analiza na sistemot za upravuvawe so cvrstiot otpad...

1

PODOBRUVAWE NA SISTEMOT ZA UPRAVUVAWE SO CVRST OTPAD VO OP[TINA VELES

ANALIZA NA SISTEMOT ZA UPRAVUVAWE SO CVRSTIOT OTPAD VO OP[TINATA I

PREPORAKI ZA PODOBRUVAWE

Op{tina Veles, Republika Makedonija [Проектен тим]

i Burge & Associates, Inc., Tempe, Arizona

15 fevruari, 2003

Agencija koja go obezbeduva grantot: ECOLINKS/USAID

2

СОДРЖИНА VOVED...................................................................................................................................................................... 5

Izve{taj 1: Tekoven status na Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad ............................... 5

Izve{taj 2: Idni programi i preporaki...................................................................................................... 6

Izve{taj 3: Pra{awa vo vrska so upravuvaweto...................................................................................... 6

IZVE[TAJ 1:......................................................................................................................................................... 8

Tekoven status na Sistemot za ........................................................................................................................... 8

upravuvawe so cvrst otpad................................................................................................................................... 8

Analiza na sostavot na otpadot koj go sozdava op{tinata:................................................................... 8

koli~ina i volumen .......................................................................................................................................... 8

1.1 Koli~ina na sozdaden otpad / dnevno.................................................................................... 8

1.2 Procenka na volumenot na nekompresiran cvrst otpad ............................................... 9

1.3 Volumen na kompresiran cvrst otpad prenesen do op{tinska deponija.................. 9

1.4 Gustinata na cvrstiot otpad odloèn vo op{tinskata deponija ........................ 9

2.0 Sostav na op{tinski cvrst otpad ................................................................................................ 10

3.0 Kontejneri za cvrst otpad.............................................................................................................. 12

3.1 Vid i volumen na kontejnerite za cvrst otpad ............................................................. 12

3.2 Starost na kontejnerite ...................................................................................................... 13

3.3 Distribucija na kontejneri za cvrst otpad - Op{tinski lokacii....................... 14

3.4 Distribucija na kontejnerite za cvrst otpad: ekonomski sektori ...................... 16

3.5 Lokacija na ìtelite i na kontejnerite za cvrst otpad........................................ 18

3.6 Op{tinska deponija ................................................................................................................. 21

4.0 Operirawe so sistemot za cvrst otpad: oprema i personal.................................................. 21

4.1 Vozen park ..................................................................................................................................... 21

4.2 Personal za sobirawe na cvrst otpad .............................................................................. 23

4.3 Transportna mar{uta na cvrstiot otpad..................................................................... 26

5.0 Tro{oci za rakuvawe............................................................................................................................... 29

5.1 Vozen park za cvrst otpad: Оперативни трошоци .................................................... 29

6.0 Smetki i dava~ki za cvrst otpad........................................................................................................... 32

6.1 Finansirawe na programata za cvrst otpad .................................................................. 32

IZVE[TAJ 2........................................................................................................................................................ 34

IDNI PROGRAMI I PREPORAKI.......................................................................................................... 34

7.0. Programi za reciklirawe..................................................................................................................... 34

7.1 Programa za reciklirawe: aluminium, hartija i metalni otpadoci..................... 36

7.2 Programa za reciklirawe: prirodno |ubre i pravewe kompost .................................. 38

8.0 Potrebno podobruvawe i zamenuvawe na sistemot za cvrst otpad ..................................... 40

8.1 Zamena na kontejnerite od 5m3 ............................................................................................ 40

8.2 Potreba za dopolnitelni kontejneri od 5m3.................................................................. 41

Raspored na sobirawe ......................................................................................................................................... 41

8.3 Zamena na vozilata................................................................................................................... 42

Slika 8. Odrùvawe i tro{oci/godi{no i starost na vozilata .................................................. 44

9.0 Transfer stanica ............................................................................................................................. 47

10.0 Sanitarna deponija.......................................................................................................................... 48

11.0 Objekt za palewe na otpadot so mo`nost da generira energija od otpad.......................... 51

12.0 Opasen otpad ...................................................................................................................................... 52

3

13.0 Finansiska programa ...................................................................................................................... 53

14.0 Preporaki i strategija za edukacija .......................................................................................... 56

14.1 Voved ............................................................................................................................................... 57

14.2 Edukativna programa.................................................................................................................. 57

14.3 Strategii za edukacija............................................................................................................... 57

14.4 Resursi....................................................................................................................................... 58

IZVE[TAJ 3........................................................................................................................................................ 63

PRA[AWA VO VRSKA SO UPRAVUVAWETO..................................................................................... 63

15. 0 Sobirawe podatoci ............................................................................................................................... 65

DODATOK A....................................................................................................................................................... 68

Pregled na sostavot na cvrstiot otpad.......................................................................................................... 68

DODATOK C........................................................................................................................................................ 72

ANEKS D ............................................................................................................................................................. 76

EDUKATIVEN MATERIJAL........................................................................................................................ 76

ДОДАТОК E........................................................................................................................................................... 79

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................................ 79

СОДРЖИНА НА СЛИКИ Слика 1: Состав на цврст отпад ......................................................................................................................................11

Слика 2: Старосна граница на контејнери.................................................................................................................14

Слика 3: Дистрибуција на контејнери во социо - економски сектори ............................................................17

Слика 4: Локација на контејнерите во зависност од локацијата на жителите ...........................................20

Слика 5: Распределба на трошоци за возила .............................................................................................................30

Слика 6: Распределба на вкупни годишни трошоци..............................................................................................31

Слика 7: Распределба на трошоците кои се однесуваат на вработените .......................................................31

4

СОДРЖИНА НА ТАБЕЛИ Табела 1: Создавање на цврст отпад ...............................................................................................................................8

Табела 2: Состав на отпад од осум случајно избрани камиони..........................................................................10

Табела 3: Масени удели на цврстиот отпад изразени во % .................................................................................11

Табела 4: Процентуални вредности на количините кои може да се рециклираат.....................................12 Табела 5: Проценка на волуменот на собраниот цврст отпад во зависност од видот на контејенрите.................13

Табела 6: Дистрибуција на контејнери од 5 м3 во Општина Велес...................................................................14

Табела 7: Дистрибуција на контејнери за цврст отпад..........................................................................................16

Табела 8: Локација на контејнери - образовен сектор...........................................................................................17

Табела 9: Локација на контејнери - бизнис сектор .................................................................................................18

Табела 10: Локациона мрежа на жителите .................................................................................................................19

Табела 11: Потребен волумен на контејнери за лоцираната популација (m3).............................................19

Табела 12: Среден број на контејнери од 5 м3 потребни за оптимално собирање на цврстиот отпад – во врска со популацијата ........................................................................................................................................20

Табела 13: Опис на возилата за цврст отпад..............................................................................................................22

Табела 14: Класификација на возилата според видот ...........................................................................................22

Табела 15: Персонал - работно место, плата и опис на работно место ............................................................23

Табела 16: Распоред на вработените - работници со полно работно време...................................................24

Табела 17: Вработени во системот за цврст отпад ...................................................................................................25

Табела 18: Дневна рута на возилата до депонијата за цврст отпад..................................................................26

Табела 19: Пресметка на просечен изминат пат за секое возило ......................................................................27

Табела 20: Рута на движење на возилата за изнесување на цврст отпад со распоред ..............................28

Табела 21: Трошоци за ракување и одржување на возила ($ / годишно) .......................................................29

Табела 22: Годишни трошоци ..........................................................................................................................................30

Табела 23: Распределба на трошоци за плата ($ / годишно) ................................................................................32

Табела 24: Просечна дневна количина и максимален дневен приход од материјали кои може да се рециклираат..................................................................................................................................................................35

Табела 25: Приход од рециклирање на материјалите собрани од општинскиот цврст отпад, користејќи различни стапки на рециклирање ($ US) .................................................................................35

Табела 26: Просечна старост на возилата за собирање отпад по класи .........................................................42

Табела 27: Оперативни трошоци за собирање и транспорт на цврст отпад ($) ..........................................43

Табела 28: Две сценарија за трошоци - зголемување на бројот на контејнери од 5м3 наспроти ново возило со компактор..................................................................................................................................................45

Табела 29: Програма за замена на Системот за цврст отпад ..............................................................................47

Табела 30: Дневна енергетска вредност на согорливите компоненти.............................................................52

Табела 31: Предлог буџет за системот за управување со цврст отпад за период од 15 години .............55

5

VOVED

Op{tina Veles e locirana vo severno - centralniot region na Makedonija, oddale~ena okolu 55 kilometri od glavniot grad Skopje. Vo momentov, brojot na naselenie vo Op{tina Veles e 44.000. Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad vo Veles opsluùva 48.500 ìteli i gi vklu~uva okolnite ruralni regioni (Ba{ino Selo, Prevalec). Mnogu od sredstvata na programata za cvrst otpad se na krajot na nivniot ekonomski ìvoten vek. Potrebata da se podobrat znaewata za cvrst otpad dovede do ova istraùvawe na tekovnoto upravuvawe i finansiskite resursi na sistemot za cvrst otpad na op{tinata.

Prezentiranoto vo ovoj izve{taj e dlabinski pregled na tekovniot sistem za upravuvawe so cvrst otpad, analiza na sistemot i preporaki za idni programi. Ovoj proekt be{e finansiran od Ecolinks Challenge Grant-5th Cycle, sproveden vo periodot od fevruari 2002 do fevruari 2003. Lider na Proektot be{e Op{tina Veles, a . partner be{e Burge & Associates, Inc., (Tempe, Arizona) od SAD.

Osnovnata cel na ovoj dokument e da pomogne vo podobruvaweto na neophodnoto finansirawe za dizajnirawe i implementirawe na programa za upravuvawe so cvrst otpad koja }e bide ekonomi~na i zdrava za ìvotnata sredina za Op{tina Veles.

Ovoj dokument e podelen na tri izve{tai:

Izve{taj 1: Tekoven status na Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad

Izve{taj 2: Idni programi i preporaki

Izve{taj 3: Pra{awa vo vrska so upravuvaweto

Izve{taj 1: Tekoven status na Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad

Prviot izve{taj gi dokumentira sobranite podatoci vo vrska so sozdavaweto i otstranuvaweto na cvrstiot otpad, kako i sredstvata koi se koristat vo sistemot za upravuvawe so cvrstiot otpad. Podatocite dokumentirani vo ovoj izve{taj bea sobrani od maj 2002 do septemvri 2002, od strana na Op{tina Veles. Sobranite podatoci vklu~uvaat vidovi i koli~ini na otpad generiran od ìtelite, delovnite subjekti i industriite vo Op{tinata. Posebno vnimanie be{e posveteno na materijalite koi moàt da se recikliraat (hartija, staklo i metali) i koi imaat mo`nost da bidat otstraneti od cvrstiot otpad koj se frla vo deponijata. Vidovite na podatoci sobrani od Op{tinata se podeleni na slednive kategorii:

Sozdavawe na otpad

Koli~ina na sozdaden otpad/dnevno

Sostav na otpadot koj go sozdava op{tinata

6

Otstranuvawe na otpadot

Kontejneri za otpad: vidovi, starost, golemina i vkupno edinici.

Raspredelba na kontejnerite: doma{ni, industrija, delovni subjekti.

Sobirawe na otpadot: ruti i vreme na sobirawe.

Sobirawe na otpadot: personal, vozila i tro{oci.

Otstranuvawe na otpadot: personal, oprema i tro{oci.

Otstranuvawe na otpadot: vrednost na otpadot koj moè da se reciklira.

Informaciite za Izve{tajot 1 bea rezimirani vo Tehni~kite izve{tai za Aktivnostite #2, #3 i #4. Postojat nekoi nedostatoci vo kvantitetot i kvalitetot na podatocite sobrani vo tekot na ovoj opseg na rabota. Najmnogu nedostatoci se verojatno poradi nedovolnoto poznavawe na site asoekti na upravuvaweto so cvrst otpad. Vo Izve{taj 3 se predloèni preporaki za re{avawe na problemite so upravuvaweto pri sobiraweto podatoci. Nedostatocite vo kvantitetot i kvalitetot na sobranite podatoci dovedoa do nekoi necelosni zaklu~oci vo vrska so sozdadeniot cvrst otpad i soodvetnata preporaka za upravuvawe so sistemot za cvrst otpad.

Izve{taj 2: Idni programi i preporaki

Vo Izve{taj 2 se dadeni mo`ni programi i preporaki za podobruvawe na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad vo Op{tina Veles. Programata vklu~uva namaluvawe na izvorot i poefikasni na~ini za tretman na cvrstiot otpad. Posebno vnimanie e posveteno na izgradba na transfer stanica i dobro dizajnirana deponija.

Ovoj izve{taj sluì kako dokumentacija za Aktivnost #5, #6 i #7. Burge & Associates izvr{ija analiza na podatocite koi gi obezbedi Op{tina Veles za sekoja kategorija. Vo nekolku kategorii sobranite podatocite ne bea so zadovolitelen kvalitet i kvantitet za da moè da se izvr{i ne{to pove}e od preliminarna analiza. Vo izve{tajot se identifikuvaat oblastite kade pokompletnite informacii moàt da go zgolemat soznanieto za sozdavawe cvrst otpad i upravuvawe so istiot vo Op{tinata. Ova e prva evaluacija napravena od Op{tina Veles vo vrska so programata za upravuvawe so cvrst otpad. Obezbedenite podatoci, iako ne se celosni vo sekoj aspekt, se mnogu dobra indikacija za goleminata na sozdadeniot cvrsti otpad vo op{tinata i nejziniot postoe~ki sistem za upravuvawe so cvrst otpad.

Izve{taj 3: Pra{awa vo vrska so upravuvaweto

Ovoj izve{taj prezentira nekoi od pra{awata povrzani so upravuvaweto koi se identifikuvani vo tekot na rabotata, a koi moè da ñ obezbedat na Op{tina Veles kontinuitet vo sobiraweto na potrebnite informacii so cel da odgovori na idnite predizvici na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad. Upravuvaweto so cvrst otpad e nova programa za Op{tina Veles, i vo tekot na sobiraweto na podatocite za ovoj izve{taj bea identifikuvani nekolku problemi vo vidot i kvalitetot na podatocite sobrani pri podgotovka na izve{tajot. Ova e i o~ekuvano bidej}i se raboti za programa

7

koja se obiduva da gi identifikuva i re{i starite problemi so koi lokalnata vlast se soo~uva za prv pat. Se nadevame deka preporakite }e ja naso~at op{tinata kon metodologija za upravuvawe so cvrst otpad koja }e ovozmo`i implementacija na idni programi za upravuvawe so cvrst otpad. Edna preporaka e sistemot za upravuvawe koj }e bide dizajniran postojano da sobira podatoci za izvorite i otstranuvaweto na cvrsiot otpad. Ova }e im ovozmo`i na gradskite urbanisti da proektiraat idni potrebi i efikasni dolgoro~ni buxeti za re{avawe na problemot so koj se soo~uvaat op{tinite niz celiot svet: finansirawe, locirawe i upravuvawe so objekti za otstranuvawe na cvrst otpad.

8

IZVE[TAJ 1:

Tekoven status na Sistemot za

upravuvawe so cvrst otpad

1.0 Analiza na sostavot na otpadot koj go sozdava op{tinata: koli~ina i volumen

1.1 Koli~ina na sozdaden otpad / dnevno Koli~inata na sozdadeniot dneven otpad e prezentirana vo Tabela 1. Podatocite se sobreni vo periodot od 1 Juli 2002 do 6 Juli 2002 so pomo{ na tim od pet lica.

Табела 1: Создавање на цврст отпад

1-6 Juli 2002

Den 07/01/02 07/02/02 07/03/02 07/04/02 07/05/02 07/06/02

Koli~ina 60.000 61.500 63.000 58.200 59.600 55.800

Prose~na dnevna koli~ina na sozdaden op{tinski cvrst otpad iznesuva prose~no 60.000 kg (60 toni). Ovaa koli~ina go pretstavuva sozdavaweto na cvrst otpad sobran od site socio - ekomski sektori (doma}instva, obrazovanie, komercija i industrija). Op{tinata zabeleà deka pove}e otpad se sobira vo letniot period otkolku vo zimskiot. Od tie priìni op{tinata vrabotuva rabotnici na odredeno rabotno vreme vo letniot period za da se spravi so dopolnitelno sozdadeniot cvrst otpad. Va`nosta na sezonskite otstapuvawa ili drugite nastani koi vlijaat za pogolemo sozdavawe na cvrst otpad ne se poznati. Vo ovoj izve{taj za prose~na dnevna koli~ina na sozdavawe na op{tinski cvrst otpad se zema 60.000 kg. Treba da se napomene deka ovie podatoci sobrani za vreme na letniot period moè da bidat povisoki od vistinskite. Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad operira {est dena vo nedelata (Ponedelnik - Sabota). Vkupnata koli~ina na cvrst otpad koj se sozdava vo tekot na edna nedela (1 - 6 Juli 2002) iznesuva 358.100 kg. Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad opsluùva okolu 48.500 ìteli. Ovoj sistem ja opsluùva Op{tina Veles (44.000 ìteli) i okolnite ruralni sredini (Ba{ino selo, Prevalec). Presmetkata za dnevnata koliìna (masa) na sozdaden otpad po ìtel za op{tinata Veles iznesuva okolu 1,2 kg/ìtel/den. Sporeduvaj}i ja prose~nata koli~ina na sozdavawe na op{tinski cvrst otpad po ìtel vo op{tinata, se gleda deka procenetata vrednost e poniska ili vo ist rang (2, 3, 8, 5, 12, 15) so pove}eto od razvienite zemji vo svetot. 1,2 kg/ìtel/den e povisok (2 ili pove}e pati) od razvienite zemji vo svetot (9, 10, 20, 22).

9

1.2 Procenka na volumenot na nekompresiran cvrst otpad Prose~niot volumen na nekompresiraniot cvrst otpad vo tekot na eden den, procenet vrz osnova na koli~inata na otpadot iznesuva 400 - 500 m3. Nekompresiraniot volumen na cvrstot otpad e definiran kako kontejnerski volumen odnosno vistinski volumen na otpad koj e odloèn vo kontejneri za otpad od strana na ìtelite. Gustinata na nekompresiraniot volumen be{e presmetana koristej}i podatoci od literatura i iznesuva 120 - 150kg/m3 [1]. Vistinskiot volumen od nekompresiraniot volumen na cvrstiot otpad ili gustinata na nekompresiraniot otpad ne se proceneti vo ovaa studija. Procenetata vrednost e prose~na i toa se odnesuva na cvrstiot otpad koj se sozdava vo site ekonomski sektori: doma}instva, industrija, biznis i obrazovanie. Se pretpostavuva deka procenetata vrednost koristej}i podatoci za gustinata, moàt da se koristat kako priblièn volumen na nekompresiran otpad po ìtel koj e sozdaden vo op{tinata. Proceneta vrednost za dnevno sobirawe na sozdadeniot nekompresiran otpad vo Op{tina Veles iznesuva 8 - 10 litri/ìtel/den. Spored ovaa vrednost dnevnoto sozdavawe na otpad za 48..500 ìteli iznesuva 400 - 500 m3/den.

1.3 Volumen na kompresiran cvrst otpad prenesen do op{tinska deponija Op{tinskiot cvrst otpad e transportiran do deponija kompresiran vo kamioni za presuvawe (MS1, MS2, MS3, MS4 i MS5) ili delumno kompresiran vo kontejneri od 5m3 (NS, N1, N2, N3) i traktori (M1, M2 i M3). Prose~nata gustina na cvrstiot otpad transportiran do objektot za odloùvawe na cvrstiot otpad varira od 180 - 200 kg/m3 za traktori i 240 - 470 kg/m3 za kamioni so presuvawe. Nacionalniot akcionen plan za za{tita na ìvotnata sredina (NEAP) na Republika Makedonija (29), kaùva deka prose~no se transportira okolu 228 m3 dnevno cvrst otpad do deponijata vo Op{tina Veles. Ova ukaùva deka prose~nata gustina od 60.000 kg/dnevno koja se transportira do deponijata iznesuva 263 kg/m3. Procenkata za gustinata se ~ini deka e normalna vrednost zatoa {to se koristat razli~nite metodi na kompresirawe na cvrstiot otpad i razli~ni vozila. Vrz osnova na ovoj volumen, vkupniot godi{en volumen na kompresiran cvrst otpad odloèn na deponijata iznesuva 70.000 m3. Kompresiraniot cvrst otpad odloèn od soodvetnite objekti se prefrla vo deponijata i kompresira so pomo{ na buldoèr.

1.4 Gustinata na cvrstiot otpad odloèn vo op{tinskata deponija Procenkata za gustinata od op{tinskiot cvrst otpad moè da se koristi pri kreirawe na pravilen sistem za upravuvawe so cvrstiot otpad. Gustinata na cvrstiot otpad e iskoristena kako procenka za presmetka na vremetraewe na korisnost na deponijata za cvrst otpad. Deponija vo Op{tina Veles nema sanitaren sistem i ne poseduva soodvetna oprema, osven buldoèr, pa zatoa, soodvetnoto odloùvawe na op{tinskiot cvrst otpad ne moè pravilno da se izvr{i.

10

2.0 Sostav na op{tinski cvrst otpad

Vo period od {est dena vo Juni 2002, be{e analiziran sostavot (masata) na otpad od osum slu~ajno izbrani kamioni. Po edno vozilo be{e analizirano vo denovite 1, 2, 5 i 6-ti Juli, a po dve vozila na 3 i 4-ti Juli. Tim od pet lica (1 rakovoditel i 4 rabotnici) ja vr{e{e analizata na otpadot. Zbirot na rezultatite od sostavot na otpadot e prezentiran vo Tabela 2. Celosen pregled na podatocite e vklu~en vo aneks 2.

Табела 2: Состав на отпад од осум случајно избрани камиони

1 – 6 Јули 2002

Состав на отпадот Возило 1, кг

Возило 2, кг







ВКУПНО кг

1 Органски отпад 304 694 310 765 240 810 780 765 4.668 2 Хартија 146 547 295 725 320 940 985 840 4.798 3 Стакло 107 176 130 145 95 145 340 185 1.323 4 Мека пластика 58 104 75 110 55 180 135 125 842 5 Тврда пластика 34 68 60 50 35 65 55 60 427 6 Алуминиум 9 28 15 45 15 35 35 85 267 7 Старо железо 38 168 55 70 85 95 235 175 921 8 Природен отпад 108 242 120 245 105 285 340 235 1.680

9 Неселектиран отпад 396 283 250 1.025 300 785 1.235 380 4.654

ВКУПНО: 1.200 2.310 1.310 3.180 1.250 3.340 4.140 2.850 19.580

Definicii na kategorii za cvrst otpad koi se koristata vo analizata:

− Organski materii - otpad od hrana i drugi vidovi na otpad koi sodràt visok procent na organski materii i sinteti~ki materijali kako {to se masla, boi i drugi.

− Hartija - vesnici, magazini, hartija za zavitkuvawa i tnt. − Staklo - {i{iwa, tegli i drugi vidovi na stakla, kako na primer iskr{eno

staklo. − Meka plastika - bilo koj vid na polimerna plastika kako {to se RE kesiwa

i pokrivki, RR kesiwa, PVC pokrivki i tnt. − Tvrda plastika - bilo kakov vid na plasti~ni sadovi, kako {to se RET

{i{iwa i sadovi, RE {i{iwa i sadovi, RE zatvara~i, PVC cevki i tnt. − Aluminium - aluminiumski limenki i drugi vidovi na predmeti od

aluminium. − Staro èlezo - bilo koj vid na staro èlezo osven aluminiumski predmeti,

kako {to se konzervi za hrana i sli~no. − Priroden otpad - kako {to se granki, listovi i drug drvenest materijal. − Neselektiran otpad - material koj e nevozmo`no da se selektira i da se

odredi negoviot sostav kako {to se otpad dobien od ru{evini, neselektiran organski otpad i drugo.

