ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА

БЕОГРАДА

РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА

КУЛТУРЕ, БЕОГРАД

НАУЧНО-ПОПУЛАРНЕ МОНОГРАФИЈЕ

Урслник

ЛЛЕКСАНДРА БАНОВИЋ

РАДОМИР СТАНИЋ

Рецспзснти

Др JOBAHKA КАЛИЋ

Др ВЛАДИМИР КОНДИЋ

-

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА

Марко Поповић

[СТЂЧНАБИБЛИОТЕКА*

\ НАРОДИИ-МУЗЕЈ „НИИ

Бсоград 1991

Општи изглсл Тврђаве са запала

4

САДРЖАЈ

УВОД 7 Римски легијски логор 10 Касноантичкоутврђење 14 Настанак средњовековног града 17 Византијско гранично утврђење 20 Између Србије и У гарске 25 Српски утврђени град 29 Нa бранику Европе 39 У позадини Османског царства 51 Међу зараћеним империјама 55 Једна од најјачих тврђава Европе 63 Гурско гранично упориште 77 Београдска тврђава у 19. и 20. веку 83 Значајни извори и литература . 86

Општи изглсл Тврђаве са југа

6

Међу утврђењима на југоистоку Европе Београдској тврђави при-иада посебно место. Њена истори ј ауткана ј еу токове збивања која су у протекла два миленијума често утицала на судбине европ-скпх држава и народа. Изграђена на изузетно повољном стра-Гешком положају, где се сустижу европски путеви према истоку, она је вековима била одбрамбено упориште, али и полазна тачка Освајачких похода.

Београдска тврђава, њен настанак и развој, неотуђиви су део псторије Београда. Уз утврђење на брегу изнад ушћа Саве у Дунав заснован је антички Сингидунум . На истом месту настао је и словенски Београд. Столећима се средњовековни гр"ад развијао на простору данашње Тврђаве тражећи своју сигурност међу њеним бедемима. II каснпје, када је насеље изашло из брањених оквира бедема, Тврђава је ј ош дуго остала његово средиште .

Развој утврђења која су настајала и нестајала на овом простору, од антике до 18. века, представља важан чинилац за проучавање историје града у целпни. Изградње, рушења и обнове бедема вео-ма јасно одсликавају значај и улогу Београда у прошлости , његове успоне и падове. Са друге стране Београдска тврђава, као сложен п слојевпт комплекс, значајна је за. проучавање развојних токова европских фортифпкација у ширем смислу. На њој се јасно уочавају све оне промене кроз које је пролазила војна архитектура на тлу Европе, од античкогутврђеног легијског логора-каструма, преко утврђења средњовековног града, до готово савремене ба-стионе артиљеријске тврђаве.

Београдска утврђења у току минулих векова настајала су и раз-вијала су се на крајњем истуреном гребену шумадијских плани-на, на заравни изнад ушђа великих река које чине границу двају различптих географских подручја. Место на ушћу Саве у Дунав, где се равничарски панонски базен најближе додирује са побрђем на прелазу у брдовпте п планинске балканске масиве, било је иредодређено за пзградњу утврђења И образовање насеља. Пре-гледност и прпступачност, близина велиКих долина које повезују удаљене областн, могуђност прелаза и надзирања кретања, даиале су вековпма овоме месту и иоложају посебан значај. Копнене , а посебно водене саобраћајнпце које се овде сустпжу, предс i лн н.але

{СТРУЧН АБИБЛИОТЕКА '

[НАРОДНИ МУЗЕЈ „НИШ"

8

су важне историјско-географске чиниоце . Положа ј Београда на гранпцп двају региона, управо захваљујући овим саобраћа јница-ма. представљао је место у коме су се они спајали. Стога је то био положај који је често стајао на путу осва јањима и р а тним похо-дима, миграци јама и трговачком промету, што је пресудно утица-ло на настанак града и предодређивало његову судбину.

Поред географског положаја, као ш и р е г чиниоца , од посебног значаја 'За н а с т ан а кн а с еља и утврђења биле су одлике рељефа. Брег пзнад ушћа Саве у Дунав са заравни на врху пружао је веома повољне услове за одбрану. Са три с тране био је опасан рекама према кОјпма су се спуштале стрме падине и ли с т еновите ли тице . Ј е дина лакО прПступачна страна била је према југоистоку . Зара-ван на врху брега, пздпгнута у односу на ниво река за око 50 m представљала је на ј домпнантни ј у тачку у шпро ј околпни . Пре-гледност положаја омогућавала је осматрања и контролу река, копненпх прилаза са југа и равнпца на северу. Г еолошки састав тла,- пако нпје имаО пресудни утицај на избор положаја, пружао ј е ' тнкође знача јне погодности за грађење утврђења. Стеновита подлога прекрпвена слојевима Леса представљала је чврст осло-нац за^темеље бедеМа'/ ' •

Облик брега изнад ушђа река с толећима је битно утицао на р а с п о р е д з и дпн а београдских утврђења, која су се прилагођавала његовим с тра т ешкпм предностима . Међутим , у псто време и за-т еченп облпип рељефа мењани су и подређивани т р е н у т ним по-требама оДбране. После два милени ј ума живе градитељске делат-ностп, обележене пзградњама и доградњама утврђења разних тппова, облици рељефа пз г убили су у великој мери свој нека-д а ш њ и изглед. Вековна делатност човека и п риродних сила знат-но је п зменила овај простор одузима јући му неке од његовпх битнпх одлпка. Псчезле су готово у ц елини , под насипима и ве-i егаппјом стеновпте лптпце , које су некада ч и н и л е обележје бре-га пзнад ушћа Саве у Дунав. Обала је померена а простор у прпоба.љу впшеструко је увећан.

Вшпевековнп развој Београдске тврћаве сагледава се кроз број-не слчуване псторпјоке изворе (писане , картографске и лпковне ) а посебно кроз резултате археолошких истраживања .

Ппслнн п т о р п ра зличпто г су порекла и вредностп . Њ и х о в број у однбсу нл епоче рлзво јатрада веома је неу једначен. Док за поједина-рлздобл.л' пмл обнЉе писане грађе, за нека постоји тек пО.која'-фрагмен гарнл нест; Тек од 12. века збивања у Београду ч ешће белсжс шплшп ј с кП п угарски хроничари . БројнОст и раз-н о в р сно с тпп с лнп х извора о Београду нагло се повећава од почет-ка 15. века. Поред вестп српскпх, угарс^их и турских хронпчара .

0 овоме и каснијим раздобљима сведочи богата архпвска грађа. Међутим, у односу на целокупан обим сачуване писане грађе о Београду, која пружа драгоцене вести о токовима историјскпх збпвања, мало је података којп говоре о утврђењу и његовом раз-воју.

Поред ппсаних . за проучавање Београдске тврђаве и града уопште, картографскп извори су од изузетног значаја. Захваљу-ј ућп своме положају п улози у европским збивањима крајем 17. и у 18-; веку, Београд се убраја међу градове који су често прикази-иани на старим плановима. До сада је из овога раздобља познато преко 200 планова на којима је на јчешће приказана Београдска тврђава п по једпности њених утврђења, затим град у ц елини са блпжом околпном, као п опсадне ситуације са распоредом трупа. Овп плановп чувају се у архивима и бпблиотекама широм Европе. Само један мањп део налазп се у Музеју града Београда и Народ-ној бпблпотеци Србије. Од ликовних извора, где су на јчешће заступљене гравире са изгледима града из 16. и 17. века, после критичке анализе може се издвојити веома мали бр"ој којн има стварне пзворне вредностп.

Од посебног значаја за проучавање развоја Београдске тврђаве су резултати археолошкпх истраживања која се са прекидима из-воде веђ више од четпри деценије . Они су пружили обиље нових података о Тврђави и граду у целини . Иако ископавања на овом простору ј ош усек нпсу прпведена крају, степен истражености фортпфпкацпја пз разних епоха омогућава сагледавање настанка и проучавања развојних токова утврћења на простору д ан ашње Београдске тврђаве у ширем временском распону од скоро два мпленијума .

РИМСКИ ЛЕГИЈСКИ ЛОГОР

11ростор на коме се налазн Београдска тврђава био је први пут насељен у неолиту п енеолиту . Остаци насеља из ових епоха от-крпвенп су на платоу Горњег града и простору д ан ашње Зиндан капнје. Међутпм, у оквпрпма д ан ашње Београдске тврђаве нема трагова боравка Келта. Њихово насеље и евентуално у т врђење у последњпм с толећима старе ере, није се нала зило овде већ н ешто даље низ Дунав, на простору савремене Карабурме.

У епохама прапсторп је изразито повољан геостратешки по-ложај брега на ушћу великих река није изгледа имао већегутица ј а на образовање насеља. Ни у раздобљима општ е несигурности , када се појављује у т врђени градински тип насеља, овај за одбрану повољан положај се не користи.

Свет антике са својом развијеном цивилизаци јом закорачио је на ово подручје последњпх година старе ере. Продор Римљана на д а н а ш њ у т е рп тори ј у Београда имао ј е своју пр е дис тори ј у обе-л еж ен у ратовима , који су током првог века пре н аше ере в ођ ени са з а т е ч еним кел т ским с т а н о вништ в ом , у з у п о рно нас то ј ање освајача да се учврсти на овом с т р а т ешки в ажном делу Поду-навља. Заузета т еритори ј а , уклапањем у оквир римск е државе , укључена је у токове античке цивилизаци је , у друштвено-поли-тичком и економском погледу, што је било од далекосежног значаја за њен даљи развој. Као ј една од последица освајања био је настанак античког Сингидунума , давног претече савременог Београда.

За рпмску државу, која је током првог века успоставила своје i р апице на Дунаву, положај д ан ашње г Београда имао је си г урно велики одбрамбени значај . Стра т ешке предности овога места на новој г р анпци Нмпери ј е биле су уочене веома рано. После успо-cian i.an.a чвршће војне и а дминпс т р а i п вн е Организације па по-дручју подунавске границе-лимеса , крајем првог века, у ( iiiп пдунуму је с т ално с т ационирана леги ја IV FLAVIA, која ће iv o c i a r n све до краја антпке .

Долазак ове легије, са којом се Син ги д ун ум током свога посто-јања развијао и у велпкој мери поистовећивао, несумњиво је омо-гућпо његово ирерастање у антички град. Леги ј ски ло гор представљао је с р е диште око којег ће се у н ар едним с толећима

1'имски легијски логор, дсо Сспсроисточиог белсма са остаиима кулс

развијати градско насеље. Већ у првој половини 2. века, вероватно у време цара Хадрпјана, Син гид унум постаје муниципи ј ум , од-носно град са локалном самоуправом, а средином 3. века колонија римских грађана.

Остаци каструма - у тврђеног логора легије IV FLAVIA откри-венп су и д е лпмично истражени у току више г о дишњих архео-лошких ископавања. подручја Београдске тврђаве. Бедемп каструма, као најстарији трагови утврђења на овом простору, вео-ма су слабо очувани. Њихови остаци леже дубоко под темељима млађих фортификација , или су готово у ц е лини разорени . Стога се о некадашњем римском каструму данас мало зна. За сада је поуздано утврђено да се налазио на простору Горњег града и делу иарка Калемегдан до д анашње Париске улице. Био ј е правоугаоне основе, д ужине 560 m и ш и р и н е око 350 m. Брањени простор у оквиру бедема, где је бпл а смешт ена легија, имао је по вршину око

11

12

Р И I M C K I I лсгијски логор и касноантичко утврђење - основа

l !

18 хектара. Поред овога главног утврђења на брегу, два бочна бедема, која су се спуштала низ дунавску падину, бранила су део Простора у приобаљу.

У прво време, одмах по доласку легије, логор је био опасан •емљаним бедемима и палисадном оградом. Нешто каснпје, нај-| е роватни ј е крајем 2. века, подигнути су камени бедеми ојачани Кулама. Били су грађени, као што је то уобичајено код знача јни-|их леги јских логора, лепо обрађеним каменим квадерима. 11спред бедема постојали су шпицасти ровови са косо засеченпм с i ранама. Каппје логора биле су брањене са по две бочно постав-л.ене куле.

