UVODU preduzetnikoj ekonomiji drava nije preduzetnik, ve pre svega svojom pravnom snagom titi svaki poslovni poduhvat. Drava, njene institucije i slubenici, nisu naredbodavci ljudima iz biznisa, ve naprotiv oni su neophodan administrativni servis uspenom biznisu. Jedan od osnovnih reformskih ciljeva jeste da se unapreenjem institucionalnih uslova i privredno-sistemskog ambijenta, stimulativnim merama ekonomske politike i uspostavljanjem institucionalne infrastrukture, obezbedi razvojna podrka sektoru malih i srednjih preduzea, pre svega, u funkciji otvaranja novih radnih mesta i poveanja stepena fleksibilnosti i trine utemeljenosti privredne strukture.

Proces razvoja malih i srednjih preduzea u Srbiji u poslednje tri godine znaajno je ubrzan, ali struktura delatnosti naih malih i srednjih preduzea nije saglasna sa stanjem u razvijenim zemljama, tj. usled stihijskog osnivanja preduzea bez sistemskog usmeravanja u odreene delatnosti preduzetnici se odluuju na manje kapitalno-intenzivne delatnosti, pre svega trgovinu, a manje proizvodnju.

Osnivanje biznis inkubatora, kao podrke razvoju malih i srednjih preduzea, jo uvek je na niskom, poetnikom nivou, iako postoje, pre svega infrastrukturni uslovi, nastali restrukturiranjem, steajem ili slinim pojavama, koje su dovele do smanjenja obima poslovanja velikih sistema i pojave slobodnog radnog prostora.

Stoga u vam u ovom seminarskom radu dati definicijsko pojmovna objanjenja biznis inkubatora u preduzetnikom poslovanju kao i njihov znaaj za razvoj preduzetnitva. U zadnjem delu ovog seminarskog rada manja panja se posveuje ivotnom ciklusu preduzea u poslovnim inkubatorima.1. Podrka razvoju preduzetnitva

Postoji veliki rizik od propasti novih preduzea, koji se moe ublaiti njihovim podravanjem. U EU i SAD, Vlade promoviu irok opseg usluga podrke za nova preduzea. Usluge se mogu pruti direktno od vlade, ili indirektno putem subvencionisanih MSPP i konsultanata iz privatnog sekrora.

1.1. Zato je potrebno razviti institucije za podrku sektoru MSPP

Najvei broj ljudi koji zapoinje sa poslovanjem ne moe sebi da priuti plaanje usluga podrke, naroito u zemljama u razvoju i tranziciji. Oni se nadaju da e njihov osnovni nivo znanja i njihova poetna sredstva biti dovoljna. To esto nije sluaj. Postoji veliki rizik od propasti novih preduzea, koji se moe ublaiti njihovim podravanjem. Kako sektor MSPP ne moe sebi da obezbedi potrebne usluge, stvatra se neodgovarajua komercijalna potranja na tritu i ne razvija nikakva usluna delatnost podrke za nova preduzea.

Ovako se stvara zaarani krug: MSPP je neophodna podrka koju ne mogu sebi da priute; ne razvijaju se davaoci usluga jer finansijski ne mogu preiveti pored klijenata koji plaaju malo ili nikako; tada MSPP koja se odlue da zatrae pomo prestanu je traiti, time jo vie potkopavajui potranju i ponudu pomoi.

Vlade u velikom broju zemalja donele su odluku da uu na trite kako bi prevazile ovaj jaz radei sa davaocima usluga iz privatnog sektora preko agencija za podrku MSPP, subvencioniui informacije i obuku za MSPP koja sebi to ne mogu da obezbede. U EU i SAD, Vlade promoviu irok opseg usluga podrke za nova preduzea. One promoviu mogunost samozapoljavanja, kao i mogunost za MSPP u ekonomski interesantnim podrujima, kao to su susedstva u ekonomskoj krizi, podruja sa visokom stopom nezaposlenosti, kao i promenljive industrijske grane sa visoko smanjujuim stopama. One takoe ukazuju na rast u novim tritima, odravaju besplatne ili jeftine seminare za MSPP, koja su zainteresovana za izvoz. Ove usluge sniavaju trokove sticanja znanja i kvalifikacija neophodnih za uspeh. Usluge se mogu pruiti direktno od vlade, ili indirektno putem subvencionisanih MSPP i konsultanata iz privatnog sektora.

Pojedini programi obuhvataju sistem koji MSPP omoguava odabir usluga umesto jednostavnog unajmljivanja jednog preduzea za pruanje usluga. U nekim sluajevima, programi su zajednike subvencije kojima se razvijaju i novo poslovanje i davaoci usluga. Time se konsultantima omoguava delovanje i samostalno podravanje, pruanjui dodatne usluge uspenim preduzeima kada ona dostignu novi stadijum rasta. MSPP i vlade imaju dve razliite perspektive u vezi sa uslugama. Sa gledita MSPP, usluge podrke MSPP smanjuju trokove pokretanja, omoguavajui im oslobaanje nekih od njihovih sredstava, sa ciljem korienja mogunosti zarade. Zbog boljeg razumevanja posla smanjuju se sveukupni rizici od propasti i smanjuje se rizik od propasti zbog neznanja. Za vlade takve usluge su opravdane, jer se smanjuje nezaposlenost, poveava poreska baza i poveava ekonomski razvoj putem razumnog ulaganja u javne fondove. Vladini interesi se ne tiu MSPP: njih samo interesuje da li e im pruene usluge pomoi da uz prihvatljivi troak ostvare svoje ciljeve.