Analizata za sostavot na otpadot be{e limitirana na {est dena vo tekot na letoto 2002 godina. Ne se znae dali postojat sezonski ili drugi varijacii vo godi{niot sostav na otpadot koj e sozdaden od site socio - ekonomski sektori vo op{tinata. Dopolnitelno, kamionite za sobirawe na cvrstiot otpad bea izbrani od kamionite so

11

koi raspolaga op{tinata (trasa MS i M). Be{e nabquduvano edno vozilo (H1, H2, H3 i H4) so kapacitet od 5 m3 koe gi opsluùva{e industriskite i komercijalnite ustanovi. Podatocite prezentirani vo Tabela 2 moèbi ne gi prezentiraat vistinskite vrednosti za sostavot na otpadot, no tie bea edinstveno dostapni vo vremeto koga se podgotvuva{e ovoj izve{taj. Srednite procentualni vrednosti od analizata na osumte slu~ajno izbrani kamioni (Tabela 2) se sobrani vo Tabela 3 i ilustrirani vo Dijagram 1. Pregled na vistinskite podatoci se dadeni vo aneks 2

Табела 3: Масени удели на цврстиот отпад изразени во %

Бр. Состав на отпадот Масени удели (%)

1 Органски отпад 23,842 Хартија 24,503 Стакло 6,764 Мека пластика 4,305 Тврда пластика 2,186 Алуминиум 1,367 Старо железо 4,708 Природен отпад 8,589 Неселектиран отпад 23,77

ВКУПНО: 100,00

СОСТАВ НА ОТПАД

24%

24%

7%4%

2%1%

5%

9%

24%

1 Органски отпад

2 Хартија

3 Стакло

4 Мека пластика

5 Тврда пластика

6 Алуминиум

7 Старо железо

8 Природен отпад

9 Неселектиран отпад

Слика 1: Состав на цврст отпад

Tri vida na materii od cvrstiot otpad vo Makedonija imaat potencijal za reciklirawe: aluminium, staro èlezo i hartija. Bidejki e zemen mal broj na primeroci, procenka e deka prose~niot procentualen sostav na cvrstiot otpad

12

presmetan vrz osnova na analiziranite vozila (daden vo tabela 2) moèbi i ne dava dobra procenka vo odnos na opsluènite ìteli. Vo tabela 4 se dadeni procentualnite vrednosti za ovie 3 materii.

Табела 4: Процентуални вредности на количините кои може да се рециклираат

Recikli~ka materija

Sredna procentualna vrednost na masata za 8

vozila

Najniska procentualna

vrednost

Najvisoka procentualna

vrednost

Hartija 24,5 12,1

Traktor (M1,M2,M3)

29,5 kontejner

(H1,H2, H3, H4)

Staro èlezo 4,7 2,2

Traktor (M1,M2,M3)

6,8 kompaktor

(MS4, MS5) 6,1

kontejner (H1,H2, H3, H4)

Aluminium 1,36 0,75

Traktor (M1,M2,M3)

2,2 kontejner

(H1,H2, H3, H4)

Podatocite prezentirani vo tabela 4 pokaùvaat deka ruralnite tereni (pateka M1,M2 i M3) imaat pomala procentualna masa na materii koi moè d se recikliraat, no be{e te{ko da se prezentiraat (samo 3 vozila od nabquduvanite 8) vo ovaa studija.. Industriskikite, komercijalnite i institucionalnite sektori koi koristat kontejneri od 5 m3 i koi imaat golem procent na materii koi moè da se recikliraat, ne se dovolno prezentirani (edno vozilo od osum).

3.0 Kontejneri za cvrst otpad

3.1 Vid i volumen na kontejnerite za cvrst otpad Op{tina Veles podnese izve{taj deka javnoto komunalnoto pretprijatie - JKP Derven raspolaga so samo eden vid na kontejneri za sobirawe na cvrst otpad na op{tinata. (Zabele{ka: Konstatirano e deka kontejnerite so volumen od 5 m3 vsu{nost imaat kapacitet od pribli`no 7 m3. Dijagramot za kontejnerite e vklu~en vo aneksot B). Vo Juli 2002, op{tinata podnese izve{taj deka ima 98 kontejneri od 5 m3, koi se rasporedeni na 59 lokacii i se nameneti za 18.285 gra|ani. (Zabele{ka: Kontaktite so liderot napraveni vo Fevruari 2003, davaat izve{taj deka 102 kontejnera se nameneti za 32.000 ìteli koi pretstavuvaat 66% od populacijata) Ne e poznato dali ovie 18.285 lica se ìteli, rabotnici ili studenti. Populacijata od 18.285 pretstavuva okolu 38% od vkupnata populacija (48.500 ìteli) koi se opsluèni so sistemot na upravuvawe so cvrst otpad. Vo Juli 2002, 98 kontejneri so kapacitet od 5m3, bea opsluùvani so 4 (H1,H2, H3, H4) od 13 - te vozila koi se koristat za transport na cvrst otpad vo Op{tina Veles. (Tabela 13) Ostanatata populacija (16,500 ìteli) go isfrlaat cvrstiot otpad vo plasti~ni vre}i. @itelite koi koristat plasti~ni vre}i se locirani na tesni uli~ki, strmni

13

tereni. Imaj}i ja vo predvid specifi~nata geografska mestopopl`ba, postojat realno faktori koi ne davaat mo`nost za postavuvawe na kontejneri od 5m3. Plasti~nite vre}i se sobiraat so traktori (M1, M2, M3) ili kamioni so kompaktori (MS1, MS2, MS3, MS4, MS). Opis na vozilata e daden vo Tabela 13. Procenkata na nekompresiraniot otpad sobran vo plasti~ni vre}i e prezentiran vo Tabela 5. Procenkata se odnesuva za vkupniot volumen na otpadot sobran za edna nedela (2.400 - 3.000 m3 / nedelno). (Oddel 1.2). Maksimalnata vrednost za volumenot na delumno kompresiran otpad koj moè da se sobere od 98 kontejneri so volumen od 5 m3 za edna nedela e 1.375 m3 (se pretpostavuva deka otpadot se sobira dva pati vo nedelata).

Табела 5: Проценка на волуменот на собраниот цврст отпад во зависност од видот на контејенрите

Vkupna masa sobrana za edna

nedela 360.000 kg Tabla 1, oddel 1.1

Vkupno procenet volumen za edna nedela

2.400 - 3.000 m3

Oddel 1.2

Maksimalen volumen sobran za edna nedela vo kontejneri od 5 m3 1.375 m3

Procenet volumen sobran vo plasti~ni vre}i

1.025 - 1.625 m3

Podatocite pokaùvaat deka 18.285 ìteli kako i obrazovniot, komercijalniot i industriskiot sektor se opsluèni od kontejneri od 5 m3, a 16.000 ìteli koristat plasti~ni vre}i (Zabele{ka: vo prethodniot izve{taj stoe{e deka 32.000 koristat kontejneri od 5 m3). Kontejnerite od 5 m3 se opsluèni od 4 vozila (H1,H2, H3, H4) dodeka plasti~nite vre}i gi sobiraat 8 vozila (H1,H2, H3, H4 MS1, MS2, MS3, MS4, MS5)

3.2 Starost na kontejnerite Postojat 98 kontejneri (Juli 2002) od koi 22 kontejnera odnosno 22,45% se pod prose~nata starosna granica od 5 godini. Lociraweto na kontejnerite po godini e prezentirano vo Dijagram 2. Ostanatite kontejneri se postari od 5 godini. Poradi visokata starosna granica 76 kontejneri od 5 m3 baraat {to poskora zamena. Tro{ocite pretstaveni vo izve{tajot za zamena na eden konterjner od 5 m3 iznesuvaat 700 $. Vkupniot tro{ok za zamena na kontejnerite koi ja nadminuvaat starosnata granica od 5 godini iznesuva 53,200 $.

14

22,45%

31,63%

45,92%

1. Контејнери помеѓу 0 - 5 години

2. Контејнери помеѓу 5 - 10 години

3. Контејнери над 10 години

Слика 2: Старосна граница на контејнери

3.3 Distribucija na kontejneri za cvrst otpad - Op{tinski lokacii

Lociraweto na kontejneri od 5m3 be{e nabquduvana od 12 volonteri podeleni vo 6 grupi i koordinirana od dvajca profersionalci. Timovite sobraa informacii razgovaraj}i so `itelite, klasificiraj}i i opi{uvaj}i gi kontejnerite na sekoja lokacija. Podatocite koi se odnesuvaat na 98 kontejneri, distribuirani na 59 lokacii se prezentirani vo Tabela 6.

Табела 6: Дистрибуција на контејнери од 5 м3 во Општина Велес

Локација Број на контејнери

Вкупно контејнери

Број на лица кои ги користат контејнерите

Преполнување на контејнерите Опис на локација

1 1 5 350 Retko

Na betonska podloga vo vnatre{nosta na fabrika-pristap na kamion

2 1 5 20 Nikoga{ Na asvaltna podloga-ima uli~en pristap za kamion

3 2 10 220 Nikoga{ Na asvaltna podloga-ima uli~en pristap za kamion

4 1 5 35 Retko Na asvaltna podloga-so uli~en pristap za kamion

5 1 5 300 Nikoga{ Na zemjen trotoar 6 1 5 130 Retko Na asvaltiran trotoar

7 2 10 500 Retko Na betonska podloga- imauli~en pristap za kamion

8 2 10 450 Retko Na betonska podloga 9 1 5 500 Nikoga{ Na betonska podloga 10 1 5 20 Nikoga{ Na betonska podloga 11 1 5 300 Retko Na zemjena podloga 12 1 5 400 Nikoga{ Trotoar na zemjena podloga

13 1 5 10 Nikoga{ Na asvaltna podloga-so uli~en pristap za kamion

14 2 10 600 Retko Na ulica so zemjena podloga

15 2 10 100 Retko Na asvaltna podloga vo vnatre{nosta na AD Lozar-so

15

uli~en pristap

16 1 5 50 Nikoga{ Na asvaltna podloga-so uli~en pristap

17 1 5 50 Nikoga{ Na zemjena podloga vo vnatre{nosta na rabotilnica

18 1 5 100 Nikoga{ Na zemjena podloga.

19 1 5 35 Nikoga{ Na asfaltna podloga so uli~en pristap









28 1 5 100 Nikoga{ Na asvaltna podloga so uli~en pristap


30 2 10 150 Nikoga{ Specijalni zatvoreni(ogradeni) prostori so uli~en pristap

31 1 5 450 Nikoga{ Specijalni zemjeni mesta so sloboden pristap







38 1 5 100 Nikoga{ Vo delokrug na fabrika so asvaltna podloga

39 2 10 600 Nikoga{ Trotoar na zemjena podloga


41 2 10 700 Nikoga{ Trotoar na asvaltna podloga

42 1 5 500 Nikoga{ Na zemjena podlogaso uli~en pristap





47 1 5 270 Nikoga{ Na zemjena podlogaso uli~en pristap

16




51 4 20 100 Nikoga{ Vo vnatre{nosta na ARM 52 2 10 800 Nikoga{ Trotoar na asvaltna podloga 53 1 5 400 Nikoga{ Trotoar na asvaltna podloga 54 2 10 700 Nikoga{ Trotoar na zemjena podloga 55 1 5 200 Nikoga{ Trotoar na zemjena podloga



58 1 5 20 Nikoga{ Vo vnatre{nosta vo rabotilnica so zemjena podloga

59 1 5 200 Nikoga{ Trotoar na asvaltna podloga 98 475 m3 18.285

Podatocite vo Tabela 6 pokaùvaat deka na sekoja od 59 - te lokacii se locirani od 1 do 7 kontejneri. Dopolnitelno podatocite od Tabela 6 pokaùvaat deka 18.285 lica gi koristat ovie kontejneri. Od ovie podatoci ne e jasno dali ovie 18.285 lica se studenti, vraboteni ili ìteli. sistemot za upravuvawe na cvrst otpad na Op{tina Veles opsluùva okolu 48.500 ìteli gi. Izve{tajot na Op{tinata Veles od 31 Januari 2003 pokaà deka 32.000 ìteli gi koristat kontejnerite od 5 m3.

3.4 Distribucija na kontejnerite za cvrst otpad: ekonomski sektori Lociraweto na 98 kontejneri od 5 m3 spored razli~nite sociojalno - ekonomski sektori se prezentirani vo Tabela 7, i ilustrirani vo Dijagram 3.

Табела 7: Дистрибуција на контејнери за цврст отпад

Домаќинства Индустрија Училишта Бизнис Институции

Вкупно контејнери 33 40 7 11 7

% 33,67% 40,82% 7,14% 11,22% 7,14%

17

ДИСТРИБУЦИЈА НА КОНТЕЈНЕРИ

33,67%

40,82%

7,14%

11,22%7,14%

Домаќинства

Индустрија

Училишта

Бизнис

Институции

Слика 3: Дистрибуција на контејнери во социо - економски сектори

Podatocite poka`uvaat deka okolu 41% od kontejnerite od 5 m3 se raspredeleni za industriski celi i 34% od kontejnerite se raspredeleni za doma}instvata. Vo Op{tina Veles se locirani 210 kompanii i 13.500 doma}instva. Nema podatoci {to se odnesuvaat na postavenosta na kontejnerite koi se raspredeleni za industrijata ili instituciite. Lociraweto na kontejnerite od 5 m3 za obrazovniot i biznis sektorot se prezentirani vo Tabela 8 i Tabela 9.

Табела 8: Локација на контејнери - образовен сектор

Име на училиште Вид

Број на ученици / објекти

Број на контејнери

Вид на контејнери

Вкупен волумен на контејнери

(м3)

Специфичен волумен / литри

Само училишен отпад

Локација број:

К1 Градинка 97/13 К2 Градинка 215/42 К3 Градинка 145/22 К4 Градинка 87/13 К5 Градинка 85/11 К6 Градинка 119/18

"Кирил и Методиј" Основно 837/49

"Васил Главинов" Основно 2000/120 1 5 m3 7 2,36 да `46

"Трајко Андреев" Основно 580/50 4,76

"Блаже Конески" Основно 960/90 1 5 m3 7 да 31

"Благој Кирков" Основно 714/50

"ЈХК Џинот" Основно 650/50

"Коле Неделковски" Средно 1100/74 1 5 m3 7 4,26 да 42

"Кочо Рацин" Средно 910/58 1/2 5 m3 3,5 2,58 да 32

"Димитрие Чуповски" Средно 690/60 1/2 5 m3 3,5 3,33 да 32

"Јовче Тесличков" Средно 612/41

ВКУПНО: 9801/761 4 20 17,29 5

18

Табела 9: Локација на контејнери - бизнис сектор

Бизнис организација Вид

Број на вработени / објекти

Број на контејнери

Вид на контејнери

Вкупен волумен на контејнери

(м3)

Специфичен волумен / литри

Само бизнис отпад

Локација број:

Хотел "Вила Зора" Ресторан 21 1 5 m3 7 250 да 10

АД "Лозар" Касапница 30 1 5 m3 7 167 да 4

"Макпетрол" Бензиска пумпа 10 1 5 m3 7 500 да 13

"Алена" Кројачка работилница 40 1 5 m3 7 125 да 17

Ресторан "Младост" Ресторан 20 1 5 m3 7 250 да 18

Ресторан "Лозар" Ресторан 20 1 5 m3 7 250 да 19

"Транс Велес" Транспортно претпријатие 150 1 5 m3 7 67 да 23

"Леов Компани"

Браварска работилница 50 1 5 m3 7 100 да 26

СРЦ Спорт и забава 20 1 5 m3 7 250 да 28

"Ангро Вардар" Магацин 20 1 5 m3 7 250 да 43

Мода "Шојлев"

Чевларска работилница 25 1 5 m3 7 200 да 58

ВКУПНО: 406 11 77,00 2.409 10

Kompletnata analiza na podatocite so cel da se definira volumenot na cvrstiot otpad sozdaden od sekoj ekonomski sektor nemoè da se konstatira od prezentiranite podatoci od strana na Op{tina Veles.

3.5 Lokacija na ìtelite i na kontejnerite za cvrst otpad Op{tina Veles obezbedi lokaciona mreà na ìtelite za ispituvanata oblast (Tabela 10). Lokacionata mreà na ìtelite ne moè direktno da se povrze so mapata na Op{tina Veles. Dopolnitelno ovaa mreà e nameneta za 22.600 ìteli (i mo`no vraboteni, u~enici itn.), no ne za celata populacija od 48.500 ìteli koi se opsluèni od sistemot za cvrst otpad.

19

Табела 10: Локациона мрежа на жителите

A B C D E F G H I J K L M N 1 100 2 300 60 120 20 3 60 200 140 4 300 500 150 5 700 600 6 1450 1200 900 400 1300 7 600 800 2000 1900 1300 400 200 8 1300 500 600 1400 700 9 1200 600 10 600 11 12 13

Vrz osnova na dnevniot sreden volumen za lice koj iznesuva 8 - 10 litri/lice/den (Oddel 1.2) i sobirawe na otpadot 2 pati nedelno, vkupniot volumen na otpad koj se sozdava po lice, pome|u 2 sobirawa na otpadot, iznesuva 24 - 30 litri. Koristejki ja lokacionata mreà na ìtelite Tabela 10 i vkupniot volumen na otpad koj se sozdava po lice pome|u 2 sobirawa na otpadot, presmetan e potrebniot volumen za sekoja mreà i prezentiran vo Tabela 11. Mreàta go koristi presmetaniot sreden volumen od 9 litri/lice/den.

Табела 11: Потребен волумен на контејнери за лоцираната популација (m3)

A B C D E F G H I J K L M N 1 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 2.70 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 2 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 8.10 0.00 0.00 1.62 3.24 0.00 0.00 0.00 0.54 3 0.00 0.00 0.00 1.62 0.00 5.40 0.00 0.00 0.00 0.00 3.78 0.00 0.00 0.00 4 0.00 0.00 8.10 0.00 13.50 4.05 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 5 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 18.90 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 16.20 0.00 6 0.00 0.00 0.00 39.15 32.40 24.30 10.80 0.00 35.10 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 7 0.00 0.00 16.20 21.60 54.00 51.30 35.10 0.00 10.80 0.00 0.00 5.40 0.00 0.00 8 0.00 0.00 0.00 35.10 13.50 0.00 16.20 37.80 0.00 0.00 0.00 18.90 0.00 0.00 9 0.00 0.00 0.00 32.40 16.20 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 10 0.00 0.00 0.00 0.00 16.20 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 11 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 12 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 13 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

Potrebniot dneven kontejnerski volumen za optimalno sobirawe na populacionata mreà e 610 m3. Tabela12 - Pretstavuva sreden broj na kontejneri od 5 m3 potrebni za optimalno sobirawe na cvrstiot otpad i nivna lokacija vo vrska so lokacijata na populacionata

20

mre`a na 22.600 `iteli. Vidot na kontejnerite za cvrst otpad koi se koristat ne e poznat.

Табела 12: Среден број на контејнери од 5 м3 потребни за оптимално собирање на цврстиот отпад – во врска со популацијата

A B C D E F G H I J K L M N 1 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,39 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 2 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 1,16 0,00 0,00 0,23 0,46 0,00 0,00 0,00 0,08 3 0,00 0,00 0,00 0,23 0,00 0,77 0,00 0,00 0,00 0,00 0,54 0,00 0,00 0,00 4 0,00 0,00 1,16 0,00 1,93 0,57 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 5 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 2,70 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 2,37 0,00 6 0,00 0,00 0,00 5,59 4,63 3,47 1,54 0,00 5,01 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 7 0,00 0,00 2,31 0,39 7,71 7,33 5,01 0,00 1,54 0,00 0,00 0,77 0,00 0,00 8 0,00 0,00 0,00 5,01 1,93 0,00 2,31 5,40 0,00 0,00 0,00 2,70 0,00 0,00 9 0,00 0,00 0,00 4,63 2,31 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 10 0,00 0,00 0,00 0,00 2,31 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 11 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 12 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 13 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

A B C D E F G H I J K L M N

0

2

4

6

8

10

12

Слика 4: Локација на контејнерите во зависност од локацијата на жителите

21

3.6 Op{tinska deponija Deponijata e oddale~ena 4,5 km od Op{tina Veles. Istata e so povr{ina od 8 hektari i e vo sopstvenost na JKP Derven, a funkcionira od 1976 godina. Iskoristena e okolu 38% od nijziniot kapacitet od samiot po~etok na nejzinoto funkcionirawe. Prostorot e lociran na visok region i otpadot se isfrla vo dolina locirana pome|u dva rida. Ovoj prostor ne bi moèl da se klasificira kako deponija. Cvrstiot otpad se isfrla preku rabot od dolinata, preku predhodno odloèniot materijal. Eden del od cvrstot otpad e sekoga{ izloèn na atmosferski vlijanija. Za kompresirawe na otpadot se koristi buldoèr koj voedno i go raspostila materijalot potreben za pokrivawe na odloèniot cvrst otpad. (Fotografija #1).

Deponija na Op{tina Veles

Fotografija 1 Deponijata ne e celosno ogradena taka da neovlasteni lica moè lesno da vlezat vo nea. Dosega ne se napraveni geolo{ki studii vo vrska so deponijata vklu~uvaj}i propuslivost na po~vata, dlabo~inata na podzemni vodi, mo`ni {tetni vlijanija vrz podzemnite vodi i drugi faktori koi moè {tetno da vlijaat na ìvotnata okolina. Do sega ne se napraveni obidi da se razdeli otpadot koj go sozdavaat doma}instvata, biznis sektorot i industrijata. Vidot i koli~inata na hemikaliite koi se odlagaat vo deponijata ne se poznati. Ne postoi alternativna programa za odloùvawe na {tetniot otpad. Vrz osnova na momentalnata dinamika na odloùvawe na otpadot, postoe~kata deponija moè da se eksploatira 20 do 30 godini. Kako i da e barawata koi gi nalagaat makedonskite i evropskite standardi za za{tita na ìvotnata sredina vo idnina moè da baraat poinakov pristap za odlagawe na otpadot. Potencijalnoto vlijanie brz podzemnite vodi kako i drugite vlijanija vrz ìvotnata sredina vo idnina moè da rezultiraat so poinakov pristap kon odloùvawe na otpadot.

4.0 Operirawe so sistemot za cvrst otpad: oprema i personal

Op{tina Veles raspolaga so vozen park za sobirawe i transport na cvrstiot otpad.

4.1 Vozen park

Sega{niot vozen park koj se koristi za transportirawe na cvrstiot otpad e prezentiran vo Tabela 13. Vo tabelata se prezentirani vid i opis na vozilo, personal potreben za rabota so vozilata i oznaka na voziloto. Oznakata e dadena za prepoznavawe na isti vozila koi se koristat za razli~ni celi.

22

Табела 13: Опис на возилата за цврст отпад

Br. Vid na vozilo Opis

Posluèno od:

Dizajnirano da bide

posluèno od:

Oznaka Dnevno rabotni

~asovi/denovi Sostojba

1 FAP 1616 Teòk so

kompaktor i utovara~

Voza~ i 3 utovara~i

Voza~ i 3 utovara~i

NS1 7/6 11 godini staro 150.000km

2 FAP 14/14 so digalka

Prazno vozilo 5500 T=8500kg

Voza~ i 1 utovara~

Voza~ i 1 utovara~

N1 7/6 14 godini staro

196.000km

3 FAP 14/14 so digalka

Prazno vozilo 5500 T=8500kg

Voza~ i 1 utovara~

Voza~ i 1 utovara~ N2 7/6 12 godini staro

168000km

4 FAP 13/14 Prazno vozilo 5500 T=8500kg

Voza~ i 1 utovara~

Voza~ i 1 utovara~

N3 7/6 23 godini staro 563500km

5 TAM 6500 T=6500kg Voza~ i 1 utovara~

Voza~ i 1 utovara~

*N4 7/6 26 godini staro 637000km

6 IVEKO 85-

12 daster Prazno vozilo

5105 T=8m3 Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i MS1 7/6

7 godini staro 98000km

7 IVEKO 85-

12 daster Prazno vozilo

5105 T=8m3 Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i

MS2 7/6 7 godini staro

98000km

8 Z-650 daster Prazno vozilo 4600 T=2700kg

Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i

*MS3 7/6 17 godini staro 91800km

9 IVEKO 35-9 daster

Teìna na voziloto so kompaktor i

polna~ 6000kg

Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i

MS4 7/6 5 godini staro 39600km

10 IVEKO 35-9 daster

Teìna na voziloto so kompaktor i

polna~ 6000kg

Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i

MS5 7/6 5 godini staro 39600km

11 Traktor 539 so prikolka

3T Tonaà=3T

Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i

*M1 7/6 17 godini staro

73440km


3T Tonaà=3T

Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i *M2 7/6

17 godini staro 116640km


3T Tonaà=3T

Voza~ i 2 utovara~i

Voza~ i 2 utovara~i

*M3 7/6 17 godini staro

73440km

* - pokaùva deka voziloto e vo lo{a sostojba. Izve{tajot primen vo fevruari 2003 pokaùva deka voziloto N4 e povle~eno od upotreba. Podatocite od tabela 13 se prezentirani vo tabela 14 so cel da gi pokaàt vidovite na vozila so ista oznaka.

