bajaga raznosač radosti-feljton novosti

8/4/2019 Bajaga raznosač radosti-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/bajaga-raznosac-radosti-feljton-novosti 1/6

Pozitivna geografija 07. decembar 2004.

Publika na prvoj ploĉi prepoznala zarazne izlive dobrog raspoloţenja i vedar duhBeograda osamdesetih. Imaginarni pacifistiĉki marš oko sveta.

Piše: Ivan IvaĉkovićMOMĈILO Bajagić Bajaga ove godine slavi redak i dragocen jubilej: dve decenije solo karijere. Ni u svetunema puno muziĉara koji se mogu pohvaliti tom brojkom. Stvar je, meĊutim, još interesantnija ako se znada Bajaga uopšte nije ţudeo za sopstvenom karijerom. Naprotiv, ona je poĉeta pod nekom vrstom prinude. Već dokazan kao gitarista i autor u "Ribljoj ĉorbi", Bajaga je tokom 1983. godine shvatio da neţnisenzibilitet njegovih pesama sve teţe ide ruku pod ruku sa oporošću Bore ĐorĊevića. MeĊutim, ne samošto Bajagić nije nameravao da napusti "Riblju ĉorbu" - ostao je u njoj sve dok ga Bora nije izbacio - nego ni

sa svojim pesmama iz te godine nije imao posebnih ambicija. Snimao ih je u iznajmljenom stanu u

Kosovskoj ulici, i u Studiju 5 RTV-a, u neformalno j atmosferi, okruţen prijateljima. Te pesme našle su se na Bajaginom prvom samostalnom albumu, nazvanom "Pozitivna geografija" iobjavljenom 1984. godine. Iako je, dakle, u tom trenutku još bio ĉlan "Riblje ĉorbe", ovaj momenat sesmatra zvaniĉnim poĉetkom njegove solo karijere.

Ĉak ni PGP RTB, koja je objavila "Pozitivnu geografiju", nije imala mnogo poverenja u album, pa ga je,kao pretendenta na katastrofu, štampala u svega 15.000 primeraka. MeĊutim, umesto da propadne, Bajaga

je došao u situaciju da otvori šampanjac: publika je na ploĉi lako prepoznala zarazne izlive dobrograspoloţenja i vedar duh tipiĉan za Beograd osamdesetih. Uz hitove "Mali slonovi", "Tekila-gerila",

"Limene trube" i "Papaline", Bajagić je osvojio tinejdţere - uskoro će osvojiti i starije - postajući autentiĉnigradski simbol. Ne oĉekujući takav razvoj dogaĊaja, on zvaniĉno nije imao grupu koja bi ga pratila; imao jesamo labavu ekipu koja mu je pomogla da snimi prvi album.

SA tom ekipom je, u ĉuvenom zagrebaĉkom klubu "Kulušić", odrţavši prvi koncert, naĉinio od Zagrebasvoje najĉvršće uporište, ĉvršće ĉak i od Beograda. Mada, ni njegov premijerni beogradski koncert nikakonije bio za potcenjivanje. Naprotiv, posle tog koncerta, odrţanog 21. aprila 1984. u Domu sindikata,publika se uverila da Bajaga brzo izrasta u najvećeg raznosaĉa radosti na jugoslovenskoj rok sceni.Verovatno najveseliji trenutak koncerta bio je puštanje belih i plavih balona za vreme "Malih slonova": bio je to momenat izbijanja euforije koje je potrajala do kraja koncerta, ukljuĉujući i dva bisa. Tinejdţerke su, pri tom, još pre biseva potpuno okupirale ne sam prostor ispred bine, nego i samu pozornicu, gurajući se dadotaknu svog novog heroja.

