Biljana Srbljanovi

Beogradska trilogijalica KIA JOVI (29) Miin brat MIA JOVI (21) Kiin brat ALENA (20) ehinja sa eiriem SANJA (30) Miloeva ena MILO (31) Sanjin mu KAA (31) Duletova ena DULE (32) Kain mu JOVAN (23) mladi MARA (23) devojka DAA (18) dizela ANA SIMOVI (21) Beograanka Radnja se dogaa u istoj, novogodinjoj noi. _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005 Poruke: 5454 Lokacija: nigdina Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:26 pm Naslov: SCENA I PRAG, EKA (Stan dvojice mladih mukaraca, Kie i Mie Jovi, brae, svako u svojim dvadesetim.

Stan ini jedna soba, dva kreveta, tri lampe i mnogo slika. Na slikama uvek isto: Beograd, devojka, drutvo. Sto, stolice i reo, mnogo prljavog posua, u desnom uglu ine ajnu kuhinju. U sobi je Kia sam, pred ogledalom i otvorenim ormarom, bira ta e da obue. U obzir dolaze samo estradne mambo kombinacije, njegova radna garderoba. Tiho se uje veseli mambo instrumental, uz koji Kia pevui, pomalo igra, oblaei se. Muzika polako nestaje. U sobu ulazi Mia, vue borove grane i najlon kesu iz robne kue. Neraspoloen.) KIA: Pa gde si do sad, ovee, zna koliko je sati? (Mia zagleda svoj sat, gleda, gleda, pa odustane) MIA: Ne znam. KIA: E, Mio, stvarno si glup... (Kia mu odluno prilazi.) KIA: Sada j tano... (Gleda u sat. Dugo. Odustaje.) KIA: ... jako kasno. (Kia urno nastavi oblaenje.) KIA: Moramo da pourimo. (Kia mumla, vie za sebe.) KIA: Ako veeras bude dobro vee, kunem ti se, kupiu digitronac. (Nastavlja da guna, dok Mia tuno kai grane na zid, omotava ih ukrasnim lampicama iz kese.) KIA: Nee oni mene vie zajebavati s tim kazaljkama! Ajde, oblai se, nemamo puno vremena... ta radi to? MIA: Da okitimo malo, ipak je nova godina. A i kupio sam na snienju. KIA: Naravno da je na snienju, kad su to grane za groblje. Ko je jo video da se unose u kuu? MIA: Nije, Kio, prodavac mi je lepo rekao: Pane, kod nas u ekoj, to vam je unutarnja dekoracija!" KIA: Tako ti je rekao? MIA: Ba tako. KIA: Ba unutarnja dekoracija"? MIA: Unutarnja ili unutranja, ne seam se sad... KIA: E, a molim te, ponovi mi kako ti je to rekao. MIA: Kako to misli? KIA: Mislim, na ekom. Kako se na ekom to kae? (Mia grevito razmilja. Nema pojma.) MIA: ekaj, ta si tano mislio da ti kaem? KIA: Dekoracija, Mio. MIA: Aha. (Mia opet razmilja. Deluje glupo.) MIA: Unutarnja ili unutranja? KIA: Bilo koja. (Mia konano odustane.) MIA: Ne znam. KIA: Znam da ne zna. Trebalo ti je dve godine da naui ahoj, hau ma", a sad mi javlja kako sa ekim umarima diskutuje o estetici... (Mia uti. Pa se opseti.) MIA: A ne, Kio, nije on bio eh! KIA: Nego? MIA: Ne, ne, nije eh... KIA: Nego ta? MIA: Nego na. To jest Hrvat... pa to, na... Mislim, priao je srpski. To jest hrvatski... Ma, taj na, ta god, vano je da sam ga razumeo. Vidi, on mi je prodao, sa popustom, u stvari, nije mi ni uzeo kintu...

KIA: E, Mio... MIA: Molim? KIA: Ne seri. MIA: Ma, ne, Kio, majke mi... (Kia mu odvali amar.) KIA: Ne kuni se u majku, barabo jedna! (Mia se tuno dri za obraz.) MIA: Kupio sam grane na pijaci od eha, platio sam punu cenu i mislim da me zajebo za kusur. KIA: Eto vidi. A mene tu vata na emocije, bratstvo i jedinstvo, te eme... Ajde, dobro, nema veze. Samo nemoj da me lae. MIA: Neu. KIA: Jel te boli? (Mia se tuno dri za obraz.) MIA: Ma jok. KIA: Izvini. Zna da sam osetljiv na mamu. MIA: Znam. Izvini ti. (Kia mu dobaci koulju s karnerima, istu kao svoju.) KIA: Ajde, obuci se. (Mia se oblai, guna za sebe.) MIA: Kako me uvek provali, mamu mu...? KIA: ta kae? MIA: Nita, neto mislim na mamu... KIA: Pa de si sad nao da misli!? Nemamo puno vremena, treba da probamo taku! MIA: ta ima vie da probamo, dve godine igramo isto. KIA: Jao, evo ga on opet. Oe jo jedan amar? (Mia se odmah uhvati za obraz. Tuno odgovori.) MIA: Neu. (Kia uzdahne, prie Mii, krene strpljivo, pa ko zna koji put isto objanjenje.) KIA: Sedi, Mio. (Mia poslua.) KIA: Ajde, Mio, reci ti meni, ko te je doveo ovde? MIA: Vojska. KIA: Nije, Mio, vojska te je oterala od kue, al te nije dovela ovde. Jel tako? MIA: Tako je Kio. KIA: Pa ko te je onda doveo? MIA: Ko Mio? KIA: Kako ko"? Pa, ko te je, ovee, spakovao im su prvi put doli da te zovu i ko je preko noi naao emu za Prag? Ko? MIA: Ti Kio. KIA: Ja Mio. Ja. I ko je obeao mami da e voditi rauna o tebi, da ne upadne u neko sranje i da te ne prevari neka, ko? MIA: Ti Kio. KIA: Ja Mio. Ja. I ko je znai odgovoran za tebe? Ko? MIA: Ja Kio. KIA: Ti Mio. Ti... ekaj, kako bre ti? MIA: Svako je odgovoran za sebe i sopstvenu sudbinu. KIA: Ma, ko ti je to rekao!? MIA: Onaj sa granama. KIA: Onaj Hrvat? MIVA: Eto vidi da ga i ti poznaje! I to me onda amara za dabe!!! (Kia je zbunjen.)

KIA: ekaj, bre, ja ovde neto ne kapiram. (Mia dobaci Kii prsluk koji ide preko mambo uniforme.) MIgtA: Ajde, obuci se. (Kia poslua, zamiljen, oblai se. Guna za sebe.) KIVA: Kako me uvek zajebe, mamu mu...!? MIA: ta kae? KIA: Nita, neto mislim... MIA: Pa gde si sad naao da misli!? Nemamo puno vremena, treba da probamo taku! (Kia zbunjen, ipak odmah poslua.) KIA: Aha, evo odmah! (Kia zauzme poziciju i dalje zamiljen. Mia stane naspram njega.) KIA: E, Mio... MIA: Molim Kio. (Kia Mii iznenada odvali amar.) KIA: Mene si nao da radi, je li? Pa jel ima to smisla? (Mia se nekako buntovniki rastui) MIA: To se i ja pitam Kio. Ima li sve ovo smisla? KIA: Koj ti je avo veeras, jesi pio neto, duvo, je li? MIA: Zna da ne pijem. KIA: Znam, zato se i udim. MIA: ta tu ima tako udno Kio, to se posle dve godine poniavajueg posla u istom gradu, na istom mestu i za iste, bedne pare, ja pitam ima li sve ovo smisla?! KIA: Ni jedan posao nije poniavajui. MIA: Ovaj jeste. KIA: E, pa sluaj, ako ti ima neto bolje, ti idi! Idi, slobodno... (Mia okleva.) Idi, ta eka! (Mia zaista krene ka vratima.) Tako je, idi! (Kia iznenada nastavi da govori, Mia zastane.) Samo da zna, ja bih jako voleo da meni neko prui ovo to ja tebi pruam, ali ti ne mora to da ceni! Nije obavezno, idi slobodno... (Mia poiovo krene. Kia opet nastavi. Mia zastane.) Ne, jako bih voleo da meni neko to obezbedi, laka lova, etiri sata rada i to nou u disko klubu. Igra malo, malo pije pie, ribe samo padaju... MIA: Padaju od alkohola. KIA: Nije istina! Padaju od elje! One se nama dive, ele da nas poseduju, a nae je samo da biramo. Ako hoemo hoemo, ako neemo, ne moramo, razume?! MIA: Ja sam svoje davno izabrao. Moj izbor je u Groanskoj 44. KIA: Evo ga on opet! Ja ti bre nudim ivot na estradi, oubiznis meunarodnih razmera, budunost kakvu bi svaki momak iz Cvetia" mogao samo da poeli lova, ribe, malo rada, a ti mi tu pria o ribi sa Zvezdare! Pa gde to ima? (Mia uti.) Ili je gospodin moda nezadovoljan to ga nisam ostavio kod kue, to nisam pustio da ga mobiliu, da negde, na nekoj livadi, glumi naoruani narod, da jedno pet minuta brani nebesko srpstvo ije su granice samo Bogu poznate, pre nego to ga prvi metak ne oduva kod Svetog Petra na fri op! (Mia samo uti. Savio glavu) To je meni hvala. to sam, potpuno bez potrebe, ostavio dobro plaen posao tapkaroa ispred bioskopa Kozara kao i bioskopa Zvezde, to sam emigrirao bez razloga, jer mene vojska nije ganjala! To mi je hvala. Ne, idi, slobodno ti idi. Ne ljutim se ja! (Mia bi da krene, neodluan je, ak i krene malo, pa zastane, vrati se. Okleva, pa se ohrabri. Upita.) MIA: Kio... a gde da idem? KIA: Kako to misli? MIA: Mislim, gde da idem, kae idi, idi!", a ne kae gde...

KIA: Ja da ti kaem... Pa gde si krenuo? MIA: A, pa ne, nisam ja nigde krenuo. Ja sam mislio da me ti negde konkretno alje... (Kia Miu posmatra kao jako glupog, to se sumnja da Mia i jeste. Mia se pita, vie za sebe.) Kae, idi, idi!", ja sve ekam da ujem gde... (Kia gleda Miu. Mia gleda Kiu.) KIA: Mio... (Mia se mahinalno uhvati za obraz.) MIA: Molim, Kio. KIA: Mnogo si glup. MIA: Znam, Kio. To mi svi kau. (Mia uti nekoliko trenutaka, zatim zgrabi cipele i navlai ih) MIA: E, ajde da probamo. Vidi koliko je sati. (I Kia navlai prsluk, kao da nita nije bilo.) KIA: I to to kae. (Kia mu uzima drugu ruku, zagleda sat. Odustaje.) KIA: Mamu im jebem, ima da kupim digitronac. (Mia i Kia su kompletno obueni. Obojica deluju vrlo smeno, koulja na karnere, razdrljena na grudima, zlatni lanac, tikla na cipelama.) MIA: Ajmo sad... (Mia puta muziku. Zauje se brzi mambo. Obojica krenu u ritmu isto da traju. Oigledno je u pitanju uvebana koreografija. Kreendo, pa telefon. Zazvoni. Mia se baci na slualicu.) Alo! Alo! (Kii) Smanji, ovo je Beograd (u slualicu) Alo... Mama, ti si! Pa, mama, ja sam, Mia Jovi... Ne, znam da zna... Ma, nema veze, kako si mama?... Mi smo dobro, jeste i Kia je dobro. Sluam ga mama, sve ga sluam... Imamo para, ne brini, kako je tu?... Onako?... Jel zvala... (Mia naio prekine, okrene lea Kii, nastavi tie.) Mama, jel zvala Ana?... (Mia ponovi malo glasnije) Kaem, jel zvala Ana? (Kia prekorno gleda Miu, a ni majka ga ne uje dobro. On pokuava da se nekako zakloni. Vikne.) Ana. mama, jel zvala Ana!!!... Ma ne derem se, nego ti ne uje. Ne, nije mi ona vanija, nego, samo pitam... (Kia Mii otme slualicu iz ruke.) KIA: Daj je meni!... Alo, mama, Kia Jovi ovde... ne. pa znam da zna... Pusti sad to, reci, kako je?... Nama je odlino, radimo obojica u onoj firmi to sam ti rekao. Spoljna trgovina, jeste. Odlino nam ide. I eki, govorim ko srpski. I Mia isto... A tu, kako je tu? Kako je ekipa?... Pa ovi, iz kraja, ta rade?... Ne javljaju se... Dobro, mama... (Mia dobacuje.) MIA: Pitaj za Anu. KIA: ... gde e veeras?... Nema struje? Kako je mogue da za novu godinu nema struje?... Pa to ne poprave? A, nova godina je, ne radi se. Pa, logino. Ne, ovde je super, imamo love, veeras idemo na proslavu, u firmu... jeste sa devojkama... (Mia ga udari.) MIA: Ne seri Kio, kakve devojke? KIA: Ne mama, nisu ehinje, sve su nae... MIA: uje, bre, idiote jedan, nemoj da sere. Rei e Ani kad se javi! KIA: Vai mama i mi tebe ljubimo. Srena i tebi. (Mia vie.) MIA: Reci joj, Kio, uje!!! KIA: Evo i Mia te pozdravlja, ao mama, ao. (Kia prekine vezu.) KIA: ta se dere, budalo jedna. Hoe da se mama sekira. MIA: A ta ti lupa, kakve ribe, kad se javi Ana, mama moe da joj kae... KIA: Nee njoj mama nita rei. Ona zna da uva tajnu. MIA: Ma kakvu tajnu, bre. Nemam ja tajnu. Ja volim Anu.

