bilten produktna berza

GODIŠNJI BILTEN

ZA 2012.

cyan magenta yellow

black Produktna berza Strana 1

REČ DIREKTORAPoštovani,

Kao i svake godine i ovoaj put smo se odlučili da napravimo kratku retrospektivu dešavanja na na-šem berzanskom tržištu putem ovog godišnjeg Ber-zanskog biltena. Iza nas je jedna teška ekonomska godina. Ekonomska kriza koja se najočiglednije ispo-ljila kroz veliku besparicu i nelikvidnost, ponovo je otvorila neke probleme za koje smo mislili da nam se više neće dešavati. Naime, začarani krug dužnič-kih odnosa između privrednih subjekata ponovo je na mala vrata uneo atmosferu nesigurnosti u poslo-vanju, neizvesnosti u pogledu poslovnog planiranja i, kao najgoru moguću pojavu, manje ili više prikrive-ne poslovne prevare. U takvoj atmosferi „Produktna berza“ iz Novog Sada poučena nekim lošim iskustvi-ma iz prethodnih godina je učinila značajne korake u pogledu obezbeđenja sigurnosti tržišnih učesnika u trgovanju preko berze. Posledica svega toga je bio veći obim prometa roba i veći broj zaključenih kupo-prodajnih ugovora preko berze u 2012. u odnosu na 2011. godinu. Ovo, samo po sebi, predstavlja jasan signal da je politika menadžmenta koja je u fokus stavila poslovnu maksimu „sigurnost pre svega“, bila ispravna i pravi i jedini put daljeg poboljšavanja sistema berznske trgovine na SPOT tržištu.

Sa aspekta tržišnih dešavanja protekla godina se može podeliti na dva dela. Prvu polovinu godine od-likovale su relativno stabilne cene i svojevrsna tržišna predvidivost, dok je druga polovina godine bio period naglih cenovnih skokova i rasta cena do nivoa gde su neke robe, poput soje, dostizale istorijske cenovne maksimume. Naravno, razlog ovakvog tržišnog sce-narija treba tražiti pre svega u velikoj suši koja je kod nekih kultura, kao što su kukuruz i soja, bukvalno pre-polovila prinos. Da bismo do kraja upotpunili sliku o tržištu važno je naglasiti da je fenomen klimatskih pro-mena globalnog karaktera, pa su i najveći svetski proi-zvođači žitarica i industrijskog bilja imali velike podba-čaje u proizvodnji, što je dovelo do opšteg rasta cena u svetu. Međusobne jasne korelacije međunarodnih i našeg tržišta su nesporne, te je ova okolnost upra-vo i razlog zašto je druga polovina 2012. proglašena kao treći cenovni pik u poslednjih pet godina kako na svetskom, tako i na našem tržištu hrane.

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 2

Šta možemo da očekujemo u 2013. godini?U delu koji se tiče organizovanja tržišta, koje

organizuje berza u Novom Sadu, mi sa Produktne berze obećavamo da ćemo i dalje raditi na usavrša-vanju sistema sigurnosti u trgovanju preko ove insti-tucije. Sa druge strane, najava spremnosti države da konačno zakonski instalira sistem koji će omogućiti terminsko trgovanje, otvara nove perspektive za otvaranje novog, terminskog tržišta. O dostignući-ma i prednostima trgovanja na terminskim tržištima nadam se da ćemo više pisati i pričati kroz neki pro-jekat edukacije, kada otvaranje ovog tržišta bude izvesno.

Tržište? Preneti bilansni problemi iz druge polovine pret-

hodne godine svakako će se u još oštrijoj formi is-poljiti u prvoj polovini ove godine. Procene relevan-tnih svetskih tržišnih analitičara i institucija upućuju na novi cenovni pik koji bi mogao da se desi između prvog i drugog kvartala godine. Ova očekivanja sa-svim su realna i bez obzira kakav bude skok cena u ovom periodu, svet, pa i Srbija, će se sigurno još do početka nove ekonomske poljoprivredne godine su-očavati sa visokim cenama primarnih poljoprivred-nih proizvoda.

Ima li mesta optimizmu za novu ekonomsku go-dinu u velikoj meri će zavisiti od primene agrotehni-ke u uzgoju biljnih kultura. Da li će to biti dovoljno kada se tako učestalo ponavljaju agrometeorološki ekstremi videćemo u drugoj polovini godine. Dobra vest za srpsko tržište ovih roba jeste da Srbija ima dobar potencijal ne samo u pogledu pedoloških uslova, već i značajan resurs u vrednim paorskim rukama i znanju. Te performanse treba racionalno upotrebiti i iskoristiti okolnosti na svetskom tržištu hrane tako što ćemo srpski poljoprivredni proizvod afirmisati kao prestižnu robu sa dobrom cenom na svetskoj pijaci hrane.

Želimo vam svaku sreću u poslovnom i privatnom životu u 2013. godini

Vaša PRODUKTNA BERZA

Žarko Galetin , direktor

cyan magenta yellow


3

Cenovna stabilnost u prvoj polovini godine,•

Nagli rast cena u drugoj polovini godine,•

Ekstremna suša i visoke temperature poremetili bilanse,•

Cenovni pikovi su zabeleženi u vreme žetve,•

Interventni otkup/prodaja kukuruza i pšenice od strane države...•

IZDVAJAMO U 2012. GODINI

Sala za berzansku trgovinu „Produktne berze“ u Novom Sadu

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 4

4

STATISTIKA

cyan magenta yellow


5

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 6

6

ANALIZA TRŽIŠTA

Kolebanja na svetskom tržištu potpomognuta lošim vremenskim uslovima, koje su zahvatile ceo region Balkana, su za posledicu imale visoke cene poljoprivrednih proizvoda i na domaćem tržištu. Kao i u celom svetu i kod nas je godina započela veoma optimistično, da bi tokom leta suša pokrenula nagli rast cena. Koliko su sušno vreme i visoke tempera-ture oštetile useve i umanjile rod, govori i to da je da je najviša cena zabeležena u trenutku žetve, odnosno onda kada bi trebala da je najniža.

Cena kukuruza, kao najzastupljenije robe u berzanskom prometu u 2012., je startovala sa nivoa od 15,50 din/kg bez PDV-a.Na tržištu kukuruza je, kao i na tržištu pšenice, došlo do rasta cena tokom januara.

TRŽIŠTE KUKURUZA

cyan magenta yellow


7

Prevashodni razlog „iznenadnog“ skoka cene kukuruza je bilo ponovno otvaranje plov-nog puta na Dunavu, tako da je cena sredinom meseca zabeležila značajan skok, koji je kasnije bio limitiran cenom na inostranim berzama i izvoznom kalkulacijom. Poslednja zaključena cena u januaru je iznosila 17,40 din/kg bez PDV-a, što je rast od čak 12,3% u poređenju sa poslednjom cenom iz decembra 2011. Ponderisana cena je u proseku veća za 11,94% i bila je na nivou od 16,97 din/kg bez PDV-a (18,32 din sa PDV-om).

Prvu polovinu februara je obeležio slab promet, da bi se u drugoj polovini meseca trži-šte značajno pokrenulo. Kako su se otvorile izvozne perspektive, tako je i tržište kukuruza ponovo oživelo i postalo najaktivnije. Tome je pre svega doprineo pad cene krajem mese-ca, kao i pad kursa dinara. Nakon pika koji je postignut sredinom meseca, a koji je izno-sio 19,30 din/kg bez PDV-a, cena je do kraja meseca nastavila da se kreće u dijametralno suprotnom pravcu. Cena se kretala u opsegu od minimalnih 17,17 din/kg do, već pomenu-tih, maksimalnih 19,30 din/kg, dok je ponder iznosio 18,50 din/kg bez PDV-a (19,98 din/kg sa PDV-om). U odnosu na januar cena kukuruza je zabeležila rast od 9%.

Mesec mart je bio dosta specifičan u odnosu na prethodni period i to iz dva razloga. Nakon nepovoljnih vremenskih uslova za transport tokom zimskog perioda, došlo je vreme da se realizuju izvozni aranžmani. Povećan izvoz tokom marta je imao pozitivne posledice i na trgovanje na organizovanom berzanskom tržištu, pa je i mesečni obim prometa bio najveći u poslednje tri godine. Drugi razlog je intervencija na tržištu Vlade Republike Srbije prodajom 50.000 tona kukuruza i pšenice. Nastup Države na tržištu je uticao da se tražnja u većoj meri okrene povoljnijoj ponudi sa kojom je na tržište izašla Republička direkcija za robne rezerve od ponude na komercijalnom tržištu, što je rezultiralo padom prometa na početku meseca i stabilizacijom cene. Međutim, do kraja marta cena je pod uticajem izvoza rasla, pa je i prosek u odnosu na februarski veći za 1,19%, odnosno martovski ponder za kukuruz je 18,71 din/kg bez PDV-a (20,21 din/kg sa PDV-om).

