biohemija za medicinare ii deo- lipidi,a.k.,proteini

7/22/2019 Biohemija Za Medicinare II Deo- Lipidi,A.k.,Proteini

1/23

LIPIDI

1. U kojim se rastvaraima rastvaraju lipidi:a) vodab) vodeni puferski rastvori

c) benzend) nepolarni rastvaraie) kiseline

. !oje funkcije imaju lipidi:a) javljaju se kao strukturni sastojci biomembrane"b) slu#e kao oblik u kome se akumulira metabolika toplotac) slu#e kao oblik transporta toploted) nose $enetsku informacijue) imaju za%titnu funkciju

&. !oja se jedinjenja odnose na lipide:a) fosfatidib) kefalinic) neutralne masti'd) (olesterol'e) (eksuronske kiseline

. !oja je (emijska priroda neutralni( masti:a) triacil$liceroli'b) diacil$liceroli'c) fosfo$liceridi

d) me%oviti triacil$liceroli'e) sfin$olipidi

*. !oja jedinjenja spadaju u steroide:a) #une kiseline'b) (ormoni nadbubre$a'c) $an$liozidid) polni (ormoni'e) sfin$omijelini

+. !oja jedinjenja ulaze u sastav (olesterola:a) masne kiselineb) sfin$omijelinic) per(idrofenantrenciklopentan'd) izopren'e) skvalen'

,. !oji se od vitamina pona%aju kao lipidi:a) vitamin -


2/23

b) vitamin !'c) vitamin 'd) vitamin /'e) vitamin D'

0. !akva je (emijska struktura prosta$landina:a) u nji(ov sastav ulazi per(idrofenantrenciklopentanb) imaju ciklopentanski ili ciklopentenski prsten'c) u nji(ov sastav ulazi izoprenoidna strukturad) adr#e polinezasi2ene masne kiseline'e) imaju troatomni alko(ol $licerol

3. !oji lipidi ulaze u sastav lipoproteida krvne plazme:a) (olesterol'b) neutralni lipidi'c) slobodne masne kiseline

d) sfin$omijelinie) $an$liozidi

14. !oji se proces naziva saponifikacijom masti:a) enzimska (idrolizab) alkalna (idroliza'c) (idro$enizacijad) reakcija sa olovo5acetatome) emul$ovanje masti

11. !oji sastojci 2elije sadr#e fosfolipide:

a) mijelinski omota nervni( 2elija veliko$ moz$a'b) (ijaloplazma 2elija 6koristi se pri oksidaciji" tj. u ener$etske svr(e)c) lipoproteidni kompleks membrana '

1. lobodne masne kiseline nastaju kao rezultat dejstva koji( enzima:a) fosfolipaza'b) acetil(olinesterazac) nespecifine esterazed) lipaze'e) arilesteraze

1&. !akvom pretvaranju podle#e $licerol koji nastaje u prvoj etapi pri raz$radnjitriacil$licerola:

a) redukcijib) oksidacijic) metilovanjud) fosforilovanju'e) acilovanju


3/23

1. 7a koji se nain prete#no vr%i raz$radnja vi%i( masni( kiselina:a) dekarboksilacijomb) redukcijomc) 5 oksidacijomd) 5 oksidacijom'

e) 5 oksidacijom

1*. U kojim se 2elijskim or$anelama vr%i oksidacija masni( kiselina:a) jedrub) mito(ondrijama'c) ribozomimad) mikrozomimae) citoplazmi

1+. !roz koje se stadijume 6faze) vr%i proces aktivacije molekula masni( kiselina inji(ovo ula#enje iz citoplazme u mito(ondrije:

a) enzimskom esterifikacijom slobodni( masni( kiselina" koja se obavljacitoplazminim -o 6na raun 8P5a) i to u spoljnoj membranimito(ondrija '

b) fosforilacijom slobodne masne kiseline na raun 8P5ac) prenosom ostataka masne kiseline na molekul karnitina pomo2u ko$a se

ostvaruje prenos to$ ostatka kroz unutra%nju membranu mito(ondrija'd) prenosom ostatka masne kiseline na unutarmito(ondrijski -o'