KIA: To je zato to si glup. MIA: To je zato to sam emotivan. KIA: To ti je isto. MIA: Ma, ba me briga ta ti misli. Daj mi telefon. KIA: Koga e da zove? MIA: ta te briga, daj mi ga!!! KIA: Beograd ne moe da zove. Nemamo love. MIA: Imam ja para. Utedeo sam. KIA: Ma nemoj, daj da vidim! (Mia izvadi pare iz depa.) MIA: Evo gledaj! (Kia mu hitrim pokretom otme pare.) KIA: Odlino, ba nam toliko fali za kiriju! MIA: Daj mi te pare, to su moje pare, ja sam ih utedeo...! KIA: ... I to je lepo sa tvoje strane, zna u kakvim smo dugovima. MIA: Pusti me, ovee, nisam je uo tri meseca! KIA: to ona tebe ne zove! MIA: Nema para. KIA: A ti ima? MIA: Imam, kad mi vrati! uje! Nee ti meni odreivati na ta u ja da troim svoje pare! (Kia pobesni, zgrabi Miu za okovratnik. Gui ga.) KIA: Shvati mali, nema vie tvoje moje. Sve je nae. Sve je zajedniko! Pa kad stanemo na noge, kad otplatimo sve dugove, onda moe da zove koga ti hoe, da troi kintu na ta ti hoe. Dotad, zajednika kasa, zajednika zarada, zajedniki dug! Nema nita odvojeno, razume? (Mia krklja) MIA: Razumem. (Kia vrsto dri Miu jo nekoliko trenutaka, zatim ga pusti. Mia kalje.) MIA: U jebote, ti ko Karl Marks. Diktatura proletarijata. (Kia je zaista ljut. Sedne. Sedne i Mia. ute. Mia naivno upita.) MIA: Koliko je sati? KIA: Jedi govna. (Obojica uute. Zatim se zauje zvono na vratima.) KIA: Evo ih. (Kia krene da otvori, Mia se odmah okrene ka telefonu. Kia se istog trenutka vrati, uzme slualicu beinog telefona Mii ispred nosa, ponese je sa sobom.) KIA: Za svaki sluaj. (Kia izae u predsoblje, Mia dovikuje za njim.) MIA: Nisam ja ni mislio da telefoniram! (Kia se odmah vraa u sobu, zatvara vrata za sobom.) KIA: Ne lai, mislio si. Sluaj, imamo goste. MIA: Goste? (Mia pone da se smeje.) KIA: Molim te, Mio, uozbilji se. Stvarno imamo goste. (Mia se uozbilji, ba iznenadi.) MIA: Sere! Kakve goste, ko bi kod nas doao? KIA: Nemoj tako, Mio. Nova godina je MIA: Zato se i udim! KIA: Mio, ja bih te molio, u pitanju su fine devojke... (Mia i dalje glasno razmilja.) MIA: Ako je ovde najbolje zezanje, kako li je tek kod drugih... Devojke? Je si rekao devojke? KIA: Vrlo fine i zato prestani da se dere. Mogu da pomisle da neto nije u redu. (Kia krene da ih uvede, Mia ga zadrava.)

MIA: ekaj bre Kio, pa i nije u redu! Pa, ne, reci sam, zamisli da, za novaka, neke nae ribe, u sred Beograda, od svih mesta, odu, na primer, kod dva Rusa na urku! ta bi reko?! KIA: Nije to isto. MIA: Pa i nije. Ovde ak i nije urka. KIA: Nismo mi Rusi. MIA: Pa to ti ja i kaem. Mi smo bre Srbi, ovee! Moe da bude i opasno!!! Mislim, koja je to majka, koja ih je pustila kod nas!? KIA: ta tebe to briga! Pusti me da ih uvedem, nema smisla da stoje u hodniku. _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005 Poruke: 5454 Lokacija: nigdina Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:26 pm Naslov: MIA: Pa nema... ekaj!!! (Mia opet zaustavi Kiu.) A ta emo mi s njima? Mislim, ta hoe? KIA (Ironino): Neke knjige. MIA: Nemamo mi knjige, Kio. KIA: Ajde? Pa ta emo sad? MIA: Nemam pojma. KIA: Moraemo mi da ih zabavimo. (Kia odluno krene ka vratima.) MIA: ekaj, Kio, stani! Kako to da ih zabavimo? KIA: Nemoj nita da se brine, samo emo malo da popriamo sa njima, popijemo po pie, pa u klub. MIA: Aha. (Mia razmilja. Upita.) A to? KIA: ta to? MIA: Pa to, to da pijemo pie i to? KIA: Zato to su ovo fine devojke, nije u redu da ih odma nabodemo. (Mia skoi kao oparen.)

MIA: Znao sam, znao sam! Ti hoe da ja prevarim Anu!!! KIA: Kao prvo, nemoj da se dere. Rekao sam ti da su ove pike fine. A kao drugo, ba mene briga za Anu... MIA: Mene je briga, Kio! Mene! Ja nju volim i ona voli mene i ne znam ta ti ima protiv nae ljubavi! (Kia pobesni.) KIA: Ma kakve bre ljubavi, konju jedan. Ko je danas jo uo za tu ljubav... na daljinu? Gde to ima? (Mia uti, Kia nastavlja.) Ti ovde, ona tamo, gde tu ima ljubavi?! MIA: Kad se snaem, ja u da je zovem da doe... KIA: E, dok se ti snae, ode voz, ovee... Jesi bio u vojsci? (Mia se rastui.) MIA: Nisam. Pobegao sam. Zato sam ovde. KIA: Au, da... Sve jedno, ja sam bio. U Valjevu, burazeru, nije ak ni daleko, a ona moja, zna kako je plakala kad sam odlazio. MIA: Plakala je jer se napila. KIA: A napila se od tuge. MIA: Nije nego od viskija. Otila je cela flaa, odlino se seam. KIA: E odlino to se odlino sea. Onda se seti i kakva je to ljubav bila. Hteo sam i da je enim. MIA: Jes, ko da bi ti mama dala... KIA: Nema sad veze mama, ima veze elja, misao. To je bila jaka ljubav. MIA: Najjaa. Pa ta. KIA: Pa to. Volela me, ali ipak me utnula. Odmah posle zakletve. ta ti to govori? MIA: Da je bila kurva. KIA: I to je tano, ali za ovu teoriju nije bitno. Ono to ja pokuavam ve dve godine je da ti objasnim da je ljubav na daljinu apsolutno nemogua i ti konano treba da se pomiri sa tim! (Mia uti, savio je glavu.) KIA: Ja sam zato i doveo ove ribe, to su fine devojke iz dobrih kua, vrlo komunikativne i raduju se to e da upoznaju strance. MIA: Ni ne sumnjam. (uje se kucanje na vratima. Kia vikne.) KIA: Moment! Ajde, Mio, molim te, nemoj da ispadnem kulov... (Mia je neobino ozbiljan.) MIA: Sluaj, Kio, jel ti stvarno misli da me Ana vara? KIA: Ma stoposto... (Kia se zahleda u veoma ozbiljnog Miu. Ne zna ta da odgovori.) Mislim, sto posto je verna... Ana? Pa ona je divna devojka, ona te oboava. Gde bi ona... ja sam onu priu ispriao onako, tek da pekratim vreme, potpuno bez veze, ta ti je Mio? (Mia je ozbiljan, jezivo hladan.) MIA: Jer ako me vara, ja sam gotov. (Kia je zastraen Miinom odlunou. Mia je hladan i neobino razloan.) Ubiu se, Kio. KIA: Ma ta pria, ta lupeta...! MIA: Ja sam svoje rekao. Uvedi sad te akrepe. (Kia okleva nekoliko trenutaka.) ta eka? (Kia posluno pohita ka vratima.) KIA: Hvala ti, Mio, videe, nisu akrepi, onako, malo su runjikave... (Kia otvori vrata, proveri glavom levo i desno. Zatim zatvori vrata. Gleda Miu.) KIA: Ostala samo jedna. MILA: Odlino, taman za tebe... KIA: Al tvoja! MILA: Ne, nema problema, pa braa smo, majku mu, slobodno se poslui!

KIA: Bih ja, ali ona nee. Kae, ti je zanima. Ajde, Mio, molim te. Obeao sam devojci... (Mia duboko uzdahne.) MIA: Pa, ajde, kad si obeo... KIA: Tako je Mio, to je burazer, to je pravi...! MIA: ... al da mi da da zovem Anu! KIA: ... kreten. Pa ja sam mislio da si ti razuman deko, da smo se mi dogovorili. Pa ne mogu da radim samo za telefon. Koliko smo se rauna naplaali, peglicu bi do sad kupili! MIA: Ma, sahrani se u peglici, budalo! KIA: ta si rekao? MIA: Nita. (Kia je zaista uvreen.) KIA: To mi je hvala. (Mia uti.) KIA: Sram te bilo. MIA: Izvini, Kio. Stvarno nisam hteo. (Stidljivo kucanje na vratima se ponovi.) Hajde, uvedi devojku, nema smisla da toliko eka. (Kia kree ka vratima.) KIA: Dobro, ali samo jer insistira. (Mia je tuan, ne protivrei.) MIA: Insistiram. (Kia otvara vrata. Pojavi se neugledna devojka, sa eiriem na glavi, oiledno u svom najsveanijem izdanju. Izgleda tuno. I izaziva tugu. Gleda Kiu tuno.) KIA: Dobri den. (ehinja sa eiriem klimne glavom, stidljivo.) KIA: Gde je druga otila? (Kia se pomae rukama kad govori eki. Ili kad misli da govori eki.) Kdeje... druga? (Devojka slegne ramenima.) ALENA: Pola. KIA: Jel? A kde? ALENA: Domu. KIA: to? (Alena samo slegne ramenima. itavo vreme svojim ogromnim oima gleda Miu. Deluje kao da ne moe da veruje da je konano tako blizu njega.) To je moj brat... brat... (Devojka, ne skreui pogled, prui ruku.) ALENA: Alena. (Mia prihvati ruku.) MIA: Mia. ALENA: Znam. MIA: Vi govorite srpski? ALENA: Ne. MIA: A Engleski? Angliki? ALENA: Ne. MIA: Odlino, ni ja. (Mia uuti. Ni Alena ne govori. Ona gleda njefa, on gleda u pod. Kia eka. Iznenada, Mia pogleda na sat.) Au, ja sam potpuno zaboravio, izvinite, imam vana posla... (Mia ubrzanim korakom krene ka vratima, smeka se ljubazno Aleni. Ona ga samo gleda, pogledom tunim ali punim razumevanja.) E, pa, ahoj, bilo mi je drago. (Alena mu mahne. Pomirljivo.) ALENA: Ahoj. (Mia na putu ka vratima, neprimetno uzima telefon. Kia ga na samom izlasku oslovi.) KIA: Mio... MIA: Molim Kio? (Kia prui ruku. Mia prui telefon. Kia uzima.) KIA: Sedi, Mio. (Mia posluno sedne. Kia pokae Aleni stolicu pored Mie.) KIA: Sedi i ti. (Alena odmah sedne. Mii) Razgovaraj. (Mia ne zna gde da pone. Ne