Posle koncerta, Bajaga, njegova grupa - koja je tek malo pred nastup u Domu sindikata dobila ime"Instruktori pozitivne geografije" - i nekoliko prijatelja otišli su u Bajagićev stan. Svi su, razume se, bili

prezadovoljni i tu su poĉele da se raĊaju prve iskrice oduševljenja i vere da stvar moţe zaista biti velika.Utisak je potvrĊen uspelim koncertima u Nišu i Zrenjaninu, a novine su poĉele da se interesuju za Bajaginsolo album. "Omladinske" su bile prvi list koji mu je dao naslovnu stranu, opisujući njegovu ploĉu kao"imaginarni pacifistiĉki marš oko sveta". Sam Bajaga je naslov albuma objašnjavao time što "nemanasilniĉke raspodele zelje, već je poĉela pozitivna u smislu: hajde da se svi svuda radujemo". Samo sedam godina kasnije, radosti je nestalo, a "nasilniĉka raspodela zemlje" postala je svakodnevicaSFRJ Jugoslavije.

Trijumf "jastuka" 08. decembar 2004.

"Sa druge strane jastuka", jedan od najprodavanijih albuma u istoriji ovdašnje popularnemuzike. Hiljade ljudi sa "Instruktorima" na "Tašmajdanu".

Piše: Ivan Ivaĉković

AKO je 1984. godina oznaĉila poĉetak karijere Bajage i njegovih "Instruktora pozitivne geografije", onda

je 1985. bila godina njihove potpune vladavine. Uz album "Sa druge strane jastuka" grupa je skratila ime -

od tada se zovu samo "Instruktori" - i ustalila se u ovoj postavi: Momĉilo Bajagić (vokal, gitara), Dejan

Cukić (vokal, udaraljke), Ţika Milenković (vokal, gitara), Nele Stamatović (gitara), Miroslav Cvetković(bas) i Vlajko Golubović (bubnjevi). Uskoro im se prikljuĉio i klavijaturista Saša Lokner, ĉije je sviranjeprimetno uticalo na zvuk grupe.



Kao i u sluĉaju prvog albuma, oko "Jastuka" i njegovog komercijalnog potencijala bilo je mnogo skepse.Sam Bajaga je razmišljao da objavi singl sa pesmama "Dobro jutro, dţezeri" i "Zaţmuri", a da na ostalo,

jednostavno, zaboravi. Srećom, bilo je i ljudi koji su mislili drugaĉije. MeĊu takvima je najveći optimista bio Dejan Cukić koji je osetio da je skrojen izuzetan album. U nekim razgovorima, on je poredio "Jastuk"sa antologijskim ploĉama "Mrtva priroda" "Riblje ĉorbe" i "Šta bi dao da si na mom mjestu" "Bjelog

dugmeta".

Cukić je bio u pravu: "Sa druge strane jastuka" jeste jedan od najboljih i najprodavanijih albuma u ĉitavoj

istoriji ovdašnje popularne muzike. Uz pregršt hitova - "Zaţmuri" i "DŢezeri" predstavljali su samonajblistavije bisere u dugaĉkoj ogrlici - ova ploĉa bila je trijumf kakav se dogaĊa jednom u ţivotu.

PROMOVIŠUĆI "Jastuk", "Instruktori" su 8. i 9. juna, odrţali dva koncerta na "Tašmajdanu". Prve veĉerispustio se teţak pljusak i oĉekivalo se da će koncert biti odloţen. MeĊutim, osam i po hiljada ljudi je po

jakoj, gustoj kiši strpljivo ĉekalo na tribinama i u parteru. "Instruktori" su prelomili: ne samo da su odrţalikoncert, nego su, izlazeći na otkrivene delove bine, iskisnuli, zajedno sa svojom publikom, do gole koţe.Osim što je kiša potopila i uništila dobar deo opreme, grupa se kockala ţivotom: u akvarijumu kakav je bio"Tašmajdan", jedan ogoljeni kabl bio bi dovoljan da se neko proslavi tako što će umreti na sceni.

Srećom, slava nije traţila ljudske ţrtve, svi ĉlanovi ostali su u ţivotu, postavši, u oĉima mlade generacije,ultimativni idoli. Sutradan, na drugom koncertu, vreme je bilo lepo, a klinci su se bacali pod fontanu i

ulazili mokri na stadion ne bi li napravili ĉudesan ambijent kakav je vladao prethodne veĉeri.

