borislav pekić~dnevnik

8/19/2019 Borislav Pekić~Dnevnik

1/23

1

Borislav Peki} *

BEOGRADSKI DNEVNIK BORISLAVA

PEKI]A IZ 1970. GODINE1

ZA OBRADU U DNEVNIKU 2

1. Slu~aj Glu{~evi}a, sa rezimeom ~itave istorije oko KN3.2. Slu~aj Naslas4- analiza tipa.

3. Slu~aj Lebovi}a5

- analiza tipa.4. Sakupiti stare i razbacane bele{ke.5. DOMA]E prilike u svetu ideolo{ke ofanzive. Upore|ewe SSSR-a i

Jugoslavije u oblasti obra~una sa piscima.6. Slu~aj "Tikava"6 i Dr. M. 7 kao t i p s k i .7. O Qubomiru Tadi}u - glumcu.8. @ika Lazi} kao tip.9. Kako se postaje desni~ar? (jedan razgovor sa M.8)10. Moto za 1970. (nada) zatim uvod i ostaviti mesta za zakqu~ak na

kraju godine.11. Xepni kalendar za 1970.

12. Kalup datumi za dnevnik.13. Prepis intervjua sa TV Frankfurtom.14. Putovawe po Nema~koj, Engleskoj, [vajcarskoj.15. Dokumentacija u kovertama sa naslovom. Izdvojiti materijal za

komentare u dnevniku.16. Analiza Buleta9.17. Nova godina - susret sa D10.18. Poseta Filipu11.19. Dva sna. (Le{ sam iskopao iza bolnice.)20. Sadr`aj nedeqni.

1Ovaj dnevnik je pisan u ukori~enoj svesci - poklon Mirka Kova~a Peki}u. U woj se nalazi na prvojstrani crno-bela fotografija Kova~eva. Posveta koja je na unutra{woj strani korica pisana mastilom,latinicom, glasi:"Dragom prijatequ i piscu koga volim Bori Peki}u da me pomene u svom dnevniku". U potpisu MirkoKova~. (Prim. prir.)2Ove su teme na posebnoj hartiji napisane ma{inom do broja 12, a od broja 12 do kraja rukom, iprika~ene uz dnevnik. (Prim. prir.)3Kwi`evne novine. (Prim. prir.)4Arh. Mihajlo Naslas. (Prim. prir.)5\ord|e Lebovi}. (Prim. prir.)6Drama ra|ena po romanu Kada su cvetale tikve, Dragoslava Mihailovi}a. (Prim. prir.)7Dragoslav Mihailovi}. (Prim. prir.)8Borislav Mihajlovi}-Mihiz, mo`da? (Prim. prir.)

9Miodrag Bulatovi}. (Prim. prir.)10Ne zna se ko je ovo? (Prim. prir.)11Filip David. (Prim. prir.)


2/23

2

21. Man{tajn12.22. O velikom strahu.23. Moj dnevnik bio bi stra{an roman zabludelosti i kolebawa.24. Podsvesno dràvnike su uni{tile piramide ...13 25. Poseta Dragoslava14.

1.- 15Bio MK16, pa evo odmah mu ispuwavam èqu iz posvete.Nalaè mi da pi{em u sobici za poslugu, iza kuhiwe, i smeje seiz glasa."Sva{ta" - kaè - "zbiqa ti nema ni{ta ~udnije odpisca. Dok se sav svet ubi rade}i, pisac sedi u nekom zabitom}o{ku i uporno", rekao bih da mu pomognem i s odu{evqewemkoje ni{ta ne moè da opravda, "slaè re~i, ispisuju}i ~istuhartiju. A to {to on pi{e nikog ìvog ne interesuje". Pisawe

romana zaista li~i na alhemiju, a pisci na sulude alhemi~are upotrazi za ve{ta~kim zlatom.

2.- 17Okupira me tema @ozefa Fu{ea. Wegova bestrasnaporo~nost. Sposobnost za politi~ke transformacije, mada su toone bile mo`da samo u po~etku, kada je od ~oveka u slu`bi Boga -postao sluga naroda. Te narodne sluge obi~no se pokaù wegovimnajtiranskijim gospodarima. Prema Fu{eovom talentu i wegoviminicijativama, policajci tipa Himlera a pogotovu Berije,

izgledaju nam kao obi~ne mehani~ke lutke. A ako bismo kazali da je to razumqivo imaju}i u vidu gorostasne figure wihovihgospodara, Hitlera i Staqina, ne zaboravimo da je u toku svojihpet politi~kih ìvota (kao da se radilo o inkarnacijama ineprestanom padu na lestvici vrednosti) Fu{e iznad sebe, iprotivu sebe, imao jednog Robespjera i jednog Napoleona. Pa ipak je umro u posteqi. U francuskoj istoriji jo{ jedan je Josif, samou nerazvijenim obliku uticaja i amoralnosti, posedovao sli~neosobine i bavio se politikom na sli~an na~in. To je Ri{eqeovasiva eminencija - opat @ozef.

3.- 18Plan do 1. aprila 1970. godine: "Vrlo po{tovani gospodineministre" - za RTB; "Konopac i tronoàc" a mo`da i"Zabavqaju}i gospodina Martina" - za Radio Keln; dramatizacija

12Hitlerov general Erich von Manstein. U vezi ~ega? (Prim. prir.)13Ne~itko. (Prim. prir.)14Mihailovi}. (Prim. prir.)15Ceo dnevnik je pisan rukom, latinicom, hemijskom olovkom u raznim bojama, zavisno od teme. (Prim.prir.)16

Mirko Kova~. Ovaj paragraf je pisan plavom bojom. (Prim. prir.)17Ovaj paragraf je pisan zelenom bojom. (Prim. prir.)

18Ditto.


3/23

3

"Vremena ~uda" (jedne pri~e) za Crnogorsko narodno pozori{te uTitogradu; kona~na redakcija "Hodo~a{}a Arsenija Wegovana" i"Genealogija Wegovan Turja~kih" za Prosvetu; "Dnevnikkonfidenta", "Posledwi Sokratovi dani", "Izjava Jakova

Wegovana" i redakcija "Pada Ikara Gubelkijana" (pod zajedni~kimnaslovom "Kolaboracionisti") za Lozanu i Nolit; nastavak radana "Graditeqima"; stare dnevnike pripremiti za prekucavawe; radna dramaturgiji za jedan film Hajrudina Krvavca.

4.- 19Kao jedan od onih stotinu cvetova koji su pozvani da slobodnorastu, mislim da sam dovoqno izxikqao. Sada je ve} krajwe vremeda mi se otkine kruna. Kada sam ve} ovde, sasvim se pogre{no

misli da je Orvel anticipirao budu}nost u svojoj 1984. godini.Koje{ta. On je samo izvrstan istori~ar. Sve {to je predmetwegove metafore ve} se zbilo (nema~ki i ruski totalitarizam)kada je wegova kwiga pisana. U wenoj osnovi leè fakta, a neimaginacija.

5.- 20Intervju V. Ivanovi}a sa M. Tripalom u Politici21 od 29.12. 1969: "Pomenuli ste komuniste kao mawinu u odre|enimsituacijama. Po{to je Savez komunista vladaju}a partija, kakotreba da se pona{aju pripadnici jedne takve partije saprerogativima koje to nosi, kada se na|u u mawini?" ^lan

Izvr{nog biroa Predsedni{tva SKJ odgovara: "To zavisi odpitawa o kojemu je rije~. Ako bi se radilo o nekim sudbonosnimpitawima ja ne spadam u one koji bi smatrali da je demokratijaciq kome sve treba `rtvovati". (U to nipo{to ne sumwam - prim.B. P.) "Ako bi do{la u pitawe sudbina socijalizma u JugoslavijiNARAVNO22 da bismo upotrebili sva sredstva da se to sprije~i.Ali, ima daleko vi{e pitawa koja nisu te vrste. Prema tometreba ostati u okvirima normalne idejne i politi~ke diskusije".