zna nikako.) MIA: Dobri den. ALENA: Dobry den. (Mia uuti, uti i devojka.) KIA: Mio! (Mia se sa ekim vrlo loe snalazi, grei, muca, slui se rukama.) MIA: A, a... Jak se imenujete? ALENA: Alena. MIA: A, da, Alena. To znam. (Mia ponovo uuti. Seti se.) Kava? ALENA: Ne. (Mia opet uuti. Pa progovori.) MIA: Viski? ALENA: Ne. MIA: Odlino. Ni nemamo. ALENA: Prosim? MIA: Nita, nita. (Alena opet slegne ramenima. Mia uti, uti. Pa progovori.) Svetr lei na stole. (Alena gleda ispred sebe. Na stolu nema nieg.) ALENA: Kde? MIA: Prosim? ALENA: Prosim? KIA: ta si reko? MIA: Svetr lei na stole. Demper lei na stolu. KIA: Kakav demper? MIA: Otkud ja znam kakav demper. Tako pie u lekciji! KIA: Kojoj lekciji? MIA: Prvoj. eki za poetnike, strana jedan, ahoj, ahoj, strana dva, to sa demperom. KIA: Mio! ta se pravi glup! Sram te bilo, devojka te gleda. Misli da joj je prijatno! Sigurno zna jo neto da kae! (Mia skoi, vie.) MIA: Znam, znam, kako ne. Je Jana prodavaka? Je Petr dobri student? Je Helena v Praze? Je svetr na stole? (Mia se penje na sto. Urla.) Jana jest prodavka, Petr jest dobri student, Helena jest na stole! Mam rad etinu, mam rad mua, mam rad tramvaj. (Mia uuti na trenutak.) KIA: Mio, ta ti je...? (Mia odmah nastavi da urla, skaui po nametaju.) MIA: To mi se hodi, to mi se hodi, to mi se hodi, to mi se ne hodi, hodi, ne hodi, hodi, ne hodi, ne hodi, hodi!!! MIA: Mio, sii, molim te... MIA: Vi? Vim! Vite? Vimo! Vimo? Vite! Vi? Vim! Dozadu, dopredu, nahoru, nadolu, doprostred, doleva, dodesna, doprava... (Mia dovrava umorno.) ... stoji, sedi, lei. (Mia lee na pod. Iuti. Kia ga gleda zapanjeno. Ne zna ta da radi. Mia pone tiho da pevui deiju pesmicu na ekom. Alena prie Kii, apne mu neto na uvo. Kia je pogleda, ona mu klimne glavom. Kia krene ka vratima, da izae, neodluan. Mia i dalje pevui.) KIA: Mio... (Alena ga prekine neobino odluno.) ALENA: Idi. (Kia neodluan, ipak poslua. U sobi ostaju sami Alena i Mia. Mia i dalje pevui, Alena legne na pod, kraj njega. Mia je i ne gleda.) Ljubav? (Mia je samo pogleda, nastavi da peva.) Boli? (Mia je ponovo pogleda, prizna.) MIA: Boli. ALENA: Znam. (Mia se sad uspravi. Prvi put zaista pogleda Alenu.)

ALENA: Jak se imenuje? MIA: Ana. ALENA: Je krasna? MIA: Jeste. ALENA: Pro ne telefonuje? MIA: Nemam para. (Alena izvadi mobilni telefon iz svoje tanice. Prui ga Mii. Mia gleda) ALENA: Mobilni. (Mia okleva. Alena prua telefon.) Zovi. (Mia oklevajui uzme slualicu.) MIA: Sigurna si? (Alena enertno klima glavom.) ALENA: Ano, ano! (Mia brzo okree broj. Dobija vezu.) MIA: Halo, halo... Dobro vee tetka Nado, Mia ovde.. Jovi, Mia Jovi... Iz Praga, jeste... pa dobro sam, hvala, kako ste vi, kako zdravlje...? (Mia je ljubazan ali i veoma nestrpljiv. S one strane ice, Tetka Nada" je, izgleda, detaljna kao lekari u viziti. Mia slua, ne moe da doslua". Kia tokom ovog razgovora neujno ulazi na trag, u stan. Sa strepnjom, iza Miinih lea, prati razgovor. Alena stoji u kuhinji, ne gleda Miu, ali slua.) Aha... aha... aha... bie bolje... aha... bubreg, aha... pa ta ima veze, ima te drugi... aha... a i drugi, znai, aha... (Kia tiho kae Aleni.) KIA: Kako si mogla, zato si mu dala telefon, zato... (Jednim energinim potezom ruke, Alena prekine Kiu. On uuti. Mia nastavlja.) MIA: ...pa dobro, Tetka Nado, ba lepo, hou rei, ba mi je ao, recite mi jel Ana tu?... Nije... Ve je otila... A kad?... Prole nedelje, aha. (Mia se, sa zakanjenjem, iznenadi.) Kako to mislite prole nedelje?... Ne, nije mi Kia nita rekao, a ta je to trebalo da mi kae...? (Mia uti, slua. Kia zabrinut. Alena samo stoji.) Aha... aha... aha... biznismen, razumem... aha... desilo se, razumem... da, da da... beba, ba lepo... da, da... divna svadba... i serviz... ba mi je krivo to nisam mogao da doem... ne ne ljutim se, taman posla... nisam razoaran... (Mii poteku suze.) ...mladi, pa jeste, ovo je neto drugo... da nisam otiao... morao sam... (Mia vie ne kontrolie suze. Trudi se da ga glas ne oda.) Dobro, tetka Nado, moram sad da prekinem... jeste ja sam dobro... i on je dobro, hvala na pitanju... nema problema, sve je u redu... uvajte se... sretna i vama. (Mia prekine vezu. Grevito stegne telefon u aci, kao da bi ako da zaustavi suze. Alena istog trenutka krene da posluje po kuhinji, kao prava, spretna domaica.) KIA: Mio... nisam znao kako da ti kaem... javila je mama... (Mia uti. Alena sve bre radi po kuhinji.) Mio... (Mia utke plae. Slomljen.) Nisam znao kako... (Kia pokua da zagrli brata, Mia se istog trenutka otme. Ustane, brie suze. Gorak osmeh.) MIA: Koj ti kurac, ta se vata!? KIA: Mislio sam... MIA: ta si mislio?! KIA: Mislio sam... nita. Nita nisam mislio. (Mia je odluan, ali ne i veseo. Tragovi prethodnih dogaaja, zauvek e ostati u njemu. NJegov osmeh postaje grevit, a odlunost previe stroga) MIA: E to ti je pametno. Ko je jo video koristi od razmiljanja. A i nemamo puno vremena, jel zna koliko je sati?! (Kia tuno, mahinalno, pogleda na sat. Odustane odmah.) KIA: Ne znam. MIA: Mnogo. Alena, dolazi ovamo! (Alena posluno, ali odluno prie. Mia je zgrabi,

snano poljubi. LJubavno, francuski. Alena ne dangubi, uzvraa. Razdvoje se, Aleni malo klecaju noge. Alena usluno, ali energino upita.) ALENA: Kava? MIA: Dve. (Alena pohita ka kuhinji, Mia je lupi po stranjici.) ALENA: Ano, brzo! MIA (Kii) Opasna mala, a? Da popijemo, pa da krenemo. Veeras e biti dobro vee, tano oseam. KIA: Ako bude, kupiu nam digitronce... Obeavam! mrak _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005 Poruke: 5454 Lokacija: nigdina Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:27 pm Naslov: SCENA II SIDNEJ, AUSTRALIJA (Stan, ne mnogo razliit od onog iz prethodne scene. Neto uredniji, ili bolje, na drugi nain neuredan. Deje trake, flaice i drugi atributi koji oznaavaju bebu u kui. Okiena jelka, sto postavljen za etvoro, za sveanu, novogodinju veeru. U sobi nema nikog, samo se iz ofa uje neprestani pla novoroeneta. Pla kontinuiran, dosadan, nesnoljiv. U sobu ulazi Sanja, u naruju nosi bebu. Prati je Milo.) SANJA: Hoe li ovo dete ikada prestati da plae? 'Ajde Doni, budi dobar, uini mami. Hajde, sreo, prestani da plae. (Sanja ljulja bebu, za nijansu energinije nego to bi trebalo.) MILO: Mislim da ga mnogo trese. Moda zato plae. SANJA: Evo ga, doktor akuerskih nauka, 'ajde, majke ti, to ga ti ne uzme, kad zna bolje?!

MILO: Zna da plae kad ga ja uzmem. SANJA: A kod mene ne plae? Doni, molim te, uini mami da se ne ubije, ba na novu godinu! (Beba i dalje, nesmanjenim intenzitetom, plae. Proizvodi prilinu buku, nesnosnu, Sanja i Milo moraju da se nadvikuju sa detetovim plaem.) MILO: Jesi li izvadila meso iz rerne? SANJA: Koje meso? A meso, nisam! Ne mogu ja na sve da mislim, idi ti radi neto!!! (Milo ode do ajne kuhinje, na desnoj strani. Otvori rernu.) MILO: Kad si stavila meso? SANJA: Nemam pojma, pre jedno pola sata. MILO: Pomaklo se nije. (Beba uuti, tek da se malo odmori.) SANJA: Izgleda da je zaspao. (Milo, zatvarajui vrata od rerne, sluajno zalupi malo jae. Beba istog trenutka opet glasno zaplae.) Pa ta radi ovee, taman se smirio!!! MILO: Sluajno sam. Ruka je masna. A meso je potpuno ivo. SANJA: Nemogue. uti, Doni, molim te. Ne mogu da te sluam vie! Trebalo bi da je ve gotovo. Koliko je sati? (Milo pogleda na sat, zatim nasloni uvo na njega.) MILO: Nemam pojma. Stao je. SANJA: To samo tebi moe da se desi. Jesam ti rekla da treba da kupi bateriju! Doni, molim te... ovo dete je nesnosno!!! (Dete je stvarno nesnosno. Plae iz glasa.) Miloe, molim te, uradi neto, ja ne mogu ovo vie da izdrim!!! (Milo zagleda meso u rerni.) MILO: ta da uradim? ...a, pa da. Nisi ni ukljuila poret. SANJA: A to ga nisi ti ukljuio?! I to, uostalom, ti ne pripremi ovu veeru, ionako je tvoja ideja bila da kod nas organizujemo doek! Doni, zavei!!! MILO: Nema problema, nije nita strano. Evo ukljuio sam rernu, bie gotovo za as. SANJA: Sad je kasno. Oni samo to nisu doli!!! MILO: Ima jo vremena... SANJA: Odkud ti zna koliko vremena ima, kad ni sat nisi u stanju da popravi! To jednom Australijancu ne moe da se dogodi. Ajde da smo u Beogradu, pa da nema svo radnje... MILO: Ima. SANJA: ta kae. MILO: Nita. Zaboravio sam. Nije vano, Sanja, nemoj da se nervira. SANJA: Kako, molim te, da se ne nerviram?! Udaviu ovo dete, asna re!!! (Milo uzima dete iz Sanjinih ruku.) MILO: 'Odi Nikola. Doi kod tate. Pa ta i ako dou, saekae malo. Ne moramo odmah da jedemo. SANJA: Ne moramo mi nita! Nita ne moramo!!! Tvoja ideja je bila da zove goste, ja nemam nita s tim! Ti im onda i reci kako si ti taj debil, koji ni jedan jebeni sat nije u stanju da popravi, a kamoli da pomogne eni koja ko zna od kad nije spavala, jer je ve mesecima maltretira jedno obino derite!!! (Beba zaurla glasnije nego ikad.) MILO: Mislim da je mokar... SANJA: Zabole me! (Milo nosi dete, uzima plastificirane pelene. Presvlai dete.) MILO: E, zamisli da si u Beogradu, pa da nema pampers. Morala bi da pere i da sui pelene. SANJA: Pa ta onda. Moja majka je i prala i suila pelene, pa ta meni fali? (Milo je pogleda.) MILO: Nita.