1.2. Podrka razvoju MSPP u Srbiji

Podrka razvoju MSPP se sve vie oblikuje i dobija svoj izgled kao organizovana podrka kroz Republiku mreu, kojom koordinira Republika agencija za razvoj MSPP. Povoljna institucionalna infrastruktura za podsticaj razvoja preduzetnitva i inovacija treba da:

obezbedi stabilne makroekonomske uslove koji e podravati preduzetniko okruenje, osnivanje i razvoj preduzea i negovati preduzetnitvo,

obezbedi smanjenje i pojednostavljenje administracije i trokova koji se odnose na pokretanje i poslovanje preduzea,

promovie preduzetniko drutvo i kulturu kroz razne oblike edukacije i obuke,

obezbedi integraciju pravaca razvoja na lokalnom i nacionalnom nivou,

obezbedi da programi podrke razvoja sektoru MSPP budu realistini u pogledu trokova i vremena realiazcije tako da im rezultati budu merljivi,

obezbedi razvijenu statistiku bazu o kretanjima u sektoru MSPP, koja e biti dostupna i relevantna za potrebe donosioca odluka.

Najvii hijerarhijski nivo integralnog modela za podrku razvoju MSPP u Srbiji ini: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoj, Republika agencija za razvoj MSPP,Postojea Republika mrea za podrku MSPP u Republici Srbiji, Razliite agencije, fondovi, komore i dr.

2. Poslovni inkubatori i njihov znaaj za razvoj preduzetnitvaPoslovni inkubator je opte prihvaen termin za ciljno koncipiranu i oblikovanu organizaciono funkcionalnu sredinu privredni subjekt, koji treba da: a) vri pripremu i proveru razliitih preduzetnikih inicijativa, b) obezbeuje odreene resurse za razvijanje poslovanja preduzetnika koji su u njegovom sastavu (stanari biznis inkubatora) i c) stvara uslove i osamostaljuje stanare za uspean razvoj i kontinuitet poslovanja nakon odreenog perioda brige i pomoi koju prua.

Evropska komisija definie poslovni inkubator kao mesto gde su novoosnovane firme skoncentrisane na ogranienom prostoru. Njegov cilj je da povea anse za rast ovih firmi, kao i da povea broj firmi koje opstaju tako to e im obezbediti jedan modul objekat, sa uobiajenim pomagalima (faks, raunari itd.), kao i usluge menaderske podrke i podrke druge vrste. Glavni akcenat je na lokalnom razvoju i kreiranju radnih mesta. Orijentacija na tehnologiju je esto od marginalnog znaaja.

Nacionalna agencija za biznis inkubaciju Sjedinjenih Amerikih Drava (NBIA) definie biznis inkubator kao alat za podsticanje privrednog razvoja osmiljen sa ciljem da ubrza rast i uspeh preduzetnikih firmi kroz itav niz resursa usluga poslovne podrke. Glavni cilj biznis inkubatora je da proizvede uspene firme koje e napustiti program biznis inkubacije kao finansijski sposobne i samostalne.

Pre nego se koncentriemo na specijalizovane oblike podrke potrebno je naglasak staviti na termin inkubacija biznisa proces interaktivnog razvoja koji ima za cilj podsticanje ljudi da zaponu sopstveni biznis i podravanje osnovanih preduzea u razvoju inovativnih proizvoda. Inkubacija, takoe, znai razvoj podravajueg, stimulativnog i podsticajnog okruenja za preduzetnitvo. Ona podrazumeva niz razliitih procesa koji pomau da se smanji stopa neuspeha preduzea u ranim fazama postojanja i da se ubrza rast preduzea koja imaju potencijal da postanu znaajni kreatori zaposlenosti i bogatstva. Poslovni inkubator je jedan od oblika podrke koji je zasluno po svojim karakteristikama najrasprostranjeniji, pa se on moe smatrati sinonimom za sve takorei lokalne centre za poslovnu pomo (LBAC). Najoptije bi se moglo rei da je biznis inkubator organizacioni oblik privredne aktivnosti koji novo osnovanim preduzeima prua podrku irokog spektra, pre svega stvarajui podsticajno okruenje.Zapoinjanje sopstvenog biznisa je kompleksan i zahtevan proces. Na osnovu iskustava, najkritinija faza biznisa je poetak poslovanja, odnosno prve dve ili tri godine nakon osnivanja. Poto je isplanirao, opisao i identifikovao oblasti poslovanja, preduzetnik mora da realizuje svoju poslovnu ideju. To e nametnuti mnoge izazove u pogledu njegovih vetina i kvaliteta. Poetak rada zahteva visok nivo motivacije i istrajnosti. Veina preduzetnika ima zadovoljavajui nivo vetina i iskustava na svom strunom polju. Meutim, mali broj poetnika ima sve neophodno znanje, vetine iz oblasti menadmenta, marketinga i slino, kao i druge neophodne fizike i finansijske resurse.