У унутрашњости рпмскпх леги јских логора, што је несумњиво бпо случај п са каструмом у Сингидунуму , налазиле су се зграде ia смешта ј легионара, магацинн н житнпце , а у средишту коман-i.i легпје. Прнобални део утврђења, по свему судећи, имао је

улогу брањеног пристаништа за римску речну флоту. У току ар-хеолошких истраживања ту су откривени остаци храмова, од којих је један био посвећен богу Митри, као и радионице 'које су радиле за потребе легије.

Д ел ећп судбину римске пмперије , Син гид ун ум је као гра-нпчно упориште доживљавао свој пуни процват у другом п грећем веку. Легија IV FLAVIA остала ј е т у с т ационирана и током четвртог века, када почиње опадање града. Није познато шта се десило са овом леги јом у време велике провале Гота 377/378. го-лине и која јој је била даља судбина. Своје коначно разарање антнчки Син гид ун ум је изгледа доживео 441. године, када су га са осталим подунавскпм градовима осво јили Хуни.

КАСНОАНТИЧКО УТВРЂЕЊЕ

После хунског разарања, Сингидунум је током неколико наред-ннх деценија остао пуст. Његово подручје и шира околина, који су се и даље номинално налазили под влашћу Источног римског царства - Византије, били су често изложени нападима герман-ских племена Гота, Гепида а нешто касније и Херула. У међувре-мену, крајем петог века, образована је под Теодориховим вођством јака готска држава, са источном границом у Срему. У односу на нову границу, стратешка важност Сингидунума била је очиглед-на.

Прву вест о обнови, односно поновној изградњи утврђења у Сингидунуму за владе цара Јустинијана I (527-565), доноси ви-зантијски писац Прокопије, као савременик догађаја. Он каже да је цар порушени Сингидунум поново изградио и опасао чврстим бедемима, и тако поново створио „сјајан и велике хвале достојан град". О обиму Јустинијанових радова у Сингидунуму , у недоста-тку сачуваних остатака, за сада се може само посредно заључива-тп.

Потребе и могућности одбране граница Византије на Дунаву у шестом веку знатно су се разликовале од оних у време образо-ван.а античког лимеса. Нови одбрамбени систем састојао се од низа мањих утврђења која су била распоређена на важним стра-тешким положајима дуж границе, као и у унутрашњости гра-ничнпх провинција. Она су била заснована на начелима активне одбране, за разлику од ранијих, која су претежно била утврђени војни логори. То запажа и Прокопије, који каже да стара утврђења антнчког лимеса нису била грађена „тако да буду неприступачна нападачу, ако бп се који појавио, већ да обала граничне реке не остане без посада, пошто варвари тада нису знали да освајају тврђаве" . Он затим истиче да је Јустини јан поново изградио по-рушена утврђења, али не у пређашњем облику већ као јаке тврђаве. Тумачењем ових Прокопијевих речи може се доћи до закључка да велпка утврђења на граници, посебно некадашњи легијски логори, пзгледа нису више одговарали новим потреба-ма. У једној одредби закона о организацији војне управе у север-ној Африци, било је предвиђено да се велики гранични градови и кастели тако утврде, односно смање, да би их могле успешно

13

бранити мале посаде. Овај принцип, примењен код утврђења на n | ip i i4K0 j граници, сигурно је важио и за утврђења на дунавском ПИмесу. Све ово указује на неке претпоставке у вези са локацијом п величином касноантичког утврђења у Сингидунуму . На про-i i o p y који је ооухватао некадашњи легијски логор, најбоље при-родне услове за одбрану имао је његов северозападни део. Уколико се пође од претпоставке да је касноантичко утврђење корпстило само део простора некадашњег каструма, што изгледа Највероватније, онда му се локација мора тражити управо на оном Se iy који је био најпогоднији за одбрану. Његов положај би у том СЛучају обухватао тређину површине некадашњег каструма, што |е нешто више од каснијег брањеног простора Горњег града.

Јустинијанов одбрамбени систем на дунавској граници, у Чијем се саставу налазило и утврђење у Сингидунуму , био је Често изложен варварским нападима. Половином 550. године за-бележен је велики упад Словена, који гранична утврђења нису могла да зауставе. Стање на дунавској граници знатно се по-i оршало после 568. годнне, када су Панонију запосели Авари. У ипзантијско-аварским сукобима током последњих деценија шестог и почетком седмог века, утврђење у Сингидунуму имало је важну улогу. Борбе око града вођене су са променљивом срсђом. Године 584. Авари су изненада напали Сингидунум . Утврђење није било припремљено за одбрану. Већи део станов-ника, који је поред градске посаде требало да брани град, у тре-нутку напада налазио се у пољима на жетви. Авари су успели да i а заузму тек после жестоких борби које су вођене на градским капијама. Неколико година касније Сингидунум је поново био нападнут и освојен. Овога пута Авари су започели рушење у i нрђења и расељавање становништва. Међутим, византијски вој-сковођа Приск успео је убрзо да поврати изгубљени град. Заним-л.нве податке о овим збивањима забележио је, византијски писац п савременик догађаја, Теофилакт Симоката. Он наводи да су Ава-ри, уочи напада Прискових трупа и флоте, утврђење оградили нпзом кола. Али не издржавши напад и прибојавајући се уз то i радског становништва, били су присиљени да одступе. Из Симо-катиних података могу се извући неке претпоставке о судбини утврђења у Сингидунуму у току ових збивања. Рушење бедема и расељавање становнпштва Авари су започели свакако са циљем да утврђење трајно онеспособе за одбрану. У томе су изгледа дели-мпчно п успели. У тренутку доласка византијске војске утврђење НИЈе било способно да се бранп, јер су му делови бедема били већ разорени. На то указује и ч ињежша да су Авари покушалп да

1 6

opi анизују одбрану постављањем кола, о дносно барикада, и спред порушених бедема.

До судбоносне промене за византи јску власт на Балкану д о ш л о је у нрвим годинама владе цара Ираклија . Сис т ем одбране на цунавској г р аницп , уздрман у пре т ходним децени јама , распао се пред продорима Авара и Словена током дру г е децени ј е с едмог века. Непосреднпх података о с удбини Син г и д ун ум а у овом раз-добљу нема, али је си г урно да ни је остао п ошт еђ ен разарања. Осва јање града вероватно је претходило паду Ниша , око 614. го-дине , и н ешто каснијој опсади Солуна .

Фолис цара Јустипијана

11ЛСТАНАК СРЕДЊОВЕКОВНОГ ГРАДА

() иастанку средњовековног Београда на рушевинама касноан-i пчког Сингидунума веома ce мало зна. Од краја шестог па све до ОСМе деценије деветог века у историјским изворима нема помена 0 плсељу на ушћу Саве у Дунав. Тек 878. године из једног писма иапе Јована VIII сазнаје се да је у Београду, који се тада први пут иомиње под својим словенским именом, било седиште епископа. * амо шест година касније, савременици помињу Београд као „најславнији град на Дунаву".

У тренутку насељавања, Словени су на стеновитим литицама Врега изнад река сигурно затекли још увек добро очуване бедеме внтичког, односно касноантичког утврђења. Та слика рушевина »агеченог касноантичког града изражена је по свој прилици у новом словенском топониму - имену Београда. Место старог утврђења представљало је најбољи положај за насеље, уколико је Његов настанак био условљен потребама одбране. Стога би се могло претпоставити, иако за то још увек нема сигурних архео-лошких доказа, да се насеље прво образовало на простору нека-лашњег касноантичког утврђења, а затим ширило према обали реке.

За потребе и могућности одбране словенског насеља, старо утврђење вероватно је било сувише велико. Да би се оно могло успешно да бранп, требало је обновити и одржавати бедеме. Осим тога, за одбрану овога утврђења био је потребан знатан број бра-нплаца. Све су то били захтеви које досељено словенско станов-ништво, бар у почетку, није могло успешно да испуњава. Стога је могућа претпоставка да је брањени простор раносредњовековног насеља обухватао само део некадашњег касноантичког утврђења. Она појава уочена је код развоја градова у Галији и Германији, који су у раном средњем веку настајалина античком наслеђу.

У односу на простор старог утврђења Сингидунума, одлике рељефа И положај према рекама, евентуално словенско утврђење могло је користити најпре његов западни угао, који представља стратешки најзначајнији део горњоградске заравни. Према на-пуштеном простору касноантичког утврђења био је вероватно из-грађен земљани бедем са палисадном оградом и прокопан ров, што је у овом раздобљу представљало уобичајенп начпн

18

I / nphcibc у разлобл>у измсђу IX и XI пска

19

s i нрђивања на подручју словенских земаља и већем делу Западне lnpone .

Без сигурних археолошких података време настанка овога ушрђења за сада није могуће утврдити. У односу на општи ток тоивања у ширем географском подручју којем припада, средњове-ковни Београд је могао настати у другој половини или крајем осмог века. Његово насеље, обзиром на место и време настанка, морало је бити утврђено већ у најранијој фази.

Почетком деветог века, на подручјима у суседству Београда дошло је до великих промена. Са историјске позорнице нестао је Лварски каганат, а у деловима Паноније успостављена је фра-начка власт. На другој страни, источно од града развијала се бу-гарска држава. Нешто касније, крајем истог века, Панони ју насељавају Мађари. Њихов долазак у Подунавље изменио је си-туацију у Средњој Европи, што је у великој мери утицало на даљу судбину Београда.

Ксрамика из нассља 1Х-Х пска

ШПЛПТИЈСКО ГРАНИЧНО УТВРЂЕЊЕ

Поспе покоравања Самуилове државе, у другој децени ји 11. века, Византија је поново завладала целим Балканским полуострвом. У освојеним областима успостављен је управни систем са темама као во јноадминистративним јединицама. Први пут после словен-ске сеобе, граница Царства поново је на Дунаву. Организацију нове власти и успостављање система одбране у овим областима цар Василије II поверио је Константину Диогену, ј едном од сво-јих најбољих војсковођа. За Београд то је било од далекосежног значаја. У овом периоду он постаје ј едно од најзначајнијих визан-тпјских упоришта на северној-дунавској граници, што је услови-ло развој његовог утврђења и нагло ширење градског насеља. Пстовремено са организовањем система одбране, Београд веро-нагио добија сталну војну посаду. За њен смештај било је потреб-НО знатно веђе и јаче утврђење него што је то раније био случај. У раздобљу од скоро два столећа, све до краја 12. века, Београд се налазио у средишту ратних збивања на византијско-угарској гра-ниии, а често је у тим сукобима имао кључну улогу.

Утврђење у Београду имало је у овој епохи важну функцију у спстему одбране дунавске границе. Међутим, на судбину гра-пнчних утврђења, њихову обнову или изградњу, поред стварних i i o i реба бптно су утицале унутрашње прилике у Византији, као и

гренутна политпка Царства. То се јасно уочава и на примеру \ i нрђења у Београду.

Према вестпма пз псторијских извора може се поуздано зак-i.\ чи i и да је у 11. веку у Београду постојало утврђење са зиданим

каменим бедемима који су били у функцији одбране града. Са

ip\ i г i i ране, резултати археолошких истраживања указују, да од i постављања византијске власти па све до половине 12. века, у

Beoi раду није грађено ново утврђење. Ове чињенице дозвољавају

101 i.i ПОуздану иретпоставку да је у овом раздобљу византијска m и ,г|,| користила старо касноантичко утврђење, чији су релатив-НО 10бро очувани бедеми вероватно били само обновљени. Старо

u'Mn.ano паппсадно утврђење које је овде по свему судећи било ШТгчспо, иије M O I . I I O да одговара потребама одбране византијске i р iiuiue Коришћење старог касноантичког утврђења за одбрану I pu i.i у I I п нриој по.понини 12. века не представља усамљен

' l

чај 11a подручју дунавске границе Царства. Разлогза ову појаву феба гражити у дубокој унутрашњој кризи коју Византија Преживљава током 11. века после смрти цара Василија II.

\ немогућности да изгради ново утврђење, византијска посада Beoi раду била је принућена да користи д елимично обновљене

• rape римске бедеме, као привремено решење. То, међутим, није MOI no да пружи најбоље услове за одбрану града. Слична за-Пажања забележили су и хроничари који су пратили крсташку •Ојску 1096. године. Византијски заповедник није смео тада да се ПОузда у ј ачину градских бедема, већ се повукао у боље утврђени Пиш и ту сачекао непријатељски расположену крсташку војску. < пабост Београдског утврђења долазила је до изражаја и у суко-бима са Мађарима.

