35 bilten cirilica -...

Solidarnost je jedan odosnovnih principa EU ipredstavqa op{ti ciq

svih evropskih dru{tava.Izgradwa {to

inkluzivnije Evrope odkqu~nog je zna~aja za

realizaciju ciqeva EU:odrìvi ekonomski rast,

otvarawe novih ikvalitetnijih poslova ive}a socijalna kohezija.

Lideri EU uspostavili suproces socijalnog

ukqu~ivawa kako bi {toefikasnije doprineli

iskorewivawu siroma{tva.Vlada Srbije aktivno

u~estvuje u procesusocijalnog ukqu~ivawa

sa ciqem unapre|ewakvaliteta ìvota svih

gra|ana i gra|anki Srbije. Vlada je uspostavila Timza socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva, koji

pruà podr{ku Vladi iresornim ministarstvima

da se izrada i primenapolitika socijalnog

ukqu~ivawa i smawewasiroma{tva odvija na

koordiniran i {tokvalitetniji na~in.

TAWA MI[ÊVI], {EFICA PREGOVARA~KOG TIMA ZA VO|EWEPREGOVORA O PRISTUPAWU SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI

Srbija }e u pristupawu EU teìtisocijalnoj pravdi i koheziji

Vlada RepublikeSrbije

18.BILTEN O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU

I SMAWEWU SIROMA{TVA

MAR

T 20

14.

Program reformi politike zapo{qavawa

i socijalne politikeSTRANA 2

Seminar o primerimadobre prakse

u oblasti zapo{qavawaRoma i Romkiwa

STRANA 5

Li~ne karte za “Selo uspelo“

STRANA 6

Forum socijalnih inovacija i Beogradska

deklaracijaSTRANA 6

Godi{wi kalendar konkursa

iz sredstava BuxetaRepublike Srbije

STRANA 7

Novi EU program za zapo{qavawe i socijalne inovacije

Godi{wi pregled EK o zapo{qavawu i socijalnom starawu

Vestiiz EU strana

3

Osnivawe Fonda za socijalnoukqu~ivawe bilo bi od zna~ajne po-mo}i, jer je svaka porodica sa decomu riziku od siroma{tva, a samohran-im majkama veoma je te{ko da prona-|u posao, re~eno je na skupu „Perspe-ktive odrìvosti finansirawa po-dr{ke deci i rawivim grupama kori-snicima usluga socijalne za{tite“,odrànom 7. marta 2014. godine uDomu Narodne skup{tine.

Predsednik skup{tine i predsed-nik Odbora za prava deteta Neboj{aStefanovi} smatra da je osnivawejedinstvenog Fonda za socijalnoukqu~ivawe dobra ideja i da finan-sirawe podr{ke deci i rawivim ka-

tegorijama dru{tva mora biti jedanod dràvnih prioriteta.

Prema wegovim re~ima, taj fond,koji bi obuhvatao donacije, sredstvaiz EU fondova i buxetskih izvora,zna~io bi boqu raspodelu sredsta-va, ali i kontrolu tog novca kako narepubli~kom, tako i na nivou lokal-nih samouprava.

„Milioni evra su do sada donira-ni najosetqivijim grupama stanov-ni{tva kroz razli~ite projekte, alinemamo pun uvid u rezultate, jer nijeura|ena kontrola tog procesa, {toje neophodno da bi se maksimalnoiskoristile mogu}nosti”, rekao jeStefanovi}.

Prema wegovim re~ima, kada jere~ o donacijama, Francuska je pri-mer zemqe koja ima razvijene siste-me za posmatrawe rezultata prois-teklih iz projekata, kao i kontrolusredstava iz donacija. Primenomkontrolnih mehanizama elimini{use sumwe u pravilnosti pri kori{-}ewu sredstava iz donacija.Izvor: www.parlament.gov.rs

Tim za socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva pripremio jeStudiju opcija za uspostavqaweFonda za socijalno ukqu~ivawe.

Tekst Studije dostupan je na linkuhttp://goo.gl/pIrDWD

Osnivawe Fonda za socijalno ukqu~ivawedobar na~in za podr{ku najugroènijima

U Briselu je 21. januara 2014. godine odràna prvame|uvladina konferencija izme|u Srbije i EU, ~ime jeozna~en po~etak pristupnih pregovora na politi~komnivou. Ovo je kqu~na ta~ka koja ukazuje na posve}enost iopredeqewe obe strane u vezi sa evropskom budu}no{}una{e zemqe.

Srbija je ~vrsto posve}ena izgradwi Evrope mira,pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti. Poredtoga {to èli da zauzme svoje mesto u EU po{tuju}ipravila trì{ne ekonomije, Srbija }e u procesu pris-tupawa EU teìti ostvarewu socijalne pravde po naj-vi{im evropskim standardima. To ukqu~uje i unapre|i-vawe po{tovawa qudskih i mawinskih prava, a posebnoprava rawivih dru{tvenih grupa.

Svetska ekonomska i finansijska kriza su ukazale narawivost privreda i dru{tava {irom sveta, ukqu~uju-}i i Evropu. Naàlost, efekti krize nisu zaobi{li niSrbiju. Evropska komisija konstatovala je u svom izve-{taju o napretku Srbije u 2013. godini da „politika za-po{qavawa i socijalna politika nastavqaju da trpezbog nepovoqnih ekonomskih uslova i oskudnih javnihfinansija“, ali i to da je Srbija po~ela da re{ava pri-oritete u ovoj oblasti. Na tragu ovih ocena, Vlada }evoditi pristupne pregovore vode}i ra~una o potrebi zaunapre|ewem socijalne i ekonomske kohezije u na{emdru{tvu.

U tom smislu, za Srbiju je posebno va`no {to je Ev-ropska komisija, na osnovu Strategije pro{irewa Ev-ropske unije 2013-2014, pokrenula novi proces U okviru

kojeg }e za zemqe u procesu pristupawa biti utvr|enii pra}eni prioriteti u oblasti zapo{qavawa i soci-jalne politike – Program reformi politike zapo{qa-vawa i socijalne politike (Employment and Social Re-form Programme – ESRP).

ESRP je zami{qen kao strate{ki proces, strukturi-ran po modelu Strategije Evropa 2020 koju dràve ~lan-ice ve} primewuju. Akcenat }e biti na ograni~enombroju kqu~nih reformi u oblasti zapo{qavawa i soci-jalne politike. Poput Smernica za zapo{qavawe EU,ESRP }e predstaviti re{ewa u trima oblastima: trì-{te rada i politike zapo{qavawa, qudski kapital ipolitike razvoja ve{tina i politike socijalnog ukqu-~ivawa i socijalne za{tite.

Pored toga, dokument }e sadràti i horizontalneaspekte kao {to su izgradwa kapaciteta, upravqawe iinstitucionalne reforme, kao i upotreba budètskihsredstava Srbije, ali i EU fondova za sprovo|ewe pla-niranih reformi.

Izrada ESRP u Srbiji zvani~no je zapo~eta u septem-bru 2013. godine, a wegovo usvajawe od strane Vladeo~ekuje se krajem 2014. godine. Veoma je zna~ajno napo-menuti da je ceo proces otvoren za javnost i aktivnou~e{}e svih zainteresovanih strana, a naro~ito soci-jalnih partnera i organizacija civilnog dru{tva.

Na{e opredeqewe je da proces evropskih integraci-je Srbije iskoristimo na najboqi mogu}i na~in kakobismo unapredili i kvalitet ìvota i socijalnu prav-du u zemqi.

Drugi nacionalni izve{taj o socijalnom ukqu~ivawu i smawewu siroma{tva

Republika Srbija je, kao jedan od va`nih zadataka u procesu pri-stupawa EU, definisala aktivno u~e{}e u evropskom procesu socijalnogukqu~ivawa i smawewa siroma{tva. Kako bi se nastavila priprema Re-publike Srbije za u~e{}e u Otvorenom metodu koordinacije u oblastimasocijalne za{tite i socijalnog ukqu~ivawa (OMK) ministar bez port-feqa zaduèn za evropske integracije, uz podr{ku Tima za socijalnoukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, zapo~iwe izradu Drugog nacional-nog izve{taja o socijalnom ukqu~ivawu i smawewu siroma{tva u Re-publici Srbiji.

Priprema Izve{taja ima za ciq da pruì doprinos usagla{avawustrate{kog, zakonodavnog i programskog okvira namewenog socijalnomukqu~ivawu i smawewu siroma{tva u Republici Srbiji sa onim u zemqa-ma ~lanicama EU. Izve{taj }e predstaviti najnovije stawe u Srbiji uodnosu na evropske indikatore socijalnog ukqu~ivawa i smawewa siro-ma{tva i predstavqa proces redovnog izve{tavawa Vlade RepublikeSrbije prema javnosti i Evropskoj komisiji. Izve{taj }e dati trendove,pregled trenutnog stawa i osnovne smernice u re{avawu pitawa soci-jalne iskqu~enosti i siroma{tva u zemqi.

Proces izrade Izve{taja bi}e otvoren i participativan. U ovom pro-cesu je osigurano u~e{}e lokalnih samouprava, organizacija civilnogdru{tva, sindikata, me|unarodnih partnera, pored samih resornihministarstava i institucija koje se u Republici Srbiji bave razli~itimaspektima socijalnog ukqu~ivawa i smawewa siroma{tva. IzradaIzve{taja je prilika da se pokrene nacionalni dijalog o daqem tokusocijalnih reformi, uz definisawe prakti~nih koraka kako da se tereforme sprovedu i ciqevi postignu.