U jesen 1985. histerija oko "Instruktora" pretvorila se u pravi delirijum. Na koncertu u Svetozarevu, jedna

devojka je uspela da se popne na binu: prvo je ujela Dejana Cukića za zadnjicu, a potom olizala znoj saBajaginog tela. u Kragujevcu je 2.000 ljudi ostalo ispred hale, a unutra je Bajagić morao da smiruje publikulaganim pesmama, jer se ĉinilo da će parter eksplodirati. U Prištini je ĉak i predgrupa morala da pomaţeobezbeĊenju u zaustavljanju oboţavateljki koje su bukvalno kidisale na Bajagu, Cukića i Ţ iku

Milenkovića. U Skoplju su redari izvlaĉili onesvešćene, i tako dalje.

Vrhunac turneje bio je koncert u Zagrebu. Kada se svetlo u velikoj dvorani "Doma sportova" ugasilo,

"Instruktore" je doĉekao huk od kojeg su se svi najeţili, a na najavu: "Veĉeras za vas, Bajaga i

`Instruktori "̀, parter je poĉeo da se talasa u stanju koje se najkraće i najtraĉnije moţe opisati kao potpunaraspamećnost.

Kada su, pak, "Instruktori" poĉeli da sviraju "Zaţmuri", halu su obasjale hiljade šibica, sveća i prskalica.Bajaga je bio na ivici suza.

ZVUK

TREĆI album "Instruktora" - "Jahaĉi magle" iz 1986. godine - predstavljao je njihov kreativni vrhunac.

Pokazujući osobine rasnih autora, Bajaga je - kao i na prethodnoj ploĉi, samo još hrabrije - eksperimentisao

sa razliĉitim ţanrovima, tako da su "Jahaĉi" nudili usloţnjen i izrazito zreo zvuk. Posebno interesovanje izazvala je vest da će na albumu gostovati jedna od najpopularnijih jugoslovenskih

pevaĉica Josipa Lisac. I zaista, u pesmi "Ja mislim 300 na sat" ona je, kao pravi profesionalac, iz prvog

puta, bez ikakve potrebe za dodatnim snimanjem, otpevala prateće vokale u maniru crnaĉkih soul majstora.

Samo ljubav 09. decembar 2004.

Na Beogradskom sajmu Bajagi i "Instruktorima", uz kolektivno ushićenje, podršku pruţilo 18.000 ljudi.

Piše: Ivan Ivaĉković"JAHAĈI magle" su imali nekoliko pravih hitova ("Samo nam je ljubav potrebna", "442 do Beograda",itd.). Bio je to album na kojem je muzika praštala na sve strane, ali je istovremeno bilo jasno da grupasuperiorno kontroliše svaki ton. Štampa je ovu ploĉu hvalila kao malo koju do sada. Saţimajući opšteraspoloţenje, "TV novosti" su kratko konstatovale: "Treća ploĉa - treće remek -delo", a jedan drugi list je, u

egzaltiranoj recenziji, zakljuĉio: "Bajagine pesme su zasluţile sjajnu grupu, a "Instruktori" su zasluţilinjegove sjajne pesme, i to je jedna lepa romansa".



Sredinom osamdesetih, u republikama SFR Jugoslavije poţeleo je primetno bujanje nacionalizma. Ţelećida se, kako je sam govorio, "toj negativnoj energiji suprotstavi", Bajaga je, u jesen 1986, krenuo na turneju

pod nazivom "Samo nam je ljubav potrebna". Turneja je bila spektakularna: novine su, recimo, zabeleţileda su u Nišu "Instruktori" prodali više karata od "Bijelog dugmeta". Dvadeset drugog novembra, grupa je, u Hali 1 Beogradskog sajma, odrţala dotad najveći koncert u karijeri:18.000 ljudi pruţilo je Bajagi i "Instruktorima" podršku koja je najĉešće liĉila na kolektivno ushićenje."Imali smo veliku tremu", govorio je kasnije Bajaga. "Dovoljno je bilo pogledati u ono grotlo ispred bine,