Trend kretanja cene kukuruza na organizovanom berzanskom tržištu tokom aprila je bio dosta stabilan. Ponuda i tražnja su pokušavale da postignu što bolje pozicije nalazeći se najčešće na nivou od 19,50 din bez PDV-a, dok su vesti o setvi ove žitarice govorile o rekordnim površinama kako u svetu tako i kod nas, a samim tim i o rekordnoj proizvodnji. Cena se kretala od minimalnih 19,20 do maksimalnih 20,00 din/kg bez PDV-a, dok je pon-der iznosio 19,48 din bez PDV-a (21,04 sa PDV-om), što je u odnosu na prosek iz prethod-nog meseca rast od 4,12%.cy

an m

agen

ta y

ello

w b

lack

P

rodu

ktna

Ber

za

Str

ana

8

8

Pad vrednosti dinara je još jednom imao značajan, ako ne i preovlađujući uticaj na kretanje cena na domaćem tržištu. Samo tokom maja dinar je devalvirao za 4%, čime je povećana nervoza na tržištu. Paralelno je i cena soje imala konstantan rast i iz nedelje u nedelju beležila nove rekorde.Takođe su i prilično konfuzne procene svetskih analitičara o bilansnim izgledima najvažnijih poljoprivrednih kultura za predstojeći period podgrevale neizvesnost na tržištu poljoprivrednih roba. Gotovo tokom celog meseca cena je rasla, da bi svoj mesečni maksimum dostigla 25. maja, kada je realizovan ugovor po ceni od 20,40 din/kg bez PDV-a (22,03 sa PDV-om). U odnosu na prethodni mesec kukuruz je u proseku poskupeo za 2,46% i koštao je 19,98 din/kg bez PDV-a (21,58 sa PDV-om). Međutim, treba ponoviti da je rast cene u tom periodu bio gotovo anuliran padom vrednosti dinara.

Tržište kukuruza je tokom juna bilo neuobičajeno pasivno. Dešavanja na međunarod-nim tržištima nisu išla na ruku domaćim izvoznicima. Zalihe uticajnih kupaca na svetskom tržištu su se procenjivale kao relativno velike, cena na svetskim berzama je u blagom padu, što je, podgrejano očekivanjima rekordnog roda, smirivalo cenu ove robe i na tržištu Srbije. Prosečna cena u ovom mesecu je bila na nivou od 19,62 dinara bez PDV-a (21,19 din/kg sa PDV-om), što je pad u odnosu na prethodni mesec za 1,8%. Ovo je bio i ujedno prvi pad ponderisane cene na mesečnom nivou od početka 2012.

Koliko su vremenski uslovi krucijalan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno koliko cela planeta zavisi od dobre kiše u pravom trenutku i na pravom mestu pokazalo je tržište tokom jula. Ovo je ujedno bio i najdominantniji trenutak tokom 2012. kojem će se u ovoj analizi zbog uticaja na dalja dešavanja na tržištu posvetiti nešto veća pažnja. Od prvobitno očekivanih velikih viškova žitarica i uljarica širom sveta, koje su analitičari očekivali počet-kom godine, u junu su visoka temperatura i suša doveli do toga da se sve više strahuje da li će zalihe u svetu biti dovoljne i gde će biti granica već visokih cena poljoprivrednih proizvo-da. Pred samu sušu procene proizvodnje (USDA) za rod 2012/13. su išle i do 949,9 miliona tona, što bi bio rast od oko 8,8% u odnosu na 2011. pa bi i pored očekivane veće potroš-nje došlo do rasta prelaznih zaliha na 155,7 miliona tona (≈+20x%). Klimatska dešavanja su demantovala sva očekivanja, tako da je potrošnja ponovo nadmašila proizvodnju, što će ponovo dovesti do pada zaliha i povećanja pritiska na cenu kukuruza.

Koliko je proizvodnja podbacila najbolje govori podatak da je u svetu, u odnosu na proš-lu godinu, i pored povećanja zasejanih površina pod kukuruzom od preko 5 miliona hek-tara, proizvodnja manja za čak 32 miliona tona ili procentualno gledano za 3,7%. Sve ovo

cyan magenta yellow


9

je umnožilo zabrinutost na strani tražnje, pa su kupci nakon potvrda da će suša ostaviti negativne posledice na prinose, kao i da je stanje na poljima iz nedelje u nedelju sve gore, povećali pritisak na stranu tražnje i time podigli cenu kukuruza na istorijski maksimum. Tako je krajem juna cena fjučersa na čikaškoj berzi iznosila 322,82$/t, što je najviša cena ikad zabeležena na ovoj američkoj berzi.

Procene za Srbiju se kreću oko posejanih 1,27 miliona hektara pod kukuruzom, čiji je prinos pao sa 6,48 na 3,50 miliona tona. To je za čak 2,4 miliona tona manja količina nego prethodne godine, odnosno procentualno gledano pad je iznosio 46%.

Nakon generalno stabilne cene u junu, koja je u proseku iznosila 19,64 din/kg bez PDV-a, tokom narednog meseca cena je dostizala značajno više nivoe. Mesec je otpočeo sa 20,30 din/kg bez PDV-a (21,92 sa PDV-om), da bi poslednji ugovor bio realizovan po ceni od 25,00 dinara za kilogram kukuruza (27,00 sa PDV-om). Ponderisana cena za jul je iznosila 24,39 din bez PDV-a ( 26,35 sa PDV-om), što je rast na mesečnom nivou od 24,2%.

Rast cene iz jula meseca se prelio i u avgust, što je za posledicu imalo i pad trgovanja ovom robom. Suša i visoke temperature su se nastavile, što je pored direktnih posledica na rast cene, imalo i indireknu posledicu na transport. Naime, nizak priliv vode je doveo do pada vodostaja Dunava, najznačajnije saobraćajnice za izvoz kukuruza. Nemogućnost dopremanja robe do Konstance, najznačajnije izvozne destinacije, je bio dodatni problem izvoznicima na ionako po njih loš rast cena. Pre samo dva-tri meseca, kada su ugovarali izvozne aranžmane, nisu mogli predvideti da će rast biti tolikog obima I toliko intenzivan.

Cena se u avgustu kretala od minimalnih 25,00 do maksimalnih 27,00 sa PDV-om. Ponderisana cena za avgust je iznosila 25,88 dinara bez PDV-a ( 27,95 sa PDV-om), što je rast na mesečnom nivou od 6,1%. Sredinom meseca je zabeležen i novi dotadašnji cenovni maksimum od 27,00 din/kg bez PDV-a (29,16 sa PDV-om).

Pojavom novog kukuruza na tržištu u septembru cena nije, kao što bi to inače bilo uobi-čajno, odmah imala silazni trend i nije startovala na nižem cenovnom nivou u odnosu na stari rod. Nasuprot tome, cena novog roda kukuruza je,štaviše, startovala na nešto višem nivou od starog roda i nastavila sa rastom sve do sredine meseca, kada je i zabeležen godiš-nji maksimum od 27,30 din/kg bez PDV-a, da bi tek nakon toga nastupio pad i vraćanje na identičan nivo sa početka meseca kada je jedan kilogram kukuruza prometovan po 26,50 dinara bez PDV-a. Maksimalna godišnja cena kukuruza u jeku žetve predstavlja paradoks koji se pojavio kao posle-dica značajnog pada proizvodnje u celom svetu, a time i poreme-ćenih bilansnih pozicija. U proseku je cena sta-rog kukuruza (rod 2011. godine) iznosila 26,80 din/kg bez PDV-a (28,94 sa PDV-om), dok je kuku-ruz roda 2012. realizo-van u proseku po 26,89 din. bez PDV-a (29,04 sa PDV-om).

PROIZVODNJA KUKURUZA U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.GODINA POVRŠINA (HA) PROIZVODNJA (T) PRINOS (KG/HA)

2001 1.216.607 5.910.485 4.8582002 1.196.353 5.586.426 4.6692003 1.199.871 3.817.338 3.1812004 1.199.921 6.569.414 5.4742005 1.220.174 7.085.666 5.8072006 1.169.976 6.016.765 5.1432007 1.201.832 3.904.825 3.2492008 1.273.908 6.158.122 4.8342009 1.208.640 6.396.262 5.2922010 1.229.573 7.207.191 5.8622011 1.258.437 6.479.564 5.1492012 1.270.000 3.500.000 2.756cy

an m

agen

ta y

ello

w b

lack

P

rodu

ktna

Ber

za

Str

ana

10

10

Intervencija Države ponudom za otkup 200.000 tona kukuruza po ceni koja je u tom trenutku bila iznad tržišne, odnosno 27,50 din/kg bez PDV-a (29,70 din/kg sa PDV-om) je za posledicu imala i nizak obim prometa kukuruzom na početku oktobra. Po završetku drža-vnog otkupa, tržište kukuruza je profunkcionisalo na realnom tržištu i to po cenama koje su znatno ispod otkupne cene koju je Država ponudila. Od početka meseca cena kukuruza roda 2012. je gotovo konstantno beležila pad. Sa početnih 26,50 din/kg bez PDV-a pala je na 24,50 din. što je ujedno bio i prag ispod kojeg prodavci nisu hteli da idu, tako da su svi ugovori krajem meseca ostali na datom nivou. Ponder za oktobar je iznosio 27,33 din sa PDV-om, što je 25,31 din bez PDV-a. U odnosu na prethodni mesec kukuruz je u proseku pojeftinio za 5,77%. Sredinom meseca je prometovan i kukuruz roda 2011. po 25,65 din. bez PDV-a.

Ono što je kukuruz izdvajalo od ostalih osnovnih poljoprivrednih proizvoda prethodnih godina, jeste da je to bila roba sa najvećim izvoznim potencijalom i velikim tržišnim viškom. Pad proizvodnje je umanjio raspoložive viškove za izvoz, tako da su se kupci u predsto-jećem periodu, nalazili pre svega na domaćem tržištu, a ne na stranim izvoznim tržištima. Zbog izostanka značajnije izvozne tražnje krajem novembra se pojavio višak kukuruza u ponudi i to je oborilo cenu ovoj robi. Tako je i pored slabe proizvodnje kukuruz u odnosu na prethodni mesec u proseku jeftiniji za 4,23%, odnosno prometovan je po ponderisanoj ceni od 24,24 din/kg bez PDV-a (26,18 sa PDV-om).