Na kraju ovog procesa, u toku drugog kvartala 2014. godine, Vlada Repu-blike Srbije }e usvojiti Drugi nacionalni izve{taj o socijalnomukqu~ivawu i smawewu siroma{tva, a potom osigurati i pratiti wegovudaqu primenu.

BILTEN O SOCIJALNOM UKQUÎVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA2

Anketa o prihodima i uslovima ìvotaRepubli~ki zavod za statistiku objavio je Saop{tewe u kome se po prvi

put mogu na}i osnovni podaci dobijeni iz istraìvawa Anketa o prihodi-ma i uslovima ìvota. Ovo istraìvawe omogu}ava analizu uporedivihpokazateqa uslova ìvota u zemqama Evrope i Republike Srbije.

Prema objavqenim pokazateqima stopa rizika od siroma{tva u 2012.godini iznosila je 24,6%, dok je sam prag rizika od siroma{tva na mese~nomnivou za pojedinca 13.680 dinara.

U Republici Srbiji se 42,1% lica nalazi pod rizikom od siroma{tva ilisocijalne iskqu~enosti. Ovaj osnovni pokazateq standarda ìvota Evrope2020 sugeri{e procenat lica u zemqi koji se nalaze u jednoj od slede}e trikategorije: riziku od siroma{tva, izrazitoj materijalnoj deprivaciji ilisu ~lanovi doma}instva sa niskim intenzitetom rada.

Osnovni podaci za Srbiju mogu se preuzeti na: http://goo.gl/8ZUYBA, adetaqniji podaci za EU nalaze se na linku: http://goo.gl/vh3b2r.Kontakt: Republi~ki zavod za statistiku, tel: 011 2412 922, www.stat.gov.rs

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvatel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

Izrada Programa reformi politike zapo{qavawa i socijalne politike (ESRP)

Nova Strategija pro{irewa Evropske unije 2013-2014. pokrenula je noviinstrument kojim }e za zemqe u procesu pristupawa EU biti utvr|eni ipra}eni prioriteti u oblastima zapo{qavawa i socijalne politike –Program reformi politike zapo{qavawa i socijalne politike (Emplymentand Social Reform Programme – ESRP).

ESRP je zami{qen kao strate{ki proces, koji }e pratiti proces evrop-skih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblasti-ma socijalne politike i zapo{qavawa i strukturiran je po modeluStrategije Evropa 2020, koju dràve ~lanice ve} primewuju.

ESRP bi}e fokusiran na ograni~eni broj kqu~nih prioriteta u oblastizapo{qavawa i socijalne politike.

Vlada Republike Srbije formirala je me|uresornu radnu grupu i ekspert-sko telo, ~ijim radom rukovodi Ministarstvo rada, zapo{qavawa i soci-jalne politike, a stru~nu pomo} pruà Tim za socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva.

Radna grupa i eksperti pripremili su prvi predlog glavnih izazova do2020. godine, {to je i predvi|en period vaèwa ESRP dokumenta, koji se nataj na~in i terminski uklapa u EU 2020 strategiju. Tokom prole}a, ovaj tekstbi}e na javnoj raspravi, uz poziv partnerima da istovremeno dostave kon-kretne predloge za re{ewa u oblasti javnih politika, koja }e ~initi drugukomponentu ESRP. Institucionalni kapaciteti i finansijski izazovi zarealizaciju predvi|enih mera ~ini}e tre}u komponentu dokumenta.

Ceo proces je otvoren i partneri }e u vi{e navrata biti konsultovanii pozvani da se aktivno ukqu~e u izradu dokumenta , kako bi se osiguraone samo kvalitet dokumenta, ve} i podr{ka svih dru{tvenih aktera.

Rezultati prvog popisa poqoprivredeUkupna povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta Srbije je 3,8 miliona hekta-

ra, poqoprivrednih gazdinstava je vi{e od 630.000 i na wima radi gotovomilion i po qudi, pokazali su rezultati popisa poqoprivrede iz 2012. godi-ne, prvog posle 50 godina. Poqoprivrednom proizvodwom, ali za svoje potre-be, bavi se vi{e od sto hiqada doma}instava na ukupno 45.000 hektara, a odukupnog broja poqoprivrednih gazdinstava u Srbiji wih 77% gaji stoku.

Prose~na povr{ina kori{}enog zemqi{ta po gazdinstvu je 5,4 hektara,95% traktora na gazdinstvima stari su vi{e od deset godina, a navodwava setek mali deo kori{}enog poqoprivrednog zemqi{ta.

Podaci sa popisa omogu}i}e realizaciju direktne finansijske podr{kepoqoprivrednim proizvo|a~ima kroz kori{}ewe sredstava iz pretpristup-nih fondova EU, iz kojih je za popis EU izdvojila devet miliona evra. Kontakt: Republi~ki zavod za statistiku, tel: 11 2401 284, www.popispoljoprivrede.stat.rs

Objavqena publikacija “Socijalna za{tita ustarosti: dugotrajna nega i socijalne penzije“

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva Vlade Republi-ke Srbije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju iz Beogra-da i Centar za socijalnu politiku objavili su publikaciju „Socijalnaza{tita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije”.

Prvim delom publikacije su obuhva}eni modeli dugotrajne nege sta-rijih u pojedinim dràvama Evrope, tra`wa za ovim uslugama u Srbiji,kao i preporuke za formulisawe politike u ovoj oblasti, dok drugi deostudije predstavqa analizu opcija za uvo|ewe socijalnih penzija uSrbiji. Publikacija je dostupna na linku http://goo.gl/ngIVIf.

Formirana Radna grupa za socijalni dijalogRadna grupa za izradu zakona o radu koju ~ine predstavnici vlade, sindi-

kata i poslodavaca po~ela je da radi 3. februara 2014. godine sa ciqem dado 1. maja bude izra|en nacrt zakona koji }e do kraja maja biti na javnoj ras-pravi, a da se zakon donese do 30. juna 2014. godine.

Re~ je o po~etku novog socijalnog dijaloga u kojem }e Vlada Srbije i Savezsamostalnih sindikata Srbije nastojati da pribliè stavove o svim va`nimpitawima, pogotovo o Predlogu izmena Zakona o radu u ciqu za{tite pravaradnika.Kontakt: Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike, tel: 011 3614 621, www.minrzs.gov.rs

AKTIVNOSTI TIMA ZA SOCIJALNO UKQUÎVAWE I SMAWEWE SIROMA[TVA

Mapirawe usluga socijalne za{tite na lokaluPripremqen je izve{taj Mapirawe usluga socijalne za{tite, na osnovu

istraìvawa koje je realizovao Centar za liberalno-demokratske studije,na inicijativu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva Vla-de Republike Srbije i UNICEF-a Srbija.

Ciq ovog istraìvawa (mapirawa) bio je prvenstveno da se prikupepodaci o postoje}im vaninstitucionalnim uslugama socijalne za{tite kojesu u mandatu lokalnih samouprava (LS).

Mapirawe usluga socijalne za{tite koncipirano je tako da: omogu}iboqe sagledavawe usluga socijalne za{tite u mandatu lokalnih samoupra-va sa aspekta dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta pruènih usluga; obez-bedi boqi uvid u razvijenost, rasprostrawenost i odrìvost usluga; seprikupe podaci koji }e omogu}iti budu}e analize i predloge za unapre|e-we pruàwa usluga; posluì kao osnova za postavqawe redovnog sistema zaprikupqawe i pra}ewe podataka o uslugama socijalne za{tite u nadle`no-sti lokalnih samouprava i ukaè na potencijalne izazove daqeg unapre|e-wa lokalnih usluga socijalne za{tite.

Istraìvawe je sprovedeno u saradwi sa Ministarstvom rada, zapo-{qavawa i socijalne politike, u periodu od septembra 2012. do februara2013. godine.

Istraìvawe moète preuzeti na sajtu www.inkluzija.gov.rs

Po~eli pregovori Srbije i EUPrva me|uvladina konferencija izme|u Srbije i Evorpske unije,

kojom je ozna~eno otvarawe pristupnih pregovora Srbije i Evropskeunije, odràna je 21. januara 2014. godine u Briselu.

Na sastanku su predsedavaju}i EU i predstavnik Evropske komisijepredstavili Srbiji pregovara~ki okvir koji je Savet EU dogovorio 17.decembra 2013. godine, a srpska delegacija dala je svoju uvodnu izjavu.

Pregovara~ki okvir uzima u obzir iskustva posledwih pro{irewai teku}e pregovore o pristupawu, kao i razvoj pravnih tekovina, iodraàva zasluge Srbije i wene specifi~nosti.

Slede}a konferencija izme|u Srbije i EU bi}e odràna 25. juna,posle ~ega sledi otvarawe pregovara~kih poglavqa, kojih je ukupnotrideset pet. U me|uvremenu }e se raditi skrininzi poglavqa kojareguli{u pravosu|e i osnovna prava, kao i normalizaciju odnosaSrbije i Kosova.

BROJ 18MART 2014 3

Za lokalne samouprave u Srbiji 5,8 miliona evra bespovratne pomo}i EUPredstavnici 85 lokalnih samouprava u Srbiji potpisali su 29. janu-

ara 2014. godine u Beogradu ugovore o bespovratnoj pomo}i iz ProgramaEvropske unije „Exchange 4“, ukupne vrednosti 5,8 miliona evra.