Biznis inkubator je, stoga, primarno orijentisan ka poetnim koracima poslovanja preduzetnika. Inkubator je, takoe, vrlo koristan za mala i srednja preduzea u ranoj fazi njihovog razvoja. Ovi centri pokuavaju da obezbede novim malim i srednjim preduzeima nedostajue resurse potrebne za poveanje njihovih ansi za uspeh. U zavisnosti od resursa koje nude vri se njihova kategorizacija. Postoje tri osnovna oblika centara za poslovnu pomo. To su:

1. centri za podrku biznisu (BSC),

2. inkubatori i

3. tehnoparkovi. Opte govorei, centri za podrku biznisu naglaavaju blage resurse kao to je obuka, dok tehnoparkovi naglaavaju fizike resurse kao to je prostor. Najbolji inkubatori biznisa pokuavaju da obezbede sve resurse za opstanak i rast malog biznisa. Dok se tehnoparkovi esto fokusiraju na prostor, a centri za podrku biznisa na konsalting, inkubatori, kao najsavreniji oblik podrke, odreuju uska grla i pokuavaju da ih prevaziu. U zavisnosti od okruenja, uska grla mogu da budu prostor, obuka, pristup kapitalu ili tritima, infrastruktura, kao to su kompjuterske mree i mnogo drugog.Postoje razliiti tipovi institucija koje pruaju usluge poslovne inkubacije. Funkcionalno razlikovanje inkubator centara mogue je s obzirom na stepen menadment podrke i nivo tehnolokog razvoja. Svaki od ovih subjekata podrazumeva delom drugaiji pristup procesu biznis inkubacije.

Klasini (vienamenski) biznis inkubatori imaju funkciju rasadnika novoosnovanih poslovnih jedinica, tzv. start-up projekata. Oni novoosnovanim preduzeima obezbeuju prostorije, infrastrukturu, kao i razne usluge koje mogu unaprediti njihovu sposobnost da zaponu i vode svoje operacije u toku ranog perioda razvoja.

Biznis i inovacioni centar (BIC) imaju za cilj generisanje novih inovativnih preduzea koja su angaovana na delatnostima visoke dodatne vrednosti, ali koja nisu obavezno tehnoloka. Za razliku od inovacionih centara, tehnoloki centri se fokusiraju na tehnoloku podrku. BIC pruaju sveobuhvatnu podrku, koja esto ukljuuje poslovne jedinice i pratee kapacitete i usluge. Oni imaju stroge kriterijume prijema i izlaska, a pokuava se postii konstantan protok stanara.

Inovacioni centri pruaju malim preduzeima savete i podrku u razvoju novih proizvoda i procesa, tj. u razvoju prototipova i unapreenja proizvodnje. Oni nisu usmereni na visoke tehnologije ve na podsticanje razvoja novih preduzea. Njihove usluge su pre savetodavne nego usmerene na transfer tehnologije. Za razliku od tehnolokih centara oni svojim klijentima ne obezbeuju prostor.

Upravljani radni prostor obezbeuje prostorije za mala preduzea i preduzetnike koji se bave osnovnom proizvodnjom i zanatskim aktivnostima. Za razliku od biznis inovativnih centara stanari upravljanog radnog prostora ne moraju biti inovativni. Ovo je jedan od minimalnijih oblika podrke koji pored prostora moe ukljuivati sekretarsku i kancelarijsku podrku i eventualne ad-hoc savete.

Centri za preduzea ili kako se jo nazivaju inkubatori bez zidova ne obezbeuju prostor ve se bave konsaltingom za mala preduzea i preduzetnike. Industrijski park je veliki prostor koji obezbeuje zemljite i objekte za postavljanje fabrika, u kojima se mogu otvoriti specifini oblici za inkubaciju.

Biznis parkovi obezbeuju smetaj preduzeima u visoko kvalitetnom ambijentu koji na mnogo naina lii na nauni park osim to ne postoje ogranienja po pitanju ulaska i izlaska.

Tehnoloki centri smetaju svoje stanare u poslovne jedinice (ne u park) i prevashodni cilj je proizvodnja proizvoda visoke tehnologije a ne IR istih.

Nauni parkovi obezbeuju kreativan ambijent za stimulisanje i promociju komercijalizacije istraivanja, kao i preduzea zasnovanih na tehnologiji.

Ovo je jedna od tipologija inkubatora biznisa iz koje se mogu videti razliiti modaliteti. Izbor modaliteta i njihova primena u privredi zavisi od trenutnog stanja i cilja. Naravno da e u sluaju privrede Srbije, kada postoji jo uvek relativno nerazvijen MSPP sektor i kada je cilj da se pospei otvaranje i irenje MSP, primarni biti klasini biznis inkubatori, pa e i akcenat biti na njima, njihovom funkcionisanju i znaaju za razvoj preduzetnitva.

Osnovna misija biznis inkubatora je proizvodnja uspenih preduzea, koja e, za 2-3 godine izai iz okrilja biznis inkubatora, finansijski stabilna i sposobna za samostalan opstanak na tritu.