Pasivnost tržišta je početkom decembra dovela i do pada cene ove žitarice, da bi se sredinom meseca tržište razdrmalo, čime je zaustavljen dalji pad. Cena na zatvaranju ovo-godišnjeg trgovanja ovom robom je iznosila 23,50 din/kg bez PDV-a (25,38 din sa PDV-om) i u odnosu na poslednju cenu trgovanja iz prethodne godine veća je za 51,60%. Decembarski ponder je iznosio 23,28 din (25,15 din/kg sa PDV-om) što je u odnosu na prethodni mesec pad od 3,96%.

TRŽIŠTE PŠENICEKao i na ostalim, tako i na tržištu pšenice, 2012. je dobro krenula za poljoprivredne

proizvođače. Pšenica je u januaru mesecu, bila jedna od najskupljih u čitavom regionu. Poslednja postignuta cena pšenice u 2011. je iznosila 18,60 din/kg bez PDV-a, da bi se do kraja januara gotovo neprestano povećavala do maksimuma koji je u tom mesecu iznosio 21,00 din/kg bez PDV-a. Ponderisana cena hlebnog žita je u odnosu na decembarski pon-der bila veća za 10%, a iznosila je 20,55 din/kg bez PDV-a (22,20 din/kg sa PDV-om).

cyan magenta yellow


11

Prva polovina februara meseca je, pod uticajem niza nepovoljnih okolnosti počela veo-ma slabo, da bi u drugoj polovini meseca tržište profunkcionisalo. Veliki sneg u februa-ru, dobro je zaštitio pšenicu od dugotrajnih izuzetno niskih temperatura i znatno povećao vlagu u zemljištu, tako da su usevi pod ovom kulturom imali dobar napredak. Rast cene pšenice je nastavljen u februaru, tako da je cena sa nivoa od 21,00 din/kg bez PDV-a, rasla sve do 22,50 din/kg bez PDV-a. Ovo povećanje predstavlja rast u odnosu na prošli mesec za 7,14%. Inače prosečna februarska cena penice roda 2011. je iznosila 22,11 din/kg bez PDV-a (23,88 din/kg sa PDV-om).

Nakon nepovoljnih vremenskih uslova za transport tokom zimskog perioda, u mesecu martu je konačno došlo vreme da se realizuju kako odloženi tako i novi izvozni aranžmani. Povećan izvoz tokom marta je imao pozitivne posledice i na trgovanje na organizovanom berzanskom tržištu. Nakon konstantnog rasta cene pšenice od početka godine, u martu je došlo do primirivanja. Što se tiče cene tokom meseca, ona se kretala od minimalnih 21,30 din/kg bez PDV-a do maksimalnih 22,50 din/kg bez PDV-a, dok je mesečni ponder hlebnog žita iznosio 21,99 din/kg bez PDV-a (23,75 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo pad pro-sečne cene u odnosu na februarsku za 0,54%.

U aprilu se cena pšenice kretala od minimalnih 21,30 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 21,80 din/kg takođe bez PDV-a, dok je mesečni ponder iznosio 21,57 din/kg bez PDV-a (23,29 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo pad prosečne cene za 1,9% u odnosu na prethodni mesec. Prvi put se u aprilu mesecu radila i pšenica „na zeleno“ i to po ceni od 15,00 din/kg bez PDV-a.

Mesec maj je specifičan po tome što je domaća valuta imala istorijski nisku vrednost u odnosu na evro, što je za rezultat imalo velik skok cena posmatrano u dinarima. Pšenica je zajedno sa kukuruzom imala najveći udeo u trgovanju. Naime, ove dve kulture su čini-le skoro ¾ majskog prometa. Nakon dvomesečnog pada prosečne cene hlebnog žita, na domaćem tržištu je ponovo usledio uzlazni trend. Vlada Srbije je 10. maja usvojila uredbu o prodaji 50,000 tona pšenice iz robnih rezervi po ceni od 20,00 dinara za kilogram, kako bi stabilizovala tržište i sačuvala stabilnost cene pšenice i brašna. Međutim, i pored interven-cije države prodajom 50,000 tona pšenice preko Produktne berze, bilansi i snaga odnosa ponude i tražnje su pokrenuli cenu hlebnog žita opet na gore. Jedan kilogram ove žitarice se kretao od minimalnih 21,60 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 23,00 din/kg bez PDV-a, dok je ponder bio na nivou od 22,26 din/kg bez PDV-a (24,04 din/kg sa PDV-om). Tako je rast pondera u odnosu na onaj iz aprila meseca bio veći za 3,22%. Kako se žetva približava-la, tako je i cena pšenice „na zeleno“ rasla. Sklopljen je ugovor po ceni od 17,00 din/kg bez DPV-a, a krajem meseca i po 17,38 din/kg bez PDV-a.

Gotovo polovinu prometa koji je tokom juna meseca istrgovan preko Produktne berze u Novom Sadu, činila je pšenica. Najniža cena u mesecu je bila na nivou od 23,00 din/kg bez PDV-a, dok je maksimalna iznosila 23,70 din/kg bez PDV-a. Junski ponder hlebnog žita je iznosio 23,34 din/kg bez PDV-a (25,21 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo nastavak povećanja prosečne vrednosti i u junu mesecu, a u odnosu na maj to povećanje je iznosilo 4,87%. Prvi ugovor na spot tržištu pšenice novog roda je realizovan po ceni od 21,00 din/kg bez PDV-a (22,68 din/kg sa PDV-om), dok je maksimum postignut krajem meseca i iznosio 21,50 din/kg bez PDV-a (23,22 din/kg sa PDV-om).

Početkom 2012. očekivali su se veliki viškovi žitarica ne samo kod nas, nego i u celom svetu. A onda je ceo svet bio zahvaćen sušom i toplim vremenom koja se upoređivala sa sušom iz cy

an m

agen

ta y

ello

w b

lack

P

rodu

ktna

Ber

za

Str

ana

12

12

1988. , dok su neki indikatori pokazivali da bi mogla da bude čak i gora, kao ona iz 1930. Mesec je otpočeo sa cenom od 22,50 din/kg bez PDV-a, dok je na samom kraju jula meseca cena bila i na 26,00 din/kg bez PDV-a. Cena je u proseku iznosila 24,18 din/kg bez PDV-a (26,12 din/kg sa PDV-om), što je u odnosu na jun bilo povećanje od 3,6%.

Pšenica je u avgustu mesecu činila gotvo ¾ ukupnog prometa preko Produktne berze u Novom Sadu.

Vrednosti cene pšenice u svetu su nastavile da reaguju na rast cena ostalih poljopri-vrednih proizvoda, ali je takođe bila prisutna i zabrinutost zbog crnomorske i australijske pšenice. U tom periodu crnomorski izvoz je imao veliki udeo u svetskoj prodaji, ali se već tada očekivalo da će raspoložive zalihe biti sve manje i manje. Što se tiče našeg tržišta u avgustu cena pšenice je u proseku iznosila 27,96 din/kg bez PDV-a (30,20 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo rast prosečne cene u odnosu na julsku za 15,64%. Cena se kretala od minimalnih 25,80 din/kg bez PDV-a, do maksimalnih 29,00 din/kg bez PDV-a.

Cena pšenice je tokom septembra meseca beležila konstantan rast, da bi na samom kraju bila prometovana po ceni od 28,00 din/kg bez PDV-a, što je ujedno bila i najveća cena u pomenutom mesecu, dok je minimum iznosio 27,00 din/kg bez PDV-a. U odnosu na avgust prosečna cena hlebnog žita je bila u padu za 2,4% i koštala 27,25 din/kg bez DPV-a (29,43 din/kg sa PDV-om).

Jačanje dinara i nelikvidnost tražnje su jedni od značajnih faktora koji su prinudili proda-vce da obore cene na nivo koji je prihvatljiv kupcima u oktobru mesecu, tako da su cene kako pšenice tako i svih roba na berzi zabeležile pad vrednosti. Trend kretanja cene pšeni-ce je imao suprotan smer u odnosu na prethodni mesec, ali je prosečna cena ipak bila na neznatno višem nivou, odnosno za 0,33% je bila veća u odnosu na septembarski ponder i iznosila je 27,34 din/kg bez PDV-a (29,53 din/kg sa PDV-om).

U novembru mesecu je došlo do pada cena žitarica. Posledica pada cena je bio nizak obim prometa do pred sam kraj meseca. Prevelika očekivanja ponude sa jedne strane i finansijska slabost tražnje sa druge, uz predpostavke da će cena nastaviti sa silaznim tren-dom, otežavali su usaglašavanje dve strane oko cena. Minimalna cena je iznosila 26,5 din/kg bez PDV-a, a maksimalna 27,20din/kg bez PDV-a. Novembarski ponder je iznosio 26,79 din/kg bez PDV-a (28,93 din/kg sa PDV-om). Prosečna cena hlebnog žita je u novembru bila jeftinija za 2,0% u odnosu na oktobarsku.

cyan magenta yellow


13

Tržište pšenice je tokom decembra bilo dosta pasivno. Hlebno zrno se sredinom mese-ca čak nije ni pojavljiva-lo u berzanskom trgo-vanju, da bi se krajem meseca realizovali ugo-vori po višim cenama u odnosu na one sa počet-ka meseca. Tgovanje je startovalo sa nivoa od 27,00 din bez PDV-a, da bi se krajem meseca nastavilo po ceni od 27,40 din, što je bila i poslednja zaključena cena na kraju 2012. godine. Kilogram pšenice je u decembru u proseku koštao 26,88 din bez PDV-a (29,03 din sa PDV-om), što je za neznatnih 0,3% veća cena u odnosusu na onu iz novembra.