Табела 14: Класификација на возилата според видот

Br. Vid na vozilo Oznaka

Broj na vozila so ovaa oznaka Nova cena Kupeno od

1 Te{ko vozilo za kontejneri od 5 m3 NS 1 Jugoslavija 2 Te{ko vozilo za kontejneri od 5 m3 N *4 Jugoslavija 3 Te{ko vozilo so kompaktor 5105 kg MS 2 Turcija 4 Te{ko vozilo so kompaktor 4600 kg MS 1 Jugoslavija 5 Te{ko vozilo so kompaktor 6000 kg MS 2 Turcija 6 Traktor so prikolka 3000 kg M 3 Jugoslavija

* - Voziloto N4 e nadvor od upotreba (02/2003) pa zaradi toa se koristat 3 vozila. Vozilata so oznaki NS i N se kontejnerski kamioni za sobirawe i transport na kontejneri od 5m3. Na kamionite moè da se postavi 1 kontejner koj se tovara so pomo{

23

na digalka. Posadata na vozilata e sostavena od 2 ~lena: voza~ i utovara~. Vozilata so oznaka MS se kamioni so kompaktor. Ovie vozila se koristat za sobirawe na plasti~ni vre}i za cvrst otpad koi se ostavaat na trotoarot ili vo ì~ani kontejneri. Posadata na vozilata e sostavena od 3 ~lena: voza~ i 2 utovara~i. Vozilata so oznaka M se traktori koi vle~at prikolka. Тraktorite se koristat za sobirawe na plasti~ni vre}i za cvrst otpad vo ruralnite sredini и visoki i nepristapni ulici. Posadata na vozilata e sostavena od 3 ~lena: voza~ i 2 utovara~i.

4.2 Personal za sobirawe na cvrst otpad

Sistemot za cvrst otpad vrabotuva 38 lica. Za vreme na letniot period, poradi zgolemenoto sozdavawe na cvrst otpad, dopolnitelno se vrabotuvaat 7 do 10 lica. Rasporedot na vrabotenite vo zavisnost od nivnoto rabotno mesto vo sistemot za cvrst otpad e prezentiran vo Tabela 15 i Tabela 16.

Табела 15: Персонал - работно место, плата и опис на работно место

Br. Rabotno mesto Br. na

vraboteni

Prose~na mese~na plata ($)

Involvirani vo

raboteweto so cvrst otpad

Opis na rabotnite zada~i

1 Upravitel 1 440 da Upavuva so SCO

2 Zamenik upravitel 1 360 da Asistitira, vodi evidencija za

isfrleniot otpad i zadavaat instrukcii za rabota

3 Voza~i na te{ki

vozila 9 340 da

Vozat te{ki vozila za sobirawe na cvrst otpad

4 Voza~i na traktori 3 290 da Vozar traktori so prikolka za

sobirawe na cvrst otpad

5 Rabotnici za utovar na otpad vo kamioni

15 230 da Utovaraat otpad vo vozilata

6 Rabotnici za utovar na otpad vo traktori

6 230 da Utovaraat otpad vo vozilata

7 Voza~ na buldoèr 1 290 da Vozi buldoxer za poramnuvawe i turkawe na otpadot vo deponijata

8 Rabotnici vo

deponijata 2 230 da vodi evidencija za brojot na

vozilata vo deponijata i vr{at drugi zadolènija vo deponijata

9 Privremeno vraboten

personal 7 - 10 230 da Utovaraat otpad vo vozilata

24

Табела 16: Распоред на вработените - работници со полно работно време

Br. Vid na

aktivnost Broj na

rabotniciRabotni

~asovi/dnevnoVreme od

denot Denovi vo nedelata Smeni

1 Upravitel 1 7 7 - 14 ~ 6 N

2 Zamenik upravitel 1 7 7 - 14 ~ 6 N

3 Voza~i na te{ki vozila 9 7 7 - 14 ~ 6 N

4 Voza~i na traktori 3 7 7 - 14 ~ 6 N

5 Rabotnici za

utovar na otpad vo kamioni

15 7 7 - 14 ~ 6 N

6 Rabotnici za

utovar na otpad vo traktori

6 7 7 - 14 ~ 6 N

7 Voza~ na buldo`er 1 7 7 - 14 ~ 6 N

8 Rabotnici vo deponijata 2 7 7 - 14 ~ 6 N

Вкупно: 38 Stemot za upravuvawe so cvrst otpad vrabotuva 12 {oferi i 21 rabotnik (utovara~i) za utovar na otpadot vo vozilata. Sistemot raboti 6 dena vo nedelata (Ponedelnik do Sabota). Voza~ite se obu~eni i imaat voza~ka dozvola za C kategorija. Ne postojat drugi informacii za druga obuka ili obrazovanie. Rabotnicite imaat limitirano obrazovanie: osnovno u~ili{te. Spored informaciite nitu eden od utovara~ite nema zavr{eno sredno obrazovanie. Nema informacii dali utovara~ite se obu~eni da rabotat na drugite ostanati vozila od deponijata. Ne e poznato dali personalot e obu~en za za{tita pri rabota. Imiwata na vrabotenite, nivnata kvalifikacija i vozilata koi im se dodeleni se prezentirani vo Tabela 17.

25

Табела 17: Вработени во системот за цврст отпад

Br. Oznaka br. Imiwa na vraboteni Zada~i - kvalifikacii

1 NS1

Vasilev Milan D. Er~o A. Nazli A.Sevdale

Voza~- dozvola - C kategorija, obu~en za NS1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za NS1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za NS1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za NS1

2 N1 \uri~c âslav Rexepov ]emal

Voza~- dozvola - C kategorija, obu~en za N1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za N1

3 N2 Nakov Van|el ôkov Tome


4 N3 Ivanov Goran Gligorov Vasil


5 N4 Nakov Dragan Kolev Ordan


6 MS1 Mitev Qube Zejnelov Galip Stojanov Ile

Voza~- dozvola - C kategorija, obu~en za MS1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za MS1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za MS1

7 MS2 Miladinov Zoran Kocev Blagoj Ademov Idaver


8 MS3 Simonov Qube Zekirov Seat Rustemof Sejfedin


9 MS4 Sazdov Zoran Rakipov Selajdin Alimov Alim


10 MS5 Rezervno vozilo

11 M1 Zekiri Salim Kurtov Ajdovdi Taratakov Jordan

Voza~- dozvola - B kategorija, obu~en za M1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za M1 Utovara~ - Ostovno u~ili{te, obu~en za M1

12 M2 Nikolov Dragan Ko~ov Ko~e Jordanov Traj~e


13 M3 Arsov Mile Koxabanov Ilija Petru{ev Boban


14 M4 Rezerven traktor

15 M5 Rezerven traktor

Tabelata gi pokaùva imiwata na vrabotenite i oznakata na voziloto koe e dodeleno na sekoj od vrabotenite. Oznakata na vozilata e prezentirana vo tabela 13.

26

4.3 Transportna mar{uta na cvrstiot otpad

Vkupno 13 vozila (Juli 2002) go transportiraat cvrstiot otpad do deponijata Zabele{ka: Izve{tajot od fevruari 2003 pokaùva deka 1 vozilo (N4) e nadvor od upotreba od Juli 2002. Presmetana e sredna vrednost za odlagaweto na cvrstiot otpad vo deponijata i iznesuva 31 vozilo dnevno (Tabela 18). Ova pretstavuva 2.4 odloùvawa po vozilo za den.

Табела 18: Дневна рута на возилата до депонијата за цврст отпад

Den Data Vozila/den Vkupna teìna/den (h 000kg)

Ponedelnik 07/01/2002 32 60.0 Vtornik 07/02/2002 31 61.5

Sreda 07/03/2002 33 63.0 êtvrtok 07/04/2002 30 58.2

Petok 07/05/2002 31 59.6 Sabota 07/06/2002 30 55.8

Vkupno/nedelno: 358.1

So ispituvaweto, nema dostaveno izve{taj za sostavot od otpadot od vozilata koi vleguvaat vo deponijata. Vrz osnova na limitiranite informacii se veruva deka vozilata so oznaki MS i M najverojatno vleguvaat vo deponijata edna{ dnevno, a vozilata so oznaka NS i N vleguvaat vo deponijata 5 - 6 pati dnevno. (Zabele{ka: Izve{tajot od 19 fevruari 2003 pokaùva deka vozilata vleguvaat vo deponijata 6 - 8 pati dnevno.) Osnova na ova veruvawe e deka vozilata M i MS koi sobiraat cvrst otpad (no ne kontejneri od 5 m3) se prioritetni vo deponijata. Vozilata NS i N edinstveno se koristat za transport na polni kontejneri od 5 m3. Presmetanata dnevna kilometraà na sekoe od vozilata e prezentirana vo Tabela 19. Presmetkata e izvr{ena vrz osnova na:

1) vkupniot broj na pominati kilometri na vozilata (broj~anik), dolìnata na uslugata od kamionite i

2) iskoristeno gorivo (se pretpostavuva deka e dizel gorivo so cena od 0,67 $ / litar).

Vkupniot broj na pominati kilometri i starosta na vozilata se prezentirani vo Tabela 19.

27

Табела 19: Пресметка на просечен изминат пат за секое возило

Бр. Ознака на

возило

Работни часови - ден / денови во неделата

Вкупно поминати километри

Старост на возилото

Просечно изминат

пат дневно км / ден

Пресечна потрошувачка на гориво - км / ден / потрошувачка на

гориво 1 HC1 7 / 6 150000 11 44 29 2 H1 7 / 6 196000 14 45 82 3 H2 7 / 6 168000 12 45 82 4 H3 7 / 6 563500 23 79 82 5 H4 7 / 6 637000 26 79 82 6 MC1 7 / 6 98000 7 45 41 7 MC2 7 / 6 98000 7 45 41 8 MC3 7 / 6 91800 17 17 42 9 MC4 7 / 6 39600 5 25 42

10 MC5 7 / 6 39600 5 25 42 11 M1 7 / 6 73440 17 14 34 12 M2 7 / 6 116640 17 22 34 13 M3 7 / 6 73440 17 14 34

Po se izgleda postoi dobra korelacija pome|u presmetanite rastojanija koi gi pominuvaat vozilata N3, N4, MS1 i MS2. Postojat nekolku mo`ni pri~ini vo razli~nite prsmetani rastojanija na ostanatite vozila. Nekoi od pri~inite za ovaa razlika se prekuvremena rabota, to~ewe na gorivo za vreme na sobiraweto na cvrstiot otpad i povremenata zamena na nekoi od vozilata so rezervno vozilo. (Zabele{ka: postojat 5 traktori koi se koristat vo sistemot za cvrst otpad, 3 osnovni i 2 rezervni.) Deponijata e locirana na okolu 4,5 km odale~enost od Op{tina Veles, poradi {to vozilata prose~no patuvaat od 9 - 15 km/den (2 - 3 patuvawa dnevno). Potrebnoto vreme za odewe do deponijata, odlagawe na otpadot i vra}awe nazad prose~no iznesuva pomalku od 1 ~as. Ako rabotniot den e 6 ~asa, od 4 - 5 ~asa se potrebni za sobirawe na cvrstiot otpad. Ne postoi nedostatok na vreme za sobirawe na cvrstiot otpad na odredeni pateki. (N1-1, N1-2, N1-3). (Tabela 20) Traktorite (M1, M2, M3) imaat zada~a da sobiraat plasti~ni vre}i na specifi~ni lokacii i lokacii so lo{ pristap (tesni pati{ta, visoki tereni). Spored sobranite podatoci traktorite sobiraat 1.200 - 1.350 kg cvrst otpad koj go isfrlaat vo Op{tinskata deponija. (Aneks A). Lokaciite koi se opsluèni od vozilata MS1, NS1, NS2, NS3, NS4, NS5 ne se poznati. Ovie vozila sobiraat plasti~ni vre}i ili plasti~ni vre}i koi se odloèni vo ì~ani kontejneri. Vozilata NS1 - NS5 se proektirani da sobiraat 3.000 - 4.000 cvrst otpad. (Aneks A). Vrz osnova na eden kontejner, proektiranata koli~ina na cvrst otpad koi ja sobiraat vozilata NS, N1, N2 i N3 iznesuva 2.800 kg. (Tabela 3 i Aneks A). Konstatirano e deka kontejnerite so volumen od 5 m3 vsu{nost imaat kapacitet od pribli`no 7 m3. (Aneks B). Gustinata na 2.800 kg otpad vo kontejner od 7 m3 iznesuva 400 kg/m3. Ova e visoka gustina za nekompresiran otpad i moèbi ne e vistinska prose~na vrednost za site kontejneri od 5 m3 koi se transportiraat do deponijata.

28

Transportnite mar{uti na cvrstiot otpad i rasporedot na NS i N vozilata koi go sobiraat cvrstiot otpad od kontejnerite od 5 m3 se prezentirani vo Tabela 20. Vo tabela 20 se dadeni oznaka na vozilata, oznaka na rutite, oznaka na kontejnerite od 5 m3

i frekfencija na sobirawe na otpadot.

Табела 20: Рута на движење на возилата за изнесување на цврст отпад со распоред

Br Mar{uta br Lokacija na

kontejnerite Frekfencija na

mar{utata Zabele{lka

1 N1-1 6,7,8,9,10,11,12 Dvapati nedelno: Ponedelnik,~etvrtok

Zardi premnogu obemnata rabota, istata ne moè da se

zavr{i na vreme

2 N1-2 1,2,3,4,5,20,21 Dvapati nedelno: vtornik, petok


zavr{i na vreme

3 N1-3 15,16,17,18,19 Dvapati nedelno: sreda,sabota


zavr{i na vreme

4 N2-1 13,14,22,23,24 Dvapati nedelno: ponedelnik, ~etvrtok Nema problemi

5 N2-2 30,31,32,33,34 Dvapati nedelno: vtornik, petok Nema problemi

6 N2-3 27,28 Dvapati nedelno: sreda,sabota Nema problemi

7 N3-1 25,26,29 Dvapati nedelno: Ponedelnik,~etvrtok

Zaradi ~estite defekti rabotata ne moè da se

zavr{i navreme

8 N3-2 35,36,37,38,39,40 Dvapati nedelno: vtornik,petok


zavr{i navreme

9 N3-3 41,42,43,44,45 Dvapati nedelno: sreda, sabota


zavr{i navreme

10 N4-1 46,47,48 Dvapati nedelno: Ponedelnik,~etvrtok Nema problemi

11 N4-2 49,50,51,58,59 Dvapati nedelno: vtornik, petok Nema problemi

12 N4-3 52,53,54,55,56 Dvapati nedelno: sreda, sabota Nema problemi

Tabelata pokaùava deka vo sekoja od dvanaesete mar{uti otpadot se sobira 2 pati nedelno so 4 vozila N1, N2, N3 i N4. Ima dostaveno izve{taj za dva problemi koi se javuvaat pri sobiraweto na otpadot: pretovaruvawe na voziloto N1 (mar{uti N1-1, N1-2, N1-3), i mehani~ki problemi koi se povrzani so voziloto N3 (mar{uti N3-1, N3-2, N3-3). Zbele{ka: Voziloto N4 e zameneto so voziloto NS vo Juli 2002. Voziloto N1 (FAP 14/14) e sli~en model so voziloto N2 koe nema nikakov problem so sobirawe na op{tinski otpad. Po se izgleda deka mar{utite N1, N2, N3 go ispolnuvaat kapacitetot od voziloto N1 i moèbi e potrebno dopolnitelno vozilo da gi zadovoli uslovite za sobirawe na cvrstiot otpad od ovaa mr{uta ili pak mar{utata treba da se redizajnira. Mehani~kite problemi so voziloto N3 (FAP 13/14) se povrzani so negovata starost (23 godini). Vo izve{tajot ima dostaveno deka te{ko e da se najdat rezervni delovi za ova vozilo. Ova vozilo mora da se zameni so novo. Ne postojat podatoci za mr{utite koi opsluùvaat vozilata NS1, MS1, MS2, MS3, MS4, MS5, M1, M2 i M3. Nedostatokot od podatoci za mar{utite MS1, MS2, MS3,

29

MS4, MS5 ne dozvoluva da se napravi podlaboka analiza za tro{ocite koi se pravat opslu`uvajki gi istite.

5.0 Tro{oci za rakuvawe

5.1 Vozen park za cvrst otpad: Оперативни трошоци

Podatocite vo vrska so tro{ocite za rakuvawe so vozilata i nivnoto odr`uvawe se prezentirani vo Tabela 21

Табела 21: Трошоци за ракување и одржување на возила ($ / годишно)

Бр. Ознака Трошоци за редовно одржување

Останати трошоци за одржување

Потрошувачка на гориво на

100 км.

Годишни трошоци за гориво

Вкупни трошоци Состојба на возила

1 HC 1 4.000 2.150 68,5 4.100 10.250 11 години старо, во добра состојба,

поминати 150.000 км.

2 H 1 3.700 2.500 20,5 3.500 9.700 14 години старо, во лоша состојба,


3 H 2 4.000 2.300 20,5 3.500 9.800 12 години старо, во добра состојба,


4 H 3 3.100 2.500 20,5 3.500 9.100 23 години старо, во добра состојба,


5 *H 4 2.950 2.500 20,5 3.500 8.950 26 години старо, во лоша состојба,


6 MC 1 2.850 1.500 42,0 3.600 7.950 7 годинин старо, во добра состојба,


7 MC 2 2.800 1.500 42,0 3.600 7.900 7 годинин старо, во добра состојба,


8 MC 3 2.800 1.850 38,0 3.300 7.950

17 години старо, во лоша состојба,

потребен е ромонт на мотор, поминати

91.800 км.

9 MC 4 2.100 1.000 38,0 3.300 6.400 5 години старо, во добра состојба,


10 MC 5 2.100 1.000 38,0 3.300 6.400 5 години старо, во добра состојба,


11 M 1 1.550 950 23,6 1.700 4.200

17 години старо, во лоша состојба,

потребен е ромонт на мотор, поминати

73.440 км.

12 M 2 1.550 800 23,6 1.700 4.050 17 години старо, во

лоша состојба,поминати

116.640 км.

13 M 3 1.550 620 23,6 1.700 3.870 17 години старо, во лоша состојба,


ВКУПНИ ТРОШОЦИ

$ / год. 35.050 21.170 40.300 96.520

* Odstraneto od upotreba od Juli 2002 god.

30

Vkupnite tro{oci za programata za upravuvawe so cvrst otpad e prezentirana vo Tabela22. Vo tro{ocite se vklu~eni: odr`uvaweto na vozilata, platite i doprinosite za vrabotenite, osiguruvawe i site drugi tro{oci koi se povrzani si programata za upravuvawe so cvrst otpad.

Табела 22: Годишни трошоци

Бр. Вид на годишен трошок Цена [$} 1 Вкупен износ на плата за возачите 47.0002 Трошоци за гориво 43.3003 Трошоци за одржување на возилата 46.000

4 Вкупен износ на плата за утоварувачите и работниците на депонијата 65.500

5 Вкупен износ на плата за менаџерскиот тим 9.6006 Трошоци за општинската служба 42.0007 Трошоци за ХТЗ опрема и хранарина за вработените 16.8008 Услуги направени од други компании 38.0009 Осигурување 16.500

10 Други трошоци 7.000 ВКУПНИ ГОДИШНИ ТРОШОЦИ: 331.700

Tro{ocite prezentirani vo Tabela 21 i Tabela 22 se ilustrirani vo Dijagram 5 i Dijagram 6.

Годишни трошоци за гориво

42%

Трошоци за редовно

одржување36%

Останати трошоци за одржување

22%

Слика 5: Распределба на трошоци за возила

31

114%

213%

314%

420%

53%

613%

75%

811%

95%

102% 1

2345678910

Слика 6: Распределба на вкупни годишни трошоци

Legendata se odnesuva na Tabela 22. Dijagram 6 prika`uva tro{oci povrzani so vrabotenite vo odnos na vkupnite tro{oci vo procenti.

114,17%

2,3,6,8,9,1058,12%

419,75%

52,89%

75,06%

Слика 7: Распределба на трошоците кои се однесуваат на вработените

Legendata se odnesuva na Tabela 22. Godi{nite tro{oci koi se povrzani so vrabotenite iznesuvaat 138.400 $ ili 42% od vkupniot buxet za cvrstiot otpad na op{tinata. Godi{nite tro{oci koi se raspredeleni za plata na vrabotenite vo Sistemot na upravuvawe so cvrst otpad iznesuvaat 121.600 $. Raspredelbata na platite na vrabotenite e prezentirana vo Tabela 23.

32

Табела 23: Распределба на трошоци за плата ($ / годишно)

Br. Pozicija Br na vraboteni

Prose~na mese~na

plata (US $)

Prose~na mese~na plata po

kategorii

Vkupna godi{na plata po

kategorii 1 Upravitel 1 440 440 5280 2 Zamenik upravitel 1 360 360 4320 3 Voza~i na te{ki vozila 9 340 3060 36720 4 Voza~i na traktori 3 290 870 10440

5 Rabotnici za utovar na otpad 21 230 4830 57960

6 Voza~ na buldoèr 1 290 290 3480 7 Rabotnici vo deponijata 2 230 460 5520

8 Privremeno vraboten

personal* 10 230 2300 9200

12,610 132,920

*Vraboteni se samo 4 meseci. Sporedbata na tabela 22 i 23 pokaùva razlika vo godi{nite plati.

6.0 Smetki i dava~ki za cvrst otpad

Proektiraniot godi{en prihod od programot za cvrst otpad vo Op{tina Veles e pribli`no 351,130 $. Godi{nite tro{oci na op{tinskoit sistem za upravuvawe so cvrst otpad iznesuva 330,700 $. Jasno se gleda deka postoi mala dobivka od sistemot za upravuvawe so cvrst otpad, kako i da e po se izgleda deka nema mo`nost za sobirawe na site smetki nameneti za cvrstiot otpad na Op{tina Veles. Od momentalnata naplata na smetki koja iznesuva (55%) se ostvaruva prihod od pribli`no 193.000 $. Ne e dostaven izve{taj koj metod go koristi op{tinata za da ja nadopolni razlikata.

6.1 Finansirawe na programata za cvrst otpad

Dava~kite se bazirani na slednata formula:

Doma}instva: 0,02 $/m2 Pravni lica: 0,26 $/m2

Ne postojat drugi dava~ki za finansirawe na programot za cvrst otpad vo Op{tina Veles. Vrednosta na dava~kite e odredena vrz osnova na tro{ocita na programot. JKP Derven sekoj mesec dostavuva fakturi do doma}instvata i pravnite lica vo oblastite koi gi opsluùva. Fakturite sodràt 2 stavki: voda i cvrst otpad. Fakturite se dostavuvaat po po{ta. Pla}aweto moè da se izvr{i vo po{ta ili direkno vo JKP Derven. Naplatata na fakturite opa|a od 1992 godina. Pred 1992, procentot na naplata iznesuva{e 96%. Od 1992 procentot na naplata padna na 55%. Namaluvaweto na ekonomskata mo} na pravnite lica i doma}instvata e glavna pri~ina za namaluvawe na naplatata. Daden e izve{taj deka 3 - 5% od korisnicite imaat mo`nost da gi platat dava~kite, no tie odbivaat da go storat toa. JKP Derven pribira podatoci za

33

korisnicite i po 3 mese~en period gi izvestuva istite za nivnoto nepla}awe. Ako korisnicite ne ja platat smetkata posle 5 meseci, predmetot se dostavuva do sud. Op{tina Veles dostavi izve{taj deka 67% od prihodot doa|a vo doma}instvata, a ostanatite 33% od industrijata, komercijalata, obrazovanieto i instituciite. Godi{nite dava~ki na doma}instvata se 235,257 $, a na pravnite lica 115,873 $. Najgolem problem vo ovoj sistem na finansirawe e toa {to nema opredeleno stavka vo buxetot za zamena ili nadgradba na opremata koja se koristi vo sistemot za upravuvawe so cvrst otpad. Po se izgleda godi{niot buxet gi pokriva samo tekovnite operacii. Dano~nata struktura e bazirana samo na tekovnite operacii i vo nea nema stavka za amortizacija na opremata.

