205

^EMU SLU@I TUGA I ZA[TO JE NE TREBA POTISKIVATI?

Tuga je draguq ~ija vrednost nije toliko poznata. Ne samo da odrasli qudi na sve na~ine izbegavaju da budu tu`ni, ve} tako u~e i decu. Koliko puta ste vi-deli da se detetu, npr. slomi igra~ka, a roditeqi ga te{e: “Ne pla~i, kupi}emo drugu”, ili “Ti si veliki de~ko (devoj~ica)”, ili “To je samo igra~ka” itd. Time {aqemo poruku da pla~ nije po`eqan, kao i da treba na svaki na~in da poreknemo svoj gubitak. Gubitak jedne igra~ke za dete je velika stvar, zato je ovakav doga|aj sjajna prilika da poka`ete detetu kako da se nosi sa gubicima u `ivotu. Jedna od najte`ih stvari je prihvatiti `ivot kakav jeste. Qudi koji izbegavaju bolna ose}awa, kada su ona realna, spre~avaju sebe da budu psiholo{ki zdravi. Mo`emo da zamrznemo jedan kadar iz `ivota roditeqa, kada dete tr~i i padne, a roditeqi br`e-boqe upu}uju bujicu re~i: “Ni{ta! Ni{ta stra{no! Sko~ilo dete! Pro{lo...” Ovakva reakcija roditeqa je sas-vim prirodna, ali u~i dete da je stra{no ose}ati bol i da on mora da se iz-begne. Tako imamo ~itave generacije mladih qudi koji su potpuno nespremni da se nose sa `ivotnim neda}ama, netolerantni na frustracije svakodnevnog `ivota i duboko nesre}ni {to ose}aju i najmawu nelagodnost. Istra`ivawa su pokazala da je ve{tina na{eg uma da neke emocije otkloni iz svesti - neselektivna, tako da potiskivawe tuge dovodi do po-tiskivawa i drugih emocija, naro~ito radosti, te dolazi do bezvoqnosti, mawka energije i razvoja depresije. Iako tuga mo`e biti za nekoga neprijatna, ona je zdrava emocija, koja se javqa u situacijama gubitka. Gubitak mo`e biti stvaran ili fantaziran. Neki qudi mogu izbegavati tugu iz straha da bi ona ve~no trajala i da nikada ne}e iz we iza}i ako joj se prepuste. To nije ta~no: tuga je proces koji ima svoj jasan po~etak, razvoj i ~ak i sre}an kraj. Nasuprot tome, potiskivawe tuge traje beskrajno jer spre~ava psiholo{ko razre{ewe. Potisnuta i neprepoznata tuga se pretvara u simptome anksioznosti, depre-sije, napetosti, strahova, a zatim rizi~na pona{awa i bolesti zavisnosti. Odbrambena pona{awa, koja slu`e da se ose}aj tuge zamaskira, jesu npr: eufori~nost, neautenti~na veselost, preglasan smeh, preterana akcija, izla`ewe, razli~ita rizi~na pona{awa, kao i kori{}ewe alkoholoa i psi-hoaktivnih supstanci. Kada spre~avamo sebe da budemo tu`ni, mi se udaqava-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 10. SEPTEMBAR 2017, GODINA 18, BR. 52

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

206

mo od realnosti, otcepqujemo ose}awa, a, sa umrtvqavawem tuge, uspavqujemo i sve dru-ge emocije, te ostajemo prazni, be`ivotni, ravnodu{ni, iscrpqeni i bez sposobnosti za qubav, rad i radost `ivqewa. Rad tuge je dragocen za zdrav psihi~ki `ivot i bez wega nema razvoja, ni zrelosti, prihvata se realnost kakva jeste, priznaje gu-bitak i dozvoqava da se taj gubitak otpla~e. Tek tada se posti`e nova zrelost i li~nost postaje sna`nija, otpornija i boqe integri-

sana. Zato, slede}i put kada se va{e dete bude susrelo sa situacijom gubitka, umesto da ka`ete: “Ni{ta stra{no”, recite: “Da, to je tako tu`no, razumem” i pustite dete da se ispla~e u va{em zagrqaju. Pustite decu da tuguju jer tako rastu i sazrevaju, u~e o sebi i `ivotu i prihvataju `ivot kakav jeste, {to im omogu}ava da ga `ive punim plu}ima.