6.-

23

Dnevnik nije ni{ta mawe la`na istorija od drugih. Razlika je jedino u tome {to u dnevniku sebe laèmo o sebi, a uistorijama druge laèmo o drugima. Verovatno}a da }e jedandnevnik biti autenti~na istorija mi{qewa ipak je neuporedivove}a, nego da }e on uspeti i da se pribliì istoriji ose}awa. Kodprofesionalnih pisaca on je uvek na opasnoj ivici literature,dakle i izve{ta~enosti. Zatim ono {to se nekome doga|a uvek je

19Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)20

Ditto. 21

U dnevniku je zalepqen navedeni ise~ak iz novina. (Prim. prir.) 22Velika slova stavio Peki}. (Prim. prir.)

23Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)


4/23

4

mawe od interesa nego kako mu se to doga|a. Ovaj refleks je,me|utim, ~ak i u najslobodnijem dnevniku pod izvesnim nadzoromautocenzure.

7.-24

Nijednoj autoritarnoj vladavini nije potreban sistemdokazanih istina, nego sistem vrednosti u koji se bez rezerveveruje. Stoga ni najbezna~ajnija pojedinost u takvom sistemu nesme biti prepu{tena poku{ajima opovrgavawa niti i jedna titlaJAVNO zamewena drugom, jer to otvara {irok put sumwe i na onedruge, a od toga do revizije ~itavog u~ewa, pa i wegovediskvalifikacije in extenso samo je jedan korak. (Stoga crkva usvom i najmawem propisu i kanonu brani ukupnu ispravnost celogreligioznog u~ewa, isto onako uporno kao {to brane}i generalnosvoje dogme u za{titu uzima i neku wenu najsporednijukanoniziranu posledicu.) Obarawe Staqinovog kulta omogu}eno jeizme|u ostalog i demistifikacijom Trockog. S Dantonom je iRobespjer zakora~io na giqotinu.

8.- 25Niko komunistima ne odri~e pravo da se i na planu kulturebore za svoje ideje, odri~e im se, me|utim, pravo da tu borbunazivaju uzorom demokratskog politi~kog delovawa, jer ako iztakve "borbe" proizilazi onemogu}avawe javnog delovawa, atak nagolu egzistenciju, javno `igosawe, crni spiskovi na znawe i

ravnawe partijskim organizacijama, hajke, pa ~ak i hap{ewa - onda je to cini~no rugawe zdravoj pameti koja bi pod pojmovima, pa ipod pojmom demokratije htela bar da podrazumeva li~nubezbednost. Nova ideolo{ka ofanziva, kao i uvek do sada,uostalom, pokazuje konstitucionu nesposobnost komunista damisle i da se pona{aju kao demokrati.

9.- 26Ne biraju ciqevi svoja sredstva, ve} sredstva biraju svojeciqeve. Misliti da ciqevi ne mogu biti uprqani prqavim

sredstvima, koja se koriste za wihovo ostvarivawe, zna~istvarima odricati bilo kakve kauzalne odnose.

10.- 27Despoti zaboravqaju da u borbi za vlast "razobli~uju}i"svoje doju~era{we najboqe saradnike, partnere i suvladare kaoizdajnike, verolomnike ili ~ak neprijateqske pla}enike, navodequde na slobodu da i na wih gledaju sa vi{e rezerve. Neki noviStaqin bar za trajawa jedne generacije ne bi svojim padom razorio


Ditto.26Ditto.

27Ditto.


5/23

5

toliki broj odanih du{a. Pretpostavka da su i bogovi QUDI, umnogome pomaè da ih lak{e podnesemo, ali isto tako da ih sebezbolnije odreknemo.

11.-28

Sama ~iwenica da se eventualne razlike u mi{qewu mogukretati u granicama preliminarnog prihvatawa socijalizma kaonajboqeg, pa dakle i jedinog dru{tvenog poretka - iskqu~uje svakomi{qewe, jer mu ni{ta bitno ne suprostavqa. To mi li~i naslobodu koju imaju zatvorenici, wima se, naime, dopu{ta da sesasvim slobodno kre}u u zatvorskom KRUGU. Ja, dakle, najpremoram biti socijalista, da bih bio slobodan. Ja, dakle, najpremoram biti rob jednog mi{qewa da bih izvojevao sebi pravo naslobodu mi{qewa. Kad mnoge od svojih "slobodoumnijih"prijateqa slu{am (kada su na nekoj javnoj tribini, razume se,

privatno se pona{aju s ne{to vi{e samopo{tovawa) li~e mi onimsvojim kanonskim formulacijama: "Svi smo mi za socijalizam ..."na putnike koji se na daleki put spremaju, a prva stvar koju ~ine jeste da se ograde kavezom ili obese okove o noge. Socijalisti~kazemqa u kojoj se mora socijalisti~ki misliti da bi se uop{temislilo - nije socijalisti~ka.

12.- 29Povodom bele{ke pod br. 8. Ovo, razume se, nije prvi niti}e biti posledwi slu~aj da "slobodno" izraàvawe mi{qewa ima

za posledicu obra~un sve do ataka na egzistenciju. Me|utim, kandase jo{ od ranije, i pre slu~aja sa "Predlogom ..."30 i Kwièvnim

novinama, sve jasnije i sve izgra|enije po~ela, u na~inu delovawakomunisti`ke centrale, da ispoqava nova, nazovi samoupravnademokratska praksa, wena osnovna na~ela su: prikrivawediktature posredstvom angaòvawa masa za ciqeve koji bi seina~e prinudom morali ostvariti (kao da pritisak mase tako|enije sila); zatim, preno{ewe represivnih instrumenata sadràvnih organa na gra|ane, pri ~emu nije iskqu~eno da }emo na

vrhuncu ove farse imati dràvne organe kao "odbranu" oddemokratskih inicijativa umesto da im one budu izvr{ioci (zarnadzorno osobqe na Golom otoku nije "smirivalo" obra~une me|uprognanicima!). Najzad, postupnost u realizaciji ciqa. Najpre se,naime, u {tampi31 odre|ena pojava notira i generalnookarakteri{e kao neprijateqska (Barbijerijevi ~lanci o skupu u

28Ditto.

29Ditto.

30"Predlog za razmi{qawe". (Prim. prir.)31

^lanak iz Politike koji se nalazi u dnevniku - "Odgovori na poslani~ka pitawa - Predstoji debata ozloupotrebama u visoko{kolskoj nastavi - Dekani Filozofskog i Filolo{kog fakulteta i rektorUniverziteta razli~ito ocewuju nedavne razgovore u Srpskom filozofskom dru{tvu". (Prim. prir.)


6/23

6

St. d-u32). Onda jedna formacija SKJ, recimo Gradski komitetBeograda33 izvr{i specifikaciju politi~ke krivice i u viducirkulara ovaj materijal sa "egzekucionom listom imena" oda{qena stvarnu nadle`nost partijskih organizacija od kojih se, dabome,

"s razlogom o~ekuje da }e razmotriti postojawe ovakvih pozicijau svojim uìm sredinama". Iza toga, prirodno, komunisti~ko jezgro traì od svojih uìh sredina da se preduzmu sankcije. Sadvi{e nije re~ o politi~koj nego o profesionalnoj odgovornosti-.@. Stojkovi} kao urednik ima da dobije nogu34 ... kao Mihiz35 usvoje vreme. U me|uvremenu se ve} vodi briga i o daqimkoracima. Pritisak "odozdo" formulisa}e M. Popovi} u zahtevda se u ime o~uvawa demokratije pre|e na krivi~no gowewe.Mehanizam je providan. Ali funkcioni{e. (Ibid bele{ka 34.)

13.- 36Treba pobe}i u stvarnost.

14.- 37Kad vas vidim ovakve, sve mi se nekako ~ini da ste i onusvoju slavnu revoluciju, svoju 1941-u, pa mo`da, za{to ne, i svoju1948-u, prosto IZMISLILI.

