FIZIOLOGIJA IVOTINJA001 NIVOI ORGANIZACIJE IVIH SISTEMAOsnovni biotiki (ivi) sistem je ELIJA . Na nivou elije se prvi put javlja ivot. P ODSISTEMI (subsistemi) koji su u stastavu elije su atomi, molekuli, makromolekuli, citoplazma, jedro, elijske organele, elijska membrana i svi ti subsistemi su potinjeni sistemu elije. Iz ovog se vidi da elija pokazuje odreenu hijerarhiju i izmeu subsistema postoji visok stepen integracije (povezanosti). Ako otkau neki subsistemi, elija ne moe da funkcionie. elije se grupiu u tkiva, tkiva u organe, organi u sisteme organa, i oni predstavljaju subsisteme vieelijskih organizama. Tokom evolucije, procesom diferecnijacije stvaraju se nove strukture koje ine organizme sve sloenijim. Sa porastom diferencijacije, raste stepen integracije. Evolucijom dolazi do pojave centralizacije neki sistemi postaju dominantniji od drugih. Ali ti domanantni sistemi ne mogu da opstanu bez funkcije drugih. Na prvom mestu je mozak (tj. centralni nervni sistem), zatim endokrini sistem, srce i jetra. Jedini sistem koje na ovom nivou nije bitan je REPRODUKTIVNI . Na nivou vieelijskih organizama se postavlja problem jedinke (individue). Po definiciji, INDIVIDUA je nedeljiv ivi sistem koji je prostorno i vremenski odvojen od drugih sa sopstvenom aktivnou. Meutm, definicija se na jednoelijske organizme ne moe primeniti: za pojam jedinke vezuje se i pojam smrti (a jednoelijski organizmi ne umiru, ve se dele). Jedinka je ogranienog trajanja, ona se raa, razvija, raste, daje potomstva, stari i umire; a na njeno mesto dolazi nova jedinka koja je nastala iz reproduktivnih delova prethodne. Sledei nivo je nadindividualni: POPULACIJA . Populacija je grupa jedinki iste vrste, razliitih polova koje ive na istom stanitu i stupaju u reporoduktivne odnose, dajui plodno potomstvo. Populacija je reporoduktivna zajednica. Hijerarahija raste ali opada stepen integracije. Populacije razliitih vrsta se udruuju i formiraju BIOCENOZU . Najvaniji odnosi u biocenozi su tropiki odnosi. Biocenoza ili ivotna zajednica zajedno sa stanietem ili biotropom ini EKOSISTEM . Na ovom nivou organizacije uspostavlja se veza izmeu ive i neive prirode. Svi ekosistemi na zemlji ine BIOSFERU u kojoj se neprekidno odvijaju procesi kruenja materije i protoka energije. Materija krui od neorganske preko vie stupnjeva organske pa nazad do neorganske, a energija protie. Stalni izvor energije je suneva svetlosna energija, a naputa biosferu u vidu toplotne energije.Osnovni biotiki sistem je elija. Njeni podsistemi su atomi, molekuli, makromolekuli, citoplazma, elijske organele, jedro i elijska membrana. elije se grupiu u tkiva, tkiva u organe, organi u sisteme organa, i oni predstavljaju subsisteme vieelijskih organizama. Individua je nedeljiv ivi sistem dovojen od drugih sopstvenom aktivnou. Nadindividualni sistem je populacija. Populacije razliitih vrsta se udruuju u biocenozu, biocenoze zajedno sa stanitem ine ekosistem. Svi ekosistemi ine biosferu.

1

002 HEMIJSKI SASTAV ELIJE (PRVI RAZRED)002.01 NEORGANSKISvi elementi koji se nalaze u sastavu elije iz neive prirode zovu se BIOGENI ELEMENTI . Prema zastupljenosti, dele se na makrometabolite (makro elemente), koji su zastupljeni u veoj meri, i na mikrometabolite (mikro elemente), kojih je manje, ali su o jedni u drugi znaajni. makrometaboliti: mikrometaboliti: C H O N S P Na K Ca Mg Fe Zn Cu Mo B Co Se

Voda je neorgansko jedinjenje, zastupljeno oko 70% u eliji. elije mlaih organizama sadre vie vode, dok ih stariji organizmi imaju manje. Metaboliki aktivnije elije imaju vie vode u svom sastavu: plodovi biljaka (lubenica) 90% ivotinje (meduza) 85% biljke (kikiriki) 5%

Voda je jako znaajna za eliju, jer je: 1. 2. 3. 4. glavni rastavara u eliji; sredina u kojoj se odvijaju biohemijski procesi; transportna funckija i temepraturni pufer (spreava pregrejanje).

Iako je voda je neutralan molekul, sa pH vrednou 7, ona pokazuje polarnost zbog velike elektronegativnosti kiseonika i zato su svi molekuli sa polaritetom rastvorljivi u vodi, dok molekuli bez polariteta nisu.

002.02 ORGANSKIOrganska jedinjenja koja ulaze u sastav elije su: 1. 2. 3. 4. ugljeni hidrati ili eeri, lipidi, proteini i nukleinske kiseline

2

003 PRIMARNA STRUKTURA PROTEINA (PRVI RAZRED)Proteini su sloeni organski molekului, izgraeni od dvadeset razliitih aminokiselina (danas poznato oko 200 aminokiselina). Aminokiseline se meusobno vezuju peptidnom vezom i svaku aminokiselinu karakterie centralni ugljenikov atom, za koji su vezani aminogrupa, vodonik, karboskilna grupa i R-ostatak (radikal, razliit za svaku aminokiselinu).

Na primer, R moe biti alanin (

):

Broj i redosled aminokiselina odreuje primarnu strukturu proteina. Pored primarne, proteini imaju i sekundarnu, tercijernu i kvartarnu i po njima dobijaju prostornu (tj. 3D) strukturu. Poretini su najznaajniji organski molekuli, jer imaju mnogobrojne funkcije: 1. 2. 3. 4. 5. 6. gradivna funkcija biokatalizatorska funkcija (enzimi) odbrambena funckija (antitela) regulatorna funkcija (neki kormoni) transportna funckija (hemoglobin, mioglobin) funckija receptora (receptori u membrani)

004 SEKUNDARNA STRUKTURA PROTEINASekundarna struktura proteina se uspostavlja formiranjem ALFA - ZAVOJNICA i BETA - PLOA . Alfa-zavojnica nastaje uspostavljanjem vodonine veze izmeu atoma svake etvrte aminokiseline. Beta-ploa moe nastati uspostavljanjem vodoninih veza izmeu udaljenih amino-kiselina ili uspostavljanjem vodoninih veza izmeu dva susedna polipentidna lanca.

005 NUKLEINSKE KISELINE (PRVA GODINA)

3

006 METABOLIZAMPod metabolizmom se podrazumeva promet materije i energije u eliji tj. organizmu. U okviru metabolizma se razlikuju dva procesa: 1. katabolizam i 2. anabolizam K ATABOLIZAM je proces razlaganja sloenih organskih molekula na prostije uz oslobaanje energije. A NABOLIZAM je proces sinteze sloenih organskih molekula od prostijih organskih ili neorganskih molekula uz utroak energije. Energija koja se oslobaa u katabolizmu se ne moe direktno koristiti u anabolikim procesima, ve se to vri preko ATP-a i enzim [lekcije 007 i 008].

007 ADENOZIN-TRI-FOSFATA DENOZIN - TRI - FORSFAT (ATP - adenosine triphosphate) je izgraen od adenina, pentoznog eera riboze i tri fosfatne grupe. Veza izmeu poslednje fosfatne grupe i ostatka molekula je bogata energijom. To je kovalentna veza. Fosfatne grupe su negativno naelektrisane pa se one meusobno jako odbijaju, pa je zato ATP nestabilan molekul i lako otputa poslednju fosfatnu grupu i nastaje ADP (adenosine diphosphate) koji nosi manju koliinu energije i zato je stabilniji. Kada molekul prelazi u stabilniji oblik, energija se oslobaa. Ako bi se ATP razloio na ADP u epruveti, oslobodila bi se energija od u vidu toplotne energije. Kada bi se u eliji ovako oslobaala energija, ona bi za eliju bila neupotrebljiva. Zato se u eliji pomou enzima odvojena fosfatna grupa iz ATP-a vezuje za drugi molekul koji se obogauje energijom, tj. podie na vii energetski nivo i on postaje reaktivniji. Ovaj proces vezivanja fosfatne grupe sa ATP-a za neki drugi molekul zove se FOSFORILACIJA . Utrokom energije iz ATP-a nastaju molekuli ADP-a koji se moraju obnoviti enerijom. To je mogue zahvaljujui energiji koja se oslobaa razlaganjem sloenih na prostija jedinjenja i ta osloboena energija omoguuje vezivanje fosfatne grupe za ADP i nastaje ATP. To se deava u mitohondrijama. To je oksidativna fosforilacija.

4

008 ENZIMIE NZIMI su BIOKATALIZATORI proteinske strukture koji ubrzavaju biohemijske reakcije. Da bi u nekom supstratu1 otpoela reakcija i nastao proizvod te reakcije u veini sluajeva se mora uneti energija iz okolne sredine, jer bez energije aktivacije (koja je razliita za svaki supstrat) ne moe zapoeti reakcija. Dakle, energija aktivacije je najmanja koliina energije potrebna da se zapone reakcija. Kada se reakcija zavri, oslobodi se odreena koliina energije. Ako je ona vea od unete energije u reakciju onda je to egzotermna reakcija, a ako je manja od unete energije onda je to endotermna reakcija. Neke reakcije se deavaju spontano, bez unoenja energije iz okolne sredine (spontane reakcije). Meutim, reakcije koje se odigravaju u eliji ne mogu da zaponu unoenjem energije iz okolne sredine jer bi elija sagorela, pa se reakcije u eliji odigravaju zahvaljujui prisustvu enzim. Enzimi sniavaju energiju aktivacije pa se reakcija odvijava na telesnoj temperaturi. Enezimi imaju specifino dejstvo tj. jedan enzim deluje samo na jedan supstrat ili reaktant. Na primer, enzim amilaza deluje samo na skrob, saharaza samo na saharozu, maltaza samo na maltozu, lipaza samo na lipidnu mast, itd. Enzimi deluju u malim koliinama. Na primer, jedan gram laboratorijskog fermenta je u stanju da zgrua mleka. Enzimi najee dobijaju nazive kada se na osnovu imena supstrata doda nastavak aza: saharoza saharaza. Za aktivnost enzima je neophodna odgovarajua temperatura. Najbolji efekat je na OPTIMALNOJ TEMEPRATURI , koja je kod sisara oko , a kod ptica je . Pri sniavanju ili poveanju temperature smanjuje se aktivnost enzima. Kod oveka iznad poinje njihova denaturacija (razgradnja). Zato se kae da je ovek egzohomeoterman. (Pas , guska , pacov samo ). Za dejstvo enzima potrebna je i odreena pH vrednost sredine neki u kiseloj (eludac), creva bazan, usna duplja blago bazina, skoro neutralna. Ako se promeni pH, smanjuje se i dejstvo enzima.