Ma{a Karleu{a Valkanu, psihoterapeut

Spusti glas Tvoj plameni u dno srca moga i rastopi sve idole metalne u jednu

jedinu suzu, dragoceniju od svih blaga ovoga sveta, jer

ta suza }e me spasti.Sv. vladika Nikolaj

Be`e}i od tuge, qudi obi~no tra`e najpovr{niji izlaz. \akon Nenad Ili}

Patwama se pamet sti~e. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

Gorke suze su so `ivota, koja ~uva da se `ivot ne ukvari. Sv. vladika Nikolaj

Teskoba i bol ra|aju istinske duhovne darove. [to je teskoba ve}a, {to je bol dubqi, to su i dobijeni darovi ve}i i dragoceniji.

Mati Makarija, Pe}ka patrijar{ija

Sila koja pro~i{}ava i zna~aj patwe su ogromni. Na{ duhovni rast uglavnom zavisi od toga KAKO podnosimo patwu. Hrabrost da se suo~imo sa wom, spremnost da je prihvatimo - to su znaci “ispravne” du{e. Ali, ne smemo da tra`imo patwe, niti da ih izmi{qamo. O. Aleksandar Jeq~aninov

Ne mora bolu uvek biti razlog sujeta, u smislu da neko nije odreagovao kako sam ja o~ekivao ili nije primio moj dar, nego je to prirodan bol ~oveka koji je, progovoriv{i se nekome, ostao bez odjeka. Me|utim, ako bol nastavi da boli na na~in koji pobu|uje sujetu, onda zna~i da nismo osvestili u sebi neku grehovnu ranu. Neboj{a Dugali}, dramski umetnik

QUDI GOVORE O... PATWI, BOLU I SUZAMA

207

BRAK I PORODICA: RAZGOVORI SA DECOM (MATI MAGDALINA)

Podu~avawe, kao i molitva, ne vaqa ako stalno zastajemo da vidimo kako nam ide. Naj-boqe podu~avamo kada jednostavno u`ivamo u dru{tvu dece koju volimo. ... Samoispiti-vawe u hri{}anskom `ivotu jeste povremena provera samoga sebe i prilika za napredo-vawe, ali neprekidno, uznemiravaju}e samo-posmatrawe, nasuprot tome, svedo~i o po-mawkawu vere. To je zatvoreni krug, koji se na kraju svodi na “odra|ivawe” i spre~ava vaspita~e da zaista u`ivaju u radu sa decom. Deca to dobro ose}aju. ... Najuspe{niji su oni koji svojim `ivotom svedo~e o onome o ~emu u~e.

Nije dobro govoriti pred decom o wima kao da nisu tu, ~ak i kada im se ne obra}amo direktno.

Da bi se razvijalo kao li~nost, svako dete mora da bude vrednovano u skladu sa onim {to jeste.

Ako molitveno slu{amo dete sa kojim govo-rimo (SA KOJIM, a ne KOME), Bog je vi{e u prilici da nas nadahne. Dete sti~e poverewe iz ose}aja da je odrasli stvarno zaintereso-van za to {to ono `eli da izrazi, da ga zanima

{ta ono stvarno misli i ose}a. ... Slu{awe podrazumeva obra}awe pa`we na gestikulaciju, govor tela, detetovo emocionalno stawe, i tako daqe. ^ak i na hirovite izlive i okrenuta le|a reagujemo sa strpqivom qubavqu. Pri-likom “odgovarawa”, na{i sopstveni gestovi, ose}awa i pona{awe jednako su va`ni kao re~i ili }utawe.