PROIZVODNJA PŠENICE U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.GODINA POVRŠINA (ha) PROIZVODNJA (t) PRINOS (kg/ha)

2001 691377 2.529.934 36592002 693823 2.240.182 32282003 611633 1.364.787 22312004 636289 2.758.017 43342005 563269 2.007.060 35632006 539813 1.875.335 34742007 619000 2.169.000 35552008 488000 2.119.000 43002009 565000 1.978.000 35002010 489000 1.651.000 33002011 493000 2.093.000 42002012 481000 1.921.000 4000

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 1

4

14

cyan magenta yellow


15

SOJAGodina 2012. je dobro počela za poljoprivredne proizvođače na tržištu soje.

Ukidanje prelevmana na uvoz sojine sačme je za posledicu imalo nižu cenu sačme u odnosu na zrno soje, što nije bio slučaj do njihovog ukidanja. Naime, vrednost sojine sačme je u proseku u januaru iznosila 34,86 din/kg bez PDV-a (41,14 din/kg sa PDV-om), dok je zrno soje vredelo 36,76 din/kg bez PDV-a (39,70 din/kg sa PDV-om). U odnosu na decembarsku vrednost, zrno soje je imalo veću vrednost za 6,90%. Prva polovina meseca je, što se količinskog obima prometa tiče, bila pod uticajem niza nepovoljnih okolnosti i počela veoma slabo, da bi u drugoj polovini meseca tržište profuncionisalo. Rast cena na tržištu uljarica je doprineo tome da i pored pada koli-činskog prometa u odnosu na decembar 2011., finansijska vrednost prometa zabeleži rast.

Cena soje je nastavila da raste i u februaru i to za 7,37% u odnosu na januarsku vrednost, tako da je u proseku iznosila 39,47 din/kg bez PDV-a (42,63 din/kg sa PDV-om). Rastući trend cena je bio prisutan i u martu. Zrno soje je u odnosu na februar poskupelo za 1,88%, tako da je jedan kilogram u proseku iznosio 40,21 din/kg bez PDV-a (43,42 din/kg sa PDV-om). Dobar tržišni status i sve veći tržišni kapacitet roba iz soja kompleksa primetio se u arpilu mesecu na osnovu sve većeg prisustva u strukturi trgovanja. Cena soje se u aprilu kretala od minimalnih 42,00 din/kg bez PDV-a (45,36 din/kg sa PDV-om), pa do maksimalnih 44,50 din/kg bez PDV-a (48,06 din/kg sa PDV-om), dok je aprilski ponder iznosio 43,76 din/kg bez PDV-a (47,26 din/kg sa PDV-om).

Istorijski niska vrednost domaće valute u odnosu na evro je tokom meseca maja „gurala“ cene, posmatrano u dinarima, na gore. Zabeležen je nadprosečan skok cena iz soja kompleksa, koje su dostigle svoj apsolutni maksimum. Majski ponder soje u zrnu je imao vrednost od 49,48 din/kg bez PDV-a (53,44 din/kg sa PDV-om). U odnosu na cenu postignutu tokom žetve kada je jedan kilogram zrna u proseku koštao 35,73 dinara bez PDV-a, došlo je do rasta cene od čak 38,48%. U poređenju sa prethodnim cy

an m

agen

ta y

ello

w b

lack

P

rodu

ktna

Ber

za

Str

ana

16

16

mesecom soja je poskupela za 13,08%. Prosečna cena soje u trgovanju „na zeleno“ je iznosila 36,62 din bez PDV-a (39,22 din sa PDV-om).

Na osnovu zainteresovanosti tržišta za sojom, koja iz godine u godinu sve veće, tokom juna cena soje je opet imala uzlazni trend. Zbog uzdrmanih svetskih bilansa, cene soje su skočile do rekordnih nivoa i na našem tržištu. Zrno soje, roda 2011. je, od minimalnih 56,70, doseglo maksimalnih 57,24 din/kg sa PDV-om, dok je prosečna junska cena iznosila 52,69 din/kg bez PDV-a (56,90 din/kg sa PDV-om). U odnosu na prošli mesec cena ove uljarice je poskupala za 6,51%, dok je prosečna cena trgovanja soje na zeleno iznosila 38,27 din/kg bez PDV-a.

Kao što je već napomenuto jul mesec je pokazao koliko zaista vremenksi uslovi utiču na poljoprivredu, odnosno koliko za ceo svet znače da se prave vremenske prilike dogode u pravom trenutku. Ono što se na početku godine očekivalo od prinosa uljarica, tokom jula je sve više strah prerastao u da li će biti dovoljno zaliha i gde će biti gornja granica ionako već visokih cena. Cena soje je sredinom meseca zabeležila oštar uspon, da bi svoj apsolutni istorisjki maksimum dostigla 24. jula, kada je jedan kilogram ove uljarice dostigao vrednost od 72,00 din/kg bez PDV-a (77,76 din/kg sa PDV-om). Konvertovano u dolare soja je dosti-gla vrednost od 741 dolar po toni što je apsolutni cenovni maksimum od kada se prati cena soje na našem tržištu. Prosečna cena je iznosila 64,26 din/kg bez PDV-a (69,40 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo rast u odnosu na prošli mesec 31,2%. Koliko je cena skočila moglo je da se vidi i iz poređenja sa istim periodom od 2011.,u odnosu na koji je povećanje iznosilo 88,28%.

Što se tiče vremenskih uslova tokom avgusta, kiše su za useve ocenjene kao dobar stabilizator. Iako se mislilo da će cene soje nastaviti da rastu, one ipak nisu uspele da drugi mesec za redom probiju maksimum. Prosečna cena je u avgustu mesecu iznosila 71,55 din/kg bez PDV-a (77,27 din/kg sa PDV-om), što je predstavljalo rast u odnosu na jul mesec od 11,34%.

Na kretanje cena uljarica na domaćem tržištu tokom meseca septembra uticali su kako tržišni tako i netržišni faktori. Na svim svetskim tržištima je došlo do poremećaja bilansa zaliha, što je za posledicu imalo slab rod soje. Zrno soje je početkom septembra bilo na viso-kom nivou, da bi, nakon uvođenja zabrane izvoza došlo do značajnog pada. Septembarski maksimum je iznosio 71,50 din/kg bez PDV-a (77,22 din/kg sa PDV-om), dok je najniža cena zabeležena krajem meseca i imala je vrednost od 67,00 din/kg bez PDV-a (72,36 din/kg sa

PDV-aom). Ponderisana cena je bila 69,19 din/kg bez PDV-a (74,72 din/kg sa PDV –om), što je predstavljalo pad od 3,3% na meseč-nom nivou. S obzirom na činjenicu da je cena soje bila u porastu od početka 2012. godine, vrednost septembar-skog pondera je ujedno predstavljala i prvi pad cene ove uljarice.

PROIZVODNJA SOJE U SRBIJI U PERIODU 2001-2012.GODINA POVRŠINA (ha) PROIZVODNJA (t) PRINOS (kg/ha)

2001 87382 207051 23692002 100047 244293 24422003 131403 225963 17202004 117270 317836 27102005 130936 368023 28112006 156680 429639 27422007 146988 303950 20682008 143684 350946 24422009 145681 339387 23302010 170255 540859 31772011 165253 440847 26682012 164000 254000 1555

cyan magenta yellow


17

Pad cene soje je nastavljen i u oktobru. Konstantan pad je doveo do toga da je pon-derisana cena bila za 6,45% niža u odnosu na septembarsku. Najniža cena je zabeležena krajem meseca i iznosila je 61,50 din/kg bez PDV-a što je u odnosu na pik od 72,00 din/kg bez PDV-a, predstavljalo pad od 14,58%. Inače,oktobarski ponder je iznosio 64,73 din/kg bez PDV-a (69,71 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje je i dalje imalo silazni cenovni trend tokom novembra meseca. Kilogram ove uljarice je u proseku koštao 61,83 din/kg bez PDV-a (66,78 idn/kg sa PDV-om), što je u odnosu na oktobarski ponder predstavljalo pad od 4,48%.

Konstantan pad cene koji je beležen na tržištu soje je u decembru zaustavljen. Nakon istorijskog maksimuma zabeleženog početkom avgusta cena je iz meseca u mesec pada-la da bi se u decembru zaustavila na prosečnih 61,96 din/kg bez PDV-a (66,92 din/kg sa PDV-om). Za razliku od soje, sojina sačma sa 44% proteina je imala silazni trend. Ponder je iznosio 60,66 din (72,79 sa PDV-om), što predstavlja pad od 5,17%.

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 1

8

18

DRŽAVNE INTERVENCIJE

Kao i mnogo puta do sada Vlada Republike Srbije je, tokom 2012., angažovala „Produktnu berzu“ u Novom Sadu, u realizaciji kako interventne prodaje pšenice i kuku-ruza od strane „Republičke Direkcije za robne rezerve“, tako i u realizaciji otkupa pšeni-ce i kukuruza za potrebe RDRR. Poverenje koje je „Produktna berza“ stekla prethodnih godina na realizaciji sličnih, kvalifikovalo je našu kuću i u realizaciji pomenutih projekata tokom protekle godine.

U 2012., intervencija Države bila je dvosmerna i na tržištu kukuruza i na tržištu pšenice. U prvoj polovini kalendarske 2012., tačnije u periodu od 29.02.-04.07.2012., RDRR je inter-venisla na tržištu prodajom pšenice i kukuruza, po interventnim cenama, za ciljnu grupu kupaca, da bi u drugoj polovini 2012. RDRR intervenisala na tržištu pomenutih poljopri-vrednih proizvoda, otkupom po takođe interventnoj ceni, od ciljne grupe prodavaca.