009 PODELA ENZIMAPrema mestu sinteze i delovanja dele se na: 1. EKTOFERMENTE fermenti koji deluju van elija u kojima su sintetisani (najee crevni trakt / crevni sistem / sistem za varenje); 2. ENDOFERMENTE deluju u elijama u kojima su sintetisani. Prema reakciji koju katalizuju dele se na: 1. HIDROLITIKE FERMENTE (hidrolaze) uestvuju u reakcijama sinteze i razgradnje i u njima uestvuje voda, pa se zato zovu hidrolaze. Kada katalizuju razgradnju molekula, nikada to ne rade do kranjih produkata H20 i CO2 i zato se oslobaa mala koliina energije; 2. OKSIDO - REDUKCIONE FERMENTE (dezmolaze) katalizuju razgradnju organskih molekula do krajnjih produkata CO2 i H2O i pri tome se oslobaa velika koliina energije.

1 Supstrat je organsko jedinjenje koje se menja pod dejstvom reagensa. Reagens je neorgansko jedinjenje, slobodan radikal ili jon. Reagens napada supstrat u hemijskoj reakciji. dr mr prof Tonsa, Ivana

5

010 ELIJSKA MEMBRANA I TRANSPORT KROZ NJU010.01 OLAKANA DIFUZIJAO LAKANOM DIFUZIJOM se kroz membranu prenose krupniji molekuli (glukoza ili amonokiseline). Transport se vri u smeru gradijenta pa se energija ne troi ali je potreban NOSA . Na primer, ako se glukoza unosi u eliju, na spoljanjoj strani membrane nosa za sebe vee jedan molekul glukoze i nastali kompleks zajedno prolazi kroz membranu da bi se na unutranjoj strani membrane raskinula veza i glukoza ubacila u eliju a nosa X se vraa na spoljanu stranu membrane gde e vezati novi molekul glukoze.

010.02 AKTIVNI TRANSPORTMolekuli i joni prelaze iz sredine sa manjom koncentracijom tih molekula i jona u sredinu sa veom pa se zato troi energija koju obezbeuje elija iz ATP-a koji prelazi u ADP. Za ovaj transport neophodno je prisustvo nosaa. Nosa je protein u sastavu elijske membrane koji fiziki za sebe vee molekul ili jon i prenosi ga kroz membranu. Primer za ovaj transport je pumpa za natrijum i kalijum (ATP-ozna pumpa). Sa spoljanje strane membrane je vea koncentracija Na+ jona a sa unutranje K-. Po zakonu difuzije, Na+ joni ulaze u eliju a K- izlaze. Meutim Na jone treba izbaciti, a ubaciti K. U oba sluaja se to radi u smeru protiv gradijenta koncentracije. Natrijumovi joni se na unutranju stranu membrane veu za nosa X, zajedno prolaze kroz membranu i na spoljanju stranu membrane se raskida veza i Na se izbacuje. Pod dejstvom enzima nosa X prelazi u nosa Y koji na spoljanju stranu membrane vee za sebe K, zajedno prolaze kroz membranu i na unutranjoj strani membrane se raskida veza, K ubacuje u eliju a Y nosa prelazi u X. Energija ide iz ATP u ADP. Natrijumova pumpa je znaajna za funkcionisanje nervnog i miinog sistema. Pored nosaa u transportu molekula i jona uestvuju i JONSKI KANALI . Ti kanali su tuneli u proteinu koji je u sastavu elijske membrane. Ti kanali su jako specifini i proputaju samo jednu vrstu jona ili molekula (npr. jonski kanali za natrijum nee putati kalijum...) Zavisno od toga koji signal dovodi do otvaranja jonskog kanala razlikuju se: ligand zavisni jonski kanali otvaraju se u prisustvu odreene hemijske supstance voltano zavisni jonski kanali otvaraju se pri odreenom naelektrisanju membrane

Neki kanali su stalno otvoreni i zovu se membranske pore.

6

011 MEMBRANSKI POTENCIJALSvaka elija sa spoljanje strane membrane je pozitivno naelektrisana a sa unutranje strane negativno. Ako se jedna registrujua elektroda postavi na povrinu elijske membrane a druga uvue unutar elije i one poveu sa osciloskopom, on e pokazati razliku potencijala od (milivolti). Ta razlika potencijala zove se MEMBRANSKI POTENCIJAL . Znak minus pokazuje da je sa unutranje strane membrane mnogo vee negativno naelekstrisanje nego to je pozitivno sa spoljanje. Pozitivno naelektrisanje sa spoljanje strane membrane potie od jona natrijuma koji je prisutan u veem broju (veoj koncentraciji) nego to su to negativni hloridni joni. Sa unutranje strane su kalijumovi joni ali su mnogo zastupljeniji anjoni: proteinski anjoni, anjoni aminokiselina, SO 42- i PO4-. Zahvaljujui gradijentu koncentracije, K+ joni izlaze iz elije (iz sredine sa veom u sredinu s manjom koncentracijom). Prolaze kroz jonske kanale za kalijum kojih u membrani veine elija ima jako mnogo, pa je zato membrana dobro propustljiva za K+. Izlaskom K+ jona koji sa sobom nose pozitivno nalektrisanje, unutranja strane membrana postaje jo negativnija i stvara se elektrini gradijent koji usporava izlazak K+ jona. Kada se izjednai gradijent koncentracije sa elektrinim gradijentom prestaje izlazak kalijumovih jona i to se zove RAVNOTENI POTENCIJAL za kalijum i njegova vrednost je . Joni natrijuma zahvaljujui gradijentu koncentracije ulaze u eliju kroz jonske kanale za natrijumove jone kojih je u membrani mnogo manje od jonskih kanala za kalijumove jone (i do 50 puta). Joni natrijuma ulaze u eliju zbog elektinog gradijenta i onda bi u eliju ula velika koliina natrijumovih jona, to bi dovelo do potpunog poremeaja u rasporedu jona. To se ne deava zahvaljujui radu pumpe za Na+ i K-. Ona izbacuje natrijumove jone a ubacuje kalijumove. Izbaci tri natrijumova jona, a ubaci dva kalijumova i zahvaljujui tome, odrava se membranski potencijal od .

7

012 HOMEOSTAZAOdravanje stalnosti unutranje sredine naziva se HOMEOSTAZA . Unutranju sredinu ine elijski sastav i meuelijska tenost. Koncentracija HEMIJSKIH SUPSTANCI u njima se menja u veoma uskim granicama. Pored hemijskog sastava i telesna TEMPERATURA je stalna kod ptica i sisara (u odreenim granicama menjanja spoljanje temperature). Imunoloka homeostaza se odnosi na stvaranje antitela koja reaguju sa unetim antigenima i neutraliu njihov tetan efekat. U antigene spadaju strani proteini, virusi, bakterije i protozoe (heterotrofni protisti). Pojam homeostaza se odnosi na sposobnost KOAGULACIJE KRVI posle povrede krvnog suda. Odravanje homeostaze u organizmu je mogue zahvaljujui regulatornim sistemima: nervni i endokrini. Veinom je to SAMOREGULACIJA koja je omoguena funkcionisanjem povratne sprege. Kod povratne sprege neka vrednost X utie na poveanje veliine A, a veliina A utie na poveanje veliine B. Razlikuju se negativna povratna sprega koja usporava ili prekida proces, i pozitivna povratna sprega koja ubrzava proces, tako da B kod negativne povratne sprege smanjuje veliinu A a kod pozitivne povratne sprege B poveava veliinu A.

012.01 NEGATIVNA POVRATNA SPREGANEGATIVNA POVRATNA S PREGA regulie funkciju endokrinih lezda, recimo TITNE LEZDE (koja se nalazi u vratu) koja lui hormon TIROKSIN . Tiroksin u sebi sadri etiri atoma joda tako da u organizmu mora biti dovoljno joda da bi se sintetisao tiroksin. Ako ga nema dovoljno, lezda reaguje uveanjem svoje mase i javlja se guavost. Ako ima joda, sinteza tiroksina u titnoj lezdi se odvija veoma sporo pa se ne mogu zadovoljiti potrebe organizma. Da bi se UBRZALA SINTEZA , potrebni su stimulirajui faktori a to se postie sloenim sistemom kojeg ini hipotalamus koji lui neurosekrete koji dolaze do adenohipofize (prednji reanj hipofize) u kojoj podstiu luenje tireostimulirajueg hormona (TSH) koji se lokalnim krvotokom prenosi do titne lezde u kojoj ubrzava sintezu i poveava izluivanje tiroksina koji se prebacuje u krvotok i njime transportuje do ciljnih elija u kojim podstie katabolizam odnosno razlaganje organske materije uz utroak energije.

Kada koncentracija tiroksina u krvi dostigne svoju gornju granicu normalne vrednosti, ta poveana koncentracija tiroksina utie na SMANJENO LUENJE neurosekreta i TSH-a. Zbog usporene sinteze tiroksina u titnoj lezdi i njegovog manjeg izluivanja u krv, koncentracija tiroksina u krvi opada i kad dostigne donju granicu normalne vrednosti, sistem se ponovo aktivira i stalno se odrava u granicama normalnih vrednosti. U sluaju POVEANOG LUENJA TIROKSINA , ubrzava se rad srca, raste krvni pritisak, intenzitet katabolizma se poveava i oslobaa se vea koliina energije pa raste telesna temperatura i organizam gubi na teini. Kad je SMANJENA KONCENTRACIJA TIROKSINA , usporava se srani rad, opada pritisak, smanjuje katabolizam i oslobaa toplota, pa opada telsna temperatura i organizam dobija na masi.