2.1. Znaaj poslovnih inkubatoraDobre strane biznis inkubatora su: - moe biti sredstvo za dugoroni privredni razvoj zajednice u kojoj se nalazi, tako to doprinosi diversifikaciji privrede i uveava prihode od poreza; - moe promeniti stavove prema linoj inicijativi, inovativnosti, preuzimanju rizika i preduzetnitvu; - pomae preduzetnicima da zaponu sopstveni biznis i omoguuje im prednost u odnosu na preduzea koja nisu u procesu inkubacije; - kreira prilike za zapoljavanje; - znatno poveava verovatnou za opstanak novih malih i srednjih preduzea; - pomae da se zadre pojedinci koji bi inae napustili odreenu oblast zbog nedostatka prilika za zapoljavanje; - pomae da se obnove i ponovo koriste postojei objekti; - podstie razvoj i transfer novih tehnologija; - promovie grupisanje MSP, to im pomae da prevaziu svoje najvee slabosti izolaciju i bespomonost i podie njihov konkurentski potencijal putem uspostavljanja veza meu preduzeima i stvaranja ekonomije obima i podruja; - pomae kreiranju radnih mesta i stvaranju prihoda pored onih za direktno zaposlene u preduzeima u okviru inkubatora. Zahvaljujui pomoi biznis inkubatora, preduzea su u mogunosti da zaposle veu radnu snagu, kao i da poveaju sopstvene prihode; - sam inkubator predstavlja dinamian model odrivog i efikasnog biznisa.

Najvaniji doprinos biznis inkubatora, prema kome se i ocenjuje njegova efikasnost, jeste broj uspenih preduzea koja steknu zrelost i nastave sa biznisom izvan prostorija inkubatora. To dalje utie na kreiranje pozitivne slike o preduzetnitvu i stvaranje nove preduzentnike kulture koja pojedince usmerava na prihvatanje odgovornosti za sopstveni materijalni status. Analize Nacionalne agencije za biznis inkubatore Sjedinjenih Amerikih Drava pokazuje da je uspenost preduzea u inkubatoru viestruko vea nego izvan njega (slika 1). To se odnosi na start-up biznise i period od prvih nekoliko godina kada je preduzee ranjivo, na tzv. deje bolesti preduzetnitva.

Slika 1. Komparacija uspenosti preduzea izvan i u okviru inkubatora

Izvor: dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 54

Glavni dobitak zajednice od biznis inkubatora su zdrava preduzea. Preduzea koja izrastaju iz biznis inkubatora esto su na vodeoj liniji u razvijanju novih, inovativnih tehnologija, koje progresivno utiu na okruenje, pre svega kvalitetom svojih proizvoda i usluga.

Iz tih razloga u poslednje 3-4 godine i u naoj zemlji je sve prisutnija svest da bi biznis inkubatori mogli da daju znaajan doprinos razvoju preduzetnitva malih i srednjih preduzea. Korienjem ve razraenih modela i njihovim prilagoavanjem po stojeim uslovima u naoj zemlji, prua nam se mogunost da uhvatimo korak sa ostalim zemljama u tranziciji.

to se tie nedostataka biznis inkubatora neki preduzetnici zameraju to inkubator pomae samo malom broju preduzea. Inkubator ne pokriva u potpunosti operativne trokove, i zbog toga preduzea moraju da trae dodatna sredstva, npr. putem specijalnih programa. 2.2. Organizacija i funkcionisanje biznis inkubatora

Biznis inkubatori su dravne, privatne ili organizacije meovitog vlasnitva koje posluju na principu odrivosti. Princip odrivosti podrazumeva funkcionisanje inkubatora kao biznisa koji e prihodima, koji nisu primarni cilj postojanja inkubatora, pokrivati sve operativne trokove i na toj osnovi dugotrajno, samostalno funkcionisati. Svetska praksa pokazuje da je najzastupljeniji oblik organizovanja biznis inkubatora u obliku akcionarskog drutva. Drava je, u veini sluajeva, jedini akcionar, naroito u godinama kada su inkubatori bili u razvoju.

Planiranje biznis inkubatora podrazumeva i poznavanje celokupnog procesa kroz koji uspean biznis inkubator sazreva. Opti stav je da biznis inkubator, u procesu sazrevanja, prolazi kroz 3 stadijuma:

1. start-up stadijum, koji karakteriu: izrada studije izvodljivosti, identifikacija fizikog prostora i obezbeenje finansijske konstrukcije za poetak rada, ureenje objekata (poslovnog prostora) i poetni stadijum razvoja; 2. stadijum razvoja biznisa, kada menader ili menaderski tim biznis inkubatora radi sa potencijalnim i postojeim lanovima na pravljenju i primeni jasnih pojedinanih biznis planova;

3. zrelost biznis inkubatora je dostignuta kada je vea tranja potencijalnih lanova inkubatora za obezbeenjem prostora i pruanjem sofisticirane poslovne podrke, nego to to on moe da omogui. To je, ujedno, i vreme kada su pojedini stanari dovoljno ojaali da mogu da napuste inkubator i nastave samostalno da posluju u trinim uslovima, oslobaajui prostor za prijem novih lanova.

Proces pripreme osnivanja i funkcionisanja biznis inkubatora je proces koji zahteva struna znanja i naporno angaovanje. Inkubator treba da se razvije na osnovama, poduprtim irokim znanjima, pravnim osnovana, praktinim iskustvima i mnogim drugim, to e doprineti njegovoj uspenosti.

