1KorSP

Bilten no. 01.jul 2013. godine

32

SADRAJ:

04 UPOZNAJTE NAS: Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva (KoRSP)

08 NAI PRIJATELJI I PARTNERI SENS mrea

09 Tim za socijalno ukluivanje i smanjenje siromatva & sciln prduztnitvo

10 SOCIJALNO PREDUZETNITVO I drutvena i trina orijentacija poslovanja

12 U svetu i Evropskoj uniji

13 U Srbiji

16 PREDSTAVLJAMO SOCIJALNA PREDUZEA Dobra torba

17 PROITAJTE Biznis po meri oveka

18 VESTI >>> Odrano Javno sluanje o Predlogu zakona o socijalnom preduzetnitvu i zapoljavanju u socijalnim preduzeima

19 Privredna komora Srbije podrka socijalnom preduzetnitvu

19 Dodela nagrade Mesta u srcu

20 Konferencija Podrka inluzivnom preduzetnitvu u Evropi

20 Projekat Inovativa

Potovani itaoci,

Sa eljom da koncept socijalne ekonomije priblii to irem krugu zainteresovanih pojedinaca i grupa u Srbiji, Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva predstavlja prvi bilten o socijalnoj ekonomiji i socijalnom preduzetnitvu u Srbiji, pokrenut uz podrku TACSO kancelarije u Srbiji (Tehnika podrka organizacijama civilnog drutva). Nadamo se da emo kroz predstavljanje postojeih uspenih primera podstai socio-preduzetnike inicijative i istovremeno ukazati relevantnim dravnim institucijama na znaaj ove forme poslovanja za reavanje nekih od problema sa kojima se drutvo suoava i to na nain prilagoen lokalnoj zajednici. Takoe, pratiemo izgradnju zakonskog i institucionalnog okvira u Srbiji, kao i raspoloive mere za zapoinjanje ove vrste poslovanja. Predlagaemo unapreenje mera podrke socijalnom preduzetnitvu kroz primere nansijske, mentorske i drugih vidova potpore pojedincima i grupama koji ele da se upuste u avanturu socijalnog preduzetnitva. Kroz praenje trendova u Evropskoj uniji ukazaemo na postojee dobre prakse i zakonska reenja koja najadekvatnije podravaju ove forme preduzetnitva.

Prvi broj biltena smo posvetili predstavljanju Koalicije, njenih lanica, ali i drugih aktera koji pruaju podrku razvoju i promociji socijalnog preduzetnitva. Izneli smo i stav Koalicije povodom Predloga zakona o socijalnom preduzetnitvu i zapoljavanju u socijalnim preduzeima, a koji je iniciralo Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike. Predstavili smo jedno socijalno preduzee i vodi kroz pokretanje socijalnog preduzea. I konano, pozivamo itaoce da isprate predstojee dogaaje u ovoj oblasti, ali i da nam poalju svoje komentare, predloge i miljenje.

S potovanjem,

Maja BobiKoalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva

Evropski pokret u Srbiji

54

Inicijativa za nastanak Koalicije za razvoj socijalnog preduzetnitva (KoRSP) nastala je tokom 2010. godine, da bi ve poetkom 2011. organizacije osnivai - Trag fondacija, Evropski pokret u Srbiji (EPuS), Inicijativa za razvoj i saradnju (IRS), Smart Kolektiv i Grupa 484, potpisali memorandum o saradnji i utvrdili misiju, ciljeve i aktivnosti Koalicije.

KoRSP je osnovana sa ciljem aktivnog angaovanja u stvaranju funkcionalnog okvira socijalnog preduzetnitva u Srbiji kroz zagovaranje, podizanje svesti ire javnosti, podizanje kapaciteta socijalnih preduzea i predlaganje praktinih zakonskih reenja i drugih vladinih mera.

Dosadanje aktivnosti KoRSP i njenih lanica doprinele su promociji i razvoju socio-preduzetnikih inicijativa u Srbiji. Koalicija se kontinuirano zalae za razvoj socijalnog preduzetnitva, podizanje svesti ire javnosti o socijalnom preduzetnitvu, smanjenje siromatva, poveanje prilika za zapoljavanje

marginalizovanih grupa, socijalnu inkluziju i reavanje drutvenih problema na alternativne naine. Jedan od prioriteta Koalicije jeste uspostavljanje partnerstava sa relevantnim drutvenim subjektima dravom i privatnim sektorom, u cilju ubrzanja rada na ispunjenju predvienih ciljeva.

Program strune podrke za unapreenje poslovanja socijalnih preduzea, je bio prvi projekat koji su lanice KoRSP zajedniki implementirale, tokom 2010. i 2011. godine. Projekat je bio jedna od aktivnosti zajednikog programa Zapoljavanje i migracije mladih su sprovodile etiri agencije Ujedinjenih nacija (UNDP, ILO, UNICEF i IOM) u saradnji sa nacionalnim i lokalnim partnerima, a nansijski podrava panski Fond za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F). Ideja programa je bila da se ve pokrenutim socijalnim preduzeima obezbedi struna podrka i tako unapredi njihovo poslovanje, kao i da se primeri dobre prakse prepoznaju, promoviu i poslue kao podsticaj drugima za pokretanje slinih inicijativa.

Trag fondacija, nekadanji Balkanski fond za lokalne inicijative BCIF je lokalna fondacija iji je cilj podsticanje aktivnog ukljuivanja graana/ki u drutvene promene i razvoj stabilnih i odrivih zajednica u Srbiji. TRAG je do sada podrao 1000 inicijativa u ukupnoj vrednosti od preko 4 miliona evra. TRAG kroz rad u Koaliciji, uestvuje u sprovoenju aktivnosti za podrku razvoju socijalnih preduzea, zalae se za stvaranje podsticajnog okruenja i promovie znaaj koncepta za ekonomski napredak i odrivi razvoj drutva, sa ciljem da se uspostavi platforma/okvir za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji.

Tokom 2013. godine, TRAG u partnerstvu sa Fondom brae Rokfeler (RBF) i Erste Bankom, po prvi put u Srbiji je organizovala Nacionalni forum za Zelene ideje, sa ciljem da podstakne pojedince, udruenja i mala preduzea da razviju inovativne preduzetnike ideje koje su zasnovane na principima odrivog razvoja.

