dan nacionalnog teatradan nacionalnog teatra

UTORAK, 22 . n o v e m b a r 2011 , b r o j 5 1 6 7 , g o d i n a X V, c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

P ovodom 22. novembra, Dana Narodnogpozori{ta, planiran je niz sve~anosti kojima}e biti obeleèn 143. ro|endan.

JUÊ - dokumentarni film Puri{e \or|evi}aPla{im se da se sve razume (55 minuta) premijernona Velikoj sceni. Doajen srpske kinematografije, uovom ostvarenju, prati rad slavnog ~e{kogoskarovca Jirìja Mencla na pripremi opere

Zaljubljen u tri narandè koju je proletos uradio ukoreìji sa Boìdarom \urovi}em. Projekciji filmaprisustvovao Jirì Mencl;

JUÊ - promocija foto-monografije Skrivenalepota autorke Dine Jonsen, pod pokroviteljstvomNP, Telenor fondacije i Akademije umetnosti, naVelikoj sceni. Na vi{e od 100 stranica luksuznogizdanja, prikazane su fotografije pojedinih~lanova sva tri ansambla NP, enterijeri zgrade,de{avanja „iza scene“... Nakon promocije, ufoajeima nacionalnog teatra otvorena istoimenaizlo`ba;

DANAS - od 11.30 sati, sve~anost se {iri i naMuzej NP - proslavom prve godi{njice, a potom iotvaranjem izlo`be Stevan Sremac, akademik iakademac, koja je ura|ena u saradnji sa Narodnimmuzejem iz Ni{a;

DANAS - u podne, sve~ana akademija Korakdalje na Velikoj sceni, na kojoj }e biti sumiranirezultati u prethodnih godinu dana i dodeljenenagrade za umetni~ke i radne rezultate;

VEÊRAS - otvaranje adaptirane scene Ra{aPlaovi} - u holu scene, bi}e otkrivena i plo~a saimenima svih dobitnika nagrade Ra{a Plaovi}koju NP svakog 22. decembra dodeljuje zanajbolje gluma~ko ostvarenje u sezoni na svimbeogradskim pozori{nim scenama. Dosada{njidobitnici su Petar Bani}evi} (1988, 2001), LazarRistovski (1989), Branislav Ciga Jerini} (1990),Branimir Brstina (1991), Petar Kralj (1992), Veraûki} (1993), Ljuba Tadi} (1994), KsenijaJovanovi} (1995), Tihomir Arsi} (1996), DraganMi}anovi} (1997, 2004), Marko Nikoli} (1998),Miodrag Mrgud Radovanovi} (1999), MihailoJanketi} (2000), Predrag Ejdus (2002), TihomirStani} (2003), Vladan Gajovi} (2005), Vlastimir\uza Stojiljkovi} (2006), Milan Gutovi} (2007),Boris Isakovi} (2008), Nikola Ristanovski (2009),Boris Komneni} (2010) i Nata{a Ninkovi} (2011);

VEÊRAS - za kraj dvodnevnih sve~anosti od20.30 sati, na sceni Ra{a Plaovi}, premijerapredstave Zli dusi.

Narodno pozori{te uBeogradu osnovano je1868. godine

Tradicijaduga skorovek i poNarodno pozori{te u Beograduosnovano je 1868, kada je celaSrbija imala manje stanovnika,nego sada Beograd, tek ne{to vi{eod 1.200.000. Glavni grad imao jeoko 25.000 stanovnika i 3.444ku}a. Beograd, gradi} na razme|iistoka i zapada, imao je te godineVeliku {kolu sa tri fakulteta, jednupunu i jednu nepotpunugimnaziju, Realku, Vi{u ̀ ensku{kolu, Srpsko u~eno dru{tvo,Narodnu biblioteku, Narodnimuzej, Narodnu ~itaonicu, Prvopeva~ko dru{tvo, Dràvnu{tampariju... Prvi poku{aji daglavni grad Kneèvine Srbijedobije stalni profesionalni teatardatiraju jo{ iz ~etrdesetih godina19. veka, a kona~no 1868.osnovano je NP. Prva predstava,\ura| Brankovi} KaroljaObernjaka, odràna je 22.novembra 1868. u gostionici Kodengleske kraljice, koja je slede}ihgodinu dana bila privremeni domnacionalnog profesionalnogpozori{ta.