2.2.1. Finansiranje biznis inkubatoraIzvori finansiranja mogu biti manje ili vie povoljni. To mogu biti sredstva iz raznih vladinih ili nevladinih fondova, ali i direktna privatna ili korporativna ulaganja. Cena uspostavljanja biznis inkubatora u velikoj meri zavisi od toga da li se objekat gradi za tu svrhu ili se koristi postojei objekat. Operativni trokovi funkcionisanja inkubatora moraju biti pokriveni odreenim izvorima, a visina trokova zavisi od vrste usluga ko je se pruaju stanarima. Iako inkubatori treba da funkcioniu samostalno, na principu odrivosti, mnogi,ne uspevaju da pokriju operativne trokove sopstvenim prihodima, naroito u poetnim godinama funkcionisanja. Analize pokazuju da bi inkubator trebalo da nakon 5 godina funkcionisanja dostigne taku rentabiliteta. Uzlazni trend u oblasti biznis inkubacije predstavlja uee u akcijama novo osnovanih preduzea u zamenu za upravljaki konsalting, korienje poslovnog prostora, odravanje likvidnosti i drugu poslovnu podrku. Uobiajeni iznos, koji biznis inkubator oekuje, jeste 20% uea u akcijama preduzea.

2.2.2. Funkcionisanje biznis inkubatora

Prilikom osnivanja inkubatora od posebnog znaaja su:

selekcija buduih lanova stanara i

izbor upravljakih struktura samog inkubatora.

Izbor buduih lanova inkubatora zavisi, pre svega, od preduzetnike ideje, o kojoj se najbolje moe suditi na osnovu poslovnog, tj. biznis plana, na osnovu koga se moe sagledati realnost ideje i njena primenljivost u praksi. Nakon odabranih poslovnih ideja koje e se razvijati u inkubatoru, zapoinje njihov period inkubacije u narednih nekoliko godina. Biznis inkubatori povezuju razne vrste biznisa pod istim krovom ili na irem zajednikom prostoru.

Proces inkubacije biznisa sastoji se od tri faze: preinkubacione, inkubacione i faze nakon inkubacije.

Preinkubacija je faza prijema ili ulaska preduzetnika sa prihvatljivom poslovnom idejom, ali bez registrovanog preduzea. Ovo je faza gde se polazna preduzetnika ideja, uz podrku u svim relevantnim resursima, transformie u konkretan biznis.

Faza inkubacije je period u kome preduzetnik uspostavlja sopstveni biznis uz kontinuiranu podrku inkubator centra. Cilj te faze je razvijanje poslovanja stanara inkubator centra.Postinkubacija je faza u kojoj se stvaraju preduslovi za izlazak preduzea stanara iz inkubator centra i otpoinjanje jedne nove etape njihovog samostalnog razvoja bez dalje podrke (strune, fi nansijske, infrastrukturne i dr.) inkubator centra. Stanarima se moe pruiti itav spektar usluga u zavisnosti od mogunosti i ciljeva. U veini zemalja one obuhvataju razliite kombinacije sledeih usluga: fizika infrastruktura, sekretarske usluge, telekomunikacione i tehnoloke usluge, usluge poslovnog planiranja, podrke, resursa i savetodavne usluge, reklamne i marketinke usluge, usluge finansijskog savetovanja, usluge obuke, usluge povezivanja, usluge obezbeenja itd. Osim to inkubator prua svoje usluge po cenama niim od trinih (ponekad i potpuno besplatno, ukoliko su na drugi nain obezbeena odgovarajua sredstva), postoje mnogobrojne druge prednosti boravka u okrilju inkubatora. Najvaniji segment pomoi, koju biznis inkubatori pruaju, jeste pristup poetnom kapitalu koji je potreban za pokretanje i razvoj novog preduzea.

2.3. Finansijska podrka razvoju MSP u Srbiji

Trino orijentisan koncept unapreivanja pristupa MSP kapitalu usmeren je na smanjivanje rizika i trokova transakcija, izgradnju kapaciteta finansijskih institucija da opsluuju manje klijente, kao i na poveanje konkurencije na finansijskim tritima. Cilj ovakvog pristupa je da se uvea broj odrivih finansijskih institucija koje se opredeljuju za kreditiranje malih i srednjih preduzea. Kao i u drugim zemljama, preduzetnici kod nas uvek istiu nedostatak kredita i nepovoljne uslove kreditiranja kao najvei problem koji koi razvoj malih i srednjih preduzea. Meutim, za razliku od razvijenih zemalja, u naoj zemlji postoje dodatni oteavajui uslovi koji utiu na malu raspoloivost i nepovoljne uslove finansiranja koji optereuju MSP sektor. Duniko finansiranje, putem kredita, jo uvek je jedini nain finansiranja razvoja MSP sektora, jer u Srbiji jo nisu prisutni investicioni fondovi, fondovi rizinog kapitala i poslovni aneli, koji bi ulagali kapital u pojedina mala i srednja preduzea. Pored ostalog problem je i nedovrena zakonska regulativa u ovoj oblasti. U situaciji nedovoljno razvijene konkurencije na bankarskom tritu i relativno niskog nivoa tednje, najvei broj banaka ne pokazuje znaajno interesovanje za finansiranje malih preduzea, pogotovu onih koja se nalaze u poetnoj fazi razvoja.

Poseban problem prilikom odobravanja kredita za MSP predstavljaju sredstva obezbeenja. Zbog velikog rizika i dugotrajne procedure naplate potraivanja, banke esto trae sredstva obezbeenja u trostrukoj visini iznosa kredita. Sa druge strane, preduzetnici raspolau skromnim sredstvima obezbeenja, cene nekretnina u manjim mestima su veoma niske, a nesreeno stanje u zemljinim knjigama na najveem delu teritorije Srbije, ograniava korienje hipoteke i na legalno izgraenim objektima.