34

IZVE[TAJ 2

IDNI PROGRAMI I PREPORAKI

7.0. Programi za reciklirawe Programite za reciklirawe imaat tri primarni celi:

Usoglasuvawe so statutite i regulativite vo vrska so cvrstiot otpad Izvorno namaluvawe na obemot na cvrst otpad koj se frla vo deponiite Potencijalen priliv na prihodi za finansirawe na programite za upravuvawe so

cvrst otpad Vo Makedonija ne postojat regulativi vo vrska so recikliraweto. Vsu{nost, Zakonot za komunalni raboti se ~ini deka ja namaluva sposobnosta na op{tinata da formira i raboti so uspe{ni programi za reciklirawe. ^len 29 od Zakonot ja odreduva taksata (denari/m2) koja se naplatuva za sobirawe i za transportot na cvrst otpad, spored povr{inata na objektot/stanbena zgrada. Ovoj zakon ne e vo soglasnost so politikite i regulativite vo drugite zemji od vidot "zagaduva~ite pla}aat" ili "plati kolku {to frla{". Ne postoi pottik za namaluvawe na otpadot dokolku edno doma}instvo ili deloven subjekt ne se kazni za koli~inata na cvrst otpad koja ja sozdava. Postojnite regulativi vo Makedonija izgleda deka ne kreiraat regulatorno okruùvawe za reciklirawe na cvrstiot otpad. Pregledot na sostojbata so cvrstiot otpad vo R. Makedonija pokaùva deka ~etiri materijali imaat najgolem potencijal da stanat materijali za reciklirawe: aluminium, metalni otpadoci, hartija i gradinarski otpadoci. Vrednosta na sostavot na otpadot moè da se presmeta so koristewe na prose~nata dnevna koli~ina na specifi~ni otpadi (Tabela 3). Prose~nata dnevna koli~ina za izbrani otpadi e prezentirana vo Tabela 24. Op{tina Veles izjavi deka samo hartijata, metalnite otpadoci i aluminiumot imaat pazarna vrednost kako sekundarni surovini. Spored op{tinata drugite materijali ne moàt da se prodadat, i zatoa ne bea vklu~eni pazarni ceni. Pazarnite ceni za izbranite materijali koi moàt da se recikliraat, kako {to opi{uva op{tinata, se slednive: 0,008 dolari/kg za hartija, 0,023 dolari/kg za metalni otpadoci i 0,07 dolari za aluminium.

35

Табела 24: Просечна дневна количина и максимален дневен приход од материјали кои може да се рециклираат

Vid Teìna vo кg/den Maksimalen moèn

prihod dnevno vo US$ Organski otpad 14.228.10 Nema vrednost

Hartija 14.624.34 $117 Staklo 4.032.51 Nema vrednost

Meka plastika 2.566.42 Nema vrednost Tvrda plastika 1.301.50 Nema vrednost

Aluminium 813.82 $57 Metalni otpadoci 2.807.22 $65

Gradinarski otpadoci 5.120.65 Nema vrednost Neselektirani otpadoci 14.185.43 Nema vrednost

VKUPNO 59.680.00 $239 Maksimalniot prihod (bez tro{oci) prezentiran vo Tabela 24 od reciklирањето na materijalite koi moàt da se recikliraat iznesuva 239 dolari dnevno. Me|utoa, fakti~kata stapka na reciklирање na otpadot e pomala od 100%. Duri i razvienite zemji, kako {to se Japonija, SAD, Kanada i Skandinavija, ne postignuvaat 100% stapka na reciklирање [15]. Procenkite na prihodot koj bi se generiral koristej}i stapki na рециклирање od 5%, 10%, 15%, 20% i 25% se dadeni vo Tabela 25. Vkupniot godi{en prihod od рециклирање na materijali od op{tinskiot cvrst otpad pretstavuva 1%, 2%, 3,2%, 4,2% i 5,3%, soodvetno, od godi{nite tro{oci za programata za cvrst otpad (330.000 dolari) na op{tinata. Ovaa brojka ne gi vklu~uva tro{ocite za programata za reciklirawe. Ako 100% od materijalot koj moè da se reciklira moè da se obnovi, prihodot bi pretstavuval okolu 2% od vkupniot prihod na op{tinata.

Табела 25: Приход од рециклирање на материјалите собрани од општинскиот цврст отпад, користејќи различни стапки на рециклирање ($ US)

Vid 5% 10% 15% 20% 25%

Hartija $5.85 $11.70 $17.55 $23.40 $29.25 Aluminium $2.85 $5.70 $8.55 $11.39 $14.24

Metalni otpadoci $3.23 $6.46 $9.68 $12.91 $16.14 VKUPEN

dneven prihod $11.93 $23.85 $35.78 $47.71 $59.63

VKUPEN godi{en пrihod: $3,697.18 $7,394.37 $11,091.55 $14,788.73 $18,485.92

Podatocite od pregledot na cvrstiot otpad prezentirani vo del 2.0, koi se koristea za vo Tabela 24 i Tabela 25, se ~ini deka gi potcenuvaat materijalite koi moàt da se recikliraat vo Op{tina Veles. Analizata na kraj od del 2.0 indicira deka kontejnerite od 5m3 bea nedovolno detalno prezentirani vo studijata. Ova e zna~ajno zatoa {to izgleda deka site delovni, obrazovni i industriski subjekti i najgolemiot del od ìtelite koristat kontejneri od 5m3. Ako za materijalite koi moàt da se recikliraat se koristi povisokata procenka za koli~inata (vrz osnova na rezultatite

36

od primerok od kontejnerot), vrednosta na aluminiumot iznesuva 91 dolar/dnevno, namesto 57 dolari/dnevno kako {to e navedeno vo Tabela 24. Dnevnata koli~ina na cvrst otpad koja moè da ne bide odloèna vo deponijata e okolu 30%, dokolku moè da se reciklira cela hartija, aluminium, metalni otpadoci i gradinarski otpadoci. Ova e realna slika bazirana na iskustvoto vo nekolku gradovi vo SAD. Tempe, Arizona, ja namali koli~inata na cvrst otpad koj se frla{e vo regionalnata deponija za 33% otkako vovede programa za reciklirawe vo 1992 godina.

7.1 Programa za reciklirawe: aluminium, hartija i metalni otpadoci Istorijata na mnogu op{tinski programi za reciklirawe glavno go sledi istiot tek, od privatni komercijalni subjekti koi vr{at reciklaà so kupuvawe na materijali koi moàt da se recikliraat od ìtelite i delovnite subjekti, do op{tini koi nabavuvaat kontejneri za otpad koj moè da se reciklira i toa za nekolku vidovi cvrst otpad. Bi bilo nerazumno da se pretpostavi deka Op{tina Veles }e zapo~ne programa za reciklirawe bez da go sledi istiot tek. Postojat razni ekonomski i socijalni pri~ini za zapo~nuvawe i odrùvawe na programa za reciklirawe. Najgolem broj programi za reciklirawe se zapo~nati so cel da gi namalat tro{ocite za otstranuvawe na cvrstiot otpad vo deponiite. Ako edna op{tina ima tro{ok 20 dolari po ton ili pove}e za otstranuvawe na otpadot vo deponii, postoi ekonomski pottik da se namali koli~inata na cvrst otpad koj go sozdava op{tinata. Programa za reciklirawe e najdobar metod za namaluvawe na koli~inata na cvrstiot otpad. Glavnite problemi so programite za reciklirawe se sobiraweto, transportot i otstranuvaweto (preku kupuva~i) na materijalite koi se recikliraat. Tro{ocite na op{tinata za obezbeduvawe kontejneri i dopolnitelni vozila se golemi. Ova e posebno to~no koga gradot nema zna~itelen tro{ok koj bi se izbegnal so recikliraweto materijali, odnosno taksite za deponija. Izbegnuvaweto na pla}awe taksi za deponija e osnoven pottik za mnogu op{tini da zapo~nat so programi za reciklirawe. Drug faktor e te{kotijata i visinata na tro{ocite za izgradba na nova deponija. Zatoa op{tinite zapo~nuvaat so programa za namaluvawe na cvrstiot otpad vo obid da go zgolemat ìvotniot vek na deponijata. Pri sega{nata stapka na polnewe na deponijata vo Veles, taa }e moè da sobira otpad do 2020 - 2030 godina. Zatoa, ekonomskite faktori (kratkiot rok od 5 - 10 godini) koi gi zabrzuvaat programite za reciklirawe vo mnogu drugi op{tini, ne se zna~ajni za Op{tina Veles. Me|utoa, op{tinskata deponija ne gi ispolnuva standardite na Evropskata ekonomska unija i drugi faktori moè da ja zabrzaat op{tinata da izgradi sanitarna deponija vo idnina, ili da se zdruì so drugi op{tini i da izgradi regionalna deponija. Tro{ocite za nova sanitarna deponija ili partnerstvoto vo regionalna deponija }e baraat od op{tinata da razgleda programa za reciklirawe za da gi namali tro{ocite za transport i otstranuvawe. Moèbi }e bide te{ko recikliraweto da se opravda od ekonomska gledna to~ka na kratok rok, no vo bliska idnina op{tinata moèbi }e bide prinudena da razmisluva za programa za reciklirawe. Se prepora~uva da se zapo~nat pilot programi za da se najde najdobroto re{enie za reciklirawe za Veles. Objekt za reciklaà na materijalite (ORM) Tro{ocite za objekt za reciklirawe na materijalite moè da bidat golemi. ORM e objekt koj se koristi za prerabotuvawe na me{aniot op{tinski cvrst otpad. ORM moè

37

da bide od trudointenziven, {to podrazbira "niska tehnologija" ili kapacitet kade intenzivno se koristi oprema so "visoka tehnologija". Op{tina Veles sozdava 60 toni dnevno cvrst otpad. Podatocite vo Tabela 24 pokaùvaat deka okolu 30 % (re~isi 18 toni dnevno) od koli~inata na otpadot moè da se reciklira. Dnevnata koli~ina na materijali koi moè da se recikliraat za koi razumno moè da se o~ekuva deka }e se prerabotat, so pretpostavka od 25% stapka na reciklirawe, iznesuva 4,5 toni dnevno (Tabela 25). Tro{ocite za izgradba na ORM so niska tehnologija i kapacitet od 5 toni iznesuvaat 50.000 - 100.000 dolari. Operativnite tro{oci i tro{ocite za odrùvawe se okolu 100 -200 dolari dnevno (31.000 - 62.000 godi{no). Operativnite tro{oci i tro{ocite za odrùvawe bi se dvièle od 67% - 235% od vrednosta na materijalite koi se recikliraat (25% stapka na reciklaà), so pretpostavka deka objektot }e se izgradi so sredstva od grant. Izgradbata i raboteweto so ORM vo momentov ne se izvodlivi poradi malata koli~ina na materijali koi moè da se recikliraat koi gi sozdava op{tinata i poradi toa {to so namaluvawe na koli~inata na cvrst otpad koj se frla vo deponijata ne se izbegnuvaat zna~itelni tro{oci (odnosno dava~ki za deponijata). Iskustvoto od mnogu gradovi vo SAD pokaùva deka golemi ORM se izvodlivi samo vo slu~aj na golemi deponii (regionalni deponii). Preporaka Vrz osnova na koli~inata na materijalite koi moàt da se recikliraat i koi gi sozdava op{tinata kako i nivnata pazarna cena se ~ini deka vo ovoj moment, ne e ekonomi~no da se izgradi ORM. ORM mora da bide povrzan so regionalna deponija za da Op{tina Veles ima zna~ajni pridobivki. Predloèna pilot programa Po napravenite konsultacii so nekolku gradovi vo SAD, edna tema postojano nametnuva{e, a toa e postepenata evolucija na programite za reciklirawe. Recikliraweto vo op{tinite zapo~na so toa {to na op{tinite im se obezbedija golemi kontejneri (5m3) vo t.n "Centri za frlawe", naj~esto vo parkovi. Na kontejnerite ima{e napi{ano deka otpadot koj se otstranuva vo niv, ne smee da se me{a. Ova so tek na vreme se razvi vo nedelno sobirawe na kontejnerite (so razli~en otpad) za sekoja ku}a, zgrada, u~ili{te ili deloven subjekt. Pokraj ova, trendot be{e od recikliraweto na otpad od komercijalni i delovni subjekti do reciklirawe na rezidenten otpad. Cvrstiot otpad od delovnite i industriite subjekti obi~no e bogat so specifi~ni vidovi na materijali koi moàt da se recikliraat kako {to seЧ bela hartija, karton, aluminiumski limenki itn. Pilot programata (Centri za frlawe) bi opfatila postavuvawe na pet kontejneri od 5m3 na razli~ni lokacii vo op{tinata koi sozdavaat pogolem procent na hartija, aluminium ili metalni otpadoci. Eden treba da se postavi do zgradata na op{tinata, a vtoriot kaj kancelariite na op{tinskoto pretprijatie JKP Derven. Kontejnerite moè da bidat od starite kontejneri od 5m3, bidej}i verojatno poretko }e se koristat. Kontejnerite moè da se praznat so vozilata HC, H1, H2, ili H3. Zna~i, nema dopolnitetelen tro{ok nitu za kontejnerite nitu za vozila.

38

Se prepora~uva op{tinskata zgrada i kancelariite na op{tinskoto pretprijatie (JKP Derven) da postavat pomali plasti~Ni korpi na edna ili dve lokacii vo zgradite za sobirawe na specifi~ni materijali koi moàt da se recikliraat, kako {to e aluminium. Treba da se postavi edukativen materijal na sekoj kontejner za da se objasni programata i pridobivkite za gra|anite na Veles. Pokraj ova, kontejnerite treba da se postavat blizu do u~ili{tata za da se zapo~ne so edukativna programa za reciklirawe. Site kontejneri od 5m3 treba da bidat opredeleni za eden vid na otpad, na primer aluminium (i treba da bide ozna~en), osven ako op{tinata najde kupuva~ za me{ani materijali koi moàt da se recikliraat, ili ako identifikuva na~in za separacija na razli~nite materijali koi moàt da se recikliraat od me{aniot otpad. Voobi~aeni materijali koi moàt da se recikliraat izbrani za pilot programi se hartija, karton i/ili aluminium. Treba da se zabeleì deka visokokvalitetnata bela hartija koja ja koristat kancelariite i u~ili{tata ima mnogu povisoka vrednost od vrednosta na hartijata koja e navedena vo Tabela 24 i Tabela 25. Istovremeno treba da se zapo~ne edukativna programa za da se informiraat ìtelite, u~ili{tata i delovnite subjekti za dobivkite od recikliraweto. Eden na~in za zajaknuvawe na programata za reciklirawe e da mu se ovozmoì na nekoe u~ili{te, NVO od oblasta na ìvotnata sredina ili druga dobrotvorna organizacija da gi dobiva prihodite od materijalite koi se recikliraat. Ovaa strategija be{e uspe{no primeneta vo SAD od strana na privatni komercijalni kompanii za reciklirawe za da go zgolemat u~estvoto na gra|anite vo recikliraweto, so {to im pomagaa na dobrotvornite organizacii. Be{e voobi~aeno dobrotvornite organizacii da im pomagaat na licata so pre~ki vo razvojot da ja vodat programata za reciklirawe. Potoa ovie lica bi pridonesuvale so toa {to gi oddeluvaat razli~nite materijali koi moàt da se recikliraat od me{aniot otpad. Potoa, op{tinata zapo~nuva{e programa za reciklirawe. Gradot moè{e da go meri vlijanieto na recikliraweto, ìtelite i delovnite subjekti se zapoznavaa so recikliraweto i dobrotvornite organizacii dobivaa finansiski sredstva. Ovoj vid na programa obi~no ima najniski finansiski tro{oci za op{tinata zatoa {to se koristat postoe~kite kontejneri i vozila i se koristat postoe~kite dobrotvorni organizacii za da ja vodat programata i da gi dobivaat prihodite. Kako {to programata se razviva so tek na vreme, op{tinata moè da odgovori na mnogu pra{awa me|u koi i slednive:

Tro{oci za reciklirawe Raspoloìvi kupuva~i za materijalite Kvantitet na materijalite koi se recikliraat za sekoe nivo na trud

Ovoj postepen razvoj na programata bi prerasnal vo uspe{ni programi kakvi {to se zapo~nati vo SAD.

7.2 Programa za reciklirawe: prirodno |ubre i pravewe kompost Vo studijata, se procenuva deka koli~inata na prirodno |ubre koja se sozdava e 5100/kg/dnevno. Ova pretstavuva skoro 8-9% od cvrstiot otpad koj se frla vo deponijata dnevno. Se pretpostavuva deka, bidej}i pregledot be{e izvr{en vo leten mesec (juli), ovaa procenka e verojatno pogolema otkolku {to bi bila vo zimskiot period. Otstranuvaweto na prirodno |ubre od otpadot bi ja namalila koli~inata na cvrst otpad koja se transportira vo deponijata. Za ova bi bilo potrebno ili posebno

39

sobirawe na prirodno |ubre, ili me{an sistem za otstranuvawe na prirodno |ubre pred otpadot da se frli vo deponijata. Ovie dve opcii se mnogu skapi za da se zapo~nat i vo ovoj moment ne se prepora~uvaat za op{tina Veles. Treta opcija e op{tinata da pottiknat gra|anite i gradot da pravat kompost od prirodno |ubre, preku edukativni programi. Prirodnoto |ubre moè da se iskoristi za pravewe kompost i da se sozdadat razli~ni proizvodi za potrebite na gradinarstvoto i ureduvawe na zemji{teto. Ovoj metod na namaluvawe na cvrstiot otpad e uspe{no implementiran vo mnogu gradovi vo SAD za namaluvawe na prirodnoto |ubre koe se sozdava. Najgolem broj programi nudat edukativen materijal i vo nekoi slu~ai obezbeduvaat kontejneri za da se pottikne praveweto kompost od prirodno |ubre od dvorovite na ìtelite. Kontejnerite koi gi nudat gradovite obi~no se kontejneri za cvrst otpad koi se o{teteni i ne moàt da se koristat za planiranoto. Primer za bro{ura za pravewe kompost e daden vo Dodatok D. Op{tinata bi u~estvuvala vo pilot programata so pravewe kompost od prirodno |ubre koe go sozdavaat gradskite parkovi i drug op{tinski imot vo Veles. Kompostot moè da se pravi vo nekoi odredeni oblasti (parkovi, vo blizina na javni zgradi) za da im se demonstriraat na gra|anite pridobivkite od kompostot i lesniot na~in na koj toa se vr{i. PREPORAKI Hartija i aluminium Op{tina Veles moè da zapo~ne so ograni~ena programa za reciklirawe koristej}i postari kontejneri od 5m3 za sobirawe na odredeni proizvodi koi moàt da se recikliraat. Sekoj kontejner }e bide za odreden materijal, kako {to e aluminium ili hartija. Programata za reciklirawe isto taka bi vklu~ila postavuvawe na mali plasti~ni kontejneri vo javnite zgradi za da se pottikne recikliraweto i da se educira naselenieto za korista od recikliraweto. Prirodno |ubre Op{tina Veles treba da zapo~ne programa za da go pottikne praveweto kompost od prirodno |ubre vo domovite i delovnite subjekti koi go sozdavaat otpadot. Op{tinata moè da zapo~ne pilot programa za pravewe kompost od prirodno |ubre vo mala oblast ili javen park i da ja koristi kako programa za demonstracija. Potoa kompostot moè da se koristi za gradinite na parkovite vo op{tinata ili za ureduvawe na zemji{te.

40

8.0 Potrebno podobruvawe i zamenuvawe na sistemot za cvrst otpad

Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad na op{tina Veles opsluùva razli~ni oblasti, od gusto naseleni stanbeni i komercijalni reoni so dobri asfaltni pati{ta do retko naseleni ruralni reoni so ridest teren i mali, nekvalitetni pati{ta. Razli~nosta na reonite ne e pogodna za eden vid re{enie za cvrstiot otpad. Osnovniot problem so sega{niot sistem za upravuvawe so otpad e razlikata me|u reonite koi se opsluùvaat so kontejneri od 5m3 i reonite kade se koristat plasti~ni }esi. Za oblastite kade ima kontejneri od 5m3 se koristat postari vozila (Zabele{ka: voziloto MC4 ne be{e vo upotreba za vreme na studijata). Za reonite kade ima plasti~ni }esi se koristat nekoi od najnovite vozila od vozniot park za transport na cvrst otpad. Mo`no re{enie za problemot so sistemot za upravuvawe so cvrst otpad e da se kupat pove}e kontejneri od 5m3. Me|utoa, bi izgledalo deka brojot na vozila potrebni za kontejnerite se namalil na ~etiri vozila (HC, H1, H2 i H3) so prose~na starost od 15 godini. Liderot ne izvesti (2/03) deka voziloto H3 bilo o{teteno i te{ko e da se najdat rezervni delovi. Ostanatite tri vozila (vo prosek stari 12 godini) opsluùvaat najgolem del od 102 kontejneri. Najzna~ajniot predizvik prezentiran vo studijata be{e da se odredi optimalniot broj na kontejneri od 5m3 potrebni za sistemot za upravuvawe so cvrst otpad, i vrz osnova na toa, da se opredeli to~niot sostav na vozniot park za transport. Podatocite za ovaa analiza ne bea dovolni za da se izvle~at definitivni zaklu~oci (Del 15.0), me|utoa dadeni se komentari i napatstvija vo site posledovatelni delovi so cel re{avawe na ovie pra{awa.

8.1 Zamena na kontejnerite od 5m3 Prose~niot vek na kontejner od 5m3 e okolu 5 godini. Vkupno 76 kontejneri go nadminuvaat svojot prose~en ìvoten vek. Tro{ocite za kontejneri od 5m3 iznesuvaat okolu 700 dolari/po kontejner. Zatoa, tro{ocite za zamenuvawe na kontejnerite se procenuvaat na 53.200 dolari. Programata za zamena e pristap vo fazi. Prvata faza e zamena na site kontejneri koi se postari od 10 godini. Vkupnite tro{oci na Faza 1 se procenuva na 31.500 dolari. Vtorata faza e zamena na kontejnerite koi se stari od 5-10 godini. Vkupnite tro{oci za Faza 2 se procenuvaat na 21.700 dolari. So kontrola na kontejnerite moè da se otkrie deka 5 godini ne e najdobrata procenka za ekonomskiot ìvoten vek na kontejnerite i deka kontejnerite moè da se zamenat podocna (a ne na 5 godini). Zna~ajno e, za celite na buxetot za podobruvawe na sistemot za cvrst otpad, da se proceni soodvetniot ekonomski ìvoten vek. Op{tinata treba da go opredeli( vrz osnova na fakti~ki kontroli) ekonomskiot ìvoten vek na kontejnerite. Buxetot na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad ne sodrì stavka za zamena ili podobruvawe (Tabela 22). Op{tinata treba da zapo~ne buxet za zamena na kontejnerite i da bara finansiski sredstva od zgolemeni taksi so cvrst otpad, sredstva od drugi op{tinski izvori ili od grantovi.

41

8.2 Potreba za dopolnitelni kontejneri od 5m3

Klu~no pra{awe {to ne moè{e da se odgovori vo ovaa studija e optimalniot broj na kontejneri na 5m3 koi se potrebni za sistemot za upravuvawe so cvrst otpad (Del 15.0). Me|utoa ima{e edna indikacija deka moèbi go odredivme optimalniot broj na kontejneri. Ovaa indikacija be{e bazirana na 2 faktora: gustina na naselenieto i raspored na sobirawe na otpad. Gustina na naselenie Vo SAD, golemite kontejneri, odnosno kontejneri od 5m3, obi~no se koristat za industriski, komercijalni oblasti ili stanbeni i gusto naseleni oblasti (zgradi). Zakonite na mnogu op{tini i dràvi propi{uvaat cvrstiot otpad da se sobira 2 pati nedelno. Ne e efikasno dokolku golemi kontejneri se postavat na lokacii kade kontejnerite nema da se napolnat vo periodot od edno do drugo praznewe. Opcijata da se ovozmoì kontejnerite da se polnat vo tek na podolg period pred da se otstrani otpadot ne e prifatliva alternativa. Kontejnerite koi ne se praznat ~esto stanuvaat privle~ni za insekti, glodari predizvikuvaat neprijaten miris i drugi neprijatnosti. Brojot na naselenieto naveden vo Tabela 10 i procenkata za koli~inata na cvrst otpad koj go sozdava naselenieto prezentiran vo Tabela11 pokaùvaat deka dokolu brojot na ìteli ne nadminuva okolu 200 ìteli po kontejner, kontejnerot nema da se napolni celosno za edna nedela. So pretpostavka deka kontejnerite za cvrst otpad treba da se postavat na dale~ina od 50-100 metri od naselenieto koe se opsluùva, brojot na kontejneri moè da dostigne gorna granica za gustinata na naselenieto. Podatocite od pregledot prezentirani vo Tabela 6 indiciraat deka ima mnogu kontejneri vo oblasti kade se opsluùva mal broj na naselenie, odnosno pomalku od 200 ìteli. Najzna~ajniot problem so tolkuvaweto na podatocite na Tabela 6 e u~estvoto na otpadot koj go sozdavaat komercijalni i industriski subjekti vo ramkite na oblasta kade ima kontejneri od 5m3.