Године 1072. у току рата са Византијом, угарски краљ Саломон напао је Београд. За време опсаде, која је трајала два месеца, напа-i.i'in су користили опсадне справе и осам дрвених кула двоструко

ишпих од бедема. У току жестоких борби зидови града су били местимично порушени до темеља, тако да је посада била при-нуђена на предају. Неколико деценија касније, Мађари су после крађпх борби успели поново да заузму Београд. Према византиј-ском исторпчару Јовану Кинаму, они су затим град „сравнили са Земљом", а камен од порушених бедема пренели у Земун за из-градњу новог утврђења. До које су мере тада стварно били по-рушени бедеми тешко је закључити. Вероватно је да су разарања била велпка, међутим, рушење утврђења представљало је велики технички проблем и захтевало је знатне напоре. Осимтога , камен је требало пренети на лађама у Земун. Стога је могуђе претпоста-вити да Мађари за разарање фортификација у целини нису имали довољно времена, јер је Византија ускоро успела да поврати из-губљени град. Да је утврђење, истина ослабљено, и даље задржало своју функцију сведочи вест ј едног хроничара који је 1147. године прошао кроз Београд пратећи француског краља Луја VII.

После доласка на власт цара Манојла I Комнина (1143-1180) збпвањима на северној граници била је посвећана већа пажња. Византијско-угарски интереси јаче су се сукобљавали него рани-јих година, што је био узрок честих ратних сукоба. У тој ситуаци-ји долазио је до пуног изражаја важан стратешки положај Београда, који је био полазна тачка за византијске операције про-тив Угарске. У граду и његовој непосредној околини боравила је војска и флота, а и сам цар Манојло I је одатле у више наврата лично командовао ратним операцијама. Пут према Земуну и Сре-му. на главном правцу византијских похода, водио је преко Бео-

ПИМНТИЈСКИ № /с / \ ipvroj полопиииXII вска - ocuoiva

. 4

i рада. У таквој ситуацијп било је неопходно да се град поново , i врди изградњом новог утврђења.

Судећи према вестима византијских историчара, подизање но iu' шрђаве - кастела започето је 1151. године. Камен је доношен п са порушеног Земунског града, а за радове је коришђено много Мађара, ратних заробљеника. Изградња је са прекидима трајала до 1 165. годпне, када је нови кастел био коначно завршен. Остаци опог најстаријег средњовековног зиданог утврђења у Београду oi крпвени су у току вишегодишњих археолошких истраживања.

Нови кастел био је подигнут на стратешки најзначајнијем де-лу горњоградске заравни, н ад ашањем простору између спомени-ка Победнику и турске чесме код Дефтердарове капије. То је положај који је према северозападу и западу био брањен стенови-тим литицама. Према приступачној југозападној страни прилаз је бранио дубокп ров. Новоподигнуто утврђење имало је основу у облику неправплног делтоида, дужине око 135 m, а ширин е око 60 m. Чврсто грађени камени бедеми били су ојачани полигонал-ним, скоро полукружним кулама, распоређеним на правилним растојањима. Положај капије кастела био је одређен потребама одбране. Она се налазила према Дунавској падини, на месту које није могло да буде изложено правцу директног напада. Да би се пришло капији са главног комуникационог правца (положај да-нашње Кнез Михајлове улице) морала се претходно заобићи кула на источном делу кастела. Са друге стране, положај капије према Дунавској падини омогућавао је лакше комуницирањеса насељем у приобаљу и брзо повлачење у кастел у случају изненадног на-пада са реке.

Посматра јући новоизграђени византијски кастел у Београду, у односу на облик његове основе, величину и функцију, може се закључити да он у контексту развоја византијске војне архитекту-ре 12. века представља уобичајену појаву. Његове мале димензи је чини се да нису биле одраз стварних потреба, већ реалних мо-гућности. Тиме је била ограничена и његова функција. У оквиру бедема београдског кастела могао је да буде смештен византијски заповедник града са делом посаде. Међутим, при његовој изград-њи вероватно се рачунало и на могућност да се у случају потребе користи као прибежиште за цара, који је у Београду у неколико наврата лично боравио. Присуство цара Манојла I Комнина за време изградње кастела говори и о испољеном царевом интересо-вању за ове радове. У подизању нових београдских бедема учествовали су изгледа и мајстори доведени из Цариграда.

Систем одбране на северној граници није успео да одолп yi ар ском нападу 1182. године. Поред осталих утврћења, прпнрсмсно

24

је био освојен и Београд. Мада је нешто доцније Византија успела да мирним путем поврати изгубљене градове, н арушени систем одбране више није био успостављен. Неколико година касније, крајем 12. века, Византија је коначно изгубила Београд, а њене границе померене су далеко на југ.

Ксрамика из пассља Х1-Х11 вска

113МЕЋУ СРБИЈЕ И УГАРСКЕ

После распада одбрамбеног система на дунавској граници Цар-ства и повлачења Впзантије са подручја северног Балкана, крајем 12. века, геополитички положај Београда битно се мења. На нека-д ашњим византијским територијама ј ужно од Дунава настају но-ве државе, Србија и Бугарска. Њихови интереси ће се убрзо сукобити са угарским тежњама ка ширењу према централним областима Балкана. Нешто касније, од почетка 14. века, све су израженији покушаји српских владара да учврсте границе своје државе на обалама Саве и Дунава, а затим да на том простору обезбеде одбрану и опстанак Србије. У средишту ових догађаја налазио се Београд, што је битно утицало на његову судбину као градског насеља и утврђења.

Током 13. века Београд се дуго налазио у позадини ј ужне угар-ске границе, ван токова ратних збивања. У таквом положају Бео-градски град је могао да има само улогу позадинског утврђења, без неког веђег стратешког значаја. До битних промена у том смислу није дошло ни после 1284. године, када је град мирним путем, по одлуци угарског краља, предат Србима и прикључен областима којима је владао краљ Стефан Драгутин после по-влачења са српског престола. Према угарском схватању, Београд је и даље остао део њихове државне територије . У том мирном раздобљу град није утврђиван. Стари византијски кастел, сигур-но обнављан и одржаван, у потпуности је задовољавао потребе одбране, у складу са функцијом коју је Београд тада имао.

Битне промене наступају тек 1316. године, када је после Дра-гутннове смрти Београд припојен српској држави. Обзиром да се радило о тековпнама освајања и да се угарски напад могао ускоро очекивати, одбрани запоседнутих територија била је посвеђена велика пажња. Према сведочанствима из савремених угарских из-вора и новијим археолошким подацима, у ј едном од раздобља током прве половине XIV века, када је град био под српском влашћу, у Београду је подигнуто ново утврђење. Део простора у приобаљу опасан је бедемима и повезан са кастелом на брегу. За град у целини, ново утврђено подграђе на обали представљало је важан елемент одбране. Његовом изградњом добијена је мо-гуђност да се кастел на брегу успешније брани у случају напала

Иеогрн ii ка гпрђвва уXIVвеКу- основа

27

са река. Нови бедеми ис т ур ени су према обали да надзиру гра-ннмне реке п усмере правце одбране према северу, одакле се омекивао угарски напад. У тврђење у приобаљу пружало је и ни з дру гих погодности : омогућавало ј е контролу саобраћаја на Сави п л а кше снабдевање града у случају опсаде, посебно водом, што је представљало важан е л емент одбране . За његову из градњу ода-бран је на јповољни ји положај у приобаљу који је омогућавао да се ново у т врђење повеже са кастелом на брегу у ј е динс т в ену од-брамбену целпну . У том смислу оно је представљало добро и савремено фор тификационо р ешење .

Jlco ccitcpuor бслсма Подграђа са остацима капијс

2S

/ fi гочт капија Горњег града са кулом IX

СРИСКИ УТВРЂЕНИ ГРАД

Иосле угарског освајања Београдски град је остао погранично утврђење, али сада у ширем систему одбране ј ужних граница угарске државе, која више није била мирна. Србија је тада изгу-била Београд, али су њене тежње стално биле усмерене да изгуб-љено поврати и поново успостави границу на Сави и Дунаву. У међувремену, започели су турски продори на Балкан. После ко-совске битке, 1389. године, Србија је морала да се бори за свој опстанак. Природни савезник у тој борби била је Угарска, коју је угрожавао исти непријатељ. До приближавања је д ошло после великог турског пораза у бици код Ангоре (Анкара) 1402. године. Према склопљеном споразуму Угарска је уступила Србији Бео-град, 1404. године, а за узврат српски деспот прихватио је вазалне обавезе према угарском краљу.

Поновно укључивање у оквире српске државе било је од пре-судног значаја за даљу судбину Београда, његов развој и прераста-ње у утврђенп средњовековни град, у пуном смислу речи. За то су били испуњени сви основни предуслови. Имајући у виду ве-лпки стратешки значај Београда за опстанак Србије, у грожене са југа растућом турском моћи, деспот Стефан претвара га у престо-ницу државе намењујући му, поред функције важног одбрамбе-ног упоришта, и улогу економског и културног средишта земље. У то време главни утврђени градови, Ново Брдо и Крушевац, налазпли су се у ј ужним и централним областима Србије које су бпле највише пзложене нападима. Код одабирања Београда за ново средиште државе, српски деспот је веома добро уочио његов велики стратешки значај у односу на тренутну геополитичку си-туацију. Положај града на крајњем северу државе пружао је нај-боље услове за одбрану. Био је довољно удаљен за случај пзненадних турских продора, што је омогуђавало да се град у случају потребе благовремено припреми за одбрану. Са друге стране, у случају опсаде Београд је захваљујући своме положају могао лако да прпмп помоћ из Угарске на коју се тада сигурно рачунало.

О великим радовпма на изградњи утврђења Београда, од 1404. до 1427. године, данас располажемо бројним сазнањима која су заснована на резултатима археолошких истраживања. 11орел i oi а

Београдска тврђава у XV веку - оспова

и u спознају опште слике града и његових утврђења, веома i ЈНачајна казивања деспотовог биографа Константина Филозофа и француског путописца Бертрандона де ла Брокпјера. То су сигур на сведочанства очевидаца који су у Београду боравили и oc iann лп описе свога виђења града.

Изградња нових утврђења Београда, за услове свога времена, прсдстављала је веома тежак и сложен посао. Кроз анализу односа (атечених бедема и утврђења, према доградњама које су на њима извршене, издвајају се по једине етапе грађења. Оне се посебно уочавају код новоизграђених утврђења, где се запажају и извесне измене првобитних планова и фортификационих замисли. Ток изградње одвијао се у основне три етапе, које одсликавају поступ-нп процес израстања утврђења средњовековног града у кратком раздобљу од свега 23 године .

Непоср едно по запоседању града, који је био доста порушен и з апуштен , морало се п ри с т упи ти обнови затечених утврђења . Ст ари византи ј скп кастел на брегу, који је тада добио нову функцију замка, о дносно у т врђено г двора деспота Стефана , те* мељно је р еконструисан и пре грађен . У његовом с р е дишту по-ди гну т а је велика, главна - д онжон кула и читав ни з зграда које су сачињавале дворски комплекс. Подграђе у приобаљу, са-грађено неколико деценија раније, ојачано је изградњом утврђеног пристаништа . У речном кориту подигнута је ј една већа кула која је са копном била повезана бедемом. Бертрандон де ла Брокијер је запазио да је улаз у ово прис т аниште затваран ланцем и да је у његовом брањеном простору било места за 15 до 20 галија.

После обнове затечених фортификација изграђено је ново утврђење - Горњи град, на северозападном делу простора којп је некада обухватао рнмски леги јски логор. Имало је основу рела-тивно правилног правоугаоника, димензи ја 300 х 160 m. У његов западни угао уклопљен је обновљени кастел са комплексом двора, Ново утврђење било је опасано системом двојних бедема. Са три стране, двојни бедеми су се састојали од унутрашњег , глаино! бедема висине око 7 m и ниж е г с п ољно г бедема са косом каменом ескарпом, која се спуштала до дна рова. Са северозападне стране, према стеновитим литицама, било је планирано подизањс спол, ног бедема без ескарпе, који је услед промене првобитнс замис ni остао незавршен.