Pozitivne pomake predstavlja donoenje zakona, tokom 2003. godine, kojim se stvara mogunost korienja finansijskog lizinga i zaloge na pokretnoj imovini, kao i priprema zakona o hipoteci i poetak rada na sreivanju zemljinih knjiga. Sa obezbeivanjem potrebnih finansijskih sredstava najvee probleme imaju preduzetnici koji otpoinju privatni biznis. Najveu i skoro jedinu finansijsku podrku preduzetnicima koji otpoinju svoje poslovanje, pruaju Republiki fond za razvoj i Nacionalna sluba zapoljavanja.

U okviru Fonda za razvoj Srbije u 2005. godini, programom podrke za poetak posla (start-up), obezbeena je mikrokreditna linija za nezaposlena lica. Ukupan fond iznosi 940 miliona dinara (neto vie od 11 miliona EUR). Uslovi odobravanja su veoma povoljni, pa je tranja za ovim sredstvima znatno premaila ponudu. Odobreno je oko 600 kredita, odnosno udovoljeno je manje od 10% zahteva (bilo ih je vie od 7000). Osim programa fonda pomo u samozapoljvanju pruala su i veoma skromna sredstva Nacionalne slube zapoljavanja. ProCredit (Microfi nance) banka i tedionica Opportunity international, obe osnovane stranim kapitalom, predstavljaju prve institucije u privatnom sektoru specijalizovane za odobravanje kredita MSP sektoru. Osnovni pravac treba da bude dalji rad na poboljanju i izgradnji regulative za bri razvoj finansijskog trita. U vezi s regulatornim barijerama, potrebno je preispitati mogunost sniavanja cenzusa za osnivanje finansijskih institucija u oblasti finansiranja MSP. U srednjem roku trebalo bi teiti da se razliiti instrumenti finansijske podrke objedine u okviru budue namenske razvojne finansijske institucije, kroz koju bi se realizovali svi finansijski podsticaji koje daje drava. Treba stalno voditi rauna da se ne ugui interes za razvojne, trino zasnovane, privatne inicijative u oblasti finansiranja MSP.

U cilju unapreenja finansiranja i finansijskih mera podsticanja razvoja MSPP u narednom periodu potrebno je:

Obezbediti uslove i uspostaviti mehanizme za finansijsku podrku preduzetnika poetnika. Treba osnovati Fond poetnog kapitala (Startup Fund), u ije osnivanje bi bili ukljueni Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede i Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike.

Osnovati Fond poetnog kapitala za delatnosti malih konsalting firmi za programe energetske efikasnosti i novih i obnovljivih izvora energije.

Ubrzati rad na stvaranju uslova i uklanjanju barijera za bri razvoj finansijskih trita, ukljuujui i uvoenje novih finansijskih instrumenata, jaanja konkurencije na bankarskom tritu i osnivanje specifinih institucija namenjenih finansiranju MSPP, kao to su privatni investicioni fondovi.

Nastaviti napore na reavanju problema sredstava obezbeenja i smanjenja rizika finansiranja MSPP, donoenjem zakonske regulative za osnivanje i funkcionisanje lokalnih i uzajamnih ema kreditnih garancija i u skladu s tim, daljom transformacijom i razvojem Garancijskog fonda.

Da se Ministarstvo privrede i druga resorna ministarstva angauju na obezbeivanju dugoronih i povoljnih kreditnih aranmana za kreditiranje MSPP preko meunarodnih finansijskih institucija, kao i kroz bilateralne aranmane.

Direktnu dravnu intervenciju ograniiti na najizraenije potrebe, vodei pri tome rauna da se ne ugui interes za razvoj trino zasnovane privatne inicijative u oblasti finansiranja MSPP.

U srednjem roku objediniti upravljanje razliitim instrumentima finansijske podrke drave u okviru budue Razvojne banke Srbije.

vre povezati i koordinisati finansijsku i nefinansijsku pomo MSPP, a deo nefinansijske podrke usmeriti na pripremu preduzetnika na poslovanje sa bankama i drugim finansijskim organizacijama.3. ivotni ciklus preduzea i poslovni inkubatori

Ekspanzija preduzea, u odnosu na njihovu veliinu i sloenost, ogleda se u poveanju proizvodnog asortimana, ulasku na nova trita i u nove poslovne oblasti. Uporedo s razvojem istraivanja i znanja razvijali su se i instrumenti strateke analize, koji su postajali savremeniji i efikasniji. Jedan od njih je i koncept ivotnog ciklusa proizvoda, koji ukazuje da i proizvod, kao i preduzee, ima ogranieni ivotni period. Kada se proizvod / usluga pojavi na tritu on zapoinje svoj ivotni ciklus, nakon ega prolazi kroz odreeni broj faza, gde je svaka faza karakteristina i diferentna u odnosu na druge. Ovo nam omoguava da izaberemo i primenimo razliite strategije za svaku specifinu fazu.3.1. ivotni ciklus preduzea u poslovnim inkubatorima

Kada posmatramo mala i srednja preduzea, kroz prizmu njihovog ivotnog ciklusa moemo zakljuiti da u razliitim fazama ivotnog ciklusa postoje razliite potrebe koje su karakteristine za posmatranu fazu. Iz tog razloga, u svakoj fazi ivotnog ciklusa preduzea potrebne su razliite podrke. Ako napravimo grubu podelu na tri faze - start-ap fazu, fazu rasta i fazu zrelosti - moemo zakljuiti da su malim i srednjim preduzeima neophodne sledee potrebe:

"Start-ap" faza malim i srednjim preduzeima u ovoj fazi neophodan je pun paket usluga podrke, poev od finansiranja za otpoinjanje biznisa pa do pribavljanja pogodnih pretpostavki za njihovo poslovanje.