pa da ĉovek izgubi dah." Besprekornom organizacijom koncerta na Sajmištu posebno je bio zadovoljanSaša Dragić, menaxer "Instruktora". Mada je i koncerte na "Tašu" organizovao izvrsno, njemu je trebalopuno vremena da pridobije potpuno poverenje grupe. Od 1986, meĊutim, Dragić ne samo da je uţivaoveliki autoritet, nego je postao i Bajagin blizak prijatelj. NJih dvojica će kasnije postati i kumovi, a Dragićće biti kljuĉni strateg i poslovoĊa Bajagine karijere.NAREDNE, 1987. godine, "Instruktori" su odrţali ozbiljnu turneju (više od ĉetrdeset koncerata) po SSSR -u. Dve godine ranije, svirali su u Moskvi, na 11. festivalu omladine i studenata, koji je otvorio liĉno MihailGorbaĉov. Tada su, u moskovskom parku Gorki, "Instruktori" tako zagrejali masu da je policija prekinula

koncert. Ovoga puta, meĊutim, imali smo priliku da steknu znatno veće iskustvo, pokaţu se na mnogo višemesta, odliĉno zarade i poĉnu sa pravim osvajanjem sovjetskog trţišta. Na turneji ih je videlo više od100.000 ljudi, a izdavaĉka kuća "Melodija" postala je veoma zainteresovana da objavi njihove albume. MeĊutim, "Instruktori" su već bili umorni, ne samo od sovjetske turneje, nego od iscrpljujućeg tempa kojimsu radili još od 1985. Jedini koji je još imao puno entuzijazma - doduše ne za grupu nego za sopstvenukarijeru - bio je Dejan Cukić. On je 1987. objavio prvi solo album "Spori ritam" i uskoro napustio bend.Mada je Cukić, pogotovo na bini, bio motor grupe, "Instruktori" su sa "Prodavnicom tajni", prvim

albumom bez njega, dostigli neke od komercijalnih špiceva cele karijere. Ako su "Jahaĉi magle" bili Bajagin umetniĉki plafon, onda je "Prodavnica tajni", objavljena 1988, bilakomercijalni podvig. Album svedene, disciplinovane forme, uz povremeno dodavanje orijentalnih zaĉina,"Prodavica" je postala - i ostala - ultrapopularna. Zahvaljujući hitovima "Plavi safir", "Godine prolaze","Ruski voz" i drugima, prodata je u nekoliko stotina hiljada primeraka.

"Prodavnica tajni" je snimana tokom oktobra meseca u Novom Sadu. U isto vreme i u istom gradu, taĉnonaspram studija, ispred zgrade PK SK Vojvodine, trajale su demonstracije protiv vojvoĊanskog politiĉkogrukovodstva. Srbi i Crnogorci sa Kosova, izmuĉeni terorom koji su nad njima sprovodili kosovski Albanci,traţili su od vlasti u Beogradu, Novom Sadu i Podgorici da ih zaštiti, a graĊani u ta tri, i mnogim drugimgradovima, pridruţivali su im se na protestnim mitinzima. Prepoznavši u Slobodanu Miloševiću svogheroja, oni su zahtevali da se stara, birokratizovana rukovodstva povuku i da se Miloševiću, koji je delovaoenergiĉno, prepusti rešavanje problema.

PADA VLADA

U OKTOBRU je vojvoĊansko rukovodstvo moralo da popusti, jer se na gradskom trgu skupilo 70.000demonstranata. "Otvorili smo prozor u studiju", seća se Bajaga, "i na trgu videli masu ljudi. Ja sam pre toga

bio na Tajlandu i u Burmi, pa nisam taĉno znao šta se dešava, ali sam, naravno, odmah shvatio da je neštokrupno."

Po završetku snimanja "Prodavnice tajni", "Instruktori" su otišli u Titograd, današn ju Podgoricu, da snime

nekoliko spotova. I tamo su naleteli na nerede: Crnogorci su takoĊe traţili smenu tromog i okoštalogrukovodstva. Tamo je smena išla teţe - bilo je i krvavih glava - ali je vlast, ipak, pala.

Malo kasnije, novosadski list "Stav" objavio je intervju sa Bajagom. Muziĉar je objašnjavao: "Kad sam sevratio iz Ranguna, tamo su izbile demonstracije. U Rusiji smo svirali u Viljnusu, gde su sad neredi. Došlismo u Novi Sad da snimamo baš kad su izbile demonstracije, a posle smo snimili šou za TV Titograd."