Op{ti ciq Programa je da doprinese procesu strate{kih promenana lokalnom nivou kroz unapre|ewe administrativnih kapaciteta iefikasnosti pruàwa usluga u skladu sa reformom javne uprave, nacio-nalnom sektorskom politikom i praksom EU.

Odobreni su projekti u ~etiri oblasti – upravqawe otpadom, upra-vqawe imovinom, unapre|ewe poqoprivredne saradwe i usluge soci-jalne za{tite za stara lica.Izvor: www.euractiv.rs

Eksplanatorni skrining za poglavqe 19Eksplanatorni skrining za Poglavqe 19, koje se odnosi na socijal-

nu politiku i zapo{qavawe, odràn je u Briselu od 10. do 12. febru-ara 2014. godine. U okviru pregovara~kog Poglavqa 19 glavne teme suza{tita na radu, radno zakonodavstvo, socijalni dijalog, politikazapo{qavawa, socijalno ukqu~ivawe, socijalna za{tita, Evropskisocijalni fond, osobe sa invaliditetom i jednake mogu}nosti.

Drugog dana eksplanatornog skrininga odràn je sastanak sa pred-stavnicima generalnog Direktorata za zapo{qavawe, socijalnapitawa i inkluziju na kojem su analizirani kqu~ni strate{ki izazo-vi u oblasti zapo{qavawa i socijalne politike za Republiku Srbiju.Ove teme bi}e predstavqene u uvodnom delu strate{kog dokumentaVlade Republike Srbije – Program reformi u oblasti zapo{qavawa isocijalne politike koji Srbija ima obavezu da usvoji do kraja 2014.godine.

Vlada Srbije obrazovala je me|uresornu radnu grupu za izradu pro-grama reformi politike zapo{qavawa i socijalne politike, kojompredsedava Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike .Izvor: www.srbija.gov.rs

Za ~lanstvo u EU 51% gra|ana SrbijeU Srbiji bi na referendumu 51% gra|ana podràlo ~lanstvo u EU,

dok bi se 22% izjasnilo protiv, pokazalo je redovno polugodi{weistraìvawe javnog mwewa o EU Kancelarije za evropske integraci-je, objavqeno 29. januara 2014. godine.

U odnosu na prethodno istraìvawe iz juna 2013. beleì se blagirast podr{ke ~lanstvu u EU. Kontakt: Kancelarija za evropske integracije, www.seio.gov.rs

Glavna briga EK bi}e nejednakostNejednakost u dru{tvu bi}e glavni izazov za budu}e evropske lidere koji }e mo-

rati da se fokusiraju na dru{tvo umesto na privredni rast, s ozbirom na daqe o~e-kivawe slabosti evropske ekonomije.

U izve{taju koji je institut RAND Europe uradio za EU, ukazuje se na pet temakoje }e obeleìti naredni zakonodavni mandat EU (2014–20) – rast nove sredweklase na globalnom nivou, pove}awe i starewe populacije, zapo{qavawe i pro-mene na trì{tu rada, promene u migracijama i wihov uticaj, kao i povezivawedru{tava i osnaìvawe pojedinaca.

Stopa nezaposlenosti u EU u oktobru 2013. godini bila je na rekordnih 10,9%,a siroma{tvo i socijalna iskqu~enost ugroàvaju vi{e od 124 miliona qudi.

U izve{taju se isti~e i da }e se nejednakost izme|u evropskih zemaqa smawi-vati, dok }e ona unutar pojedina~nih ~lanica rasti. Izvor: www.euractiv.rs

E-kurs “Vodi~ kroz pregovore Srbije i EU“Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije posta-

vila je na svoj sajt www.seio.gov.rs elektronski kurs „Vodi~ kroz pre-govore Srbije i EU“.

Namewen je dràvnim slu`benicima direktno ukqu~enim u prego-varawe, kao i svim zainteresovanim gra|ankama i gra|anima koji ima-ju mogu}nost da se kroz kurs, upoznaju sa predmetom, principima, faza-ma i dinamikom pristupnih pregovora, akterima pregovora, sadràjempregovara~kih poglavqa, uslovima za ~lanstvo, kao i sa odgovorom napitawe {ta donosi ~lanstvo u EU. Kontakt: Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, tel: 011 3061 100, www.seio.gov.rs

Godi{wi pregled Evropske komisije o zapo{qavawu i socijalnom starawu

Evropska komisija objavila je Godišwi pregled o zapošqavawu i socijalnomstarawa u 2013. godini, kao prikaz stawa u ovoj oblasti u Evropskoj uniji za 2013.godinu. U pregledu se naglašava potreba za rešavawe rizika od siromaštva me|uzaposlenima, a kao jedna od najo~itijih društvenih posledica ekonomske krizeisti~e se zna~ajan porast siromaštva stanovništva radnog uzrasta.

Ukoliko se nastavi trend polarizacije zarada, pre svega usled porasta rada napola radnog vremena, postoji opasnost da postepeno smawewe stopa nezaposle-nosti ne}e biti dovoqno da se siroma{tvo zaposlenih osetno smawi, jer ono za-visi i od vrste posla, ali i od sastava doma}instva i radnog statusa partnera.

Godišwi pregled dostupan je na linku: http://goo.gl/7lkZRE.Izvor: ec.europa.eu

Odbor za stabilizaciju i pridruìvaweEU i Srbije odrào prvi sastanak

Odbor za stabilizaciju i pridruìvawe odrào je sastanak 4. marta 2014.godine, prvi otkako je Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) Evropskeunije i Srbije stupio na snagu, 1. septembra 2013. godine.

Odbor je analizirao napredak Srbije u sprovo|ewu politi~kih kriterijuma iistakao ulogu nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela i va`nost delotvornogreagovawa na wihove zakqu~ke. Nagla{ena je i va`nost konsultacija sa zainte-resovanim stranama u postupku dono{ewa zakona, kao i uloga parlamenta u nad-zoru nad izvr{nom vla{}u.

Kao zna~ajno oceweno je usvajawe strategije reforme dràvne uprave, a ras-pravqalo se o reformi lokalne samouprave u Srbiji. Tako|e je nagla{en zna~ajja~awa inkluzivne regionalne saradwe.

Odbor podsti~e Srbiju da ubrza reforme u oblasti vladavine prava kroz adek-vatnu raspodelu sredstava, redovno pra}ewe i efikasne koordinacione meha-nizme, a nakon usvajawa strategije reforme pravosu|a i akcionog plana za wenosprovo|ewe predstoji rad na unapre|ewu nezavisnosti, funkcionisawu i efi-kasnosti sudstva. Kao zna~ajan pozitivan korak oceweno je usvajawe strategije iakcionog plana za borbu protiv korupcije.

Odbor je pozdravio i usvajawe sveobuhvatne strategije za borbu protiv di-skriminacije i naglasio va`nost za{tite prava mawina, ukqu~uju}i Rome iLGBT populaciju. Tim povodom Odbor je ohrabrio Srbiju da zavr{i i usvoji odgo-varaju}i akcioni plan. Konstatovano je da su napori koje Srbija ~ini na poquekonomske i socijalne inkluzije Roma vaàn element re{ewa problema neosno-vanih zahteva za azil u EU i dràvama [engena. Istaknute su oblasti u kojimatreba poja~ati napore, kao {to je oblast unapre|ewa kontrole dràvne pomo}i.

EU }e nastaviti da i finansijski podràva Srbiju u procesu pristupawa –blizu 1,5 milijardi evra odobreno je za podr{ku pristupawu od 2007. godine, aod 2000. godine, EU sa svojim dràvama ~lanicama, najve}i je donator sa 75% odukupne bespovratne pomo}i koje je Srbija primila. Izvor: www.seio.gov.rs

EU mora hitno da smawi nezaposlenost mladihNeophodno je {to pre delovati kako bi se smawio broj nezaposlenih u EU, u po-

pulaciji mla|oj od 25 godina, zakqu~ak je evropskih lidera na skupu o zapo{qa-vawu mladih odrànom 12. novembra 2013. godine u Parizu. Lideri ~lanica EUnisu najavili nove programe za zapo{qavawe mladih ve} su mnogi od wih izrazi-li uverewe da }e postoje}i planovi preokrenuti trend u naredne dve godine.

Prema zvani~nim podacima, u septembru je oko 5,6 miliona ili 23,5% mladihEvropqana bilo bez posla, dok je pre godinu dana ta stopa iznosila 23,1%. U SADje stopa nezaposlenosti me|u mladima 16%.

U okviru Inicijative za zapo{qavawe mladih EU je izdvojila {est milijardievra, a ta sredstva se koriste od 1. januara 2014. godine. Ukupno 45 milijardi evrabi}e uloèno za zapo{qavawe mladih od 2013. do 2015. godine.Izvor: www.euractiv.rs

Publikacija o ulozi lokalnih zajednica u borbi protiv trgovine qudima

NVO Atina iz Beograda objavila je publikacije „Lokalne zajednice uborbi protiv trgovine qudima“i „Osam pri~a“. Oba izdawa {tampana su uokviru projekta „Lokalne zajednice u borbi protiv trgovine qudima“, kojiNVO Atina sprovodi u partnerstvu sa Novosadskim humanitarnim centromi u saradwi sa Timom za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva.

Projekat se sprovodi uz finansijsku podr{ku EU i Kancelarije za sarad-wu sa civilnim dru{tvom Vlade Republike Srbije.Kontakt: NVO ATINA, tel: 011 322 00 30, www.atina.org.rs

Uporedna analiza traìlaca azila u SrbijiCentar za za{titu i pomo} traì-

ocima azila (APC/CZA) sproveo je is-traìvawe „Uporedna analiza pro-fila, potreba i inkluzije traìlacaazila u Srbiji i srpskih gra|ana kojitraè azil u razvijenim evropskimzemqama“.