1,. !oja niskomolekulska azotna baza uestvuje u prenosu ostatka masne kiselinekroz membranu mito(ondrija:

a) karnozin

b) karnitin'c) kreatinind) anserin

10. !ako se nazivaju enzimi koji katalizuju sintezu -o5estara masni( kiselina:a) aciltransferazab) acetil5-o5sintetaza'c) tiokinaza masni( kiselina'd) acil5-o5de(idro$enazae) e)5ketotiolaza

19. !oje reakcije uestvuju u ciklusu oksidacije masni( kiselina:a) aktivacija masni( kiselina na raun -o59 6ue%2em 8P5a)'b) dekarboksilacijac) de(idro$enacija'd) de(idratacijae) (idratacija'


4/23

20. !ako se naziva enzim pomo2u ko$a se odvajaju dva radikala u$ljovodonika od5 ketoacil5-o:

a) tiokinazab) aciltransferazac) 5ketotiolaza'

d) (idroksiacil5-o5(idro5liaza

1. !oja se jedinjenja nazivaju ketonskim 6acetonskim) telima:a) acetoacetil5-ob) acetosir2etna kiselina'c) (idroksibuterna kiselina'd) aceton'e) sukcinat

22. !oji se krajnji proizvodi $rade 5oksidacijom masni( kiselina sa neparnimbrojem atoma u$ljenika:

a) sukcinil5-ob) propionil5-o 'c) acetil5-o'd) metilmalonil5-oe) 5(idroksibutirat

23. !oji su jo% putevi oksidacije masni( kiselina osim 5oksidacije" prisutni u #ivim2elijama:

a) oksidativna fosforilacijab) 5oksidacija'c) 5oksidacija'

24. !oje jedinjenje nastaje kao proizvod prve reakcije 5oksidacije masni( kiselina:a) acetil5-ob) acil5-o'c) acetoacetatd) sukcinil5-oe) $licerofosfat

*. !oje se jedinjenje pojavljuje kao krajnji proizvod raz$radnje vi%i( masni(kiselina:

a) 5$licerofosfatb) 5(idroksibutiratc) acetil5-o'd) metilmalonil5-oe) acil5-o

26. !oji koenzimi uestvuju u ciklusu 5oksidacije masni( kiselina:a) -o59'


5/23

b) D'c) 7D;'d) kobalamine) tiaminpirofosfat

27. !oliko se molekula 8P $radi pri odvajanju jedno$ acetil5-o u toku 5oksidacije masni( kiselina:a) &b) *'c) &*d) 3+e) 1&4

28. !oliko se molekula acetil5-o dobije u toku 5oksidacije stearinske kiseline:a) 0b) &

c) 3'd) 14e) ,

3. !ao rezultat koji( reakcija se stvara $lavna koliina acetil5-o umito(ondrijama:

a) oksidativne dekarboksilacije piruvata'b) 5oksidacija masni( kiselina'c) acetil5-o5karboksilazne reakcijed) od fra$menata koji sadr#e jedan u$ljenikov atom

&4. !ako se zove multienzim koji je sposoban da ostvaruje ceo ciklus reakcijabiosinteze vi%i( masni( kiselina:a) acetil5-o5karboksilazab) (idrataza vi%i( masni( kiselinac) aciltransferazad) transacilazae) sintetaza vi%i( masni( kiselina'

&1. U kojim delovima 2elije se vr%i sinteza vi%i( masni( kiselina:a) jedrub) mito(ondrijama

c) endoplazmatikom retikulumu citoplazme'd) mikrozomimae) ribozomima

&. U kojoj se reakciji koristi u$ljendioksid pri biosintezi vi%i( masni( kiselina:a) sintezi acetil5-o od fra$menata sa jednim -5atomomb) 8P 5 zavisnoj sintezi malonil5-o iz acetil5-o'c) $ra


6/23

d) d) pretvaranju malonil5-o u 5ketobutiril5-oe) e) prelazu 5ketoacilderivata u (idroksiacilderivate

&&. =ta je izvor 7DP9 za sintezu masni( kiselina:a) oksidacija citoplazmatsko$ $lukozo5+5fosfata pentozofosfatnim putem'

b) oksidacija malata do piruvata i ->'c) stvaranje piruvata

&. !oje su reakcije neop(odne za sintezu triacil$licerola 6neutralni( masti):a) di(idroksiacetonfosfat ; 7D9 ; 9; ? L5$licerol5&5fosfat ; 7D;'b) 8P ; $licerol ? L5$licerol5&5fosfat'c) D5$liceralde(id5&5fosfat ; 9&P> ? &5fosfo$liceroilfosfat