Raspored na sobirawe

Naslovot na ovaa studija e "Podobruvawe na Sistemot za upravuvawe so cvrst otpad vo op{tina Veles". Sistem so koj otpadot ne se sobira dovolno ~esto za da se otstranat problemite so prenesuvawe zarazni bolesti i ne e soodveten za ìtelite ne e "podobruvawe". Ako site kontejneri od 5m3 se sobiraat najmalku edna{ nedelno, minimum 102 sobirawa }e bidat izvr{uvani nedelno od ~etiri (ili tri, poradi lo{ata sostojba na voziloto H3) vozila. Sobiraweto i otstranuvaweto na delumno napolnetite kontejneri ja namaluva inherentnata efikasnost na koristewe golemi kontejneri. Rezultatite od studijata za kontejnerite od 5m3 prezentirani vo Tabela 6 indiciraat deka mnogu kontejneri moèbi nema da bidat celosno napolneti pred da se ispraznat. Op{tinata se dviì kon moment koga treba da donese klu~na odluka vrz osnova na starosta na vozilata (HC, H1, H2 i H3) koi gi opsluùvaat kontejnerite od 5m3, dali da kupi novi vozila i dopolnitelni kontejneri od 5m3 ili da koristi pomali kontejneri. Informaciite sobrani vo tekot na ovaa studija ne odgovara na ova pra{awe. Preporakite prezentirani vo Del 15.0 moè da pomognat da se donese kone~na odluka.

42

8.3 Zamena na vozilata Informaciite i podatocite za starosta na sekoja klasa na vozila se dokumentirani vo Tabela 13. Nekolku vozila se vo lo{a sostojba i potrebna e nivna itna zamena. Prose~nata starost na vozilata za sobirawe za sekoja namena se proceneti i prezentirani vo Tabela 26.

Табела 26: Просечна старост на возилата за собирање отпад по класи

Намена на возило HC H MC M Просечна старост во години 11 16,3* 8,2 17

Zgolemenite tro{oci za odrùvawe i drugite tro{oci povrzani so starite vozila se glavna komponenta na buxetot za cvrst otpad. Tro{ocite za odrùvawe (Tabela 21) nasproti starosta na vozilata se dadeni vo Slika 8. Na Slika 8 pokaùva deka tro{ocite za odrùvawe na kamionite so kontejneri (HC1, H1, H2 i H3) se povisoki od tro{ocite za kompaktorite (MC1, MC2, MC3, MC4, MC5). Ova e to~no duri i koga HC1, H1 i H2 ќе se sporedat so tro{ocite za odrùvawe направени za MC3. Voziloto MC3 e postaro vozilo otkolku HC1, H1 i H2. Sporedba na operativnite tro{oci za vozilata i personalot za sobirawe i transport na razli~ni koli~ini cvrst otpad e dadena vo Tabela 27.

43

Табела 27: Оперативни трошоци за собирање и транспорт на цврст отпад ($)

Трактор М1, М2, М3

Камион со компактор

MC3

Камион со компактор MC4, MC5

Камион со компактор MC1, MC2

Камион за изнесување на контејнери од

5м3, HC, H1, H2, H3

Просечна старост - години 17 17 5 7 15

Просечна количина на утоварен и изнесен цврст отпад (тони)

1,25 2,31 3,26 4,14 2,8

Распределба на количини: утовари / ден kg / утовар kg / утовар kg / утовар kg / утовар kg / утовар

1 390 720 1020 1290 874 2 780 1440 2040 2580 1750 3 1170 2160 3060 3870 2620 4 1560 3880 4080 5160 3500

Просечни трошоци за возилата / годишно 4040 7950 6400 7925 9710 Просечни трошоци за вработени / годишно 9000 9600 9600 9600 6840 Вкупни просечни годишни трошоци 13040 17550 16000 17525 16550

Трошоци по тон цврст отпад на годишно ниво: утовари / ден $ / тон $ / тон $ / тон $ / тон $ / тон

1 33 24 16 14 19 2 17 23 7,8 5,8 9,5 3 11 8 5,2 4,5 6,3 4 8,5 3,9 3,9 3,4 4,7

Podatocite prezentirani vo Tabela 27 ilustriraat nekolku interesni aspekti vo vrska so sistemot za sobirawe cvrst otpad:

Traktorite (M1, M2 i M3) se najneekonomi~niot metod po tovar. Kompaktori koi ne se postari od 7 godini se najefikasni po tovar.

Kamionite so kontejneri ne se najefikasen metod na sobirawe i transport po tovar poradi nivnite visoki tro{oci za odrùvawe i niskiot volumenski koeficient koli~ina / kontejner. Ovie kamioni go sobiraat otpadot od uli~nite kontejneri, pa spored toa fakti~kiot broj na tovari koj go vr{at moè da gi nadmine drugite so faktor od 2 ili 3. Ova }e im ovozmoì na kamionite so kontejneri da bidat najekonomi~ni. Tabelata ne gi analizira kapitalnite tro{oci za vozilata. Osnovniot problem so analizata vo Tabela 27 e razlikata vo stepenot na usluga me|u kamionite za kontejneri i kamionite so kompaktori. Ako ìtelite dobivaat usluga na sobirawe uli~ni kontejneri edna{ nedelno (usluga koja ja obezbeduvaat kompaktorite) vo sporedba so ìtelite koi treba da go nosat cvrstiot otpad na dale~ina od 100 metri vo kontejner od 5m3 (usluga koja ja obezbeduvaat kamionite za kontejneri) i koj ne se sobira sekoja nedela, ima razlika vo nivoto na uslugata. Ne moè da se potvrdi, vrz

44

osnova na obezbedenite podatoci, koja kombinacija na vozila i kontejneri go obezbeduvaat najekonomi~niot metod na otstranuvawe so prifatlivo nivo na izvedba. Op{tina Veles mora da odlu~i dali }e ja pro{iri upotrebata na kontejneri od 5m3 ili }e koristi druga forma na kontejneri. Podatocite vo Izve{taj 1 ne predlagaat preferirana alternativa. Podatocite za tro{ocite obezbedeni vo tabela 27 ne gi vklu~uvaat kapitalnite tro{oci za vozilata za kontejneri i kamioni so kompaktori. Prezentirani se dve scenarija koi moàt da pomognat vo procesot na donesuvawe odluki. Prvoto scenario e zgolemuvawe na brojot na kontejneri od 5m3 i kupuvawe na nov kamion za kontejner kako zamena za kamion so kompaktor. Vtoroto scenario e nabavka na nov kamion so kompaktor i zadrùvawe na istiot broj na kontejneri od 5m3. Pretpostavki:

96 kontejneri od 5m3 (Tabela 6) opsluùvaat 18.525 ìteli. Vozilata (HC, H1, H2 i H3) opsluùvaat 96 kontejneri, edno vozilo za 25

kontejneri. Vozilata (M1, M2 i M3) koi opsluùvaat ruralni ruti nema da bidat pod

vlijanie od zgolemuvaweto na brojot na kontejnerite Zgolemuvawe na brojot na kontejneri na 125 (Scenario 1). @ivotniot vek na kontejnerite od 5m3 e 5 godini. Za zgolemuvawe na brojot na kontejnerite }e bide potreben dopolnitelen kamion

za kontejner od 5m3 (Scenario 1). So zgolemuvawe na brojot na kontejnerite eden kamion so kompaktor nema da bide

potreben (MC3) (Scenario 1). Tro{ocite za nov kamion so kompaktor iznesuvaat 90.000 dolari . Tro{ocite za nov kamion za iznesuvawe na kontejner od 5m3 iznesuvaat 50.000

dolari. Tro{ocite za dvete scenarija, amortizirani za desetogodi{en period se prezentirani vo Tabela 28.

45

Табела 28: Две сценарија за трошоци - зголемување на бројот на контејнери од 5м3 наспроти ново возило со компактор

Период на амортизација 10 години (не е предвидена ставка на инфлација) (Долари $)

Години

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ВКУПНИ

ТРОШОЦИ СЦЕНАРИО 1 Трошоци за контејнери Трошоци за нов камион: 50.000 Трошоци за нови контејнери 25 x 700 = 17.500 Одржување 3.100 3.100 3.100 3.100 3.100 3.700 4.300 4.900 5.400 6.100 39.900 Гориво 3.300 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 34.800 Персонал (1возач, 1 утоварувач) 6.840 6.840 6.840 6.840 6.840 6.840 6.840 6.840 6.840 6.840 68.400 Амортизација на 25 контејнери (5 год)* 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 35.000 Амортизација на камионот 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 50.000 Вкупни годишни трошоци 21.740 21.940 21.940 21.940 21.940 22.540 23.140 23.740 24.240 24.940 228.100 СЦЕНАРИО 2 Трошоци за компактор Трошоци за ново возило: 90.000 Одржување 3.100 3.100 3.100 3.100 3.500 3.900 4.300 4.700 5.100 5.400 39.300 Гориво 3.300 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 3.500 34.800 Персонал (1 возач, 1 утоварувач) 9.600 9.600 9.600 9.600 9.600 9.600 9.600 9.600 9.600 9.600 96.000 Амортизација на камионот 9.000 9.000 9.000 9.000 9.000 9.000 9.000 9.000 9.000 9.000 90.000 Вкупни годишни трошоци 25.000 25.200 25.200 25.200 25.600 26.000 26.400 26.800 27.200 27.500 260.100

* Контејнерите треба да бидат замени во период од 5 години

46

Во Tabela 28 ne e предвидена ставка za inflacija. Vkupnite tro{oci vo tekot na deset godini se sli~ni bez razlika koj metod na sobirawe na otpad }e se koristi. Osnovnite pri~ini za sli~nosta vo tro{ocite go vklu~uvaat slednovo:

Kapitalnite tro{oci za kamion za kontejner se poniski od onie za kompaktor, no sepak, mora da se kupat kontejneri i da se zamenuvaat na ~esti intervali, odnosno na 5 godini. Ova gi zgolemuva tro{ocite на sistemot зa sobirawe цврст otpad so kontejneri.

Potrebite za personal za kamion со kontejner (eden voza~ i edno lice {to

tovari) se pomali od onie za kompaktor (eden voza~ i dve lica {to tovarat), me|utoa, tro{ocite za odrùvawe se ~ini deka se poniski za kompaktor (Slika 8)

Ako upotrebata na dopolnitelen kamion za kontejnerи (i 25 kontejneri) zameni samo eden камион со kompaktor, izgleda deka zamenata na kompaktorite so kontejneri ne e najdobrata opcija. Celosnaта evaluacija na najekonomi~nata opcija bara znaewe na koli~inata koja se sobira i otstranuva so sekoja opcija: камион со kompaktor nasproti kamion za kontejner. Ne bea dobieni podatoci za relativnata koli~ina koja ja sozdava камион со kompaktor nasproti kamionot со kontejner za vreme na studijata. Spored toa, ne moè da se donese kone~en zaklu~ok za najdobrata opcija. Gorenavedenata analiza be{e obezbedena da ñ pomogne na op{tinata da ja donese pravilnata odluka otkako }e se znaat relativnite koli~ini. Zamena na vozilata Pet vozila (H3, MC3, H1, H2 i H3) se vo lo{a sostojba i ima itna potreba da se zamenat so cel da se odrì postojnoto nivo na uslugite na upravuvawe so cvrst otpad. Cenite na vozilata za sobirawe otpad se razli~ni [31], vo zavisnost od vidot i karakteristikite na vozilata. Op{tinata ne obezbeduva nikakvi informacii za prodava~ite ili informacii za mo`nite tro{oci za novi vozila, i zatoa se procenuva deka kamion so kompaktor ~ini okolu 90.000 dolari, kamion bez kompaktor ~ini 50.000, a traktor ili drugo pomalo vozilo ~ini 10.000 dolari. Tro{ocite za zamena na staro vozilo kon krajot na negoviot ekonomski vek i tro{ocite za zamena na kontejnerite se prezentirani vo Tabela 29.

47

Табела 29: Програма за замена на Системот за цврст отпад

Ime na vozilo Namena na vozilo Cena Kontejner N3 50.000 $ Traktor N1 10.000 $ Traktor N2 10.000 $ Traktor N3 10.000 $ Kompaktor MS3 Nov kompaktor 90.000$ ili

Novo vozilo kontejner: 50.000 $ za voziloto; 17.000 $ za 25 novi 5m3 kontejneri.

* Novite kontejneri se potrebni zatoa {to kamionot so kontejner ne moè da

se koristi bez da se kupat kontejneri. Itnata zamena na ovie vozila e prioritet za zadrùvawe na normalnoto funkcionirawe na postoe~kiot sistem za upravuvawe so cvrst otpad. Kapitalnite tro{oci za zamena se procenuvaat od 147.000 dolari do 170.000 dolari.

9.0 Transfer stanica Osnovni razmisluvawa za izgradba i rabotewe so transfer stanica se slednive:

Rastojanie na deponijata od op{tinata koja se opsluùva. Barawe cvrstiot otpad povtorno da se pakuva. Barawe da se oddelat materijalite vo me{aniot otpad.

Se ~ini deka Оp{tina Veles ne ispolnuva nieden od osnovnite kriteriumi za upotreba na transfer stanica. Rastojanie Prose~noto rastojanie od op{tinata do op{tinskata deponija e 4,5 km. Za malo rastojanie nema da bide potrebna transfer stanica za prenesuvawe na cvrstiot otpad od voziloto koe go sobira otpadot do voziloto koe go prenesuva. Osnovnata cel na upotrebata na vozilo za transport e da se olesni koristeweто vozila za sobirawe и transport na cvrst otpad na dolgi rastojanija. Vozilata za sobirawe se specijalizirani za sobirawe cvrst otpad od domovite i delovnite subjekti i ne сe efikasnи vozilata za transpoрт на cvrst otpad na golemi rastojanija. Studiite izvr{eni vo SAD indiciraat deka ako rastojanieto do deponijata e pokratko od 40 - 48 km, poefikasno e da se koristi direktno frlawe na cvrstiot otpad bez upotreba na voziloto za transfer. Me|utoa, ovaa studija ne ja zema predvid upotrebata na pobavni vozila kako {to se traktori. Vozilata za transport se so golem obem za tovar (20 - 24 metri~ki toni) i se koristat za transport na delumno presuvan otpad od transfer stanicite do sanitarnata deponija. Tipi~no, sodrìnata na tri ili ~etiri mali vozila za sobirawe moè da ja sobere vo edno vozilo za transfer.

48

Povtorno pakuvawe na cvrstiot otpad Voobi~aeno e vo transfer stanicata da se vr{i barem eden vid na segregacija na cvrst otpad, kako {to e otstranuvawe na prirodnoto |ubrivo, karton i metali od vkupniot otpad. Ova se vr{i so cel da se namali koli~inata na cvrst otpad koj se transportira i otstranuva vo dale~nata deponija. Materijalite koi moàt da se recikliraat koi se oddeluvaat od cvrstiot otpad moè da se otstranat na poevtin na~in. Op{tina Veles moè da ja vr{i potrebnata segregacija vo postoe~kata deponija. Oddelenite materijali moàt da im se prodadat na lica koi vr{at reciklaà ili da se ~uvaat na posebni mesta vo deponijata, kade i ponatamu bi se skladirale materijalite za reciklirawe, i da mu se prodadat na lice koe vr{i reciklaà. Moè da se proba mala aktivnost na pravewe kompost vo deponijata za da i se ovozmoì na op{tinata da se zapoznae so tro{ocite i pridobivkite od pravewe kompost. Me|utoa, baraweto za posebna transfer stanica za vr{ewe na ovie aktivnosti ne e ekonomi~no vo ovoj moment za Оp{tina Veles. Ima dve situacii koi moàt da baraat od op{tinata povtorno da razmisli za transfer stanica. Prvata e op{tinata da izgradi sanitarna deponija na zna~itelna dale~ina od Veles. Zna~itelnata dale~ina bi se definirala kako uslov voziloto za sobirawe da potro{i najgolem del od vremeto vo pat do deponijata. Vtorata situacija e op{tinata da stapi vo partnerstvo so drug subjekt vo izgradbata na regionalna deponija kade dale~inata na deponijata od op{tinata bara transfer na cvrstiot otpad od vozila za sobirawe vo vozila za transport. Tro{ocite za izgradba na ednostavna transfer stanica, bez procesi na segregacija, se procenuvaat na 150.000 do 250.000 dolari. Ovie tro{oci bi go vklu~uvale objektot, skala, traktor so gumeni trkala i ma{ina za tovarewe so kapacitet od 2 - 4 m3. Tro{ocite za izgradba moè da bidat razli~ni vo zavisnost od opremata i vidot na strukturata. Tro{ocite za kamion za transfer so golem kapacitet (20 - 24 metri~ki toni) se dviàt od 100.000 do 150.000 dolari. Op{tite tro{oci za rabotewe i odrùvawe na objektot moè da se procenat na okolu 600 dolari/dnevno. Fakti~kite tro{oci }e zavisat od opremata koja se koristi i dale~inata od transfer stanicata i deponijata. Preporaka Transfer stanicata ne treba da se razgleduva ako deponijata e locirana na dale~ina do 40 - 48 km od Veles.

10.0 Sanitarna deponija Postoe~kata lokacija, so povr{ina od 8 hektari, se nao|a na okolu 4,5 km od Veles. Deponijata funkcionira од 1976 godina i spored izve{taite 38% od nejziniot kapacitet e iskoristen. Verojatno deponijata }e go iskoristi celosniot kapacitet vo periodot od 2020 do 2030 godina. Postoe~kata deponija ne se klasificira kako sanitarna deponija. Taa nema dneven limit, nema sistem za odveduvawe na otpadni vodi zaradi za{tita na podzemnite itn. Nema dostapni informacii za vlijanieto na

49

op{tinskata deponija vrz kvalitetot na vozduhot i vodata. Ne se poznati idnite vlijanija (zagaduvawe na po~va/voda) na postoe~kata deponija. Ova istraùvawe ne moè da obezbedi nikakvi specijalni tehni~ki preporaki za razvojot na deponija Klasa III, vrz osnova na tri osnovni pri~ini:

Vo Nacionalna strategija za cvrstiot otpad izgradbata na regionalni deponii se smeta za najdobro re{enie.

Ne postoi regulativa za frlawe otpad vo deponijata ili uslovi za deponija vo Makedonija.

Op{tinata nema obezbedeno informacii za vreme na istraùvaweto. Ovaa studija }e prezentira nekolku op{ti upatstva i razmisluvawa koi moàt da se iskoristat za razvivawe na deponija Klasa III, koja moè da ja opsluùva op{tina Veles. Kriteriumite koi }e bidat potrebni pri izgradbata na deponijata Klasa III moè da se demonstriraat so slednava ve`ba. Pretpostavkite za ve`bata se slednive:

Koli~inata na cvrst otpad koj go sozdava op{tinata e 60 metri~ki toni/dnevno Stapkata na sozdavawe otpad e stabilna vo slednite 20 godini Se postignuva minimalnoto presuvawe od 500 kg/m3 Prose~nata dlabo~ina na presuvan cvrst otpad e 5 metri Predvideniot rok na opsluùvawe e 20 godini

Koristej}i gi gorenavedenite pretpostavki, moè da se izgradi hipoteti~ka deponija Klasa III za celite na demonstrirawe na goleminata, volumenot i tro{ocite na deponijata. Koristej}i koli~ina od 60 metri~ki toni/dnevno i presuvawe od 500 kg/m3, potrebniot volumen na deponijata za otstranuvawe na otpadot e 120 m3. ]e bide potrebna vkupna povr{ina od okolu 7440 m2 za otstranuvawe na cvrstiot otpad, pretpostavuvaj}i dlabo~ina od 5 metri i 310 rabotni denovi/godi{no. Za predvideniot period na opsluùvawe od 20 godini, potrebnata povr{ina e 148.880 m2. Potrebnata dopolnitelna povr{ina zavisi od metodot na polnewe na deponijata koj se koristi. Za metodot na povr{ina bi bila potrebna povr{ina od okolu 190.000 m2, a za metodot na vkopuvawe - povr{ina od okolu 300.000 m2. Za da funkcionira deponijata Klasa III so kapacitet od 60 metri~ki toni/dnevno potrebno e minimum eden traktor (dozer) ili buldoèr gaseni~ar, eden kran za metali po mo`nost podvièn i edna cisterna za voda. Moè da se razmisluva i za dopolnitelna oprema kako {to e dozer za razbivawe na otpad, so kapacitet od 2-3 m3, postrojka za generirawe na energija proizvedena od cvrst otpad. Tro{ocite za izgradba na deponija Klasa III od 60 metri~ki toni/dnevno se procenuvaat na 1,5 milioni dolari. Minimalnite godi{ni tro{oci za rabotewe i odrùvawe na deponijata Klasa III se procenuvaat na 190.000 dolari/godi{no. Vo momentov vo Makedonija ne postojat regulativi ili preporaki vo vrska so otstranuvaweto na cvrstiot otpad vo deponija. Makedonija usvoi kako nacionalna strategija izgradba na regionalni deponii. Strategijata za regionalni deponii be{e prezentirana vo Izve{tajot na Sygmonds Group za cvrstiot otpad vo Makedonija. Se prepora~uva op{tina Veles da podgotvi detalen plan i strategija koi }e bidat vo soglasnost so planot za regionalna deponija. Zna~ajno e da se znae deka za izgradbata i funkcioniraweto na regionalnite deponii verojatno op{tinata }e treba da izgradi

50

transfer stanica. Realnata potreba i barawata za izgradba na transfer stanica }e zavisat od dale~inata na regionalnata deponija od Veles. Ako taksata za otstranuvawe otpad e visoka, op{tina Veles verojatno }e bide prinudena da izgradi transfer stanica za namaluvawe na izvorot ili da sozdade programi kako {to e reciklirawe na materijali od uli~ni kontejneri, so cel da se namali koli~inata na cvrstiot otpad koj se frla vo regionalnata deponija. Gradot Tempe vo amerikanskata dràva Arizona e primer za vlijanieto na visokite taksi za otstranuvawe otpad i reakcijata na Tempe da gi namali tro{ocite na svoite ìteli. Vo po~etokot na devedesettite, Tempe be{e prinuden da pla}a 20 dolari/za ton za otstranuvawe na cvrstiot otpad vo regionalnata deponija. Istraùvawe na alternativite za namaluvawe na tro{ocite rezultira{e vo toa {to gradot usvoi programa za reciklirawe na materijali koi se otstranuvaat vo uli~ni kontejneri. Osnovnata cel na programata za reciklirawe be{e da se namali koli~inata na cvrst otpad koja se otstranuva vo deponijata za 30%. Tempe kupi kontejneri od 0,35m3 ili 1,2m3 za sekoe doma}instvo. ìtelite pla}aa 1 dolar mese~no za tro{ocite za kontejnerite. Na ìtelite im se dadoa instrukcii da gi stavaat site materijali koi moàt da se recikliraat vo ovie kontejneri. Materijalite koi moàt da se recikliraat vklu~uvaat: aluminium, staklo, hartija, plastika i metalni otpadoci. Zna~i, materijalite bea izme{ani i be{e potrebno da se oddelat vo objektot kade se recikliraat. Pred da ja vovede programata za reciklirawe, Tempe go sobira{e cvrstiot otpad od doma}instvata dva pati nedelno. Programata za reciklirawe mu ovozmoì na gradot da go sobira otpadot edna{ nedelno, a materijalot za reciklaà isto taka edna{ nedelno. Gradot gi koriste{e istite vozila za sobirawe na dvata vida kontejneri i ne bea potrebni dopolnitelni vozila, personal ili gorivo za funkcionirawe na novata programa. Prvi~no, Tempe i pla}awe na kompanijata koja vr{e{e reciklaà 31 dolar/za ton za da gi oddeluva i otstranuva materijalite koi moàt da se recikliraat na pazarot. Tro{oci bea visoki zatoa {to kompanijata koja vr{e{e reciklaà treba{e da ima dovolno sredstva da izgradi transfer stanica, da kupi materijali i da zapo~ne da raboti. Denes, Tempe ne ñ pla}a na kompanijata koja vr{i reciklaà na materijalite. Taksata za otstranuvawe na smet sî u{te e 20dolari/za ton, no 33% od cvrstiot otpad se materijali koi moàt da se recikliraat; spored toa vkupnite tro{oci za Tempe za otstranuvawe na cvrstiot otpad se namalija za edna tretina. Ovoj primer e daden za da se ilustrira vrskata me|u taksite za otstranuvawe na cvrstiot otpad, programite za reciklirawe i transfer stanicite. Se prepora~uva Op{tina Veles da usvoi strategija za koristewe na regionalni deponii. Preporakata e bazirana na tro{oci i mo`nosta na op{tinata da finansira deponija Klasa III. Me|utoa, ako op{tinata odbere opcija so izgradba i rabotewe so op{tinska deponija namesto regionalna deponija, treba da se razgledaat nekolku kriteriumi za izbor na lokacijata. Ne postojat upatstva ili regulativi vo Makedonija. Vo SAD, pri lociraweto na deponii Klasa III (40 CFR 257) mora da se zemat predvid slednive karakteristiki:

Aerodromi Ramnini koi se podlo`ni na poplavi Ezera, bari i mo~uri{ta Reki i potoci Bunari za vodosnabduvawe

51

Avtopati Javni parkovi Kriti~na ìvotna sredina Zoni kade ima prekin na sloevi vo zemji{teto Zoni koi se podlo`ni na seizmi~ki dvièwa Nestabilni regioni

Se prepora~uva da se razgledaat tehni~kite uslovi razvieni od EU za deponiite Klasa III koga }e se gradi deponija, zatoa {to Makedonija nema tehni~ki regulativi vo vrska se deponii Klasa III. Pri~inata za ovaa preporaka e toa {to Makedonija so tek na vreme }e gi usvoi regulativite, tehni~kite uslovi i standardite na EU. Preporaki Se prepora~uva Op{tina Veles da usvoi nacionalna strategija za koristewe na regionalni deponii. Preporakata e bazirana na tro{ocite i mo`nosta na op{tinata da finansirawe na deponija Klasa III. Tro{ocite za izgradba na op{tinska deponija i nejzino funkcionirawe bea proceneti pogore vo ovoj del. Vrz osnova na finansiskata sostojba na Veles, regionalen pristap so delewe na tro{ocite za izgradba i rabotewe na deponija e pristap koj e pove}e prifatliv od fiskalno gledi{te.