15.- 38Od monarhije postoji samo jedan skupqi poredak; to jerepublika.

16.- 39Niko nikome nema pravo da oduzme ìvot, jer mu ga nije nidao. To pravo poseduju samo roditeqi. Samo su majka i otacpozvani da ubiju svoje dete, jer su mu dali ìvot. Za ~udo, oni top r a v o najmawe koriste.

17.- 40U milanskom bomba{kom slu~aju kvestura je ustanovilanajpre da je zlo~in delo radikalnih anarhista, a zatim dapolovinu te organizacije sa~iwavaju biv{i fa{isti. Ni najmawese ne bih za~udio kada bi se ustanovilo da wihovu dobru polovinu

~ine opet biv{i anarhisti.

32Studentski dom. (Prim. prir.)33^lanak iz Politike u dnevniku pod naslovom "Zakqu~ci Gradskog komiteta". (Prim. prir.)34^lanak iz Politike u dnevniku pod naslovom "'Prosveta' - Komunisti se ogra|uju od stavova SveteLuki}a i @ivorada Stojkovi}a". (Prim. prir.)35Borislav Mihajlovi}-Mihiz. (Prim. prir.)36Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)37Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)38

Ditto.39Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)40Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)


7/23

7

18.- 41Vi kaète: prelazimo na ofanzivu. Ako se ona i na meneodnosi, otvoreno vam poru~ujem, da sam ja otvorio vrata {irom.Nemojte uzimati veliki zalet, jer }ete proleteti kroz ta otvorenavrata. ûvajte snagu. Treba}e vam jednom.

19.- 42Ne ulaze}i u pretpostavke za{to je do{lo do 1948. godine,sa gledi{ta vrhova, sa sigurno{}u se moè zakqu~iti da su seoni mali, dakle 99% partijskog ~lanstva opredeqivali po sasvimdrugim kriterijumima nego {to nam danas èle da predstave.Nijedan se "svesni" pristalica Rezolucije za ovu nije izja{wavaozbog toga {to je bio ube|en da je Staqinov koncept socijalizmaonaj pravi - nego {to je na wemu Staqinov pe~at, kao {to nemapristalice "jugoslovenskog koncepta" koji se 1948, izja{wavaju}ise za wega, opredelio za neku budu}u (ovo obja{wewe do{lo je

mnogo, mnogo kasnije da jednom nesvesnom izboru pruì alibisvesnog politi~kog, pa i moralnog opredeqewa) nego je to u~inioiz slepe odanosti partiji - ili iz isto tako slepog straha. U obaslu~aja su nedostajale osnovne pretpostavke za izbor. Biralo seizme|u dve vere, dva straha, a ne izme|u dve ideje, ili dva poretkastvari.

20.- 43Zamislimo da Staqin nije umro i da je u miru doìveo onuduboku starost u kojoj se neumitno gase i razaraju sve duhovne i

du{evne mo}i, i u kojoj telo na svim linijama otkazujeposlu{nost. (Moè se raditi, naravno, i o kome drugom vo|i,Hitleru recimo, ili nekome tipa @ozefa Fu{ea.) Taj ~ovek se udru{tvu ne{to mla|e ène ili svoje odane doma}ice se}a epizodaiz svog ìvota i svoje vladavine. Mo`da slu{a svoje govoresnimqene na plo~ama, opise iz kwiga, ili gleda dokumentarnefilmove o sebi. Kakav prizor?!

21.- 44Pi{em ono {to mene boli, a vi pi{ete ono {to vas boli,

ali mene boli stra`wica za ono {to vas boli, kao {to vas bolistra`wica za ono {to mene boli. Taj bol je jedina istina uodnosima me|u nama.

22.- 45Neravnopravna borba sa sudbinom (odre|ewem da postane

buba{vaba) koju je vodio K. u Preobraàju i wegovo o~ajni~konastojawe da, uprkos ravnodu{nosti pa kasnije i neprijateqstva

41Ditto.

42Ditto.

43

Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)

44Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)45

Ditto.


8/23

8

okoline, {to duè sa~uva svoju qudsku prirodu i svoje humaneuspomene - koncentrat je onih mu~nih, ~esto uzaludnih naporakojima smo podvrgnuti gotovo ~itavog ìvota.

23.-46

Posle izdaje, posle obelodawewa slova pisma koje se nawega odnosi, Juda I{ Cariot kod majke. Samo je Hristos u"Vremenu vaskrsewa"47 ~ovek koji uistinu bira.

24.- 48"Koji je najsre}niji dan u va{em ìvotu? Kada usred no}i~ujete lupu na stepeni{tu, a zatim neko zakuca na va{a vrata.Kada ih otvorite, jedan od tri uniformisana ~oveka vas pita: -'Jeste li vi Ivan Ivanovi}?' Tada sigurno znate da je to va{najsre}niji dan. Moète mirno odgovoriti: - 'Ne. Ivan Ivanovi}stanuje sprat vi{e!'" - Eto, to je svet u kome se gradi "svetla

budu}nost" za na{u decu.

25.- 49Nije najve}a nesre}a u tome {to se nemoralno pona{amo, ve}u tome {to to pona{awe smatramo normalnim. A to je siguran putda ga jednom smatramo i moralnim.

26.- 50"Konopac i tronoàc"; "Zabavqaju}i gospodina Martina";"Vrlo po{tovani gospodine ministre"; "ûdo u Gadari"; "Generaliili srodstvo po oru`ju"; "Memoari vojvode od Otranta ili jedno

popodne @ozefa Fu{ea". (Sve bi ovo mogle biti pogodneradiodrame.)

27.- 51Da bi ~ovek shvatio sopstveni ìvot nije neophodno da mewaTU\E, put koji obi~no biraju politi~ari. Dovoqno je da izmenisvoj. Svaki ~ovek koji je to u stawu ima izvesne {anse da ìvotproìvi realno, ne samo da ga odsawa.

28.- 52Da bi ~ovek uop{te bio politi~ar (ne onaj koji i politi~ki

misli, nego onaj koji politi~ki deluje) povrh svega mora da ima|avolski razvijenu samosvest. On jednostavno mora biti dovoqnouobraèn i ta{t da poveruje u sopstvene sposobnosti rukovo|ewa.On mora smatrati da zna, ume i moè vi{e od drugih qudi, jerina~e ne bi ni poèleo da u vladawu sudeluje. On, dakle, mora da

46Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)47Naslov koji je Peki} imao za drugi tom Vremena ~uda koji je bio planiran, ali nije napisan. (Prim.prir.)48Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)49Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)50

Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)51Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)52Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)


9/23

9

poseduje i to neizostavno i u principu jednu od najodvratnijihosobina koje odvajaju ~oveka od ìvotiwe - SUJETU. Grehoholosti mora biti wegov prvi greh, a nije posledwi kao {to serado misli. Ta{tina nije posledica ve} uzrok vladawa.

(Uostalom, dràvnici sluè istoriji samo dok se u wu "ne uvale"- onda istorija sluì wima.)

29.- 53Neizostavno, vrlo precizno ispitati ulogu i wen razvoj (Q.T.54 u slu~aju "Tikava") ina~e bi mu, ~ak i bez obzira na op{tostteme u "Sokratu" mogla biti naneta nepravda. Razgovaratipovodom toga sa Radom55.

30.- 56Savr{eno je irelevantno kakvog su porekla(eksploatatorskog ili radnog) i razlike u prihodima i imovini

kada su im posledice (socijalni efekti) neizbe`no i neotklowivoKLASNE.