&*. !ao rezultat koje reakcije se sintetizuje fosfatidna kiselina:a) (idrolizom slo#eni( estarab) raz$radnjom fosfoan(idrida vi%i( masni( kiselina

c) fosforilacijom $licerolad) transacilovanjem $licerolfosfata'e) redukcijom di(idroksiacetonfosfata

&+. !oji enzim uestvuje u $ra


7/23

4. 7a koji nain komponente (rane koje deluju kao davaoci metil $rupepopravljaju stanje jetre u bolesnika sa masnom infiltracijom jetreA

a) >mo$u2avaju sintezu BLDL'b) >mo$u2avaju sintezu (olina'

c) >mo$u2avaju ekskretornu ulo$u jetre1. !oliko ener$ije" u obliku 8P5a" se dobija kompletnom oksidacijom palmitinske

kiseline do u$ljen dioksida i vodeAa) 1&1b) 13'c) 3+

. !oliko se 8P5a dobija oksidacijomAa) jedno$ molekula acetosir2etne kiseline. 6& 8P)b) jedno$ molekula 5(idroksibuterne kiseline 6+ 8P)

&. !oliko molekula $lukoze 2e se potro%iti za produkciju 7DP9 potrebno$ zasintezu jedno$ molekula (olesterola iz acetil5!oA

a) b) 0'c) +

. 7a koji nain se oleinska kiselina konvertuje u acetil5!oAa) 9idrolizomb) 5oksidacijom'c) redukcijom

*. !ako masno tkivo dobija $licerol5&5fosfat za sintezu triacil$licerolaAa) Iz $licerolab) Iz $lukoze'c) Iz (olesterola

+. 7a koji nain se re$uli%e aktivnost enzima acetil5!o karboksilazeAa) Pomo2u limunske kiseline'b) Pomo2u biotinac) Pomo2u palmitil !o'

,. 7a koji nain amino5kiseline mo$u da se ukljue kao prekursori u sintezupalmitinske kiselineAa) Preko propionil !ob) Preko acetil !o'c) Preko sukcinil !od) Preko acil !o

0. !oji enzimi uestvuju u oksidaciji oleinske kiseline do acetil5!oA


8/23

a) 8iokinaza'b) 9idrolazec) De(idro$enaze'd) 9idrataze'e) !arboksilaze

f) Liaze'3. >bjasni na koji nain se dobija intracelularna voda iz masti deponovani( u

masnom tkivu sisaraAa) Caz$radnjom triacil$licerolab) U respiratornom lancu mito(ondrija'c) ktivacijom $licerola

*4. !akve efekte ima deficit karnitin5acil transferaze u skeletnim mi%i2ima naprolon$iran fiziki radA

a) timuli%e $a

b) Dovodi do reverzibilne mi%i2ne paralize i bolova'c) >nemo$u2ava bilo kakav fiziki napor

*1. Da li je aspirin efikasan u preveniranju a$re$acije trombocitaAa) Da'b) 7e

*. Ukoliko bi osoba unosila (ranu bez (olesterola i triacil$licerola" kako bi se toispoljilo na deponovanje triacil$licerola u masnom tkivuA

a) manjenjem lipo$eneze'b) Ubrzanjem lipo$enezec) 7ebi imalo uticaja

53. 5(idroksi5 5 metil$lutaril5!o je intermedijat u sintezi acetosir2etne kiseline i(olesterola u jetri. >vim metabolikim procesima je dostupan u:

a) ito(ondrijama i citozolub) ito(ondrijama i endoplazmatskom retikulumu'c) Cibozomima i endoplazmatskom retikulumu

*. !ako se sinteti%e esterifikovani (olesterolAa) Bezivanjem masne kiseline za boni lanac (olesterolab) Bezivanjem masne kiseline za nezasi2enu vezu u @ prstenu

c) /sterifikacijom >9 $rupe u polo#aju & (olesterola'**. Ea%to koncentracija acetonski( tela raste u krvi u toku produ#eno$ $ladovanjaA

a) Ebo$ pove2ane mobilizacije amino kiselinab) Ebo$ pove2ane raz$radnje masti'c) Ebo$ pove2ane raz$radnje masni( kiselina'd) Ebo$ nemo$u2nosti njo(ive raz$radnje