Ciq istraìvawa u okviru projek-ta koji je finansirala [vajcarskaagencija za razvoj i saradwu (SDC) je

da stru~noj i {iroj javnosti pribli-ì ove dve kategorije migranata, dokje ciq projekta je da kroz istraìva-we i predstavqawe rezultata, do-prinese boqem funkcionisawu srp-skog sistema azila,ali i mehanizamaupravqawa migracijama u Srbiji.Kontakt: Centar za za{titu i pomo} traìocima azila, tel: 011 2457376www.apc-cza.org


@ene najvi{e diskriminisana grupa u Srbiji @ene su najvi{e diskriminisana dru-

{tvena grupa, a za wima slede Romi, osobesa invaliditetom, siroma{ni i stariji, po-kazalo je istraìvawe „Odnos gra|ana pre-ma diskriminaciji u Srbiji“ poverenika zaza{titu ravnopravnosti i Programa UN zarazvoj (UNDP).

Vi{e od tre}ine ispitanika smatra da jediskriminacija najra{irenija u sferizapo{qavawa.

Istraìvawe je pokazalo i da su u Srbi-ji ra{ireni stereotipi i predrasude. Ve-}ina gra|ana nije spremna da im pripadniknacionalne mawine postane ~lan porodi-ce, 49% ispitanika se slaè sa tvrdwom daje homoseksualnost „bolest koju treba le~i-

ti“, a 35% gra|ana smatra da male verskezajednice „kradu du{u qudima“.

Najve}i stepen etni~ke distance posto-ji prema Albancima – petina ispitanikasmatra da oni uop{te ne treba da budu dr-àvqani Srbije.

Istraìvawe „Odnos gra|ana prema dis-kriminaciji u Srbiji“ sproveo je Centar zaslobodne izbore i demokratiju (CeSID), i po~etvrti put je organizovano u Srbiji. Is-traìvawe je sprovedeno metodom lice ulice na slu~ajnom uzorku od 1.200 gra|anastarijih od 15 godina, u periodu od 21. i 28novembra 2013. godine.Kontakt: Poverenik za za{titu ravnopravnosti, www.ravnopravnost.gov.rs

Akcija Delikatesni ponedeqakDelikatesni ponedeqak, akcija kuvawa za bes-

ku}nike, na inicijativu Tima za socijalno ukqu~i-vawe i smawewe siroma{tva i Magazina Liceuli-ce, uz VJ i DJ podr{ku ekipe Ki{obran odràna je3. februara 2014. godine u beogradskom Kulturnomcentru Grad.

Doga|aj je organizovan kao vid podr{ke besku}-nicima kojima je bio namewen sav novac sakupqenod prodaje hrane koju su pripremali organizatori.

U pozivu na ve~eru, na kojoj su beogradski bes-ku}nici bili specijalni gosti, gra|anima je upu-}en poziv da ponesu garderobu, hranu i sredstva zahigijenu koji su podeqeni besku}nicima.

@ene i deca `rtve trgovine qudima@ene ~ine 43 odsto `rtava trgovine qudima u Srbiji, a deca 42

odsto, dok je najve}i broj slu~ajeva povezan s prostitucijom, nave-deno je u Izve{taju o sprovo|ewu Konvencije Saveta Evrope o bor-bi protiv trgovine qudima u Srbiji eksperata Saveta Evrope zaborbu protiv trgovine qudima (GRETA).

U svom prvom izve{taju GRETA je kao pozitivne ocenila sprovo-|ewe prethodnog Akcionog plana i ukqu~ivawe civilnog dru{tvau pripremi nove Nacionalne strategije i Akcionog plana, kao i me-re koje su preduzele srpske vlasti kroz razvoj sveobuhvatnog prav-nog i politi~kog okvira i formirawe specijalizovanih struktura.

Izve{taj GRETA o sprovo|ewu Konvencije moète pogledati nalinku http://goo.gl/1TQRP2.

Izvor: B92

Diskriminatorski stavovi zastupqeni u institucijama

Vi{e od petine predstavnika javne vlasti u Srbiji ne znada je svaka vrsta diskriminacije zabrawena zakonom, a veli-ki je broj onih koji toleri{u takvo pona{awe, pokazalo je is-traìvawa Kancelarije poverenika za za{titu ravnopravno-sti ~iji su rezultati predstavqeni u januaru 2014. godine.

Istraìvawe je sprovedeno me|u 1.352 predstavnika in-stitucija iz Vlade Srbije, Skup{tine Vojvodine, lokalnihuprava, sudova i tuìla{tva, a wegov krajwi ciq je da se od-rede mere koje bi trebalo sprovesti kako bi javne slu`be ra-dile u najboqem interesu gra|ana i da bi se postigla nultatolerancija na diskriminaciju.

Rezultati istraìvawa pokazali su i da diskriminacijeima mawe u Beogradu i Vojvodini nego u ostatku Srbije.Kontakt: Poverenik za za{titu ravnopravnosti, tel: 011243 80 20, www.ravnopravnost.gov.rs

Istraìvawe delotvornosti mehanizama za borbu protiv nasiqa nad ènama

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva pokrenuo je kvalitativnoistraìvawe delotvornosti mehanizama za borbu protiv nasiqa nad ̀ enama u Srbi-ji, na nacionalnom i lokalnom nivou.

Ciq je da se doprinese unapre|ewu sistemskih mehanizama kojima se pruà podr-{ka `rtvama nasiqa u porodici, kroz mapirawe kqu~nih nedostataka i pote{ko}a usistemskom pristupu podr{ci za ène i decu `rtve nasiqa u Srbiji.

Ovo pilot istraìvawe }e u 10 op{tina sprovoditi organizacija civilnog dru-{tva Autonomni ènski centar i Institut za psihologiju Filozofskog fakultetaBU, zakqu~no sa martom 2014. godine.

Ciqna grupa istraìvawa su relevantne institucije, naro~ito centri za soci-jalnu za{titu, policija, centri za zdravstvenu za{titu i sudovi.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, www.inkluzija.gov.rs

„To ne vredi raditi jer }e ionako sutra da propadne/ni{ta u ovoj zemqi ne moè da uspe“ i sli~-ne re~enice je makar jednom ~uo svako ko je ikada predloìo da se ne{to uradi, napravi, popravi.

Problem je {to previ{e nas, i onih koji se àle i onih koji poku{avaju ne{to da urade, vidi akti-vizam ne kao svakodnevnu naviku, ve} kao akcioni film u kojem je dovoqno jednom ne{to uraditi, inegativci }e biti poraèni, problem }e biti za vjek vjekova re{en i svi }e ìveti happily ever after.

Budu}i da stvarni ìvot ne funkcioni{e po holivudskim principima, pre ili kasnije se desi {ok,razo~arawe i rezignacija {to, ~ak i posle uspeha, stvari ne nastavqaju same od sebe da budu sjajne.

Naveo bih par sitnica koje je besmisleno raditi jer }e wihovi efekti pro}i i mora}emo ubrzoopet da ih radimo: jesti, piti, spavati, provoditi vreme sa bli`wima, ve`bati, u~iti, disati i,naravno, kupati se. Dakle, mawe-vi{e celokupno qudsko iskustvo je besmisleno ako ga posmatramokroz prizmu akcionog filma.

Na{i ìvoti se sastoje od procesa i navika. Da, postoje i Veliki Trenuci, ali wih za sada trebaostaviti po strani, jer oni ba{ umeju da iskrive ostatak slike.

Dakle, ako prihvatamo kao o~igledno da moramo svaki dan da jedemo, pijemo i okupamo se, onda bitrebalo i aktivizam posmatrati kao jedan proces, kao naviku koju je neophodno izgraditi i praktiko-vati svakodnevno.

Ono {to nas ovde moè spre~iti je ideja da mi nismo odgovorni za neku naviku. Treba da postojineko drugi ko }e da ~isti na{ kom{iluk, brine o na{oj budu}nosti i bori se za na{a prava...

Naravno da ne moèmo da radimo apsolutno sve, i podela odgovornosti i poslova je sasvim pri-rodna stvar. Me|utim, mislim da moramo da pro{irimo onaj neki osnovni set navika koju svaki ~ovektreba da ima. [ta bi sve trebalo da sadrì taj osnovni set?

BLOG O SOCIJALNOM UKQUÎVAWU – REQA DERETA: Za{to vi{e nikada ne treba da se okupate

Nastavak ovog teksta, kao i vi{e autorskih tekstova dostupni su na sajtu www.inkluzija.gov.rs/blog/

Liceulice broj 19 u prodajiNovi broj Liceulice je posle duè pauze pono-

vo u prodaji kod kolportera u Beogradu, Zaje~aru,Novom Sadu i Pirotu.

Polovina prihoda od prodaje ostaje prodavci-ma koje ~ine besku}nici, mladi ulice, najsiroma-{niji i najugroèniji pripadnici marginalizo-vanih grupa, dok se preostala sredstva koriste zarazvoj, dodatni rad na integraciji prodavaca idruge inkluzivne programe pod istim imenom.Kontakt: www.facebook.com/LICEULICE

* * *

BROJ 18MART 2014 5

Program staìrawa za mladepripadnike mawina

u dràvnim institucijama„Program staìrawa za mlade – pripadni-

ke mawina u dràvnim institucijama u Srbi-ji“ zvani~no se sprovodi od po~etka novembra2013. godine, kada je Kancelarija za qudska imawinska prava Vlade Republike Srbije orga-nizovala uvodnu radionicu.