31.- 57Forma je konvencija koja se mewa, su{tina je ono {to bimoralo da je iz sebe proizvodi onako prirodno kao {to vodenapara obrazuje oblak. (Ono {to pri tome ~ini wegovu formu nezavisi samo od su{tine, od, recimo, gustine vodene pare, nego i odvazdu{nih struja, spoqa{wih elemenata koji sadejstvuju uwegovom oblikovawu.) Konvencije su dakle ti spoqni faktori

koji ravnopravno sa unutra{wim (prirodnom formom kojoj teìsvaka su{tina) oblikuju i umetni~ka dela. A ~inove? Moralne~inove? Sadrìna jednog moralnog ~ina je u wegovim posledicama.Forma u na~inu na koji se on izvr{ava, u ose}awu koje ga prati.Da li je BOQI onaj koji siroma{nome "poda", premda ga prezire,pa to ~ini ~esto samo zarad okoline, ugleda ili ta{tine, ili onajkoji za svoje neodazivawe poseduje puno socijalno i moralnoopravdawe? Problem je ovde u sadrìni. Ako bi se akt milosr|amerio prema kriterijumima iskrenosti, pre vrednosti motiva,

nesumwivo bi onaj koji nije udelio, paradoksalno, zar ne? biomilosrdniji od onoga, koji je dao svoj prilog. Ako bi se, me|utim,kao merilo milosrdnosti uzela stvarna pomo} onome koji je i{te,neiskreni darodavac bi uvek bio milosrdniji od savr{enopo{tenog i iskrenog ali nemilosrdnog - nedarodavca. Ovde jedakle su{tina u onome {to se vidi, {to deluje, U DELU (dakleformi) a forma kao na~in, kao oblik je, neo~ekivano, u onome u

53Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)54Quba Tadi}. (Prim. prir.)55

Rada \uri~in. (Prim. prir.)56Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)57Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)


10/23

10

~emu smo uvek pogre{no traìli u su{tini. Moral je, dakle,kategorija pona{awa, a ne mi{qewa i ose}awa. Wegovi sukriterijumi u posledicama PO DRUGE A NE PO SEBE. U krajwojliniji mogao bi se zamisliti ekstremno neiskren ~ovek ~iji bi

ìvot bio uzor moralnosti.

32.- 58Odsustvo plavog mastila iz dnevnika svedo~i o odsustvuSTVARNOG ìvota. Sve druge boje, a pogotovu ise~ci dokazuju dase u posledwe vreme, od povratka iz Engleske naro~ito, ceo mojìvot odvija vi{e kao KOMENTAR nego kao RADWA59. Uostalom, ja sam to i èleo, bar za neko vreme. Ali, ipak to nije onaj mojmanastirski predah, ono samotni~ko sabirawe, koje samprojektovao. Ne jo{. Pa dobro, zabeleìmo onda da gospo|ici Jan

Becer i gospodinu Hamm-u (u ~ijem se semenu, nota bene, ima|ahu dara|aju sluge narodima) treba poslati kwige za prevo|ewe; datreba u ovu godinu u}i sa umerenim pouzdawem koje }e uglavnomzavisiti od po{te; da treba odbaciti sve one kompromise koji neproisti~u iz sopstvene sumwe; da se ni u ime ~ega ne dati pravitiMAMLAZOM; najzad, da ponovo treba ~itati vi{e qude kojimisle uzaludno, nego one koji delaju - r|avo.

33.- 60 Danas sam na Slaviji sreo ~oveka ~ije su grudi bilepokrivene kolajnama, medaqama i odlikovawima. Prolazio je kroz

blato ~ilo i ponosito. A imao je i za{to, sva odlikovawa su bilaod pleha. O~igledno je bio gord na svoj rad.

34.- 61Govor M. Popovi}a, predsednik Savezne skup{tine nanedavnoj sednici republi~ke konferencije SKS. U prvom redu, akose mo`da i prime}uju znaci izvesne regeneracije "ideja" koje bih ja sasvim uslovno i van autenti~nih ideolo{kih kriterijumanazvao informbirovskim, a pre bih ih uvrstio u sasvimsubjektivnu nostalgiju onih koji su 1948. ispali s ko~ija{kog boka

kola revolucije, i ~ijim je nadama krila dala kako brutalnaintervencija u êhoslova~koj, tako i na{a u posledwe vremeveoma fleksibilna politika prema Rusima, dakle ako se u v r l oograni~enom smislu i obimu moè govoriti o "informbirov{tinikoja traì pravo gra|anstva", o ~etni{tvu se to nipo{to ne moègovoriti62. Osim, naravno, ako se pod wim ne podrazumevaju

58Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)59Ovaj deo se odnosi na plan da se porodica Peki}, za izvesno vreme, preseli u Englesku. Ta odluka jedoneta posle posete Londonu krajem 1969. godine. (Prim. prir.)60

Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)61Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)62U dnevniku je zalepqen ise~ak iz novina sa intervjuom. (Prim. prir.)


11/23

11

izvesni oblici aktivnog nacionalizma, {to je opet krajwe glupoako se ima u vidu da su mnogi nosioci wegovi komunisti i biv{ipartizanski borci. Simplifikacija je, me|utim, oduvek bila jednood najubojitijih oru|a politi~ke borbe. Savremene liberalno-

demokratske snage svesti na ~etni{tvo kao istorijski pojam zna~ioptuìti ih za sve {to se u svoje vreme pripisivalo pokretu DM,zna~i o vrat im jednostavno oka~iti samoubila~ki kamen iistorijskih zlo~ina i istorijskih gre{aka. Ako se tako misli, akose, dakle, izvesna mi{qewa nesaglasna stavu SKJ izjedna~uju sakrivi~nim delom i nacionalnom izdajom, onda je prirodanPopovi}ev poziv dràvnim organima "da preispitaju kriterije imerila, pa i svoju PRAKSU63". To je otvoren poziv na policijskipritisak. U govoru je tim organima ~ak skrenuta pa`wa na glavnecentre te nacionalne izdaje. Sva s reda ona su u oblasti kulture i

obrazovawa. [to se ti~e tzv. "nove levice" koju je odista veomate{ko okarakterisati nekim istorijskim sramnim ìgovima, onase jednostavno stavqa u poloàj nu`nog kolaboranta "~etni~ko-informbirovskih" struja, pa time diskvalifikuje kao sau~esnik unacionalnoj izdaji. Me|utim, karakteristi~no je da sepristalicama te levice ostavqaju od{krinuta vrata za povratak u"lager".

35.- 64[est pisaca traè - lice (farsa za radio).

36.- 65Film o vajaru Xamowi; letovawe metalnih nakivaka naspomeniku; izdvojiti monografije o Kr{ini}u i Me{trovi}u iz

prospekata sa Sajma 1969; Spomenici revolucije - izdaweSvjetlost, Sarajevo.

37.- 66Rad pa i na{ li~ni ìvot imaju izvesnog smisla samo podpretpostavkom da je budu}nost qudske vrste osigurana. Podobrnutom pretpostavkom, pod pretwom sutra{weg neizbe`nog

Smaka, sve bi unapred izgubilo smisao, sve se sru{ilo kao kulaod karata.

38.- 67Bi}e individue ne moè se dijalogom, ni bihevjoristi~kiinterpretirati. Dijalog se, naprotiv, toga bi}a najmawe doti~e, jer u out|enom svetu dijalog ne sluì SAOP[TAVAWU ve}SAKRIVAWU SEBE.

63Velika slova su Peki}eva. (Prim. prir.)64Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)65

Ditto. 66Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)67

Ditto.


12/23

12

39.- 68Kwièvnost je svojevrsna politika. Razlika je me|utim utome {to pogre{ke r|ave literature pla}a ograni~eni broj~italaca, koji uz to nisu primorani da prihvate smisao i poruku

dela, a posledice r|ave politike pla}aju svi gra|ani bezmogu}nosti da je izbegnu. Kad politi~ar lamentira nad pogubnimuticajem jedne kwige ili jedne kwièvnosti, to mi li~i na onupri~u: "Dr`'te lopova!"