SANJA: Jel to gospodin cinian, il se meni samo ini? MILO: ini ti se. (Milo zavrava povijanje deteta, koje za trenutak uuti. Sanja poinje da urla, kroz suze.) SANJA: Da ide ti malo u piku materinu, zna! (Beba istog trenutka pone da urla iz sveg glasa. I Sanja urla, nadjaavajui bebu.) to nisi naao neku bolju, ako ti ja ne valjam, je li!!! to, imao si ta da ponudi, od ivotnog prostora prostrani dvosoban stan na sunanom Banovom brdu, keva kao bonus doe za dabe. U veoj sobi, naravno. Od prevoznog sredstva, svakodnevna vonja crvenim mercedesom GSB-a, koja nudi druenje, nova poznanstva, istu avanturu... (Milo je smiren. Ipak, ne izdri.) MILO: A to ti neto nisi ponudila? SANJA: Ja? A iji tata je, molim te, platio karte dovde? Da nije moda tvoj? MILO: Nije. SANJA: I ko je dao lovu za prvo vreme, ko? Da nisi moda ti!? MILO: Nisam. Tvoj ale je sve platio. SANJA: Tako je. On je sve platio!!! MILO:Jel sad u redu? SANJA: Nije u redu!... I nije on za tebe ale. On je moj otac. Neu da ujem da ga zove ale. (Milo pokua da napravi alu) MILO: A, ne, neu ga ja ni zvati. Rekao je da e se on javiti! (Milo se nasmeje. Sanja ga samo prezrivo gleda. Uzima mu dete iz naruja. Dete je zaudo, trenutno, prestalo da plae.) SANJA: Uopte nije smeno. MILO: 'Ajde, Sanjice, nemoj da si tako nervozna. Pa nova godina je, naa prva nova godina u Sidneju, napolju je toplo, sunce sija, zamisli sad kako je u Beogradu. Hladni stanovi, kod mene sigurno ni nema tople vode. Zna, uvek za novaka nestane tople vode. Svi bi da se bar tog dana operu, pa onda, valjda zbog potronje, nema vode za sve... SANJA: To ti je zato to ivi na Banovom brdu. Mi u centru imamo bojlere. MILO: Vidi, nisam o tome do sad razmiljao. Fenomen kupanja pred novu godinu. elja za promenom, elja da se speru sve rune stvari, nada u taj novi period koji dolazi... SANJA: ... nada da e da se pojebe neto na uru, kad se svi napiju! MILO: to si prosta. SANJA: Ti si mi pa mnogo uen. Zavrio ovek sociologiju i misli da je genije! U svemu vidi neto neobino, neki fenomen. LJudi se peru jer bi da jebu i taka. (Milo se povlai.) MILO: Stvarno si prosta. SANJA: Ko te jebe! (Milo i Sanja neko vreme ute. Sanja ljuljuka bebu koja je, izgleda, konano zadremala. Milo postavlja tanjire na sto. Jednim udari, neto energinije.) Ne mora toliko da treska tim tanjirima. Ako te mrzi, ja u. MILO: Sluajno sam. SANJA: Uostalom, to su tvoji gosti. MILO: Mislio sam da ti je Kaa drugarica. SANJA: Kaa? Odakle ti ta ideja, majke ti? U Beogradu se nikada nismo druile. Ma, nismo se podnosile! MILO: Mislio sam da su se odnosi popravili.

SANJA: Je li majke ti, dok si to mislio, je si na mom visio? (Sanja se pakosno smeje. Milo je rezigniran.) MILO: To, osim to je vulgarno, nije ni logino. Na emu bih ti ja visio? SANJA: Kako na emu. Pa na kurcu. (Sanja ponovo prsne u isti, pomalo neurotian smeh.) MILO: Ti to ni nema. SANJA: ta nemam? MILO: Pa to. SANJA: Misli, kurac? MILO: Sanja, ja sam te zamolio... SANJA:... oku, kitu, pajser moda...? MILO: Sanja, stvarno... SANJA: ...mambu, zmiju, mougu, ipku, evap, mikrofon, crevo...!!! MILO Ne ujem te. SANJA: uje, odlino. MILO: Ne ujem te. SANJA: uje, uje! (Milo besno vikne. Glasno. Pretei.) MILO: NE UJEM!!! (Beba, probuena vikom, zaurla. Sanja je ipak zaustavljena, barem na trenutak, gleda Miloa kao da odmerava da li sme da nastavi. Zatim prodrui, defanzivno, ublaeno.) SANJA: to vie, vidi da si ga probudio... (Zvono na vratima.) Samo su mi jo oni falili! (Milo odlazi ka vratima, otvara ih. U stan ulaze Kaa i Dule.) KAA: Jesmo poranili? Duletu je crko sat, pa nismo znali... (Sanja ustaje sa stolice, polazi u susret gostima.) MILO: Stiete tano na vreme. (Sanja i Kaa se ljube, mukarci se rukuju) SANJA: Mada nije da je Milo ba neki ekspert... ni njemu ne radi sat. KAA: Dobrodoli... (Sanja krene tri puta da se poljubi sa Kaom, Kaa prihvati samo dva puta, tako da Sanja ostane da visi".) Jao, izvini, ja sam se izgleda odvikla od tog seljakog obiaja, ljubljenje tri puta... (Sanji nije pravo i to je oigledno. Kaa poljubi Miloa dva puta.) SANJA: Ja se u stvari sa najbliima ljubim samo jednom... (Sanja Duleta poljubi samo jednom.) To mi je nekako najintimnije. Kako si Dule? DULE: Dobro... (Kai nije pravo i to je oigledno. Unosi se u lice detetu.) KAA: Kako si mi ti, malia? Vidi ta ti je tetka Kaa donela... (Kaa vadi iz tane nekakvu igraku koja svira.) Vidi, Nido. To ti je od tvoje tetka Kae... (Beba, naravno, zaurla. Jae nego ikad. Sanja uzima poklon, izmie se sa detetom.) SANJA: Hvala, nije trebalo... i molim te, nemoj da ga zove Nida. To mi je odvratno. Ime mu je Doni. KAA: Ja sam mislila da je simpatino, kao atrovaki: Nida Doni... MILO: Ime mu je Nikola, a ne Doni. SANJA: Al' nije ni Nida! MILO: Neemo sad o tome. SANJA: Jebi se. (Situacija je neprijatna. Svi ute. Tiinu prvi prekine Dule.) DULE: Domaine, jel ima u ovoj kui neto da se popije! MILO: Ima, kako da ne! (Milo iznosi viski na sto.) Ko e s ledom, ko e bez leda... ?

DULE: ta ima? Doni... (Dule misli na viski marke Doni Voker.) KAA: Eto, vidi da je glupo da ti se dete zove Doni. To je isto, kao da si ga u Beogradu nazvala Baltik. Ili uta Osa. (Kaa se smeje. Sanji nije pravo.) DULE: Je li, a gde ti je ono od proli put? MILO: Kajsijevaa? DULE: Jeste, ona uika... MILO: Nema vie. Popila Sanja. KAA: Opa! Nisam znala da si i ti ljubiteljka tih ruralnih obeleja! SANJA: Nisam popila, nego sam stavljala obloge. Boleo me zub. KAA: Pobogu, Sanja, ova drava je barem bogata pejn kilerima. Nema vremena kapitalizam za zubobolju, glavobolju, srdobolju... Samo sie u samiku i kupi lek. SANJA: Ne znam, Kaa, da li si primetila, ali ja sam majka maloletnog deteta, takozvane bebe, koju jo uvek dojim. I ne bih htela da se u mom mleku nae bilo kakva hemija, da ga od malih nogu navuem na analgetike. KAA: Pa si zato izabrala onaj otrov. Alkohol, ezdeset procenata, ba dobro za dete! DULE: Stvarno, Sanja, onakvu rakiju da rasipa... KAA: I ti, Dule, od kad si ti u tom seljakom fazonu? U Beogradu si uvek pio viski, rakiju nisi hteo ni da omirie, a sad mi ve danima kuka za tom brljom! MILO: Nije to brlja. To je prava domaa rakija. Moj ale je lino pee na placu. KAA: Takvi alhemiarski izleti su, sreom, u ovoj civilizovanoj dravi, zakonom zabranjeni. Ja bih molila jedan viski, sa puno leda i au vode, sa strane, ako ne traim previe. DULE: I meni isto. Led i voda ne treba. KAA: to ne uzme odmah flau, pa nek te prikljue itrovenozno. to da dangubi...? MILO: Kaa, molim te, pusti oveka da popije pie. Nije svaki dan nova godina. KAA: Ma nek pije, ta me briga! (Milo svima toi pie.) _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005 Poruke: 5454 Lokacija: nigdina

Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:27 pm Naslov: MILO: E, pa iveli. DULE: iveli. KAA: inin! (Sanja uti. Svi se kucaju.) KAA: Pa Miloe, kako je u ofisu? MILO: Nije loe. Od nove godine dobijam slobodnu svaku nedelju. DULE: Ma nemoj, a plata? MILO: Plata ostaje ista. To mi u stvari doe kao poviica. Umesto sedam, radim est dana u nedelji, a dobijam istu kintu kao i pre. SANJA: Bolje da si uzeo da za vee pare radi i nedeljom. KAA: Da zna. MILO: Nisu mi to ponudili. SANJA: Ne lai. to ti ne bi ponudili? Nego tebe mrzi da radi! MILO: Kako to misli. Mrzi me da radim? Pa ve godinu dana radim svaki dan, bez prestanka. SANJA: Imao si odmor. MILO: Nedelju dana. Jel ti misli da je to dosta? SANJA: E, molim te, idi osnuj sindikat, ali se na kapitaliste, radi ta hoe, samo nemoj da me gui. (Duletu). Kako je kod tebe, u opu? DULE: Dobro je... (Kaa prekida Duleta.) KAA: Molim te, Sanja, nije to nikakav op, to je prodajna galerija antikviteta! DULE: Pa dobro, nema veze... KAA: Ima veze, Dule, ima veze! Ovako izgleda kao da si ti prodavac! DULE: A nego ta sam? KAA: Ti si galerista. DULE: Daj, Kaa, ne lupetaj! Kakav galerista... (Milou) Sipaj mijo jedan. KAA: Molim, te, Dule, ti si zavrio istoriju umetnosti i radi u galeriji. Znai galerista si. To se tako kae. Pogledaj u renik! (Sanja podmee svoju au dok Milo toi Duletu viski.) SANJA: Sipaj i meni. MILO: Ti ne moe. Zbog Nikole. SANJA: Ma, hajde, molim te. Nee nita da mu fali. (Milo je odluan.) MILO:Ne moe. (Sanja razoarana.) SANJA: Jedi govna. KAA: Mogli bi, u stvari, da kupimo dve infuzije, da ih prikljuimo oboje na flau i Duleta i malog, to da se mue, pa da budu cimeri u ok-sobi... (Kaa se smeje, Sanja ustaje.) SANJA: Jedi i ti govna. (Sanja kree sa detetom u sobu.) KAA: U to smo osetljivi. (Sanja utuena.) SANJA: Idem da ga stavim da legne. (Sanja izlazi.) MILO: To je ta postnatalna kriza. DULE: Jeste, znam ja. itao sam o tome. KAA: Ti si it'o! Gde si, majke ti, ti to it'o. Od kako smo doli ovde, nisi uzeo u ruke nita to nema loptu na naslovnoj strani. A da, moe i reket ili skija. Drugo te nita ne zanima!!! DULE: Nemoj tako. itam i Australijan Loteri Vikli".