Ciq projekta je da staìrawem u dràvniminstitucijama, pripadnici mawina steknuradno iskustvo, znawa i ve{tine za aktivnogu~e{}a u javnom ìvotu Srbije kojim }e do-prineti i sopstvenoj nacionalnoj zajednici.Kontakt: Kancelarija za qudska i mawinskaprava, tel: 011 311 24 05 www.ljudskaprava.gov.rs

O implementaciji Operativnih zakqu~aka Seminara o ukqu~ivawu Roma

Kancelarija za evropske integracije, Kancelarija za qudska i ma-winska prava i Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvaorganizovali su 24. decembra 2013. godine prvi koordinacioni sasta-nak na kome je dogovorena izrada prvog Izve{taja o implementacijiOperativnih zakqu~aka Seminara o ukqu~ivawu Roma i Romkiwa.

Dogovoreno je da Izve{taj bude zavr{en tokom marta 2014. godine,uz dogovorenu podelu nadle`nosti izme|u resornih ministarstava.

Tako|e, Kancelarija za evropske integracije, Kancelarija za quds-ka i mawinska prava i Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siro-ma{tva Vlade Republike Srbije pokre}u inicijativu za uspostavqawemehanizma odràvawa redovnih koordinacionih sastanaka o projekti-ma za unapre|ewe poloàja Roma i Romkiwa.

Ciq inicijative jeste da redovnom razmenom informacija o rea-lizovanim i planiranim aktivnostima, svi relevantni korisniciprojekata, donatori i timovi za implementaciju projekata doprine-su efikasnijoj i delotvornijoj upotrebi buxetskih i donatorskihsredstava. Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvatel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

Izve{taj “Za{tita Roma od diskriminacije“

Praxis je objavio izve{taj „Za{tita Roma od dis-kriminacije“ u okviru projekta „Doprinos socijal-noj inkluziji i borbi protiv diskriminacije mar-ginalizovane populacije u Srbiji”.

Izve{taj predstavqa ostvarene rezultate ipostignut napredak, ali i preostale probleme uoblasti ostvarivawa prava na pravni subjektivi-tet, socijalnu i zdravstvenu za{titu, obrazovawe,rad i zapo{qavawe i prava na adekvatno stanova-we. Rezultati istraìvawa ilustruju razmeru pro-blema sa kojima se pripadnici romske nacionalnemawine svakodnevno suo~avaju.

Projekat finansira Ministarstvo inostranihposlova Kraqevine Norve{ke.Kontakt: Praxis, tel: 011 344 4482, www.praxis.org.rs

Lokalne samouprave, EU i OEBS za boqi ìvot Roma

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) uSrbiji, koja sprovodi projekat „Tehni~ka podr{ka za inkluziju Roma“,objavila je dva javna poziva za angaòvawe implementacionih partne-ra. Pozivi se odnose na procenu stawa romskih naseqa u 20 pilotop{tina i na sprovo|ewe terenskog istraìvawa svih Romskih naseqau Srbiji.

Kao rezultat procene stawa romskih naseqa, za wih 20 (po jedno nanivou ukqu~enih op{tina) }e se pripremiti urbanisti~ki planoviili druga tehni~ka dokumentacija neophodna za wihovu daqu regulari-zaciju i legalizaciju.

Terensko istraìvawe sprovodi se kao tehni~ka podr{ka Ministar-stvu gra|evinarstva i urbanizma u ciqu kreirawe Geografskog infor-macionog sistema (GIS) svih Romskih naseqa u Srbiji.

Rok za dostavu projekata i predloga bio je 5. februar 2014. godine.Kontakt: Misija OEBS Srbiji, 011 3606 100, wwwosce.org/serbia

U okviru projekta Tehni~ka podr-{ka za inkluziju Roma, SeConS – Grupaza razvojnu inicijativu, sprovodi ma-pirawe uspe{nih ekonomskih inicija-tiva za zapo{qavawe Roma i Romkiwa,kao i preduzetnika/ca i samozaposle-nih Roma i Romkiwa.

Jedan od ciqeva projekta koji fi-nansira Evropska unija, a sprovodiMisija OEBS-a u Srbiji, je pove}awezapo{qavawa Roma i Romkiwa.

SeConS je, kao partner na projektu,uputio poziv vlasnicima mikro, malihi sredwih preduze}a koji su Romi iliRomkiwe, ili koji zapo{qavaju Rome i

Romkiwe, kao i predstavnike udruè-wa gra|ana ili zadruga koji ih krozposlovnu delatnost radno angaùju, daprijave svoje inicijative/preduze}aza u~e{}e u Programu podr{ke zapo-{qavawu Roma i Romkiwa.

Izabrane inicijative/preduze}akoja èle da otvore radna mesta za Ro-me dobi}e podr{ku u opremi, stru~nojpomo}i i pri obuci novozaposlenih .

Rok za prijavu bio je 17. februar2014. godine.Kontakt: Grupa za razvojnu inicijativu – SeConS, tel:011 412 12,www.secons.net

Poziv za u~e{}e u programu podr{ke zapo{qavawu Roma i Romkiwa

Stipendije za istraìvawe javnih politika namewene

Romima/kiwamaThink Tank Fund i Roma Initiatives Office iz Bu-

dimpe{te uputili su poziv mladim visokoobrazo-vanim Romima i Romkiwama (koji su stekli master– MA ili doktorsku – PhD diplomu iz oblasti dru-{tvenih nauka), koji su zainteresovani da krozprakti~an rad nau~e vi{e o istraìvawu javnihpolitika i unaprede svoje istraìva~ke i zagova-ra~ke sposobnosti, da se prijave za u~estvovawe uprogramu Roma Policy Research Fellowship.

Rok za prijavqivawe isti~e 31. marta 2014. Vi{e informacija o programu i formular za

prijavqivawe moète prona}i na linku:http://goo.gl/8lhxZE.Izvor: www.mc.rs

Odràn Seminar o primerima dobre prakse u oblasti zapo{qavawa Roma i Romkiwa

Seminar o primerima dobre prakse u oblasti zapo{qavawa Roma i Romkiwaodràn je 12. februara 2014. godine, u organizaciji Tima za socijalnoukqu~ivawe i smawewe siroma{tva i Organizacije za bezbednost i saradwu uEvropi (OEBS).

Jedan od kqu~nih ciqeva Seminara bila je promocija postoje}ih praksiusmerenih ka izgradwi qudskog kapitala i lokalnog razvoja kojima se podrà-va ukqu~ivawe Roma i Romkiwa.

Kancelarija za inkluziju Roma, YUROM Centar, RIC, HELP i CARE pokazali sukako je najboqe iskoristiti postoje}i qudski kapital i kako resurse za pri-vredni razvoj staviti u funkciju zapo{qavawa Roma, a predstavqni su iuspe{ni korisnici programa zapo{qavawa.

Seminaru su prisustvovali predstavnici Saveta za unapre|ewe poloàjaRoma i sprovo|ewe Dekade ukqu~ivawa Roma, Kancelarije za qudska i mawin-ska prava, Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike, DelegacijeEvropske unije, organizacija civilnog dru{tva, kao i predstavnici civilnogsektora ê{ke i akademske zajednice [panije, koji su prezentovali primeredobre prakse u oblasti zapo{qavawa Roma u Evropi.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvatel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

BOSIFEST 2014: Konkurs za filmski festival osoba sa invaliditetom

Peti BOSIFEST 2014 – Me|unarodnifilmski festival osoba sa invalidite-tom bi}e odràn u Beogradu od 2. do 4. ju-na 2014. godine u organizaciji Hendi Cen-tra Koloseum, a konkurs za prijem filmo-va otvoren je do 22. marta.

Svrha osnivawa BOSIFEST-a je ukazi-vawe na stvarala~ki rad i mogu}nostiu~esnika na javnoj kulturnoj sceni, kao i{irewe poruke da bi osobe sa invalidi-

tetom trebalo da imaju ista prava i oba-veze kao i drugi gra|ani i jedini je festi-val te vrste u jugoisto~noj Evropi.

Do sada je u okviru BOSIFEST-a prika-zano preko 180 filmskih ostvarewa, kojise bave tematikom ìvota osoba sa inva-liditetom ili su wihovi autori osobe sainvaliditetom.Kontakt: Hendi centar Koloseum, tel: 011 263 78 20, www.hickoloreum.org

Prva teretana na otvorenom prilago|ena osobama sa invaliditetom

„Park za sve“ naziv je za prvu teretanu na otvorenom u Srbiji,koja je prilago|ena osobama sa invaliditetom. Nalazi se u Ni{u inapravqen je bez arhitektonskih prepreka, sa spravama na kojimamogu ve`bati osobe sa invaliditetom, stari i rekonvalescenti.

„Park za sve“ realizovalo je Udruèwe za lokalni razvoj Kame-nica u partnerstvu sa op{tinom Pantelej. Izgradwu parka pomo-gli su Naftna industrija Srbije i USAID kroz projekt „Gra|anskodru{tvo za budu}nost“ koji Trag fondacija realizuje sa Institu-tom za odrìve zajednice ISC.Kontakt: Trag fondacija, 011 78 39 467, www.tragfondacija.org


EU PROGRAM INTEGRISANE PODR{KE INOVACIJAMAPet vodi~a za unapre|ewe preduze}aProjektni tim EU Programa integrisane podr{ke inovacija-

ma kreirao je pet vodi~a za unapre|ewe inovacija preduze}a:„Utvr|ivawe inovacionih potreba i definisawe inovacionihprioriteta“, „Nove marketing mogu}nosti: razumevawe trì{tai kupaca“, „Razvoj i pozicionirawe proizvoda“, „Razvoj postoje-}ih i uvo|ewe novih procesa“ i „Put ka kupcima: definisawestrategije i poslovnih partnera“.