Dvodnevne sve~anosti, 21. i 22. novembra

Dan nacionalnog teatraDan nacionalnog teatra

Nata{aNinkovi}

Puri{a \or|evi} iJirì Mencl

III NPII NP

u t o r a k , 2 2 . n o v e m b a r 2 0 1 1 .

dan narodnog pozori{ta

BO@IDAR \UROVI]: Sve planiranoje ostvareno, pa i vi{e od toga

M islim da bi posao kojim se bavimo treba-lo da, pre svega, ocenjuje javnost.Me|utim, to ne zna~i da i mi sami, u

nekim trenucima, nismo obavezni da se okrenemounazad kako bismo videli, sagledali i sumirali {tasmo to uradili, odnosno {ta smo planirali, a {ta re-alizovali. U tom smislu, sve planirano je i ost-vareno, a kad je re~ o faznoj rekonstrukcijiNarodnog pozori{ta, tu je ura|eno i vi{e nego {to jeplanirano. Rekonstruisali smo scenu Ra{a Plaovi},nabavljeno je novo ozvu~enje na obe scene, renovi-ran je kompletan sistem ventilacije, kupljen je novibaletski pod, postavljen je ure|aj koji olak{avapra}enje predstava osobama sa o{te}enim vidom isluhom, ugra|en je video nadzor u celoj zgradi...Do kraja godine zavr{i}emo adaptaciju biblioteke,odnosno, sale za ~ita}e probe, nabavljen je novi setzavesa za obe scene, renovira}emo prijavnicu iuraditi jo{ neke sitnije poslove u ku}i. [to se ti~eprodukcije, iako sve predstave, po prirodi stvari,nisu u kvalitativnom smislu ujedna~ene, kao {to tonisu ni u jednom pozori{tu, moram re}i da su one,ipak, postigle veoma visok umetni~ki prosek. Uoperi bih izdvojio Zaljubljen u tri narandè, u dra-mi Kanjo{a Macedonovi}a i Hedu Gabler, a u bale-tu Aleksandra - ocenjuje rezultate postignute u pe-riodu izme|u dva Dana Narodnog pozori{ta up-ravnik nacionalnog teatra, Boìdar \urovi}.

Kakvi su planovi na umetni~kom polju unarednom periodu?

- Raduje me nastavak saradnje sa zna~ajnimrediteljima, Slobodanom Unkovskim koji je po~eorad na predstavi @ivot je san, Egonom Savinomkoji }e na prole}e postaviti MolijerovogMizantropa, kao i sa Neboj{om Bradi}em koji }ereìrati u Operi NP. Naravno, ̀ eljno i{~ekujemo inastavke pregovora sa Milo{em Formanom kojibi tokom jeseni 2012. trebalo da uradi JenufuLeo{a Jana~eka. Pored toga, izdvajam i prvupraizvedbu jednog komada Du{ana Kova~evi}a uNP. Re~ je o dramskom tekstu koji }e nam na{ugledni pisac, shodno potpisanom ugovoru, pre-dati do 1. marta slede}e godine. Tako|e, radujemse i predstavi Henri [esti Vilijama [ekspira u reìjiNikite Milivojevi}a, ~ija je premijera planirana za

11. maj u londonskom Glob teatru. Ina~e, tajnaslov realizujemo u saradnji sa ovim ~uvenimpozori{tem i Fondom Laza Kosti}, a premijera uBeogradu trebalo bi da bude tokom juna.

U me|uvremenu, o~ekuje se i nastavak rado-va na faznoj rekonstrukciji pozori{ta?

- Po tom pitanju, u ovom trenutku, veoma je te{kobilo {ta precizno re}i s obzirom da jo{ uvek ne znamokoliko }emo novca imati na raspolaganju. No, usvakom slu~aju, uz podr{ku arhitekata MilanaPali{a{kog i Slobodana Drinjakovi}a, na koju smonavikli i izuzetno je cenimo, a koji svoj zna~ajanposao obavljaju donatorski, uz podr{ku Saobra}ajnoginstituta CIP koji je dosad celu rekonstrukciju, u pro-jektantskom i u smislu nadzora, tako|e radio dona-

torski, o~ekujem da }emo dosta toga uraditi. Na{aèlja je da tokom slede}e godine adaptiramo enterijerVelike scene i da renoviramo 17 sanitarnih ~vorova.Planiramo da po~nemo i sa obnovom instrumenataza orkestar i to }e nam, svakako, biti jedan odstrate{kih ciljeva. U svakom slu~aju, fazna rekon-strukcija bi}e nastavljena, samo {to, ponavljam, jo{uvek ne znam u kom obimu. Na{ zadatak je da za-poslenima u pozori{tu i publici obezbedimo {to boljeuslove. U tom smislu potrudili smo se i da osobamasa invaliditetom u~inimo da im boravak u na{oj ku}i,na obe scene, bude {to ugodniji.