Redakcija je ovom tekstu dala polušaljiv naslov "Gde da doĊem, padne vlada".

Svemir čuje nemir 10. decembar 2004.

Bajagić jedina muziĉka zvezda dobrodošla u svim delovima SFRJ. Pesme o "hiljaduuţasa i strahova u noći"

POSETA na turneji, odrţanoj povodom objavljivanja "Prodavnice tajni", bila je rekordna, a Bajaga je, kaozakleti pacifista, u sam suton osamdesetih ostao poslednja velika zvezda dobrodošla u svim delovimaSFRJ. Tako nešto nije pošlo za rukom ni Goranu Bregoviću, ĉiji su se ideološki lupinzi svima popeli na



glavu, a ni Bori ĐorĊeviću, koji je podrţavao Slobodana Miloševića, omiljenog u Srbiji i Crnoj Gori, aliprezrenog u Sloveniji, Hrvatskoj i jednom delu Bosne i Hercegovine.

Godine 1989, "Instruktori" su objavili "ţivi" dvostruki album "Neka svemir ĉuje nemir", a 1991. pojavio semini-album "Ĉetiri godišnja doba". Uz gostovanje operske dive Jadranke Jovanović, "Ĉetiri godišnja doba"

bila su promovisana koncertom u Centru "Sava". To mesto je odabrano zato što su jedino tamo postojali

detektori na ulazu. Borba protiv starih republiĉkih oligarhija i trvenja oko Slobodana Miloševića pretvorilisu se u meĊurepubliĉku svaĊu, potom je došlo do raspada Saveza komunista, a onda i raspada Jugoslavije.

Raspad je bio krvav, uz rat, i situacija je postala potpuno neregularna. Po beogradskim kafićima sueksplodirale bombe, grad više nije bio siguran, a rokenrol je bio pregaţen turbo folkom i ostalim vidovimaratniĉke kulture. U takvoj situaciji, depresivan i obeshrabren, Bajaga je rešio da raspusti grupu, bez jasne

ideje šta će dalje u ţivotu da radi.

MENAXER Saša Dragić, poznat po nepresušnoj energiji i velikoj istrajnosti, odvratio je Bajagu od namereda raspusti "Instruktore". Dragić se zarekao da će grupa snimati novi album u uslovima koji će biti isti kaou najbolja vremena. Krajem 1992, kada je snimanje poĉelo, to je zaista bio hrabar plan.

Jer, Srbija je brzo spadala na prosjaĉki štap: videvši u Slobodanu Miloševiću glavnog krivca za rat i raspadSFRJ, Zapad je SR Jugoslaviju, sastavljenu samo od Srbije i Crne Gore, kaznio rigoroznim ekonomskim,

kulturnim i sportskim sankcijama, potpuno je izolovavši od sveta. Bio je to jedan od mnogih pogrešnih poteza Amerike i zapadne Evrope: sankcije su jaĉale samog Miloševića dok se ţivot obiĉnih graĊana

pretvorio u pakao. Osim toga, izolacija je pogodovala narastanju ksenofobije i svakovrsnog primitivizma, akultura je bila potpuno uništena.

Uprkos tome, Bajaga je, vrativši entuzijazam, snimio album "Muzika na struju", po nekim mišljenjimanaj bolji u celoj karijeri. Kada je završio snimanje, izjavio je kako grupa nikada nije radila u boljimuslovima. Zasluga za to nesumnjivo je pripadala Dragiću.

Objavljena 1993, ured opšteg mrtvila, "Muzika na struju" liĉila je na cvet izrastao iz betona. Višeslojna,doterana znalaĉki, i sa strašću, ploĉa je uspela da uhati duh teškog vremena u kojem je nastala: Bajaga je

pevao o tome kako gore "duše, planine i kuće", o "hiljadu krikova i iscepkanih slika", i tako dalje.