11.0 Objekt za palewe na otpadot so mo`nost da generira energija od otpad Ima dve osnovni pri~ini za izgradba i rabotewe na objekt koj generira energija od otpad:

Nema lokacii za deponija vo ekonomski opravdano rastojanie od op{tinata. Visokata energetska vrednost na cvrstiot otpad.

Vo Op{tina Veles ne e problem raspoloìvoto zemji{te za locirawe i rabotewe na deponija. Problemot so locirawe na deponija obi~no e povrzan so gradovite vo zemji so golema gustina, kako {to e severna Evropa i Japonija. Spored toa, se ~ini deka prvata ne vaì za Makedonija. Moè da se presmetaat energetskata vrednost na cvrstiot otpad i tro{ocite koi mora da se napravat za da se sozdade energija. Podatocite vo Tabela 1 indiciraat deka dnevno se proizveduvaat okolu 60.000kg (60 metri~ki toni) cvrst otpad. Sostavot na cvrst otpad i energijata koja moè da se generira od otpadot se prezentirani vo Tabela 30.

52

Табела 30: Дневна енергетска вредност на согорливите компоненти

Vkupnata dnevna energetska vrednost od otpadot se procenuva na 130 MWh. Fakti~kata vrednost na energijata vo regionot na Veles ne e poznata. Vrednosta na energijata koja ja obezbeduva Toplifikacija AD Skopje iznesuva 22,7 dolari/MWh. Vrz osnova na ovaa vrednost, vrednosta na energijata koja se proizveduva od cvrstiot otpad prezentiran vo Tabela se procenuva na 2950 dolari/dnevno, ili godi{na vrednost od 910.000 dolari. Ovie vrednosti se so pretpostavka od 100% pretvorawe na masa vo energija. Poverojatna vrednost bi bila 50% pretvorawe masa vo energija. Tro{ocite za izgradba na objekt za generirawe energija od otpad od 40 metri~ki toni dnevno se procenuvaat na 4 milioni dolari, a objektot za proizvodstvo na RDF za segregacija na otpadot koj e sogorliv, se procenuvaat na 1 milion dolari. Spored toa, vkupnite tro{oci za izgradba se okolu 5 milioni dolari za objekt za 40 metri~ki toni dnevno. Godi{nite tro{oci za rabotewe i odrùvawe na objektite za generirawe energija i objektot za RDF od otpad se okolu 500.000 i 250.000 dolari, soodvetno. Godi{nite proceneti vkupni tro{oci za rabotewe i odrùvawe se okolu 750.000 za objekt za 40 metri~ki toni/dnevno. Preporaka Op{tina Veles ne treba da razgleduva objekt za generirawe energija od otpad vo ovoj moment. Raspoloìvosta so eftino zemji{te vo blizina na op{tinata e nepovolnite ekonomski uslovi za pretvorawe otpad vo energija indiciraat deka toa ne e odr`liva alternativa. Poodr`liva, ekonomski isplatliva alternativa bi bilo partnerstvo vo regionalna deponija.

12.0 Opasen otpad Op{tinata ne obezbedi informacii za vidovite na opasen materijal so koi se sretnavme za vreme na pregledot na sostavot na otpadot. Moè da se pretpostavi deka izvesna koli~ina na opasen otpad kako {to e rastvorlivi supstanci, boi, pesticidi, materijali za ~istewe i drug moèn opasen otpad se otstranuva so sistemot na cvrst otpad sekoja godina. Poradi konstrukcijata na postoe~kiot objekt za otstranuvawe otpad, deponijata koja nema granici za da se spre~i istekuvaweto na hemikalii vo nadzemnite vodi, zna~itelno e vlijanieto na ìvotnata sredina.

Otpad od sogorlivi komponenti / dnevno

BTU/lb Kilogrami (kg)(MWh)

Vkupnata dnevna energetska vrednost

Organski otpad 3.108 14.278 28.6 Hartija 5.767 14.662 54.4 Meka plastika 13.835 2.566 22.9 Tvrda plastika 14.301 1.302 12.0 Gradinarski otpad 3.565 5.120 11.8

53

Ima dva metodi za namaluvawe na idnoto otstranuvawe na opasni materijali vo deponijata. Prviot e barawe od site komercijalni i industriski subjekti koi sozdavaat opasni materii da obezbedat alternativna forma na transport i otstranuvawe na nivniot opasen materijal. Postojat mnogu strogi regulativi vo SAD i EU za otstranuvawe na opasen otpad vo op{tinskite deponii. Deponiite za cvrst otpad, duri i deponiite Klasa III, ne se dizajnirani za otstranuvawe na cvrst otpad. Op{tina Veles treba da osigura deka industriskiot opasen otpad nema da se otstranuva vo kontejnerite od 5m3, so toa {to }e ozna~i na kontejnerite ograni~uvawa vo vrska so materijalite koi moàt da se frlaat vo niv. Se ~ini deka ~lenovite 20-24 od Zakonot za otpad indiciraat deka otpadot mora da prikaè i odreden otpad treba da bide tretiran od objekti zaprerabotka, skladirawe i isfrluvawe. Vtoriot metod za namaluvawe na opasniot otpad od doma}instvata, u~ili{tata i malite biznisi e da se zapo~ne programa za sobirawe na opasen otpad od doma}instvata. Tipi~na programa e da se educiraat ìtelite, u~ili{tata i malite biznisi za prirodata na opasniot otpad i da se spre~i otstranuvaweto na odredeni supstanci vo kontejnerite od 5 m3 ili plasti~ni }esi. Dva ili tri pati godi{no op{tinata moè da postavi sobirni centri, koi }e traat eden ili dva dena, kade {to ìtelite moàt da gi donesat ovie opasni materijali. JKP Derven moè da gi najavuva datumite i lokaciite na sobirnite centri zaedno so smetkite za pla}awe taksa za cvrst otpad. Op{tinata moè da go sobere, oddeli i transportira otpadot kon posoodvetni objekti namesto vo op{tinskata deponija. Preporaka Da se prekine otstranuvaweto na opasen otpad od komercijalni i industriski subjekti vo op{tinskata deponija. Na subjektite koi sozdavaat opasen otpad treba da im se zabrani da frlaat opasen otpad vo kontejnerite od 5m3. da se zapo~ne programa za opasniot otpad na doma}instvata so negovo sobirawe od gra|anite, u~ili{tata i malite biznisi. Programata treba da se vr{i dva ili tri pati godi{no.

13.0 Finansiska programa Op{tina Veles ima vospostaveno sistem na pla}awe taksa za da se finansira programata za cvrst otpad. Postoe~kata programa na pla}awe taksi e dokumentirana vo Del 6.0. Strukturata na taksite ima nekolku problemi koi treba da se re{at. Prviot problem e {to nema stavka vo buxetot za zamena na vozilata ili nadgraduvawe na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad. Buxetskata stavka moè da ja ima na drugi mesta vo op{tinskiot buxet, me|utoa, vrz osnova na informaciite koi gi obezbedi op{tinata nema{e informacii za zamena na opremata ili za nadgraduvawe na sistemot. Vrz osnova na sega{nata finansiska sostojba na op{tinata, za finansirawe na najkapitalnite podobruvawa, kako {to se vozilata, deponiite i programite za reciklirawe verojatno }e bidat potrebni grantovi i drugi nadvore{ni izvori. Se prepora~uva op{tinata da zapo~ne buxet za kapitalno podobruvawe koj e odrazen vo buxetot za sistemot za cvrst otpad ili buxet za kapitalno podobruvawe koj specifi~no gi namenuva sredstvata za programa za upravuvawe so cvrst otpad. Ova }e pomogne vo dolgoro~noto planirawe i barawata za grantovi za specifi~ni raboti koi se potrebni

54

spored programata za upravuvawe so cvrst otpad. Znaeme deka taksite koi se pla}aat za cvrst otpad verojatno ne moàt da se zgolemat, me|utoa zna~ajno e site tro{oci koi se zemeni predvid vo buxetot da gi razberat vistinskite tro{oci za sistemot za upravuvawe so cvrst otpad. Sekoga{ postoi nekakva zategnata vrska me|u planiraweto (idni buxeti) i fakti~kata implementacija, me|utoa zna~aen aspekt za op{tinskite vlasti e da go razberat zna~eweto na idnite tro{oci. Predloènite buxeti za sistemot za upravuvawe so cvrst otpad se prezentirani vo Tabela 31. Buxetot gi vklu~uva operativnite tro{oci dokumentirani vo Del 5.0, me|utoa toj gi vklu~uva tro{ocite za zamena na amortizirani vozila pove}e od 15 godini. Planot za amortizacija na 15 godini be{e odbran vrz osnova na sega{nata sostojba na vozilata vo vozniot park. Slednive pretpostavki se koristat vo buxetite.

1. Brojot na naselenieto vo Veles }e ostane stabilen vo tekot na vaèweto na buxetot

2. Brojot i vidot na vozila }e ostane postojan 3. Tro{ocite }e se zgolemat za 2% godi{no 4. Kontejnerite od 5m3 se zamenuvaat na sekoi 7 godini 5. Brojot na vraboteni }e ostane stabilen 6. Tro{ocite za odrùvawe }e ostanat stabilni bidej}i dodavaweto na novi

vozila se uramnoteùva so postarite vozila 7. Tro{ocite za traktor se 10.000 dolari 8. Tro{ocite za kompaktor se 90.000 dolar 9. Tro{ocite za voziloto kontejner se 50.000 dolari

55

Табела 31: Предлог буџет за системот за управување со цврст отпад за период од 15 години

(2% инфлација)

Буџетска ставка Година 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Заеднички трошоци 42.000 42.840 43.697 44.571 45.462 46.371 47.229 48.245 49.210 50.194 51.198 52.222 53.266 54.331 Тим за УЦО 9.600 9.792 9.988 10.188 10.391 10.599 10.811 11.027 11.248 11.473 11.702 11.936 12.175 12.419 Надомест за шофери 47.000 47.940 48.899 49.877 50.874 51.892 52.930 53.988 55.068 56.169 57.293 58.439 59.607 60.800 Надомест за работници 65.500 66.810 68.146 69.509 70.899 72.317 73.764 75.239 76.744 78.279 79.844 81.441 83.070 84.731 Трошоци за вработени 16.800 17.136 17.479 17.828 18.185 18.549 18.920 19.298 19.684 20.078 20.479 20.889 21.306 21.733 Осигурување 16.500 16.830 17.167 17.510 17.860 18.217 18.582 18.953 19.332 19.719 20.113 20.516 20.926 21.345 Одржување на возила 46.000 46.920 47.858 48.816 49.792 50.788 51.803 52.840 53.896 54.974 56.074 57.195 58.339 59.506 Сервис 38.000 38.760 39.535 40.326 41.132 41.955 42.794 43.650 44.523 45.414 46.322 47.248 48.193 49.157 Гориво 43.300 44.166 45.049 45.950 46.869 47.807 48.763 49.738 50.733 51.748 52.782 53.838 54.915 56.013

Други трошоци 7.000 7.140 7.283 7.428 7.577 7.729 7.883 8.041 8.202 8.366 8.533 8.704 8.878 9.055

331.700 338.334 345.101 352.003 359.043 366.223 373.478 381.019 388.640 396.412 404.341 412.428 420.676 429.089 Нови програми Образование 2.000 2.040 2.081 2.122 2.165 2.208 2.252 2.297 2.343 2.390 2.438 2.487 2.536 2.587 Рециклирање 1.500 1.530 1.561 1.592 1.624 1.656 1.689 1.723 1.757 1.793 1.828 1.865 1.902 1.940

Собирање податоци 1.000 1.020 1.040 1.061 1.082 1.104 1.126 1.149 1.172 1.195 1.219 1.243 1.268 1.294

4.500 4.590 4.682 4.775 4.871 4.968 5.068 5.169 5.272 5.378 5.485 5.595 5.707 5.821 Капитални инвестиции Замена на контејнери 10.200 10.404 10.612 10.824 11.041 11.262 11.487 11.717 11.951 12.190 12.434 12.682 12.936 13.195 Замена на трактори (М1, М2, М3) 2.000 2.040 2.081 2.122 2.165 2.208 2.252 2.297 2.343 2.390 2.438 2.487 2.536 2.587

Замна на камиони со компактор (HC1 - HC5) 30.000 30.600 31.212 31.836 32.473 33.122 33.785 34.461 35.150 35.853 36.570 37.301 38.047 38.808

Замна на камиони за контејнери (HC, H1-H5) 13.333 13.600 13.872 14.149 14.432 14.721 15.015 15.315 15.622 15.934 16.253 16.578 16.909 17.248 Замена на булдожер 6.666 6.799 6.935 7.074 7.215 7.360 7.507 7.657 7.810 7.966 8.126 8.288 8.454 8.623

Доградба на депонија 5.000 5.100 5.202 5.306 5.412 5.520 5.631 5.743 5.858 5.975 6.095 6.217 6.341 6.468

67.199 68.543 69.914 71.312 72.738 74.193 75.677 77.191 78.734 80.309 81.915 83.554 85.225 86.929

56

Informaciite vo Tabela 31 moè da se koristat za da se zapo~ne buxetskiot proces za kupuvawe nova oprema. Pokraj ova, informaciite moè da se koristat za barawa za grantovi. Treba da se napravi ponatamo{en pregled na potencijalni izvori na prihodi dostapni za da se finansira programata za cvrst otpad. Vo momentov ima golem deficit vo operativniot buxet. Koga proektiranite kapitalni programi se reflektiraat vo buxetot, kusokot e zna~itelen. Namaluvaweto na jazot prihodi/rashodi treba da bide postojan napor. Pregledot na potencijalni izvori za pogolemi prihodi moè da go vklu~uva slednovo:

na~ini za naplatuvawe povisok procent od taksite koi gi pla}aat korisnicite zgolemuvawe na specifi~ni taksi na korisnicite - moèbi i studija dokolku

moàt da se prisposobat taksite za komercijalnite i industriskite korisnici pravewe seriozni napori za da se dobijat sredstva od grant za studijata, za

kapital i rabotewe od pove}e izvori (Izve{taj 3, Preporaka #3). nazna~uvawe na predloèniot "Komitet za cvrst otpad / ìvotna sredina"

(izve{taj 3, ). Preporaka #5) da go razgleda pra{aweto i da predloì mo`ni re{enija. Kreativnite gra|ani moàt da bidat korisni za ovoj proces.

14.0 Preporaki i strategija za edukacija Vo soglasnost so rabotniot plan, celta na Aktivnost #7 be{e da se razvie strategija za implementacija na programa za za{tita na ìvotnata sredina i programa za upravuvawe so cvrst otpad vo obrazovniot sistem i me|u gra|anite na op{tina Veles. Glavnata cel na ovaa aktivnost be{e da se razvijat idei, preporaki i upatstva za implementacija na edukativna programa za za{tita na ìvotnata sredina i da se zgolemi svesta kaj javnosta za zna~eweto na dobar sistem za upravuvawe so cvrst otpad vo op{tinata. Edukacijata e klu~nata to~ka vo razvojot na odr`liv sistem za upravuvawe so cvrst otpad i zatoa ovaa aktivnost se smeta za mnogu zna~aen del od strategijata za podobruvawe na sistem za upravuvawe na cvrstiot otpad vo op{tina Veles. Indikatorite na uspeh na ovaa fizibiliti studija (kako {to se navedeni vo rabotniot plan) se namaluvawe na zagaduvaweto za okolu 60% (namaluvawe na otpadot so intelegentno kupuvawe, reciklirawe, pravewe kompost i pravilno otstranuvawe na opasen otpad) i namaluvawe na tro{ocite za rabotewe i odrùvawe na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad za okolu 20% (namaluvawe na otpadot so intelegentno kupuvawe, reciklirawe, pravewe kompost i pravilno otstranuvawe na opasen otpad). Bidej}i ova e glavnata cel, preporakite za edukacija voglavno se naso~eni kon reciklirawe, pravewe kompost i pravilno otstranuvawe na opasniot otpad od doma}instvata. Preporakite vklu~uvaat: "intelegentno kupuvawe", reciklirawe na aluminium, hartija, metalni otpadoci, pravewe kompost od prirodno |ubrivo, i pravilno otstranuvawe na opasniot otpad od doma}instvata. Strategiite za edukacija i podignuvawe na svesta naso~eni kon u~enicite i postarite generacii se razgledani vo posebni pod-delovi. Izve{tajot e podelen na 4 dela:

57

14.1 Voved 14.1.1 Problemot 14.1.2 Celta na programata - Edukacija 14.1.3 Pridobivkite od namaluvawe/reciklirawe na cvrstiot otpad

1) Za{tita na `ivotnata sredina - konzervacija na prirodnite resursi

2) Za{teda na tro{oci za op{tinata 3) Efikasna upotreba na deponijata 4) Namaluvawe na problemite so opasen otpad

14.2 Edukativna programa 14.2.1 Intelegentno kupuvawe 14.2.2 Reciklirawe

1) Materijali koi treba da se recikliraat 2) Postavuvawe na kontejneri od 5m3 za poseben vid otpad 3) Monetarni pridobivki

14.2.3 Pravewe kompost

1) Doma}instva 2) Op{tini

14.2.4 Otstranuvawe na opasniot otpad od doma}instvata

1) Opis na opasniot otpad 2) Otstranuvawe na slednovo:

a. Proizvodi od doma}instvata b. Boi i razreduva~i za boja v. Pesticidi/herbicidi g. Proizvodi so samostoen pogon

14.3 Strategii za edukacija 14.3.1 U~enici

1) Prezentacii za vreme na ~asovite kako del od nastavnata programa

2) Video zapisi koi gi podgotvuva op{tinata vo vrska so pridobivkite od recikliraweto

3) Poseti od pretstavnici na Ministerstvoto za `ivotna sredina 4) Razvoj na programa "Zeleno u~ili{te" 5) Monetarni pridobivki za u~ili{teto od recikliraweto 6) Razvoj na reciklira~ki "karakter" za da se promovira

recikliraweto

58

7) Razvoj na edukativni materijali za promovirawe na recikliraweto

14.3.2 Vozrasni

1) Objavuvawe literatura vo vesnici 2) Razvoj na veb-stranica vo vrska so programite za za{tita na

ìvotna sredina/reciklirawe 3) Kanti za reciklirawe i informacija postavena na kantite 4) Informativen flaer koj }e se ispra}a zaedno so smetkite do

gra|anite (navedete koja dobrotvorna organizacija }e ima pridobivki od kantite za reciklirawe). Vo flaerot vklu~ete gi informaciite od veb-stranicata.

14.3.3 Opfa}awe na op{tata javnost

1) Stavawe na znaci za reciklirawe na kamionite koi go sobiraat cvrstiot otpad

2) Razvoj na Biro za odnosi so javnosta 3) Postavuvawe i aùrirawe na informativni {tandovi na saemi,

festivali i sli~no 4) Dostavete po po{ta informacii za programata za reciklirawe

na lica koi neodamna se doselile 5) Obezbedete video zapis za recikliraweto vo gradskata

biblioteka 6) Organizirajte festival za ras~istuvawe na okolinata vo

op{tinata (stavete akcent na recikliraweto i pravilnoto otstranuvawe na cvrstiot otpad)

14.4 Resursi

1) Veb-stranicata na gradot Tempe, Arizona 2) Veb-stranicata na Edukativnata programa na Oregon 3) Veb-stranicata na gradot êndler, Arizona

14.1 Voved 14.1.1 Problemot Glavniot problem e {to golem del od otpadot {to se otstranuva vo deponijata na op{tina Veles moè da se reciklira (do 30%). Kol~inata na cvrst otpad koj se nosi vo deponijata mora da se namali za poefikasno da se upotrebi deponijata. 14.1.2 Celta na programata - edukacija Celta na edukativnata programa e da se informira naselenieto za zna~eweto na namaluvawe na cvrstiot otpad i recikliraweto vo Veles. 14.1.3 Pridobivki od namaluvawe/reciklirawe na cvrstiot otpad

59

Pridobivkite od edukativnata programa vklu~uva pottiknuvawe na recikliraweto na cvrstiot otpad 1) Ekolo{ka konzervacija na prirodnite resursi/za{tita na ìvotnata sredina 2) Za{teda na tro{oci za op{tinata 3) Efikasna upotreba na deponijata 4) Namaluvawe na problemite so ekolo{ki {tetniot otpad 14.2 Edukativna programa 14.2.1 Intelegentno kupuvawe 1) Kupuvajte produkti so podobar kvalitet i so dolg rok na upotreba. Ovie produkti imaat prodolèna garancija i moàt da bidat podobro reparirani otkolku frleni. 2) Kupuvajte pogolemi pakuvawa. Poedina~nite pakuvawa generalno stvaraat pomalku otpad od pove}e sodrìnskite pakuvawa. 3) Kupuvajte povtorno koristlivi pakuvawa dokolku ste vo mo`nost; 4) Ispratete korisni predmeti na koristena obleka vo dobrotvorni celi, a ne vo deponija. 5) Popravete star aparat od doma}instvoto otkolku da go ispratite vo deponija. 6) Pra{ajte gi trgovcite na malo dokolku se vo mo`nost da recikliraat odredeni artikli; 7) Razgovarajte za recikliraweto so va{ate familija taka da site razberat za va`nosta na recikliraweto. 8) Dokolku rabotite vo kancelarija vo koja se printaat kopi, sugerirajte kopiite da se izrabotuvaat dvostrani~no. Ova ja za{teduva rabotata dvojno. Reciklirajte ja hartijata na polovina. 9) Kupuvajte hrana vo ìva mera, a ne vo pakovawa so cel da se reducira otpadot. 10) Ponesete torbi vo prodavnica za da eliminirate koristewe na plasti~nite kesi. 14.2.2 Reciklirawe

1) Materijali koi treba da se recikliraat (aluminium, hartija, metal)

2) Postavuvawe na kontejneri od 5m3 za poseben vid otpad (da ne se me{aat) i da se lociraat na specifi~ni strate{ki mesta.