40.- 69Ovaj na{ sneg li~i na uprqanu nevinost, on je siv kaopra{ina, a mestimi~no oko ovalnih otisaka podse}a na bale.Wegovi su refleksi plavi, pod wegovim odsjajem sve pati od srca.Ponekad mi se ~ini da se i ne radi o nekom pravom snegu ve} oindustrijskoj soli. Ili o belkastom, nikako belom, |ubretu koje

smo izbacili kroz prozor. Jesen ima neku vodenu, mutnu boju, leto je usijano, ~ak i sa svim bojama pometeno prole}e ima nekikarakter. Zima ovde, me|utim, izgleda kao hroni~na bolest.

41.- 70Mesto da traìmo zajedni~ke SADR@ATEQE, mi tro{imovreme u tragawu za bezna~ajnim zajedni~kim IMENITEQIMA.

42.- 71Oni s pravom èle diferencijaciju, s pravom zahtevaju od~lanova SVOJE partije da deluje u ime nadre|enih (ili kako to

oni u savremenom àrgonu kaù - dogovorenih) principa. To jesasvim unutra{wa stvar SKJ. I stvar savesti wenih pripadnika.Neka se koliko god im voqa me|usobno diferenciraju. [to semene ti~e, od mene se diferencirati nipo{to ne mogu, jer sam se ja OD WIH diferencirao jo{ 1944. godine. A 1948. i javno72.

43.- 73Telefonirao Dr.74. Pada mi na pamet da bi onu starunarodnu poslovicu o tikvama vaqalo modernizovati da glasi: "Kos |avolom CRVENE tikve sadi o glavu mu se obijaju". To bi

mogla da bude moja novogodi{wa ~estitka B. Dra{kovi}u.

68Ditto.

69Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)70Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)71Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)72Peki} je 1948. bio uhap{en kao ~lan tada ilegalne organizacije Saveza demokratske omladine

Jugoslavije i osu|en na 15 godina robije. Vi{e o tome u wegovoj kwizi Godine koje su pojeli skakavci,

tom I-III. (Prim. prir.)73Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)74Dragoslav Mihailovi}. (Prim. prir.)


13/23

13

44.- 75Nedavno ponovno zadovoqstvo u gledawu "Prqavih ruku" -ovoga puta na televiziji. [teta {to nije uloèn ozbiqan napor dase ova pozori{na predstava velike izraàjne vrednosti na svimlinijama, adaptira televiziji umesto {to je jednostavno snimqena

u toku normalnog izvo|ewa. Mizanscen je, razume se, u novimokolnostima neodgovaraju}i, krupni plan kori{}en mawe no {tounutra{we konvulzije Oderera, Igoa pa i Xesike nalaù, aspoqne kojima je obilovala ina~e dobra interpretacijaJanketi}eva, delovale su ovde, na uskom vidnom planu neumesno,pogotovu {to se kamere pokatkad nisu interesovale za ìùdramske radwe. Da budem precizniji: one su se za dramsku RADWUinteresovale, one su je dosta uspe{no registrovale, ali kakotelevizija vi{e operi{e li~nostima nego radwom izme|u wih, onesu tako zapustile DRAMU LI^NOSTI (problem direkcije, i

smene planova). Qiqana76 smatra da se igralo gore nego pre dvegodine. Mogu}e je, razume se, da se cela predstava pone{toizlizala, mada joj je s druge strane, prisustvo kamera moralo datinovu ìvotvornu injekciju, me|utim, ja mislim da je taj utisakproiza{ao iz nedostatka dodatne televizijske reìje. Drugiaspekt ove predstave me je pobudio na komentar. Odmah da po~nemzakqu~kom po kome ovu dramu smatram ubita~nom analizom onihnajsu{tinskijih mehanizama koji pokre}u Komunisti~ku partijukao organizaciju a ne kao ideju, i ne, dabome, samo wu. Uprkos

Odererovoj frazi da je svako sredstvo dobro ako je efikasno,drama u celini dokazuje da ciqevi odre|uju sredstva samo do onog~asa dok ta sredstva ne po~nu odre|ivati ciqeve. Pri tome jepresudno da r|ava sredstva ne mogu izabrati dobre ciqeve. Dramamoè biti (ako to ve} nije) ANTIKOMUNISTI^KA u najve}emstepenu u rukama reìsera koji programski ne èli da imarazumevawa prema Sartrotovim egzistencijalisti~kimvarijacijama, a jo{ mawe da kao Dra{kovi} bude wihov odani,uostalom, briqantan tuma~. Stoga tvrdim da je licemeran svaki

onaj koji bi tvrdio da bi ova drama kod nas bila davana da ju jenapisao recimo jedan od Mihajlovi}a. Po svojim nabe|enimimplikacijama "Tikve" su naprosto bezazlene, po sredi je prostokompleks (krivice?) vlastodràca prema jednoj epizodi istorije.To je ina~e ~esta pojava u politi~koj povesti totalitarnihporedaka. Ove bele{ke su hvatane pri samom gledawu drame,nemaju kontinuiteta, pa bi se jednom opet na wih vaqalo vratiti,naro~ito na problem PROMENE KURSA i wegovo dejstvo naqudske egzistencije (uporediti problem IB-a, i drugih zaokreta u

75Pisano plavom bojom (Prim. prir.)76Q. Peki}, supruga BP. (Prim. prir.)


14/23

14

politici KPJ). Pri tome drama skre}e pa`wu na pitaweINFORMISANOSTI. Ko od ~lanova partije stvarno ZNA {ta sezbiva? Samo Luj i Oderer koji se tamo u pozadini bore za vlast,'ajmo re}i i za svoje koncepte partijske taktike. Kaèm taktike,

jer ciq strate{ki (vlast i odre|eni dru{tveni poredak) je isti.Oderer to izri~ito kaè kad govori o tome da je konfliktizme|u wega i Luja nastao samo zbog izbora vremena (ne pomiweokolnosti jer ih u wegovo vreme nema, ali kasnije partija koja ga je UBILA KAO IZDAJNIKA preuzima wegovu politiku NARUSKI PRITISAK, pa je ~ak pred Igoom kroz ve~itu Olgu braniODEREROVIM re~ima). Svi su ostali lutke. A najve}a i zatonajtragi~nija me|u wima je Igo. Za wega je partija najpre Luj, azatim to bi bio Oderer da je dva minuta ranije ili kasnijeotvorio vrata posle svoje hamletovske {etwe po mese~ini. Jo{ }u

se na to vratiti, da ovu neobave{tenost iz koje nu`no proizilazesvakovrsne manipulacije i zloupotrebe poverewa stavim ukontekst recimo 1948-e. Zamenimo imena drame odgovaraju}im,dobi}emo stvarnu istoriju. Koliko je Igoa to moralo platitiglavom i du{om? Da, zloupotreba poverewa. Kad Igo, pre no {to}e pucati u gnevu kaè da ga nije ona, Xesika, izdala, nego da jeOderer izdao wegovo poverewe, on jo{ ostaje na li~nom planu ipartiju ne me{a (u prenosnom zna~ewu po{to dramu qubomorezamenimo dramom izneverenog poverewa, Igo ipak puca u partiju).