8

012.02 POZITIVNA POVRATNA SPREGAPrimer za POZITIVNU POVRATNU SPREGU je KOAGULACIJA KRVI . Posle povrede krvnog suda, prva reakcija je nervna koja dovodi do smanjivanja otvora na krvnom sudu ali ne spreava isticanje krvi i traje samo nekoliko sekundi. Posle toga se na mestu povrede nagomilavaju TROMBOCITI koji formiraju privremeni ep koji spreava isticanje krvi ali ve nakon 20 minuta poinje njegova razgradnja, pa je zbog toga neophodno stvaranje koaguluma ili ugruka koji e spreiti isticanje krvi sve dok se na povreenom delu zida krvnog suda ne razvije vezivno tkivo odnosno dok rana ne zaraste (to obino traje sedam do osam dana). Stvaranje koaguluma se vri sloenim, KASKARNIM SISTEMOM u ijoj PRVOJ FAZI dolazi do aktiviranja neaktivnih faktora, koji uestvuju u koagulaciji. Razgradnjom trombocita oslobaa se tromboplastin koji utie na aktivaciju faktora 7. Faktor 7 zajedno sa faktorom 10 u prisustvu jona kalcijuma utie na aktiviranje faktora 5. Faktor 5 utie na sintezu protrombinskog aktivatora. Istovremeno se vri i aktivacija druge grupe faktora tako to faktor 12 aktivira faktor 11, faktor 11 akrtivira faktor 9, faktor 9 aktivira faktor 8 (u nedostatku faktora 8 dolazi do hemofilije nema koagulacije). Faktor 8 zajedno sa faktorom 10 u prisustvu kalcijumovih jona (Ca++) aktivira faktor 5, a faktor 5 podstie stvaranje protrombinskog aktivatora. U DRUGOJ FAZI protrombinski aktivator utie na razlaganje protrombina na trombin. Od jednog molekula protrombina nastaju dva molekula trombina. Kako se poveava koncentracija trombina tako se ubrzava razgradnja protrombina i tu se vidi delovanje POZITIVNE POVRATNE SPREGE (B ubrzava A). Na ovaj nain se za kratko vreme postie visoka koncentracija trombina u krvi koji u TREOJ FAZI utie na prelazak rastvorljivog proteina fibrinogena u nerastvorljivi fibrin. Fibrin se polimerizuje i nastaju fribrinske niti koje grade gustu mreu u kojoj se zaustavljaju krupni sastojci krvi i nastaje koagulum. Kad rana zaraste, dolazi dok uklanjanja koaguluma iz krvnog suda da bi se omoguila nesmetana cirkulacija krvi kroz njega. Razgradnja koaguluma se vri u ETVRTOJ FAZI i zove se fibrinoliza. XII XI tromboplastin PRVA FAZA X V protrombinski aktivator V VII IX VIII X

protrombin DRUGA FAZA trombin

TREA FAZA

fibrinogen

fibrin

ETVRTA FAZA

fibrinolizaema kaskarnog sistema

9

013 ADAPTACIJA, AKLIMATIZACIJA I AKLIMACIJA013.01 ADAPTACIJAPrilagoenost ivotinja uslovima sredine zove se ADAPTACIJA . Adaptacije se oblikuju tokom vie generacija i u veini sluajeva ne predstavljaju povratne procese. Smatra se da je neki fizioloki proces adaptivan ako je prisutan kod veine jedinki iste populacije i ako obezbeuje preivljavanje ili ostavljanje potomaka tj. produetak vrste. Osobina je adaptivna ako se menjala tokom evolucije tako da je poboljavala prilagoenost organizma uslovima sredine. Promena nastaje odjednom nekom mutacijom a zatim se kroz selekciju pokazuje da li je ona usklaena sa uslovima spoljanje sredine. Prirodna selekcija ne obezbeuje odmah najbolje reenje, ve se postepeno izdvaja reenje koje je bolje od prethodnog i drugih postojeih fiziolokih reenja. Sredina moe biti LAKA i TEKA . Laka je ako bez nekih veih potekoa organizmi opstaju (umereni pojas ili srednje hladna voda), dok je teka ako su neke eksretmne vrednosti faktora (pustinje, krajnji sever). Laka sredina u odnosu na abiotike faktore znai da je teka za biotike faktore jer tu ivi veliki broj razliitih vrsta pa se s njima treba izboriti za prostor, hranu i podizanje mladih.

013.02 AKLIMATIZACIJAA KLIMATIZACIJA je povratan proces prilagoavanja jedinki uslovima kojima su due izloene. Recimo ako usled poara koji se dogodio na nekoj visoravni odu u visoke planine, kod njih se javljaju promene u vezi s brzinom disanja i sranim radom. Kada se posle nekog vremena vrate u svoje prvobitno stanite, veoma brzo se sve vraa u normalu.

013.03 AKLIMACIJAAklimacija je sve ovo u laboratorijskim uslovima.

014 KONFORMISTI I REGULATORIBez obirzira na to da li ivi u lakoj ili tekoj sredini, ivotinja se neprestano suoava sa promenom faktora sredine. Problem promene faktora sredine ivotinja reava izbegavanjem, tj. beanjem od datih uslova kao to je sluaj sa selicama i traenjem povoljnijeg mikrostanita ili prilagoavanja datim uslovima. ivotinje koje problem promene fizike sredine reavaju prilagoavanjem dele se na konformiste i regulatore. K ONFORMISTI su ivotinje kod kojih se unutranja sredina menja paralelno sa promenama faktora spoljanje sredine. To su beskimenjaci. R EGULATORI poseduju mehanizme kojima nezavisno od promena faktora sredine odravaju svoje fizioloko stanje u odreenim granicama (homeostaza). To su kimenjaci.

10

015 RECEPTORIReceptori primaju drai ili stimuluse iz spoljanje i unutranje sredine i prevode ih na jezik nervnog sistema odnosno stvaraju akcioni potencijal ili nervni impuls koji se od receptora prenosi do nervnog centra senzitivnim neuronom. Da bi se receptor aktivirao, stimulus ili dra mora imati odreenu jainu (intenzitet). Najmanji intenzitet drai koji je u stanju da stvori potencijal zove se prag nadraljivosti, a ta dra je prana dra ili prani stimulus.

015.01 PODELA RECEPTORA1. Prema tome ODAKLE primaju dra, dele se na: a. eksteroceptore (primaju dra iz spoljanje sredine) b. interoceptore (primaju dra iz unutranje sredine)

2. Prema a. b. c. d.

VRSTI

drai za koju imaju najnii prag nadraljivosti dele se na: mehanoreceptore primaju mehanike drai udar, dodir, zvuk hemoreceptore primaju hemijske drai miris, ukus fotoreceptore primaju elektromagnetne talase termoreceptore reaguju na toplote, razlikuju se receptori za toplo i hladno

3. Prema MORFOLOKOJ grai/izgledu, razlikuju se: a. ulne elije b. specijalizovani nervni zavreci

ULNE ELIJE mogu biti primarne i sekundarne. Primarne ulne elije imaju nastavak pa obavljaju i transduktorsku i konduktorsku funckiju. One su veinom zastupljene kod beskimenjaka, a kod kimenjaka i oveka se nalaze u ulu vida i mirisa. Sekundarna je zastupljena kod kimenjaka i ona nema nastavak, tako transduktorsku ulogu dok je konduktorsku ulogu na sebe preuzeo senzitivni neuron. da obavlja samo

S PECIJALNIZOVANI NERVNI zavreci su deo senzitivnog neurona i mogu biti slobodni ili uaureni (inkapsulirani). Senzitivni neuron ima funkciju da prenese inforamciju od receptora do nervnog centra.

11

016 SENZITIVNI NEURONKada na receptor deluje neki stimulus (dra), dolazi do hipopolarizacije membrane senzitivnog neurona (smanjuje se razlika u naelektrisanju izmeu spoljanje i unutranje strane membrane) i stvara se GENERATORSKI POTENCIJAL koji pribliava potencijal mirovanja (membranski potencijal) akcionom potencijalu. Ako je dra bila dovoljno jaka, generatorski potencijal prelazi u akcioni potencijal koji se prenosi senzitivnim neuronom na sledeu nervnu eliju koja se nalazi u sastavu nekog nervnog centra. Poto je akcioni potencijal uvek iste amplitude (ima istu veliinu ) postavlja se pitanje kako nervni centar deifruje jainu ili INTENZITET drai koja je delovala na receptor. O intenzitetu drai nervni centatr se informie na osnovu frenkcenvije ili uestalosti akcionih potencijala koji pristiu do njega. Ako deluje slaba dra, frekvencija akcionih potencijala je mala, a to je dra jaa vea je i frekvencija akcionih potencijala. Kako se ogranizam informie O KVALITETU ili vrsti drai koja deluje na njega? O kvalitetu drai organizam dobija informaciju zahvaljujui odvojenim putevima koji su uspostavljeni izmeu receptora i nervnih centara. Sa fotoreceptora u mrenjai oka akcioni potencijali se prenose senzitivnim neuronima u potencijalni region kore velikog mozga u kome je centar za vid i u tom centru se stvara senzacija ili oseaj delovanja svetlosne drai. Sa receptora koji su na Korijevom organu u puu unutranjeg uha senzitivnim neuronima se prenose akcioni potencijali u slepooni region kore velikog mozga gde je centar za zvuk i stvara se oseaj delovanja zvune drai.

017 AKCIONI POTENCIJALKod ulnih, nervnih i miinih elija koje pripadaju ekscitabilnim (nadraajnim) elijama, membranski potencijal se zove POTENCIJAL MIROVANJA . Kad se nervno vlakno nalazi u fazi mirovanja, ostvaren je potencijal mirovanja ija je vrednost . Kada na nervno vlakno deluje neka dra ili pristigne akcioni potencijal sa druge nervne elije, poveava se propustljivost membrane za jone natrijuma koji ulaze u eliju i time smanjuje potencijalna razlika izmeu spoljanje i unutranje strane membrane sve do kritine take DEPOLARIZACIJE koja ima vrednost do . Kada se otvaraju voltano-zavisni jonski kanali za natrijumove jone koji velikom brzinom ulaze u nervnu eliju tako da spoljanja strana ostaje negativna a unutranja pozivina i potencjalna razlika je , i tad se stvara akcioni potencijal. Sledi REPOLARIZACIJA membrane aktivnou natrijumove pume i ponovo se uspostavlja potencijal mirovanja ali pre toga se javlja faza prebaaja kada je potencijalna razlika . Repolarizacijom se nervno vlakno osposobi ta szvaranje novog akcionog potencijala. Akcioni potencijal je kratkotrajna izmena nalelektrisanja sekvence (dela) nervnog vlakna. Akcioni potencijal se kree nervnim vlaknom zahvatanjem novih sekvenci nervnog vlakna dok je na prethodnim sekvencama izvrena repolarizacija.