INTERVETNA PRODAJA PŠENICE Uredbom Vlade Republike Srbije, krajem februara 2012. i njenom kasnijom dopunom,

RDRR je intervenisala na tržištu pšenice, prodajom iste roda 2011., u ukupnoj količini od preko 75.000 tona. Osnovni cilj ove intervencije bila je intencija za stabilizacijom cena na domaćem tržištu pšenice usled postojanja realne opasnosti od njihove eskalacije i ugro-žavanja kalkulacije žito-mlinskih organizacija.

Cena po kojoj je Direkcija intervenisala je iznosila 20,00 din/kg, na paritetu fco skladi-šte Direkcije, a kao potencijalni kupci odredbom Vladine Uredbe, mogli su se javiti samo registrovani proizvođači mlinskih proizvoda, uz obavezu da kupljenu pšenicu pod pome-nutim uslovima, mogu koristiti isključivo za proizvodnju brašna T-500, čija cena u prodaji ne sme prelaziti 27,00 din/kg, bez PDV-a, odnosno za sopstvene potrebe. Minimalna koli-čina po nalogu kupovine definisana je na 20 tona, a maksimalna limitirana na 300 tona.

Interventna prodaja realizovana je u periodu od 29.02.-04.07.2012., sukcesivnim nalo-zima prodaje RDRR od po 5.000 tona. „Produktna berza“ je sprovodila prijem naloga kupovine i trijažu istih, proverom šifre pretežne delatnosti u APR-u. Ono što je karakteri-salo ovu intervenciju je činjenica da je Berza prvi put uvela sistem naplate svoje provizije (samo od potencijalnih kupaca), na taj način što je potencijalni kupac sticao pravo na kvalifikovano učešće za potpisivanje ugovora sa Direkcijom tek nakon uplate premije (berzanske proivizije), koja je i u slučaju nerealizacije ugovora sa Direkcijom, nastale jed-nostranim odustajanjem kupca, bila bespovratna. Time je obezbeđen veoma visok pro-cenat realizacije prava kupovine, odnosno izbegnuta je mogućnost paušalnog apliciranja za kupovinu pšenice.

cyan magenta yellow


19

INTERVENTNA PRODAJA KUKURUZA

Kao i svake godine i prošle 2012. je Direkcija na osnovu Zaključka Vlade RS, krenula u otkup pšenice novog roda za potrebe strateških rezervi. Uredbom je predviđeno da se otkupi 100.000 tona, po ceni od 23,00 din/kg, sa PDV-om, na paritetu fco skladište Direkcije. Prijem naloga za prodaju pšenice organizovala je Berza za ciljnu grupu potencijal-nih prodavaca u koju su spadale isključivo registrovana gazdinstva u aktivnom statusu i to kako fizička lica-nosioci gazdinstava, tako i zemljoradničke zadruge, koje su pored akrivnog statusa registrovanog gazdinstva morala da imaju u APR-u registrovanu pretežnu delat-nost – uzgoj žitarica, šifre 0111.

Proveru statusa Berza je vršila preko „on-line“ komunikacije sa Trezorom, dok je prove-ru pretežne šifre delatnosti vršila preko APR-a. Fizička lica su minimalno mogla da prodaju 5 tona, a maksimalno 100 tona, Dok je donji limit za zadruge iznosio takođe 5 tona, a gornji 150 tona.

Realizacija otkupa pšenice roda 2012., trajala je od 11.07.-05.09.2012., a ukupno je za potrebe Direkcije otkupljeno tek nešto preko 16.000 tona. Opredeljujući razlog slabog odziva potencijalnih prodavaca bio je osnovni tržišni faktor u donošenju komercijalnoh odluka, a to je cena. Da bi se definisao uzrok neuspeha otkupa, kada je predviđena količina u pitanju, dovoljno je navesti podatak da je u navedenom periodu na redovnom berzan-skom tržištu, pšenica novog roda imala jasno izražen uzlazni cenovni trend i to u rasponu od 24,00 – 30,00 din/kg, sa PDV-om.

Sličnim motivima Vlada se rukovodila i pirilikom donošenja Uredbe o intrevenciji na trži-štu kukuruza. Naime, zbog realne opasnosti raste cene kukuruza na domaćem tržištu, kao posledice intenzivnih izvoznih aranžmana, a da bi se zadržao nivo cena žive stoke i mesa na domaćem tržištu, doneta je pomenuta Uredba o interventnoj prodaji kukuruza od strane RDRR po ceni od 18,00 din/kg, na paritetu fco skladište Direkcije.

Ukupno je realizovana prodaja roda 2011., u količini od blizu 37.000 tona i to potenci-jalnim kupcima koji u imali uredno registrovan objekat za proizvodnju hrane za stoku, što su potvrđivali slanjem overenog veterinarskog rešenja izdatog od strane Ministarstva poljoprivrede. Minimalna količina koja se mogla kupiti bila je 20 tona, dok je gornji limit iznosio 300 tona. Potencijalni kupci bili su dužni da kupljeni kukuruz koriste isklučivo za sopstveni tov, ili kao sirovinu za proizvodnju gotovih smeša za stočnu hranu, pri čemu cena gotovih smeša nije mogla biti viša od cena iz cenovnika proizvođača, koji je važio na dan stupanja na snagu Uredbe.

Kukuruz je nuđen od strane RDRR sukcesivno u lotovima od po 5.000 tona, a ceo pro-jekat realizovan je u periodu od 05.03.-03.07.2012.godine. Kao i u slučaju intervencije na tržištu pšenice, Berza je primenila model naplate premije (sopstvene provizije), na ime sti-canja prava kvalifikovanog učešća za potpisivanje ugovora sa Direkcijom i prava kupovine kukuruza.

OTKUP PŠENICE

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 2

0

20

OTKUP KUKURUZAKako bi obezbedio dovoljan nivo strateških rezervi, i zadovoljavajući interventni poten-

cijal za neki budući period na domaćem tržištu, a poučena negativnim iskustvima otkupa pšenice od pre samo par meseci, Direkcija je 02.10.2012., krenula u otkup merkantilnog kukuruza u zrnu veoma atraktivnom cenom od 29,70 din/kg, sa PDV-om, na paritetu fco skladište Direkcije. Zaključkom Vlade je bilo predviđeno da se otkupi 200.000 tona kuku-ruza, za ciljnu grupu potencijalnih kupaca koja je bila proširena u odnosu na ciljnu grupu prilikom otkupa pšenice. Naime, pored fizičih lica i zadruga, za prodaju preko Berze mogla su da apliciraju i sva pravna lica i preduzetnici koja pored aktivnog statusa registrovanog gazdinstva, imaju i odgovarajuću šifru pretežne delatnosti u APR-u – 0111.

Atraktivna otkupna cena u odnosu na aktuelnu berzansku, uzrokovala je da se količinska kvota ispuni već 10.10.2012., što pokazuje koliko je veliko bilo interesovanje proizvođača kukuruza. Maksimalni količinski limit ovom prilikom je bio znatno veći nego što je to bilo uobičajen i iznosio je 500 tona za fizička lica, odnosno čak 2.000 tona za pravna lica i pre-duzetnike.

Ipak, umesto svih 200.000 tona, kako je Zaključkom Vlade predviđeno, otkupljeno je nešto preko 150.000 tona, zbog činjenice da i pored svih napora Vlada nije bila u moguć-nosto da obezbedi novčana sredstva za isplatu pšenice za svih 200.000 tona.

Da je „Produktna berza“ još jednom pokazala visok nivo profesionalizma, ekspeditivno-sti i transparentnosti, pokazuje i podatak da je po osnovu pomenutih interventnih držav-nih aranžmana, preko Berze tokom 2012.godine, prometovano ukupno blizu 190.000 tona kukuruza i preko 90.000 tona pšenice.

cyan magenta yellow


21

U 2012. „Produktna berza” je samo još više učvrstila svoju dobru medijsku pozici-ju. „Produktna berza” se nametnula kao referntna institucija u pogledu relevantnosti cena za one robe koje su predmet trgovanja na berzi. Sa druge strane medijska zastu-pljenost koja je po podacima agencije NINAMEDIJA preko 1.200 pojavljivanja na elek-tronskim i pisanim medijima dovoljno govori kao podatak za sebe.

Svi referentni pisani, elektronski i internet mediji, objavljuju izveštaje sa “Produktne berze”, analize tržišnih kretanja, tržišna očekivanja, podatke o kretanju prometa, cena…

Informativni mediji “Produktne berze” su :

WEB sajt • Berzanski infiormator u pisanoj formi za pretplatnike informatora• Berzanski infiormator u elektronskoj formi za članove berze• Stranica “cene” (dostupna samo članovima)• Pismena izveštavanja o “istorijskim” cenama.• Telefonsko dostavljanje informacija•

Širenjm lepeze medijskih formi izveštavanja promenula se i struktura i tiraž određenih medija. Tako je broj informatora - posle donošenja odluke da se članovima berze auto-matski preko stranice “cene” koja je samo njima dostupna šalje i informator elektronskim putem - bitno smanjen tiraž informatora u pismenoj formi. Ukupni tiraž informatora (u elektronskoj i pisanoj formi) 308 primeraka.

PRODEKS, - berzanski indeks koji je ustanovljen oktobra 2007. i danas predstavlja neza-obilazan podatak koji oslikava verodostojnu sliku tržišnih dešavanja.

EDUKACIJA predstavlja vrlo bitan deo aktivnosti koje organizuje „Produktna berza”. Pored prisustva na brojnim stručnim savetovanjima i seminarima, gde se stručnjaci iz berze pojavljuju kao predavači, „Produktna berza” drži predavanja u prostorijama berze studen-tima ili sama organizuje stručne seminare. U 2012. realizovana su predavanja sa više nauč-nih institucija kao što su ekonomski fakulteti iz Subotice, Beograda i Niša, Visoka strukovna škole iz Vranja, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, fakultet Singidunum iz Beograda, fakultet iz Novog Pazara, Privredna akademija Novi Sad, FABUS iz Novog Sada, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, kao i predavanja u saradnji sa nevladinom studentskom organi-zacijom AIESEC.