Tek kada mu Olga kaè da je partija izmenila kurs i da je on utom rasporedu figura IZDAJNIK, on doìvqava pravi du{evnikrah. To je ono du{evno ubistvo posle kojeg komunisti postajubeslovesna oru|a u rukama partijske ma{ine, ili desperadosi kojikao Igo zavr{avaju u protestnom samoubistvu. (U prvompartijskom projektu Oderer je izdajnik a Igo heroj - egzekutorsuda koji zapravo sa~iwava samo Luj; u jednom trenutku se oba kaoizdajnici poravnavaju, i kao izdajnici i kao heroji u kolebawuizme|u ova dva odre|ewa; Oderer umire kao izdajnik - ali

herojski umire, a Igo kao heroj odlazi u zatvor - izdajni~ki; izzatvora on izlazi kao izdajnik i kao izdajnik umire herojski, aOderer posthumno postaje heroj. Figure u ovoj ogavnoj igri uvek suiste, samo prema poloàju na politi~koj tabli mewaju vrednostii zna~ewa.) Igo, intelektualac, tradicionalni tvorac i uni{ta~partija i ideologija - zapravo princip smrti; Oderer je principìvota. Revolucija ima i Odererovo i Igoovo lice, ona je stalnatransformacija ovih principa jedan u drugog. Posle odlu~uju}egrazgovora Igo je ube|en da je Oderer u pravu, pa wegov zlo~ingubi politi~ki karakter, iako sa dubokim zna~ewem. Igo veli:

"Ako me je ubedio, to je razlog vi{e da ga ubijem". Evo jo{nekoliko karakteristi~nih fraza: "Intelektualac ne moè


15/23

15

postati revolucionar, u revoluciji on moè postati samo ubica ...Partija je samo oru|e, ciq je vlast" (a wen ciq je uspostavqawebesklasnog dru{tva, samo se ovde ovaj kontinuitet, bojim se,prekida). "... Kada burùj dolazi u partiju, ose}a potrebu da

ne{to od starog ìvota sa sobom ponese, neko slobodu misli, nekoiglu za kravatu, a ti svoju ènu ... Od onog momenta kada si podmojom komandom nema{ ni{ta svoje ... (Oderer) "U{ao sam upartiju da bih prestao da mislim na sebe". (Igo) A u partiji je,misle}i kako da sa tim prestane, zapravo stalno to ~inio. On jetamo re{avao SVOJ problem, jednako kao i ona dva Odererovaautenti~na proleterska orangutana, svoj a ne tu|e probleme.Dru{tva recimo, ili klase. "Da si sreo najpre Oderera umestoLuja, onda bi ti WEGOVE ideje izgledale ispravne". (Xesika)Najzad, zabeleìmo jo{ da na Igoov uzvik: "Taj tip je opasan za

partiju!" Xesika sa ubita~nom naivno{}u kaè: "Boè, a ja sammislila da je on wen rukovodilac!" Svojom dobrovoqnom smr}uIgo iskupquje zlo~in, za uvek utvr|uje Odererovo ime u listupartijskih heroja, a svoje u crnu listu IZDAJNIKA. On je svojeruke oprao - A PARTIJA?

45.- 77Prasvesna dejstva, presvesna dejstva, nesvesna dejstva,podsvesna dejstva, polusvesna dejstva, svesna dejstva - ah, do|avola!

46.- 78Postupa se uglavnom prema uspomenama, ne i po iskustvu.Iskustvo je organizacija koja zahteva unutra{wi rad, selekciju,odmeravawe, verifikovawe, itd. Iskustvo u dejstvu je organizovanna~in mi{qewa, a uspomena je po svom poreklu obi~an refleks.

47.- 79Mi smo od filosofije na~inili glumu. Za{to onda ne bi

IGRALI Karl Mrksa? Kako bi Kapital ili Manifest izgledalikad bi ga ocenili saveti, adaptirali pisci, retu{irali

dramaturzi, izreìrali rediteqi, odigrali glumci PODVATROM REFLEKTORA NA[EG DOBA? (Mo`da "Sokratov"veliki monolog.)

48.- 80Odsustvo, upadqivo odsustvo politike u Kafkinim

Dnevnicima je sasvim razumqivo ako se ima u vidu wegovopoimawe ìvota kao ne~ije natprirodne i mra~ne politike,politike koja se istovremeno vodi za nas, u na{e ime ali i


Ditto.79Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)80Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)


16/23

16

protivu nas. Savremeni sistemi manipulacije nigde nisu na{li

ovako sna`nu anticipaciju kao {to je to Proces i Zamak . Da, ono{to nas zaokupqa su bezna~ajni simptomi te ahumane op{tepolitike.

49.- 81Mo`da svi mi svojim pisawem nesvesno spre~avamo da namse ìvot ne uputi nekim pogre{nim pravcem, pravcem koji vi{ene}emo biti u stawu da kontroli{emo. Pisawe je dakle poredostalog vid kukavi~luka. Bez obzira, na primer, {to jedanpamflet protivu tiranije moè biti ubojitiji od mitraqeskografala, za{to se la}amo pera a ne mitraqeza?

50.- 82Nema nikakve sumwe, a o tome ~esto razmi{qam, dabavqewe politikom onako kako se ja wome bavim, iz }o{ka, samonanosi {tete mom pisawu. Pre svega, ovaj moj dijalog je nemu{t, jasam zapravo mutavac koji uobraàva da wegova nema razmi{qawaimaju nekog smisla. Kada bi me ovakav solilokvij odveo do nekog javnog ~ina (ne mislim na beskorisne afekte) mo`da bi se ovoprotra}eno vreme na "polemike" sa komunistima subjektivnoisplatilo. îna, me|utim, ZA SADA bar ne}e biti. Onaj Kafkinmonstruozni svet tajnih procesa i neprohodnih zamkova preseliose iz spoqne realnosti u na{u unutra{wu realnost, pa mo`da nijedaleko vreme kada }emo sa gor~inom a mo`da i sa olak{awem

otkriti da onaj tajni proces sa izvesnom smrtnom presudom bezprava na priziv u stvari SAMI VODIMO PROTIV SEBE, da smoone tajanstvene i neprohodne zamkove SAMI PROJEKTOVALI.

51.- 83Povodom mog "Sokrata". Glumac je u ve~noj potrazi zasopstvenom autenti~no{}u, on bira i svoj pravi ìvot iz dubokekorpe ponu|enih. (Gluma nije ve{tina, pa i ako jeste onda je tove{tina nastala iz razo~arewa.) Glumac je oli~ewe apsurda -wegova dvostrukost ponavqa na{u, uzdiù}i je do sablasne

metafore. Za wega su role samo oklopi, kalupi koji mu stoje naraspolagawu da svoju li~nost spozna. Kao odela koja ~oveknaizmeni~no proba da bi na{ao ono jedno jedino odgovaraju}e. Ali{ta ako je to kapuqa~a krvnika, triko akrobate, ode`da vra~a,maska ubice, kostret pustiwaka?

52.- 84Bedna je uloga savremenog romansijera, ne moè se vi{eizmisliti nijedno ludilo koje nije i primeweno i opisano. U

81Ditto.

82

Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)83Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)84Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)


17/23

17

najboqem slu~aju moè mu se ista}i neka boja (nipo{to dodati)kao zavr{ni retu{ u slikarskim {kolama koji se prepu{tarevnosnim u~enicima. U~enik sen~i azur na nebu koji je zajedno sacelom neizmenqivom scenom upravo oturio Majstor pre nego {to

}e se uputiti praznom platnu da i na wega ~etkom nanese ve}smi{qen prizor nekog novog ludila. Istorija je piscu oduzelaposao da ih nabraja, psihologija da ih tuma~i, religija da ih re{i,nauka da ih opisuje i kadikad da ih le~i, filosofija da nad wimaumuje, a politika da ih KORISTI. [ta ostaje piscu?

53.- 85"Pravo o~ajawe odmah i uvek PREVAZILAZI svoj ciq"

(Kafka - Dnevnici). To je nema sumwe bolesno ali je tako. Tako jei sa svakom stvari na ovom svetu. I istorija je prava akoprevazilazi svoj ciq, a ~ove~iji ìvot, naro~ito. Moglo bi sekazati me|utim, da je prava istina ona koja sasvim obuhvata svojciq (predmet) ali to bi samo prividno bilo ta~no, jer se nizaista prava istina ne moè dràti samo svog predmeta, ona gamora prevazi}i, ona se naime mora dovesti u odnos, PRODU@ITIdo drugih predmeta. A prava re~? Primena ovog na~ela na jezikuni{tila bi o~ajni~ku te`wu pisaca da wihove re~i imaju uvek jedno isto, odre|eno zna~ewe.