12

018 EFEKTORIEfektori su miii i lezde koji reaguju na primljene drai (stimuluse). Miii reaguju kontrakcijom, a lezde luenjem produkata. Miii se dele na: popreno-prugaste glatke srane

018.01 POPRENO-PRUGASTIIzgraeni su od popreno-prugastih miinih elija koje su po obliku izrazito prozenhimske, duine do a prenika do . Na povrini je SARKOLEMA , unutranjost ispunjava SARKOPLAZMA u kojoj su elijske organele i vei broj jedara. U citoplazmi se nalaze i MIOFIBRILI izgraeni od kontraktilnih proteina aktina i miozina. Aktin i dva regulatorna proteina grade tanke filamente, a debeli filamenti su izgraeni od miozina na kojima tre glavice ili popreni mostii. Za glavicu je vezan ATP. Aktinski molekuli su jednim krajem vezani Z- MEMBRANU , a deo miofibrila koji je izmeu dve Z-membrane zove se SARKOMERA . Kada je mii oputen, aktinski molekuli u sarkomeri se sasvim malo preklapaju. U fazi mirovanja, aktinski molekul je prekriven PRVIM REGULATORNIM PROTEINOM koji je konast i ne dozvoljava glavici miozina da se vee za njega. Kada do miine elije pristigne akcioni potencijal sa aksonske grane motoneurona, na miinoj eliji se stvara akcioni potencijal koji dovodi do naglog izlaska kalcijumovih jona iz SARKO PLAZMATINOG RETIKULUMA . Poveana koncentracija kalcijumovih jona u sarkoplazmi aktivira DRUGI REGULATORNI PROTEIN na tankom filamentu koji sklanja konasti prvi regulatorni protein sa aktina i time omogui vezivanje glavice miozina za aktin. Uz utroak energije iz ATP-a dolazi do skraivanja sarkomera i to je faza kontrakcije. Kada je preklapanje aktinskih molekula veliko, krajevi miozina dolaze do Z-membrana, a kod izuzetno jakih kontrakcija, krajevi miozina mogu da se uviju. Da bi dolo do oputanja miia, mora da se za glavicu miozina vee novi molekul ATP-a. Ako nema rezerve ATP-a dolazi do gra miia. Kada pone oputanje miia, kalcijumovi joni se vraaju u sarkoplazmatini retikulum uz utroak energije iz ATP-a i time se smanjuje koncentracija kalcijumovih jona u sarkoplazmi, pa drugi regulatorni protein na tankom filamentu postaje neaktivan te se prvi protein navlai na aktin i spreava da se za njega vee glavica miozina, sve dok ne pristigne sledei akcioni potencijal.

018.02 GLATKI MIIGlatki miii su izgraeni od glatkih miinih elija koje su vretenastog oblika, imaju jedno jedro koje zauzima sredinji deo elije i u citpolazmi nema miofibrila ve samo pojedinano rasporeenih kontraktilnih proteina, aktina i miozina. Zbog toga ona imaju manju elastinost i sporije se kontrakuju. Razlikuju se dve grupe glatkih miia: J EDNOJ GRUPI pripadaju miii koji se kontrakuju samo kada do njih pristiu akcioni potencijali sa motoneurona i oni se nalaze u zidovima krvnih sudova i u duici oka. D RUGOJ GRUPI pripadaju glatki miii koji imaju sposovnost AUTORITMIKE jer su povezane sincicijskim vezama. I kada do njih pristignu akcioni potencijali, oni menjaju svoju ritmiku. Tu spadaju miii zidova creva, ekskretornog sistema, polnog sistema (urogenitalnog sistema).

13

018.03 SRANI MIISrani mii je izgraen od sranih miinih elija koje se dele na: 1. tipine srane miine elije 2. Purkinjeove elije 018.03.1 TIPINE MIINE ELI JE se nalaze u sastavu ZIDOVA PRETKOMORA i komora srca i po grai lie na popreno-prugaste, sa razlikom u duini jer su mnogo krae od njih i imaju jedno jedro i meusobno su povezane prelaznim ploama (sincicijskim vezama) pa se akcioni potencijal s jedne na drugu miinu eliju prenosi bez posredovanja neutrotrasmitera, ime se jako ubrzava prenos akcionog potencijala koji dovodi do kontrakcija. 018.03.2 PURKINJEOVE ILI PREDVODNIKE ELIJE se nalaze u sastavu sinoatrijalnog vora koji se anlazi u desnoj pretkomori na mestu gde se uliva uplja vena, zatim u sastavu atrioventikularnog vora koji se nlazi izmeu desne pretkomore i desne komode i u sastavu Hisovog snopa koji zalazi u sve delove komora. Ove elije imaju sposovnost spontanog stvaranja akcionih potencijala jer imaju nestabilan potencijal mirovanja i ti akcioni potencijali se prenose na tipine miine elije koje se nasnije kontrakuju. Zbog toga je simoatrijalni vor PRVI PEJSMEJKER a atrioventikularni2 vor je DRUGI PEJSMEJKER . Srani mii inervie autonomni / vegetativni nervni sistem, pa ne moemo uticati na njegov rad. U okviru ANS-a razlikuju se SIMPATIKI i PARASIMPATIKI nervni sistem i njihovo dejstvo je antagonistiko (suprostno simpatiki ubrzava a parasimpatiki usporava procese).

2

atrio pretkomora,

ventikularni komora 14

019 NEUROMIINA SINAPSASinapsa je VEZA IZMEU DVE EKSICATIBLINE ELIJE (ule-epitelna, nervne, miine). Ako je to veza izmeu dve nervne elije, onda se akcioni potencijal uvek prenosi sa aksonskih grana presinamptikog neurona na dendrite postsinaptikog neurona. Veza nije morfoloka, ve se izmeu njih nalazi sinaptika pukotina ili sinaptiki meuprostor od nekoliko nanometara, pa je zbog toga za prenos akcionog potencijala sa jednog na drugi neuron eliji neophodan neutrotransmiter koji se izluuje iz vezikula koje se nalaze u terminalnim dugmiima (na kraju aksionskih grana). Neurotransmiter prolazi kroz sinaptiki meuprostor po zakonu difuzije i za to je potrebno neko vreme, pa se kretanje akcionog potencijala kroz sinapsu odvija sa zadrkom od nekoliko miliseknudi. Sinapsa moe biti periferna i centralna.

019.01 PERIFERNA SINAPSAU perifernu sinapsi spada neuromiina sinapsa odnosno veza motoneurona sa miiem. Motorni neuron ima vie aksonskih grana i svaka aksonska grana uspostavlja vezu sa jednom miinom elijom i ovakva struktura se zove MOTORNA JEDINICA . Mesto gde se uspostavlja funkcionalna veza izmeu aksonske grane motoneurona i membranske miine elije zove se MOTORNA PLOA . U predelu motorne ploe membrana miine elije (koja je malo udubljena i naborana zbog vee povrine jer se nalazi izmeu terminalnog dugmeta koje je na kraju aksonske grane motoneurona) nalazi se sinaptika pukotina veliine nekoliko nanometara. Kada akcioni potencijal stigne do kraja aksonske grane, poveava se koncentracija kalcijumovih jona u terminalnim dugmiima i oni potiskuju vezikule sa acetilholinom i one se kreu ka membrani terminalnog dugmia i egzocitozom se izbacuje acetilholin koji po zakonu difuzije prolazi kroz sinaptiku pukotinu i vezuje se za membranu miine elije odnosno za receptor u membrani, a to je ligand-zavisni jonski kanal za natrijum koji se otvara i natrijumovi joni ulaze u miinu eliju i time se smanjuje potencijalna razlika izmeu spoljanje i unutranje strane membrane, tj. dolazi do HIPOPOLARIZACIJE membrane i nastaje potencijal motorne ploe (PMP) koji otvara voltano-zavisne jonske kanale za natrijum koji velikom brzinom ulazi u miinu eliju i izvri se DEPOLARIZACIJA i nastaje akcioni potencijal. Stvoreni akcioni potencijal na membrani miine elije dovodi do izlaska kalcijumovih jona iz sarkoplazmatinog retikuluma to e dovesti do KONTRACKIJE MIIA . Acetilholin se razlae na membrani miine elije na siretnu kiselinu i holin koji se vraaju u terminalne dugmie motoneurona gde slue za sintezu novog acetilholina. Razlaganjem acetilholina se oslobaa mesto na membrani miine elije za nove molekule acetilholina koji e izazvati nove kontrakcije. Ako se sprei razgradnja dolazi do paralize miia. Takav efekat ima otrov kurare koji koriste Indijanci u Brazilu za lov. Do paralize miia dolazi kad je spreeno izluivanje acetilholina iz vezikula. Takav efekat imaju i neki bojni otrovi.

15

019.02 CENTRALNA SINAPSACentralna sinapsa je veza izmeu dve nervne elije u centralnom nervnom sistemu. Centralna sinapsa moe biti: kada se akcioni potencijal sa senzitivnog neurona prenosi na motoneuron i veza kada se akcioni potencijal sa senzitivnog neurona prenosi na jedan ili vie interneurona, a odatle na motoneuron.MONOSINAPTIKA POLISINAPTIKA