MILO:ta ti je to? DULE: asopis za sportsku prognozu. (Dule pone da se smeje.) Sipaj mi jo jedan. MILO: Nisam znao da to ima. KAA: Pa nisi se konsultovao s ekspertom. (Milo ustaje.) MILO: Izvinite. Idem da vidim da li joj treba pomo. KAA: Samo napred. Dule je tek kod prve flae. Duga je no. (Milo odlazi u sobu gde je Sanja. Dule sam sebi toi pie.) Molim te, malo se obuzdaj. Treba jo bar pet sati da sedimo ovde. DULE: Niko te nije terao da dolazi... KAA: Ma nemoj, a ija je ideja bila da slavimo Novu godinu sa njima? DULE: Ja sam mislio da e ti to biti prijatno. Ipak se sa njima druimo... KAA: Druimo se, zato to smo ovde. U Beogradu im u kuu ne bih privirila!!! Seljaci... (Dule opet toi viski.) DULE: Zvala je keva jutros. Jesam ti rekao? KAA: Nisi. Tvoja ili moja? DULE: Moja. Kae ona mala, iz tvoje zgrade, zna ona Ana... KAA: Ana Simovi, nije iz moje zgrade, nego iz susedne, etresetvorke, znam... DULE: E, ona. Zaposlila se na teveu. KAA: Ona mala?! Ona to frflja, to joj jedno oko bei malo u stranu!?! DULE: To za oko ne znam. Ali ona. ita vesti i vodi top listu. KAA: Eto ti. Pa ne, ako je ona stigla do televizije, onda stvarno...! Ta mala. Pa ona nije nita ni zavrila!!! DULE: Studira geografiju. KAA: Geografiju studira! A ja sa diplomom urnalistiks mogu da se zaposlim u Geokarti. Da crtam mape, je li? DULE: Pa, dobro, nemoj da besni, ja sam ti samo onako ispriao, kae mama, ceo komiluk je ponosan. KAA: Ona mala, majku li joj njenu! Jel vidi kako je profitirala!? Jel vidi!? Ne, pa ona je direktno moje mesto ukrala, razume! Moje!!! DULE: ekaj, bre, Kaa, kako tvoje? Kakve to veze ima s tobom. Pa ti nisi nikad ni radila na televiziji... KAA: Nisam! Jer nisam mogla da doem na red od takvih!!! Ispite sam davala u roku u junu i septembru, nisi mog'o da me vidi u Em Diju" i samo sam jednom, jednom za etiri godine studiranja otila na Kop na skijanje! Jel istina!?! DULE: Istina je. Ila si na Brezu. KAA: To sam ila da se odmorim. Od napornog rada, od knjige!!! A ona, mala, zavrtela dupetom levo desno i tras: na televiziju!!! DULE: ekaj, bre, Kaa, otkud ti zna kako je devojka dobila posao. Moda je bila audicija. KAA: Znam ja te audicije! Obim grudi i broj telefona, to je jedino to se trai!!! DULE: Pa nema ona neke sise. KAA: A otkud ti zna kakave ona sise ima, je li? I zato te je majka zvala, da ti to pria! Jel im zato aljemo pare, da nas izvetavaju o sisama Ane Simovi!!! DULE: Kaa, molim te, ne zna ta pria... KAA: Tvoja majka mene nikad nije volela! Nikad!!! (Dule se trudi da urazumi Kau.) DULE: Kakve sad veze ima moja majka...?

KAA: Ima! Ima! Oni su krivi! Oni su krivi to ja sedim ovde, umesto da sam kod kue, sa svojim drutvom. svojim prijateljima, da radim posao za koji sam se kolovala i da od svoje, sopstvene, zaraene love, mogu pristojno da ivim! Tvoj otac i tvoja majka i milioni takvih, koji su u pauzama peenja rakije na placu i klanja prasia po kadama, glasali za one zlikovce, za lopove i kriminalce! Zbog njih ja nisam mogla da ostanem u svojoj zemlji, u svom gradu, zbog dooa iz raznih Gurguzovaca i njihovih zemljaka odande, koji su mi odredili i vlast i ivot i sudbinu! (Kaa zavri. Oajna, uznemirena, potreena, gleda Duleta.) DULE: Glasali su, to je istina. Ali ja ne mogu da ih ubijem zbog toga. KAA: Mogao si da ih promeni. DULE: Kako da ih promenim? Kako...? (I Kaa i Dule zaute. Dule doliva i sebi i Kai pie. Piju utke. ute neko vreme, svako zagledan u svoju au. uje se tresak iz susedne sobe, kao da je, na primer, plastina kada poruila igrake, zatim se uje pla malog Nikole.) KAA: Evo ga ovaj opet... (vikne)... Jel treba neka pomo!!!? SANJA (of) E, doi molim te, ako te ne mrzi! KAA: Evo, odmah!!! (Duletu) Idi vidi ta hoe. (Dule posluno ustaje, odlazi u sobu odakle se uju glasovi. Na vratima se mimoie sa Miloem, koji nosi flaicu.) ta je bilo? MILO: Nita, moram da prokuvam vodu. Sad e se valjda smiriti. (Milo dolazi do poreta, stavlja posudu za prokuvavanje vode za dete. Leima je okrenut Kai. Oboje ute. Kaa progovori ne gledajui ga) KAA: Zato nisi doao sino? MILO: Kad? KAA: Sino posle posla. Bio je dogovor. MILO: Sino... nisam mogao. (Kaa ustaje od stola, polako prilazi Milou.) KAA: Zato? MILO: Nikoli nije bilo dobro. KAA: ta mu je bilo? MILO: Temperatura. (Kaa je prila Milou, priljubi se uz njehova lea, obuhvati ga rukama.) KAA: ekala sam te... MILO: E, Kaa, nemoj molim te, mogu da uu... KAA: I ja sam imala temperaturu. Satrdej najt fiver. Zna kako mrzim da sam subotom sama. (Kaa spretno otkopava Miloeve pantalone, dok on pokuava da se odupre.) MILO: Ti izgleda stalno ima temperaturu... KAA: Imam. A posebno sad. MILO: Kaa, molim te, pa tu ti je mu, a i Sanji nije dobro. Plakala je... KAA: Sa onakvom guzicom i ja bih plakala! (Kaa je ve uspela da, lako zadigavi suknju, Miloa i sebe postavi u situaciju koja vodi ka takozvanom koitusu od pozadi".) KAA: 'Ajde samo malo. Samo da vidimo kako je. (Milo pokuava da se odupre.) MILO: Znamo kako je, Kaa, molim te... (Kaa lomi Miloev otpor. Odnos zapoinje.) KAA: Jel znamo...? MILO: Znamo... (Oboje su seksualno uzbueni. Milo deluje smeno, dok Kaa potpuno vlada situacijom) KAA: Pa, kako je, Miloe?

MILO: Dobro... KAA: Kol'ko dobro? (Milo je, oigledno, u stanju orgazma.) MILO: Jako dobro!!! (Sledeeg trenutka Kaa hitro sputa suknju.) KAA: Ma nemoj, nisam primetila! (Milo zakopava pantalone, pognute glave. Kaa se uputila ka kupatilu.) MILO: Gde e? KAA: Da ispriam Sanji. (Milo se iskreno prepadne.) MILO: Jesi normalna?!? (Kaa se nasmeje.) KAA: ta si se usr'o? Idem u kupatilo. MILO: Molim te, Kaa, nemoj da psuje. Ne stoji ti. KAA: E, to sranje zadri za svoju enicu. Ona je dovoljno neurotina, da moe i da upali. (Kaa je gotovo izala. Milo progovori.) MILO: Kaa! (Kaa se okrene.) MILO: Opet nisi svrila? KAA: ta to tebe briga!!! (Kaa ue u kupatilo, zalupi vratima. Istog trenutka, otvaraju se vrata od sobe. Pojavljuje se Dule.) DULE: Pita Sanja gde je ta voda. MILO: Voda? A, voda, evo odmah...! (Milo uzima flaicu. Dobacuje Duletu.) MILO: Daj joj, molim te. (Dule otvori vrata, prui flaicu, zatvori ih. Doe do stola, sedne.) Hoe jo jedan viski? (Dule ve toi sam sebi viski.) Mnogo pije. DULE: Mnogo pijem, a ne napijam se. (Milo ga zagleda.) MILO: Stvarno. Uopte ne izgleda pijan. Nisi mnogo popio? (Dule Milou pokazuje flau, u kojoj ima pia samo na dnu.) Mnogo si popio. Pa kako onda nisi pijan? DULE: Tako. MILO: To je nemogue. DULE: Jebi ga. Ja sam fenomen. MILO: Pa kako, bre, ovee, jo se seam kad si se na Kiinom ispraaju uibao tako da sam te vozio u urgentni centar. Ispirali ti stomak od pola litre votke. DULE: To je bilo drugo vreme. MILO: Pa i to to kae. (Obojica uute. Dule pije.) DULE: Gde je Kaa? (Milou je neprijatno.) MILO: U kupatilu... Boli je stomak. DULE: ene. Jebo ih onaj ko ih izmisli. MILO: Nemoj tako, Dule... DULE: A da, izvini. Ti si druga pria, to za tebe ne vai. Ti si sad porodian ovek, ena, dete, sve po propisu... (Obojica zaute.) E, reci, majke ti, je si li ikada mislio da e se sve ovako zavriti... Do jue si bio najvei jeba u gradu, perspektivan sociolog s intelektualnom vakom. Ne psuje, ne pije, nije ciber, ribe su se palile na to... MILO: Pusti sad to, Dule, to vreme je prolo... DULE: Pa to ti i kaem. Je si se nadao da e tako brzo da proe. Da e za godinu dana da postane mu, otac, hranilac porodice, slubenik ugledne sidnejske turistike agencije... MILO: Pa to sa agencijom mi ba nije padalo na pamet... DULE: ... da e da se raduje svakoj slobodnoj nedelji, koje su, dodue, u poetku bile retke, ali i to je bolje, jer kad radi non-stop, nema kad ni da troi lovu... MILO: Zato Sanja ima puno slobodnog vremena.

DULE: Jeste, ali imala je i u Beogradu. Samo tamo ti nisi imao ta da joj ponudi. MILO: Htela je stan. I kola. Zna, ta Dule, nisam ja ba tako hteo... odmah sve, enidba, dete... Hteo sam prvo malo da ivimo, da probamo... (Milo uuti, zamisli se.) NJeni su insistirali. ale nije hteo da joj da da ivimo nevenani. (Dule pone da se smeje.) DULE: Divlji brak, ta ema...? MILOPG. Pa jeste. I onda sam se oenio. Posle kad je rekla za bebu, bilo mi svejedno... Sad bar imamo gde, imamo stan i pristojnu lovu. DULE: Ja sam im'o stan, onaj babin, na Zvezdari. Al im'o sam i babu. Kaa kae da je to seksualno osakatilo, da je baba ubila njen libido... MILO: Kako, majke ti...? DULE: Kae da nas je sluala. Da je tano znala kad emo da se karamo, pa se onda primiri i slua... MILO: to bi vas baba sluala? DULE: Otkud znam, Kaa kae, da bi drkala. (Milo se zgrozi.) MILO: Odvratno... (Zatim se zamisli.) MILO: Kako baba moe da... mislim, stara je. DULE: To sam joj i ja rekao. Onda je ona rekla da sam edipovac. E, aj majke ti, ti si to imao na faksu, jel moe ovek da ima Edipov kompleks prema babi? MILO: Ma, gde moe... U stvari ne znam. Nismo to uili. DULE: U svakom sluaju, Kaa je bila zapela da se enimo i da se iselimo. Da idemo u Australiju. Kae, ovde je perspektiva. (Dule doliva pie.) I ja je oenim, prodam vartburga, ploe i zvunike, pa na put. im smo seli u avion, baba umre. Keva kae od tuge. (Dule zauti. I Milo uti. Zatim se doseti.) MILO: Pa zna ta, ako je od tuge... moda je stvarno bila nastrana. DULE: Jebi ga. Moda... (I Milo i Dule ponovo zaute.) DULE: ta si rekao, gde je Kaa? MILO: U kupatilu. Boli je glava. DULE: Ja sam mislio da je stomak. (Milou je neprijatno.) MILO: Pa, to stomak... nemam pojma, neto joj fali. DULE: Aha... Je li, Miloe, jesmo li mi prijatelji? MILO: Jesmo, Dule. Prijatelji smo. DULE: A jesmo najbolji prijatelji? (Milo ustane, neprijatno mu je.) MILO: ta te je sad spopalo, ta me pita to...? DULE: Reci mi, jesmo li najbolji prijatelji? (Milo okleva. Pa kae.) MILO: Jesmo. DULE: Jel to znai da meu nama nema tajne? MILO: Koj ti je, bre, Dule, vidi da si se ipak napio!!! (Dule ustaje, grli Miloa. Veoma je pribran. Sasvim trezan. Snaan zagrljaj.) DULE: Ne mogu ja da se napijem Miloe. Od kako sam doao ovde, od kako sam doputovao, od one prve noi, kada sam leao budan u hotelu, kada sam gledao u cevi radijatora, u bubavabe koje idu pravilnim redom, u koloni, sklanjajui se da propuste jedna drugu, od kako sam ih brojao i njih i ovce i stada kengura, ne bih li barem malo odspavao, od tada, ja vie nikada ne mogu da se napijem, Miloe. Jednostavno, nije mi nita. Nikakva senzacija, nikakva emocija, nita... (Kaa izlazi iz kupatila. Stoji iza lea obojici. Dule nastavlja.) A zna

