja, kao i teškim temama koje naslućujemo u naslovu.

Maja Familić je rekla da je za nju poezija nesto što se sanja, što se zamišlja, što se želi i što mora da se desi. Napo menula je da je ona iz-danak porodične loze Familić koja je stradala u velikom broju u tzv. Sremskom krva-vom letu za vreme Drugog

svetskog rata i da danas svo-jim literarnim i likovnim iz-ražavanjem osvetlava uspo-menu na minule dane, uspomenu koja će večno da živi u besmrtnosti i neza-boravu.

Ljiljana Maričić

Kultura

Foto: Internet

dekada roma u ap vojvodini - uskolavrsac.edu.rs 57/srpski.pdf · na romski folklor, pa su tako,...

Documents