Kod centralne sinapse uestvuje vei broj razliitih NEUROTRANSMITERA kao to su acetilholin, adrenalin, naradrenalin, dopamin, serotonin... (Kod neuromiine samo acetilholin.) Kod centralne sinapse se akcioni potencijal moe prenositi i sa jednog presinaptikog na vie postsinaptikih neurona ili sa vie presinaptikih neurona na jedan postinspatiki neuron. (Kod neuromiine sinapse se akcioni potencijal uvek prenosi sa jedne aksonske grane motoneurona na jednu miinu eliju). (Kod neuromiine sinapse izlueni acetilholin iz vezikula presinaptikog neurona dovodi do hipopolarizacije membrane miine elije posle ega sledi njena depolarizacija i stvaranje akcionog potencijala.) Kod centralne sinapse, acetilholin izluen iz veziluke presinaptikog neurona na membrani postsinaptikog neurona moe da se vee za receptor odnosno ligand-zavisne jonske kanale za natrijum kroz koje e natrijum ulaziti u postinspatiki neuron i dovesti do hipopolarizacije postsinaptikog neurona i pri tome se stvara EPSP (ekscitabilni postsinaptiki potencijal) koji pribliava potencijal mirovanja akcionom potencijalu i nakon otvaranja voltano-zavisnih jonskih kanala za natrijum izvri se depolarizacija membrane i stvara se akcioni potencijal. Izlueni acetilholin iz vezikula presinaptikog neurona posle vezivanja za receptor na membranu postsinaptikog neurona odnosno za ligand-zavisne josnke kanale za hlorove jone moe se usloviti ulazak hloridnih jona u postsinaptiki neuron i dolazi do HIPERPOLARIZACIJE (unutranja strana postaje jo negativnija) i stvara se IPSP (inhibitorno postsinaptiki potencijal) koji udaljava potencijal mirovanja od akcionog potencijala i bie spreeno stvaranje akcionog potencijala. Acetilholin moe da se vee za receptore, tj. ligand-zavisne jonske kanale za kalcijum pa e kalijumovi joni izlaziti iz elije to opet dovodi do HIPERPOLARIZACIJE membrane i stvara se IPSP koji spreava stvaranje akcionog potencijala. S INPATIKI POTENCIJALI (EPSP i IPSP) imaju razliitu vrednost, tj. amplitudu, pa se ne ponaa po zakonu SVE ILI NITA , i zato je mogue sabiranje sinaptikih potencijala. Od prirode rezultata sabiranja sinaptikih potencijala zavisi da li e se reakcija odigrati ili e ona izostati. Ako je rezultat sabiranja POZITIVAN , odnosno ako krajnji rezultat kretanja jona dovodi do depolarizacije membrane i stvaranja akcionog potencijala, reakcija e se odigrati. Ukoliko je rezulzaz sabiranja EPSP-a i IPSP-a JEDNAK NULI , tj. ako se ponitavaju, reakcija izostaje (ostaje potenicjal mirovanja). Ako je rezultat NEGATIVAN , odnosno ako dolazi do hiperpolarizacije membrane, reakcija izostaje.

IPSP IPSP -

EPSP EPSP

reakcija e se odigrati reakcija izostaje

16

020 VEZE KOJE SE OSTVARUJU U CENTRALNOM NERVNOM SISTEMU020.01 DIVERGENTNA VEZADivergentna veza je kada se akcioni potencijal prenosi sa jednog presinaptikog na vie postsinaptikih neurona i ovakva veza omoguuje PROSTORNO IRENJE nervnog impulsa ili PROSTORNU amplifikaciju.

020.02 KONVERGENTNA VEZAOva veza se javlja u sluaju kada vie presinaptikih neurona uspostavlja vezu sa jednim postsinaptikim neuronom. Presinaptiki neuroni mogu biti EKSCITATORNI i INHIBITORNI . U sluaju da se postsinaptiki neuron ponaa kao kalkulator koji sabira sinaptiki potencijal koji se stvara na njegovoj membrani i od rezultata sabiranja zavisi hoe li se reakcija odigrati ili ona izostaje.

020.03 OSCILATORNI KRUGOscilatorni krug ili REVERBRANTNI krug omoguuje kruenje informacije u njoj i tako se objanjava kratkotrajno pamenje. impuls u nervnom centru. On zadrava

Kod ove veze se akcioni potencijali sa senzitivnog neurona prenose na interneuron 1, koji jednom svojom aksonskom granom uspostavlja vezu sa motoneuronom koji u vezi sa efektorom, a drugom aksonskom granom uspostavlja sinaptiku vezu sa interneuronom 2. Interneuron 2 uspostavlja vezu sa interneuronom 1, tako da je on u odnosu na interneuron 1 i postsinaptiki i presinaptiki neuron. Kada pristigne novi akcioni potencijal sa senzitivnog neurona on bude pojaan akcionim potencijalom koji krui. Ova veza omoguuje VREMENSKU amplifikaciju.

020.04 RECIPRONA INERVACIJAEngleski fiziar ARL ERINGTON je vrio eksperimente sa spinalnim makama (to su make kojima je prekinuta veza izmeu mozga i kimene modine) i zapazio da, kada deluje bolni stimulus na receptore u koi zadnjeg levog ekstremiteta, dolazi do njegove fleksije (refleksno povlaenje ekstremiteta). Kada je istovremeno (dok deluje bolni stimulus) draio neku drugu grupu receptora, do fleksije ekstremiteta nije dolo. On je ovo objasnio vezama koje su uspostavljene u centralnom nernom sistemu. R ECEPTORNA INERVACIJA je kada ista dra ima efekat na dve razliite grupe miia. Da bi dolo do nesmetane fleksije mora se kontrakovati mii fleksor ali istovremeno mora doi do relaksacije antagonistikog (suprotnog) miia ekstenzora.

17

021 CENTRALNI NERVNI SISTEMCentralnom nervnom sistemu pripadaju KIMENA MODINA i MOZAK .

021.01 KIMENA MODINAKimena modina se nalazi u KIMENOM KANALU i zatiena je dorzalnim lucima kimenih prljenova. U sredini kimene modine je CENTRALNI KANAL ispunjen CEREBROSPINALNOM TENOU . Oko njega je SIVA MASA koju ine tela i dendriti interneurona i tela i dendriti motornih neurona. Oko sive mase je BELA MASA koju ine vieelijski aksoni koji sprovode akcione potencijale ka ostalim delovima kimene modine kao i od kimene modine ka mozgu i od mozga ka kimenoj modini. Najznajniji SILAZNI PUT je piramidalni put, ija se vlakna ukrtaju u produenoj modini pa leva hemisfera velikog mozga kontrakuje desnu stranu tela i obrnuto. Iz kimene modine polazi 31 PAR MODANSKIH NERAVA (spinalnih nerava) koji su meoviti u svom najveem delu jer imaju i senzitivne i motoneurone. U kimenoj modini se nalaze i nervni centri za prostije REFLEKSE , kao to su refleks fleksije, ekstenzije (opruanja), refleks eanja i drugi.

021.02 MOZAKMozak je izgraen od est delova. To su: 1. produena modina (zavrni mozak) 2. Varolijev most 3. srednji mozak 4. mali mozak (zadnji mozak) 5. meumozak 6. prednji mozak (kod oveka veliki mozak)

021.02.1 PRODUENA MODINAProduena modina se nastavlja na kimenu modinu i zauzima pd etvrte modane komore. Kod njega je RASPORED SIVE I BELE MASE isti kao u kimenoj modini, ali se GUBI OBLIK rairenih krila leptira. U produenoj modini se nalaze grupe tela nervnih elija koja se zovu JEDRA dvanaestog, jedanaestog, desetog i devetog glavenog nerva. Produena modina je vor ivota jer se tu nalaze nervni centri koji reguliu znaajne ivotne funckije (disanje, rad srca, vazokonstrikciju i vazodilataciju krvnih sudova). Ovi centri smeteni su u STARIJEM DELU koji se naziva mreasta struktura koji se protee i kroz Varolijev most, srednji mozak i meumozak. Centar za udah ili INSPIRIJUM se zove APNEUSTIKI CENTAR koji spontano stvara akcione potencijale jer nervne elije imaju nestabilan potencijal mirovanja. Od njega se aksonskim granama akcioni potencijal prenosi na motoneurone koji inerviu dijafragmu i meurebarne miie i kad se oni kontrakuju poveava se zapremina grudne duplje, a time smanjuje pritisak u njoj, tako da vazduh ulazi u plua i taj proces se zove inspirijum (udah). Jednom aksonskom granom apneustiki centar je povezan sa PNEUMOTAKSIKIM CENTROM (centar za izdah) koji se nalazi u Varolijevom mostu i on se aktivira. Sa ovog centra se akcioni potencijal prenosi na inhibitorni interneuron (ii ) koji na svojim aksonskim granama lui inhibitorne neurotransmitere koji inhibiraju apneustiki centar i prestaje stvaranje akcionih potencijala. Kad nema akcionih potencijala, dijafragma i meumembrani miii se relaksiraju to dovodi do smanjivanja zapremina a rasta pritiska, i vazduh se izbacuje iz plua (izdah ili EKSPIRIJUM ). Udah traje dve, a izdah tri sekunde.

18

021.02.2 VAROLIJEV MOSTVarolijev most povezuje produenu modinu i srednji mozak. U njemu su smetena jedra osmog, sedmog, estog i petog glavenog nerva. O SMO jedro uestvuje u regulaciji ravnotee i poloaja glave i tela. Informacije do jedara pristiu iz unutranjeg uha. Ovde se nalaze i centri za ALIMENTARNU FUNCKIJU (funkciju za ishranu): vakanje i sisanje, i suzenja i treptanja i PNEUMOTOAKSIKI centar za ekspirijum.

021.02.3. SREDNJI MOZAKMeu KIMENJACIMA , koljoribe imaju najrazvijeniji srednji mozak i kod njih ima ulogu primarnog vidnog centra. Kod VODOZEMACA , GMIZAVACA i PTICA je takoe dobro razvijen i prima vidne, zvune i motorne signale. Kod SISARA je slabo razvijen izuzev delfina i slepih mieva koji imaju sonatni sistem (eholokator). U srednjem mozgu su siva i bela masa izmeane a u sredini je S ILIJEV KANAL ili AKCADUKT , koji povezuje etvrtu i treu modanu komoru. Iznad ovog kanala na krovu srednjeg mozga nalaze se DONJE SLUNE KVRICE i GORNJE VIDNE KVRICE . U centralnom delu srednjeg mozga nalaze se jedra etvrtog i treeg glavenog nerva, koja kontroliu automatske i svesne pokrete oiju kao i refleksno irenje i suavanje zenic. U bonom delu srednjeg mozga su MODANE DRKE kroz koje prolaze nervni putevi koji povezuju prednji mozak sa Varolijevim mostom i produenom modinom. U mreastoj strukturi srednjeg mozga nalaze se CREVNO JEDRO i CRNA SUPSTANCIJA koje odravaju normalan tonus skeletnih miia, omoguuju odravanje normlanog poloaja tela i glave u prostoru, kao i ustajanje. Ako se maki presee veza izmeu Varolijevog mosta i srednjeg mozga, ona ne moe da ustane iz leeeg poloaja i ne moe da odri normalan poloaj glave i tela. Noge su joj ukoene, glava zabaena unazad i podignut joj je rep.