Tri pobednike ideje nagraene su od strane Trag fondacije, Fonda brae Rokfeler (RBF) i Erste Banke, sa po 8.000 dolara za realizaciju projekata:

Hostel Republik (Uice) - ideja eko hostela u Uicu, energetski e kasnog objekta sa enterijerom od recikliranih materijala koji prati temu Uike republike;

Zoran Simovi (Raka) - ideja solarne suare, porodinog biznisa iz Rake koji e biti zasnovan na korienju obnovljivih izvora eneregije i lekovitog bilja koje e uzgajati na sopstvenom imanju; Solar Ice d.o.o. (Subotica) - Ideja ekolokog

vozila na solarnu energiju koje ne emituje tetne produkte ni zraenja, a koristie za pokretnu prodaju sladoleda i kafe na Gradskom trgu i etalitima u Subotici;

Pobednike poslovne ideje pored novanih sredstava predstavie se i na Regionalnom forumu Fonda brae Rokfeler, na kome e uestvovati drave zapadnog Balkana, gde mogu da osvoje dodatnih 10.000 dolara.

TRAG planira da tokom sledee godine sprovede slian program podrke za pojedincem udruenje i mala preduzea u Srbiji.

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) je jedna od prvih organizacija civilnog drutva u Srbiji koja je prepoznala potencijale socijalne ekonomije u reavanju brojnih socijalnih problema sa kojima je zemlja suoena nezaposlenost, socijalna iskljuenost. Od 2008. godine EPuS aktivno radi na promociji koncepta socijalne ekonomije, kako bi uticao na stvaranje povoljnijeg i podsticajnog okvira za razvoj socijalne ekonomije kroz podizanje kapaciteta organizacija civilnog drutva, socijalnih preduzetnika i predstavnika nacionalnih i lokalnih institucija. U tom kontekstu, sproveli smo niz projekata i namera nam je da nastavimo aktivnosti u ovoj oblasti zagovarajui bolji institucionalni i zakonski okvir, ali i ukljuivanje veeg broj ugroenih, prevashodno mladih, u praksu socijalnog preduzetnitva.

Pored aktivnog zagovaranja za kreiranje povoljnog zakonskog okvira kroz organizovanje konferencija, javnih rasprava, analiza i predstavljanja preporuka, EPuS je do sada organizovao vie desetina obuka namenjenih predstavnicima institucija koje se bave problemima u oblasti socijalne politike kako bi ih upoznali sa mogunostima

UPOZNAJTE NAS:Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva (KoRSP)

76

koje socijalna ekonomija prua za reavanje socijalnih i ekolokih problema u lokalnoj zajednici.

EPuS je razvio trajna partnerstva sa organizacijama i institucijama iz Evropske unije koje se ve godinama bave integracijom marginalizovanih grupa u trite rada kroz socijalno preduzetnike inicijative ili posredno utiu na poboljanje njihovih uslova ivota. Zajednikim naporima predstavljamo primere dobre prakse kroz studijske posete i predstavljanje pozitivnih primera, kako bismo naim institucijama i postojeim i potencijalnim socijalnim preduzetnicima predstavili inovativne pristupe i odrive socio-preduzetnike ideje.

Istovremeno, uspostavljamo partnerstava sa domaim institucijama Timom za socijalnu inkluziju i smanjenje siromatva, Nacionalnom slubom za zapoljavanje, Privrednom komorom i drugima koji aktivno rade na implementaciji mera koje e dodatno dati podrku socijalno preduzetnikim inicijativama u Srbiji.

Grupa 484 razvija program PRIMO - Program integrisanog modela podrke, zasnovan na principima socijalne ekonomije, uvaavajui injenicu da su se potrebe korisnika vremenom menjale, te da su u uporednom iskustvu evropskih zemalja, de nisana savremena reenja za integraciju ugroenih grupa. Kroz ovaj program podstiemo ugroene grupe da uzmu aktivno uee u reavanju ekonomskih i socijalnih problema: kroz samozapoljavanje, udruivanje u socijalne zadruge i otvaranje socijalnih preduzea. Takoe, podravamo razvoj novih i inovativnih prualaca usluga socijalne zatite i ukljuivanje civilnog sektora i socijalnih preduzea u sistem socijalne zatite. Podstiemo nacionalne institucije, da stvore povoljan zakonski i strateki

okvir, nansiran iz javnih sredstava, koji prepoznaje principe inkluzivne ekonomije de nisane u Agendi 2020 Evropske unije. U tom smislu, Grupa 484 se zalae za razvijanje i primenu instituta javno-privatnog partnerstva, koji ukljuuje organizacije civilnog drutva u obavljanje poslova od javnog interesa na nacionalnom i lokalnom nivou.

Uz podrku UniCredit fondacije iz Milana, Grupa 484 je u prethodne dve godine sprovodila projekat nansijske podrke socijalnim preduzeima u Srbiji. Ovim projektom se razvijao jedan novi, meoviti model nansijske podrke poslovnim inicijativama i poduhvatima, prepoznatim kao socijalna preduzea. Naime, polovina maksimalnih sredstava predvienih grantom korisnicima je davana u vidu bespovratnog namenskog granta, dok su drugu polovinu morali da uzmu u vidu veoma povoljnog kredita na period od dve godine kod UniCredit banke. Razvijanjem ovakvog modela nastojalo se da se mala preduzea, a naroito organizacije civilnog drutva sa preduzetnikim aktivnostima dodatno podstaknu da unaprede svoje poslovanje i uine ga ekonomski odrivim, te da preuzmu i odreen ekonomski rizik, to bi ih dodatno usmerilo i na druge mogue izvore nansiranja i smanjilo zavisnost od donacija.

Pored obezbeivanja i pruanja direktne podrke, Grupa 484 je kroz druge projekte pruala i obuke razliitim ugroenim grupama, naroito nezaposlenim mladima, o mogunostima pokretanja socijalnog preduzea. Poslovna i socijalna inovacija, kreativnost, umreavanja, ukljuivanje, izvori nansiranja, vidovi podrke sve su ovo teme koje su se na neki nain obraivale, podsticale ili se nametale same. Paralelno sa pruanjem tvrde i meke podrke, Grupa

484 poslednje tri godine aktivno zagovara adekvatno de nisanje i inkorporiranje koncepta socijalnog preduzetnitva u pravni okvir Republike Srbije.