Ta~no pre godinu dana, Narodno pozori{teje dobilo muzej koji je, pokazalo se, u pot-punosti opravdao svoje postojanje?

- Na{ muzej je u, zaista, rekordnom vremenu, sabezmalo 20.000 posetilaca postao jedan od naj-pose}enijih muzejskih prostora u Srbiji.Organizovali smo vi{e razli~itih izlo`bi, od koji suneke gostovale i na nekoliko pozori{nih festivala uzemlji, a imali smo i niz drugih i veoma zanimljivih

programskih sadràja. U me|uvremenu, MuzejNP postao je i ~lan Internacionalne alijanse po-zori{nih muzeja Imtal. Radujem se {to }emo usko-ro imati i na{u prvu izlo`bu u inostranstvu, 22. de-cembra u Budimpe{ti, u zgradi Novog teatra.Ina~e, na sceni tog pozori{ta na{ dramski ansambl}e istog dana gostovati sa predstavom Dervi{ i smrt.Tako|e, o~ekuje nas i va`no gostovanje sa pred-stavom Bahantkinje u Dizeldorfu. Intencija ak-tuelne uprave i dalje }e biti usmerena naumreàvanje sa srodnim teatrima u okruènju, kaoi na jo{ razvijeniju me|unarodnu saradnju koja,naàlost, zavisi od ekonomskih mogu}nosti.Naravno, i ovom prilikom ̀ elim da naglasim da jeNP, zaista, uprkos te{koj ekonomskoj situaciji, veo-ma ozbiljno finansirano iz dràvnog budèta.Naàlost, ta sredstva, ni izdaleka nisu dovoljna zasve aspiracije i ̀ elje koje ima uprava. U ̀ elji da na{aku}a zaista bude, ne samo bolje finansirana, nego ida prona|emo model za {to zdraviji, kvalitetniji ibolji odnos kulture i biznisa, planiramo da uskoroosnujemo i Klub prijatelja NP u Beogradu. Tako|e,o~ekuje nas i rad na izradi baze podataka NP iverujem da }emo veoma brzo formirati redakcijukoja }e raditi na pripremi enciklopedije. Planiranoje da ona bude objavljena povodom 150. ro|en-dana nacionalnog teatra.

Premijere, nagrade, jubileji...IZME\U DVE PROSLAVE

K ao da je bilo ju~e. A, pro{lo je ve} godinu da-na. „K’o dlanom o dlan“, rekao bi neko. No,to moè tako da izgleda samo onome ko je

sve te stvari posmatrao „sa strane“. A, u tih 365 dana,dogodilo se mnogo toga. Proliveno je dosta znoja,utro{eno je mnogo emocija, energije, znanja, volje...Ne samo na sceni, nego i van nje. O tome, naravno,govore ostvareni rezultati.

Ali, po|imo redom. Na obe scene, iz-vedeno je 11 premijera. Dramski ansamblobogatio je repertoar sa {est novih pred-stava - Prizori egzekucije, Heda Gabler,Mali bra~ni zlo~ini, Misis Tolstoj, Kanjo{Macedonovi} i Zli dusi. U sektoru Opere,izvedene su dve premijere - Zaljubljen utri narandè i Tabaro (premijerna pred-stava Operskog studija Borislav Popovi}),kao i tri premijerne obnove - Adrijana Le-kuvrer, Bal pod maskama i Atila. Baletskiansambl uvrstio je na svoj repertoar trinova naslova - Songs, Bajaderu i Aleksan-dra, kao i Damu s kamelijama, koja je ob-novljena posle nekoliko godina pauze.

Dramski ansambl odigrao je na gosto-vanjima u zemlji 24, operski dve, a balet-ski tri predstave koje je ukupno videlo oko 17.250 gle-dalaca. Gostovalo se i u regionu - u Sloveniji, Make-doniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj gde je progra-me NP, u prethodnih godinu dana, videlo vi{e od6.000 posetilaca.

Na festivalu Teatar u jednom dejstvu, odrànomtokom oktobra u Mladenovcu, Ibzenova Heda Ga-bler, odlukom stru~nog ̀ irija, progla{ena je za najbo-lju predstavu. Mladi i talentovani Igor \or|evi}, zanaslovnu ulogu Kanjo{a Macedonovi}a, u istoime-nom komadu Vide Ognjenovi}, okitio se, tako|e uoktobru, na 20. danima Zorana Radmilovi}a u Zaje-~aru, nagradom za gluma~ku bravuru Zoranov brk.