Степен утврђивања бедема био је одређен према положају п функцији коју је сваки бедем имао у систему одбранс у т р ђ с њ а као целине . Од тога је посебно зависио број п положај кула Ha уну трашњем п бастаја на спољном бедему. У том смислу већа

Кула западног подграђа са спољшш бсдсмом - рсституција изгледа са пресвком

I

Иижња била је посвећена утврђивању североисточног и југои-i гочног бедема, који се налазе према лакше приступачним и теже • >i »ањеним прилазима граду. Са сваке стране ново утврђење имало |i по једну капију. Улогу главног улаза у Горњи град имала је | ужна капија на правцу главне саобраћајнице која се пружала i расом данашње Кнез Михајлове улице, настављајући се даље на 11.1|>иградски друм. Она је била брањена са две јаке бочно постав-i.i i ie куле. Нешто слабије била је утврђена данас у ц елини сачува-

ii.i Псточна капија, кроз коју је водила саобраћајница према Предграђу на Дорћолу .

Ново утврћење у приобаљу - Доњи град, чија је изградња за-почета после подизања горњоградских фортификација, изгледа да Првобитно није било планирано . То произилази из односа према раније подигнутим утврђењима, као и изменама које је његова п н радња условила. На промену првобитних планова и одлуку да С6 i ради ново утврђење Доњег града, пресудан утицај имао је пагли развој Београда. Велики прилив становништва и раст еко-номских и другпх функција, имали су за последицу нагло шире-п.е насеља. Ту су се поред знатног броја богатих грађана и i pi оваца налазиле и важне институци је које је требало заштити-i п. Обновљена и новоподигнута утврђења за то нису била довољ-на. Напредак и раст града био је изгледа бржи од развоја у i врђења.

Ново утврђење обухватало је дунавску падину и велики про-стор насеља на обали источно од старог утврђеног подграђа. По-ложај и облик основе Доњег града били су условљени положајем раније изграђених утврђења и обалом Дунава. У систему његове одбране главну улогу имао је Североисточни бедем, који је пре-грађивао простор од Горњег града до обале у д ужини од око 330 m. Био је ојачан масивним кулама, а у његовом оквиру налазила се и главна доњоградска капија, на правцу источне саобраћајнице. 11спред овога бедема, у виду дубоког залива, пружало се велико ирнстаниште , по свој прилици намењено цивилним потребама.

После великих фортификационих радова који су изведени за владе деспота Стефана Лазаревића, Београд је за појмове свога времена био добро утврђен средњовековни град. Брањена површина, у односу на затечено стање, била је десетоструко увећана. Изградњом нових утврђења остварена је просторна по-дела која је била у складу са новим функцијама и примењеним системом одбране. Посебну и најбоље брањену целину пред-стављао је замак са комплексом двора. Ово некада самостално утврђење могло је и у новим условима да функционише као по-следње упориште одбране. У ту сврху оно је имало и свог посеб-

Сспсрна кула Горњсг града

34

имоведника „кулског војводу". Замак је био окружен са три

ебно брањена утврђења, која се међусобно разликују по фун-

i цијама и улози у систему одбране града. Међу њима је најзначај-НИЈе бпло ново утврђење Горњег града. Оно је имало за циљ да 11'ri брани из правца који је за напад био на јпогоднији . У фун-и ш о н а л н о м смислу, с л ужило је за смешта ј главног дела војне ПОСаде али и као простор где је боравила властела и личнос ти Влиске двору. Познато је да се ту налазила кућа деспотове сестре Оливере, а неколико деценија касније своју резиденци ју у Гор-п .гм граду имао је и гроф Урлих Цељски.

За разлику од Горњег града, у тврђење Доње г града имало је функцију брањеног подграђа. Новим бедемима обухваћен је си-Гурно на јзнача јнији део градског насеља које је на том простору iicli раније постојало. То је била важна мера у правцу даљегразво ја i рада и пружања веће безбедности његовим грађанима . У оквир повог утврђења уклопљена је позната црква Успења Богородице, Као ј една од на јзнача јнијих институци ја у граду, уз коју се нала-uio п двор београдског митрополита . Било је ту си г урно и других јавних грађевина, али и кућа имућни јих грађана.

О п ш т и положај Београдског града и распоред новосаграђених утврђења пружају могућност да се уочи основна одбрамбена за-мисао градитеља. Она се заснивала на процени да граду прети опасност од напада са копнене стране из правца југа и истока. При томе се сигурно полазило од уверења да ће, у случају опсаде, бранпоци владати рекама те да из тога правца продор не би био могућ. Била је то веома значајна процена положаја Београда у време када су започети радови на из градњи утврђења. Град је требало бранити од Турака и то је био основни разлог за његово утврђивање. При томе се рачунало на помоћ из Угарске, чији је жпвотни интерес био да Београд постане јако упориште способно да задржи турске походе према северу. У то време напад Турака се могао очекивати само са копнене стране, пошто су реке ј ош увек биле чврсто под српском и угарском контролом. Цео систем одбране Београдског града био је заснован на овим с тратешким претпоставкама, које су условиле и усмериле изградњу градских утврђења почетком 15. века. Њихову вредност потврдила су иску-ства током опсада 1440. и 1456. године. Док су браниоци владали рекама, град се т ешко могао освојити само нападима са копнене стране . Тек када је била изгубљена превласт на Дунаву, овако з амншљен и остварен систем одбране Београдског града дожинео је слом.

Нова утврђења Београдског града представљају дело cpnckoi деспота и његових поданика. О учешћу странаца у овом вс.пиком

Североисточни Бедем Горњег града, рсстпгуција изглсла са прссском

36

17

подухвату нема података. Цео систем одбране и заступљена фор-гификациона решења имају своје узоре или су наговештена у Претходном развоју српских градова. Непосредно преузетих стра-ппх решења готово да и нема.

У другој половини 14. века у развоју српске војне архитектуре цолази до великих промена, што је била последица измењених политичких прилика. За разлику од ранијег раздобља нова утврђења се подижу на стратешки важним, али теже брањеним положајима у равници. У њиховом оквиру често су се налазили комплекси владарског или властеоског двора. Све је то захтевало јачање система одбране уз примену знатно сложени јих фортифи-кационих решења. Запажа се тежња ка правилним облицима основа, како би се обезбедила равномерна одбрана из свих праваца п сложени јим просторним поделама. Посебно се издваја замак са главном - донжон кулом као упориште последње одбране. До иромена долазн п код пзградње градских бедема. Поред главног, сада се појављуЈе и нижи спољни бедем са косом каменом ескар-иом у улози предње лини је одбране. По облику и начину градње, двојни бедеми српских утврђења разликују се од западноевроп-ских узора. Одређене посебности уочавају се и код конструктив-них решења кула.

Све ове појаве дошле су до пуног изражаја приликом изградње нових београдских утврђења. Ранија градитељска искуства овде су примењена али и знатно усавршена. Заступљени систем одбра-не, који се испољио кроз положаје нових утврђења и појаву двој-них бедема, представљао је за услове ратовања хладним оружјем добро и, у односу на развој европских фортификација, савремено решење. Изградњом Београдског града српска војна архитектура остварила је ј едно од својих најбољих дела.

Кула Небојша у Доњем граду

11Л БРАНИКУ ЕВРОПЕ - ANTIMURALE CHRISTIANITATIS

Пагли развој Београда у првим децени јама 15. века био је преки-иут смрћу деспота Стефана Лазаревића, 1427. године . Према нешто рани је склопљеном уговору, било је предвиђено да се град врати Угарској , као залога за при знање изабраног наследника српског деспота. То је несумњиво била тешка одлука. Требало је иредати град који је, уз велике напоре, више од две децени је пзграђиван и утврђиван. За деспота Стефана било је изгледа нај-важније да угарски краљ прихвати изабраног наследника , што је иружало гаранцију за континуитет власти и безбедност државе. Без обзира на в еличину губитка, у том тренутку била је важнија консолидаци ја односа са Угарском и савез у борби са Турцима . Тпм вишим државним интересима жртвован ј е у т врђени Београд.

Под угарском влашћу положај Београда унеколико се изменио . Некадашња престоница Срби је постаје кључно у тврђење у систе-му одбране ј ужне угарске границе . Међутим, у функци ји система одбране града то ни је представљало велику промену . У предход-ном раздобљу, град је утврђиван ради одбранеод Турака, као глав-но српско одбрамбено упориште . У новој ситуацији, одбрана од Турака и з аштита безбедности Угарске постају основне функци је Београдског града'. Ту улогу град је у спешно вршио током читавог наредног столеђа.

У ор г аниз ационом смислу Београд је био припо ј ен Мачванској бановини , као што је то био случај и током 14. века. Врховни заповедник града био је капетан, а уз њега постојао је и кастелан. Дужност му се изгледа првенствено састојала у чувању и одржава-њу утврђења, док је капетан командовао војном посадом. С обзи-ром на велики во јно-стратешки значај Београда његов капетан је имао в иши ран г у односу на заповеднике осталих угарских гра-дова. Заповедник Београда, кога је постављао ли чно краљ, био је увек особа од изузетног поверења, будући да се од њега очекивало да у случају потребе, сопственим снагама организу је одбрану гра-да. Стога су се међу заповедницима Београда налазиле често нај-знача јни је в елможе Краљевства. Ј е дно време градом је управљао п Ј анко Хуњади, на јистакнутија личнос т мађарске историје сре-дпном 15. века.

40

• I I

Током 15. и почетком 16. века изразито важан геостратешки положај Београда дошао је до пуног изражаја, н а р о чшо после Пада Србије када је талас турских освајања стигао до бедема i рада Ја Угарску Београд је тада представљао главно упориште одбране јужних граница и гаранцију безбедности државе. Без освајања Београда, Турцп нису могли озбиљно да угрозе њено средиште . Обзиром на ту чињеницу, било би логично предпоставити да јс v i врђивању Београда тада посвећена посебна пажња. Међутим, то се нпје догодило. Несређене унутрашње прилике у Угарској п борбе високог племства за превласт долазиле су у овом раздобљу ,чо пуног изражаја, а краљевска власт била је немоћна да им се супротстави. Одбрана гранипе често је препуштана случају или поверавана могућностима појединаца. У тој ситуацији о озбиљ-нијим радовима на утврђивању града није могло бити ни говора. Углавном се обнављају стара утврђења а нова граде у малом оби-му, што је било далеко испод потреба сталног јачања Београда за одбрану од Турака. Бедеми и куле подигнути за владе српског деспота били су грађени за одбрану на принципима ратовања хладним оружјем. У то време, опсадна артиљерија ј ош увек се налазила у повоју.

У последњим деценијама 14. века топ почиње постепено да улази у наоружање градова као одбрамбено оружје. Први, ј ош неусавршени примерци били су слаби за успешну употребу при опсади. Тек почетком 15. века започиње бржи развој опсадне ар-тиљерије . Појава новог јаког оружја имала је пресудан утицај на систем одбране градова и условила је настанак потпуно нових облика артиљеријских фортификација. Стара утврђења су се мо-рала брзо прилагођавати новим потребама а уз то градити нова, заснована на принципима успешне одбране од дејстава опсадне артиљерије . Са београдским фортификацијама то није био случај. Недовољне мере које су предузимане, довеле су до тога да је ово значајно утврђење све више заостајало за развојем европске војне архитектуре.