Misija Inicijative za razvoj i saradnju (IRS) je unapreenje ekonomskih i socijalnih kapaciteta u Srbiji i jaanje produktivne mree civilnog drutva. Osim toga, ima i ulogu u pribliavanju ljudi, posebno onih iz ugroenih grupa, tritu rada. Saraujemo sa vie razliitih mrea u cilju smanjenja siromatva, i verujemo u znaaj dobre koordinaciju za postizanju zajednikih uspenih rezultata. Koristimo strunost o pravnim sistemima balkanskih zemalja koju posedujemo, a vezano za socijalnu pomo i radno zakonodavstvo. Programski menaderi IRS-a imaju veliko iskustva u oblasti podizanja vetina i kapaciteta ranjivih grupa, kroz izvoenje obuka za prekvali kaciju, dokvali kaciju, programe zapoinjanja sopstvenog posla, organizovanje seminara i drugih oblika neformalne edukacije. Za 6 godina obueno je blizu 600 osoba za razliita zanimanja, a procesom medijacije pri zapoljavanju, veliki broj obuenih je naao zaposlenje.

U poslednjih nekoliko godina, IRS ima znaajnu ulogu u uspostavljanju osnova za razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji. Osnovano pre skoro 3 godine, eko socijalno preduzee eko BaG je postalo jedan od dobrih primera u procesu promovisanja ovog koncepta i jedan od najboljih primera odrivog i inovativnog pristupa socijalnoj ekonomiji u Srbiji.

Trenutno, IRS je angaovana na nekoliko projekata, uglavnom u oblasti socijalne inkluziju, pravne pomoi, vladavine prava, zagovaranja.Osim socijalnog preduzea eko BaG, IRS je osniva jo

jednog socijalnog preduzea koje se bavi uslugama pomoi u kui starima i nemonima, kao i dve socijalne zadruge sakupljaa sekundarnih sirovina.

Smart kolektiv je nezavisna, nepro tna organizacija koja kroz svoje razliite projekte pomae biznisu da usvoji drutvene vrednosti, a istovremeno pomae drutvu da ojaa svoje kapacitete usvajajui biznis vetine. Smart kolektiv je u Srbiji pionir promovisanja i razvoja drutveno odgovornog poslovanja, socijalnih inovacija, preduzetnitva mladih i socijalnog marketinga.

Smart kolektiv jedan je od osnivaa Koalicije za razvoj socijalnog preduzetnitva. U saradnji sa lanicama Koalicije, Smart kolektiv je uestvovao u vie projekata promocije i razvoja socijalnog preduzetnitva u Srbiji: zajedno sa Grupom 484 lansiran je sajt za promociju prve Mree socijalnih preduzea u Srbiji SENS i njenih lanova; ispred Korsp u saradnji sa UNDP-ijem i panskog Fonda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F) realizovan je program biznis mentorstava za unapreenje poslovanja socijalnih preduzea, a na regionalnom projektu promocije socijalnog preduzetnitva koji je realizovao British Council, Smart kolektiv bio je lokalni partner u Srbiji. Do sada je Smart kolektiv pokrenuo dva socijalna preduzea Liceulice i Dobru torbu.

Pored toga, Smart kolektiv je 2008. godine osnovao prvu koaliciju drutveno odgovornih kompanija u Srbiji Forum poslovnih lidera (FPL), zahvaljujui kojoj uspeno sarauje sa organizacijama civilnog drutva i drutveno odgovornim kompanijama doprinosei povezivanju i meusektorskoj saradnji.

98

Prvi Izvetaj o socijalnom ukluivanju i smanjenu siromatva konstatuje da je u Rpublici Srbii mapirano 1.160 scilnih prduz1, nbrni su zdrug (898), udrunj (162), prduz z zplvnj sb s invlidittm (55) i zvisn spinof prduz (24). u nvniim cilvim su pdrk z rzliit stliv grup, lklni rzv i rzv prduztnitv. Izvt dl nvdi d s z rzv sktr scilng prduztnitv k kluni prblmi idnti kvni: ndkvtn prvni kvir, ndvln ulgnj u ludski kpitl, tn pristup izvrim nnsirnj, prski trtmn, ndsttk sttistikg prnj2, t krktristin i z zml u krunju.

Uzimui u bzir munrdn kritrium z d nisnj scilnih prduz, u Rpublici Srbii v sktr rguliu sldi zkni: Zkn prfsinln rhbilitcii i zplvnju sb s invlidittm, Zkn udrunjim, Zkn privrdnim drutvim i Zkn zdrugm. Kncpt i princip scilng prduztnitv nbli uru ncrt nvg Zkn zdrugm (kim s uvdi kncpt scilnih zdrug), u nrdnm pridu trb uzti u bzir i mgunsti k pruu Zkn zdubinm

i fndcim, Zkn sciln ztiti, Zkn vnim nbvkm.

Tim daje podrku sledeim aktivnostima koje e doprineti unprnju prvng kvir i institucinln pdrk z rzv i prmciu scilng prduztnitv:

Promocija i informisanje ire javnosti (Bilten i blog o socijalnom ukljuivanju)

nliz utic plitik i Akcioni plan za razvoj socijalnog preduzetnitva

Integrisanje u nacionalne politike (npr. Ncinlni kcini pln zplvnj, Strategija DOP)

Izvri nnsirnj (pored v pstih izvr nnsirnj uvoenje Fonda za socijalno ukljuivanje, Vodi kroz izvore nansiranja)

Diseminacija informacija i znanja (razmena primera dobre prakse, nacionalne debate, uee u radu Ekspertske grupe EK).

www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva1.pdf

1* SECONS/UNDP, 20082* http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/EU_projects3.php

NAI PRIJATELJI I PARTNERISENS mrea

NAI PRIJATELJI I PARTNERITim za socijalno ukluivanje i smanjenje siromatva & sciln prduztnitvo

SENS je mrea socijalne ekonomije Srbije jedina nacionalna mrea koja okuplja socijalna preduzea. Osnovana je 2011. godine od strane grupe 484 uz podrku italijanske Unicredit fondacije. Danas SENS okuplja 30 lanica iz cele Srbije, u koje se ubrajaju udruenja graana, preduzea za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, drutva sa ogranienom odgovornou i zadruge. Mrea je osnovana sa namerom da podrava razvoj snane i odrive socijalne ekonomije u Srbiji, pruajui lanicama usluge edukacije, strunih saveta i promociju u svim fazama pokretanja i voenja biznisa i prostor za umreavanje.