54.- 86"Naime, sve stvari koje mi padaju na pamet - ne padaju mi na

pamet po~ev od kolena, nego tek negde po~ev od wihove sredine"(Kafka - Dnevnici). Izvanredno zapaàwe. Da, uvek ste uba~eni usredinu neke pri~e, uvek ste u nekom prokletom zadocwewu, kaoda se po savr{enom mraku kre}ete dugo, beznade`no dugo, a ondase sve svetlosti jarko upale i vi ste usred neke bitke, u ludnici,drìte devojku za ruku, prisustvujete u svakom slu~aju samodrugom ~inu od dva ili tri, nikad prvom. I va{ je rad uvek nekamu~na rekonstrukcija. Podizawe Persepoqa s onim nejasnimtlocrtom i nekoliko kamenica - kamen~ura.

55.- 87Dokle }emo qude gurati pred pu{~ane cevi, ubijati immajke pred o~ima od osam godina, pu{tati ih da se otimaju o dojkuprilikom brodoloma, polagati ih u qubavni leàj sa ro|enimbratom, usa|ivati im neodoqivu potrebu da znoj ispod kapakaisteraju ubijaju}i Arape, otvarati im vrata usamqenogprovincijskog doma da bi tamo izmasakrirali ~itavu familiju,standardnu i nevinu uz to, nagoniti ih da vijaju kalu|erice,

85

Ditto. 86Ditto.



18/23

18

prolaze}i pored kurvi koje im se, dodu{e za novac, nude, ve{atiih pomalo i sa sopstvenim uìvawem, pogotovu ako smo vlasni daih sa ve{ala skinemo kad ho}emo ili da ih bar posthumnorehabilitujemo, dovoditi ih u idiotski poloàj da NE ZNAJU za

revoluciju koja im je pre vi{e od dve decenije oduzela imovinu,gwe~iti ih sve dotle dok ne ispoqe neko mi{qewe ili ose}aweili pona{awe za koje mi verujemo da bi ga pod datim okolnostimamorali ispoqiti, navoditi ih da ubijaju babe lihvarke da binapravili jednog nenadma{nog islednika (~iji metodi spori alidosti`ni, uostalom, nisu u Rusiji na{li sledbenike) IMA LISMISLA NAJUZDR@ANIJE NABRAJATI SVE PRIMERE, a jedvada ima po koji suprotan, u kojima kwièvnost nije slikaju}i zlo,zabludu, glupost, porok, zlo~in i izopa~enost poku{ala ovaj svetda u~ini boqim, istinitijim, mudrijim, zrelijim, nevinijim i

prirodnijim. A ciqevi ostvaruju li sredstva, ili pak sredstva -ciqeve?

56.- 88Mo`da }e Hristina89 koja je do{la na Isidorov90 pogrebzauvek ostati ovde, jer je sa muèm nesre}na u braku. Mo`da }e seovde udati za nekog BLAGOJA na visokom poloàju i mo`da }e jednom ipak postati qubavnica B. P-a91.

57.- 92U raju i vatra hladi.

58.- 93Na ve~eri bio Bes.94. Odli~ni Mirkovi (autobiografski)"Ro|aci". Besemeres smatra da humanisti~ka inteligencija umestoodbijaju}e arogancije mora da prona|e program i sredstva zapridobijawe tzv. tehni~ke. Zanimqivo Veberovo obja{weweOrvelove kwige - bitne osobine jedne dogme o dru{tvu dovedenedo svojih IDEALNIH projekcija.

59.- 95Ose}ajnost koja pisce ~ini nesposobnim za vo|ewe politike

je i osnova wihovog talenta. Ako izuzmemo nekoliko uostalomsumwivih primera (Gete) deficit ove ose}ajnosti nije dozvolioêr~ilu ili \ilasu da se bave kwièvno{}u, ili im je dozvolioda se wome bave bez uspeha. Pa ipak talent za politiku i talentza kwièvnost, u svojim najvi{im izrazima - istog su kova. To je

88Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)89Li~nost iz nedovr{enog romana Graditeqi. (Prim. prir.)90Glavna li~nost iz istog romana. (Prim. prir.)91Peki} je tako|e li~nost tog romana kao najboqi prijateq Isidora Wegovana. (Prim. prir.)92Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)93

Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)94B. i Q. Peki} su ven~ali John Besemeres-a u Beogradu. (Prim. prir.)95Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)


19/23

19

sposobnost da se gradi i ru{i bez sposobnosti da se predvideposledice. Pa ~esto i bez ose}awa potrebe da se u wih steknebilo kakav uvid.

60.-96

Jedan dobar deo dogmi od religioznih do ideolo{kih jeobi~na konvencija, protokolarno pitawe, ponekad i stvar (dobrog)odgoja. K a d j e i v e r a u B o g a postala stvarodgoja i dru{tvenog protokola za{to se to ne bi moglo desiti (izar se ne de{ava) sa dogmama o konstitucionalnojrevolucionarnosti proletarijata?

61.- 97Mi ~inimo prave podvige da bismo svoje zablude u~iniliop{tim.

62.- 98Gledao jednu r|avu dramu Arbuzova "Utvara êhova".Me|utim, po{to sam je gledao na televiziji i u dru{tvu"komentatora" do{ao sam do ube|ewa da za pisca nema goregiskustva nego da ne~iju tu|u dramu gleda tako na televiziji (nesvoju - jer prisutni tada ili }ute ili hvale). Ali na onoj tu|ojNERAZUMEVAWE je u neposrednom i razaraju}em dejstvu.

63.- 99Dok se ìvot na svim nivoima komplikuje, ili je on oduvektakav bio, ali smo mi tek sada stekli mogu}nost i sposobnost da

ga takvim vidimo i osetimo, dok pred na{im o~ima kao ugarderobi posle predstave ~iwenice svla~e svoje la`ne koè,svoje trikoe boje stvarnosti, dok i ideje i tzv. realnost muwevitomewaju svoja zna~ewa i ugao se saznawa mewa tako brzo kao da mu je osovina neki pomahnitali rotor, dok se sve oko nas razgra|uje igradi kao da je na{e materijalne brzine zamenila neka nova, brà,nequdska, i dok sve te dileme po~iwu da bivaju i na{a zbuwenasvest o wima - od pisaca se traì da pi{u prostopro{irenimre~enicama. U afirmativnim i negativnim konstatacijama. A nije

li to zapravo bekstvo u konstatacije? Konstatovati - to jeopisivati. Stav pisca je u selekciji. On je lopovskiprokrijum~aren u onome {to je izabrao da vidi kao i u onome {to je odbio da vidi. La` ortodoksne realisti~ke {kole je u tome{to ona propoveda jednu la`nu i nemogu}u NEUTRALNOST.Pi{~ev stav je tada kukavi~ije jaje podmetnuto u gnezdostvarnosti. Vi{e polaèm na to da zaustavim ionako LA@NUradwu (koja je stvarna samo ukoliko sadrì elemente MOGU]E


Ditto. 98Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)99Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)


20/23

20

stvarnosti) i da pristupim komentarisawu nego da svoje dileme isvoje mi{qewe putem pripoveda~kog manira pripi{em tojstvarnosti. Takva realisti~ka stvarnost ne postoji, ona samo li~ionome {to se stvarno doga|a. Ponegde se lopov lako a negde teè

prepoznaje, ali on je tu kao na de~ijim grafi~kim skrivalicama.

64.- 100Nekada sam kriti~aru bio ciq, sad sam mu sredstvo. Do ju~e sam mogao da o~ekujem da }u mu biti bar tema, danas sam mutek dosadan i r|av povod. A sutra?

65.- 101Odbijam da zauzmem stav - unapred. Odbijam da o bilo ~emuodlu~ujem unapred i da moje pona{awe u svakom pojedina~nomslu~aju podre|ujem jednom op{tem, unapred usvojenom regulativu,bez obzira da li je on formiran kao religiozni, moralni,

filosofski, ili politi~ki sistem. Ho}u da se ispoqavam uneposrednom dodiru sa stvarno{}u i ne prihvatam da se izme|umene i te realnosti na|e bilo kakva misaona barijera. Mogu daklei da budem protivure~an. Me|utim, to nipo{to ne zna~i, niti jeiskqu~eno da se posmatraju}i moje pona{awe u pojedinimslu~ajevima, POST FESTUM u wemu ne otkrije neka logika. Zar sebez sistema, bez prinude preventivnog stava zaista ne moèìveti?