Faza rasta malim i srednjim preduzeima u ovoj fazi neophodne su tipine usluge koje se tiu razvoja, kao na primer finansiranje, razvoj njihovog trita ili poboljanje menadment vetina.

Faza zrelosti malim i srednjim preduzeima potrebne su specijalne usluge koje se tiu razvoja, na primer izvoz, pomo oko razvoja lanca snabdevanja i integracije u mreu znanja.

Tokom razliitih razvojnih faza mala i srednja preduzea imaju razliite apsorpcione mogunosti, pa tip i vrednost podrke, koju su u mogunosti da koriste, varira:

U poetnoj fazi pozicija svih malih i srednjih preduzea je nestabilna, njihovi ciljevi obino nisu ekspanzija trita, dok je glavni cilj preivljavanje. Ovo znai da preduzea treba da apsorbuju onaj tip podrke koji korespondira s njihovim ciljevima ili koji pomae da se zapone njihov razvoj. U fazi rasta mala i srednja preduzea ne trae samo podrku, ve je mogu koristiti veoma efektivno pod uslovom da znaju ta moe da ubrza njihov razvoj ili pobolja njihovu konkurentnost. U fazi zrelosti malim i srednjim preduzeima ve su neophodne specijalne, ee individualne usluge, a takoe ona obino trae podrku kako bi unapredila dalji rast.

Slika 2. Razliitost potreba u zavisnosti od faze ivotnog ciklusa preduzea

Izvor: dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 172

Da bi jedno malo i srednje preduzee raslo i prolazilo kroz razliite faze ivotnog ciklusa ono mora da se suoava s razliitim izazovima. Izazovi rasta malog i srednjeg preduzea nameu nuno zaobilaenje barijera, koje mogu biti klasifikovane u pet kategorija: upotreba resursa, marketing strategija, promena liderstva, finansiranje i birokratski / pravni okviri. Jedan od najveih izazova, na koje nailaze mala i srednja preduzea, jeste da koriste svoje resurse (ljudske, materijalne i fi nansijske) uvek onoliko produktivno koliko oni mogu da budu. Najvie ovih resursa je dostupno na celom tritu. Vrsta resursa koje preduzee koristi, nain na koji ih kombinuje i rezultat ovog miksa, donee preduzeima diferencijalnu prednost. Preduzea, koja se nalaze u inkubatorima, nailaze ne samo na finansijsku i materijalnu pomo, nego i na svaku drugu pomo menadmenta poslovnog inkubatora. Naravno, veliki je problem to sva mala i srednja preduzea ne mogu da se nau u poslovnim inkubatorima. Kada govorimo o ivotnom ciklusu preduzea u poslovnim inkubatorima, moramo da naglasimo da se preduzee nalazi u inkubatoru u poetnim fazama ivotnog ciklusa. Naravno, ove faze su jedne od najranjivijih za preduzee, pa prema tome pomo poslovnog inkubatora u ovom periodu je veoma znaajna. 3.2. Menadment poslovnih inkubatora i njihov znaaj za razvoj preduzea u inkubatorima

Sam menadment poslovnih inkubatora definie svrhu postojanja poslovnog inkubatora. Postavlja se pitanje ko ini menadment tim poslovnog inkubatora. lanovi menadment tima treba da budu predstavnici lokalne vlade, lokalnih poslovnih organizacija, zajednica i lokalnih obrazovnih institucija. Generalno, moe se rei da menadment tim broji negde oko deset lanova, dok je jedna osoba postavljena za rukovodioca ovog tima. Poslovi koje obavlja menadment tim poslovnih inkubatora su raznovrsni. Oni treba da odrede vrstu zakupaca koje e da primi inkubator. Pored toga, oni definiu uslove ulaska stanara u poslovni inkubator. Proces izbora preduzea stanara mora biti veoma strog i to su preduzea s velikim potencijalom za rast. To su preduzea koja imaju veliko interesovanje za inovaciju, visoku tehnologiju i internacionalizaciju. Menadment tim, na osnovu analize prikupljenih informacija, treba da kreira budui poslovni inkubator. Menadment tim treba da definie konanu svrhu i zadatke poslovnih inkubatora, vrstu preduzea koje e primiti, kao i vrstu i lokaciju poslovnog inkubatora. Pored svega navedenog, menadment tim treba da izradi i biznis plan samog inkubatora koji e predstaviti opravdanost njegovog postojanja. Osim toga, menadment tim treba da definie i raspoloive resurse za pokretanje poslovnog inkubatora, kao i da pronae adekvatnu lokaciju. Objekat samog poslovnog inkubatora mora biti dovoljno veliki da bi ostvario prihode od iznajmljivanja kojima bi se generisao protok kapitala, rentabilnost ili nadoknada gubitaka pomou drugih vrsta prihoda. Za kreiranje poslovnih inkubatora potreban je period od jedne do dve godine.