SENS: povezuje socijalna preduzea u Srbiji i regionu;

promovie socijalna preduzea u iroj javnosti i podie svest o njihovom znaaju;

prua svojim lanicama najrelevantnije informacije iz polja socijalnog preduzetnitva;

nudi lanicama obrazovne materijale, edukaciju u oblasti poslovanja, kao i studijska putovanja u zemlji i inostranstvu;

obezbeuje socijalnim preduzeima kvalitetnu poslovnu i razvojnu podrku kroz obuku i usluge specijalizovanih savetnika;

lobira za socijalno preduzetnitvo kod aktera iz javnog i privatnog sektora;

promovie socijalna preduzea kod potencijalnih kupaca njihovih proizvoda i korisnika njihovih usluga;

prua savete i pomo pri obezbeivanju novih izvora nansiranja u Srbiji;

organizuje sastanke, konferencije i predavanja.

http://www.sens.rs/

1110

SOCIJALNO PREDUZETNITVO* I drutvena i trina orijentacija poslovanja

Termin socijalno preduzetnitvo se pojavljuje krajem 1980-ih u Italiji, ali i u drugim evropskim zemljama. Kao deo ireg konteksta socijalne ekonomije (SE), njegova svrha je bila da oznai iroku raznovrsnost proizvodno-poslovnih organizacija, ije osnivanje, u godinama rastue krize drave blagostanja, nije bilo zasnovano na pro tu ve na socijalnoj motivaciji.

Procenjuje se da sektor socijalnog preduzetnitva u svetu danas zapoljava oko 40 miliona ljudi, sa preko 200 miliona volontera. Preko 30 univerziteta u svetu ima programe socijalnog preduzetnitva, ukljuujui: Kolumbiju, Harvard, Stanford, Oxford. U EU, razliiti oblici socijalnog preduzetnitva (poput zadruga, organizacija civilnog drutva, fondacija, socijalnih preduzea) upoljavaju vie od 14.5 miliona ljudi, to ini 6,5 odsto radne populacija. Udruenja, fondacije i druge sline forme ine jezgro socijalne ekonomije u Evropi i ukljuuju 65 odsto radne snage, kako kroz plaen, tako i kroz volonterski rad unutar socijalnog sektora.

Tradicionalno, socijalna preduzea karakteriu sledee osobine: Aktivnosti na proizvodnji dobara ili prodaji usluga Visok stepen autonomije Tendencija ka plaenom radu Jasno iskazan cilj da se doprinese zajednici ili odreenoj grupi

Odluivanje koje nije zasnovano na posedovanju kapitala Iskljuenost organizacija usmerenih na ostvarivanje pro ta

Socijalna preduzea doprinose zajednici na vie naina: isporuuju dobra i usluge (socijalne, obrazovne, zdravstvene, itd.) lokalnim zajednicama i ljudima koje ne mogu da ih plate; doprinose ekonomskom razvoju depriviranih zajednica; stvaraju nove mogunosti za zapoljavanje; omoguuju radnu integraciju osujeenim ljudima koji imaju male anse za zapoljavanje na otvorenom tritu. Ona koriste sredstva koja drugaije ne bi bila iskorienja, odgovarajui na potrebe zajednice za blagostanjem i razvojem. Posledino, ona doprinose socijalnoj koheziji, akumulaciji socijalnog kapitala i ravnomernijem ekonomskom razvoju.

Usmerenost socijalnih preduzea na reavanje socijalnih potreba ne iskljuuje mogunosti i neophodnost ostvarenja odgovarajuih nansijskih efekata. Ovde se misli pre svega na to da ostvarivanje odgovarajuih nansijskih efekata slui kao osnova za postizanje irih drutvenih i ekolokih ciljeva socijalnog preduzea kroz samoodrivost preduzea. Imajui u vidu iskustva razvijenih ekonomija, poslovanje socijalnih preduzea

u tom smislu treba da bude zasnovano na trostrukoj ciljnoj liniji (triple bottom line).

Trostruka ciljna linija (skraeno TBL ili 3BL, takoe poznata pod skraenicom 3P - ljudi, planeta, dobit, ili tri stuba) zasniva se na proirenom spektru vrednosti i kriterijuma za merenje organizacione i drutvene usmerenosti i uspeha. Tri granice obuhvataju eko-nomski, ekoloki i socijalni aspekt.

Socijalna preduzea se razlikuju od tradicionalnih organizacija treeg sektora po naglaenijim eko-nomskim aktivnostima uz spremnost da se upuste u rizian ekonomski poduhvat. U isto vreme, ona se razlikuju od pro tnih preduzea i tradicionalnih zadruga po jaoj orijentaciji ka irim socijalnim ciljevima i interesima zajednice. Socijalnim predu-zeima je ili zakonski zabranjeno da raspodeljuju pro t ili su strukturirana i zasnovana tako da iskljuuju pro t kao glavni cilj.

ISTORIJA

Prva socijalna preduzea osnovana su i uvedena u Italiji, 1991. godine, zakonom 381/1991, u kooperativnoj (zadrunoj) legalnoj formi i nazvana su socijalne kooperative (cooperative sociale). U skladu sa kooperativnom lozo jom i sa ranije naglaenim principima socijalnih preduzea, nove socijalne kooperative pokrile su aktivnosti staranja (upravljanje socijalno-zdravstvenim staranjem i obrazovne usluge, obezbeivanje kunog staranja i smetaja ugroenim kategorijama stanovnitva, uvanje i briga o deci, kulturne aktivnosti i inicijative za zatitu ivotne sredine), odnosno, aktivnosti obuavanja (uvoenje ljudi koji su u nepovoljnom poloaju u drutvu i koji ne

mogu da se ukljue u normalne proizvodne krugove, u poslovne i aktivnosti zapoljavanja). Od tada do 2003. u Italiji je osnovano 6.500 7.000 socijalnih kooperativa, koje zapoljavaju oko 200.000 radnika i od kojih koristi ima 1,5 milion ljudi. Vrlo brzo nakon ovih inovacija mnoge druge zemlje su poele da prate italijanski primer. U Portugaliji postoje kooperative socijalne solidarnosti (cooperativas de solidariedade social), u Francuskoj kooperativna drutva kolektivnih interesa (societe cooperative dinteret collectif SCIC), a u Engleskoj forma community interest company, koja obezbeuje usluge uglavnom na lokalnom nivou, u oblastima kao to su prevoz u lokalnoj zajednici, socijalno stanovanje, obezbeivanje usluga brige o deci itd.