Крајем четврте деценије 15. века Београд се нашао суочен са опасношћу директног напада Турака. Године 1438. они су освојп ли велике делове Србије, а у јуну следеће године, после троме сечне опсаде заузета је и нова српска престоница Смедерево. Турски поход на Београд, који је предводио лично султан Мураз II, започео је у пролеће 1440. године. Није тачно утврђено КОЛИКО је турских војника учествовало у нападу на град, алн сс п р с ш о ставља да их је било око 20 хиљада. Град је био опседну i са КОП нене стране и према рекама. Испред бедема града бппп <v образовани опсадни положаји иза којих се налазио логор са niai 11

42

Зиндан капија у Горн>см граду

рпма за смештај трупа. На овим положајима, поред опсадних справа налазили су се, изгледа, и топови, који ј ош увек нису има-ли велику разорну моћ. Токопсаде која је трајала пет месеци није познат у свим појединостима. Град је дуго бомбардован из опсад-них справа са циљем да се отворе бреше на бедемима, које би омогућиле ј у риш пешадије. Ток догађаја указивао би да бомбар-довања нису дала жељене резултате. Стога је извршен покушај да се мпнирањем разоре бедеми. Један савременик је забележио да су Турци тајно, са великим бројем људи започели копање лагума. Када су браниоцп за ово сазнали, хитро су предузели копање ход-ника у правцу турског лагума, који су напунили експлозивом. У тренутку када су нападачи дошли до тога места, експлозив је

Јакшићспа кула у Источном полграђу

запаљен и турски лагум разорен, уз велике људске жртве. После овог неуспеха, Турци су започели главни напад на град. У опш i см ј уришу нападачи су на по јединим местима успели да се поину у i бедеме, где су се водиле главне борбе. Градска посада је врло успешно користпла ватрено оружје, посебно пушке, које су дола зиле до пуног изражаја у одбрани прилаза бедемима. Послс жестоких борби браниоци су успели да одбију напад п присиле Турке на повлачење. И без помоћи са стране, која је изосгала, град је сопственим снагама успео да се одбрани.

Кроз аналпзу тока и резултата опсаде 1440. године веома ИОбрО се уочава вредност утврђења Београда, п о д и г н у т х I.I п и . и г

српског деспота. Гланни нападп вршени су са копнене i rpam

43

46

према којој је град био најбоље утврђен. У условима напада оп-са пшм справама, уз учешће још неусавршене артиљерије, систем двојних бедема нпје могао бити у већој мери разорен. Међутим, искуства ове опсаде указала су и на слабе тачке одбране. То су, како изгледа, на првом месту биле градске капије. У току неопход-них радова који су након ове опсаде уследили, поред обнове оштећених бедема, посебна пажња била је посвећена јачању од-бране капија. Горњоградска јужна капија са приступачне копнене стране, као најтежа за одбрану, била је зазидана. Њ е н у улогу преузела је Источна капија, која је са истоименом доњоградском капијом посебно утврђена. Обе ове, сада главне градске капије, обезбеђене су предутврђењима барбаканима. Испред горњо-градске капије подпгнут је комплекс д анашње Зиндан капије са масивним лучним бедемом и две јаке полукружне куле, у оквиру којпх су се налазплп положаји за седам топова. Нешто мање утврђење, са две полукружне куле и положајима за четири топа, пзграђено је испред Источне капије Доњег града.

11зградњом спољних утврђења одбрана градских капија била је знатно ојачана. Спречена је могућност непосредног напада на ова, иначе најслабија места у одбрани града. Посебно важан еле-мент представљају грађени положаји за смештај одбрамбене ар-тиљерије . Дејством топова са ових положаја успешно се могао бранити прилаз градским капијама, што указује на све већу улогу коју артиљерија добија у систему одбране. То је истовремено и први покушај прилагођавања фортификација Београда примени топова као новог оружја.

После неуспеле опсаде 1440. године Турци дуже време нису нападали Београд. Доласком на престо Султана Мехмеда II (1451-1481) започео је нови талас освајања балканских земаља. Први напад извршен је на Цариград који је освојен у пролеће 1453. годпне. Иза тога уследили су походи на земље српске деспотови-не, а припремао се и напад на Угарску. Први на удару налазио се Београдски град, као предстража угарских земаља.

Крајем јуна 1456. године пред Београд је стигла огромна тур-ска војска, предвођена лично Мехмедом II, која је према казива-њпма савременпка бројала око сто хиљада људи. Уз Дунав је стпгла п јака турска флота. Посебна пажња била је посвеђена опсадној артиљерији . Велики топови који су успешно разарали царпградске бедеме били су сада спремни за напад на Београд. За европске појмове, Турци су тада располагали на јмодернијом и најјачом артиљеријом.

Док су Турцн напредовали према Београду, у Угарској је уз велике тешкоће прикупљана војска за одбрану. Известан број љу-

• I /

.'Ui успео је да окупи Јанко Хуњади, заповедник угарске војске. Јалагањем фрањевиа Ивана Капистрана, у суседним европскпм земљама прикупљена је крсташка војска, слабо опремљена и не-впчна ратовању. Савременици су забележили да су у помоћ Бео-граду стигли и пољски студенти са Краковског универзитета.

Првих дана јула град је био чврсто опседнут са свих страна. Главни опсадни положаји налазили су се на ј ужним прилазима граду, на јпогоднијим за напад, где је било распоређено око 20 великих и више мањих топова. Предвиђено је такође да жестока бомбардовања предходе ј уришу пешадије на бедеме Горњег гра-да. Опсада са река имала је за циљ да спречи дотурање помођи браниоцима из Земуна, где се налазио логор хришћанских трупа.

После десетодневних бомбардовања градска утврђења била су знатно оштеђена . Очевици опсаде говоре о огромним разарањи-ма. Стање у опседнутом граду било је без сумње веома тешко. Многи браниоци тада су се први пут суочили са појавом и дејст-вом великих опсадних топова, што је поред стварних разарања имало и велико психолошко дејство. До преокрета је дошло када је угарска флота успела да разбије опсаду са река, н тако омогући да у град уђу свеже крсташке трупе. После пораза на рекама, Тур-ци су 21. јула увече започели главни напад на град. Кроз бреше на бедемима неке њихове ј единице успеле су да продру у Горњи град. На јжешђи окршаји водили су се на мосту испред улаза у замак, где су нападачи поражени и одбијени. Ж е л е ћ и да илустру-је жестину борбп, један очевидац бележи да је после окршаја на бојишту нађен врабац прободен са три стреле. У противнападу којп су бранпоци извели био је рањен п сам султан.

Успешна одбрана Београда прослављена је широм Европе као велика хришћанска победа. За неколи-ко нареднпх деценија тур-ски продор према северу био је заустављен. Успех у одбрани града остварен је на првом месту захваљујућп изузетном залагању бра-нилаца. Градска утврђења, иако јако оштеђена, углавном су издржала бомбардовања из великих топова. За то постоји неколи-ко основнпх разлога. На првом месту је погодан положај утврђења Београдског града који је, са изузетком јужне стране, неподесан за дејства опсадне артиљерије. Осим тога, неу-савршени систем руковања опсадном артиљеријом онемогућавао је да дође до пуног изражаја њена разорна моћ. Нека решења примењена при изградњи утврђења почетком 15. века овом при ликом су вероватно показала своја добра својства. Спољнп бедем са косом каменом ескарпом онемогуђавао је директнс I I O I O M K C \

подножје и темељ главног бедема, а самим тим и разарања Behei обима. Међутим, показало се да су градски бедемп дебл.пнс сисч .i

48

Општи изглед Североисточног бедема Горњсг града

49

око 2 m, г р ађени за одбрану од хладног оружја, слаби за нове услове ратовања. За у сп ешну одбрану од дејстава опсадне артиље-рије, која се све в ише усавршавала, било је по тр ебно да се у тврђења Београда т емељно ојачају.

Мере које су предузете у оквиру обнове градских фортифика-ција нису, међутим, биле усмерене у том правцу. Т е ж и ш т е радова у средсређено је на повећање ватрене моћи одбране, а не на о јачавање слабих градских бедема. У том циљу и з г р ађено је ново у тврђење које ј е истурено између барбакана главних градских капија, данас познато под именом Ис точно г подграђа . На њего-вом на јистурени ј ем делу подигнута је п о ли г он а лн а топовска ку-ла (данас Ј акшићева кула). У л о г а о в о г у т в рђења била ј е д а бочном ватром из топова ш т и т и прила з е североисточно ј с т р ани града и г л авним капијама. Нешто већа поли гонална топовска кула, данас позната као Небојша, подигнута је на обали Дунава да ш т и т и улаз у прис т аниште . Овим радовима у т врђење је ојачано, мада не и у довољно ј мери.

Све до почетка т р еће децени ј е 16. века Т урци нису ј а чим сна-гама нападали Београд. Мањи сукоби на прила зима граду, у који-ма је учествовала турска посада из Ж р н о в а на Авали, б и ли су честа појава. У то време систем одбране ј ужне угарске г р анице налазио се у веома л ошем стању. Утврђења су била з апуштена и недовољно наоружана . Угарска, ра здирана у н у т р а ш њ и м сукоби-ма, није била у мо г ућности да г р аничн е градове опр еми ј аким посадама па су тако били остварени повољни услови за даљу тур-ску експанзи ју према Средњо ј Европи. Млади и ра тоборни тур-ски султан Суле јман желео је да з апочне своју владавину осва јањем Београда, н е до с тижно г циља његових предака. Поучен искуствима из рани јих опсада, Суле јман је напад на град започео предходним освајањем Срема и пресецањем везе са Угарском. Крајем јула 1521. г одине град је опседнут са свих страна, под л н чном командом султана, који се улогорио у Земуну.

Главни правац напада био је усмерен на зна тно слабија прио-бална утврђења. Лево крило опсадних трупа нападало је на Севе-. р ои с т о чни бедем Доње г града. Ту им ј е у спешан отпор пружан топовима из куле Небојше, коју су Турци 4. августа у спели да запале. Према ј едно ј б ел ешци турског хроничара спаљивањем ове куле „н е в ерницпма ј е преби јена кичма" . Д е сно крило турских снага наступало је према Западном подграђу. Сна г е у центру биле су р а споређене на Ратном острву, одакле је де јством топова раза-ран слабо у т врђени приобални бедем. Кроз бреше на овом беде-му, осмог августа, турске снаге продрле су у Д о њ и град и иослс борби које су тра јале читав дан успеле да освоје прпобална

50

Турци освајају Бсоград 1521 г, дрворсз I). Реша

утврђења. Браниоци су били принуђени да се повуку у горњо-градска утврђења покушавајући да се одупру, до доласка очекива-не помоћи из Угарске. Жестоки турски напади настављени су на преостали део утврђења. Ради минирања бедема и кула добро утврђеног замка, са доњоградске стране започето је копање лагу-ма. Тек када су куле на овом сектору одбране биле минама разо-рене, градска посада била је присиљена на предају. 29. августа 1521. године Турци су коначно ушли у град који су у протеклом столећу безуспешно покушавали да освоје.

Пад Београда значио је слом система одбране на јужној грани-ци који Угарска није била кадра да спречи. Браниоци Београда могли су да се ослоне само на сопствене снаге, ј ер угарски краљ није успео да сакупи војску за помоћ опседнутом граду. Основни систем одбране града. успостављен почетком 15. века, касније је ојачаван изградњом спољних утврђења и топовских кула, међутим, првобитна одбрамбена концепција није мењана. И даље се полазило од предпоставке да ће Турци град напасти са копнене t'i ране, а да ће угарска флота успети да сачува превласт на рекама п обезбеди несметано слање помоћи браниоцима. Стога ни доц-НИЈе iрад није значајније утврђиван према рекама. Овако за-МИШЛ»ена одбрана Београда могла је да буде успешна само у СКЛОПу дејства целогодбрамбеногсистема на јужно ј граници. Без I O I а нредуслова, град је тешко могао да се брани сопственим i n i i . I M . I Управо ТOK И РЕЗУЛТАТИ опсаде 1521. године то најбоље noi нрђу.ју.

У ПОЗАДИНИ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА

Турско освајање значило је велику прекретницу у даљем развоју Београда. Први пут после више столећа град губи примарну вој-но-стратешку улогу важног граничног утврђења. Т ежиште рат-них сукоба било је пренето далеко на север. У и змењеним условима мирног развоја, градска утврђења добијају друге војне функције - постају база за прикупљање и снабдевање турске вој-ске, која је одавде упућивана према удаљеним ратиштима Средње Европе. Стога она губе свој некадашњи одбрамбени значај, што се неминовно морало одразити на даљи развој. Тако, све до по-следњих деценија 17. века није било стварних разлога да се бео-градска утврђења даље просторно шире и осавремењују. Оно што је затечено, обнављано и одржавано, у целини је одговарало но-вим потребама. Уместо бедема и кула подизана су велика скла-дишта за храну и наоружање. У непосредној бли зини градских бедема, на савској падини била је изграђена тополивница а неда-леко од града и радионица барута.