„Produktna berza” je pružala podršku studentima u izradi diplomskih, master i magi-starskih radova na temu berzanskog poslovanja sa posebnim osvrtom na rad „Produktne berze” u Novom Sadu.

OSTALE AKTIVNOSTI

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 2

2

22

ODABRANI TEKSTOVI

Autor: Žarko Galetin

Jedan od osnovnih principa organizacije FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN), jeste princip globalne prehrambene sigurnosti i dostupnosti relativno jeftine hra-ne. Ovaj postulat deklarativno je i dalje aktu-elan, ali suštinski od pre pet godina definitiv-no više ne postoji. Cene hrane su u očigled-nom porastu i to snažno pogađa najugrože-niji deo svetske populacije što prehrambenu sigurnost otvara kao gorući problem. Dokaz za prethodnu konstataciju nalazimo u dva ključna podatka koje nam plasiraju upravo UN. Prvi, koji govori o rastu cena oličen u FAO indeksu cena hrane, koji u poslednjih pet godina ima svoj treći najveći rast. Prvi se desio juna 2008., drugi februara 2011. i treći jula 2012. godine. Drugi podatak - milijardu ljudi na planeti živi na granici egzistencijanog minumuma u ekstremnom siromaštvu, sa dnevnim prihodom ispod 1,25 dolara.

Šta se to desilo? Koji su to uticajni faktori doveli u pitanje politiku najmoćnije svetske organizacije? Da li je sve došlo iznenada? Da li je sve moglo da se predupredi?... Mnogo je pitanja. Odgovori postoje. Međutim, za ova-kva krupna i suštinska pitanja nisu dovoljni samo odgovori, potrebna su rešenja. Verujem da su upravo u rešenjima koja se nude pravi problemi.

Pođimo prvo sa odgovorima.

Za početak potražimo deo odgovora u statistici UN. Na strani tražnje to je demo-grafska projekcija o rastu svetske populacije sa sadašnjih 7 milijardi, na 8 milijardi 2025.,

odnosno 9,2 milijarde stanovnika do 2050. Za takav rast populacije do 2050. godine, na drugom tasu tržišne vage, odnosno ponudi, potrebno je povećati proizvodnju hrane za oko 70%. Međutim, već sada bilansi osnov-nih sirovina za proizvodnju hrane su u deba-lansu. Gde je problem? Zašto nisu usaglaše-ne tražnja i ponuda kako bi tržišna vaga bila u ravnoteži, cene bile na prihvatljivom nivou, a hrana dostupna i najsiromašnijima?

Čini se da u ovom trenutku postoje dva ključna faktora kojima kreatori svetskog trži-šta hrane nisu posvetili dovoljno pažnje. Sa jedne strane to je brzina globalnih klimatskih promena, a sa druge strane to su vrlo snažni međusobni uticaji finansijskih tržišta, tržišta hrane i tržišta energenata.

Najveće iznenađenje za savremenu nau-ku koja se bavi meteorologijom, svakako nije činjenica da se dešava globalna promena klime, već brzina kojom se taj proces odvija. Dinamika promene klimatskih uslova mnogo je brža nego što se pre koliko jednu deceniju moglo i pretpostaviti. Da bi se izveli konse-kventni i precizni podaci o premeštanju kli-matskih pojaseva sa jedne teritorije na drugu, potreban je verovatno mnogo duži vremen-ski period. Međutim, kada američko mini-starstvo poljoprivrede konstatuje da pojedi-ni do sada najprinosniji žitorodni regioni sa aspekta agrometeoroloških uslova više nisu idealna destinacija za uzgoj pojedinih žitarica, onda je jasno da ni najrazvijenija agrarna sila sveta nije bila spremna na ovakav scenario u pogledu brzine klimatskih promena. Najveći uzročnik tzv. globalnog zagrevanja jesu emi-sije štetnih gasova. Da ironija bude veća jedni

DUH IZ LAMPE

cyan magenta yellow


23

od najvećih zagađivača su upravo kapacite-ti iz sektora prehrambene industrije. Inače, SAD koje nisu potpisnice Kjoto sporazuma o klimatskim promenama su odgovorne za 35% emisije štetnih gasova. Krivac je u osno-vi poznat: To je čovek i njegov bahat odnos prema prirodi.

Drugi ključni tržišni faktor nalazi se na stra-ni tražnje. Finansijska kriza je razlog opšteg pada tražnje. Koliko god to nemoralno zvu-čalo, ali istinit podatak da se zbog krize troši manje hrane, a pad tražnje kao amortizer uti-če na kretanje cena usporavajući njihov rast.

Nije, međutim, na tržištu hrane sve tako jednostavno, pogotovu ne kada su u pitanju preplitanja interesa učesnika na finansijskim tržištima i tržištu energenata sa tržištem hra-ne. Dodamo li tome i interse politike, onda smo vrlo blizu konstataciji da finansijsko-po-litička oligarhija nažalost ima sve veći, pone-kad i ključni uticaj na tržišna dešavanja u sek-toru hrane.

Kratko podsećanje na period od pre samo godinu dana oslikava nam najbolje svu dra-matiku dešavanja na tržištu hrane, koja je kao svoj epilog imala čisto političke efekte u pojedinim uvozno zavisnim zemljama severa Afrike. U prvom kvartalu 2011. poljoprivredni proizvodi imali su svoj cenovni pik koji je bio osnovni razlog apsolutnog istorijskog maksi-muma FAO indeksa hrane u februaru na nivou 237,9 indeksnih poena. Cene poljoprivrednih roba na svetskim berzama nisu se same od sebe vinule u rekordne visine. U osnovi su narušeni bilansi proizvodnje, potrošnje i zali-ha. Dešavanja na tržištu energenata, takođe su „pogurala“ dešavanja na tržištu hrane, jer neposredna korelacija ova dva tržišta u poslednjih deset godina mnogo je jača, od kada se neke poljoprivredne kulture prepo-znaju kao sirovine za proizvodnju određenih energenata (bioetanola, biodizela...). Takvi međusobni uticaji, iz čisto ekonomskog rezo-na mogu da se prihvate i razumeju. Međutim, pohlepni trgovci na terminskim robnim trži-štima kroz vrlo vešte špekulantske operacije, iskreirali su takvo tržište da su cene najvaž-

nijih roba iz sektora agrara imale nerealno visoke vrednosti. Sa prošlogodišnjeg samita najrazvijenijih zemalja grupe G-20 stižu prva upozorenja kako treba uvesti kodeks izvo-znih zabrana, poboljšati informisanost kre-tanju svetskih zaliha i poboljšati dugoročnu vremensku prognozu. Istovremeno direktor FAO Gracijano Da Silva oprezno, ali eksplicit-no govori o štetnosti špekulantskih operacija na robnim tržištima. Naravno, preporuke, opomene i rezolucije nisu mnogo uzbudile profitom zanesene špekulante. Cena sirovina za proizvodnju hrane bile su toliko visoke, da su događaji na čikaškoj berzi snažno uzdrmali uvozno zavisne zemlje severa Afrike, pre sve-ga Tunis i Egipat kao najvećeg svetskog uvo-znika pšenice. Socijalni nemiri koji su u osnovi imali poskupljenje hrane vrlo brzo su prera-sli u političke nemire, a po principu domino efekta nemiri su se prelili i na Libiju, Bahrein, Jemen... Sve se završilo promenama politič-kih režima, a što je najgore račun je platio narod velikim žrtvama.

Kraj 2011. i početak 2012. godine nago-veštavao je da je kriza na tržištu hrane bar privremeno iza nas. Cene su bile relativ-no stabilne, a bilansi koliko toliko uravno-teženi. Nevoljama međutim, nikad kraja. Nezapamćena suša sredinom godine dovela je cene agrarnih proizvoda do trećeg pika u poslednjih pet godina. Svestan ozbiljnosti situacije, direktor FAO Da Silva, na samitu ove organizacije u julu mesecu u Rimu, izjavljuje „Da je neophodno obratiti pažnju na špe-kulacije na finansijskim berzama i njihovom uticaju na robna tržišta, a pre svega obratiti pažnju na špekulacije na tržištu derivata (fju-čersa pre svega) na robnim tržištima“, što više deluje kao vapaj davljenika. Profit, poli-tički interesi, pa ponovo profit, pa opet poli-tički interesi... sve je to pretpostavljeno onoj milijardi gladnih sa početka teksta. Duh je izašao iz lampe. Teško je vratiti ga nazad. Sve ovo deluje vrlo obeshrabrujuće, a o moralu i etici da i ne pričamo.

Međutim, kada smo kod morala i etike, evo rešenja koja nam se nude. Epohalna ponuda dolazi nam od najvećeg svetskog cy

an m

agen

ta y

ello

w b

lack

P

rodu

ktna

Ber

za

Str

ana

24

24

proizvođača hrane. Istraživanja u domenu genetskog inženjeringa otišla su toliko dale-ko da je rešenje za povećanje proizvodnje i to ne samo u sektoru biljne proizvodnje već i uzgoja životinjskih vrsta nađeno u GMO pro-izvodnji. Ne ulazeći u značaj naučnih sazna-nja iz ove oblasti za koju je pisac ovih redo-va najmanje kompetentan, zadovoljićemo se zdravorazumskom, na etici zasnovanom razmišljanju da se radi o čistoj provokaciji čoveka prema prirodi. Svet je stvaran milio-nima godina da bi se uspostavila ravnoteža koja održivo funkcioniše. Ko je ovoj generaciji dao za pravo da izaziva planetu tako što će joj prvo silom bahatosti i neznanja prome-nuti klimu, a potom menjati genetiku živim bićima? Nije li upravo ovo put za ostvarenje sumorne Maltusove teorije opstanka čove-čanstva, pod izgovorom da se upravo taj put želi izbeći?