021.02.4 MALI MOZAKMali mozak se nalazi na krovu etvrte modane komore. Najrazvijeniji je kod elektrinih riba, ptica letaica i sisara trkaa, iz ega proizilazi da je njegova uloga MOTORNA . Kod sisara i oveka sastoji se iz dve hemisfere koje su meusobno povezane snopom nerava koji se zove vermis (crv). Na povrini se nalazi siva masa i ini koru malog mozag a ispod je bela masa u kojoj se nlaze jedra sive mase. Hemisfere su anatomski podeljena na tri renja: najstariji, stari i najmlai. N ASTARAIJI se javlja jo kod riba i regulie odravanje ravnotee tela. S TARIJI se prvi put javlja kod reptila (gmizavaca), i njegova uloga je u regulaciji tonusa miia, automatskih pokreta i odravanja tela. N AJMLAI deo zauzima najvei deo malog mozga i ima ulogu koordinatora i kontrolera pokreta tela i ekstremiteta. Mali mozak usklauje i ispravlja voljne pokrete miia, i prima informaciju iz prednjeg mozga. Obraene primljene informacije se putem piramidalnog puta alju miiima da bi se neki pokret izvrio. Mali mozak prima i podatke sa periferije o poloaju tela, ekstremiteta, zglobova, istegnutosti miia, te infromacije se uporeuju sa programom koji dolazi iz prednjeg mozga i odgovor se alje ka ekstremitetima i ako se pokret ne moe izvriti onako kako je planirao mali mozak ispoljava greku. ovek sa oteenim malom mozgom ne moe da dri ravnoteu i ne hoda pravilno. Alkohol privremeno izaziva ovo stanje.

19

021.02.5 MEUMOZAKMeumozak se nalazi izmeu leve i desne hemisfere prednjeg mozga i sa donje strane je povezan sa hipofizom, a u sredinjem delu nalazi se trea modana komora. Na krovu tree modane komore se nalazi TALAMUS . Nekada se smatralo da on predstavlja prenosnu stanicu u kojoj se prekopavaju nervna vlakna na putu ka kori prednjeg mozga. Danas se zna da on nije jednostavan prenosilac ve da deifruje, tumai i prerauje informacije koje dolaze sa periferije. Ovaj deo meumozga uestvuje u grubom razlikovanju bola, dodira, zvuka i svetlosti u sluaju da su oteeni delovi prednjeg mozga. U sivoj masi talamusa menja se kvalitet oseaja pre nego to stigne do kore prednjeg mozga, jer kod osoba sa oteenim talamusom i blag dodir izaziva jak bol ili prijatan ukus postaje neprijatan. Na podu i bokovima tree modane komore nalazi se HIPOTALAMUS povezan sa hipofizom. Siva masa hipotalamusa organizovana je u vidu velikog broja jedara (grupa tela neurona sa dendritima) koja su uzajamnim vezama povezana sa drugim delovima CNS-a. Zbog tih veza kao i veze sa hipofizom (endokrina lezda), hipotalamus je ukljuen u regulaciju brojnih funkcija u organizmu. U njemu su centri za uzimanje hrane, vode, razliitih vidova ponaanja (seksualnog, emotivnog...). Aktiviran prednji deo hipotalamusa upravlja reakcijama koje su istovetne kao to to ini parasimpatki nervni sistem. Aktivacija zadnjeg dela hipotalamusa izaziva reakcije koje su karakteristine za dejstvo simpatikog nervnog sistema. Hipotalamus regulie i telesnu temperaturu. U njegovom prednjem delu je centar koji regulie odavanje toplote i on se aktivira kada je organianizam izloen visokoj temperaturi, dok se u zadnjem delu hipotalamusa nalazi centar kojeg aktivira niska temperatura i on je odgovoran za uvanje temperature.

N ERVNA REGULACIJA UZIMANJA HRANEUzimanje hrane stoji pod kontrolom dva nervna centra: ZA GLAD koji se nalazi u dorzolateralnom (gore sa bone strane) delu hipotalamusa, dok se centar ZA SITOST nalazi u ventromedijalnom (trbuno-sredinji). C ENTAR ZA GLAD ima sposobnost spontanog stvaranja akcionog pontencijala jer neuroni imaju nestabilan potencijal mirovanja. Kad se u njemu stvaraju akcioni potencijali, stvara se oseaj gladi. To se ne deava iz razloga to se nakon uzimanja hrane istee eludac i aktiviraju receptori u njemu sa kojih se akcioni potencijali alju do CENTRA ZA SITOST koji se aktivira i alje akcione potencijale na inhibitorni interneuron koji lui inhibitorne neurotransmitore koji dovode do stvaranja IPSP-a na neuronima centra za glad i oni prestaju sa stvaranjem akcionih potencijala i prestaje oseaj gladi. Nakon pranjenja eluca ne osea se odmah glad. Do centra za sitost stiu akcioni potencijali sa receptora u krvnim sudovima koje aktivira poveana koncetracija organskih materija koje su se oslobodile razlaganjem hrane. Kad prestane pristizanje akcionih potencijala do centra za sitost, on postaje neaktivan i centar za glad se oslobaa inhibicije i ponovo spontano poinje da stvara akcione pitencijale. U sluaju da je poremeena funkcija centra za glad smanjuje se apetit i dolazi do hipofagije (smanjenog uzimanja hrane), a ako je potpuno uniten centar za glad dolazi do do afagije. U sluaju da je poremeena funkcija centra za sitost pojaava se apetit, dolazi do hiperfagije i organizam dobija na telesnoj masi.

20

N ERVNA REGULACIJA UZIMANJA VODEU hipotalamusu se nalazi jedan kraj specifinog neurona na kome je mehuri ispunjen tenou iji sastav odgovara telesnoj tenosti i zove se osmoreceptor. Drugi kraj se zavrava u neurohipofizi. Kada organizam izgubi vodu po zakonu osmoze, voda naputa mehurie osmoreceptora i oni se smeuraju. Smeuravanje mehuria dovodi do stvaranja akcionih potencijala koji se prenose do neurohipofize, koja reaguje luenjem antidiuretskog hormona (vazopresina) koji se krvotokom transportuje do bubrega i u nefronima bubrega i podstie poveanu reapsorciju vode iz PRIMARNE MOKRAE tako da vea koliina vode ostaje u organizmu. S EKUNDARNA MOKRAA postaje koncentrovanija. Zadravanje vode u organizmu smanjuje osmotski pritisak telesnih tenosti i po zakonu osmoze voda se vraa u mehurie osmoreceptora i oni bubre i prestaju sa stvaranjem akcionih potencijala. Istovremeno se u sluaju gubitka vode akcioni potencijali sa osmoreceptora prenose u centar za e koji se aktivira i stvara se oseaj ei i ivotinja trai vodu, i kad je nae unosi u telo.

R EGULACIJA SEKSUALNOG PONASANJAHipotalamus ima vanu ulogu i u seksualnoj aktivnosti. Ako se enki pacova kojoj su odstranjeni jajnici u treu modanu komoru ubaci hormon estrogen, dolazi do estrusnog ara. Ako se majmunu u treu modanu komoru ubaci testosteron, dokazi do erekcije penisa.

021.02.05 PREDNJI MOZAKKod riba i vodozemaca, primarna funkcija prednjeg mozga je mirisna. Kod gmizavaca se prvi put javlja kora prednjeg mozga, dok je kod sisara on najbolje razvijen i odgovoran je za procese UENJA , MILJENJA , PAMENJA , GOVORA , kao i za kontrolu SENZORNIH I MOTORNIH FUNKCIJA organizma. Kod oveka se jo zove i veliki mozak jer ima najveu veliinu. Na njemu se razlikuju LEVA i DESNA HEMISFERA koje su meusobno povezane snopom nerava koji se zovu ULJEVITO TELO i njime se prenosi informacija iz leve u desnu hemisferu. Ove dve hemisfere imaju razliite uloge. Za LEVU HEMISFERU su vezani: procesi govora, pisanja, sklapanja reenica, reavanje problema i analitiko miljenje. Za DESNU HEMISFERU je vezano: sintetsko razmiljanje putem sagledavanja celine i u jednom koraku.

Leva hemisfera je dominantna kod naunika, a desna kod umetnika. Na povrini je SIVA MASA koja ini KROV velikog mozga i ispod je BELA MASA u kojoj su MIELINSKA koja povezuju delove iste hemisfere, meusobno dve hemisfere kao i krov sa drugim delovima mozga.VLAKNA

Anatomski, kora prednjeg mozga je podeljena na etiri renja: CEONI , POTILJACNI , TEMELJNI , C ENTRALNA R OLANDOVA BRAZDA deli krov na prednju i zadnju polovinu a POPRENA BRAZDA na gornju i donju.SLEPOOCNI .

Prema svojoj ulozi kora je podeljna na: MOTORNU , SENZORNU i ASOCIJATIVNU zonu i jo na VIDNU zonu, SLUNU zonu, zonu koja je kljuna za ARTIKULACIJU GOVORA i V ERNIKEOVU zonu.

21

M OTORNA ZONA je ispred Rolandove brazde i ine je tela nervnih elija koja daju komande za pokretanje tano odreenih miia suprotne strane tela jer se nervi piramidalnog puta ukrtaju u produenoj modini. Kanadski neurohirurg Pengfild je dao emu na kojoj je predstavio sa koliko prostora su pojedini delovi tela zastupljeni u motornoj zoni. Ta ema se zove MOTORNI COVECULJAK (Pengfildova karikatura) na kojoj se vidi da su najpokretljiviji delovi tela najzastupljeniji u motornoj zoni (jezik, aka i palac). U SENZITIVNOJ ZONI su najzastupljeniji najosetljiviji delovi tj. sa najveim brojem receptora pa najvei deo na senzornom oveuljku zauzima koa prstiju. A SOCIJATIVNA ZONA zauzima kod oveka 90% kore i u njoj dolazi do tumaenja nekog nadraaja kao zvuk koji se uje ili predmet koji se vidi. V IDNA ZONA se nalazi u potiljanom regionu i kada akcioni potencijali iz mrenjae preko vidnog nerva stignu u taj deo kore, javlja se oseaj delovanja svetlosne drai. Oteenje vidne zone izaziva potpuno slepilo a u sluaju razaranja asocijativne vidne zone dovodi do nemogunosti tumaenja onoga to se vidi. S LUNA ZONA kore nalazi se u slepoonom renju i prima informacije iz slunih receptora sa Kortijevog organa. Taj prenos ide preko srednjeg mozga i talamusa. Oteenje slune zone izaziva gluvou a asocijativne zone za sluh dovodi do gubitka moi razlikovanja frekvencije zvuka i nemogunosti razumevanja rei koje se uju. Neke od najsloenijih funckija mozga kao to su govor, pamenje i miljenje vezane su za odreene delove kore velikog mozda, takoe za obavljanje nekih najsloenijih funckija. Najznaajniju ulogu ima leva ili densa hemisfera i nju nazivamo dominantnom. Procesi vezani za govor, jezik i brzinu obrada informacija preteno su vezani za levu hemisferu mozga, dok je desna preteno odgvorna za prostornu percepciju i kreativne sposobnosti. Zona koja je kljuna za ARTIKULACIJU GOVORA zauzima deo eonog renja leve hemisfere i naziva se Brokina govorna zona. Oteenja ove zone dovode do gubitka govora afazije. Osobe sa tim oteenjem relativno dobro razumeju ono to im je izgovoreno. V ERNIKEOVA ZONA se nalazi u slepoonom renju leve hemisfere i njeno oteenje dovodi do poremeaja govora. Kod ovog oteenja osoba relativno teno izgovara rei ali je sadraj govora nejasan a razumevanje realtivno slabo. Smatra se da je Vernikeova zona odgovorna za pridavanje znaenja rei.