Preduzetnicima se, takoe, mogu ponuditi treninzi ili neke druge vrste usluga van inkubatora, ime se ostvaruju dodatni prihodi. Moda e biti potrebno u nekim situacijama da menadment tim definie sponzore i donatorske fondove. Svaki viak koji se zaradi treba da se reinvestira u poslovni inkubator, kako bi se poveali kvalitet i efikasnost samog inkubatora. Efikasnost jednog poslovnog inkubatora procenjuje se na osnovu broja uspenih preduzea koja steknu zrelost i nastave sa uspenim poslovanjem izvan poslovnog inkubatora. Uspeh preduzea, koja odlaze iz poslovnih inkubatora, kreira pozitivnu sliku o preduzetnitvu i doprinosi stvaranju nove preduzetnike kulture. Zbog toga poslovni inkubatori imaju pozitivan uticaj na privredno zdravlje svoje zajednice.

Prilikom formiranja poslovnih inkubatora treba veliku panju posvetiti definisanju menadment tima i izboru rukovodioca tog tima. Osoba, koja je najvanija za uspeh poslovnih inkubatora i njihovih stanara, jeste rukovodilac menadment tima, tj. direktor poslovnog inkubatora. Uspeh ili neuspeh odreenog poslovnog inkubatora zavisi od strunosti direktora, kao i od koliine vremena koje direktor utroi na preduzea stanare poslovnih inkubatora. Pri izboru direktora poslovnih inkubatora treba se voditi principima njegove sposobnosti da radi sa preduzetnicima i da im pomogne u razvijanju i rastu njihovih preduzea. Direktor treba da poseduje kvalitetna znanja o razvoju preduzetnitva i biznisa. Pored direktora, poslovnom inkubatoru je potreban sekretar, raunovoe, pravnici, agent za osiguranje i bankar. Ovako formiran tim od strunjaka raznovrsnih profila prua kvalitetnu osnovu za uspeh samog inkubatora, a i preduzea u poslovnom inkubatoru. Kao to se vidi sa slike 3 menadment poslovnih inkubatora prua veliki broj diversifikovanih usluga. Svaka od ovih usluga poveava fond znanja menadmenta preduzea koja se nalaze u inkubatoru.Slika 3. Usluge koje menadment poslovnih inkubatora prua menadmentu preduzea u inkubatoruIzvor: dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 178

Kada jednog dana preduzee napusti inkubator, menadment preduzea je sposoban da samostalno vodi preduzee i suoava se, kako sa eksternim ansama i pretnjama, tako i sa internim problemima. Sva istraivanja pokazuju da je uspeh preduzea u poslovnim inkubatorima vei nego uspeh preduzea van inkubatora. To govori o znaaju razvoja menadmenta preduzea koja se nalaze u poslovnim inkubatorima. ZAKLJUAK

Jaanje uloge malih i srednjih preduzea u razvijenim zemljama i zemljama, koje su relativno lako prole proces tranzicije iz planske u trinu ekonomiju, bilo je od presudnog znaaja za njihov dalji razvoj i jaanje makroekonomske stabilnosti.

Mala i srednja preduzea vode menaderi koji nemaju formalno steena znanja iz menadmenta, to predstavlja veliki problem pri donoenju stratekih odluka, pa je stoga potrebna njihova intenzivnija obuka. Meutim, trening i obuka od kljunog su znaaja u poetnim fazama ivotnog ciklusa preduzea, dok je u kasnijim fazama neophodno angaovati profesionalne menadere. Dugorono gledano neophodno je kreiranje i implementacija obrazovnog sistema na svim nivoima obrazovanja koji e uticati na stvaranje preduzetnikog drutva i preduzetnike kulture.

Osnovna misija biznis inkubatora je proizvodnja uspenih preduzea, koja e, za 2-3 godine izai iz okrilja biznis inkubatora, finansijski stabilna i sposobna za samostalan opstanak na tritu.Poslovanje malih i srednjih preduzea optereeno je brojnim problemima, ali se oni razlikuju po fazama ivotnog ciklusa preduzea.

U narednom periodu najvei izazov za MSP e predstavljati integracija nae zemlje u EU i internacionalizacija poslovanja. Problemi koji e se javiti u tom periodu odnose se, pre svega, na usklaivanje sa standardima poslovanja u okviru EU.

Iz tog razloga neophodno je da mala i srednja preduzea, zajedno sa dravnim institucijama, proaktivno deluju na predstojee izazove kako bi dostigli poloaj ravnopravan poloaju malih i srednjih preduzea u zemljama Evropske unije.

LITERATURA

1. dr Avlija, R., Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010 god.,

2. dr Avlija, R., Menadment i preduzetnitvo malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god.,

3. Danilovi, Grkovi, G., egarac, A., Biznis inkubatori, Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, Beograd, 2003 god.,

4. dr Stojanovi, ., Preduzetniki menadment, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac, 2009 god.,

Prof. dr Avlija, R., Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010 god., Str. 340

dr Avlija, R., Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010 god., str. 341

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 48

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., Str. 49

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 55

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 55

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 58

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 58

dr Avlija, R., Preduzetnitvo i menadment malih i srednjih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008 god., str. 171

Danilovi Grkovi, G., egarac, A., Biznis inkubatori, Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, Beograd, 2003 god., str. 48

1