66.- 102Poruka \ilasu: vi vi{e ne vladate qudima, vi jo{ nevladate idejama, a re~ima nikad niste stvarno vladali. Ali vi stequdima vladali, i ideje su nad vama vladale, pa }ete jednommo`da i sa svojim pravim re~ima da se na|ete.

67.- 103Re~i imaju kontekst, dela ga nemaju. A ako ga imaju {ta sepod wima podrazumeva? Kakva je razlika u KONTEKSTU izme|ure~enice: "Ja sam ubio jednog ~oveka" i stvarnog ubistva tog~oveka? Svi pravi pisci èle da izbace kontekst iz svojih dela,

(kontekst u smislu sposobnosti jedne re~i da ozna~ava vi{e stvariodjednom), svi dràvnici èle da ga u svoja dela uvedu. (Obiqekonteksta u postupcima i obeleàva su{tinu jednog politi~kog~ina. U tom smislu je \.104 verovatno i rekao da Tito nijemarksista ve} politi~ar.) Svaki pravi pisac èli da bude shva}ensamo na jedan na~in, onako kako svoje re~i SAM shvata.Dràvnici ne èle da budu shva}eni - uop{te. Naime, oni èle

100Ditto.101Ditto.102

Pisano crnom bojom. (Prim. prir.)103Ditto.104Milovan \ilas. (Prim. prir.)


21/23

21

da wihove re~i imaju onoliko zna~ewa koliko ima konstekstastvarnosti kojima se obra}aju.

68.- 105Skandal ili hri{}anska poslanica M. Glavurti}a. Ovoj

projekciji budu}nosti (prema Matiji) prisutni: \ilas106

, g-|aBarovi}, Udovi~ki (hrabri radikalni student koji nema hrabrostida iz partije iza|e), dopisnik Agence-France sa suprugom (oti{aoneposredno pre Mirovog ludila), Matija Be}kovi} sa suprugom,Mirko107, Desa108, Miro Glavurti} sa suprugom, ja i Qiqana109.Bilo je re~i o jednom katoli~kom sve{teniku koji je u~estvovao uantisrpskim pogromima. Revoltirani Miro je izjavio da je to la`.Prema wemu katoli~ka crkva nije sara|ivala sa usta{ama ni kaoorganizacija ni pojedina~no. Na pomiwawe Stepinca, Miro jedobio napad, oborio je sa komode ~a{e, nazvao nas banditima,majku opsovao \ilasu i Matiji (ja sam u raspravi oko popovamudro }utao, te bio po{te|en), poobarao sve kapute - ne u potraziza svojim, ve} onako - i uprkos mojim smirivawima, u pratwisvoje konsternirane supruge napustio ku}u. Tome se vi{e nema {tadodati, osim da sam ja, bez ikakvih stvarnih razloga, poku{ao dawegov postupak objasnim. Glavurti} je uvek govorio o tome daludilo vlada svetom. Slaèm se. Jedan od wegovih najvitalnijihizvora je u qudima wegovog kova.

69.- 110Dràvnik mewa poruke kao i pisac - samo ih upu}uje prekopolicije.

70.- 111Teror koji pisci sprovode nad svojom okolinom dokaz jewihove ùdwe za mo}i. Slava je ovde samo zamena za vlast. Nekoko ìvot provodi grade}i imaginarne svetove ne moè a da neoseti potrebu da bude graditeq i u ovaj stvarni ukqu~i.

71.- 112Povodom razgovora sa \ilasom (bele`nica od 3. januara).

Neko ko èli vlast samo zato da bi ispravio (ne okajao, jer to jestvar pona{awa pred Bogom a ne pred qudima!) pogre{ke svojebiv{e politike - ta{t je u povratu. U tom novom svetu kogarantuje da Savle opet ne}e postati Pavle, ili da Pavle opetne}e biti Savle? Ako takav ~ovek kaè: "Jednom sam te{ko

105Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)106Milovan \ilas. (Prim. prir.)107Mirko Kova~. (Prim. prir.)108Desa Trevizan. (Prim. prir.)109Qiqana Peki}. (Prim. prir.)110

Pisano crvenom bojom. (Prim. prir.)111Ditto.

112Pisano plavom bojom. (Prim. prir.)


22/23

22

pogre{io, ali SAD sam, evo, duboko ube|en da sam u pravu" - samoponavqa pogre{ku koja ga je i prvi put odvela u greh. Svakapogre{ka najpre po~iwe od ~vrstog ube|ewa.

72.-113

Da li je RAZUMEVAWE proces, ~in ili program? (~in usmislu otkrovewa.) Koliko mi vremena treba da razumem osobukoju volim, onu koju cenim, onu koju mrzim ili koju prezirem? Akoliko }e na to razumevawe ~ekati osoba koju uop{te ne poznajem?Da li je razumevawe oblast akcije ili reakcije? Ili samoakcije?

73.- 114Nisu re~i krive {to ih mi upotrebqavamo. Koliko re~i skojima ne zna{ {ta bi, a koliko onih koje {ta bi ne znaju sasobom?

74.- 115Gde prestaje moje pristajawe, a gde odricawe? ^ime sam ja ustawu da vladam, {ta da kontroli{em, nad ~ime uticaj da imam?Gde }u sebi re}i: "Gad si zato {to }uti{", a gde: "Gad si zato{to si progovorio"?

75.- 116Toma u "Vremenu vaskrsewa". On vi{e ne}e verovati ali }ebiti ispod krsta na Jordanu i mo`da opet poverovati? PosleHristove - zapravo Simonove - smrti vrati}e se Toma svojojporodici koja }e u svemu videti jedan mladala~ki izlet, ali je

Toma postao konvertit, razo~aran doga|ajima na Golgoti onprogoni hri{}ane, pa ~ak i Jevreje, jer je mo`da u Titovimlegijama koje ru{e Jerusalim (?) U svakom slu~aju on je dobiozadatak da uni{ti hri{}anski sabor na Jordanu. Odlo`io jetrenutak napada, jer je video HRISTA KAKO NOSI KRST. On ga je jedini poznao. On opet IDE za wim. On jedini sluti {ta seovde zbiva. Da li je pomogao Hristu? Kako? Ako mu je pri{ao, dakao Simon krst ponese, morao je grubo biti odbijen. Ne}e se vi{egre{na istorija ponoviti. Mo`da je vikao: "To je Hristos!" - a

batinali su ga kao svetogrdnika i smatrali ma|ioni~arevimpla}enikom. Po{to je Hristos umro, {ta se doga|a? Da li legijaprema dogovoru na koji je Toma zaboravio - napada, nastaje klawe.Hri{}ani se ne brane, a me|u wima u odrpanoj ode}i (da bi selak{e me|u wih uvukao) krste}i se, umire Toma, qube}i sandalu vojnika koji ga je kopqem probo.


Ditto. 115Ditto.

116Pisano zelenom bojom. (Prim. prir.)


23/23

23

76.- 117Odnos izme|u jezika kao umetnosti i filmske a naro~itoèle-slike kao umetnosti, lapidarno bi se mogao definisati kaoodnos sposobnosti za selekciju koju ima dete i zreo ~ovek. Budu}ipredavan po poreklu, jezik se ve} razgrani~io na onaj kojim se

komunicira i na onaj kojim se umetni~ki izraàva. Slika jo{ nijedospela dotle. Jo{ se ne moè definisati {ta je tu znak zakomunikaciju jednog novog jezika, a {ta umetnost.

* Gospo|a Qiqana Peki}, supruga Borislava Peki}a, pripremila je ovajdnevnik za KRITIKU etc. Urednici joj se zahvaquju.


borislav pekić~dnevnik

Documents