U skladu sa kontekstom, socijalna preduzea su se poela odreivati kao nepro tni poduhvati dizajnirani tako da bi ostvarili kako socijalne i javne, tako i komercijalne ciljeve; iako trgovina sa socijalnom svrhom teko moe da se predstavi kao novi fenomen, rast socijalnih preduzea je bio kljuno svojstvo ekonomskih aktivnosti u razvijenim, ali i u zemljama u razvoju. Ovako opte de nisana, socijalna preduzea se prilino lako mogu povezati sa lokalnim kontekstom, sa jasnim ciljem da koriste tim zajednicama, obezbeujui viestruki efekat: a) obezbeivanje radne integracije teko zapoljivih kategorija; b) obezbeivanje socijalne inkluzije ranjivih grupa; c) smanjivanje izdataka iz nacionalnog budeta za sistem blagostanja.

* Delovi teksta preuzeti iz publikacije Preporuke za podrsku razvoju kapaciteta socijalnih preduzea u Srbiji, Izdava: Evropski pokret u Srbiji, 2011. Autori: Slobodan Cveji, Radmila Grozdani, aklina Stojanovi, Barbara Sadovski, Karlo Borzaga.

1312

Socijalna preduzea, kooperative i vee mree ovih pravnih formi u svetu su prepoznate kao posebna pravna forma privreivanja drugaija od javnih ili pro tnih preduzea. Uprkos razliitim tradicijama u svetu koje su uticale na razvoj treeg sektora, tendencija je da se ova sfera poslovanja pravno regulie tako da pokriva irok spektar formi socijalnih preduzea. Osim toga, kako bi ispunila svoju misiju i imala to vei uticaj u lokalnoj sredini, podstie se udruivanje, ali i neophodnost tretiranja socijalnih preduzea u skladu sa njihovom posebnom prirodom, kako bi imali jednake anse na tritu.

Socijalna ekonomija i preduzea u Evropskoj unijinemaju jedinstvenu pravnu regulaciju. Ipak, usledsposobnosti da jednostavno i brzo generiu inova-

tivnost u reavanju problema, to se pokazalo znaajnim elementom rezistentnosti u dobra krize, Evropska komisija je predvidela niz mera na osnovu kojih bi ovaj sektor bio podstaknut da posluje i deluje u to povoljnijem okruenju. Inicijativa za socijalno poslovanje (Social Business Initiative) podsea na prednosti koje postoje u Evropskoj uniji usled jedinstvenog trita za podsticanje razvoja socijalnog preduzetnitva. Posebno se istie uloga uspostavljanja partnerstava izmeu razliitih sektora (pro tnih rmi, javnog i treeg sektora) za podsticanje socijalne inkluzije, a posledino i socijalne kohezije.

http://ec.europa.eu/internal_market/social_business/docs/201205-sbi-lea et_en.pdf

SOCIJALNO PREDUZETNITVO U Srbiji

Socijalno preduzetnitvo je ogledalo transformacije socijalne politike u Srbiji. Podrka razvoju sektora koji moe da zaposli veliki broj socijalno i ekonomski iskljuenih, zapravo, predstavlja podrku celoj privredi. Ideja savremenog socijalnog preduzetni-tva se u Srbiji pojavila kroz proces kulturnog i politi-kog pribliavanja Evropskoj uniji, a da bi prerasla u odriv sektor moraju se uvaiti i neke speci nosti koje kontekst socijalnog preduzetnitva u Srbiji razlikuju od modela prepoznatih u evropskom okruenju, a sline su drugim istonoevropskim zemljama.

Prvi problem sa kojim se socijalna preduzea i socijalno preduzetnitvo suoava u naoj praksi je neosporno vezan za nerazumevanje od strane dravnih institucija koje ne prepoznaju znaaj koji

trei sektor privreivanja ima u ekonomiji u razvoju. Pored privatnog/korporativnog i dravnog sektora, u svim razvijenim ekonomijama paralelno postoji i trei sektor privreivanja zasnovan na socijalnim preduzeima koja obuhvataju irok spektar pravnih formi, pro tnih i nepro tnih organizacija poput preduzea usmerenih na ispunjavanje zadataka zajednice (kvazi dravne organizacije), dobrotvornih organizacija, razliitih formi organizacija za samo-zapoljavanje, kreditnih unija, zadruga itd.

Kao rezultat nerazumevanja, socijalna preduzea i preduzetnici u Srbiji se suoavaju sa potpuno neizgraenim institucionalnim okvirom. Kao bitnu komponentu ova neizgraenost ukljuuje i nedostatak odgovarajuih nansijskih podsticaja

SOCIJALNO PREDUZETNITVO U svetu i Evropskoj uniji

1514

kako za kreiranje aktivnosti, tako i za odranje tekueg poslovanja. Istovremeno, nedovoljna izgraenost institucionalnog okvira moe biti povezana sa neadekvatnim pristupom vrednovanju investicija i povraaja uloenih sredstava u trei sektor privreivanja. Drugim reima, ovde se postavlja pitanje sledeeg sadraja - u poreenju sa korporativnim i javnim sektorom, da li za ovaj sektor mogu ili treba da vae isti uslovi nansiranja i isti uslovi vrednovanja investicija?