Na adresu nacionalnog teatra stigla su i dva zna-~ajna priznanja - Zajednica srpskih klubova u Be~u,povodom 40. godina postojanja tog udruènja, uru-~ila je NP u decembru 2010. Zlatnu plaketu, a ~eti-ri meseca kasnije, 14. aprila, Muzeju NP pripalo jepriznanje Zlatni beo~ug, koje KPZ Beograda dode-ljuje za trajni doprinos kulturi srpske prestoniceonima koji neguju duhovne vrednosti i ostvarujuzna~ajna nau~na i kulturna dostignu}a.

Nagrade, naravno, nisu zaobi{le ni umetnike ovog

pozori{ta. Prvakinja Opere u penziji Radmila Bako-~evi}, laureat je nagrade Udruènja muzi~kih umet-nika Srbije za ìvotno delo, glumica Nada [arginosvojila je Sterijinu nagradu, prvakinja Drame OlgaOdanovi} dobila je Nu{i}evu nagradu za ̀ ivotno de-lo glumcu-komi~aru, Du{anka Glid Stojanovi} posta-la je laureat presti`ne nagrade Milo{ @uti} za najboljegluma~ko ostvarenje, Borisu Komneni}u uru~ena jeNagrada grada Beograda za pozori{no stvarala{tvo,za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi Dràvnislu`benici... Me|u nagra|enima su i prvakinja Dra-

me Ljiljana Blagojevi} (nagrada za najbolje gluma~-ko ostvarenje na 10. pozori{nim sve~anostima @an-ki u ~ast), glumica Suzana Petri~evi} (nagrada Zlat-ni vitez u Moskvi), prvakinja Opere Sneàna Savi~i}Sekuli} (nagrada Oskar Danon), solista Baleta JovicaBegojev (nagrada Radomir Vu~i}), prvakinja BaletaDu{ka Dragi}evi} (nagrada Zlatni beo~ug), kostimo-grafkinja Olga Mr|enovi} (nagrada Miomir Deni}),glumac Aleksandar Sre}kovi} (nagrada publike zanajboljeg glumca na Filmskim susretima u Ni{u),dramaturg @eljko Huba~ (nagrada stru~nog ̀ irija zanajbolji dramski tekst za komad Bizarno u produkci-ji Bosanskog narodnog pozori{ta Zenica, takmi~ar-ska selekcija 27. Susreta pozori{ta/kazali{ta BiH uBr~kom, kao i nagrada publike za najbolju predstavuPrinc nevaljalac na Me|unarodnom festivalu pozo-ri{ta za decu Pozori{te zvezdari{te)...

Izme|u dva Dana NP imali samo i tri zna~ajna ju-bileja - @enidba je odigrana stoti put, Zagonetne vari-jacije su stigle do 250, a Kir Janja do 200. izvo|enja.U me|uvremenu, u okviru fazne rekonstrukcije po-zori{ta, ostvareni su, tako|e, zna~ajni rezultati, o ~e-mu govori upravnik NP, Boìdar \urovi}.

PREMIJERA

Posle 43. godine, slavni komad ruskog klasika F. M. Dosto-jevskog Zli dusi, ponovo }e postati sastavni deo dramskogrepertoara NP. Dramatizaciju i reìju potpisuje Tanja

Mandi} Rigonat, a premijera }e biti odràna ve~eras u 20.30 sa-ti na sceni Ra{a Plaovi}. Predstava se bavi pitanjem kako prome-niti svet da bude bolji, ako ~ovek nije u stanju da promeni sebe,svoje „zle duhe“ kao {to su oholost, egoizam, laì, srebroljublje,prevrtljivost i politi~ka nedoslednost.