Promovišući "Muziku na struju", Bajaga i "Instruktori" su prodali sve karte za koncert u beogradskoj Hali

sportova, ali u ostalim gradovima ionako proreĊena publika više nije mogla ni da sanja o kupovini karata za

koncerte. Tako su, na primer, u Jagodini "Instruktori" prodali svega 300 ulaznica, u Kragujevcu samo 500,a u Nišu, gde ni na jednom dotadašnjemkoncertu nisu imali manje od 6.000 posetilaca, bilo je prodato 1.000 karata. Bajaga se zato okrenuo

nastupima u inostranstvu, najpre po diskotekama, a onda i ozbiljnijim prostorima. Tamo su, meĊutim,odlazili samo on i Dragić. Štaviše, Dragić je, ne bez ponosa, izjavljivao kako bend više ne uĉestvuje udonošenju bilo kakvih odluka. "To radimo Bajaga i ja", govorio je menaxer.

Osim sviranja po Evropi - nešto kasnije će poĉeti da obilazi i druge kontinente - Bajaga se trudio da spoji i

delove bivše, razdrobljene domovine. NJegov prvi odlazak u Sloveniju uraĊen je diskretno, ali je drugiizazvao mnoge pompe. Slovenaĉke vlasti su, naime, odbile da mu izdaju vizu, što je u velikom delutamošnje javnosti izazvalo burna negodovanja. Proceduralne zavrzlame trajale su mesec i po dana i imale

su za cilj da Bajaga iznerviran, odustane od koncerta.

"TIVOLI"

MEĐUTIM, pritisnut javnim mnjenjem, oglasio se liĉno Milan Kuĉan, predsednik Slovenije. On je kazao

kako se nada da će Bajaga ipak doći i kako će to biti "zadovoljstvo mladima, koji Bajagu oboţavaju".Kuĉanova izjava bila je presuĊujućeg karaktera, pa je koncert konaĉno odrţan. U velikoj sali "Tivolija",ispunjenoj tako da ni igla nije mogla da padne, vladala je fantastiĉna atmosfera. "Instruktori" su doĉekani iispraćeni uz mešavinu suza, ovacija, ljubavnih poruka i transparenata na kojima je pisalo "Bajaga zapredsednika!"

Kada je sve bilo gotovo, Mladi forum Zdruţene lige socijaldemokrata Slovenije zatraţio je ostavke Lojza



Peterlea, ministra inostranih poslova, i Sergeja Pelhana, ministra kulture, "zato što su, zabranjujućiBajagine koncerte, upleli politiku u kulturu".

Do prve linije 11. decembar 2004.

Koncert na pedesetak kilometara od fronta. Numera "Moji drugovi" otvorila vrata zaĉesta gostovanja u inostranstvu.

Piše: Ivan IvaĉkovićOSIM u Sloveniji, ljubav i poštovanje za Bajagu postojali su i u drugim delovima bivše Jugoslavije. Ĉak i uHrvatskoj, sa kojom je Srbija bila u posebno zategnutim odnosima. "Muzika na struju" tamo se prodavala

piratskim kanalima, a ogroman broj hrvatskih novinara akreditovao se i pratio koncert "Instruktora" u

LJubljani. Bajagić je, s druge strane, govorio kako bi "sutra svirao u Zagrebu".

To tada, ipak, nije bilo moguće, ali je bilo izvodljivo svirati u Kninu ili Banjaluci. U Kninu je sve prošlokako treba, meĊutim, u Banjaluci, u dvorani "Borik", na pedesetak kilometara od linije fronta, umalo jedošlo do incidenta. U jednom trenutku, na binu je poĉeo da se penje izrazito krupan momak, obrijan do

glave, sa pištoljem i dve bombe za pojasom. Uzeo je metalnu šipku, iskrivio je golim rukama i poĉeo da prilazi Bajagi. ObezbeĊenje se nije usudilo da interveniše, ali se Bajagić snašao. Krenuo je momku u susreti zagrlio ga. Ovaj je seo na binu, i kada se "ohladio", dozvolio je redarima da ga vrate u publiku.

- Tu je svašta moglo da se dogodi - govorio je kasnije Bajaga. - Ali, generalno, naišli smo na divan prijem. Niko nije traţio da se opredeljujemo za bilo koga, niti bih ja to uĉinio. Bili su presrećni što smo došli dasviramo. Tim pre što niko nije verovao da ćemo se probiti kroz sneg visok metar i po, a i zato što im jeuopšte bilo neverovatno da neka grupa pristaje da svira tako blizu ratnih okršaja. Oni su posle godinu i po

dana dobili struju, a dvadeset dana posle struje stigli su "Instruktori".