Nameweni su malim i sredwim preduze}ima u Srbiji, kaopriru~nici za identifikovawe inovacionih potreba i defini-sawa inovacionih prioriteta.

Program se realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom privre-de, Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj i Ministar-stvom prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja.

Vodi~e moète preuzeti na linku http://goo.gl/RwtM3d.Kontakt: Program integrisane podr{ke inovacijama , tel: 011 362 09, www.iisp.rs

FOTO VEST Preduzetni{tvo mladih: Prvi eko hostel

Vi{e uspe{nih primera moète pro~itati na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva www.inkluzija.gov.rs/primeri

Dvojica mladih Uì~ana, Marko Ristovski (29) i Milan Bogojevi}(30), otvorili su u avgustu 2013. godine „Republik“ – prvi hostel u Uì-cu, kapaciteta 25 leàjeva.

Pravila pona{awa u eko hostelu „Republik” u Uìcu direktno supovezana sa ekologijom i reciklaòm: sistem osvetqewa i upotrebevode strogo slede principe za{tite ìvotne sredine – {tedqive sija-lice, u kupatilima se vodi ra~una o svakoj kapi vode koja se zagreva uzpomo} solarne energije, a name{taj je od drvenih europaleta.

Hostel se za nepunih {est meseci rada na{ao u svetskom udruèwu„Hostelling international”.

Do pre pre godinu dana wihova imena nalazila su se na listi neza-poslenih u lokalnom ogranku Nacionalne slu`be zapo{qavawa. Marko,menaxer hotelijerstva sa zavidnim iskustvom rada po hotelima i pre-kookeanskim kruzerima, i Milan, fotoreporter i kamerman, re{ili suda zapo~nu sopstveni biznis. Prema svim pokazateqima – uspeli su!

Eko name{taj i nostalgi~naikonografija

U brojkama sve je precizno: 25 leàjeva u 5 soba, povr{ina 200 kvadratnih metara. Od po~etka rada, ugo{}eno je vi{e desetinaposetilaca, iz 20 dràva i, {to je najva`ni-je, svi su obe}ali da }e ponovo do}i.

Dodeqene nagrade Virtus za 2013. godinuDobitnici sedme godi{we nagrade VIRTUS Fondacije Trag za korporativnu filan-

tropiju za akcije i programe koji su sprovedeni tokom 2013. godine, progla{eni su kra-jem januara 2014. godine, u Beogradu.

Nagrade su dodeqene u 8 kategorija a dobitnici su: NIS a.d. Novi Sad, Eurobank a.d.Beograd, Slobodna zona Pirot a.d, Telekom Srbija a.d, Delta Holding d.o.o, KoncernBambi a.d, Banca Intesa a.d. i Ekapija d.o.o.Kontakt: Trag fondacija, 011 78 39 467, www.tragfondacija.org

Fondacija Ana i Vlade Divac – Leader in changeFondacija „Ana i Vlade Divac“ dobitnik je priznawa Leader in Change koju dodequje

Ameri~ka privredna komora u Srbiji. Fondacija je nagradu dobila za liderstvo na poqukorporativne dru{tvene odgovornosti, pa`qivo dizajnirane i implementirane inici-jative koje su kao rezultat imale trajan uticaj na ̀ ivot korisnika. Nagrade su dodeqeneu Beogradu, u februaru 2014. godine.Kontakt: Fondacija Ana i Vlade Divac, tel: 011 33 41 755, www.fondacijadivac.org

ONLAJN POTPISIVAWE STRAZBUR{KE DEKLARACIJE NA SRPSKOM JEZIKU

Forum socijalnih inovacija i Beogradska deklaracijaEvropska unija je u kontekstu strategije „Evropa 2020“ predstavila Inicijativu za

socijalno poslovawe – akcioni plan za ja~awe okvira za socijalno preduzetni{tvo.Vi{e od 2000 socijalnih preduzetnika i pristalica socijalnog preduzetni{tva oku-pilo se u Strazburu sredinom januara 2014. godine, u nameri da defini{u prioriteteza budu}nost u ovoj oblasti.

Tom prilikom potvr|en je stav da socijalna preduze}a moraju imati ve}u ulogu ubudu}nosti Evrope i identifikovane su nove ideje i aktivnosti kojima }e wihovpotencijal za pametan, odrìv i inkluzivan rast do}i do izraàja.

Na Forumu socijalnih inovacija (FSI), Koalicija za razvoj socijalnog preduzet-ni{tva predstavi}e ovaj strate{ki dokument 14. marta 2014. godine, u Kulturnom cen-tru Rex. Tom prilikom bi}e lansirana i Beogradska deklaracija o razvoju socijalnogpreduzetni{tva regiona Zapadnog Balkana i Turske koja je bazirana na principimaStrazbur{ke deklaracije, a kreirana je s ciqem da se donosiocima odluka u EU i u zem-qama Zapadnog Balkana i Turske ukaè na korake koje je neophodno preduzeti za razvojsocijalne ekonomije kao relevatnog modela za socijalno odrìv razvoj regiona.

Potpisnici Beogradske deklaracije u~estvova}e u prvoj FSI panel diskusiji sciqem da odgovore na pitawa: kako kreirati povoqnu klimu za razvoj socijalnog pre-duzetni{tva u regionu i da li je socijalno preduzetni{tvo re{ewe za socijalne iekonomske probleme.

Onlajn potpisivawe Strazbur{ke deklaracije mogu}e je na http://goo.gl/LTRkjg, atekst Deklaracije na srpskom jeziku, nalazi se na linku: http://goo.gl/fK47Kt.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvatel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

INICIJATIVA ZA PROMOCIJU RURALNOG RAZVOJA

Li~ne karte za “Selo uspelo“Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva Vlade

Republike Srbije pokrenuo je projekat Selo uspelo – Inicija-tiva za promociju ruralnog razvoja.

Inicijativa ima ciq da prepozna sela u kojima postoje za-jedni{tvo, inovacija, rad, briga o resursima – qudskim, pri-rodnim i kulturnim, kao i da takva sela promovi{e kako bisluìla kao dobar primer drugima.

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva VladeRepublike Srbije poziva sela koja su se prepoznala u opisu, od-nosno sela koja su uspela, da svoja iskustva podele popuwava-wem li~ne karte na www.selouspelo.rsKontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewesiroma{tva, tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

ANKETA: Poslovno okruèwe u Srbiji Poslovno okruèwe u Srbiji neznatno je poboq{ano tokom 2013. godine, iako dugo-

trajne i skupe regulatorne procedure i daqe {kode konkurentnosti preduze}a, pokaza-li su rezultati ankete Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID).

Poboq{awa su registrovana u vidu smawewa korupcije i unapre|ewa inspekcijskognadzora, a problem su i daqe inflacija, nestabilnost deviznog kursa, ali i ~iwenicada 70% kompanija robu plasira samo u svom okruèwu. U tre}oj godi{woj anketi o uslo-vima poslovawa u Srbiji u~estvovalo je 1000 preduze}a, a objavqeni rezultati ukazujuna to da je poresko optere}ewe veliko, kao i da je potrebno hitno izmeniti Zakon oradu i Zakon o planirawu i izgradwi. Izvor: www.euractiv.rs

Dru{tveno odgovorno poslovawe u ulozi poslovnog sektora u dru{tvu

Me|usektorski panel o dru{tveno odgovornom poslovawu(DOP) i ulozi poslovnog sektora u dru{tvu odràn je 28.febru-ara 2014. godine u organizaciji SMart Kolektiva u saradwi saUSAID Institutom za odrìve zajednice, Forumom poslovnihlidera Srbije i u partnerstvu sa Timom za socijalno ukqu~iva-we i smawewe siroma{tva i Delegacijom EU u Srbiji.

U fokusu prvog Me|usektorskog panela o DOP i ulozi poslov-nog sektora u dru{tvu bila je analiza trenutnog stawa dru{tve-no odgovornog poslovawa u Srbiji, sa ciqem definisawa pre-poruka za unapre|ewa u ovoj oblasti.

Ovaj jedinstveni panel okupio je lidere iz svih sektora saciqem da inicira dijalog o dru{tveno odgovornom poslovawu(DOP) i povezanim temama, politikama, strategijama, kqu~nimdru{tvenim izazovima, kao i o ulozi koju poslovni sektor ima,i koju bi trebalo da ima u razvoju dru{tva.Kontakt: SMart Kolektiv, smartkolektiv.org

BROJ 18MART 2014 7

Evropa za gra|ane i gra|ankeKancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom, na osnovu informaci-

ja dobijenih od Generalnog Direktorata za komunikacije Evropske komisi-je obave{tava zainteresovanu javnost da se o~ekuje usvajawe programa„Evropa za gra|ane i gra|anke“ za finansijski okvir 2014–2020.

Organizacije civilnog dru{tva i jedinice lokalne samouprave }e zadobijawe sredstava u okviru ovog programa mo}i da konkuri{u ve} poobjavqivawu prvog poziva, i pre zvani~nog potpisivawa Memoranduma osaglasnosti izme|u Vlade Republike Srbije i Evropske komisije.

Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom }e, kao nacionalna kon-takt ta~ka za ovaj EU program, obave{tavati javnost o svim detaqimanovog programskog ciklusa.

CIVILNO DRU{TVO ZA BUDU}NOST: Uspe{ni fandrejzingU okviru programa „Civilno dru{tvo za budu}nost“, Trag fondacija spro-

vodi program Uspe{ni fandrejzing. Ciq programa je podr{ka udruèwimagra|ana u postizawu odrìvosti kroz orijentisawe na raznovrsne izvorefinansirawa, istraìvawe novih na~ina prikupqawa sredstava u lokalnojzajednici i podsticawe korporativne i individualne filantropije.

Izabrano je 12 organizacija koje }e dobiti sredstva za tehni~ku podr{kuu iznosu od 70.562,00 dinara, a po zavr{etku procesa prikupqawa sredsta-va, najuspe{nijim organizacijama Trag dodequje i drugu donaciju, koja je jed-naka iznosu prikupqenih sredstava do maksimalnog iznosa od 5.000 dolara.

Program se sprovodi od decembra 2013. godine do jula 2014. godine. Kontakt: Trag fondacija, 011 78 39 467, www.tragfondacija.org

Izmena uredbe o finansirawu udruèwa

Godi{wi kalendar konkursa iz sredstava Buxeta Republike Srbije

Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom objavquje svoj Godi-{wi kalendar konkursa za finansirawe projekata i programa udruèwai drugih organizacija civilnog dru{tva iz sredstava Buxeta RepublikeSrbije u 2014. godini.

Ciq izrade Kalendara javnih konkursa je blagovremeno i kontinuira-no obave{tavawe organizacija civilnog dru{tva o planiranim javnimkonkursima resornih ministarstva i drugih organa dràvne uprave, uciqu pripreme {to kvalitetnijih predloga projekata za potencijalnofinansirawe iz buxetskih sredstava, kao i pove}awe broja korisnika .

Kalendar je dostupan na stranici http://goo.gl/U2FWVY.

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o sredstvimaza podsticawe programa ili nedostaju}eg dela sredstava za finansiraweprograma od javnog interesa koja realizuju udruèwa, na inicijativu Kan-celarije za saradwu sa civilnim dru{tvom Vlade Republike Srbije koja jepredloène izmene uputila Ministarstvu pravde i dràvne uprave.

Usvojene izmene odnose se na smawewe obima dokumentacije koja suudruèwa i druge organizacije civilnog dru{tva u obavezi da dostaveprilikom konkurisawa.

Kontakt: Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom, tel: 011 311 3859, www.civilnodrustvo.gov.rs

Konkurs EK za OCD Zapadnog BalkanaEvropska komisija objavila je novi poziv za dostavqawe predloga pro-

jekata: „Pomirewe na Zapadnom Balkanu kroz analizu nedavne pro{losti,izve{tavawe o tranzicionoj pravdi i unapre|ivawe istraìva~kog novi-narstva u regionu Zapadnog Balkana i Turske“.

Rok za dostavqawe predloga projekata je 24. april 2014. godine, a pozivje dostupan na linku http://goo.gl/QnVu4N.

Poziv za dostavqawe predloga projekata otvoren je za organizacijecivilnog dru{tva, medijska udruèwa i akademske institucije koje suregistrovane u zemqama Zapadnog Balkana (korisnice IPA instrumenta) iu zemqama ~lanicama Evropske unije.

AKTIVNOSTI KANCELARIJE ZA SARADWU SA CIVILNIM DRU[TVOM

Stvarawe podsticajnog okruèwa za razvoj civilnog dru{tva

Kreirawe prve Nacionalne strategije za stvarawe podsticajnog okru-èwa za razvoj civilnog dru{tva“ zapo~eto je Konferencijom pod nazivom„Ukqu~i se – kakvo civilno dru{tvo èli{?“ koja je odràna u februaru2014. godine u Beogradu.

Ciq konferencije bio je da se organizacije civilnog dru{tva direkt-no ukqu~e u kreirawe ove strategije, primenom metodologije Otvorenogprostora. Predlozi vi{e od 300 u~esnika u}i }e u okvir budu}e strategi-je, koja treba da bude usvojena do kraja ove godine.

Konferencija je realizovana u saradwi sa EU IPA 2011–2013 projektom„EU podr{ka Kancelariji za saradwu sa civilnim dru{tvom“ i TACSO kan-celarijom u Srbiji – EU programa „People 2 People“.

Nalazi novog Godi{weg zbirnog izve{taja o finansirawu OCD iz Buxeta RS

Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom predstavila je 18.februara 2014. godine u Beogradu kqu~ne nalaze „Godi{weg zbirnog izve-{taja o utro{ku sredstava koja su kao podr{ka programskim i projektnimaktivnostima obezbe|ena i ispla}ena udruèwima i drugim organizacija-ma civilnog dru{tva iz javnih sredstava Republike Srbije u 2012. godini“.

Izve{taj predstavqa analizu podataka dobijenih od organa republi~-kog, pokrajinskog i lokalnog nivoa i prvi je koji obuhvata podatke o finan-sirawu OCD sa sva tri nivoa vlasti, prema kojima je u 2012. godini ukup-no odobreno 9,24 milijardi dinara za finansirawe organizacija civilnogdru{tva. Najvi{e projekata koji su podràni iz javnih sredstava odobre-ni su u oblasti sporta, zatim umetnosti i kulture, oblasti podr{ke dece imladih, oblasti socijalnog ukqu~ivawa i ìvotne sredine.

Saètak izve{taja moète preuzeti na linku http://goo.gl/UshKty.

VODI~ ZA OCD: Standardi usluga socijalne za{tite u zajednici i procedure licencirawa

Vodi~ za organizacije civilnog dru{tva (OCD) „Standardi usluga soci-jalne za{tite u zajednici i procedure licencirawa“ nastao je u okviruProjekta „Unapre|ewe profesionalnih kapaciteta civilnog dru{tva u pru-àwu usluga socijalne za{tite na lokalnom nivou“, koji sprovodi Centar zaliberalno-demokratske studije u saradwi sa Srpskim menaxment centrom.

Namena Vodi~a je da OCD na jednom mestu ponudi neophodne informacijeo uslugama socijalne za{tite u zajednici i procedurama koje je neophodnosprovesti da bi organizacija dobila licencu za pruàwe usluge.

Ciq projekta je unapre|ewe profesionalnih kompetencija i kapacitetaOCD – pruàlaca usluga socijalne za{tite kroz uspostavqenu mreù i krozwihovo aktivno u~e{}e u sprovo|ewu novog Zakona o socijalnoj za{titi, kaoi promocija pruàlaca usluga socijalne za{tite u lokalnim zajednicama.

Vodi~ je dostupan na linku http://konekta.org/images/publikacije/Vodic.pdfKontakt: Konekta, www.konekta.org

EESC: O ulozi OCD u odnosima EU i SrbijeEvropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) predstavio je 30. januara

2014. godine izve{taj o ulozi civilnog dru{tva u odnosima EU i Srbije. U izve{taju se pozdravqaju napori Srbije koji su u posledwih 10 godina

u~iweni u pogledu reforme privrede i institucija, ali se, izme|u ostalog,preporu~uje da javne vlasti u Srbiji odràvaju vi{e javnih rasprava i kon-sultacija sa organizacijama civilnog dru{tva, kako u ranim fazama obliko-vawa politike, tako i u fazama primene.

Dràvni sekretari Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne poli-tike i ~lanovi Delegacije EESC sastali su se 31. januara 2014. godine kako bidogovorili na~in budu}e saradwe, kao i o model za imenovawe predstavni-ka Srbije u Zajedni~kom konsultativnom odboru – telu za sprovo|eweSporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu u kojem }e u~estvovati i pred-stavnici nevladinog sektora, sindikata i poslodavaca iz Srbije. Izvor: www.srbija.gov.rs

KONKURS: Jednaki u pruàwu socijalnih uslugaU okviru projekta „Jednaki u pruàwu socijalnih usluga“ Gra|anske ini-

cijative i Sanxa~ki odbor za za{titu qudskih prava i sloboda, u saradwi saTimom za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, raspisale sukonkurs za finansirawe projekta organizacija civilnog dru{tva koje delu-ju u obasti socijalne za{tite u Tutinu, Novom Pazaru, Sjenici, Novoj Varo{i,Prijepoqu i Priboju.

Ciq konkursa je doprinos pove}awu dru{tvene ukqu~enosti ugroènihkateogrija stanovni{tva u Ra{kom i Zlatiborskom okrugu kroz javno zago-varawe i umreàvawe OCD, kao i pove}awe u~e{}a OCD iz ovih okruga uformulisawu politika, procesu dono{ewa odluka i primeni praksi nalokalnom i nacionalnom nivou u oblasti socijalne za{tite.

Rok za prijavu projekata je 31.mart 2014. godine.Kontakt: Gra|anske inicijative, tel: 011 33 98 637, www.gradjanske.org

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvaPalata Srbije, kancelarija 122 Bul. Mihajla Pupina 2, 11 070 Beograd

Tel: (+381 11) 311 46 05, 311 47 98Faks: (+381 11) 213 97 54

e-mail: [email protected]: @inkluzija, FB: SIPRUnitwww.inkluzija.gov.rs, www.srbija.gov.rs

Objavqivawe ovog biltena finansirano je sredstvima [vajcarske agencije za razvoj i saradwu

KONFERENCIJA: Nove tehnologije u obrazovawu

KALENDAR va`nijih datumaMART

08. 03. Me|unarodni dan èna

21. 03. Me|unarodni dan invalida rada, eliminacije rasne diskriminacije

24. 03. Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

APRIL01. 04. Dan borbe protiv alkoholizma 02. 04. Me|unarodni dan de~ije kwièvnosti07. 04. Svetski dan zdravqa08. 04. Svetski dan Roma22. 04. Svetski dan dan planete Zemqe28. 04. Dan za{tite na radu

Podr{ka obrazovawu dece iz siroma{nih porodica

Asistivna oprema za {kole za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvoju i invaliditetom

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja zapo~elo formirawe Mreè centara za asi-stivnu tehnologiju u Republici Srbiji. Prvih {est {kola za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvo-ju i invaliditetom dobilo je opremu za asistivne tehnologije krajem 2013. godine.