М и р н и развој града прекинула је неуспела опсада Беча 1683. године, која ј е о значила почетакслома османске власти у Средњој Европи. Средиште ратних операција, после низа турских пораза, веома брзо се приближавало Београду, који тако поново добија свој некадашњи војностратешки значај. Београдска тврђава, у но-вој ситуацији постаје главно турско одбрамбено упориште, које је требало да заустави даљи продор аустријских снага. Међутим, град за ту функцију није био припремљен. Од краја 15. века утврђење није даље дограђивано и ојачавано. У међувремену, у развоју европске војне архитектуре, остварен је огроман напре-дак. Системи артиљеријских фортификација стално су се усавршавали пратеђи развој ратне технике, док је Београд, са сво-јим средњовековним утврђењима, заостајао у односу на њих за готово два столећа. Та чињеница је и поред веома повољног гео-графског положаја умањивала изгледе за успешну одбрану тврђаве и указивала на потребу предузимања хитних мера ради ојачавања старих фортификација. Међутим, за веће радове и ре-конструкцију утврђења није било довољно времена, а изгледа нп могућности. Почетак аустријске опсаде 1688. године град је дочекао са својим старим и давно застарелим средњонскоиппм

( ктаци улаза у Замак са турским логради,ама

52

бедемима и кулама, што у фортификационом смислу в и ш е ниЈе одговарало потребама одбране.

После низа турских пораза аустријске трупе су почетком лета 1688. године стигле на домак Београду. Војска и дунавска флота окупљале су се у Петроварадину. Главнином аустријских трупа командовао је Максимплијан Емануел, изборни кнез баварскп Део војске, која је наступала низ Саву, предводио је Лудвиг Баден скп. Аустријанци су располагали са око 38.000 војника. Турскпм одбрамбеним припремама руководио је Јеген Осман паша под чијом командом се налазило око 10.000 војника. Исти број људи био је смештен и у утврђењима Београдског града.

Првих дана августа аустријске трупе су прешле Саву код Остружнице и после слабог турског отпора успеле да уђу у бео-градску варош. Опсада утврђења одмах је започета успоставља-њем контравалационе лини ј е испред Југоисточног бедема Горњег града и циркумвалационе лини ј е која је имала за циљ да брани опсадне трупе од изненадног напада са леђа. У оквиру, контравалационе лини ј е изграђене су четири приближнице и положаји за опсадне топове. Главни напад био је усмерен на гор-њоградско утврђење, које је ј ош увек било опасано старим сред-њовековним бедемима. Усмереном ватром из више топова Аустријанци су почетком септембра успели да до темеља разорс један део бедема са на јприступачније стране и тако отворе бреше за ј у риш пешадије. Општи напад започео је 6. септембра 1688. године на правцу порушеног горњоградског бедема. У исто време пзвршени су привидни напади на Доњи градда би с е т у привукао један део посаде и ослабила одбрана на главном правцу. И поред жестоког отпора бранилаца аустријске трупе успеле су да продру кроз брешу у Горњи град. У међувремену, трупе на споредном правцу напада заузеле су Доњи град. Преживели браниоци, којп су се повукли у замак, били су присиљени на предају. После ои-саде која је трајала непуних месец дана, Аустријанци су без велп ких губитака и доста лако успели да освоје Београд. Турска посада, иако бројна и добро снабдевена, није успела да га одбрани првен-ствено због застарелог и слабогсистема градских фортифпкација. После ове опсаде постало је јасно да Београд више не могу бра нити стара средњовековна утврђења, већ да се мора п ри с т ушпп изградњи нових савременијих артиљеријских фортификаци ја.

54

Опсада Бсограда 1688 годипе, детаљ са плана Ј. Е Гумпа

МЕЂУ ЗАРАЋЕНИМ ИМПЕРИЈАМА

Сукоб двеју великих сила на географским просторима у чијем се средишту налазио Београд, предодредио је даљу судбину града. Београд је поново добио примарну војностратешку функцију важног пограничног утврђења, коју ће задржати кроз цео 18. па и 19. век. У зависности од те функције обе велике силе, Аустрија и Турска улагале су огромне напоре да га што боље утврде. Изград-њом најмодернијих фортификација тог времена, Београд ће у првим деценијама 18. века постати најјача тврђава на југоистоку Европе.

Први радови, истина привременог карактера, започети су у време краткотрајне аустријске окупације. Заповеник града гроф ' Штаренберг, следећи наређења из Беча, предузео је неопходне мере да се освојена тврђава што пре припреми за одбрану и у границама могућности обезбеди од дејства опсадне артиљерије . Главна пажња била је посвећена обнови Југоисточног бедема, који је у опсади на јвише оштећен . Б р еше с у привремено затворе-не и изграђена је нова капија (сада Сахат капија). Испред бедема и рова образована је земљана гласија са скривеним путем и раве-лином на правцу новоотворене капије. И бочне капије Горњег града, Источна и Западна, ојачане. су са два нова бастиона. Исто-времено са овим радовима вршене су припреме за темељну рекон-струкцију београдских утврђења. Међутим, аустријске намерс биле су осујеђене поновним турским освајањем града у јесен 1690. године .

Започете аустри јске радове на реконструкци ји Београдске тврђаве Турци су наставили већ следеће године . Приликом освајања града био је заробљен Андреа Корнаро , некадашн.п Штаренбергов помоћник и инжењер који је руководио фортифп кационим радовима. У недостатку сопствених фортификатора Турци су овом Венецијанцу, пореклом са Крита, поверилп пођен.е радова на реконструкцији тврђаве. У почетку он је имао ci;n ратног заробљеника, али је касније ослобођен, да би у скојсип мимар баше (главног инжењера) руководио радовима све до СВОЈв смрти, 1698. године.

Ори гинални Корнаров пројект за реконструкппју Bi'oi pa.'n i ' тврђаве није сачуван али је његова копија позната са јвДНО) И

56

Југоисточпи бслсм Горн.сг града, изглед послс рекоиструкције 1693-1696 годинс

57

ј унског плана, чији ј е аутор Морандо Висконти. Према Корнаро вом пројекту главна пажња била је посвећана утврђивању Г о рњп

града. Пл анир ано је да се ту изграде нови бедеми, у складу са принципима артиљери јских фортификација . Главно т ежишт е од-бране требало је да приме нова спољна утврђења Ј у гоис точног

фронта, постављена на правцу на јлакшег приступа Тврђави, од-носно на правцу који је у пре тходним опсадама к о ришђен као

главни положај за напад. Утврђења овог фронта била су пројек-

тована са два бочна, с име трично постављена дворожна бастиона

између којих се налазио равелин на правцу главне комуникацпје .

Испред бочних бедема Горњег града била ј е з амишљена изградња

гласија са скривеним путем, при чему су бастиони испред капија,

подигнути 1689. године, з адржани у затеченом облику. У Доњем

граду, према Корнаровом пројекту, били су предвиђени мањп

радови и изграња бастиона испред Источне капије, као и на улазу

у старо прис т аниште .

Остваривање Корнаровог пројекта тра јало је током читаве по-

следње децени је 17. века. Изградњу нових фортификаци ја надгле-

дао је , приликом својих повремених боравакау Београду, и с у л т ан

Мустафа II. Забележено је да је под његовим л и ч н и м надзором

утврђиван улаз у старо п ри с т аништ е код куле Небојше. Даљи

радови на утврђивању Београда били су изгледа прекинути после

склапања Карловачког мира 1699. године, а да при том Корнаров

пројект није у ц е лини остварен. У протеклом раздобљу Горњп

град био ј е д е л имично опасан новим бедемима. Остаци c T a p o i

Замка, јако ошт ећ ени у току опсаде, потпунр су порушени , будућп

да су у новим условима ратовања из губили рани ји значај . Спољ-

ни одбрамбени фронт са ј у гоисточне с тране остао ј е незавршен .

Уместо пл анирана два из грађен је само ј едан дворожни бастион.

У Доњем граду подигнут је нов Приоб а лни бедем, док је старн

Североис точни ојачан з емљаним насипом. Одбрана бочних стра-

на Доње г града ојачана је из градњом гласија и палисадних огра-

да.

О радовима који су на Београдској тврђави изведени под руко водством А. Корнара веома је з анимљиво мишљење ј е дног савре-

меника и очевица-пратиоца француског посланика d c Feriola, Боравеђи у Београду 1696. године он је запазио да су зпдарскп

радови изведени добро, нарочито на бедемима Горњег града, који су по његовом мишљењу превисоки. Насупрот томс, СПОЉН!

утврђења са д ворожним бастионом била су сувише ниска, а pOI

недовољно дубок. Стога он закључује да се прп такном i lan.s

утврђења успешна одбрана може организовати само са бројпом

посадом коју би подржавала војска на бојном по.н.у. < ипчи\ i рп

58

Пројекат Андреа Корпара за реконструкцију Београдскс тпрђапс прсма пдану М. Висконтија из 1692 године

59

тику изведених фортификационих радова изнео је п аус i pi 1 ј< кп генерал гроф Хареш, који је неколико година касније у Beoi рал> вршио шпијунска осматрања.

Изнете оцене савременика биле су изгледа сасвим тачне. Спољни бастиони фронт испред Горњег града, рађен према узо-рима старохоландске фортификационе школе из прве полоипнс 17. века, представљао је већ застарело остварење. У другој поло-вини 17. века приликом изградње европских тврђава, примењива-ни су нови и знатно усавршенији системи. Таква су била фортификациона решења славног француског маршала Вобана, која су управо у време извођења радова у Београду, као и у првпм деценијама 18. века представљала врхунски домет војне архитек-туре. Па ипак А. Корнаро при изради свога пројекта користио је старија превазиђена решења. Разлог томе тешко је објаснити, али је мало вероватно да се ради само о неукости фортификатора. Не може се одбацити ни претпоставка да је у питању била свесна Корнарова подвала, ј ер Турци нису били вични грађењу модер-них бастионих артиљеријских тврђава. Присиљен да ради за Тур-ке, он је можда на тај начин желео да допринесе хришћанско ј победи. Међутим, то није била једина слабост нових београдских фортификација. Будући да Корнаров пројект није у целини оства-рен, бастиони фронтови су остали недовољно повезани и слабп да главни тврђавски бедем заштите од фронталне артиљеријске ватре. Неки од ових недостатака били су врло уочљиви у току аустријске опсаде Београда 1717. године.

Нови рат између Аустрије и Турске започео је у пролеће 1716. године. После успешногзапоседања Баната аустријске трупе, под командом принца Еугена Савојског, наредне године прешле су Дунав и започеле опсаду Београда. Логор опсадних трупа опасан је контравалационом и циркумвалационом лини јом, на чијој из-градњи је учествовало више познатих аустријских фортификато-ра. После запоседања турског Земуна, једна батерија опсадних топова постављена је на ушћу Саве, са правцем дејства према До-њем граду. Циљ турске посаде у Тврђави био је да издржи опсаду до доласка главнине снага са југа под командом Халил паше. Насупрот томе, Аустријанци су т ежили да заузму град пре би i м са главнином турске војске. Ј ош у току израде опсадних положаја започето је бомбардовање Тврђаве. Жестокој ватри био јс n.i рочито изложен Доњи град, чији ниски бедеми нису моглп м ублаже дејство опсадних топова са ушћа Саве. Половином aBI уста погођена је једна већа зграда у којој су Турци држалп бару i Oi страховите експлозије порушени су готово сви објекти у ДоњвМ граду. Међутим, и поред честих бомбардовања и великих ра lapa

60

Чсоградска тврђава 1717 годиис - основа

61

п>а која су причињена објектима у Тврђави, Аустријанпи шнл предузели нп један ј уриш на утврђење. У међувремену, поче i ком августа, стпгла је прел Веоград турска војска и заузела положаје према аустријској пиркумвалационој лини ји на простору да нашњег села Малог Мокрог Луга. Сада је било јасно да ће се одсудна борба за Београд водити на бојном пољу, а не директним нападом на Тврђаву. У бптци која се одиграла 16. августа, после петочасовног окршаја, турске снаге су биле разбијене и присиље-не на повлачење. За њима су пошле у потеру ј е динице српских добровољаца. Овом победом судбина Београда је била решена. Два дана касније, турски заповедник Тврђаве прихватио је уговор о капитулацији.