- Tema komada je i {ta se de{ava kad se najlep{ih ideja do~epa-ju politi~ke hulje, pa ideje o revoluciji i solidarnosti postaju pakaoza savremenike. Tekst dramatizacije ne prenosi fabulu i nije ne-utralna ilustracija romana ve} odabira doga|aje i stavlja ih u no-vi kontekst - kaè Tanja Mandi} Rigonat, prema ~ijem mi{ljenju,roman Zli dusi predstavlja remek delo klasi~ne knjièvnosti.Rediteljka smatra da su svi likovi duboko uronjeni u svoje sudbi-ne do fanatizma zato {to kod Dostojevskog, kako nagla{ava, ne-ma hladnih ideja.- On se po temperaturi junaka svojih dela veoma razlikuje oddrugih pisaca zato {to su svi njegovi dijalozi dijalekti~ki. To jenadmetanje idejama koje ìve, naravno, i u dana{njem vreme-nu... Dramatizacija je centralizovana oko lika Nikolaja Stavrogi-na. Mi tu pratimo jednu, gotovo, krimi-pri~u, zapravo, ispovestnjegovog ìvota i njegovu potragu za slobodom, a potom gle-damo kakve posledice oko sebe seje ta sloboda kad prerasta usamovolju. Hvala NP {to mi je omogu}ilo da u ovoj predstavi, os-im glumica iz ansambla, koji su zaista izvrsni, u~estvuju i glum-ci koji prvu put staju na scenu ovog teatra i {to sam imala mo-gu}nost da formiram ekipu u kojoj nema nikakvih kompromisa.Zahvaljuju}i takvom odabiru umetnika, imala sam mogu}nostda osam meseci ̀ ivim sa idejama Dostojevskog i da se, zaista, ujednoj posve}enoj, istraìva~koj, atmosferi bavim pronalaè-njem pozori{nog jezika za oìvljavanje njegovog originalnogsveta - kaè ona.Igor \or|evi}, koji tuma~i lik Stavrogina, veli da njegov junak i~itav komad predstavljaju „rasko{nu galeriju dostojev{tine“. Onisti~e da se kompletna ekipa potrudila da napravi jednu pred-stavu „koja }e biti razumljiva i ~oveku koji nije pro~itao roman i

koji, mo`da, ba{ i nema ideju o stvarala{tvu Dostojevskog“. \or-|evi} otkriva da u predstavi „ima dosta lepih gluma~kih, istin-skih, pa ako ho}ete i nekih ljudskih preispitivanja“.U podeli su i Boris Komneni} (Verhovenski Stepan), Goran Jevti}k.g. (Verhovenski Petar), Nenad Stojmenovi} ([atov), MilutinMilo{evi} (Kirilov) k.g. Slobodan Be{ti} (Tihon), Aleksandar Sre}-kovi} (Lebjatkin), Zoran ]osi} (Fe}ka Robija{), Branko Vidakovi}

(Liputin), Du{anka Stojanovi} Glid (Varvara Petrovna), Danijela[tajnfeld k.g. (Liza), Aleksandra Nikoli} (Praskovja), Vjera Mujo-vi} (Hromka), Ljuma Penova k.g. (Devoj~ica), Marija Bergam k.g.(Da{a), Vanja Mila~i} k.g. (Mari [atova), Dobrila Stojni} k.g. (Slu-ga, Dadilja) i Danijela Ugrenovi} (Virginska). Scenografiju je ura-dio Aleksandar Deni}, kostime Bojana Nikitovi}, koreografiju An-|elija Todorovi}, a muziku Anja \or|evi}.

Scena „Ra{a Plaovi}“ u novom, savremenom ruhu

Po vrhunskim standardimaADAPTACIJA

S ve~ano otvaranje adaptiranescene Ra{a Plaovi}, za koju jeprojekat donatorski uradio

arhitekta Slobodan Drinjakovi}, za-kazano je za ve~eras u 20 sati. Na tajna~in, posle ne{to vi{e od mesecdana intenzivnog rada, nacionalniteatar dobio je savremeno opre-mljenu scenu skockanu po vrhun-skim standardima u ~ijim blagode-tima ne}e uìvati samo glumci, ne-go i ljubitelji teatra koji }e imati bo-lji, sveobuhvatniji i, u svakom slu-~aju, prilago|eniji pogled svetlimapozornice.

Podse}anja radi, adaptacija jepo~ela 7. oktobra, a pre toga, uokviru pripremnih radova, demon-tirano je mobilno monta`no-de-monta`no gledali{te sa 171 me-stom za sedenje i 110 fiksnih stoli-ca. Uz saglasnost Ministarstva kul-ture, informisanja i informacionogdru{tva, uprava NP odlu~ila je dapomenuta sedi{ta, ~ija vrednost iz-nosi milion dinara, pokloni rom-skom Teatru Suno e Rromengo izNovih Karlovaca.

U odnosu na prethodnu, potpu-no nefunkcionalnu, scenu, nova je,pored toga {to je potpuno osavre-menjena, i mnogo bezbednija jer je,izme|u ostalog, opremljena u skla-du sa vrhunskim standardima pro-tivpoàrne za{tite. Tako|e, veomaje zna~ajno napomenuti da je onadostupna i osobama sa invalidite-tom, kao i da }e programe na njojuskoro mo}i da prate i osobe sao{te}enim sluhom, te slepa i slabo-vida lica.