Oprema za asistivne tehnologije (AT) namewena je deci sa smetwama u razvoju i invaliditetom, kakobi im se omogu}io boqi pristup i kvalitet obrazovawa i kako bi prevazi{li barijere u u~ewu.

Opremqene su osnovne {kole „Du{an Dugali}” u Beogradu i „11. oktobar” u Leskovcu, {kole zaosnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}” iz Novog Sada i „Vidovdan” iz Bora, [kola sa domomza u~enike o{te}enog sluha i govora „11. maj” iz Jagodine i Osnovna {kola za slu{no o{te}enu decu„Miodrag Mati}” iz Uìca. Tehnologija }e se izdavati na kori{}ewe i drugim {kolama, u skladu sapotrebama dece iz ~itave Srbije, a monitoring }e vr{iti {kola „Du{an Dugali}” iz Beograda.Kontakt: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, tel: 011 3615 085, www.mpn.gov.rs

Microsoft razvojni centar Edukativni portal za u~enike i nastavnike

Razvojni centar kompanije Microsoft pokrenuo jeportal bee.bubblecup.org, sajt posve}en populariza-ciji programirawa i online edukaciji.

Portal bi trebalo da funkcioni{e u saradwi sanastavnicima koji svoje u~enike motivi{u da otvorenalog i da pomo}u portala u~e. Razvojni centar poz-vao je profesore informatike, kao i wihove u~enikeda napi{u, ili predloè lekcije ili kurseve koje bièleli da vide na portalu.Konakt: Microsoft Razvojni centar, tel:011 33 99 889, bee.bubblecup.org

Konferencija „Nove tehnologije u obrazova-wu“ odràna je u februaru 2014. godine u Beo-gradu. Ciq konferencije bio je unapre|ivawekvaliteta obrazovawa u Republici Srbiji krozpodizawe svesti o zna~aju upotrebe IKT u obra-zovawu, pruàwe mogu}nosti za stru~no usavr-{avawe nastavnog i drugog {kolskog osobqa,donosilaca odluka i ostalih u~esnika u siste-mu obrazovawa.

Nastavno osobqe prezentovalo je primeredobre prakse, a predava~i su bili i donosiociodluka, stru~waci iz oblasti obrazovawa,predstavnici kompanija i izdava~ke ku}e.

Konferenciju su organizovali Tim za soci-jalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, Bri-tanski savet, Ambasada Ujediwenog KraqevstvaVelike Britanije i Severne Irske, Ministar-stvo spoqne i unutra{we trgovine i telekomu-nikacija, Ministarstvo prosvete, nauke i teh-nolo{kog razvoja i Privredna komora Srbije.Kontakt: Kontakt: Tim za socijalnoukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

Onlajn nedeqa – nedeqadigitalne pismenosti

Onlajn nedeqa – nedeqa {irewa digi-talne pismenosti, organizuje se u celoj Evro-pi od 24. do 30. marta 2014. godine. Srbija }ei ove godine biti u~esnik evropske kampaweOnlajn nedeqa 2014, a IAN Telecentar, kaonacionalni partner kampawe u Srbiji, radi-}e na promociji i pribliàvawu informa-cionih tehnologija gra|anima i wihovog di-gitalnog opismewavawa i osnaìvawa.

Digitalna pismenost predstavqa sklopznawa i ve{tina koje se odnose na informa-ciono-komunikacione tehnologije.

Onlajn nedeqa 2014. podràva kampawuEvropske komisije e-Skills for Jobs, ~iji je ciqda se podigne svest stanovni{tva o potrebiunapre|ewa IKT ve{tina i predstavqa odgo-vor na sve ve}u potra`wu za IKT profesio-nalcima – o~ekuje se da }e do 2015. u Evropibiti oko pola miliona upra`wenih radnihmesta u oblasti IKT.

U Srbiji je jo{ uvek gotovo polovina sta-novi{tva digitalno nepismena i nikada nijekoristila internet i ra~unare.

U toku kampawe, IAN Telecentar obezbedi}ebesplatno polagawe ispita za sticawe Ev-ropske kompjuterske voza~ke dozvole, a u sa-radwi sa kompanijom Microsoft i polagaweispita za sticawe me|unarodno priznatihsertifikata u oblastima MTA i MOS.

Vi{e informacija dostupno je na vebstranici http://onlajnnedelja.ian.org.rs/. Kontakt: IAN Telecentar, tel: 011 3229 732www.onlajnnedelja.ian.org.rs

Vrednovawe programastru~nog usavr{avawa

Na inicijativu Zavoda za vrednovawe kva-liteta obrazovawa i vaspitawa (ZVKOV), Timza socijalno ukqu~ivawe i smawewe siro-ma{tva, u saradwi sa Nacionalnim prosvet-nim savetom, zapo~iwe izradu metodolo{kogokvira za vrednovawe efekata stru~nog usa-vr{avawa nastavnika, vaspita~a i stru~nihsaradnika u Srbiji na nacionalnom i lokal-nom, kao i na nivou obrazovnih institucija.

Ciq ove inicijative je unapre|ewe kvali-teta obrazovawa kroz osigurawe kvalitetaprograma stru~nog usavr{avawa.

U okviru inicijative bi}e razvijen meto-dolo{ki okvir za vrednovawe efekata pro-grama stru~nog usavr{avawa Kontakt: Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, tel: 011 2067 000www.ceo.edu.rs

Lokalne samouprave o obrazovawu siroma{ne dece

Razvoj okvira za pra}eweinkluzivnog obrazovawa

„Razvoj okvira za pra}ewe inkluzivnog obrazovawa uSrbiji“ je dokument ~iju su izradu inicirali Tim za soci-jalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva u saradwi saUNICEF-om, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo{-kog razvoja i Fondom za otvoreno dru{tvo.

Ciq dokumenta je definisawe metodolo{kog okvira zapra}ewe kvaliteta inkluzivnog obrazovawa, koji bi omo-gu}io uvid u trenutno stawe i predloìo mehanizme zawegovo korigovawe i unapre|ewe. Izrada Okvira zasno-vana je na analizama resursa i preduzetih aktivnosti, napregledu istraìvawa na temu inkluzivnog obrazovawa uSrbiji i na komparativnoj analizi inostranih sistema.

Nacrt dokumenta bi}e unapre|en u skladu sa komen-tarima i sugestijama sa konsultativne radionice odr-àne u februaru 2014. godine sa predstavnicima institu-cija i organizacijama civilnog dru{tva.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siro-ma{tva, tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siro-ma{tva u saradwi sa UNICEFOM je podrào izradustudije pod nazivom „Analiza uticaja politika –pruàwe dodatne podr{ke u~enicima iz osetqivihgrupa u preduniverzitetskom obrazovawu.”

Na osnovu analize trenutnog stawa date su pre-poruke za unapre|ewe mera za podr{ku obrazovawudece iz porodica niskog socioekonomskog poloàjakoje su definisane kao porodice u najnièm kvin-tilu po socioekonomskom poloàju (20% najsiro-ma{nijih porodica).

Ura|ena je i analiza adekvatnosti mera koje supredvi|ene zakonima u oblasti obrazovawa i soci-

jalne za{tite, ispitivawe mogu}ih scenarija i „us-kih grla“ na o~ekivanom obrazovnom putu deteta,kao i finansijske implikacije predloènih mera.

Analiza je pokazala da ulagawe u obrazovawesiroma{ne dece predstavqa investiciju sa najve-}om stopom povra}aja za dru{tvo i ono moè daprekine za~arani krug reprodukcije siroma{tva.Ulagawe u obrazovawe dece ro|ene u siroma{nimsredinama nije samo moralna obaveza – to je za dru-{tvo i dràvu ekonomski isplativa investicija –finansijska analiza pokazuje da bi merqiva dru-{tvena dobit bila sedam puta ve}a od po~etneinvesticije.

Trodnevni skup „Razmena iskustava lokalnihsamouprava na temu Sprovo|ewe politika/merakoje podràvaju obrazovawe i vaspitawe siroma-{ne dece“ odràn je u Vrdniku od krajem januara2014. godine.

Na skupu ~iji je ciq bio razmena iskustava, pro-grama i mera za ukqu~ivawe siroma{ne dece uobrazovni proces, predstavnici lokalnih samou-prava (Be~ej, Loznica, Qubovija, Novi Pazar, Novi

Sad, Velika Plana, Vrawe, Vrbas i @agubica) pre-zentovali su stawe u svojim sredinama.

Tom prilikom predstavqeni su i nalazi studi-je „Pruàwe dodatne podr{ke u~enicima iz ose-tqivih grupa u preduniverzitetskom obrazova-wu“ koju su inicirali Tim za socijalno ukqu~i-vawe i smawewe siroma{tva i UNICEF.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewesiroma{tva, tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

35 bilten cirilica -...

Documents