Ток опсаде јасно је показао неке од мањкавости система одбра-не Београдске тврђаве који је успостављен изградњом нових утврђења крајем 17. века. Приликом артиљеријских дејстава у пу-ној мери дошла је до изражаја слабост нових утврђења у Доњем граду, који је услед тога претрпео највећа разарања. Од посебног значаја је чпњенпца да Турци нису имали у Тврђави савремено грађене и добро обезбеђене барутне магацине, што је био један од предуслова успешне одбране. Такође се показало да Тврђава више не може да се брани без спољних утврђења на супротним обалама Саве п Дунава. Занимљиво је напоменути да се као пот-пуно тачно показало раније изнето мишљење пратиоца францу-ског посланика dc Fcriola, према којем се, обзиром на стање својих утврђења, Београдска тврђава може бранити само бројном поса-дом уз помођ јаких снага са стране. Тога су вероватно били свесни п Турцп када су в ршили избор одбрамбене концепције, у по-кушају да сачувају Београд.

Сахат капија и кула у 1'орн,см rpa м

ЈЕДНА ОД НАЈЈАЧИХ ТВРЂАВА EBPOI lE

Освајање Београда 1717. године одјекнуло је у Европи као велики успех Аустрије и у ширем смислу, као победа хришћанства у вековном сукобу са исламом. У новој ситуацији, укључивањем у оквире Хабсбуршке монархије, Београд је постао „главна гра-нична тврђава" што му је давало посебан значај. За Аустрију, а п тадашњу хришћанску Европу, Београд је у раздобљу од 1717. до 1739. године био кључно одбрамбено упориште према Турцима и база за даља освајања њихових европских поседа. Осим тога, за Хабсбуршку монархију Београд је требало да постане снажно културно, политичко и економско средиште за ширење като-личанства и немачку колонизацију у циљу продора на исток. Ове потребе условиле су даљи развој Београда и укључиле га, истина за кратко, у развојне токове модерних градова тадашње Европе. Затечена ори јентална варош са тврђавом, која је у то време и поред извесних модернизација представљала превазиђено утврђење, у потпуности је била супротна новој функцији града и владајуђим урбанистичким и фортификационим концепцијама епохе барока у Европи. Стога се наметала потреба целовите ре-конструкције освојеног града са циљем да се он преобрази у европски утврђени барокни град. То је подразумевало рекон-струкцију тврђаве као искључиво војног објекта, затим планску изградњу вароши са ортогоналном мрежом улица, брањену ба-стионом фортификацијом, као и"изградњу спољних утврђења на супротним обалама Саве и Дунава, у оквиру ј единственог система одбране. За остварење тако великог подухвата, било је потребно да се обави читав низ припрема, од организације управе у запо-седнутим областима, преко израде програма и пројеката, до обез-беђења матери јалних средстава за планиране радове.

Одмах после освајања Северне Србије и Београда образована |е привремена војна управа, која је нешто касније прерасла у такоз-вану Српску администрацију . На њеном челу налазио се прпнн Карл Александар Виртенбершки. У оквиру ове администрације основана је посебна Управа за градњу тврђаве, која је засво ј рад одговарала Дворском ратном савету у Бечу. Посебан проблгм представљало је прибављање новца за изградњу Beoi рада, ппо j i

Краљ капија у Горњем грацу

Равслин Краљ капије, део грађсн 1718-1720 годинс

64

66

(,7

у почетку знатно успоравало радове. Касније, тај проблем је био донекле решен увођењем посебних намета, које су биле дужпс мл дају царске провинције . Тако су, на пример, за изградњу Beoi рада, пталијанске провинције Напуљ, Сицили ја и Ломбардија обсзбс диле суму од 1,200.000 форинти . Пошто се радило о подизан.у утврђења које се сматрало бедемом хришћанства, у акцију прИ купљања материјалних средстава била је укључена и Католпчка црква.

О реконструкцији и изградњи Београда у време аустријске оку-пације (1717-1739) постоји сачувана бројна изворна грађа у Рат-ном архиву у Бечу. Ту су од посебног значаја планови и пројектн који омогућавају, готово до појединости, праћење тока радова и анализу остварених пројектних решења. Према овим документи-ма, ток радова одвијао се у две основне етапе. У првој, која траје до 1723. године, обављене су припреме за приступ планској из-градњи града и фортификација, која ће уследити тек у другој етапи.

Радовима на обнови затечених и изградњи нових утврђења Београда, у почетку је руководио познати фортификатор пуковник dc Bef. Њега је нешто касније наследио мајор Никола Сули, аутор првог детаљног пројекта за изградњу нових београдских утврђења, који је изгледа почео да се остварује већ у другој поло-вини 1718. године. У почетку, радило се само на обнови и доград-њи фортификација Горњег и Доњег града, изграђених према Корнаровим пројектима. У исто време, према замислима мајора Сулија, у Доњем граду подигнут је Велики барутни магацин, уко-пан у стене Дунавске падине. Ова, ј ош увек добро очувана грађевина, састоји се од две сале са по девет стубова, које су у

Лсополдова капијау Горњемграду- изглед (/<•<< а Гб

Исоградска тврђава 1736 годиис - основа

61

69

иелини исклесане у стени и повезане засведеним присчумпим ходником. Изградња барутног магацина у Доњем граду мре.ч стављала је велики и сложен технички подухват. У функционал ном смислу, он је представљао веома добро решење п снлкако посебан домет у развоју фортификационе архитектуре свога прс мена. Међу значајнијим објектима у Горњем граду подигну ! је велики бунар, дубине око 60 m, чија је изградња завршена 1731. године. (Сада Римски бунар).

Због неслагања принца Александра Виртенбершког, даљи ра-дови према пројекту мајора Сулија били су обустављени B C I I

почетком 1721. године. Изнето је више примедби на његова про-јектна решења, а било је и притужби да је доста новца проненс рено. Стога је поново започето трагање за најбољим решењима проблема одбране града. У том раздобљу израђено је више ра-зличитих пројеката. Неке су радили познати фортификатори те епохе, као на пример пуковник Монтани, директор Војне акаде мије у Бечу. Најзад, половином 1725. године, Дворски ратни савет прихватио је пројект пуковника Николе Доксата де Мореза, комс је поверено и руковођење радовима на изградњи система одбранс Београда.

Према Доксатовом пројекту, главно упориште одбране пред-стављала је Београдкса тврђава као средиште ширегсистема , који су сачињавале варошка фортификација и истурена утврђења нл супротним обалама Саве и Дунава. Основно утврђено језгро Бео-градске тврђаве - Горњи и Доњи град, према Доксатовој зампслп требало је опасати новим бастионим трасама, при чему је пред-виђено да се стара спољна утврђења у целини поруше. Посебна пажња била је посвећена пројектном решењу за Југоисточнп фронт, који је требало да брани на јлакши прилаз Тврђавп. Он.лс

Краљ капија у Горњем граду - изглсд фаса je

Капија нара Карла VI у Доњем граду - изгдеди спољне и упутрашњс фасаде

70

71

Каиија napa Карла VI - yuyipamn,a фасада

/ Гр< )јект II. Доксата за горњоградска утврђења, ллан из Ратног архива у Бечу

74

је планирана изградња два полубастиона са ориљонима и лучно увученим фланкама, на којима су били положаји за шест батерија топова. Оба полубастиона повезивала је куртина са главном тврђавском капијом (на месту данашње Стамбол капије), испред које се налазио велики равелин. И у Доњем граду била је пред-виђена изградња сличног бастионог фронта испред старог при-станишта, које постаје затворена лука за ратну флоту. Испред главних бастионих фронтова и целогутврђења са копнене стране требало је да се подигне спољна лини ја одбране, коју су сачиња-вале контрагарде са линетама и скривени пут са гласијама.

За одбрану вароши, Доксатовим пројектом била је предвиђена изградња нове бастионе трасе од обале Саве, преко д анашњег Трга Републике, до обале Дунава на Дорћолу . Ову трасу требало је да сачињава осам бастиона повезаних куртинама и спољна ли-нија одбране слична тврђавској. Према истом пројекту, замишље-на је изградња посебних истурених утврђења, на левој обали Саве код ушћа и на супротној обали Дунава.

Посматран у целини, пројект пуковника Николе Доксата пред-ставл>ао је веома успело фортификационо решење. У њему је пот-пуно изражена основна замисао о претварању Београда у утврђени барокни град са војним, економским, управним и дру-гим функцијама. Доксатова пројектна решења била су заснована на начелима такозваног првог система фортификационе школе маршала Вобана, која у то време представља врхунски домет у развоју европских утврђења. Планирани систем београдских фор-тификација пружао је одличне могућности за одбрану града, како са копнене стране тако и при евентуалном нападу са река. Слабо-сти одбране, уочене при опсади 1717. године, отклоњене су из-градњом истуреног утврђења на ушћу Саве.

Остваривање Доксатових замисли представљало је за своје вре-ме огроман подухват. После усвајања пројекта започели су радо-ви, који су трајали готово петнаест година. У том раздобљу у целини су изграђена планирана утврђења Београдске тврђаве, главна бастиона траса Око вароши и утврђење на ушћу Саве. Нови рат између Аустрије и Турске проузроковао је прекид даљих ра-дова, тако да је остала незавршена спољна лини ја одбране ва-рошког бастионог фронта, док на дунавском спољном утврђењу радови нису били ни започети. Упркос томе, у односу на развој током претходних епоха, у овом раздобљу Београдска тврђава до-стигла је свој највећи просторни опсег и врхунски домет у погле-ду одбрамбених решења, који касније никада више неће бити остварен. Читав систем одбране Београда, иако незавршен у це-лини , представљао је у то време најјачу фортификацију на југои-

75

стоку Европе и као такав пружао је могућност за у спешну одбрапу града у време турске опсаде, до које је д ошло 1739. године .

После аустријског пораза у битци код Гроцке, 23. јула 1739. године, турске трупе с тигле су пред Београд. Деморалисани ia поведници аустријске војске нису били спр емни да бране грал, мада су за то постојали сви услови, па су започети преговорп о примирју . И управо када су већ били пости гнути првп успеси у одбрани града, д ошло је до склапања примир ја . Према првој тачки овог уговора, Аустрија се обавезала да Турцима преда Бео град, уз услов да се претходно поруше сва нова утврђења из-грађена после 1717. године . Уговорено је такође да се поруши и ново утврђење на левој обали Саве. Р ушење бастионе трасе око вароши требало је обавити за три месеца, а р ушење нових утврђења Београдске тврђаве у року од шест месеци. Тако је гото-во без борбе предат град, који је током две децени је из грађиван и утврђиван да би постао главно упориште Хабсбуршке монархи је према истоку. И поред снажних утврђења Аустрија ни је успела да одбрани Београд. Пресудни су бнли дру ги ЧИНИОЦи"

Вопсиа капија I у JloihCM гралу- рсститупија ucKanaiuiher изглела

76

Псоградска тврђава послс рушења аустријских утврђења 1740 године - основа

ГУРСКО ГРАНИЧНО УПОРИШТЕ

Под турском влашћу Београд је и даље задржао велики стратешки значај. За Османско царство представљао је кључно одбрамбено упориште од кога је зависила даља судбина европских поседа. Међутим, и поред успешно завршеног рата и успостављања гра-ница на Сави и Дунаву, суочена са р еалношћу својих моћи и међународног положаја, Турска се морала одрећи идеје о понов-ном освајању изгубљених северних територија. Стога Београд у овом раздобљу више није представљао базу за даља освајања, већ искључиво одбрамбену граничну тврђаву. Та чињеница битно је утицала на даљи развој града и његових утврђења, па су стога улагани велики напори да се она оспособе за одбрану. Остварење ових планова није зависило толико од турских намера, колико од њихових стварних могућности. Османско царство са ослабљеном централном влашћу и исцрпљено уну трашњим слабостима није више имало довољно снаге за велики подухват какав је био понов-но утврђивање Београда.