Ugradnjom indukcionog siste-ma za amplifikaciju govora, ljudi-ma sa o{te}enim sluhom bi}e omo-gu}eno da direktno u slu{ni aparat,bez smetnji, primaju de{avanja sabine. Sa druge strane, oprema zaaudiodeskripciju omogu}ava sle-pim i slabovidim osobama da uz pomo} simulta-nog prevoda prate pozori{nu predstavu uz beì~neslu{alice.

Sala, sa ukupno 295 sedi{ta, ima pove}an komo-ditet, dok je vizura gledali{ta, na kojoj vi{e nema ta-kozvanih „slepih mesta“, znatno pobolj{ana. Gale-rije, koje su spojene sa centralnim balkonom, dobi-le su zako{enje u odnosu na binski prostor, a sama

bina, u vertikalnom smislu, bi}e pokretljiva. Podig-nuta je na visinu od jednog metra, a uz upotrebumehani~kih protivkablova ima}e mogu}nost da se,prema zahtevima predstave, pode{ava na pet visi-na - 20, 40, 60, 80 i 100 cm.

Adaptacija scene Ra{a Plaovi} ko{tala je oko 25miliona dinara.

„Zli dusi“ ve~eras od 20.30 sati

Rasko{na galerija dostojev{tine

REKAPITULACIJAMikojan Bezbradica

Muzej NP je u rekordnom vremenu, sa bezmalo 20.000posetilaca, postao jedan od najpose}enijih muzejskih

prostora u Srbiji: Boìdar \urovi}

Na{ zadatak je da zaposlenima upozori{tu i publici obezbedimo {to boljeuslove. U tom smislu potrudili smo se ida osobama sa invaliditetom u~inimoda im boravak u na{oj ku}i, na obescene, bude {to ugodniji

“

Sa 200-og izvo|enja„Kir Janje“

Scena iz baleta„Aleksandar“

Sa premijere opere„Zaljubljen u tri narandè“

Od Prvog momka do MitketaRadomir Ra{a Plaovi}, po kome scena nosiime od 7. marta 1999, bio je veliki pozori{niglumac, a u svoju umetni~ku biografiju upi-sao je i nekoliko filmova. Ro|en je u Ubu1899, a na sceni NP debitovao je u ulozi Pr-vog momka u Draga{evi}evom komaduHajduk Veljko, dok je stalni ~lan ove ku}epostao 1922. Vaìo je za izvanredno obda-renog glumca, jednog od najistaknutijih do-ma}ih pozori{nih umetnika koji je sna`nouticao na razvoj teatra u Srbiji.Prvak Drame i reditelj, predstavama je pri-stupao s dubokim emocionalnim, psiholo-{kim i intelektualnim poniranjem u likovekoje je igrao. U njegove najva`nije ulogeubrajaju se Hamlet, Antonio u Juliju Cezaru,Jago u Otelu, Henrik IV, Leone u GospodiGlembajevima, Mitke u Ko{tani... Predavaoje na Pozori{noj akademiji i objavio vi{e dra-ma, kao i nekoliko knjiga posve}enih glumi,reìji i recitovanju. Dobitnik je velikog brojanajvi{ih priznanja. Preminuo je u Beogradu1977. godine.

Scena „Ra{a Plaovi}“ pre, tokom i posle renoviranja

Pre 43 godine...Prvi put, Zle duhe u NP reìrao je Arsenije Jovanovi}, a pre-mijera je odràna 3. novembra 1968. U brojnom gluma~-kom ansamblu bili su Ljuba Tadi} (Stavrogin), Ljubi{a Jo-vanovi} (Verhovenski Stepan), Du{an Golumbovski (Ver-hovenski Petar), Petar Bani}evi} ([atov), Milo{ @uti} (Ki-rilov), Milivoje @ivanovi} (Tihon), Mija Aleksi} (Lebjatkin),Branislav Jerini} (Fe}ka Robija{), Milan Puzi} (Liputin),Vuka Dun|erovi} (Varvara Petrovna), Vera ûki} (Liza),Marica Popovi} (Praskovja), Dragana Dini} (Devoj~ica),Ljiljana Jankovi} (Da{a), Milka Luki} (Mari [atova)... Ovudramu u tri ~ina preveo je Milenko Misailovi}, a scenogra-fiju i kostime uradio je Du{an Risti}.