3) Monetarni pridobivki. Ova e klu~ot na zapo~nuvaweto so reciklirawe.

14.2.3 Pravewe kompost

1) Zemajki vo predvid deka kompostiraweto e vaèn faktor vo

ramkite na recikliraweto i moè da se transformira biten del od otpadot vo aditivi koi se mo{ne va`ni za po~vata. Doma}instva moè da pomognat so reducirawe na gradinarskiot otpad koi odi vo deponijata so toa bi i go prodolìle vekot na deponijata a voedno i bi za{tedile sredstva nameneti za gradot.

2) Pottiknuvawe na op{tinata vo praveweto kompost. Kompostirawe na zelen cvrst otpad od op{tinskite parkovi.

14.2.4 Otstranuvawe na opasniot otpad od doma}instvata

60

1) Opis na opasniot otpad Vo Soedinetite Amerikanski Dràvi opasniot otpad e definiran kako cvrst otpad. Zatoa {to negoviot kvantitet, koncentracija, fizi~ka, hemiska ili infektivna karakteristika a) Postavenost na sega{ni ili potencijalni opasnosti za

~ove~kovoto zdravje ili sredina koga ne se soodvetno konzervirani, skladirani, rasporedeni ili pak na drug na~in neorganizirani;

b) Pri~ini na zgolemuvawe na mortalitetot ili zgolemuvawe na hroni~ni zaboluvawa

Cvrstiot otpad e definiran kako eden otpaden materijal koj e izostaven od rasporeduvawe, gorewe/sogoruvawe i reciklirawe. Mnogu e va`no da se znae deka cvrstiot otpad moè fizi~ki da bide cvrst, te~en, polu cvrst ili vo gasna sostojba. 2) Otstranuvawe na slednovo: Primeri od opasen otpad

a. Proizvodi od doma}instvata: Sredstva za ~istewe, hlor, sredstva za ~istewe odvod itn

b. Boi i razreduva~i za boja v. Pesticidi/herbicidi g. Proizvodi so samostoen pogon: antifriz, te~nost za ko~nica, koristeno uqe/maslo, baterii

14.3 Strategii za edukacija 14.3.1 U~enici

1) Prezentacii vo u~ilnici Edukacijata na mladite e klu~ot do uspehot na site programi za reciklirawe/namaluvawe na otpadot. Op{tina Veles moè da prifati nekoi od ideite i metodite na programata za edukacija za za{tita na ìvotnata sredina koi se prikaàni ovde.

Opis na Programata: Dràvata Oregon prifati edukativna programa koj se sostoi od razli~ni edukativni programi za konzervacija i odr`livost i se nameneti za u~enici od treto do osmo oddelenie. Ovaa programa se izveduva vo u~ilnici, vo programi po u~ili{te ili za vreme na letniot raspust. Programata ja vodi neprofitna organizacija so dogovor so Oblasta Deshchutes, Oregon. Vo tekot na u~ili{nata godina 2001-2002, 4661 mladi od 23 razli~ni u~ili{ta ja posetuvaa edukacijata so buxet od 70.000 dolari od Oblasta Deshchutes. Organizacijata isto taka prima grantovi od Oddelot na Oregon za kvalitet na ìvotnata sredina i

61

Amerikanskata agencija za ìvotna sredina, so cel da gi vodi drugi proekti za edukacija. Primeri na nekoi aktivnosti se slednive: Prezentacii vo u~ilnica Identifikuvawe i implementirawe na proekt za uslugi, vo u~ili{teto ili op{tinata. Ovie u~enici se nare~eni "zeleni deca". Organizirani turi do centarot za reciklaà i do deponijata. Programa Zeleni u~ili{ta. Ova e programa koja e sponzorirana od Zdruènieto na Oregon za otpad i reciklirawe i lokalnite sobira~i i reciklira~i na otpad. Celta na Programata Zeleno u~ili{te e da im obezbedi na u~ili{tata realni uslovi da implementiraat i odrùvaat programi za namaluvawe na otpadot i formalno da gi im oddade priznanie na u~ili{tata za nivnite dostignuvawa vo namaluvaweto na otpadot. Organizacijata javno mu oddava priznanie na u~ili{teto za negovite dostignuvawa. Prezentaciite vo u~ilnica se sostojat od slednovo:

a. Igrata nare~ena "super otpad": informacii za namaluvawe na otpadot i reciklirawe

b. Iskoristi go i izgubi go: pakuvawe na proizvodi i inteligentno kupuvawe v. Oìvuvawe na resursite: konzervacija na prirodnite resursi g. Skrieniot svet: video materijal za prirodnite reciklira~i, kako {to se crvite d. Toksi~en mete`: upotrebete za{titno odelo za da gi objasnite opasnostite od

mnogu proizvodi doma i nasekade. |. Sfatete ja porakata: analizirajte gi pe~atenite reklami za da ja razberete

vrskata me|u reklamiraweto i porastot na potro{uva~kata koja pridonesuva za ogromniot problem so premnogu otpad.

e. Materijalen svet: Napravete sporedba me|u iskoristuvaweto na resursi od strana na u~enicite so drugi mesta vo svetot. Posvetete vnimanie na razli~Ni stilovi na ìvot i kako tie vlijaat na svetot.

`. Energija: od kade doa|a energijata? Istaknete ja konzervacijata na energija. z. Voda, voda nasekade: Diskusija za konzervacija na voda i kvalitet na voda y. Zeleni deca: Ova e godi{na programa koja opfa}a aspekti na konzervacija na

resursi i odr`livost. Sekoj mesec se raboti razli~na tema i klasot e vklu~en vo proekt vo op{tinata.

2) Video materijali

Op{tina Veles moè da napravi video materijal so traewe od 10-tina minuti za pridobivkite od recikliraweto i namaluvaweto na otpad.

3) Poseti na u~ili{tata od strana na personal od podra~nata edinica na vladata

koja e zadolèna na ìvotna sredina. 4) Razvijte programa "Zeleno u~ili{te" so koja na u~ili{tata }e im se oddade

priznanie za nivnite napori vo recikliraweto i namaluvaweto na otpadot. 5) Monetarni pridobivki od reciklirawe za u~ili{tata: Razvijte programa so

koja sredstvata od recikliraweto se nameneti direktno za u~ili{teto, so cel finansirawe na edukativni programi za ìvotnata sredina.

6) Razvijte reciklira~ki "karakter" za da go pottiknete recikliraweto i zalepete nalepnici na kanti za otpad, kamioni za otpad itn.

7) Razvijte edukativen materijal za da go pottiknete recikliraweto.

62

14.3.2 Vozrasni Isto taka, va`no e da se educiraat vozrasnite za zna~eweto na namaluvaweto na otpadot i recikliraweto, pri {to se za~uvuvaat prirodni resursi za nivnite deca i vnuci. Ovde se prezentirani nekoi idei koi uspe{no se sproveduvaat vo Tempe, Arizona.

1) Vo vesnicite i lokalnite magazini se objavuvaat napisi 2) Se pravi veb-stranica i redovno se odrùva, so cel da se informira javnosta za

site aspekti na cvrstiot otpad, vklu~uvaj}i namaluvawe na cvrstiot otpad i reciklirawe, itn.

3) Se pe~atat informacii na kantite za otpad koi go promoviraat namaluvaweto na otpadot i recikliraweto.

4) So smetkata za cvrst otpad do gra|anite se dodava i informativen flaer. Vo flaerot se vklu~eni i informacii za veb-stranicata.

14.3.3. Opfat na op{tata javnost Javnosta moè da se opfati so slednive aktivnosti:

1) Postavete znaci za reciklirawe na kamionite za cvrst otpad i kantite 2) Formirajte "Biro za odnosi so javnosta" koe }e se sostoi od lica od

javnosta i gra|ani koi }e davaat prezentacii vo op{tinata za reciklirawe i namaluvawe na cvrst otpad.

3) Postavete i ekipirajte informacioni {tandovi na pana|uri, festivali i sli~no.

4) Ispratete informacioni paketi na licata koi neodamna se doselile vo va{ata op{tina.

5) Podgotvete video materijal za reciklirawe koe }e bide dostapno vo javnata biblioteka.

6) Organizirajte festival za "~istewe" na gradot. Naglasete go namaluvaweto na otpadot i recikliraweto. Ova moè da bide proekt "Zeleni deca".

14. 4. Izvori Za ovoj edukativen izve{taj bea koristeni slednive izvori:

1) Veb-stranicata na Gradot Tempe, Arizona: www.tempe.gov 2) Veb-stranicata na Edukativnata programa na Oregon: www.resourceoregon.org 3) Veb-stranicata na Gradot êndler, Arizona: www.chandleraz.org

63

IZVE[TAJ 3

PRA[AWA VO VRSKA SO UPRAVUVAWETO Nekolku pra{awa se identifikuvaa za vreme na studijata i podgotovkata na ovoj izve{taj za koi se ~ine{e deka se direktno povrzani so upravuvaweto so sistem za cvrst otpad. Partnerot ne moè{e da izvr{i podetalna analiza na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad vo Veles poradi nekoi problemi vo vrska so upravuvaweto. Preporakite vo ovoj del moè da pomognat vo idnite odluki vo vrska so cvrstiot otpad i vo vr{eweto idni istraùvawa zaedno so konsultantite. Organizacija i obvrski Najzna~ajniot problem be{e toa {to op{tinata ne formirala efektivna organizacija za izveduvawe na studijata. Na Partnerot nikoga{ ne mu bea dostaveni organizacionata {ema i odgovornostite na ~lenovite na organizacijata. Op{tinata ne dostavi lica za kontakt so e-mail adresi ili telefon za vreme na fazata na sobirawe podatoci, spored dogovorot (Aktivnosti #2, #3 i #4) za celite na korespondencija i pregled od strana na sorabotnicite. Ova ja namali efektivnosta na mo`nosta na Partnerot da obezbedi input vo sekoja faza na sobirawe podatoci. Nedostatokot na organizacija i lista na lica za kontakt dovede do nemo`nost da se analiziraat podatocite za mnogu zna~ajni celi na studijata, vklu~uvaj}i ja potrebata za dopolnitelni kontejneri od 5m3 i vidovi na vozila potrebni za najefikasen sistem za upravuvawe so cvrst otpad. Preporaka #1: Se prepora~uva da se razgleda upravuva~kata struktura na sistemot za cvrst otpad i Op{tina Veles jasno da mu gi nazna~i odgovornostite za sobirawe podatoci na op{tinskoto pretprijatie JKP Derven. Direktorot na sistemot za upravuvawe so cvrst otpad treba da formira komponenta za sobirawe podatoci vo organizacijata i da osigura deka ima dovolno personal i vreme za sobirawe, sreduvawe i dokumentirawe na podatoci va`ni za buxetirawe i drugi aktivnosti povrzani so upravuvaweto. Preporaka #2: Se prepora~uva direktorot na sistemot za cvrst otpad da ja razgleda momentalnata organizacija na sistemot za cvrst otpad i da ja nazna~i odgovornosta za osiguruvawe na periodi~no sobirawe podatoci na edno lice. Va`no e sobiraweto podatoci da bide jasno navedeno vo opisot na rabotnite zada~i na personalot. Postojanoto sobirawe podatoci e va`no za razvivawe na podobar model za sozdavawe otpad preku razli~ni ruti, demografija i kontejneri. Podatocite za sozdavawe otpad se neophodni za donesuvawe odluki i buxetirawe. Preporaka #3: Op{tina Veles treba da vraboti lice za podgotovka na proekti za grantovi so cel barawe sredstva od Vladata na Makedonija i stranski organizacii za finansirawe na novite vozila i drugi programi za upravuvawe so cvrst otpad. Liceto treba

64

direktno da go vraboti op{tinata i toa bi bilo vo tek so site izve{tai i drugi informacii za podgotovka na visoko-kvalitetni barawa za grantovi. Preporaka #4: Sekoja godina na Gradona~alnikot i Op{tinskiot sovet na Veles treba da im se dostavuva godi{en izve{taj za trendovite vo sozdavaweto otpad i kapacitetite koi se koristat za sobirawe, transport i otstranuvawe na cvrstiot otpad. Gradona~alnikot i Op{tinskiot sovet na Veles treba da go razgledaat izve{tajot i da gi identifikuvaat odlukite koi } se donesat slednata godina i da mu dodelat na op{tinskoto pretprijatie zada~a da sobira podatoci za da se pomogne vo predvidenite odluki. Va`no e da se osigura deka edno lice e nazna~eno za zada~ata (godi{en izve{taj) i deka toa e jasno del od negoviot opis na rabotnite zada~i, i deka godi{niot izve{taj se podnesuva na Gradona~alnikot i Op{tinskiot sovet na Veles. Dokolku ovie aktivnosti ne se prezemat, mo`no e da se se prodolì so sobiraweto podatoci. Mora da se naglasi deka Op{tina Veles se soo~uva so nekoi klu~ni odluki i deka nekolku ~asovi dnevno sobirawe podatoci od strana na personalot moè da ovozmoàt idnite odluki da bidat zasnovani na cvrsti osnovi. Preporaka #5: Op{tina Veles treba da razmisli za formirawe na Sovetodaven komitet za ìvotna sredina/cvrst otpad, koja }e se sostoi od ìteli na Veles. Toa e voobi~aena praktika vo gradovite vo SAD, se formiraat komiteti od gra|ani za da se fokusiraat na pra{awa za koi gradona~alnikot i sovetot nemaat dovolno vreme ili ekspertiza za da im se posvetat. Na primer, Gradot Tempe, Arizona ima pove}e od 30 odbori i komiteti od ìteli koi razgleduvaat i formiraat preporaki za re~isi site aspekti na aktivnostite vo gradot. Komitetite na Gradot Tempe opfa}aat planirawe, formirawe zoni, transport, umetnost, parkovi i rekreacija, deca itn. Ovie komiteti se del od vladata na Gradot Tempe. Mora da se kaè deka komitetite od ìteli se sovetodavni i nivnite preporaki moàt da se izmenat ili da se odbijat od izbranite vladini pretstavnici (gradona~alnikot i op{tinskiot sovet). Kako predlog za ~lenovi na komitetot moè da bidat 9 ~lenovi od edna od ovie oblasti: Eden ~len od topilnicata Eden ~len od javno zdravstvo Eden ~len od organizacija za ìvotna sredina Eden ~len od industriski kapacitet Eden ~len od komercijalen subjekt Eden ekspert od osnovno obrazovanie Eden ekspert od sredno obrazovanie Dvajca ìteli ^lenovite }e rabotat bez da dobivaat plata so mandat od okolu 2-3 godini. Pove}e od 4 ~lenovi ne smee da pripa|aat na ista politi~ka partija. Komitetot treba da se sostanuva najmalku 6 pati godi{no. Toj treba da go razgleduva raboteweto na sistemot za cvrst otpad (i moèbi i drugi ekolo{ki pra{awa) i da predlaga

65

preporaki do Gradona~alnikot. Na sekoj sostanok mora da bide prisutno lice od timot za upravuvawe so cvrst otpad od komunalnoto pretprijatie Derven. Komitetot treba da pomogne vo formuliraweto i razgleduvaweto na godi{niot izve{taj pred da se podnese do gradona~alnikot i op{tinskiot sovet. Pokraj toa, komitetot treba da pomaga vo razgleduvaweto na godi{niot buxet za upravuvawe so cvrst otpad. (Slika 9)

Slika 9. Predloèna organizaciona {ema na upravuvawe so cvrst otpad

15. 0 Sobirawe podatoci Glavnata cel na prvi~niot opfat na grantot od Ecolinks Challenge be{e podgotovka na finalen izve{taj so koj se odreduva brojot na novi kontejneri od 5m3 i vozilata koi treba da se dopolnat vo sistemot za cvrst otpad. Partnerot ne be{e vo mo`nost da donese zaklu~ok vrz osnova na podatocite dokumentirani vo tehni~kite izve{tai za Aktivnosti #2, #3 i #4. Klu~nite problemi vklu~uvaa: 1) razliki vo podatocite za brojot na naselenie, 2) nema informacii za rutite osven za vozilata za kontejneri od 5m3, i 3) nema mapi ili ilustracii od koi moè da se vidi povrzanosta na naselenieto so rutite na vozilata. Spored toa, ne moè{e da se donesat definitivni preporaki vo vrska so ovaa cel. Primer za neusoglasenost na podatocite moè da se dade so informaciite koi gi obezbedi op{tinata za brojot na naselenie koj e opsluèn so kontejneri od 5m3. Podatocite vo Tabela 6 pokaùvaat deka 18.825 lica vo Veles se opsluèni so kontejneri od 5m3. Ova be{e zasnovano na detalna anketa koja ja izvr{i op{tinata. Od anketata ne moè{e da se zaklu~i dali tie 18.825 lica se ìteli, vraboteni ili u~enici. Ova e zna~ajno poradi licata koi "dvapati bile izbrojani". Za zbunetosta da bide u{te pogolema, dopisot od fevruari 2003 indicira{e deka so kontejneri od 5m3 se opsluèni 32.000 lica. Pokraj ova, op{tinata dade ramka na naselenie za okolu 22.000 lica (Tabela

Municipal Corporation

DERVEN

Solid Waste Management

Data Collection Personnel

Mayor

City Council

Environmental / Solid Waste Advisory Committee

Recommendations on Annual Reports & Annual Budget

Annual Reports & Budget

66

10) bez indikacii dali ovie lica se istite kako i onie 18.825 koi bea anketirani vo Tabela 6. Nema{e mapa koja soodvetstvuva{e so ramkata na naselenie so fakti~ki lokacii vo gradot. Partnerot ne moè{e da odredi dali naselenieto ilustrirano vo ramkata se ìteli, vraboteni ili u~enici. Op{tinata treba redovno da gi podobruva i aùrira podatocite od anketata za naselenieto i sozdavaweto cvrst otpad. Op{tinata treba da nazna~i personal ili vraboteni vo op{tinskoto pretprijatie periodi~no da sobiraat podatoci za rutite, gustinata na naselenie i sozdavaweto cvrst otpad vo oblastite koi se opsluèni od kontejneri od 5m3 i oblastite opsluèni so plasti~ni }esi. Predloèn tek na aktivnosti bi bil da se izmeri vremeto potrebno za da se sobere cvrstiot otpad so kontejneri od 5m3 nasproti vremeto potrebno za da se sobere cvrst otpad vo istata oblast so kompaktori (MC1, MC2, MC3, MC4 ili MC5) i tro{ocite za obezbeduvawe na uslugata so dvata vida vozila. Zna~aen uslov za analizirawe na brojot na kontejneri od 5m3 koi treba da se dodadat vo sistemot za cvrst otpad e gustinata na naselenie. Analizata dadena vo Del 8.0 indicira deka ako brojot na naselenie ne nadminuva 200 lica po kontejner, verojatno kontejnerite od 5m3 nema celosno da bidat napolneti. Ova moè da dovede do sobirawe i otstranuvawe na delumno napolneti kontejneri. Ovaa hipoteza treba da se potvrdi so koristewe na fakti~ki podatoci. Zamenata na rutite na kompaktorite so rutite na kontejnerite od 5m3 e zna~ajna odluka za op{tinata i treba da se soberat podatoci pred da se donese finalna odluka. Vo prvata godina vo koja }e se sobiraat podatoci vnimanieto moè da bide naso~eno kon pra{aweto so kontejnerite, a vo slednite godini podatocite moàt da se naso~at kon drugi pra{awa. Preporaka Slednive podatoci treba da se soberat na po~etok (godina 1) za da se identifikuva najdobroto re{enie za upravuvawe so cvrst otpad za sobirawe na otpadot od doma}instvata: • Identifikuvajte gi rutite na kompaktorite so najvisokata verojatnost da bidat

zameneti so kontejneri od 5m3.

• Izmerete go volumenot (ili masata) na cvrstiot otpad sozdaden vo tekot na rutata.

• Izmerete ja dolìnata na rutata.

• Procenete go brojot na lica (ili domovi) koi moàt da sozdadat 7m3 za edna

nedela.

• Kolkava oblast zafa}a naselenieto {to sozdava 7m3 cvrst otpad.

• Koja e prose~nata i najgolemata dale~ina od ìtel do predloènata centralizirana lokacija na kontejner od 5m3.

Dokolku se odredi deka ima dovolen broj ìteli vo edna oblast za da sozdavaat 7m3 za edna nedela, i deka najdale~niot ìtel e lociran na razumna dale~ina (50, 100,

67

200 metri), slednoto pra{awe e: Dali ima dovolen broj takvi oblasti koi sozdavaat 7m3 da se dodade novo vozilo so kontejner (se ~ini deka sekoe vozilo so kontejner moè da opsluì 25 kontejneri)? Sobiraweto na gorenavedenite informacii i podatocite dokumentirani vo ovoj izve{taj }e ovozmoàt odluka bazirana na informacii za pro{iruvawe na brojot na kontejneri od 5m3.

68

DODATOK A

Pregled na sostavot na cvrstiot otpad

Datum 01.Juli.2002 Br. 1 Vozilo br. 3 Vreme (po~etok-kraj) 8.00-12.00 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 304 Hartija 146 Staklo 107 Meka plastika 58 Tvrda plastika 34 Aluminiumski konzervi 9 Drug vid na staro `elezo 38 Prirodno otpad 108 Otpad koj ne se selektira 396 VKUPNA TE@INA 1200 Zabele{ka: Analizirano vozilo - traktor Datum 02.Juli.2002 Br. 1 Vozilo br. 4 Vreme (po~etok-kraj) 8.30-12.30 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 694 Hartija 547 Staklo 176 Meka plastika 104 Tvrda plastika 68 Aluminiumski konzervi 28 Drug vid na staro `elezo 168 Prirodno otpad 242 Otpad koj ne se selektira 283 VKUPNA TE@INA 2310 Zabele{ka: Analizirano vozilo - ZASTAVA 650 Datum 03.Juli.2002 Br. 1 Vozilo br. 2 Vreme (po~etok-kraj) 7.30-11.00 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 310 Hartija 295 Staklo 130 Meka plastika 75 Tvrda plastika 60

69

Aluminiumski konzervi 15 Drug vid na staro èlezo 55 Prirodno otpad 120 Otpad koj ne se selektira 250 VKUPNA TE@INA 1310 Zabele{ka: Analizirano vozilo - traktor Datum 03.Juli.2002 Br. 2 Vozilo br. 8 Vreme (po~etok-kraj) 11.00-15.30 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 765 Hartija 725 Staklo 145 Meka plastika 110 Tvrda plastika 50 Aluminiumski konzervi 45 Drug vid na staro èlezo 70 Prirodno otpad 245 Otpad koj ne se selektira 1025 VKUPNA TE@INA 3120 Zabele{ka: Analizirano vozilo - IVEKO 35-9 Datum 04.Juli.2002 Br. 1 Vozilo br. 3 Vreme (po~etok-kraj) 7.30-11.00 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 240 Hartija 320 Staklo 95 Meka plastika 55 Tvrda plastika 35 Aluminiumski konzervi 15 Drug vid na staro èlezo 85 Prirodno otpad 105 Otpad koj ne se selektira 300 VKUPNA TE@INA 1250 Zabele{ka: Analizirano vozilo - TRAKTOR Datum 04.Juli.2002 Br. 2 Vozilo br. 10 Vreme (po~etok-kraj) 11.00-15.00 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 810 Hartija 940 Staklo 145

70

Meka plastika 180 Tvrda plastika 65 Aluminiumski konzervi 35 Drug vid na staro èlezo 95 Prirodno otpad 285 Otpad koj ne se selektira 785 VKUPNA TE@INA 3340 Zabele{ka: Analizirano vozilo - IVEKO 35-9 Datum 05.Juli.2002 Br. 1 Vozilo br. 6 Vreme (po~etok-kraj) 9.00-14.00 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 780 Hartija 985 Staklo 340 Meka plastika 135 Tvrda plastika 55 Aluminiumski konzervi 35 Drug vid na staro èlezo 235 Prirodno otpad 340 Otpad koj ne se selektira 1235 VKUPNA TE@INA 4140 Zabele{ka: Analizirano vozilo - IVEKO 85-12 Datum 06.Juli.2002 Br. 1 Vozilo br. 7 Vreme (po~etok-kraj) 11.00-14.00 Nadzornik Marga Aleksova Organska materija 765 Hartija 840 Staklo 185 Meka plastika 125 Tvrda plastika 60 Aluminiumski konzervi 85 Drug vid na staro èlezo 175 Prirodno otpad 235 Otpad koj ne se selektira 380 VKUPNA TE@INA 2850 Zabele{ka: Analiziran kontejner

71

Dopolnitelni informacii ( Prezentirawe na dopolnitelni informacii vo vrska so podatocite i informaciite vo Postapka 1)

Vid na godi{ni tro{oci Tro{ok ( $ ) Bruto plata za voza~ite na vozilata 47000 Tro{ok za gorivo 43300 Odr`uvawe na vozilata 46000 Bruto plata za |ubrexiite 65500 Bruto plata za upravata na oddelot za cvrst otpad 9600 Tro{oci na op{tinskata slu`ba 42000 Individualna i kolektivna za{tita i tro{oci za hranarina 16800 Uslugi napraveni od drugi kompanii 38000 Osiguruvawe 16500 Drugi tro{oci 7000

VKUPNO GODI[NI TRO[OCI 330700

72

DODATOK C

ANALIZA NA POSTOE^KATA REGULATIVA POVRZANA SO OP[TINSKIOT SISTEM ZA UPRAVUVAWE SO CVRSTIOT OTPAD.