После рушења аустријских фортификација, Београдска тврђава сведена је на свој основни оквир, који су сачињавала стара утврђења Горњег и Доњег града, изграђена и ли обновљена пре 1717. године. Без спољних бастионих фронтова Тврђава је била онеспособљена за одбрану, тако да се као хитан задатак наметала потреба њеног поновног утврђивања. Приликом избора одбрам-беног система за нове бастионе фронтове по свему судећи није било недоумица. У очима Турака представа добро саграђене и неосвојиве тврђаве поклапала се са изгледом утврђења из времена пре аустријског рушења. Стога је било одлучено да се нова утврђења главне бастионе трасе подигну на исти начин и по истом плану као и управо порушене аустријске фортификације .

Изградња нових утврђења започета је већ крајем 1740. године. Уз велике тешкоће и честе прекиде, радови су приведени крају две деценије касније. У том раздобљу Београдска тврђава добила је свој коначни облик у којем је сачувана до наших дана. У погле-ду заступљених решења, новоподигнута утврђења представљају заправо обнову порушених аустријских фортификација у знатно поједностављеном облику. По својој основној концепцији, нова утврђења Београдске тврђаве, као и претходна порушена, улазе у

78

uinon нсточиог фропта у Горњем граду

Иидин капија у Доњем граду

79

Београдска тврђава 1790 године - основа

80

Стамбол капија у Горњем граду - изглсд фасадс 0 1 2 3 4 5 m

l , \ , l , l i _ J i _ l

оквире фортификационих схема Вобанове школе . Међутим, у по-ређењу са п ор ушеним аустријским бастионим трасама, које су представљале одређени домет у развоју европских фортификаци-ја, код нових, турских, запажа се читав низ слабости. Као прво, у ц е лини ј е изостала изградња спољних утврђења испред главног бастионог фронта, ,са линетама и контрагардама, које су имале улогу предње лини ј е одбране. На тај начин главни бастиони фронт остао ј е н е з аштићен , што ј е умањило његову одбрамбену улогу. Са друге с тране поставља се питање о целисходности саме одлуке да се нова утврђења граде по угледу на стара порушена . Наиме, после склапања мировног уговора 1740. године, геополи-тичка ситуација Београда била је битно изменења у односу на претходни период, што је морало да се одрази на другачи ји при-ступ из градњи система одбране. У новој ситуацији Београд је постао истурена гранична тврђава, при чему се леве обале река нису налазиле у турском поседу. Стога није била могућа изград-ња спољних утврђења на с упротним обалама, што је веома

81

82

01 ежавало одбрану Доње г града. Ова ч ињениц а наметала је потре-u\ ца се траже друга, боља фортификациона решења , о чему Турци о ч ш л е д н о нису водили довољно рачуна. Ј е д и н и у сп ешан по-кушај у том смислу представља изградња ј аког бедема око Вели-ког барутног магацина у Доњем граду. На тај н ачин , овај важан објекат био је добро обезбеђен од е в ентуалних погодака са по-ложаја на левој обали Саве.

У ово време бастиона лини ј а одбране око в ароши ни ј е обнав-љана. На њеном месту из грађена је палисадна ограда са ровом без већег одбрамбеног значаја. Тако је цео систем одбране Београда поново сведен само на Тврђаву, за разлику од претходног периода, када је она представљала ц ентрално у т врђење у оквиру ј е дно г шир е г система.

Нови рат и прпвр емено аустријско запоседање града (1789-1791) нису оставили трагове на фортификаци ј ама Београдске f тврђаве . Судећи према сачуваним документима , посебно плано- \ вима, у овом раздобљу су в ршен е припр еме за о јачавање система одбране Тврђаве . Међутим , п л анир ан е радове осу јетила ј е понов-на предаја града Турцима .

Складиште хране и пекара у Доњем граду- цртеж из 1790 године

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА У 19. И 20. ВЕКУ

Рат окончан Свиштовским миром 1791. године, био је последњи сукоб између Аустрије и Турске. Мада је Београдска тврђава оста-ла и даље турско гранично упориште, у наредном раздобљу, све до половине 19. века, то више није била њена основна улога. Прилике у Београдском пашалуку брзо су се мењале. Султанову власт нису више угрожавали спољни непријатељи, већ уну-т р ашњи немири у г р аничним областима. Сукоби побуњених ја-ничара са царском војском били су честа појава у последњој децени ји 18. века, а сазревали су и услови за отпочињање ослобо-дилачке борбе српског народа. У тој ситуацији, уместо нека-дашње улоге граничног утврђења, Београдска тврђава постаје војно и управно средиште царске власти у борби против Срба и њихових тежњи ка самосгалности. У односу на те потребе, Бео-градска тврђава, обновљена у претходном раздобљу, пред-стављала је јако турско упориште, иако је у поређењу са развојем европских фортификација већ била у великој мери застарела.

Своју последњу опсаду Тврђава је дочекала крајем 1806. годи-не. Српска устаничка војска под Карађорђевом командом, после великих победа на Мишару и Делиграду, стигла је и до бедема Београда. После вишенедељних борби, иако недовољно опремље-ни, устаници су успели да присиле турску посаду на предају. Заузимање Београда имало ј ео громан значај за даљи развој устан-ка. После четири столеђа ослобођени град поново је постао сре-диште Србије, а његова Тврђава главно војно упориште . Српска посада остала је у Тврђави све до слома устанка, 1813. г. али већи радови на њеним фортификацијама нису предузимани. Ни у по-следњем раздобљу турске власти није било нових доградњи ни ти значајнијих обнова.

У време када је српска војска сменила турску посаду, 1867. го-дине, Београдска тврђава више није имала неки већи одбрамбени значај. После појаве олучене артиљерије са експлозивним зрном, сва европска утврђења грађена током 17. и 18. века изгубила су своју некадашњу важност. Тако је и за српску војску Београдска тврђава значила само ограђени комплекс касарни и складишта.

Велика разарања Тврђава је претрпела у време Првог светског рата. Иако давно застарела, њена утврђења су брањена као важно

84

Општи изглсд Псоградске тврђаве са ушћа Савс (сиимак са почстка 20 вска)

упориште у спстему одбране Београда и граница Краљевине Србије . У жестоким бомбардовањима из мерзера током 1914, а нарочито у ј есен 1915. године, порушени су сви стари објекти у ун у т р ашњос ти Тврђаве, а њени бедеми јако су ошт ећени .

Убрзано пропадање Београдске тврђаве наставило се и у раз-добљу између два светска рата. Разво јни путеви савременог града сударали су се са бедемима старе тврђаве. Новом саобраћа јницом пресечен је Доњи град, а спољна утврђеЊа постепено су прекриле парковске стазе. Уз саме бедеме никао је и Зоолошки врт. Међу тим у исто време рађала се и свест о потреби чувања Тврђаве као на јзнача јнијег споменика прошлос ти града. Обнављани су неки делови бедема, Зиндан куле су добиле нова круништа са зубцима, а у ц е лини је реконструисана Ј акшићева кула у Источном подграђу. Обновљена је и стара угаона кула Горњег

85

града, уз источну капију, која је делом била разрушена 1915. го-дине . Ратне ране биле су залечене и на зидовима куле Небо јше у Доњем граду.

Ново раздобље у дугој историји Београдске тврђаве настало је у првим годинама после Другог светског рата. Коначно је изгу-била сваки одбрамбени значај и војска је напустила њен е бедеме. Започета су обимна археолошка истраживања а потом и велики конзерваторски радови. Од заборава спашавају се изгубљена саз-нања о овоме некада славном утврђењу, а његовим бедемима и кулама враћају п р еђашњи облици. Тврђава стара готово два миле-нијума прилагођава се новом времену и потребама савременог човека, као велики музеј историје Београда и омиљено с т ециште његових грађана.

ЧНЛЧЛЈМИЈИ ИЗВОРИ

l>< ртрПНДОН де ла Брокијер, Путовање преко мора (L'voyage d'outremer) I [риредио И мренео М. Рајчевић, Београд 1950.

\1 Динић, Грађа за историју Београда у средњем веку I и II, Београд 1951.

I Елезовић, Турски извори за историју Југословена, Братство XXVI, 1932.

I Елезовић-Г. Шкриванић. Како су Турци после више опсада заузели Београд,

Београд 1956.

I влија Челеби, Нутопис. одломци о југословенским земљама, превод X.

Шабаповић, Сарајево 1967.

loannis Cinnami Epilome rerum ab Ioanne et Manuele Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836.

Константин Филозоф, Живот Стефана Лазаревића деспота српског, ед. В. Јагић, Гласник Српског ученог друштва XLII, 1875; Превод: Л. Мирковић, СКЗ. књ. ,

Nicitae Choniatae Hisloria, rec. I. Bekker, Bonnae 1835.

I'. Самарџић, Србија и Београд у списима француских савременика 16-17 века,

Београд 1961.

Византијски извори за историју народа Југославије I—IV, Београд 1955-1971.

265, Београд 1936.

ЛИТЕРАТУРА

М. Бајаловић-Хаци Пешић, Средњовековни Београд у светлости археолошких открића. Историја Београда 1, 1974, 296-301.

М. Бајаловић-Хаџи Пешић, Улазни комплекс београдског унутрашњег града у времену од XII до XVII века, Саопштења XVI, Републички завод за заштиту споменика културе Београд 1984, 67-84.

Ф. Паришић. Византијски Сингидуиум, Зборник радова Византолошког института 3, 1955,1-13.

Д. Бојовић, Резултати археолошких истраживања на убицирању римског војног логора у Сингидунуму, Старинар XXVI, 1975, 71-83.

Историја Београда I—III, Београд 1974.

Д. Јовановић, Кула Небојша и старо пристаниште, Старинар XIV, 1939, 111.

Ј. Калић-Мијушковић, Београд у Средњем веку, Београд 1967.

Ј. Калић, Опис Београда у XV веку, Зборник Филозофског факултета ХП-1 1974, 443-452.

Ј. Калић. Подаци Алберта Ахенског о угарско-византијским односима крајсм XI века, Зборник Филозофског факултета Х-1. 1968, 183-190.

В. Копдић. 1'имски војни логор на Горњем граду, Бсоградска тврђава кроз историју. Каталог Галерије САПУ 7, Београд 1969, 9-16.

Г. Марјановић-Вујовић, Пристаништа Београдског града, Саопштења Завода за

заштиту споменика културе града Београда 11, 1970.

Г. Марјановић-Вујовић, Slavic Belgrade, Balcanoslavica 2 ,1973, 1-15.

Г. Марјановић-Вујовић, Западно иодграђе, Историја Београда 1, 1973. 302-306.

М. Поповић. Средњовековна црква успења Богородице у Београду, Зборник Народног музеја 1Х-Х, 1979, 497-512.

М. Поповић, Средњовековпа предграђа Београдског града, Годишњак града БеоградаХХУ, 1978, 121-131.

М. Поиовић. Утврђене средњовековне капије на S-I бедему Београдског града. Саопштења завода за заштиту сноменика културе града Београда 9. Београд 1970.

М. Поповић, Велики бунар Београдске тврђаве, Годишњак града Београда XXIV, 1977, 31-36.

М. Поповић, Београдска тврђава, Београд 1982.

М. Поповић. Пови резултати истраживања приобалних утврђења Београдске тврђаве, Саопштења XVIII, Рспублички завод за заштиту споменика културе. Београд 1980, 181-198.

l'. Гричковић, Београдска тврђава и варош 1739-1789 године, Годишњак града Београда XX. 1973. 49-87.

!'. Веселиновић. Београд па старим гравирама, Београд 1966.

М. Вуловић, Капије Београдске тврђаве, Годиши.ак града Београда XIX, 1972, 157-176.

/ рафичка опрсма Тоде Рапајић

l\\ч>сктура Даница Димитри ј е пић

Колор рспродукција па наслопној страни 11сбојша Борић

Порскло илустрација Ирт ежи - Н. Ст епановић Фотографи ј е Н. Борић - на с транама 28, 34, 38, 42, 43, 48, 56, 62, 64, 65, 78 М. Дедић - на странама 11, 40, 52 М. Поповић - 27 Д. Ј ов ановић - 79

•

Ова књи г а штампана ј е средствима Градског фонда за финансирање културе града Београда и уз учешће Републичко г фонда за културу

Издапач Завод за з аштиту спомепика културе града Београда Београд, Калемегдан 14

Штампа Графичко-издавачко прсдузеће „Култура", Beoipaa, Обилићев венац5

Гираж 5 0 0 0 п р и м е р а к а