zato? Zato to sam se tada, te noi, u tom ugavom hotelu, dok je moja ena mirno spavala pored mene, omamljena dugim letom i det legom, zato to sam se usr'o, Miloe. Zato to sam se usr'o od straha. Straha od onoga to me eka. Od ivota daleko od kue. Od ivota s mojom enom. Od ivota, Miloe. (Dule klone, Milo ga gleda. Kaa prilazi Duletu. Pokuava da se smeka.) KAA: Ti, Dule, stvarno ume da napravi atmosferu, pravu novogodinju. (Dule iznenada nastavi) DULE: I nije to jedino to ne mogu, Miloe. KAA: Dule, dosta je bilo... DULE: Ima neto jo gore, Miloe. KAA: Dule, kad ti kaem, dosta je!!! DULE: Imam trideset dve godine, imam enu, prijatelja, status emigranta u bogatoj zemlji, jo samo kad bi mogo da mi se digne... (Kaa poinje da urla.) KAA: Umukni! Umukni, idiote, jedan!!! DULE: Ne moe da mi se digne, burazeru, od straha ne mogu da jebem! Usro sam se one noi i od onda nita!!! (Kaa urla, pokuava da mu zapui usta, da mu nadjaa glas.) KAA: Zavei, ubre laljivo! Prekini, prekini odmah!!! DULE: I zato je ti prijatelju slobodno jebi, bolje ti, nego neko drugi, bolje prijatelj, kad ja ve ne mogu!!! (Dule pone da se smeje. Sanja je, neprimeena, ula u sobu. Kaa glasno plae. Milo oborio glavu. Zatim ugleda Sanju, koja samo stoji i mirno ih gleda. Sve se utia. Sanja tiho, odluno kae.) SANJA: Zaspao je. (Svi je pogledaju. Sanja doda.) Ohladie se meso. (Dule se nasmeje.) DULE: Ja u da iseem. (Dule pohita ka kuhinji, Sanja takoe, Kaa za njom.) SANJA: Kaa, da mi pomogne da zainim salatu. KAA: Nema problema. (Svi su zabavljeni svojim poslovima. Milo stoji za trenutak sam, zamiljen) MILO: Jebi ga. (Zamraenje. uje se pla bebe.) mrak _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005

Poruke: 5454 Lokacija: nigdina Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:28 pm Naslov: SCENA III LOS ANELES, AMERIKA (Isti stan, obogaen za jednu palmu u saksiji, ovoga puta je pozadina" novogodinjeg ura koji se odvija napolju, u bati kue. Spolja dopire glasna muzika, narodnjaci hardcore, agor gostiju, svetla koja se prelamaju ia vodi u bazenu. Toplo je, neuobiajeno toplo ak i za Kaliforniju. Stan je prazan nekoliko trenutaka. Zatim u stan ulazi Mara. Zatvara vrata za sobom, time donekle prigui glasnu muziku koja dopire spolja. Ne pali svetlo, seda za sto. Vadi malu lulu, koja se koristi za puenje marihuane. Stavlja malo trave u lulu. Pali. Plamen upaljaa osveti Marino lice, ali osvetli i Jovana koji sedi u fotelji iza njenih lea. Jovan se oglasi.) JOVAN: Hi. (Mara se trgne, uplai.) Im sorry. I didnt mean to fright you... MARA: Its OK. I was just surprised (Mara gleda Jovana neko vreme. Kao da ga procenjuje. Ponudi mu lulu.) Want some? JOVAN: California grass? (Mara se nasmeje.) MARA: Off course. My name is Mara. (Mara prui ruku.) JOVAN: Mara? (Mara klimne glavom. Jovan pone da se smeje. Mara ga gleda, ne shvata.) MARA: Whats funny? JOVAN: Sorry. Hi, Mara, Im Jovan. MARA: Jovan? Sere. (Jovan se smeje, vrti glavom.) MARA: Pa ti si na? JOVAN: Izgleda. MARA: Pa to nisi rekao?! JOVAN: Otkud znam. Raunam, u Americi je pristojno da priam ameriki. MARA: A ti si neki pristojan tip? JOVAN: Trudim se. Odakle si? MARA: Iz NJujorka. U stvari, iz Beograda. Ali sad ivim u NJujorku. A ti? JOVAN: Ja sam odavde. Mislim, i ja sam iz Beograda, ali sad ivim ovde. U Holivudu. MARA: to to dobro zvui. A mann from the Holluwood. JOVAN: Zvui dobro, al' i nije neki kraj. Od komija, gajim samo Meksose. (Oboje, dok razgovaraju, duvaju" marihuanu, dodaju jedno drugom lulicu.) MARA: Je li? Ja sam uvek mislila, Holivud, to mora da je neto opasno. Ono, filmovi, glumci, ou biz, te fore. Kad ono kesa. JOVAN: Nije kesa. Al' nije ni super. U stvari, nemam pojma. Onako, normalno je. Obino. (Ulazna vrata se za trenutak otvore, u unutranjost stana dopre zavijanje turbo narodnjaka. Pesma o patnji, rakiji i srei. Ili neka slina. uju se glasovi, ljudi pevaju zajedno za vokalnim izvoaem sa ploe. Jedan glas (Dain) se izdvoji.) DAA (Off): e me nae!!! (Vrata se zalupe. Jovan i Mara se zagledaju, ponu da se smeju. JOVAN: Uradile ga rei. (Oboje se zacene od smeha.) MARA: E, jel zna da oni sve ove narodnjake imaju na sidiju. Nova tehnologija, ovee...

JOVAN: Ma to je neko doneo. MARA: To ti ja i kaem, neko je taj uas spakovao i doneo ak ovde... E da mi je da vidim taj mozak... (Pale novu lulu.) JOVAN: to dobra trava. MARA: Kalifornijska! Zna onu pesmu: Jo-Jo left his home, from Tucson, Arizona, for some California grass...! (Jovan i Mara u glas zapevaju Bitlse.) JOVAN, MARA: Get back, get back, get back to where you once belonged..." (Jovan i Mara se nasmeju.) JOVAN: Samo, zna ta, kad sam letovao na Visu, u Komii, veruj mi, na terasi sam u saksiji gajio bolju vutru od ove. MARA: Ih, sad. JOVAN: Kad ti kaem. Nije bila jaa, al je bila bolja. Onako, smenija. A, otkud ti ovde? MARA: Dola sam kod drugarice, za boine praznike. (Za trenutak dopre stravina muzika iz bate. Zavijanje, zakivanje.) JOVAN: Odlian potez. Ovakav ur nisi smela da propusti! (Mara se nasmeje. Oboje povlae dimove marihuane.) MARA: E, jel zna da kapiram, ovako, kad zatvorim oi, kapiram da sam na splavu. U bloku etrespet. (Mara pojasni.) Nije da sam nekad bila, al' stoposto je isto ovako! JOVAN: Ma ja znam ove ljude. Ne znam samo kad su se tako izdiberisali. I znai, dolazi iz NJujorka? MARA: Aha. Tamo sam ve est meseci. JOVAN: Pa to i nije tako mnogo. Ja sam ovde tri godine. MARA: I, jel ti se svia? JOVAN: Jel se tebi svia? MARA: Nemam pojma. JOVAN: Pa to si onda ovde? MARA: Pa, kaem ti, zvala me drugarica na doek... JOVAN: Molim? MARA: Kae, da doekam prvu Novu godinu na plai. JOVAN: Ne kapiram. MARA: Kako to misli, ne kapira? (Mara i Jovan se gledaju kratko. Zatim Jovan ukapira".) JOVAN: A ti misli na ur!!! A ja mislio... (Jovan pone da se smeje, malo naduvano, Mara i dalje ne razume, ali smeno je i njoj.) MARA: ta je smeno, kai! Kai mi, molim te, ta je smeno! (Jovan se kida" od smeha. I Mara se zacenjuje, ali ne zna zato. Uspeva da izgovori.) E, keve ti, reci mi ta je smeno... (Oboje u napadu naduvanog" smeha. Jovan se prvi smiruje. Brie suze.) JOVAN: E, kakva fora... MARA: Loa trava, a? JOVAN: Nisam rek'o da je loa, nego da znam i za bolju. MARA: E, zna ta, nije da ja neto duvam, u stvari ni ne duvam uopte. (Jovan se iskreno zaudi.) JOVAN: Ma nemoj, a to? (Mara se malo postidi. Promrmlja.)

MARA: Izlaze mi bubuljice. JOVAN: ta ti izlazi? (Jovan opet pone da se smeje. Mara je pomalo uvreena.) MARA: ta se smeje, ozbiljno ti kaem. (Jovan se naglo uozbilji. NJegova zabrinutost deluje komino) JOVAN: Ozbiljno? Pa gde ti izlaze? (Mara pokazuje povrine na licu, Jovan se priblii.) MARA: Tu. I tu... Ma, svuda! (Jovan je ozbiljno zagleda. Veoma blizu njenom licu.) JOVAN: To nikad nisam uo... a i ne vidim nita. (Jovan je sasvim blizu Mare.) Koa ti je divna. (Jovan se zagleda u Maru, Mara u Jovana, ute nekoliko trenutaka. Zatim Jovan progovori.) Ovde ti je deko? (Mara se trgne, okrene se. Trai pogledom.) MARA: Gde? (Jovan se odmakne. Kulira".) JOVAN: Nemam pojma, ja pitam. MARA: A to... Nisam s dekom, sama sam. U stvari ni nemam deka. (Jovan je belo" gleda.) JOVAN: Pa to se onda okree? MARA: Nemam pojma, ti si rek'o... zbunila sam se! (Jovan opet pone da se smeje. Mara ga ozbiljno gleda) Ti sto posto misli da sam ja neka kokoka. JOVAN:Ma jok... MARA: E, zna ta, nisam ja glupa! (Jovanu je jo smenije, i Mara pone da se smeje. Ovaj napad" traje kratko. Mara uzdahne. Jovan uti. Situacija je pomalo trapava.) JOVAN: Znai, nema deka? (Mara negira.) MARA: C. JOVAN: Otkud to? Mislim, dobra si riba... (Mara ga pogleda prekorno. Jovan bi da se ispravi.) 'Ou rei, interesantna si, ovako zanimljiva... MARA: Ne seri. JOVAN: Izvini. MARA: Nita. JOVAN: Pa? MARA: ta pa? JOVAN: Pa to. Kako to da nema deka? (Mara se brecne.) MARA: ta te boli dupe! (Jovan je uvreen.) JOVAN: Izvini, molim te!!! MARA: Nita. (Mara zauti. Ipak se odlui da doda. Tiho.) utn'o me je. (Jovanu je sad ao to je uopte pitao. Mara ipak nastavi.) Raskinuli smo kad sam kretala. Kae, Amerika ga ne zanima. Ima on svoje ime u Beogradu, svoj posao, prijatelje... JOVAN: Pa jel ima? MARA: Valjda ima. JOVAN: Ati? ta ti radi? MARA: Ja sam pijanistkinja. JOVAN: Sere! (Mara se nasmeje. Veselo.) MARA: Ozbiljno. A ti? JOVAN: Ja sam glumac. (Mara zausti, Jovanje preduhitri.) Ne serem, ozbiljno! Diplomirao sam na FDU. I ti si s Akademije? MARA: Aha. U junu sam diplomirala. I ta kae, glumac? Pa jel sam te gledala negde? JOVAN: Ma jok. U stvari, moda jesi. Je l' zna onu reklamu, ono za tablete za... ono, neka fora za srce, na bazi belog luka... (Mara nema ni blagu predstavu. Ali trudi se.) MARA: Za srce...? (Mara pokuava da se seti.)