9/23

*+. !oji su fiziko5(emijski razlozi za transport masni( kiselina u spoju saalbuminimaA

a) 7erastvorljivost u lipidimab) Castvorljivost u lipidimac) 7erastvorljivost u krvnoj plazmi'

*,. Prosta$landini se sinteti%u iz masni( kiselina:a) ara(idonske" 5linolenske i /P5e'b) ara(idonske i oleinskec) ara(idonske

*0. U $licerofosfolipide spadaju:a) lecitin" kefalin" serin fosfatidi" inozitol fosfatidi'b) plazmalo$eni" kardiolipini" fosfatidil $licerol'c) lecitin" kefalin" plazmalo$eni" kardiolipini

*3. pecifina u$ljeno (idratna komponenta $an$liozida je:a) (eksozaminb) sijalinska kiselina'c) L5fukozad) (eksoza

+4. fin$olipidoze su posledica deficita:a) anaboliki( enzimab) transferazac) kataboliki( enzima'

+1. !oje je jedinjenje $lavni prekursor za sintezu #uni( kiselinaa) $lukozab) fosfatidna kiselinac) (olesterol'd) (olin

+. !oje su primarne #une kiseline:a) (olna i lito(olnab) (olna i dezoksi(olnac) (olna i (enodezoksi(olna'd) (olna" dezoksi(olna i lito(olna

+&. Ulo$e #uni( kiselina su:a) u varenju i resorpciji u$ljeni( (idratab) u varenju i resorpciji masti'c) u resorpciji liposolibilni( vitamina 'd) u resorpciji amino kiselina


10/23

E>87I @IL7 I I7>!I/LI7/

1. Fedan od od$ovora koji se odnosi na klasifikaciju aminokiselina nije taan.a) prema strukturnoj klasifikaciji aminokiseline se dele na: acikline

6nesubstituisane i substituisane) i cikline 6aromatine" (eterocikline i

iminokiseline)b) prema elektro(emijskoj klasifikaciji aminokiseline su podeljene u tri$rupe: neutralne 6monoaminomonokarboksilne)" bazne6monoaminodikarboksilne ) i kisele 6diamino5monokarboksilne). '

c) prema biolo%koj klasifikaciji aminokiseline se dele na: esencijalne 6koje seu or$anizmu ne sinteti%u) i neesencijalne 6 koje se u or$anizmu mo$u dasinteti%u).

. Fedan od dati( od$ovora nije taan:a) valin" leucin" izoleucin i ar$inin su esencijalne aminokiselineb) treonin" lizin" (istidin i metionin su esencijalne aminokiseline

c) serin" $licin" alanin" $lutaminska kiselena" aspara$inaska kiseline suneesencijalne aminokiselined) fenilalanin i triptofan su neesencijalne aminokiseline'

&. !ojim se vezama povezuju aminokiseline u proteinimaAa) $likozidnimb) estarskimc) peptidnim'

. Fedan od ponu


11/23

c) uravnote#en id) me%ovit. '

,. Proteinski minimum je najmanja koliina belanevina (rane koja obezbe


12/23

1. >ptimalni p9 za delovanje tripsina je:a) u kiseloj sredinib) u baznoj sredini'c) u neutralnoj sredini

1*. 8ripsin je enzim koji se sekretuje u obliku tripsino$ena. Fedan od od$ovora kojise odnosi na sekreciju tripsina je taan:a) tripsin sekretuju 2elije #eludane sluzoko#eb) tripsin sekretuju 2elije e$zokrino$ dela pankreasa'c) tripsin sekretuju enterocitid) tripsin sekretuju 2elije endokrino$ dela pankreasa

1+. Gama $lutamil ciklus je va#an:a) za dobijanje ener$ijeb) za sintesu ureec) za transport aminokiselina'

d) za transport masni( kiselina1,. @io$eni amini nastaju:

a) transaminacijom iz aminokiselinab) dekarboksilacijom aminokiselina'c) bata oksidacijom masni( kiselinad) dezaminacijom aminokiselina

