osnove tehnologije vodnog prometa -...

1

SVEUČILIŠTE U ZAGREBUFakultet prometnih znanostiVukelićeva 4, Zagreb

OSNOVE TEHNOLOGIJE VODNOG PROMETA

Akademska godina 2011/2012.

Tomislav Rožić, dipl. ing.

e-mail: tomislav.rozic@fpz.hr

SEMINARSKI RAD

• e‐studentI b t t biti b h ć j• Izbor teme: tema mora biti obuhvaćena pojmom Tehnologija vodnog prometa (vidjeti autorizirana predavanja)

• Uvjet: autorizirana predavanja niti bilo koji drugi udžbenik FPZ‐a ne smiju biti jedina literatura.

• Formalni zahtjevi:– Uvod, razrada teme, zaključak– Literatura i pozivanje na literaturu

2

Osnove tehnologije vodnog prometa

• Prema području plovidbe na vodi pomorski i promet na unutarnjim plovnim putovima se dijeli na:

Infrastruktura vodnog prometa

• U najširem smislu, infrastrukturu vodnog prometa čine:prometa čine:‐ luke ‐ pristaništa‐ terminali‐ plovni putovi‐ objekti za sigurnost plovidbe‐ komunikacijski sustavi

3

Najčešće upotrebljavani i odgovarajući pojmovi i nazivi vezani za luke i pristaništa su:

• Akvatorij je vodena površina luke ili pristaništa u najširem smislu i obuhvaća svu vodenu površinu i objekte smještene uz nju.

– dijelovi: vezovi, kejovi (umjetni rub obale), okretište, prolazni dio, te ulaz s ulaznim kanalom

• Sidrište je prostor luke ili pristaništa na čijoj se vodenoj površini zadržavaju brodovi i plovila usidreni radi čekanja na pristan i privez i dr. 

• Lučki ili pristanišni bazen je slobodan dio vodenog prostora koji je izložen utjecajima promjena razina vode zbog plime i oseke na moru odnosno povećanja ili smanjenja vodostaja na rijekama, a na njegovim dijelovima izgrađene su operativne obale, gatovi, lukobrani i valobrani i druge građevine. 

• Dok je izgrađeni zatvoreni lučki ili pristanišni bazen u kojemu je ista razina vode, vezana uz održavanje broda ili plovila uz pristan radi nesmetanog ukrcaja ili iskrcajatereta ili putnika.

• Pristan je vodeni prostor u i građeni rub operativne obale ili gata u koji je brod• Pristan je vodeni prostor uz izgrađeni rub operativne obale ili gata uz koji je brod sigurno vezan radi obavljanja radnji ukrcaja ili iskrcaja ljudi, tereta ili vozila. 

• Operativna obala je izgrađeni prostor uz obalnu crtu mora, rijeke ili jezera s ukupnom pratećom infrastrukturom, a namijenjena je pristajanju brodova radi ukrcaja ili iskrcaja.

• Gat je izgrađeni obalni objekt smješten pod kutom u odnosu na obalnu crtu i proteže se prema dubokoj vodi, a namijenjen je ukrcaju ili iskrcaju tereta i putnika s obje strane.

• Ukrcajno‐iskrcajna rampa je stabilni ili pomičan objekt koji se koristi za prolazak ljudi, vozila, stoke ili prekrcajne mehanizacije između broda i obale.

• Krcalište je dio operativne obale ili gata uz obalnu crtu, a predviđen je za ukrcaj ili iskrcaj tereta i ljudi kao i za odlaganje tereta odnosno čekanje putnika na ukrcaj.

• Lukobran je čvrsto izgrađen objekt povezan s otvorenom površinom vode i obalom, a namjena mu je da štiti luku ili pristanište od negativnog utjecaja vjetra, valova i visokog vodostaja. 

– tipovi:• tip nasip ‐ jezgra izrađena od sitnijeg kamenog materijala, a obloga (školjera) od 

krupnih blokova prirodnog kamena ili betona (za sve tipove tla, otporan na djelovanje valova)

• tip zid – gravitacijski betonski zid koji leži na kamenitom temeljnom nasipu (sastoji se od velikih elemenata slaganih jedan na drugi ili jedan pored drugog u pravilnom poretku čime se formira masivni vertikalni zid – ekonomičan, lako se gradi, reflektira valove,čime se formira masivni vertikalni zid  ekonomičan, lako se gradi, reflektira valove, gubitak zaštitne funkcije)

• eksperimentalni – rijeđe se primjenjuju (polupropusni, plutajući i strujni)

• Valobran je čvrsto izgrađen objekt koji štiti luku ili pristanište od štetnog utjecaja valova i vjetra.

• Brodobran je naprava koja štiti brod od dodira s obalnom konstrukcijom.

4

• Distancer je plovni objekt koji održava razmak između broda i operativne obale.

• Privezište je naprava na obali, a služi za vezanje broda ili plovila konopima.• Plutača je plovni objekt valjkastog oblika, vezan uz dno vode, a služi za 

označivanje položaja.• Terminal je specijalizirani prostor luke ili pristaništa, namijenjen jednoj 

vrsti tereta (kontejnerski terminal) ili vrsti plovila (Ro‐Ro terminal), a ( j ) p ( ),posjeduje sve infrastrukturne objekte i prekrcajnu mehanizaciju.