U CENJE I PAMCENJEPamenje se definie kao uskladiteno iskustvo steeno tokom ivota jedinke, nema pamenja bez uenja, uenje se zastiva na stvaranju uslovnih (steenih) refleksa. Veliki dopirnos izuavanju uslovnih refleksa dala je ruska fizioloka kola na ijem elu je bio Ivan Pavlov. Oni su eksperimente vrili na psima koristei metodu pistula. Pistula je tanka cevica iji se jedan kraj uvlai, na primer, u pljuvanu lezdu, a drugi kraj viri iz tela, tako da se moe videti kada poinje luenje i koja se koliina izlui. Zahvaljujui uroenom refleksu nakon unoenja hrane u usnu duplju aktiviraju se receptori u njoj i akcioni potencijali se alju do centra za salivaciju (luenje pljuvake), koji se nalazi u produenoj modini i iz centra za salivaciju se alje naredva pljuvanim lezdama da ponu s luenjem pljuvake. U eksperimentu su pre davanja hrane (pre delovanja bezuslovne drai) palili sijalicu i zvonili zvono i posle toga mu davali hranu. Posle odreenog broja ponavljanja, primetili su da se pljuvaka lui an dejstvo uslovne drai (kad zvoni zvono) to znai da je pas nauio da dobija hranu kad uje zvono odnosno stvorio se uslovni refleks koji Pavlov objanjava uspostavljanjem funckionalne veze izmeu centra za sluh i centra za salvaciju. Prema Pavlovu, jednom uslostavljena funkcionalna veza odnosno stvoreni uslovni refleks se vie nikada ne prekida, meutim, primeeno je da u sluaju da se vie puta pas prevari (odnosno nakon delovanja uslovne drae ne sledi potkrepljenje, odnosno ne daje se psu hrana), prestaje luenje pljuvake na dejstvo uslovne drai (tj. zvona). Pavlov to objanjava inhibicijom a ne prekidom stvorenog uslovnog refleksa.

22

Da se radi o inhibiciji, a ne prekidu veze dokazano je to se pri ponovnom uspostavljanju luenja pljuvake na dejstvo zvona izvrii mnogo manji broj ponavljanja. Da bi dolo do stvaranja uslovnog refleksa, moraju biti zadovokjena tri uslova : 1. da uslovna dra (zvono) dostigne prag nadraljivosti za receptore 2. da uslovna dra deluje pre ili bar istovremeno sa bezuslovnom drai 3. da se izvri dovoljan broj ponavljanja Danas se u procesu uenja najee koristi metoda instrumentalnog uslovljavanja. Kod ove metode, ivotinja mora da uradi neku radnju, da bi dola do hrane, vode ili seksualnog partenera, ili da izbegne neku neprijatnu situaciju.

ULO VIDAKada svetlost proe kroz optiki deo oko, pada na mrenjau koja se granii sa sudovnjaom. Mrenjaa je izgraena od tri sloja nervnih elija. Prvi sloj se nalazi uz sudovnjau i u njemu se nalaze ulne elije tapii i epii, u drugom sloju su biplolarne elije i u treem sloju ganglijske elije od kojih polaze optika nervna vlakna kojima se aksioni potencijali preko onog nerva prenose u centar za vid koji se nalazi u potiljanom delu kore velikog mozga. Deo onih nerava iz levog oka prenosi informaciju u levu hemisferu, a drugi deo prelazi na drugu stranu (ukrtaju se) i prenosi u desnu hemisferu. Isto i iz desnog oka. epii su smeteni u utoj mrlji ui oni imaju vii prag nadraljivosti tj. aktivira ih jaa svetlost i zato kada pada svetlost na utu mrlju vidimo detalje predmete i boju. tapii se nalaze iznad i ispod ute mrlje i imaju nizak prag nadraljivosti tako da ih aktivira slaba svetlost i pomou njih vidimo samo konture predmeta i eventualno grube pokrete. Zbog prelamanja svetlosti u soivu na mrenjai se stvara stvaran lik umanjen i obrnut. Akomodacija oka omoguuje da gledamo udaljene i bliske predemte. To se postie menjanjem prenika soiva a kod nekih vrsta pomeranjem soliva napred i nazad. Kada se gleda daleko, soivo je ispruenije, a akda se gleda blizu, prenik je vei.

S TATO - AKUSTICKI APARATU ampulastim proirenjima, koja su u osnovi tri polukruna kanala u unutranjem uhu, se nalaze ulne elije sa trepljama a prostor je ispunjen endolimfom. Tri polukruna kanala su postavljena pod uglom od 120 stepeni. Okretanjem glave, endolimfa se talasa i aktivira receptore od kojih se akcioni potencijali prenose ogrankom slunog nerva prvo do malog mozfa, a zatim preko talamusa do prednjeg mozga i stvara se oseaj pdreenog poloaja tela. Receptori za sluh nalaze se na Kortijevom organu koji je na puu unutranjeg uha. Prostor je ispunjen endolimfom. Kada se pojavi zvuna dra vazduni talasi dovode do vibracije bubne opne. Ta vibracija se prenosi na koice srednjeg uha. Uzengija svojim drugim krajem je naslonjena na membranu ovalnog okna koji se nalazi na kotanom laviritnu i izaziva njenu vibraciju. Ova vibracija se prenosi na perilimfu koja ispunjava prostor izmeu kotanog i konog lavirinta. Talasi perlimfe izazivaju talasanje endolimfe koja aktivira odreenu grupu receptora na Kortijevom organu i stvaraju se akcioni potencijali koji se preko slunog nerva prenose preko srednjeg mozga do talamusa, a od talamusa do slepoonog regiona prednjeg mozga u kojem se stvara senzacija o dejstvu zvune drai.

ULO MIRISAHemoreceptori za miris nalaze se u nosnim upljinama, kroz koje stalno cirkulie medijum (vazduh, voda). Kod oveka povrina na kojoj shu receptori iznosi . Mirisi imaju isparljive materije.

23

ULO UKUSAReceptori se nalaze na jeziku u gustativnim kvricama, slatko se osea na vrhu jezika, kiselo na obodu, gorko u osnovi, a slano skoro na svim delovima.

24

022 CIRKULATORNI (KRVNI) SISTEMCirkulatorni (krvni) sistem ine KRVNI SUDOVI i KRV .

022.01 KRVNI SUDOVIKRVNI SUDOVI se dele na arterije, vene i kapilare. Kroz krvne sudove krv biva potiskana aktivnou SRCA (to je u stvari pumpa koja potiskuje krv kroz krvne sudove). S RANI CIKLUS obuhvata kontrakciju sranog miia i ta faza se zove SISTOLA , relaksaciju sranog miia i ta faza se zove DIJASTOLA , i sledi kratka pauza. To je SRANI CIKLUS (srana revolucija) i traje 0.8 sekundi (to je 75-80 ciklusa po minutu). Prvo se kontrakuju pretkomore i tada se krv potiskuje iz pretkomora u komore. Poinje relaksacija pretkomora i kontakcija komora. Kontrakcijom komora se krv potiskuje u PLUCNU ARTERIJU kojom se DEZOKSIGENISANA krv iz DESNE KOMORE alje u plua i u aortu kojom se iz LEVE KOMORE OKSIGENISANA krv alje u telo. Pri sistoli komora, vraanje krvi u pretkomore je spreeno ZALISCIMA (trolisnim i dvolisnim), a vraanje krvi iz plune arterije i aorte u komore je spreeno POLUMESEASTIM ZAVOJCIMA . Posle toga sledi sistola komora, dijastola i pauza. I tako u krug. Prvi svakom grenju srca u arterije se ubaci oko krvi odnosno u neophodni akcioni potencijali, tj. BIOSTRUJE , koje se mogu zapisati elektrokardiograf, a zapis je elektrokardiogram (EKG). . Za kontrakciju miia su na mainu koje se zove

Tokom mehanikih akrivnosti srca, kao posledica treperenja njegovih delova, nastaju zvune manifestacije, srani tonovi koji se mogu registrovati postavljanjem stetoskopa ili mikrofona sa pojaivaem na grudni ko. Zapis koji se tom prilikom dobija naziva se fonokardiograf (FKG).

022.02 KRVKRV je izgraena od krvne plazme i krvnih elija. K RVNU PLAZMU ini voda sa rastvorenim organskim i neorganskim materijama, sadri brojne jone. Sastav krvne plazme zavisi od ishrane ali se vrednosti organskih materija koje su nastale u procesu varenja odravaju u odreenim granicama (holesterol, glukoza...). K RVNE ELIJE su eritrociti, leukociti i trombociti. Broj ERITROCITA zavisi od vrste i od njihove veliine. to su eritrociti krupniji, njihov broj je manji. Na primer, aba ima eritrocita na krvi, a veliina im je , dok ovek ima po litru, a veliina ima je . Zreli eritrociti sisara nemaju jedro (sem kamila i lama). Eritrociti sadre HEMOGLOBIN koji ima osobinu da za sebe vee kiseonik u sredini koja je njime bogata i da ga otpuste u sredini koja je siromana njime. Suspenzija eritrocita u krvi je stabilna i ne dolazi do njihovog taloenja ali ako se krv nae van ogranizma oni se taloe veoma sporo. Taloenje ili sedimentacija eritrocita je ubrzana u sluaju reumatizma ili drugih bolesti. U laboratoriji se odreuje brzina taloenja pri centrifugiranju sedimentacije. L EUKOCITI uestvuju u odbrani organizma i imaju jedro i promenljiv oblik. U litri krvi ih ima do do . Dele se na dve grupe: granuocite i agranulocite. G RANULOCITI nastaju u kosnoj sri pljosnatih kostiju i dele se na neutrofilne, bazofilne i euzinofilne. A GRANULOCITI nastaju u jetri i slezini i dele se na monocite i limfocite. Imaju sposobnost fagocitoze. Krvne ploice (TROMBOCITI ) predstavljaju visoko diferencirane (specijalizovane) delove citoplazme. Imaju ulogu u koagulaciji prvi (v. POZIVINA POVRATNA SPREGA).