10. !oenzim dekarboksilaza je:a) PLP'b) 8PPc) 7Dd) D

13. 8ransaminaze kao koenzim sadr#e:a) 7Db) 7DPc) PLP*d) !o

4. 8ransaminacijom alanin se mo#e sintetisati iz:a) oksalsir2etne kiselineb) alfa5keto$lutarne kiselinec) piro$ro#


13/23

d) $licin

. 79&se iz aminokiselina osloba


14/23

b) sinteza karbamoil fosfata i stvaranje citrulina'c) reakcija u kojoj se sinteti%e ar$inin52ilibarna kiselinad) (idrolitika raz$radnja ar$inina na ornitin i ureu

&4. U prvoj reakciji ciklusa sinteze uree iz ->i 79&se sinteti%e:

a) citrulinb) ornitinc) !arbamoil fosfat*d) ar$inin

&1. 79&se za sintezu uree u mito(ondrijama osloba


15/23

&,. inteza kreatina zapoinje od:a) ar$inina i ornitinab) ar$inina i $licina'c) ar$inina i prolinad) ornitina i $licina

&0. Ea sintezu $licina iz serina potrebno je ue%2e:a) 8PPb) PLPc) 89*d) biotina

&3. Glicin se sinteti%e procesom transaminacije iz:a) alfa5keto$lutarne kisb) oksalsir2etne kisc) $lioksalne kis'

d) piro$ro#


16/23

*. Dikarbonske aminokiseline su:a) $licin i serinb) aspara$inska i $lutaminska kiselina'c) fenilalanin i tirozind) triptofan i (istidin

+. 8ioaminokiseline su:a) aspara$inska i $lutaminska amb) fenilalanin i tirozinc) triptofan i (istidind) metionin" cistein i cistin'

,. a(aropin je produkt u metabolikom putu:a) (istidinab) lizina'c) ornitina

d) fenilalanina0. !arnitin se mo#e sintetisati iz:

a) (istidinab) lizina'c) ornitinad) fenilalanina

3. Dekarboksilacijom (istidina nastaje:a) serotoninb) tiraminc) (istamin'd) melanin

*4. inteza melanina vr%i se iz:a) metioninab) tirozina'c) serinad) alanina

*1. lbinizam je poreme2aj u metabolizmua) (istidinab) ar$ininac) lizinad) tirozina'

*. Ea sintezu (ormona %titne #lezde potreban je :a) (istidinb) ar$ininc) tirozin*


17/23

d) triptofan

*&. inteza niacina 6vit PP) mo#e da se vr%i iz:a) (istidinab) ar$inina

c) tirozinad) triptofana'

*. erotonin nastaje dekarboksilacijom iz:a) *5>9 triptofana 'b) ar$ininac) tirozinad) triptofana

**. etionin" cistein i cistin su tioaminoliseline. Eaokru#i netaan od$ovor.a) etionin je neesencijalna amino kiselina koja ima ulo$u u sintezi

proteina" u transmetilacionim reakcijama" u sintezi cisteina i cistina'b) 5adenozil5metionin 6) je aktivan metionin iz ko$a odvajanjem metil$rupe nastaje nastaje 5adenozil5(omocistein 69)

c) cistationin5beta5sintetaza i cistationaza su enzimi koji u svojoj strukturisadr#e PLP kao koenzim

*+. Eaokru#i netaan od$ovor koji se odnosi na cisteina) cistein se sinteti%e u or$anizmu iz metionina preko (omocisteina i

cistationinab) cistein je aminokiselina koja se koristi za sintezu $lutationa" koenzima "

taurina" proteina" cistina" slu#i kao $lavni izvor jona sulfata u or$anizmuc) cistein dekarboksilacijom prelazi u cisteamin koji se koristi za sintezu

koenzima i za sintezu taurinad) cistin nastaje iz dve molekule cisteina de(idro$enizacijome) cistein desulf(idraza je enzim koji vr%i dezaminaciju cisteina uz

osloba


18/23

a) metilacijeb) oksidoredukcije'c) (idrolized) fosforilacije

+4. minokiseline koje katabolizmom daju acetosir2etnu kiselinu ili njeneprekursore" acetil5!o ili acetoacetil5!o su:a) $liko$eneb) keto$ene'c) i $liko$ene i keto$ene