Hri{}anska disciplina je na delu kada je detetu dopu{teno da “bude ono {to jeste” i, u isto vreme, u~i da izbegava opasnost i negativnu samovoqu.

Kada ne znamo {ta da ka`emo, setimo se {ta uvek treba da radimo: da se mo-limo za prosvetqewe.

Komunikacija ispuwena qubavqu ne oslawa se uvek na re~i.

Kada primetimo da imamo problem u komunikaciji sa decom, treba da pre-ispitamo sopstveni `ivot.

Korak po korak napredujemo ka na{em velikom prizivu. Ako nekoga teramo da se uz lestvice prebrzo pewe, on mo`e da padne.

Svakome ko pou~ava decu potrebna je vizija ~ove-kove li~nosti kakvom

Gospod `eli da postanemo.Mati Magdalina, Eseks

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

208

U NEDEQI 14. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 10.(28) Prep. Mojsej Murin; Prep. Sava Pskovski; Sabor srpskih Svetiteqa11.(29) Usekovawe glave Svetog Jovana Krstiteqa12.(30) Prenos mo{t. sv.Aleksandra Nevskog; Sv.Kirilo, Nikon i Makarije13.(31) Polagawe pojasa Presv. Bogorodice; Sveti mu~enici Jasenova~ki14.(01) Prep. Simeon Stolpnik; Crkvena Nova godina15.(02) Sveti mu~enik Mamant; Sveti Jovan Posnik16.(03) Sv. sve{tenomu~. Antim; Sveti Joanikije, Prvi Patrijarh srpski

Draga bra}o i sestre, ovim brojem zavr{ava se jo{ jedan veliki ciklus - 18. godina izdavawa i punoletstvo Sabornika. Hvala svima vama koji

ste, po meri svojih mogu}nosti i qubavi, pomagali izla`ewe ovog na{eg zajedni~kog misionarskog poduhvata i {irewe wegovih pouka i pri~a.

Naro~itu zahvalnost dugujemo Neboj{i ]osovi}u, prevodiocu iz Kraqeva, kao i Ani Petrovi}, istori~aru umetnosti, na dragocenim tekstovima

koje su nam slali. Nadamo se da je Sabornik bio duhovna pomo}, putokaz i ukrepqewe svima kojima je potrebna `iva re~ qubavi, nada, uteha i radost. Smerno mole}i blagoslov Bo`iji za po~etak nove izdava~ke godine, osta-jemo u nadi da }e i ona donositi neprolazno i spasonosno dobro svima koji

}e u Saborniku u~estvovati kao ~itaoci, sastvaraoci i dobrotvori.

Danas proslavqamo Sabor srpskih Svetiteqa. Sutra, na Usekovawe glave Svetog Jovana Krstiteqa, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

U Saborniku br. 3 za 17. godinu izdawa, mo`ete ponovo pro~itati tekst Kako re}i detetu za smrt bliske osobe, koji se tako|e bavi na{om

naslovnom temom. Ako vam je potreban razgovor o vaspitawu dece, o depre-siji, patwi, bolu - va{em ili va{eg bli`weg, kao i o ma kojoj drugoj temi, mo`ete se obratiti stru~wacima Pastirsko-savetodavnog centra, na 12.

spratu “Beogra|anke”, radnim danima od 10 do 18:00, na tel. 3613-855.

Neophodno je da nau~imo da razumemo dete, da shvatimo za{to se ono tako pona{a i {ta od nas o~ekuje. Bez ovoga, veoma }emo te{ko ne~emu da ga nau~imo i da sa wim uspostavimo kontakt. Tako|e, sposobnost razumevawa omogu}ava da se izbegnu brojni konflikti, budu}i da osnovu konflikta ~ini upravo nerazumevawe. O. Pavel Gumerov

Qudi koji ne mogu u~estvovati u tu|em bolu jo{ mawe mogu u~estvovati u tu|oj radosti. Sv. vladika Nikolaj