S druge strane, uoavaju se i problemi vezani za sutinsko nerazumevanje trostruke ciljne linije i kod samih kreatora treeg sektora privreivanja. Ovde se moe uoiti problem vezan za podvajanje socijalnih i ekolokih funkcija koje se stavljaju ispred ekonomskih funkcija ovakvih preduzea. Ovo stvara rizik da se socijalno preduzetnitvo u naim uslovima svede na infantilno sredstvo za reavanje uoenih socijalnih ili ekolokih problema koje ne moe da opstane bez pomoi drave koja je inae veoma skromna. Savremena socijalna preduzea treba da koriste snagu trita u cilju kreiranja samoodrivosti i da se usmeravaju na razliite izvore nansiranja.

Institucionalni i pravni okvir za socijalnu ekonomiju i posebno za socijalno preduzetnitvo u Srbiji nije de nisan i uspostavljen. Skoranje inicijative Ministarstva rada, socijalne politike i zapoljavanja oslikavaju nepoznavanje ovog koncepta od strane nadlenih aktera. Predlog zakona o socijalnom preduzetnitvu i zapoljavanju u socijalnim preduzeima ovu pravnu formu vidi iskljuivo kao meru socijalne politike, koja se osniva sa namerom uveanja broj dravnih slubenika i uvoenja novih budetskih institucija. Ipak, pohvalna je inicijativa

Ministarstva nansija i privrede sa Predlogom zakona o zadrugama, uvodei novi pojam zadruga, a to su socijalne zadruge, ime se otvara novo i regulisanije polje za delovanje socijalnih preduzea kroz socijalne zadruge.

Meutim, u Srbiji, i pored nepovoljnog pravnog, ekonomskog i institucionalnog okvira, socijalna ekonomija ipak postoji. Socijalno preduzetnitvo u Srbiji trenutno postoji u formi pojedinanih inicijativa kojima se reavaju problemi nezaposlenosti i socijalne iskljuenosti u pojedinanim sluajevima (1,1% ukupnog broja zaposlenih).

Sektor socijalnih preduzea u Srbiji je heterogen i sainjavaju ga est osnovnih tipova organizacija koje imaju razliite socijalne ciljeve, aktivnosti, trine nie, rezultate na tritu i modele socijalne integracije. Ti tipovi su: zadruge, NVO, spinof (spin-o ) preduzea (registrovana kao DOO), preduzea za struno osposobljavanje i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, agencije za razvoj malih i srednjih preduzea i poslovni inkubatori. Regionalna distribucija pokazuje da je koncentracija socijalnih preduzea neznatno vea u regionu Vojvodine negu u Beogradu i Centralnoj Srbiji. Meutim, ako se izuzmu poljoprivredne zadruge, koncentracija socijalnih preduzea vea je u Centralnoj Srbiji.

U sektoru socijalnih preduzea u Srbiji postoji velika raznovrsnost socijalnih funkcija, kako u formama orijentisanim na samopomo, tako i u onima koje su orijentisane na socijalne ciljeve. Udruenja graana orijentisana na odreene ugroene kategorije drutva razvila su se kao odgovor na rastue socijalne potrebe i probleme socijalne inkluzije. U poslednje vreme

poeo je da raste broj onih koja su orijentisana na zatitu ivotne sredine i lokalni razvoj i to pre svega u nerazvijenim podrujima. ini se da nepopularni imid zadruga, nasleen iz socijalistikog perioda, polako bledi. Meutim, za razliku od aktivnih zadruga tradicionalnog oblika (npr. poljoprivredne, omladinske i zanatske zadruge), broj modernih zadruga na novim tritima i dalje je mali. Osim NVO, zadruga i preduzea za zapoljavanje lice sa invaliditetom, pojavili su se i drugi oblici socijalnih preduzea kao to su zavisna spinof preduzea, agencije za razvoj malih i srednjih preduzea i poslovni inkubatori.

Odluivanje u socijalnim preduzeima je autonomno, barem u onom najuem smislu koji podrazumeva nezavisnost od vlasnikih interesa i direktnih intervencija drave. Socijalna preduzea dobijaju podrku u razliitim oblicima i od razliitih aktera, ali najvei udeo u njoj ine novane i nenovane donacije. To pokazuje da je veliki broj socijalnih preduzea u nepovoljnom poloaju, budui da njihovi ciljevi delimino zavise od interesa donatora. Prihodi ostvareni od trinih delatnosti uglavnom se troe na odravanje organizacije i novi proizvodni ciklus, a ne na razvoj organizacije i postizanje socijalnih ciljeva. Ovo pak pokazuje da sektor socijalnih preduzea trenutno vie karakterie ekonomija preivljavanja, nego razvojna i inovativna ekonomija.

U Srbiji postoji realna potreba za socijalnim preduzetnitvom, postoje podsticajna iskustva i konkretna podrka iz okruenja (kroz razliite programe i projekte) i to je najvanije, postoji tradi-cija udruenog nastupanja na tritu sa socijalnommisijom i autentina novija iskustva prepoznata u 6 pravnih formi. S druge strane, dva najea problema

sa kojima se suoavaju socijalna preduzea su nedostatak novca i nepovoljan pravni okvir. Postoji i izvestan broj drugaijih problema, ali se oni razlikuju u zavisnosti od tipa organizacije. S druge strane, za veinu onih koji jo ne ulaze u zonu socijalnog preduzetnitva velik problem predstavlja nedostatak preduzetnikih sklonosti i odgovarajuih znanja i vetina. Iz ovih razloga rad Koalicije za razvoj socijalnog preduzetnitva, njenih lanica pojedinano i drugih zainteresovanih strana je usmerena upravo na razvoj ova tri vana elementa kojima se moe podrati razvoj socijalnog preduzetnitva u Srbiji: pravni okvir, nansiranje i ljudske kapacitete.