U martu 1994, Bajaga i "Instruktori" rešili su da proslave desetogodišnjicu postojanja sa dva koncerta uDomu sindikata, mestu u kojem su imali beogradski debi. Rimejk, meĊutim, nije uspeo: prve veĉeri zvuk je

bio zamazan i povremeno se pretvarao u nesnošljivu jeku, scenografija je bila nemaštovita, a lajtšounefunkcionalan.

NA bini se videlo da je reĉ o posvaĊanoj, kreativno potrošenoj grupi koju najmanje interesuje da pravi

sentimentalnu povest sopstvene karijere. Ta karijera bila je novembra 1994. zategnuta do pucanja: u Šapcui Ĉaĉku bend se tako ţestoko posvaĊao da je otkazao izlazak na binu, a do pravog brodoloma došlo je uPrištini, kada je Bajaga, gnevan zbog toga što se Nele Stamatović i Vlajko Golubović nisu pojavili navreme, obavestio ostale da "`Instruktori` više ne postoje" i da "od sada svako moţe da radi šta hoće".

Nešto pre toga, Bajagić se razišao i sa Sašom Dragićem. Razlozi tog razilaska ni danas nisu sasvim jasni. U

opticaju su najĉešće dva objašnjenja, ali nijedno ne osvetljava priĉu do kraja. Po jednom mišljenju, Bajagićnije hteo da sa Dragićem deli novac koji je zaraĊivao nastupima u inostranstvu. Po drugom tumaĉenju,Bajaga je smatrao da ga je Dragićeva strategija suviše pribliţila folk zvezdama, ĉime je znaĉajno okrnjenareputacija kod gradske publike, kao i da je Dragićeva narasla arogancija postala prepreka za normalnoposlovanje.

U SVEMU ovome ima neke istine. Pesma "Moji drugovi" - moţda najveći hit u celoj Bajaginoj karijeri -

ulila je odluĉujuću koliĉinu "benzina" u njegovo sviranje po inostranstvu; sume koje se tako zaraĊujusvakako nisu za potcenjivanje, a Bajagić je shvatio da bar jedno vreme moţe biti sam svoj menadţer. Dalje,on se u jednom trenutku zaista našao preblizu "narodnjaka". Gostovao je sa njima u televizijskimemisijama, za omot "Muzike na struju" fotografisao se u garderobi koja bi više priliĉila nekoj folk zvezdi, ana promociju te ploĉe bila je pozvana i Zorica Brunclik. I najzad, ĉinjenica je da je Dragić, u poslednjojfazi njihove saradnje, sebe shvatao ozbiljnije od samog Bajage.

Ĉinjenica je, takoĊe, da Bajaga nije imao nikakav osećaj za tajming: otpustio je menadţera dok se ovaj ubolnici oporavljao od kolapsa.



Ruža vetrova 12. decembar 2004.

Opevao Beograd, a još uvek uspešno povezuje mnoge delove bivše Jugoslavije, o ĉemusvedoĉi i nedavni trijumfalni koncert "Instruktora" u Zagrebu.

Piše: Ivan Ivaĉković

POMALO iznenaĊujuće, Bajagin razlaz sa Sašom Dragićem i rascep u samoj grupi nisu oznaĉili kraj"Instruktora". Bajaga je obnovio bend, dovevši dva nova ĉlana. Gitarista Vlada Negovanović zamenio je Neleta Stamatovića, a bubnjar Ĉedomir Macura došao je umesto Vlajka Golubovića. U toj postavi, bend je 1996. godine o bjavio disk "Od biţuterije do ćilibara". Mada je to bio album bez

pesama koje menjaju ţivot, i mada je primetno zaostajao za prethodnim ploĉama "Instruktora", bilo je jasnoda Bajagin dar za pravljenje savršenih melodija još nije potrošen. Jedna od tih melodija, "Što ne moţe nikomoţeš ti", ĉula se na velikim protestnim šetnjama 1996. i 1997. godine. GraĊani su se tada pobunili zato što