Scena iz predstave„Zli dusi“

IV NP u t o r a k , 2 2 . n o v e m b a r 2 0 1 1 .

Dan Narodnog pozori{ta Posebno izdanje lista Danas realizovano u saradnji sa izdava~kom delatno{}u i marketingom Narodnog pozori{ta u Beogradu, urednik Dragan Sto{i}, prelom Aleksandar Milo{evi},

pripremio Mikojan Bezbradica; Urednica izdava~ke delatnosti NP Jelica Stevanovi}, urednik Pozori{nih novina i specijalnih izdanja NP @eljko Huba~, {ef slu`be marketinga Ljiljana Lazi} Mihajlovi}

dan narodnog pozori{ta

Trezor teatarske stvarnostiGODINA MUZEJA NP

N arodno pozori{te dobilo je svoj muzej za142. ro|endan, 22. novembra 2010, aotvorila ga je najbolja srpska glumica

pro{log veka Mira Stupica, ina~e najstariji ~lanove slavne srpske pozori{ne ku}e.

Muzej se nalazi u rekonstruisanom prostoru, usuterenu zgrade, u kojem je godinama bio resto-ran Boemi. Ideja o otvaranju jedne tako zna~ajneinstitucije, koju je davne 1901. pokrenuo slavnisrpski komediograf Branislav Nu{i}, aktivirana jeu martu pro{le godine, a adaptacija na 370 kva-dratnih metara obavljena je za nepunih mesec da-na, po projektu arhitekte Milana Pali{a{kog.

Prvu stalnu postavku muzeja, koja obuhvataodabrani, privilegovani materijal, koncentrisanna odabrane teme, koje u nizu ~ine istorijski pre-gled razvoja svih segmenata pozori{ne umetnostiostvarivane u NP, uradila je Zorica Jankovi}. Ina-

~e, bogata kolekcija predmeta, zahvaljuju}i ra-znim donatorima koji se dobrovoljno javljaju,stalno se pro{iruje. Tako posetioci mogu da videdvadesetak baletskih patika sa potpisom vrhun-skih igra~a kao {to su Tihonov Vladimir Petro-vi~, Godunov Aleksandar Borisovi~, PliseckajaMaja Mihailovna, Lavrovski Mihail Leonidovi~,Besmertnova Natalija Igorevna, Stru~kova RaisaStepanovna... U vlasni{tvu muzeja nalazi se i Do-bri~in prsten koji je Nevenka Urbanova dobila

1984, nao~are, drvena tabakera, lula i upalja~ zalulu Milana \okovi}a, li~ne stvari Ljubinke Bo-bi} koje je koristila u predstavi Gospo|a ministar-ka, kostim-kimono Radmile Bako~evi} iz opereMadam Baterflaj, ko`na ~utura glumca MihajlaMike Viktorovi}a, scenografska maketa za pred-stavu Magbet Vladimira Mareni}a, notna sveskaMiroslava ângalovi}a i prstenje iz opere BorisGodunov, odlivak ruke Bojana Stupice, njegovru~ni sat i nao~ari, potom lula koju je Ra{a Plao-vi} koristio u drami Glembajevi...

U prostoru za tematske izlo`be, na dan otvara-nja muzeja, publika je bila u prilici da pogleda po-stavku Savremena kostimografija i scenografija nasceni NP koju je priredila Olga Mr|enovi}. U me-|uvremenu, posle ove, posetioci su mogli da vidii izlo`be Skice - poetika scenografije Geroslava Za-ri}a (otvorena 1. marta), Velikani NP na po{tan-skim markama (otvorena 27. marta u saradnji saPTT muzejem, priredila Zorica Jankovi}), Liderinesvrstanih u NP (otvorena 14. maja, autorka Z.Jankovi}), Pozori{ne iluzije (otvorena 13. septem-bra, autor Predrag Pe|a \akovi}), Pozori{ni pla-kat Ferenca Barata (otvorena 12. oktobra, autorLjiljana Dini}) i Stevan Sremac, akademik i aka-demac (autori Z. Jankovi} i Jovan Mladenovi})koja }e biti otvorena danas u 11.30 sati.

Nepune dve nedelje posle otvaranja, od 3. de-cembra 2010, Muzej NP je u svoju redovnu me-se~nu ponudu uveo i vi{e tematskih ciklusa. Ume|uvremenu, odràno je oko 100 programa. Umuzeju se nalaze i knjiàra i suvenirnica, kao i ~e-tiri ta~-skrin ekrana na kojima se prikazuje pri-kupljena elektronska arhiva NP. Kao deo stalneponude Muzeja NP i nacionalnog teatra, dva pu-ta mese~no odràva se akcija Otvorena vrata, uokviru koje je organizovana poseta NP, uz stru~-nu pratnju dr Milovana Zdravkovi}a.