JOVAN: Ma zna, ona reklama, kao ja dolazim, a jedna riba meni ide u susret, kao riba opasna, ona mala Jelena, zna ona manekenka, to se zabavlja sa onim, vlasnikom Zvezde"... (Mara gleda, potpuno stem".) MARA: Aha... JOVAN: Nema veze, ta neka riba dolazi, i ja kao, uka mi neto kao ne radi, neto udara, uje se ono u ofu, tdktdm, tdk tdm, tdktdm i ja kao stanem, ona me pogleda, prui tabletu i kae Deko, ajde oladi!"... (Jovan doda, malo postieno.) I onda natpis, ime tih tableta. (Jovan uuti. I Mara uti. Smeno joj je. Jovan shvata koliko je glupo to to je ispriao.) Ne zna, sigurno. A i nije se puno emitovala... MARA: Ma nemoj, ba me udi... (Oboje ponu da se smeju. Veselo.) JOVAN: E, igrao sam ja i u kolskom programu. Hemija za sedmi i osmi razred. MARA: E, to sam sto posto gledala. JOVAN: Sere. MARA: Majke mi. Ja sam redovan pratilac kolskog programa. Obino, kad vebam, mislim, ranije, dok sam vebala, ja ukljuim teve, ali bez tona, na mutavo, pa sviram i gledam slike. Volim tako neto da mi se mrda. I onda, obino ujutru vebam, mislim vebala sam, ranije... (Mara zauti. Puni lulicu.) A pozorite? (Jovan se napravi" da nije uo pitanje.) JOVAN: A sad, ne veba vie? (Mara promrmlja.) MARA: Nemam klavir. A pozorite? JOVAN: Pa zar ne zna nekog ko ima? MARA: Znam. JOVAN: Pa to ti ne pozajmi? MARA: Da mi pozajmi klavir? Ti si stvarno nenormalan. A ta je bilo s pozoritem? (Jovan prui Mari lulicu.) JOVAN: 'Oe? MARA: Je li, jel ti to izbegava pitanje? JOVAN: Koje pitanje? MARA: Izbegava, izbegava! A to? JOVAN: Ja stvarno ne znam o emu ti govori...? MARA: E, Jovane, ne mora ti meni da kae, mislim, nema veze, ja se tebi je sam poverila za deka, al' ti meni ne mora nita da pria... (Jovan uzdahne. Ozbiljan je.) JOVAN: Nema tu ta da se pria. Igrao sam u jednom komadu. Neto studentski, bezveze. Nas nekoliko, s klase. Spremali smo Dria za ispit, pa nam je bilo zgodno da putujemo malo po unutranjosti, da uzmemo neku kintu. Mislili smo, narod voli takve komade, ima ti u psovki i seksa i onako, veselo je... (Jovan uuti. Razmilja. Mara je takoe ozbiljna.) MARA: I? JOVAN: I nita, igrali smo jedno pet est predstava po Srbiji, preko jednog ortaka smo organizovali emu sa domovima kulture... (Mara je ozbiljna, ali i nestrpljiva.) MARA: I?! JOVAN: I onda smo doli u neku selendru, ne znam ni kako se zvala. U sveanu salu gimnazije. Puna sala i dece i profesora. Nisu to, u stvari, uopte deca, to su ve gimnazijalci, tinejderi... MARA: Kapiram, kapiram, i? JOVAN: I mi tu krenuli predstavu, Dundo Maroje" i sad izae taj moj ortak, on je igrao

Petrunjelu, poto smo hteli tako, tu originalnu foru da zadrimo, da mukarci igraju ene, a i ova devojka s klase nije htela da putuje, nije bitno sad, i izae on, krene da igra, kad ono iz publike, jedan se digne i zaurla: Vidi ga peder, mamu mu jebem, hrvatsku!" (Jovan se, kad god pria ovu priu, svaki put ponovo potrese. Mara je jednako emotivno angaovana, ali ipak joj je apsurdna izjava smena. Gleda Jovana nekoliko trenutaka pa prasne u smeh. I Jovanu je na neki nain smeno. Nasmeje se, malo gorko.) Pa, jeste, smeno je... MARA: Izvini, toliko je glupo da moram da se smejem. JOVAN: Znam, to smo i mi mislili, i nama je prvo bilo smstno. Meni ak i bilo ao klinca, kapirao sam, sad e da ga uhvate profesori, pa da ga vode kod direktora... MARA: Pa, zar nisu? (Jovan se uozbilji. Mara takoe.) JOVAN: Ma kakvi. Mali se to razdr'o, sala se zasmejala, mi kao, nema veze, nismo nita uli, nastavimo da igramo, kad mali ustane. Kae: uje ti ta ti ja kaem, pika ti materina hrvatska! Ovde si na'o da mi se pederie!!!" MARA:Ma daj... JOVAN: Majke mi. I mi sad ve stanemo, ne moe da se igra od njega. Dere se, kae, Sad u da vam jebem mater, samo da se popnem gore...". Mi neemo da se nadvikujemo, ekamo da neko neto uradi. Nastane graja, on krene kao da se izvlai iz reda, kree ka pozornici, zna ta i nije ba da je mali, onako krupan deko, ovolike ake... I mi ti tu vidimo da niko nita ne preduzima. Ja pogledom pronaem neku profesorku, predaje srpski, s njom smo sve i dogovorili, ona gleda u pod. Ovaj moj orgak pone da vie: Kome ti psuje mater?" Ovaj odgovara: Tebi, ustao!", ja vidim, bie tue, mahnem tetkicama gore da spuste zavesu i one spuste. (Jovan zauti za trenutak. Mara ne moe da veruje ta slua.) MARA: Au... I ta je bilo posle. JOVAN: Nita, kad se sve smirilo, mi odemo kod te profesorke da razgovaramo, nemam pojma, mislili smo da e da nam se izvini... MARA: Pa zar nije? JOVAN: Nije. Kae, niste ba morali hrvatsku literaturu. Nije zgodno, deca su razdraljiva. Mrze Hrvate, morate da ih razumete... Ej! Kapira, profesorka gimnazije, to mi prijavljuje! Da moram da razumem to maloletnici hoe da me linuju, jebi ga, nacionalizam nije zakonom zabranjen. (Mara razmilja o tome ta je ula.) MARA: Pa i nije... I ta si ti onda uradio? JOVAN: Nita. Spakovao kofere i doao ovde. Puk'o mi film. Nemoj pogreno da me razume, zabole mene i za tu profesorku, i za tog malog u nekoj vukojebini, koju nisam ni znao da naem na karti, nego ovako... Sve mi se smuilo. (Jovan utueno doda.) Bilo me sramota. Sramota od svojih... (Jovan uuti, ni Mara ne progovara. Nekako sumorno raspoloenje. Sede neko vreme tako. Mara se doseti, ponudi lulicu.) MARA: Hoe da duva? JOVAN: Ne mogu. (Mara vrati lulicu.) MARA: Ni ja. (Opet oboje uute.) I, jel si se vraao u Beograd od onda? JOVAN: Nisam. Imao sam turistiku vizu, na est meseci. Kad je isticala, ja sam odluio da ipak ostanem. Sad ne mogu napolje. Mislim mogu, ali onda ti neto lupe u paso i ne moe vie nikad da ue u Ameriku.

MARA: Znam. A ipak, ovde ti je bitno da bude, zbog posla. Holivud i to... (Jovan se gorko osmehne) JOVAN: Aha. Holivud. MARA: Pa jel radi? JOVAN: Radim. MARA: Gde? JOVAN: Po kuama. MARA: ta radi po kuama? JOVAN: Muving. Selim ljude, nosim stvari, razvozim. MARA: Aha... A gluma? JOVAN: ta gluma? MARA: Pa, u stvari, nita. (Oboje uute opet. Sad Jovan prvi progovori.) _________________ http://mikaanticforum.org/index.php vuk ~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005 Poruke: 5454 Lokacija: nigdina Poslao: Pet Maj 04, 2007 4:29 pm Naslov: JOVAN: A ti? Radi? (Mara klimne glavom.) Gde? MARA: U jednoj kafani. JOVAN: Svira? MARA: Sluim. JOVAN: A klavir? (Mara ga samo pogleda. Oboje uute. Posle nekog vremena Jovan progovori.) Pa, ta e? MARA: Nita. ekau. JOVAN: A ta? MARA: Neto. (Zatim doda.) Neto mora da se dogodi. JOVAN: ekaj, pa to si uopte dola? MARA: U Ameriku? (Jovan klimne glavom.) MARA: Nee verovati. Dobila sam grin kard na lutriji. (Jovan se iskreno obraduje.)

JOVAN: Ma daj, stvarno? MARA: Majke mi. Ima ta neka dravna lutrija, svake godine. Prijavila me drugarica, onako, bezveze, i mene izvuku. JOVAN: A nju? MARA: NJu jok. uti, bolje joj je ovako. Udala se, radi na teveu. ita vesti i vodi top listu. Keva mi kae da sad i eka bebu... sve za est meseci. (Mara tuno razmilja.) Ona je meni uinila i sad joj se vraa. JOVAN: Ba lepo. Pa, jel zadovoljna? MARA: Nemam pojma. Ne razgovaramo. (Jovan Maru pogleda zaueno.) MARA: ta je, ta me gleda tako! Ne razgovaramo, jer ja neu! (Jovanu nita nije jasno, ali vidi da je bolje da ne pita. Ipak Mara sama nastavi.) Ma neu vie da je vidim! Ko je, bre, ona, ko njoj daje za pravo da diktira moj ivot, da mi utie na sudbinu! S kojim pravom me je stavila pred ovo iskuenje, s kojim? Imam papire, okej, to je lepo, ali nisam ja tako planirala!!! JOVAN: Ti si morala to da iskoristi. MARA: Pa posle ceo ivot da se jedem to nisam ni probala. Kako nou da spavam, a da znam da sam priliku za ivot kakav nikada ne bih mogla da imam u Beogradu, da sam jednostavno odbila ak i da probam! Da sam bila kukavica, ak i da vidim kako je iveti negde gde je bolje! Gde bi trebalo da je bolje... JOVAN: Pa jel bolje? MARA: Otkud znam. Moe da bude. A ne mora. Treba samo da ekam. JOVAN: Ti barem moe da se vrati kui. MARA: Moe i ti. JOVAN: Ovo je sad moja kua. (Oboje uute.) MARA: Koliko je sati? Nemoj da nam proe pono. JOVAN: Nemam pojma, ne nosim sat. MARA: Ni ja. (Ponovo tiina. Jovan se doseti. Veselo predloi.) JOVAN: E, a kako bi bilo da se mi venamo, mislim, prvo ti da se zaljubi u mene, pa onda da se venamo i onda ja kao tvoj mu dobijem sreene sve papire i dozvolu za rad, i onda ivimo ovde i bude nam super. A, ta misli? MARA: Ne moe. JOVAN: Znao sam. MARA: A zna zato? JOVAN: Zato? MARA: Mora prvo da se kresnemo. (Mara pone da se kikoe. Nastavlja, kroz veseo smeh.) Da vidimo, da l' se slaemo, da l' odgovaramo jedno drugom... Ne moemo ovako, grlom u jagode! JOVAN: Pa, ako je takva situacija, ta u, ne mogu da se protivim... (I Jovan se smeje. Zagrli Maru. Poljube se jednom, veselo. Zatim se uozbilje. Gledaju se dugo. Poljube se jo jednom. Ozbiljno. Ulazna vrata se iznenada irom otvore. Nikog nema, ali deo pesme koja dopire iz bate, tekog narodnjaka, domaeg porekla, veoma jasno dopre do njih. Mara i Jovan se razdvoje. Mara je malo postiena, gleda u pod. Ipak, nije im neprijatno. Daa, sa vrata, zaurla iz sve snage, irei ruke.) DAA: Otila si, prokletnice i povela bebu, kako sebi, sam da priznam, da te drugi jebu!!! (Jovan se naali.) JOVAN: Jel ovaj to tebi?