Na sreću, ne razmišljaju svi isto. Postavlja se samo pitanje imamo li snage da se suprotstavimo jednom morbidnom scenariju smišljenom u glavama relativno uskog kruga profitom i političkom moći zanesenih ljudi?

Mesta optimizmu ima. Siguran sam

da većina prosvećenih ljudi ispred zarade i novca stavlja zdravlje. Zar nisu to i sami amerikanci priznali tako što crvljivu jabu-ku u svojim hipermarketima radije kupu-ju od lepo upakovane i kao u radionici za igračke izvajane jabuke? Sa druge strane duboko verujem da će zdravi tržišni sistemi „pobediti“ virtuelne trgovinske platforme gde pšenicom trguju ljudi koji u životu nisu videli pšenično polje.

Konačno, vratimo se kod nas u Srbiju. Svi aduti su u našim rukama. Imamo 4,2 milona hektara plodnih oranica, vredne paore, hemijski nezaraženu zemlju... Uz domaćinski odnos države prema poljopri-vredi rešenje je sasvim izvesno i na vidiku. Bez precenjivanja sopstvenih potencijala i mogućnosti dovoljno je da se vratimo na nivo referentnog izvoznika mesa kao pre četvrt veka, da zadržimo prestižno mesto u krugu najvećih izvoznika žitarica, ali i da obezbedimo domaćem tržištu dovoljno zdrave i cenovno pristupačne hrane. Ciljevi su sasvim realni. Koliko su ostvarivi i kojim tempom će se realizovati ne zavisi samo od države već i od nas samih, ali ipak bele figu-re su kod države. Očekujemo prvi potez.

(Moje gazdinstvo, novembar 2012.)

cyan magenta yellow


25

Autor: Dušan Diklić, direktor trgovine „Produktna berza“

Zanemarivanje istinskog odnosa vla-snika i vlasništva, Pekić je u svom romanu „Hodočašće Arsenija Njegovana“ opisao kroz prizmu efektnih i robnih berzi u periodu izme-đu dva svetska rata. Po njemu vlasnik hartije od vrednosti u vidu akcije određene kompa-nije ili fabrike, ne samo da nema nikakav rea-lan odnos prema tom vlasništvu, nego često niti zna čime se konkretan privredni subjekat bavi, niti ima predstavu kako isti izgleda, niti gde se nalazi. Sugerisano mu je da postane vlasnik te hartije isključivo iz razloga ostvari-vanja profita na osnovu projektovanje razlike u ceni tog tržišnog materijala, koju određu-je virtuelni svet efektnih berzi. Za razliku od takvog otuđivanja vlasnika od vlasništva, Pekić za primer uzima vlasnika nekretnine (po mogućstvu i investitora izgradnje iste), koji svom posedu-vlasništvu neretko daje osobi-ne živog bića, te ga kao takvog i ceni i tretira prilikom kupoprodaje. Dalje pisac navodi da u odnosu na efektne berze, situacija na rob-nim berzama ipak nije toliko katastrofalna po pitanju odnosa vlasnika i vlasništva, obzirom da je vlasnik robe u berzanskim transakcija-ma zadržao subjektivan stav i prisan odnos u smislu poznavanja svog vlasništva, te time i obezbeđuje realnu procenu cene istog.

Sve berznaske (čitaj ekonomske) krize kroz istoriju vezane su ili za slom na tržištu efekata, ili za slom na tržištu novca, a najnovija isku-stva nam pokazuju da i kriza hipotekarnog tržišta može izazvati krizu svetskih razmera. Na robne berze se ovi slomovi odražavaju, ali ih one ne proizvode. U samom naziranju krize vlasnici hartija „beže“ iz vlasništva, prodajom po bilo kojoj ceni, vođeni logikom da će sutra cena biti još niža čime će biti uskraćeni za izvesnu svotu njegovog veličanstva - novca, čime se opšta kriza dalje produbljuje. Vlasnici hartija u nedostatku bilo kakvog subjektiv-nog odnosa prema suštinskom vlasništvu na koje se hartija odnosi, lako se rešavaju istih,

čime ih dalje tržišno ponižavaju. Sumnjaju u skori oporavak tržišta obezvređujući samu suštinu vlasništva. Za razliku od okavog otu-đenja, na robnim berzama se vlasnici robe, u tržišnoj situaciji silaznog cenovnog trenda, teško odvajaju od svog vlasništva, čime spre-čavaju njegovo obezvređivanje. Subjektivno su vezani za vlasništvo, a takvom njihovom stavu svakako doprinosi i činjenica o sezon-skim cenovnim uzletima na tržištu roba, gde će njihov proizvod kad-tad dostići zadovolja-vajuću cenu. Ipak ova činjenica važi samo za promptna (SPOT) robno-berzanska tržišta, dok terminska (tržišta robih fjučersa) sve više poprimaju negativne karakteristike tržišta efekata.

Koliko je za robne berze važan odnos vla-snik-vlasništvo, najbolje govori primer SPOT tržišta američkih berzi poljoprivrednih pro-izvoda. Berza žitarica u Mineapolisu nakon skoro 130 godina postojanja, koristi identičan sistem organizacije SPOT (Cash) tržišta.

Trgovci u vreme trgovanja donose uzorke svojih proizvoda u posebnim posudama, koje pored ostalog sadrže i zapisnike o izvršenoj kontroli kvaliteta konkretnog uzorka, mesto lagerovanja, pa čak i broj vozila u kome se nalazi roba koju uzorak predstavlja. U atmos-feri organizovane pijace, doduše bez fizičkog prisustva robe (osim uzoraka iste), trgovci (vlasnici,brokeri, dileri) realno procenjuju svoj proizvod, koji za razliku od situacije na efektnim berzama, veoma dobro poznaju i gde na osnovu takvog neotuđenog odnosa vlasnik-vlasništvo, sprečavaju cenovno poni-žavanje tržišnog materijala.

Dušan Diklić

KUDA IDU ROBNE BERZE?

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 2

6

26

Da nije sve tako sjajno na robno-ber-zanskim tržištima, govore najaktuelnija kretanja na terminskim robno-berzanskim tržištima. Tržišta robnih fjučersa danas se u velikoj meri baziraju na elektronskoj trgo-vini. Tradicionalna trgovina fjučersima u „pitovima“ na organizovanom „parketu“ - pored toga što obzirom na terminsku ispo-ruku nisu u odnosu na SPOT tržišta imala toliko čvrstu vezu vlasnik-vlasništvo, na najbolji način predstavljena kroz filmove u kojima brokeri i dileri u drečavim sakoima, bučno reaguju i gestikuliraju pretstavljala je, do elektronskog buma sinonim za ber-zansku atmosferu i berzansku trgovinu. Razvojem elektronskog trgovanja dolazi do potpune eksteritorijalosti robnih ter-minskih berzi. Jednostavnim uputstvom za mogućnost elektronskog slanja naloga prodaje ili kupovine, uz minimalna potreb-na novčana sredstva, tržišta robnih fjučer-sa sa elektronskom platformom postala su svima dostupna. Danas svaka „domaćica“ može sa svojih 100 dolara da se iz dokolice „igra“ na najvećim svetskim robno-ber-zanskim platformama, prateći cenu svog fjučersa na isti način na koji prati izvla-čenje lutrijskih brojeva. Ona niti zna niti je interesuje generička suština osnovnog tržišnog materijala-robe iz koje su fjučersi derivirali.

Za razliku od nje, kao primer onog naj-sitnijeg investitora koji u masi istih postaje dominantan tržišni učesnik, veliki maheri terminskih robnih berzanskih tržišta, uvek su svesni onoga iz čega je fjučers derivirao, što im je omogućavalo plivanje u moru tržišta robnih fjučersa sa pozicije velikih

riba. Danas se situacija menja. „Domaćice“ sa svojih 100 dolara u eri nesagledive dis-perzije investitora, kao posledice razvoja elektronske trgovine, postaju glavni igrači na robnim terminskim berzama, dok veliki igrači iz nekadašnjih „pitova“ polako nesta-ju. Oni danas pripadaju margini i zbog sop-stvenog nesnalaženja u virtuelnom svetu elektronske trgovine.

Najbolji primer za to su iskusni „pit“ odnosno „parket“ brokeri i dileri sa CBOT-a. Nakon što je 2007., zajedno sa drugim naj-većim američkim robnim berzama, došlo do integracije ove berze u CME grupu, berza CME je na osnovu novca, sofistici-rane elektronske platforme i pozicije pre-cizne klirinške kuće koja je obavljala do tada kliring i saldiranje za pomenute ber-ze, potvrdila svoju dominaciju. Prelaskom na elektronsku trgovinu pomenute „velike ribe“ gube svoj značaj. Naime, po njihovim rečima u tradicionalnoj „parket trgovini“ oni su na osnovu same atmosfere, nivoa buke, gestova drugih mogli vrlo precizno da donesu odluku o tržišnim kretanjima, kao i o cenovim trendovima koji će važiti za taj dan. Zahvaljujući eksteritorijalnosti oni u trgovini vide samo hladni ekran elek-tronske platforme. Nestali su, kako oni kažu, svi realni izvori za donošenje uspeš-ne poslovne odluke i oni su jednostavno uskraćeni za privilegovanu poziciju koja im je omogućavala dotadašnji tretman.