25

022.03 IMUNITET ULOGA KRVI U ODBRANI ORGANIZMATokom evolucije razvile su se TRI LINIJE ODBRANE organizma od mikroorganizama i stranih makromolekula i dve linije su nespecifine jer se aktiviraju bez obzira na vrstu neprijatelja, a trea je specifina i njena reakcija zavisi od toga ta je napalo organizam.

PRVA LINIJA ODBRANEP RVU NESPECIFINU LINIJU ODBRANE ini koa kroz koju, ako nije povreena tj. oteena, ne mogu da prodru bakterije ili virusi. Pored te fizike funckije uklanjanje stranih tela sa koe vre i specifine materije koje ih razaznaju pre nego to uu u organizam.

DRUGA LINIJA ODBRANEBakterije koje prou kroz prvu barijeru odbrane saekuje grupa leukocita koji se zovu NEUTROFILI i oni ine DRUGU LINIJU NESPECIFINE ODBRANE . Neutrofilni leukociti fagocitiraju u sebe bakterije i razgrauju ih. Predstavljaju celokupne populacije leukocita. Aktiviraju ih hemijske materije koje otputaju tkiva napadnuta bakterijama ili drugim antigenima. Po obavljenom poslu oni se razgrauju. Njihov vek trajanja je nekoliko dana. U drugoj liniji odbrane druga grupa leukocita su MONOCITI koji ine samo od ukupne populacije leukocita. Monociti su efikasniji u procesima fagocitoze nego neutrofilni leukociti. U krvi (tj. limfi) se nalaze nekoliko asova a zatim ulaze u tkiva, gde prelaze u krupne elije makrofage i ostaju u tkivima sve dok ne unite sve mikroorganizme. Neke od njih se kreu kroz organizam a neke se zadravaju samo u jednom doreenom tkivu (u pluima, jetri, bubrezima...). Oko od ukupne koliine lukocita spadaju EOZINOFILNI LEUKOCITI koji su specijalizovani za unitavanje parazita koji napadaju organizam. U drugoj liniji odbrane uestvuju i elije nazvane PRIRODNE UBICE . One ne napadaju direktno mikroorganizme ve uklanjaju virusom inficirane elije ili abnormalne elije kao tumorske elije.

TRECA LINIJA ODBRANET REA LINIJA ODBRANE je SPECIFINA i kada mikroorganizmi preive prve dve linije, eka ih jako veliki broju limfocita koji zapoinju efikasan selektivan lanac odbrane. U organizmu kimenjaka postoje dva glavna tipa limfocita: B- LIMFOCITI i T- LIMFOCITI . Oba tipa limfocita cirkuliu kroz krv i limfu i sakupljaju se u slezini, limfnim vorovima i drugim limfnim organima (krajnici, limfni vorii...). Reackije limfocita na strane estice su specifine jer su u stanju da prepoznaju odreene strane materije (antigene) i to su najee virusi, bakterije, gljvice, protozoe, polen, toksini i strani makromolekuli, najee proteini. Na ove antigene reaguju B-limfociti tako to stvaraju antitela svaki antigen ima katakteristian oblik kojem dogovara oblik antitela. U organizmu postoji ogroman broj B- i T-limfocita koju su u stanju da reaguju na milione razliitih antigenskih molekula ak i na one koje jo ne psotoje i tako obezbede odbranu od miliona potencijalnih patogenih materija. A NTITELO je najee izgraeno od dva teka i dva laka polipeptidna lanca koju su meusobno najee povezani disulfidnim vezama i ima izgled slova Y. Na antitelu se razlikuju varijabilni deo i konstantni deo. Varijabilni deo se prilagoava strukturi antigena. Umnoavanje i diferencijacija limfocita koja nastaje kada je organizam prvi put izloen delovanju nekog antigena naziva se PRIMARNI IMUNSKI ODGOVOR . Prilikom prvobitnog izlaganja nekom antigenu, potrebno je 10-17 dana da bi odreeni limfociti ostvarili maksimalni imunski odgovor u obliku sintetisanih

26

antitela. Dok se ove elije razvijaju i stvaraju antitela napdanuta jedinka je bolesna. Bolest nestaje kada Blimfociti i antitela koja su stvorili oiste organizam od antigena. Ako ista osoba bude ponovo izloena istim antigenom, leukociti reaguju bre u roku od dva do sedam dana i to veim intenzitetom odgobora koji traje due, i to je tzv. SEKUNDARNI IMUNSKI ODGOVOR . Sposobnost imunskog sistema da prozvode sekundarni imunski odgovor je osnova za imunoloke memorije, koja se sastoji u formiranju B i T dugoiveih elija koje su u stanju da pamte prvobitnu reakciju na antigen. Zahvaljujui ovome, ako samo nekad bolovali na primer od ovijih boginja, nikada vie neemo obloeti od njih, ali za grip ne postoji svako godine Jovo nanovo. Imunitet moe da se stekne i pomou VAKCINA kojima unosimo oslabljene antigene odreenih bakterija, koje ne mogu dovesti do razvoja bolesti a podstiu organizam na stvaranje antitela, i anravno stvara se imunoloka memorija. Jo bolja je revakcinacija. U Evropi nema ivih vakcina (sve su delovi bolesti, oslabljene da ne bi izazvale bolesti).3 U sluaju da je organizam jako iscrpljen od bolesti koja je izazvana nekim antigenom i treba brzo da se unite ti antigeni, onda se u organizam ubacuje SERUM sa gotovim antitelima, koja odmah reaguju sa antigenima i neutraliu njihovo dejstvo.

KRVNE GRUPEK RVNA GRUPA zavisi od prisustva proteina koji se zove AGLUTINOGEN u membrani eritrocita. Krv osobe za koju A B kaemo da ima krvnu grupu A sadri A-aglutinogen; B BAB aglutinogen ; AB sadri oba aglutinogena 0 (nulta) nijedan. U 0 krvnoj plazmi se nalaze AGLUTININI koji reaguju sa aglutinogenom i zato se mora voditi rauna pri transfuziji. aglutin A B AiB / antigen (anti-B) (anti-A) / i Rh faktor (rezus-faktor) zavisi od prisustva troteina u membrani eritrocita koji je prvi put pronaen u membrani eritrocita rezus-majmuna. Ako ima proteina onda je rezus faktor pozitivan (Rh +), a u suprotnom je negativan (Rh-).

KRVNI SUDOVI I KRVNI PRITISAKK RVNI SUDOVI su arterije, vene i kapilari. A RTERIJE odvode krv iz srca i to pluna aretrija iz desne pretkomore odvodi krv u plua, aorta odvodi oksigenisanu krv iz leve komore u telo. Arterije imaju debele zidove koji su jako elastini i u fazi SISTOL , komora ubaci oko krvi u aortu. Kada doe do DIJASTOLE komore (oputanja) i u komori je pritisak jednak nuli, kretanje krvi kroz arteriju se nastavlja zahvaljujui njenoj elastinosti koja potiskuje krv dalje. Kretanje krvi je u talasima porcijama od po , i na oko sekundi se ubacije nova porcija. V ENE imaju tanke zidove i malu elastinost tako da se u njima zadrava velika koliina krvi. U venama se nalaze KESASTE TVOREVINE ZAILSCI , koji spreavaju vraanje krvi usled dejstva gravitacije, to je posebno znaajno za vene u nogama, i time se usmerava njeno kretanje ka srcu. Inae bi se usled sile gravitacije sva krv spustila u koge, umesto da se iri po celom telu. K APILARI mogu biti arterijski i venski, i u tkivima se preko guste mree uspostavlja veza izmeu ta dva krvotoka arterijskog i venskog.

3 Vakcina protiv svinjskog gripa koju je Srbija uvezla od Noratis-a sadri u sebi pojaiva vakcine koji se zove skvalen. Nije utvreno da nema tetan efekat na organizam i zato vakcine od istog proizvoaa koje su prodavane Francuzima i Britancima nemaju skvolen. Samo Poljska nije ni kupovala vakcine.

27

EVOLUCIJA RESPIRATORNOG SISTEMADISANJE PREKO KOZE (EPIDERMISA)Neki sitni beskimenjaci, mnoge gliste (crvi) diu preko koe dok se kod kimenjaka ono javlja kod abe i jegulje. Kod abe vei deo razmene ide preko koe, a ne preko plua.

KRGEkrge akrakteriu vodene ivotinje i kod beskimenjaka su one ektodermalnog porekla i povrinske po poloaju. Kod kimenjaka krge su endodermalnog porekla, nastaju na run drela i unutranje po poloaju. Kod hrskaviavih riba, ajkula i raa se nalaze samo krni prorezi (5-7 parova) sa obe strane drela bez krgnih poklopaca, dok se kod koljoriba parne krge sastoje od etiri krna luka snabdevana izuzetno dobro prokrvljenim krnim listiima. Voda stalno prelazi preko njih a u kapilarima krv cirkulie u suprotnom psmeru od vode. Kod brih riba kao to su ajkule i pastrmke, usta su stalno otvorena i time omoguena bra cirkulacija vode preko krga, dok sporije ribe naizmenino zatvaraju usta i otvaraju krne poklopce kojima su zatiene krge od spoljanjih uticaja. Kdo rae voda ulazi preko otvora na dorzalnom delu glave, jer bi se u sluaju da ulazi preko usta unosila velika koliina peska koji bi otetio skrne listie.

3Kod kopnenih paukolikih ivotinja, stonoga i insekata, respiracija se obavlja preko traheja. To je sistem cevi koje poinju otvorom sa bonih strana tela i u telu se granaju na sve ue cevice sa manjim prenikom i dopiru do skoro svih elija u koje ubavuju kiseonik a iz elija izlazi ugljen dioksid.

PLUCAJavlja se kod kopnenih kimenjaka i nastaju kao evaginacija ventralnog dela drela, tako da imaju endodermalno poredklo. Kod vodozemaca je mala povrina plua koja je proeta krvnim kapilarima, pa je mala i razmena gasova i zato uzima znaajan udeo u respiraciji. Kod gmizavaca su plua bolje razvijena i zadovoljavaju potrebe organizma za kiseonikom jer je pluna komora izdeljena na vie manjih komora i time je poveana povrina na kojo su krvni kapilari. Kod kimenjaka u disanju vanu ulogu iaju prednji ekstremiteti. Kad se oni izbacuju, dolazi do udaha a kad se izbacuje iz

28