MARA: Budalo. (Mara i Jovan ponu da se smeju. Daa se iznenada uozbilji.) DAA: Dobro vee. ta je smeno? (Jovan i Mara tek sad zaurlaju" od smeha. Daa se ba narogui.) Pitam ta je smeno? (Dau tek sad potpuno vidimo. On je, precizno govorei, dizela par excellence. Svilena jaknica, svilena koulja, sve uvueno u pantalone sa falticama, nabrane na cipelama, par desetina santimetara due nego to bi trebalo. Cipele kabriolet", otkrivaju dobar deo risa. Kosa kratka crew cut", tipina za omladince sa dokova Save. Kad govori, guta slogove, " je uvek ", " je uvek D" argon ulice. Daa je strog.) Je li, jel bi to neko da se kai s Daom? (Daa pokazuje na sebe. Mara se uozbilji.) MARA: Ma ne... JOVAN: Nemam pojma. Idi pitaj Dau. (Jovan opet pone da se smeje. Daa je ozbiljan.) DAA: ta si reko? JOVAN: Kaem... (Mara pone ozbiljno.) MARA: Nita, Jovan nije ba najbolje razumeo tvoje pitanje, pa ti je predloio... da ide i pita tog Dau!!! (Mara i Jovan prasnu u smeh. Daa ih gleda.) DAA: Je li, jel to Dau neko zajebava? JOVAN: Ma jok...!!! (Mara i Jovan se kikou. Daa je u udu.) DAA: Je li, deko, oe da mi objasni, a je smeno. (Mara smiruje napetost.) MARA: Ma nita, izvini. Malo smo duvali. Hoe i ti malo? (Mara ponudi Dai lulicu.) DAA: Da se drogiram? Pa ja sam, bre, fin momak! (Jovan i Mara gledaju Dau u udu. Ali, ta e.) MARA: Dobro, kad nee... (Daa stoji, nee da ide. Jovan i Mara ne bi znali i sad s njim da rade. Mara nastavi, tek neto da pria.) Kako se zove? JOVAN: Rek'o ti je ovek, nekoliko puta. MARA: A, da, Daa. (Daa klimne glavom. I dalje stoji, gleda ih, onako, kao pas.) Pa, sedi malo, Dao. Odakle si? (Daa seda, ipak nepoverljivo gleda.) DAA: Iz Tusona. JOVAN: Odakle? DAA: Tuson, bre, Arizona! (Jovan i Mara se pogledaju, prasnu u smeh. Daa ustane.) a je bilo, narkomani, u emu je problem? Oe neko da se futi, a...!?! MARA: ekaj, Dao, smiri se. Nismo mislili nita loe. JOVAN: Lae, Dao, mislili smo. DAA: E sad u da te polomim ko piku. (Mara skoi.) MARA: uti Jovane! Nije Dao, majke mi. Nego ima ta pesma, ono Jo-Jo left his home, from Tucson, Arizona", zna... DAA: Kako? MARA: Pa to, Do-Do je kao otiao od kue, zna... DAA: Nikad uo. MARA: Ma uo si, sto posto. To su ti Bitlsi. DAA: Ko? (Mara ga gleda. Shvati da je uzaludno.) MARA: Ma, nita. (Mara pogleda Jovana. Ovaj se kikoe, ali kriom. Mara mu daje signale. Tiho kae) ta ga izaziva! (Dai) E, pa dobro, drago mi je da smo se upoznali... (Daa je gleda, kao da neto odmerava) DAA: Aha. Aha. (Daa je gleda. Sedne. Mara smilja ta dalje da pria sa ovim ovekom.)

MARA: Znai, ivi u Arizoni. Kad si doao...? DAA: Pre tri dana. (Jovan tiho kae.) JOVAN: Ko bi rekao. (Daa, sreom, nije uo ovu primedbu. Mara samo pogledom prekori Jovana, nastavi pristojnu konverzaciju.) MARA: I, koliko ostaje? DAA: Sutra se vraam. MARA: Samo pet dana? Toliki put za pet dana. To je malo naporno? DAA: o da mi je naporno? Nije Daa sisa. MARA: Znam, ali, toliki let... DAA: Kakav let? Doo sam kolima. MARA: Kakvim kolima? (Daa je ponosan.) DAA: Kupio mi ale kadilak za rodendan. Pa me poslo u El Ej kod tetke, da probam mainu. (Jovan i Mara gledaju Dau. Ne shvataju.) JOVAN: E, Maro. Mi mora da smo se mnogo naduvali. (Daa je veoma nepoverljiv prema Jovanu. Na njegove rei uvek reaguje.) DAA: a je bilo brate? a ti nije jasno!? (Jovan je iskren.) JOVAN: E, izvini, molim te, al' ja stvarno ne razumem. Kako si mogao u Ameriku da doe kolima? DAA: a kenja, bre dalobu? Kakav dolazak, ja sam ovde roen! JOVAN: Gde? DAA: Pa, u Tusonu, kretenu. Tuson, Arizona, jel ti lepo emka. ale mi se doselio ovde pre dvadeset godina. Ovde mi je i snuokre kevu, pa sam se, logino, tu i rodio. Kaem ti da sam doo u El Ej. kod tetke. JOVAN: A... MARA: Za novu godinu, pa da. DAA: Kakvu bre novu godinu. To je ova, katolika, mamu mu jebem ustaku. Ja slavim samo srpsku... MARA: A, izvini, vidim da si veseo... DAA: Pa, jel ti kaem da mi je rodendan. MARA:A...A koji? (Daa, ponosno.) DAA: Osamnesti. MARA: E pa estitam. DAA: Ima i ta. Osamnes, bajo, punoletstvo. Malo li je? JOVAN: I tata ti kupio kola? DAA: Aha. MARA: Ba lepo. A, jel zna da vozi? JOVAN: Jel ti ovek lepo kae da je doao kolima... MARA: A, da... DAA: E, mnogo je paglu. (Mara uuti. Ne izdri.) MARA: A, jel zna i da ita? (Mara pone da se smeje. Veselo. Daa se iznervira.) DAA: Je li burazeru, jel se ova pika to meni smeje? MARA: Ma jok, Dai...!!! (Mara i Jovan udare u vrisku. Daa deluje hladno. Iznenada, zgrabi Jovana za ruku. Snano.) DAA: Pitam, jel se pika meni smeje! (Mari i Jovanu, osmeh se zamrzne.) MARA: ta ti je, alili smo se... JOVAN: ekaj Maro, sluaj deko, ovo ovde je moja devojka i molim te, nemoj da je

naziva imenima polnih organa. (Mara se nasmeje. Daa je hleda. Nasmeje se i on. Hladno. Pusti Jovanovu ruku.) DAA: Je li? JOVAN: Jeste. DAA: Dobro kad kae... A o? JOVAN: Zato to je to runo. DAA: Aha. (Daa stane. Zatim mirno kae.) Pa i pika nije neka lepotica. (Jovan se iznervira.) JOVAN: Sluaj, barabo, ja mislim da sam ti ja lepo rekao! MARA: Nemoj, Jovane, pusti ga... JOVAN: ekaj, Maro. Znai, da apsolviramo. Ova lepotica ovde je moja devojka i zove se Mara... Kako se preziva? MARA: Popovi. JOVAN: ...i zove se Mara Popovi, znai moja devojka, inae, poznati pijanista iz Beograda. Ti e se sad njoj lepo izviniti i ostaviti nas da uivamo u ovoj veeri, kalifornijskoj klimi, kao i jedno u drugome. Jel jasno? (Daa gleda Jovana. Ne zna se da li je drzak ili beslovesan. Ili i jedno i drugo) DAA: Nije. ta znai apsolviramo". (Jovan gleda Dau. Ne zna ta da mu kae.) MARA: Daj, Jovane, pusti ga, vidi kakav je... DAA: Ti, piko, zavei. (Daa sada oigledno izaziva.) Pitam, ta znai apsolviramo". Mislim, ako oe da kara ovu malu, ti mi reci, sluaj brate, zapali, ja bi da jebem..." (Jovan i Mara su u oku. Daa sve ee.) A ako nema nameru da jebe, nego ti smeta moje drutvo, onda, brate, nee biti dobro... JOVAN: Ma nemoj. ta onda? (Daa, uz osmeh, vadi ogroman pitolj.) DAA: E, onda si najebo. (Daa uperi pitolj na konsterniranog Jovana. Muzika koja dopire iz bate se iznenada pojaa, do kraja ove scene, akteri se nadvikuju sa pevaem koji urla. Mara je takoe zapanjena.) MARA: ta ti je, ovee, skloni taj pitolj! (Daa, ni ne pogledavi je, iz sve snage udari Maru po licu. Mara vrisne.) DAA: Ti, piko, da uti, da ti ne bi jebo mater. (Jovan krene, Daa ubaci metak u cev. Jovan stane. Mara se dri za obraz.) De si poo, brate? A? Na Dau si natro, je li? Pa jel ti zna, majmune, da sam ja zemunska kola? Zna ti ta je to? Nisam ja ko ova govna amerika. Ja znam ko sam i odakle potiem. Ja bre svako leto, jedva ekam kad u da palim kod dede i babe, da vidim ekipu, da se druim. Da nauim ta je ivot, da proivim. Ne da mi se zatre koren, da zaboravim koje sam seme! (Daa uti kratko. Zatim mirno, gotovo iskreno zainteresovano, upita.) Odakle si? JOVAN: Iz Beograda. DAA: Iz kog kraja? JOVAN: S Neimara. DAA: Nikad uo. JOVAN: Kod Narodne biblioteke... DAA: A kod biblioteke, je li...? (Dana ponovo iznenada, iz sve snage, akom udari Maru. Ona padne, bez glasa. Jovan oajan, ponovo krene. Stane. Urla.) JOVAN: Prestani da je udara, barabo jedna! Ostavi je, uje!!! DAA: Kod biblioteke, je li? Kao ne zna Daa de su knjige, nije naitan, a mamu ti jebem?!? (Daa nogom udari Maru Smeka se pri tome.) a je bilo, pederiu. Ima neki

problem? (Jovan urla, ne pomera se.) JOVAN: Ostavi je, kad ti kaem! Bori se kao mukarac!!! (Dai je ovo jako smeno. Imitira ga.) DAA: Bori se ko mukarac!" E pederu narkomanski, sad u da ti jebem piku!!! (Mara uasnuta ustukne, Daa je zgrabi, povue za kosu.) MARA: Ostavi me, budalo jedna, pusti me!!! JOVAN: Nusti je, kad ti kaem!!! (Daa se smeje. Uspravio je Maru na noge, vukui je za kosu. Brutalno je obuhvatio oko grudi. Stiska.) DAA: Sad e Daa malo da ga umoi, a ti e, brate, samo da gleda. Jel tako? (Jovan uti. Suze mu teku niz lice. Mara gotovo cvili.) MARA: Molim te, pusti me... (Daa zaurla.) DAA: uje ta te pitam. Jel tako? Jel tako da e da gleda kako ti prskam ribu, kako ga prima i kako uzdie. Jo e i da pita Jao Dao, odakle ti tolka kita...?", jel tako? (Jovan uti. Daa tipa Maru snano. Urla.) Jel tako? Reci pederino naitana. Reci, jel tako, da ti ne bi sad prosuo mozak!!! (Daa prisloni cev Jovanu na elo. Urla.) Reci! Jel tako? Reci, kad ti kaem!!! Jel tako? (Jovan spusgpi glavu, grevito muri, drhti. eka kraj. Sputa se na kolena, niz noge mu se sliva mokraa. Daa otkoi pitolj. Hladno kae.) Reci. (Jovan izusti.) JOVAN: Tako je. (Tiina nekoliko trenutaka. Potraje. Jovan plae bez glasa, Mara tiho jeca, Daa ponovo zakoi pitolj, hitro ga spusti. Vedro kae.) DAA: Samo sam hteo da ujem. (Daa se zacereka.) a je bilo, mali. Malo smo se upikili?! (Jovan pognute glave i dalje na kolenima. Pored njega bara mokrae. Mara gleda Dau zapanjeno.) Ajde, kurvo, gubi se. Nisi moj tip. (Sada i Jovan pogleda Dau. Ne moe da veruje ta se dogodilo. Mara i Jovan jednostavno ute i gledaju Dau. Ovaj veseo, zagleda sopstveni pitolj, kao dete dobru igraku.) Opasan toljpi. Vrlo sam zadovoljan. (Jovan gleda, Mara gleda. To potraje. Daa polako sputa pitolj na sto.) o bi pojeo jedan pljesak... (Pitolj dodirne povrinu stola. Lak udarac. Zatim pucanj. Pitolj opali, sam od sebe". Metak pogodi Jovana u elo. Jovan se veoma iznenadi, nekako, rairi oi, kao da nije shvatio ta se dogodilo. Zatim padne bez glasa. Mara, zapanjena, uspe da izgovori.) MARA: Ti ga ubi, ovee... (Daa je takoe iznenaen. Gleda pitolj. Dugo. Zatim mu se otme.) DAA: Zamisli, opalio sam od sebe. (Narodnjak zavriti.) mrak SCENA IV BEOGRAD, SRBIJA (Kada muzika iz prethodne scene konano utihne, mrak potraje. Zatim se scena osvetli, jednim slabim svetlom. Isti stan. Ana Simovi, mlada ena, u poodmakloj trudnoi, sedi sama za stolom. ui. Vuti dugo. Zatim se zauje glas iz ofa.) MUKI GLAS (off) Ana, gde si? Gde se ova ena krije? Ana! Sad e pono! (Ana ne reaguje.) GLASOVI (off) Deset, devet, osam, sedam, est, pet, etiri, tri, dva, jedan... SRENA

NOVA GODINA!!! (Ana zamuri. Spusti glavu.) mrak KRAJ