Vo ovoj del e prezentirana postoe~kata regulativa vo Makedonija i Op{tina Veles, vrzana so op{tinskiot cvrst otpad. Zavr{noto prebaruvawe na literarurata vo vrska so regulativite za cvrstiot otpad ne moè da se verificira od strana na avtorite. Prebaruvaweto niz literaturata be{e izvr{eno koristejki internet i drugi metodi.

• Zakon za otpad. • Zakon za odrùvawe na javnata ~istota, sobirawe i transportirawe na

komunalniot cvrst i tehnolo{ki otpad. • Zakon za lokalna samouprava. • Zakon za komunalni dejnosti. • Zakon za za{tita i unapreduvawe na ìvotnata sredina.

Posle analizata na regulativite partnerot identifikuva{e posebni ~lenovi od nekolku zakoni koi se od posebno zna~ewe. Zakon za otpad ^len 18 - Vo ~lenot 18 stoi deka javnoto pretprijatie osnovano od op{tinata moè da rakuva i da go isfrluva komunalniot otpad, ili da mu dozvoli na nekoe privatno pretprijatie da ja vr{i taa rabota. Isfrluvaweto na komunalniot cvrst otpad vo granicite na dve ili pove}e op{tini se izvr{uva od javno pretprijatie koe e osnovano od vladata na R.Makedonija. ^len 20 - Generatorot na cvrst otpad dolèn e da obezbedi javni informacii/objava za vidot, mesto na poteklo, koli~ina i amabalaà, za pravno ili fizi~ko lice koe sobira otpad. ZABELE[KA: Ova e mnogu kontradiktorno zatoa {to zna~i deka doma}instvata ili drugi lica koi se proizveduva~i na otpad, treba da go oddelat nivniot otpad od otpadot na drugite lica i da obezbedat posebena objava za otpadot. ^len 21 - Pravno lice koe sozdava ili rakuva so otpad, e dol`no da ~uva podatoci za tipot, koli~inata, vidot i lokacijata na sozdavawe, obrabotkata, skladiraweto i isfrluvaweto na otpadot. ZABELE[KA: Ova zna~i deka site mali biznisi kako na primer prodavnica ili kancelarija koi sozdavaat op{tinski otpad (komunalen otpad) mora da ~uvaat podatoci. ^len 23 - Prerabotkata, skladiraweto i isfrluvaweto(PSI) na otpadot si izveduva samo vo reoni ili objekti koi se odredeni za taa namena. ^len 24 - Kriteriumiti i upatstvata za objektite za PSI se odredeni so Programata za prerabotka na otpadot, Nacionalniot plan za za{tita na ìvotnata sredina, Prostorniot plan na R.Makedonija. ZABELE[KA: Dosega ne se ispe~atini nikakvi kriteriumi. ^len 37 - Pari~nite sredstva za konstrukcija na deponiite se obezbeduvaat od strana op{tinata ili od nekoi drugi izvori spored zakonot.

73

Zakon za odrùvawe na javnata ~istota, sobirawe i transportirawe na komunalniot cvrst i tehnolo{ki otpad. ^len 6 i ^len 9 - Op{tinata e dol`na za odreduvawe na procedurata i na~inot na sobirawe i transport na cvrstiot otpad ^len 12 - Vidot, markata i brojot na kontejnerite za sobirawe na otpad gi odreduva komunalnoto pretprijatie, so prethodna soglasnost na op{tinata ^len 13 - Komunalnoto pretprijatie gi obezbeduva kontejnerite na tro{ok na korisnicite na negovata usluga. ^len 14 - Vo soglasnost so zakonot sobiraweto i transportot na cvrstiot otpad se vr{i od strana na javno pretprijatie, pravno ili fizi~ko lice. ^len 15 - Komunalnoto pretprijatie e odgovorno za sobirawe na otpad isfrlen od nepoznat storitel vo gradska sredina i nejzinata okolina. ^len 19 - Komunalniot inspektor e zadolèn za kontrola. Zakon za komunalni dejnosti ^len 7 - Op{tinata, e dol`na da donese odluka za komunalen red i merki za nejzino sproveduvawe. Pod komunalen red vo smisla na stav 1 od ovoj ~len, se podrazbira poblisko ureduvawe na odnosite i na~inot na vr{ewe na komunalnite Dejnosti me|u korisnicite i davatelite na uslugite. ^len 14 - Komunalna dejnost moè da se vr{i so osnovawe na javno pretprijatie za komunalna dejnost (vo natamo{niot tekst: javno pretprijatie), so davawe koncesija za vr{ewe na komunalna dejnost na na~in utvrden so zakon (vo natamo{niot tekst: koncesija) i so dozvola za vr{ewe na komunalna dejnost (vo natamo{niot tekst: dozvola). ^len 16 - Zaradi organizirawe i kvalitetno vr{ewe na komunalnite dejnosti i stopanisuvawe so objekti na komunalnata infrastruktura koi se protegaat ili sluàt za davawe na komunalni uslugi na korisnici na podra~jeto na dve ili pove}e op{tini, op{tinite, so me|usebna spogodba na na~in utvrden so zakon moè da osnovaat me|uop{tinsko javno pretprijatie, dokolku na nivnoto podra~je ne postoi drugo javio pretprijatie za vr{ewe na istata komunalna dejnost. ZABELE[KA: Ova e kontaradiktorno so ~len 18 od zakonot za otpad kade stoi deka vladata na R. Makedonija formira javno pretprijatie za region od dve ili tri op{tini. ^len 17 - Vladata na Republika Makedonija za infrastrukturnite sistemi koi se od ekonomsko, tehni~ko-tehnolo{ko, funkcionalno i od zna~ewe za za{titata na ìvotnata sredina za Republikata, osnova javni pretprijatija za vodosnabditelni sistemi, kanalizacioni sistemi so pre~istitelni stanici, deponii za komunalen cvrst otpad i deponii za industriski opasni i {tetni materii, krematoriumi i drugi infrastrukturni sistemi utvrdeni so zakon.

74

^len 22 - Nad javnoto pretprijatie {to vr{i komunalna dejnost, ne moè da se otvori postapka za ste~aj, osven vo slu~aite utvrdeni so zakon. Vo slu~aj na nastanuvawe na uslovi za otvorawe i sproveduvawe na postapka za ste~aj nad javnoto pretprijatie, osnova~ot e dolèn da prezeme merki za obezbeduvawe uslovi za nepre~eno rabotewe i funkcionirawe na javnoto pretprijatie i da dade garancii za ispolnuvawe na obvrskite na javnoto pretprijatie sprema treti lica. Osnova~ot moè da odlu~i javnoto pretprijatie da prestane so rabota, ako nastapile uslovi za otvorawe postapka za ste~aj, samo ako prethodno go obezbedil vr{eweto na komunalnata dejnost na na~in i postapka utvrdeni so zakon. ^len 24 -So koncesija se steknuva pravo za vr{ewe na komunalnite dejnosti na ~len 3 od ovoj zakon, vo soglasnost so zakon. ^len 25 -Vr{eweto na komunalnite dejnosti moè da se ostvaruva so davawe dozvola na fizi~ki i pravni lica od strana na Vladata na Republika Makedonija, op{tinata, odnosno Gradot Skopje osven za dejnosta od ~len 3 to~ka 7 na ovoj zakon, soglasno so odredbite na Zakonot zajavnite pretprijatija. ^len 27 -Visinata na cenata i na~inot na pla}awe na komunalnite uslugi, ja opredeluva upravniot odbor na javnoto pretprijatie, po prethodna soglasnost na osnova~ot. ^len 28 -Ako korisnikot redovno ne ja pla}a komunalnata usluga, davatelot ima pravo da go prekine davaweto na uslugata, pod uslovi i na na~in utvrden so zakon. ^len 29 -Pla}aweto na komunalni uslugi se vr{i vo slednive merni edinici: za sobirawe i transport na komunalen cvrst otpad den/m2 , a za obrabotka i deponirawe na komunalen cvrst otpad den/ton.

Zakon za lokalna samouprava ^len 11 - Vo soglasnost so ekonomskata politika na dràvata, op{tinata se finansira od sopstveni izvori na prihodi i drugi izvori na finansirawe. Sopstveni izvori se lokalni danoci, taksi i nadomestoci koi se odredeni so zakon. Op{tinata vo soglasnost so zakonot go odreduva stapkite na danocite i visinata na nadomestocite i taksite. ^len 21 - 1) Op{tinite samostojno, vo ramkite na zakonot, gi ureduvaat i vr{at rabotite od javen interes od lokalno zna~ewe, utvrdeni so ovoj ili drug zakon i se odgovorni za nivnoto vr{ewe.(2) So zakonot so koj se utvrduvaat drugi nadle`nosti na op{tinata se opredeluvaat i izvorite na finansirawe za vr{ewe na tie nadle`nosti. (3) Nadle`nostite od stavot (1) na ovoj ~len po pravilo se celosni i isklu~ivi i ne smeat da bidat odzemeni ili ograni~eni, osven vo slu~aite utvrdeni so zakon ^len 24 - (1) Zaradi izvr{uvawe na svoite nadle`nosti, op{tinite moàt da osnovaat javni slu`bi, vo soglasnost so zakon.(2) Op{tinata moè da go delegira vr{eweto na odredeni raboti od javen interes od lokalno zna~ewe na drugi pravni ili fizi~ki lica, vrz osnova na dogovor za izvr{uvawe na raboti od javen interes, vo soglasnost so zakon.(3) Op{tinata e supsidijarno odgovorna za izvr{uvaweto na rabotite od javen interes od stavovite (1) i (2) na ovoj ~len.

75

^len 36 - Op{tinskiot sovet izdava dozvoli za izveduvawe na raboti od javen interes, spored zakonot; op{tinskiot sovet gi nazna~uva ~lenovite na bordot na direktori na javnata slu`ba (javnoto pretprijatie) osnovano od op{tinata. ^len 50 - Op{tinata go nazna~uva direktorot na javnata slu`ba (javnoto pretprijatie) Zakon za za{tita i unapreduvawe na ìvotnata sredina ^len 10 - Javnite ustanovi vo oblasta na obrazovanieto ( po~nuvajki od osnovnoto obrazovanie), vospitanieto, zdravstvoto, informiraweto, kulturata i naukata se dol`ni vo svoite programi i planovi za rabota da predvidat sodrìni za steknuvawe na znaewa i izgraduvawe na aktiven odnos sprema za{titata i unapreduvaweto na ìvotnata sredeina i prirodata. ZABELE[KA:Obrazovniot sistem e zadolìtelen so zakon. ^len 17 - Pravno i fizi~ko lice koe so koristewe na mineralni surovini, odlagawe na otpadoci, jalovina, pepel i xgura i drugi aktivnosti, }e degradira zemji{te, e dol`no toa zemji{te da go rekultivira ili na drug na~in da go sanira so prethodno izgotvena tehni~ka dokumentacija za rekultivacija, soglasno so zakon, najmnogu tri godini po zavr{uvaweto na koristeweto na mineralnite surovini i odlagaweto na jalovinata, pepelot, xgurata ili drugi otpadoci. ^len 18 - Pravnite i fizi~kite lica od ~len 4 na ovoj zakon se dol`ni da vodat evidencija na podatocite za vnesenite koli~ini na otpadni, {tetni i opasni materii {to gi koristat pri vr{ewe na dejnosta i evidencija na vidot i koli~inata na otpadnite, {tetnite i opasnite materii {to gi sozdavaat i ispu{taat vo mediumite na ìvotnata sredina. Podatocite od stav 1 na ovoj ~len subjektite se dol`ni da gi dostavat do Ministerstvoto za ìvotna sredina, i toa: za vnesenite koli~ini vo rok od 24 ~asa od vnesuvaweto i za ispu{tenite otpadni, opasni i {tetni materii vo rok od 48 ~asa od ispu{taweto. ^len 23 - Se zabranuva frlawe ili deponirawe bilo kakvi otpadoci, nadvor od opredelenite mesta za taa namena. Pravnite lica koi stopanisuvaat so deponiite za otpad, se dol`ni po ispolnuvaweto na kapacitetot na deponijata, zadolìtelno.da izvr{at rekultivacija na prostorot na deponijata vrz osnova na proekt.

76

ANEKS D

EDUKATIVEN MATERIJAL

Vra}awe na ìvotot nazad vo zemjata

Sodrìna:

• [to e kompost? • Zo{to kompost? • Za {to moàm da go koristam kompostot? • [to moàm da kompostiram? • Kako da po~nam da kompostiram? • Deset ~ekori do uspeh • Problemi • Kratok pregled

[to e kompost? Kompostot e temna, ronliva, so miris na zemja raspadnata organska materija koja koja lesno moè da se napravi vo doma{ni uslovi. Zo{to kompost?

• Pribli`no edna ~etvrtina od site otpadoci isfrleni na na{ite deponii se nekoj vid na organska materija. Ovie materii ne se raspa|aat vo deponiite poradi nedostatok na vozduh i vlaga.

• Nie moème da sozdademe kvalitetno |ubrivo, a vo isto vreme }e i pomogneme na na{ata op{tinata vo naporite za namaluvawe na otpadot.

• Humusot, koj se dobiva kako rezultat na kompostiraweto ja zadrùva vodata, dodava dragoceni hranlivi sostojki i ja namaluva alkalnosta na po~vata.

Za {to moàm da go koristam kompostot?

• Kako |ubrivo za cvetni i ovo{ni gradini, drva kako i za ku}ni rastenija. • Kako dodatok vo me{avinata {to se koristi pri seewe. • Kako te~no |ubrivo, so nekolku ~asovno potopuvawe na kompost vo è{ka voda. • Pogolemite drveni par~iwa moàt da se koristat kako prekriva~ od |ubrivo.

Bidejki kompostot e mnogu bogat i sodrì voda, pri |ubreweto na rastenijata treba da se koristi vo pomali koli~ini.

[to moàm da kompostiram? Se {to nekoga{ bilo rastenie moè da se kompostira. Klu~ot za uspe{no kompostirawe e da se koristat pribli`no ~etiri delovi na materija bogata so jaglerod i eden del na materija bogata so azot.

77

Bogati so jaglerod (kafeni i suvi)

Bogati so azot (zeleni i vla`ni)

Materii koi ne bi trebalo da se kompostiraat

♦ Slama ♦ Strugotini ♦ Borovi igli~ki ♦ Mali granki ♦ Suva kosena

treva ♦ Isu{eni

rastitelni materii (listovi, lozi)

♦ Kaktus ♦ Vla`na kosena

treva ♦ Otpadoci od

ovo{je i zelen~uk ♦ Selsko |ubri{te

i slama ♦ Rasipana hrana ♦ Lu{pa od lucerka ♦ Vre}i~ki od ~aj i

talog od kafe ♦ Kosa, krzno,

perduvi

♦ Site vidovi na meso, masti, salo i zejtin. Site vidovi na na mle~ni proizvodi, osobeno sirewe.

♦ Lu{pi od jajca ♦ Ku~e{ki i ma~e{ki izmet ♦ Bolni rastenija ♦ Oleander, eukaliptus i

tamarisk. Sodràt otrovi koi go ko~at razvojot na rastenijata i mora da se koristat vnimatelno.

♦ Bilo koe rastenie koe e tretirano so herbicidi ili pesticidi ke mu predizvika problemi na kompostot dokolku ne e najmalku edna godina staro.

Kako da po~nam? Prvo izberi mesto vo dvorot, najdobro vo senka, da ne bide na promaja i da ima pristap do voda. Potoa potrebno e da se ogradi odredena povr{ina vo koja }e se smesti organskata materija koja }e se kompostira. Ovaa pregrada za malku pari moè da se izraboti od mreèsta ìca od drveni paleti ili od betonski cigli. Za da se ovozmoì uspe{no kompostirawe se prepora~uva ovaa pregrada da bide dolga po 30 in~i (76 sm) vo sekoja nasoka. Ovaa golemina ovozmoùva samostojna izolacija pri navleguvaweto na vozduhot vo pregradata. Ako se odlu~i{ da ne gradi{ pregradi samostojno, komercijalno izrabotenite pregradi nudat lesen i atraktiven na~in da se recikliraat organskite materii. Deset ~ekori za uspeh 1. So cel pogolema povr{ina od materijata za kompostirawe da se izloì na

dejstvoto na mikroorganizmite celata materija da se isecka na par~iwa so golemina od okolu ~etiri in~i (11 cm).

2. Da se raskopa po~vata na dlabo~ina od dve in~i (5 cm) na mestoto kade }e se postavat pregradite.Da se dodade tanok sloj od drveni gran~iwa so dolìna na prst, so cel da se ovozmoì dotok na vozduh odozdola.

3. Me{avinata da se izraboti od okolu ~etiri dela vla`na ili drvena materija (bogata so jaglerod) i eden del od vla`na materija (bogata so azot).

4. Najdobro e da nasoberenata me{avina od site materijali da se dodade predhodno, no odloùvaj}i najizmeni~no vlaèn i suv materijal, ova dava dobri rezultati. Sekoj sloj ne treba da bide podebel od 4 in~i. Ponekoga{ poprskajte ili na|ubrite ja po~vata da predizvikata bakterija za pobrzo razloùvawe na

78

otpadot. Dokolku koristite otpad od hrana najdobro e da se izgori za da se izbegne sobiraweto na muvi.

5. Sekoj dodaden sloj povr{no se poprskuva so voda, pri {to se ovozmo`uva da vnatrw{nosta na masata da dobie vla`na smesa no ne i vodena. Vo vremenskiot period na silni do`dovi treba da se pokrie so klopka.

6. Edna{ koga kontejnerot }e se prepolni rasturaweto na otpadot preizvikuva {irewe na neprijaten miris vo okolinata pod dejstvo na sonceto и visokite temperatura.

79

ДОДАТОК E

ЛИТЕРАТУРА

1. Shah, K. L., (2000). Basics of Solid and Hazardous Waste Management (1s1 ed.)Upper Saddle River, NY: Prentice Hall.

2. Sakai, S. (1996). Municipal solid waste management in Japan. Waste Management, 16(5/6), 395-405.

3. Vchlow, J. (1996). Municipal solid waste management in Germany. Waste 4. Management, 16(5/6), 367-374. 5. Andre, F. J., & Cerda, E., (2001). Optimal sequence of landfills in solid waste 6. management. Optimal Control Applications and Methods, 22, 205-229. 7. Werlin, H. H., (1995) Comparative solid waste management. Journal of Asian and

African studies, 30, 121-145. 8. Massoud, M., & El-Fadcl, M., (2002). Public-private partnerships for solid waste

management services. Environmental Management, 30(5), 621-630. 9. Tanskanen, J. H., (2002). Strategic planning of municipal solid waste management

Resources Conservation and Recycling, 30, 111-133. 10. Boyle, C. A., (2000). Solid waste management in New Zealand, Waste Management,

20,517-526. 11. Agunwamba, J. C., (1998). Solid waste management in Nigeria: problems and issues.

Environmental Management, 22(6), 849-856. 12. Gupta, Sh., Hohan, K., Prasad, R., Gupta, Su., & Kansal, A., (1998). Solid waste

management in India: options and opportunities. Resources Conservation and Recycling, 24, 137-154.

13. Di Nino, T., & Baetz, B. W., (1996). Environmental linkages between urban form and municipal solid waste management infrastructure. Journal of Urban Planning and Development, 133(3), 83-100.

14. Sawcll, S. E., Hethcrington A., & Chandler, A. J., (1996). An overview of municipal solid waste management in Canada. Waste Management, 16(5/6), 351-359.

15. Abou Najm, M., El-Fadel, M., Ayoub, G., El-Taha, M., Al-Awar, F. (2002). An optimization model for regional integrated solid waste management I. Model formulation. Waste Management and Research, 20, 37-45.

16. Abou Najm, M., El-Fadcl, M., Ayoub, G., El-Taha, M., Al-Awar, F. (2002). An optimization model for regional integrated solid waste management II. Model application and sensitivity analyses. Waste Management and Research, 20, 46-54.

17. Sakai, S., Sawell, S. E., Chandler, A. J., Eighmy, T. T., Kossan, D. S., et al. (1996). World trends in municipal solid waste management. Waste Мanagement, 16, 341- 350.

18. Chang, Y. H., & Chang, N. B., (1998). Optimization analysis for the development of short-term solid waste management strategics using presorting process prior to incinerators. Resources, Conservation and Recycling, 24, 7-32.

19. Hong, S., (1999). The effects on unit pricing system upon household solid waste management: The Korean experience. Journal of Environmental Management, S7

20. Kcclcr, A. G., (1994). Haul trash or haul ash: energy recovery as a component of solid waste management. Journal of Environmental Economics and Management, 27, 205-217.

21. Bhat, V. N., (1996). A model for the optimal allocation of trucks for solid waste management. Waste Management and Research, 14, 87-96.

22. Nuvayhid, R. Y., Ayoub, G. M., Saba, E. F., & Abi-Said, S., (1996). The solid waste management scene in greater Beirut. Waste Management and Research, 14, 171-187.

80

23. Tchobanoglous G. & Kreith P. (2002). Handbook of Solid Waste Management, New York, NY:McGraw-Hill

24. Bai, R., & Sutanto, M., (2002). The practices and challenges of solid waste management in Singapore. Waste Management, 22, 557-567.

25. Vlada na Republika Makedonija, (1998). Zakon za otpadot, Sluzbcn Vesnik na Rcpublika Makedonija, 37/98, Skopje, Republika Makedonija.

26. Vlada na Republika Makedonija. (1998). Zakon za odrzuvanje na javnata cistota, sobiranjc i transportiranje na komunalniot cvrst i tehnoloski otpad, Sluzbcn Vesnik na Republika Makedonija, 37/98, Skopje, Republika Makedonija.

27. Vlada na Republika Makedonija. (2000). Zakon za zastita I unaprcduvanjc na zivotnata sredina. Sluzben Vesnik na Republika Makedonija, 51/00, 2000, Skopje, Republika Makedonija.

28. Vlada na Republika Makedonija. (1997). Zakon za komunaini dcjnosti. Sluzben Vesnik na Republika Makedonija, 45/97, Skopje, Republika Makedonija.

29. Vlada na Republika Makedonija. (1995). Zakon za lokalna samouprava. Sluzbcn Vesnik na Republika Makedonija, 52/95, Skopje Republika Makedonija.

30. Supriyadi, S., Kriwoken, L. K., & Birley, 1., (2000). Solid waste management solutions for Semarang, Indonesia. Waste Management and Research, 18, 557-566.

31. Government of Republic of Macedonia (1996), National Environmental Action Plan, Skopje, Macedonia

32. Symonds Group Ltd. (1998), Final Report: National Solid Waste Management System of Republic of Macedonia, Bl .v2., Skopje, Macedonia

33. Public Works. (1996), The Public Works Manual, 127. no.5.

analiza na sistemot za upravuvawe so cvrstiot otpad...

Documents