1716

Dobra torba

Dobra torba je prvi proizvod i brend socijalnog preduzea koje okuplja nezaposlene ene iz cele Srbije i prua im mogunost da ivenjem torbi obezbede sebi dodatne prihode. Idealna je kao brendirana promo torba, ekonomian i inovativan kompanijski promo poklon. Dobra torba je unikatna i jedinstvena po svom dizajnu jer se jednostavnim okretanjem unutranjeg dela rasklapa u torbu veih dimenzija. Dobru torbu iju nezaposlene ene, okupljene u vie enskih udruenja irom zemlje i ceo prihod od prodaje odlazi njima. U proizvodnju Dobre torbe moe da se ukljui svaka ena, preko lokalnih enskih udruenja, koja ume da ije i ima sasvim obinu mainu za ivenje. Radei kod kue, sama moe da odredi kada e i koliko vremena posvetiti ivenju. Uglavnom su to ene bez stalnog zaposlenja i redovnih prihoda, koje ive u sredinama gde im se ne otvara lako perspektiva za ekonomsku sigurnost i ivot dostojniji oveka. U proizvodnju Dobre torbe do sada su se ukljuili Udruenje Ravno iz uprije, enska multietnika grupa Seleu, Aktiv ena

Baki Jarak iz Temerina, Klub ena Hera iz Bake Topole i Udruenje za negovanje tradicije Izvor iz Knjaevca. Meni Dobra torba mnogo znai jer nisam imala posao do 2007 godine, sad sam se ukljuila u normalan ivot, ovako sam se oseala beskorisno, posmatrala sam ujutru kako svi idu na posao a ja nisam imala gde, sedela sam kod kue i bilo mi je teko, a i ovako iz materijalnih razloga mnogo mi je bolje kad imam svoj dinar i ne moram da zavisim od drugih da mi daju, rekla je Dobrila Jevevi iz udruenja ena RAVNO.

Dobra torba je dobar izbor za konferencije i promo poklone, jer kupujui neto to vam je potrebno doprinosite reavanju konkretnog drutvenog problema. Ukoliko uskoro planirate neki dogaaj, setite se Dobre torbe!

www.dobratorba.rswww.facebook.com/Dobratorbawww.twitter.com/Dobratorbawww.youtube.com/Dobratorba

PROITAJTE Biznis po meri oveka

PREDSTAVLJAMO SOCIJALNA PREDUZEA

Smart kolektiv i Erste Banka predstavili su prvi Vodi za pokretanje socijalnog preduzea 24. aprila u Kulturnom centru GRAD. U izradi Vodia uestvovali su brojni strunjaci i profesionalci iz razliitih kompanija i institucija, kao i devet socijalnih preduzea koja su lanice SENS mree.

Smatrajui da su socijalna preduzea jedan od bitnih inilaca koji doprinose privrednom rastu i obnavljanju lokalne zajednice, Smart kolektiv je pripremio Vodi za pokretanje socijalnog preduzea. Vodi je napisan jednostavnim jezikom, sa dovoljno praktinih primera, tako da italac moe da se provede kroz ceo proces uspostavljanja do upravljanja preduzeem. Ne moemo da ekamo da se stvore povoljni uslovi da bismo se bavili socijalnim preduzetnitvom. Socijalno preduzee je preduzee koje posluje u drutvene svrhe i ini dobro. Ono varira od globalno poznatih inicijativa poput Nobelovca Muhameda Junusa, preko Dobre torbe koju iju ene, lanice enskih udruenja za potrebe seminara, konferencija ili brendiranih poklona, do Nae Kue

koja zapoljava ljude sa intelektualnim tekoama i proizvodi papirne kese. Ono to sve ove inicijative imaju zajedniko je upotreba preduzetnikih alata kako bi uinile drutvo boljim. Kako bismo omoguili svakome ko ima ovakve ideje da ih zaista i ostvari, napravili smo vodi koji bi trebalo da obezbedi smernice za pravljenje biznis plana uspenog socijalnog preduzea, izjavio je Neven Marinovi, izvrni direktor Smart kolektiva.

O ueu Erste Banke u ovom projektu, Mirjana aki je istakla je da postoji vie naina da kompanije podre socijalno preduzetnitvo, osim pruanja nansijskih sredstava. Na primer, Erste Banka redovno poruuje proizvode od socijalnih preduzea, to njima garantuje konstantan priliv novca, kao i egzistenciju na tritu, a Banci kvalitetne i unikatne proizvode. Vodi je dostupan na fejsbuk stranici Smart kolektiva svakome ko poalje svoju biznis ideju. U planu je promocija Vodia u vie gradova u Srbiji.

www.facebook.com/smart.kolektivwww.smartkolektiv.org

1918

Beograd 19. jun 2013. godine - Odbor za rad, socijalna pitanja, drutvenu ukljuenost i smanjenje siromatva Narodne skuptine Republike Srbije, organizovao je Javno sluanje o Predlogu zakona o socijalnom preduzetnitvu i zapoljavanju u socijalnim preduzeima. Javnom sluanju su prisustvovali narodni poslanici, predstavnici izvrne vlasti, predstavnici lokalnih samouprava, organizacija civilnog drutva i meunarodnih organizacija.

Javno sluanje je inicirano sa namerom da se istakne neophodnost unapreenja predloenog zakona s obzirom na njegovu sutinsku suprotnost sa konceptom socijalnog preduzetnitva, koji podrazumeva inicijativu pojedinca, ideju koja moe i treba da opstane i da se razvija u trinim uslovima, a da pri tom pomae onim kategorijama stanovnitva koje su najugroenije, ili da reava neke konkretne drutvene probleme. Predlog zakona de nie suprotno. Predlogom zakona se utie direktno na uveanje dravne administracije (inspekcijske slube i centri za socijalno preduzetnitvo), dodatno se optereuju poreski obveznici, ograniava koncept socijalnog preduzetnitva na oblast zapoljavanja, inei ga instrumentom socijalne politike, predvia izdvajanje sredstava i prihoda preduzea za dravni fond. Takoe, predvieno je i da dravni slubenici ekskluzivno vre obuke za zapoljavanje i obuke za razvoj socijalnih preduzea, kao i da javni sektor odluuje o dodeljivanju subvencija socijalnim preduzeima. U toku procesa izrade zakona, kao i kasnije u

19. jun 2013. godine - Nagrade Mesta u srcu name-njena je organizacijama civilnog drutva, odnosno neformalnim grupama graana/ki koje su sprovele projekte sa najpozitivnijim efektima u svojim lokalnim zajednicama i za najbolje lokalno partnerstvo.

Sveana ceremonija dodele nagrade odrae se u Sveanoj Sali Skuptine grada Beograda, u petak 5. jula 2013. godine sa poetkom u 15 asova.