ZORICA JANKOVI]:Priduìte nam seRE^ KUSTOSA

Muzej NP u Beogradu sa rado{}u i ponosomobeleàva prvu godinu svog postojanja. Pre ta~-no 365 dana, na{a slavna glumica Mira Stupicaizgovorila je: „Imam ~ast da kao najstariji ~lan oveslavne i stare pozori{ne ku}e u Srbiji objavim - 22.novembra 2010. Muzej Narodnog pozori{ta u Be-ogradu je otvoren“.

Radosni smo {to prvi ro|endan na{eg muze-ja do~ekujemo svi na okupu. Isti koji su davna-{nju ideju velikog Branislava Nu{i}a, da nacional-ni teatar ima svoj muzej, pre godinu dana pre-tvorili u stvarnost i isti koji su ostvarili svoju idejuo ̀ ivom muzeju, gde se reprodukovanjem stvar-nosti ne plasira pri~a o njenoj autenti~nosti, ve}o njenom zna~enju.

Ponosni smo {to je na{ muzej za godinu danaposetilo vi{e od 20.000 ljudi i {to su se mnogi vra-}ali vi{e puta - a imali su i zbog ~ega: ne}emoovom prilikom nabrajati sve doga|aje koji su ihprivukli u muzej, ve} samo osnovne odrednice.

Prva odrednica je na{a stalna postavka, sa ko-jom smo otvorili muzej. O~ekivali smo da }emoje ubrzo pro{iriti - i nismo se prevarili. Ve} prvihdana po otvaranju muzeja javili su nam se po-tomci slavnih pozori{nih stvaralaca i darivali li~-ne predmete svojih slavnih predaka, koje su ~u-vali kao porodi~ne relikvije. Naravno, stalnu po-stavku smo dopunili, a i ovom prilikom se daro-davcima zahvaljujemo (naravno i onima koji suli~ne predmete svojih predaka poklonili muzejupre njegovog otvaranja).

Druga odrednica su na{e prigodne izlo`be,kojih je bilo ~etiri, tre}a su gostovanja istih (Po-àrevac, Mladenovac, Ni{, Zaje~ar), a ~etvrta - na-{i tematski ciklusi, po kojima smo postali jedin-stveni i prepoznatljivi u velikoj porodici srpskihmuzeja: Susreti, Jubileji, Se}anja, Promocije, Kon-certi i [kolski ~as.

Priduìte nam se. Muzej NP u Beogradu deo jebogate kulturne ba{tine srpskog naroda. ûvaj-mo je.

Do slede}eg godi{njice.

Treba znatiMuzej NP nalazi se na adresi Dositejeva 2, telefon: 011/328-44 73, email: [email protected];Internet adresa:www.narodnopozoriste.rs/muzej-narodnog-pozori{ta;Muzej NP otvoren je svakog dana, osim ponedeljka, od11 do 23 sata. Do 19 sati, uz ulaznicu muzeja, ulaz je izDositejeve ulice, a posle tog vremena, uz ulaznicu re-pertoarske produkcije sa obe scene NP, kroz foaje Veli-ke scene.

Bravo za ovo majstorsko deloKNJIGA UTISAKAU prethodnih godinu dana, me-|u dvadesetak hiljada posetilacaMuzeja NP bilo je i vi{e slavnih li~-nosti, doma}ih i stranih umetni-ka, koji su svoje impresije o ovoj kulturnoj ustanovi, ube-leìli u knjigu utisaka. Me|u njima su francuski dramskipisac Erik Emanuel [mit, engleski glumac ser Derek Dèj-kobi, ~e{ki reditelj, oskarovac Jirì Mencl, slikar i akade-

mik Vlada Veli~kovi}, bugarski reditelj Petar Kaukov,dramska spisateljica i rediteljka Vida Ognjenovi}, koreo-graf Joèf Na|, dramski pisac i reditelj Du{an Kova~evi},ruska rediteljka i koreografkinja Gabrijela Komleva...

„[kolski ~as“ sa Milanom Lanetom Gutovi}em i doma}inom @eljkom Huba~em

Du{an Kova~evi}

Erik Emanuel [mit

Gabrijela Komleva

Ser Derek Dèjkobii Vida Ognjenovi}

dan nacionalnog teatradan nacionalnog teatra

Documents