+1. minokiseline ijim katabolizmom nastaje piro$ro#


19/23

+,. Putrescin" pret(odnik poliamina 6spermina i spermidina) nastajedekarboksilacijom iz:

a) r$ininab) >rnitina'

c) Lizinad) triptofana

Proteini

1. !eratini su proteini sa visokim sadr#ajem:a) sumpora i amino kiseline cistein'b) ma$nezijuma i amino kiseline treoninc) kalcijuma i amino kiseline metionind) sumpora i amino kiseline lizin

. mino kiselina koja se u kola$enu periodino ponavlja je:a) cisteinb) lizinc) serind) $licin'e) valin

&. lbumini su zastupljeni u or$anizmu u:a) ko#i" kosi" noktimab) intracelularnom prostoruc) me


20/23

e) svim $ore pobrojanim

+. !ola$en je $lavna komponenta:a) krvib) kostiju'

c) jetred) (eparinae) #ui

,. !ola$en je jedini protein za koji je u sastavu karakteristino:a) iz$ra


21/23

a) prolina i lizinab) valina i metioninac) ar$inina i lizina'd) ar$inina i leucina

1. Globulini i albumini su definisani kao:a) derivati proteinab) konju$ovani proteinic) $lobularni proteini'd) lipoproteinie) fibrilarni proteini

1&. 9emijski keratin je:a) $lobulinb) fibrilarni protein'c) tripeptid

d) (istone) konju$ovani protein

1. U procesu elektroforeze belanevina ukoliko je p9 ve2i od izoelektrine take"protein:

a) 2e se kretati ka ne$ativnom polub) 2e se kretati ka pozitivnom polu'c) ne2e se kretatid) precipitira2e

1*. DezmozinJ je struktura koja nastaje:a) (idroksilacijom prolina i formiranjem tropokola$enab) dezaminacijom lizina u toku istezanja elastina'c) karboksilacijom $lutamina u toku koa$ulacijed) acetilacijom (istona u D7!

1+. Pomenute pojmove svrstaj na mesta koja i( bli#e obja%njavaju:.Disulfidne veze@. Bodonina veza-.lfa (eliksD.Denaturacija/. Peptidna veza

5555B----ormira se izme


22/23

1,. >d$ovori na postavljena pitanja koriste2i date mo$u2nosti:. Proteini pokazuju koloidna svojstva@. 7a strukturu proteina nema uticaja p9" toplota ili UB zraenje-. Proteini sadr#e slobodne amino i karboksilne $rupe nastale iz $ama5

karboksilne $rupe $luatminske kiseline i epsilon amino $rupe lizina

D. pecifine osobine proteina iskljuivo su uslovljene postojanjem peptidneveze

a) " @ i - su tanib) i - su tani'c) @i D su tanid) amo D je tanoe) ve pobrojano je tano

10. 8ermini primarnaJ" sekundarnaJ i tercijarnaJ struktura belanevinaoznaavaju:

a) lfa (eliks" beta (eliks i $ama (eliksb) Peptidne i disulfidne vezec) Peptidne veze" vodonine veze" nekovalentne i disulfidne veze'd) elektrostatsku interakciju" van der aals sile i disulfidne vezee) amino kiselinski raspored" vodonine veze i beta (eliks

13. tavi od$ovaraju2i broj ispred reenice koja bli#e obja%njava:1.lbumini.9istoni&.Protamini.Globulini*.Glijadini+./lastini

5555+555>bavljaju svoju ulo$u za(valjuju2i prisustvu lizinski( rezidua" kojedezamini%u u pirolu5slinu strukturu55551555Globularne belanevine" sadr#e $otovo sve esencijalne amino kiseline" jakoamfifilne i mo$u lako vezivati (idrofobne supstance5555*555@iljne belanevine5555&555@azne belanevine" jako male molekulske te#ine" mo$u da dijaliziraju5555555Beoma raznovrsne molekulske te#ine" vezuju lipide u krvnoj plazmi5555555Iz$ra


23/23

biohemija za medicinare ii deo- lipidi,a.k.,proteini

Documents