Ovim, otuđenje na relaciji vlasnik-vla-sništvo, dobija još jednu modernu dimen-ziju a to je otuđenje tržišnih učesnika jed-nih od drugih, kao i od sebe samih.

cyan magenta yellow


27

Autor: Žarko Galetin

Proces tranzicije suviše dugo traje da bi se neka pitanja poput organizovanja i ure-đenja robnog tržišta uporno ignorisala i obilazila. Večita dilema ko ima povlašćen položaj na tržištu, a ko je žrtva takvog tržišta dugo je bila samo predmet dnevno – poli-tičkih tema i prikupljanja jeftinih poena, bez ozbiljne namere da se ista reši.

Strah od nekontrolisanog rasta cena iza-zvanog netržišnim ponašanjem pojedinih učesnika u trgovanju, dalja monopolizacija tržišta, skupi, a u suštini nedovoljno efikasni sistemi zaštite poljoprivredne proizvodnje za pojedine poljoprivredne kulture.... samo su neki od brojnih razloga u prilog potrebi za definitivnim uvođenjem reda na robnom tržištu.

U novijoj istoriji zakonske prakse koja je tretirala berze kao institucije koje orga-nizuju tržište i tržište kao takvo, imali smo različit pristup i odnos prema robi i harti-jama koje u svojoj podlozi imaju robu kao tržišnom materijalu. Počevši od Zakona o berzama i berzanskom poslovanju (1994-2002.) koji je robu prepoznavao kao berzan-ski tržišni materijal, kao i robnu berzu kao instituciju koja bi organizovala tržište tim tržišnim materijalima, preko Zakona o trži-štu hartija o vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2002-2011.) koji je robu i sve tržišne materijale koji deriviraju iz robe pot-puno ignorisao, pa konačno do aktuelnog Zakona o tržištu kapitala koji konsekventno svom sistemskom značaju i usklađenosti sa direktivama EU i IOSCO u velikoj meri otva-ra vrata funkcionisanju moderne terminske robne berze.

ZAKONSKI OKVIR ZA FUNKCIONISANJE ROBNE BERZE

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 2

8

28

U konačnom definisanju pravnog okvira za funkcionisanje robnih berzi, kao polazno ishodište svakako bi mogla da posluži vizi-ja neke buduće robne berze sa svim kom-petencijama i nadležnostima organizatora robnog berzanskog tržišta na SPOT i termin-skom tržištu. Polazeći od takve percepcije neophodno je uvažiti postojeću zakonsku regulativu, a pre svega Zakon o tržištu kapi-tala (u daljem tekstu: ZTK), potom i Zakon o privrednim društvima, kao i Zakon o investi-cionim fondovima i i Zakon o arbitraži.

Odmah se postavlja dilema: Hoćemo li jednu robnu berzu koja će organizovati i SPOT i terminsko tržište ili će to biti dva posebna pravna lica?

Rešenjem ove dileme u mnogome se definišu pravci delovanja u pogledu donoše-nja novog pravnog okvira.Naime, ukoliko je opredeljenje da to bude jedno pravno lice, tj.jedan organizator, tada smo verovatno bliži rešenju da treba doneti poseban Zakon o robnim berzama koji bi regulisao i SPOT i terminsko trgovanje. Ukoliko bi se međutim formiralo novo pravno lice za organizovanje samo terminske trgovine, dovoljne su samo izmene i dopune postojećeg ZTK.

Izbor nije jednostavan, i zbog toga potreb-no je sagledati prednosti, nedostatke i rizike koje nam donose i jedna i druga opcija.

Prva opcija nam nudi jedno sveobuhvat-no rešenje. Donošenjem potpuno novog Zakona o robnim berzama koji bi akceptirao značajan deo odredbi ZTK koji se odnosi na trgovanje izvedenim hartijama kao i deo koji se odnosi na institucije koje bi podrža-le sistem trgovanja tim materijalima. Istine radi, preuzimanje pojedinih odredbi ZTK kao prethodnu radnju bi podrazumevalo i određene izmene i dopune ovog zakona.Sa druge strane, taj novi zakon bi jednim svojim potpuno novim delom regulisao organizovanje berzanske trgovine robom u fizičkom smislu, čime bismo dobili model za funkcionisanje jednog organizatora, jed-ne berze i na SPOT i na terminskom tržištu.

Dupli posao za jedan zakon. Inače, upravo taj deo nekog budućeg zakona koji reguliše SPOT trgovanje, krije opasnost da se naše postojeće kakvo takvo robno berzansko tržište, koje uz sve sistemske manjkavosti organizuje „Produktna berza“, uruši. Naime, suštinski iskorak u odnosu na sadašnju pozi-ciju u organizovanju berzanske SPOT trgo-vine robom učinio bi se osmišljavanjem modela zaštite učesnika u trgovanju. Na SPOT tržištu to podrazumeva najverovat-nije definisanje instituta Zaštitnog fonda koji bi svoj kapacitet crpio iz uplata depozi-ta ili polaganja garancija tržišnih učesnika. U uslovima ekstremne nelikvidnosti našeg tržišta to bi bio značajan, pa možda i presu-dan faktor koji bi uticao na smanjenje broja učesnika, a samim tim i prometa roba preko berze. Sa druge strane izvršenje finansijskih obaveza berzanskih učesnika na SPOT trži-štu preko klirinškog računa berze, u velikoj meri bi usporio protok novca. Drugi deo tržišta – terminsko tržište, samo po sebi podrazumeva preko sistema marginskih i premijskih računa, visok nivo zaštite tržišta. To je sistem koji je sasvim jasan i funkcioniše sam za sebe.

Dakle ovaj model otvara mogućnost jedinstvenog uređenja robnog berzanskog tržišta i na SPOT i na terminskom tržištu. Sasvim je jasno da terminska berza ne mora nužno biti „naslonjena“ na organizovano tržište na SPOT-u. Nije nikakva smetnja da se standardizovani terminski ugovori (pre svega fjučersi) „zatvaraju“ bez organizova-nog SPOT tržišta robom u fizičkom smislu. Međutim, opravdana bojazan o nestajanju SPOT tržišta otvara dilemu da li je ovo reše-nje i najfunkcionalnije. Narodski rečeno: imamo vrapca u ruci, da li smo spremni da ga žrtvujemo za goluba na grani?

Drugi put je brži i lakši. Kako bi on izgledao?

Donošenjem tek neophodnih izmena i dopuna ZTK, koji svakako neće ugroziti inte-gritet i suštinu postojećeg zakona, dobili bismo dobar pravni osnov za funkcionisa-

cyan magenta yellow


29

nje terminske robne berze. Odmah u startu treba napomenuti da je model regulisanog tržišta kojim upravlja organizator tržišta (berza), model koji se prepoznaje kao naj-primereniji za terminsku robnu berzu. Da ne ulazimo u pravnu tehniku koja će nametnuti neke formalne izmene zakona, pomenimo samo nekoliko stvari o kojima bi trebalo raz-misliti prilikom donošenja odluke o izmena-ma i dopunama ZTK, kako bi se isti mogao relativno lako primeniti i na robnu termin-sku berzu. To je pre svega cenzus potreban za rad organizatora regulisanog tržišta na terminskom tržištu (robne berze), koji bi tre-bao da bude ispod onog koji je potreban za organizatora na tržištu efekata. Druga bitna stvar svakako jeste određenje oko modela kliringa i saldiranja. Po sadašnjem rešenju to su poslovi koji su u nadležnosti Centralnog registra. Uobičajena svetska praksa jeste da se ti poslovi obavljaju po principu „in the house“, dakle u okviru same berze.

Gde je SPOT berza? Svesno, ovaj put reguli-sanja robnog berzanskog tržišta je bar trenut-no zaobišao SPOT tržište. Razlozi su već pome-nuti u prethodnom delu teksta. Postojeći

sistem trgovanja, koji primenjuje berza u Novom Sadu, funkcioniše. Primereno okru-ženju, to tržište ima relativno dobru dubinu i frekventnost. Postepenim usavršavanjem sistema trgovanja na SPOT-u uz nalaženje najracionalnijih rešenja za zaštitu integri-teta tržišta, berza kao organizator tržišta i učesnici u tom trgovanju praktično bi išli jedni drugima u susret i vremenom potpu-no prešli na jedan još sigurniji i pouzdaniji model berzanske trgovine na promptnom tržištu.

Rešenja se nude, ona postoje, treba dobro promisliti, a pre svega treba biti pra-gmatičan i doneti ono rešenje koje je naj-primenjivije u praksi i koje će relativno brzo zaživeti. Postojeća tradicija u berzanskom trgovanju na robnom tržištu datira još od 1921., a „Produktna berza“ u Novom Sadu uspešno funkcioniše još od 1958. Siguran sam da Srbija još uvek ima šansu da osniva-njem terminske robne berze postane lider u robnom berzanskom trgovanju, a sama berza referentna tržišna institucija za ceo region Jugoistočne Evrope.

8.novembar 2012. ( časopis MAT)

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 3

0

30

Bulevar oslobođenja 5, 21000 Novi SadUrednici: Miloš Janjić i Mladen ŽakićInfo služba: 021/443-413, www.proberza.co.rs, [email protected] broj: 0352-857X, Tiraž: 500GODIŠNJI BILTEN ZA 2012.

cyan magenta yellow


Serv

is: D

OO

Bal

kan

/ Nov

i Sad

/ Vl

adim

ira N

ikol

ića

2 /

021

422

713

cyan

mag

enta

yel

low

bla

ck

Pro

dukt

na B

erza

S

tran

a 2

2

bilten produktna berza

Documents