je Miloševićeva vlast falsifikovala rezultate lokalnih izbora. Bajaga je ţeleo da osveţi svoju karijeru u Srbiji i odsvira jednu pravu turneju, ali za tako nešto još je bilorano: zemlja je, naprosto, i dalje bila previše siromašna, pa cena karte nije mogla da pokrije troškovekoncerta. Zato je Bajagić odluĉio da bar u Beogradu odrţi besplatan spektakl. Na Trgu RepublikeInstruktori su, pod pokroviteljstvom kompanije "Cepter", svirali pred 70.000 ljudi.

Sledećih godina se o "Instruktorima" u Srbiji nije mnogo ĉulo. Ponovo su svirali po svetu: obišli su Evropu,Ameriku, Kanadu, Juţnu Afriku, Skandinaviju, Rusiju i Novi Zeland. Za to vreme, Srbija je, pod Slobodanom Miloševićem, i dalje propadala. Tvrdoglav i staromodan,Milošević ne samo da nije uspeo da reši nijedan od srpskih problema, nego je svoju zemlju doveo do rata

protiv Zapada: 1999. godine NATO je, predvoĊen Amerikom, rešio da igra u Miloševićevom stilu, grubo, pa je, prekršivši meĊunarodne zakone i konvencije, bombardovao Srbiju. AKO je od toga bilo ikakve koristi, ona se pokazala na sledećim izborima, odrţanim septembra 2000. Srbisu tada konaĉno rešili da oteraju Miloševića. On, razume se, nije hteo da ode. Pokušao je da ponovo

pokrade izbore, ali masa od nekoliko stotina hiljada ljudi ispred savezne skupštine naterala ga je 5. oktobrada se konaĉno skloni sa politiĉke scene. Na tom velikom skupu, pruţajući podršku demonstrantima, svirao

je i Bajaga sa "Instruktorima".

Verujući da je 5. oktobra doneo definitivnu prekretnicu u Srbiji, kojoj je svet posle pada Miloševića ukinuosankcije, Bajaga je naredne godine objavio disk "Zmaj od noćaja" i još jednom pokušao da revitalizuje

karijeru na domaćem terenu. Maja 2002, "Instruktori" su odrţali koncert na Tašu, mestu koje ih je proslavilo. Grupa se zaista potrudila: osim što je odliĉno svirala, pazilo se na scenografiju, zvuk, rasvetu.

MeĊutim, iznurena Srbija, sa upropašćenom ekonomijom i satrtom kulturom, nije skupila snage daodgovori. Ako je sredinom osamdesetih "Instruktore" na Tašu gledalo 16.000 ljudi - i još tolikozainteresovanih ostalo bez karata - 2002. je bilo prodato jedva 5.000 ulaznica.

Ipak, oĉigledno je da Bajaga nema nameru da se preda. Decembra 2003. objavio je disk "Ruţa vetrovaBeograda", zbirku pesama u kojima se pominje glavni grad, a polako priprema i novi album. Osim toga, on

još uvek uspešno povezuje mnoge delove bivše Jugoslavije, o ĉemu svedoĉi i nedavni trijumfalni koncert

"Instruktora" u Zagrebu.

Naizgled paradoksalno, u isto vreme u kojem je u Srbiji slabio Bajagin komercijalni potencijal, rastao je

njegov društveni rejting. Danas je Momĉilo Bajagić uticajna i rado viĊena figura u svim, pogotovo višim,socijalnim krugovima: o njegovo društvo otimaju se umetnici, trendseteri i politiĉari. Više od svega, meĊutim, Bajaga je ostao pokretni izvor toplog optimizma, prema ĉemu se niko ne bi smeoodnositi ni sa podsmehom niti sa cinizmom. Upravo obrnuto: to bi moralo biti na visokoj ceni u zemlji

koja, otresajući blato po kojem se dugo, predugo valjala, tek poĉinje, sporo, nevešto i uz stid, da se

došaptava sa svojom savešću.

(KRAJ)

bajaga raznosač radosti-feljton novosti

Documents