Osniva nagrade Mesta u srcu je Deferson Institut, koji je dodelu nagrade prvi put organizovao 2006. godine. Ove godine konkurs su raspisali TRAG fondacija, Erste Banka i TACSO Srbija.

http://www.tragfondacija.org/pages/mesta-u-srcu/o-nagradi.php

VESTI >>> Privredna komora Srbije podrka socijalnom preduzetnitvu

Odrano Javno sluanje o Predlogu zakona o socijalnom preduzetnitvu i zapoljavanju u socijalnim preduzeima

VESTI >>>

procesu javne rasprave Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva kontinuirano je ukazivala na nedostatke Zakona i zagovarala povlaenje Zakona iz procedure, ili promenu naziva samog Zakona, jer se on bavi socijalnim zapoljavanjem, a ne preduzetnitvom, ali Ministarstvo rada, zapoljavanja i socijalne politike, kao predlaga, nije uzelo u obzir ni jednu od kljunih primedbi. Iako kljuni akteri, ukljuujui socijalna preduzea, neke od lanova odbora, eksperte i Stalnu konferenciju gradova i optina, dele stavove Koalicije za razvoj socijalnog preduzetnitva, Ministarstvo i dalje nije spremno da uvai komentare, jer Predlog zakona doivljava kao aktivnu meru zapoljavanja ugroenih graana, a ne kao podsticaj socijalnog preduzetnitva.

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva nastavie da insistira na tome da se ovakav Predlog zakona ne usvoji u postojeem obliku, pre svega kroz direktne sastanke sa predstavnicima drave i nastavie svoje napore kroz javno zastupanje kako bi Zakon koji regulie oblast socijalnog preduzetnitva omoguio postojeim i buduim socijalnim preduzetnicima unapreenje poslovanja i prostor za nove socio-preduzetnike inicijative.

Tekst Predloga zakona i obrazloenje:http://www.parlament.rs/upload/archive/ les/lat/pdf/predlozi_zakona/1688-13Lat.pdf

Privredna komora Srbije uestvuje u implementaciji EASE&SEE prkta u kviru prgrm z prk-grninu srdnju ugistn vrp.

Cil prkt unprnj okvira za razvoj scilng prduztnitv primnm invtivnih mdl srdnj izmu vnih i privtnih, pr tnih i npr tnih usnik u pslvnm krunju. Ulg Privrdn kmr Srbi stvrnj i bzbnj pslvnih uslug z sciln prduztnik, krdinci i krirnj pslvnih vz s vnim i privtnim sktrm k i u u ktivnstim prmci vg prkt.

Prtnri na prktu su: grd Vnci (vdi prtnr), Rgin Vnt dirkci z industriu, grd S (Bugrsk), Rginln rzvn gnci Nv Gric (Slvni), Pslvn scici Pnni Marsk, ARGE scici z prvnciu tpd Austrija, Itlinsk privrdn kmr u Bugrsk i vrpski istrivki institut u blsti zdrung i scilng prduztnitv Itli

Prkt prdvi rlizciu studijskih poseta, rdinic, sminr s cilm prmci srdnj u v blsti i izrd bz pdtk (pvzivnj rmi, nansijski drivih klstra i pslvni rzv u v blsti).

Dodela nagrade Mesta u srcu

2120

KORISNE ADRESE

Jun - decembar 2013. godine - Kako mladi u Srbijipredstavljaju jednu od najranjivijih grupa stanov-nitva u Srbiji, EPuS je ispred KoRSP, a uz podrku Suisse Solidar Kancelarije u Srbiji zapoeo sa implementacijom projekta Inovativa, sa ciljem da se mladima priblii koncept socijalnog preduzetnitva, kako bi podstakli omladinske inicijative. Kroz takmienja za najbolju socio-preduzetniku ideju, elja nam je da podstaknemo mlade da inovativno razmiljaju i da kroz predlaganje potencijalnih socio-ekonomskih modela poslovanja promoviemo mogunosti koje im ova forma preduzetnitva nudi. Istovremeno, na okruglim stolovima emo upoznati institucije, koje se na lokalnom nivou bave mladima, sa ovom formom preduzetnitva kako bi u budunosti postali servis koji e biti na raspolaganju mladima koji budu eleli da realizuju svoje inicijative.

http://www.emins.org/srpski/projects/article/inovativa

VESTI >>>Projekat Inovativa

Trag Fondacija www.tragfondacija.org

Evropski pokret u Srbiji www.emins.org Grupa 484 www.grupa484.org.rs

Inicijativa za razvoj i saradnju www.idcserbia.org

Smart kolektiv www.smartkolektiv.org SENS mrea socijalne ekonomije www.sens.rs

SeCons Grupa za razvojnu inicijativu www.secons.net

Tim za smanjenje siromatva i socijalnu inkluziju www.inkluzija.gov.rs

Konferencija Podrka inluzivnom preduzetnitvu u Evropi

24. septembar 2013. godine - Meunarodni simpozijum o Podrci inkluzivnom preduzetnitvu u Evropi, organizuje se sa namerom da se analiziraju postojee prakse preduzetnitva u Evropi, kako bi se odgovorilo na narastajue probleme radne integracije razliitih marginalizovanih grupa stanovnitva, posebno, mladih. Cilj je da se izmeri uticaj postojeih partnerstava, razmene dobre prakse na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou i da se osigura da preduzete mere i inicijative budu inkluzivne i da se mogu transponovati i na nadnacionalni nivo Europe. Ideja simpozijuma je da integrie evropsko iskustvo kako bi se oblikovale odrive strategije razvoja preduzetnitva na nivou Evropske unije.

Konferencija e se odrati 24. septembra 2013. godine u Briselu u hotelu Silken Berlajmont.

http://publicpolicyexchange.co.uk/events/DI24-PPE2.php

Izdava: Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31/II, 11 000 Beograd

Koalicija za socijalno preduzetnitvo

Za izdavaa:Maja Bobi

Urednica: Dina Rakindina.rakin@emins.org

Dizajn:Sanja PolovinaPolovinas design studio

Ova publikacija je nastala uz pomo Evropske unije. Evropski pokret u Srbiji je jedini odgovoran za sadraj publikacije, i ona ni u kom pogledu ne predstavlja stav Evropske unije.

IMPRESUM

20