Podjela luka i pristaništa• Prema zemljopisnom (geografskom) položaju

– Morske– Riječne

Kanalske– Kanalske– Lagunske– Otočne– Jezerske

• Prema načinu izgradnje– Prirodne– Umjetne

• Prema namjeni– Zaklonske (sklonišne)– Ratne– Trgovačke (komercijalne)– Ribarske

5

• Prema vrsti tereta– Za generalne terete– Za sipke (rasute) terete– Za tekuće terete– Putničke luke i pristaništa– Specijalizirane luke i pristaništa

• Prema djelatnosti– Prometne– Prometno‐industrijske– Industrijske

• Prema značenju– Svjetske– Međunarodne

l– Nacionalne– Regionalne– Lokalne

• Prema veličini– Velike– Srednje– Male

Temeljna obilježja terminala• Terminali su infrastrukturne građevine u sustavu luke, pristaništa ili 

robnotransportnog centra, smješteni u prometnim čvorištima, gdje se susreću različite prometne grane sa zadaćom zadovoljenja prometnih, prekrcajnih, distribucijskih, skladišnih, gospodarskih i drugih pratećih funkcijafunkcija.

Terminali se mogu podijeliti prema:• Prema lokaciji

‐ Lučko‐pristanišni‐ Kontinentalni

• Prema veličini‐Mali‐ Srednji‐ Veliki

(Primjerice kod kontejnerskih terminala: mali su do 20 kontejnera, srednji do 100, a veliki preko 100 kontejnera u dnevnoj manipulaciji, punih ili praznih.)

6

• Prema vrsti transportnog supstrata– Za generalne terete– KONTEJNERSKI TERMINALI– Ro‐Ro ili kombinirani sa kontejnerskim– Za sipke teretep– Za praškaste terete– Za drvo i drvne proizvode– Za stoku– Za opasne terete

• Prema tehnologijama– Integralni i multimodalni– Bimodalni– Ro‐Ro– Huckepack– ostali

Poprečni presjek terminala od 22 m s prijepustima na obje strane od 8,50 m

Poprečni presjek terminala od 60 m s prijepustima na obje strane od 20 m

7

Duljina i propusna moć operativne obale

• Radnje prihvata i otpreme plovila mogu se odvijati neposrednim prekrcajem tereta u plovilo s kopnenih transportnih sredstava (vagon, kamion) ili odlaganjem tereta na odlagalištu i kasnijom dopremom do pristana, a pri iskrcaju – neposredni prekrcaj na kopnena sredstva ili privremeno odlaganje.

• Brzina i efikasnost tih radnji zavise od propusne moći operativne obale, veličine odlagališta i prekrcajne mehanizacije.

• Duljina operativne obale i broj pristana ovise o duljini željezničkih kolosijeka, odnosno vlakova kojima se teret ili kontejneri dopremaju u luku ili otpremaju iz luke, pristaništa ili terminala. Prema tomu, duljina vlaka od koje zavisi duljina operativne obale izračunava se prema izrazu:

Lv = Nk•Lk + Le (m)gdje su:

Nk – broj vagonaLk – duljina vagonaLe – duljina lokomotive ili manevarke

Tehnologije transporta (kontejnera) u vodnom prometu

• Usporedno s izgradnjom brodova nove generacije i lučkih postrojenja razvijani su i novi transportni sustavi, kao što su:postrojenja razvijani su i novi transportni sustavi, kao što su:– Ukrcaj i iskrcaj po sustavu Lift on – Lift off (Lo‐Lo)– Prijevoz kontejnera, cestovnih vozila i želj. vagona po sustavu Roll on – Roll off (Ro‐Ro)

– Prijevoz kontejnera u teglenicama (barže) po sustavu ukrcaja Float on – Float off (Fo‐Fo)

– Postoji više sustava brodova za prijevoz teglenica kao što su: LASH, SEABEE, BACAT i CAPRICORN.

8

SEABEE brod – detalj krme

Plovni putovi

• Plovni put je dio korita rijeke ili kanala, uređen za sigurnu plovidbu svih vrsta plovila.K li d đ j i i l i b i i d bi ši i• Kvalitetu određuju minimalni gabariti: dubina, širina, polumjer krivine kao glavni, i visina ispod mostova i zračni kabeli kao sporedni čimbenici.

• Unutarnji plovni putovi su kontinentalne vodene površine (rijeke, jezera, kanali) po kojima zbog prometne potražnje prometuju plovila.

• Dobar plovni put je onaj koji je neovisan o godišnjem dobu i vremenskim prilikama.

9

Plovni putovi

• Razlikuju se dva sustava plovnih putova:– morski plovni putovi (na morima i oceanima) i

t ji l i t i ( ij k j i i k li )– unutarnji plovni putovi (na rijekama, jezerima i kanalima);

– veličina plovila (morska veća, dublja – riječna manja, plića)– navigacija (morska nevidljiva obala, riječna uska vodena 

“traka”)– osobine hidrotehničkih građevina (valovi, veličina broda)g ( )

Plovni putovi

• Dunavska plovna mreža– 3500 km duga europska transverzala Sjeverno more – Crno more

čine ju:

1) regulirana Rajna (500 km)2) kanalizirana Majna (384 km)3) kanal Rajna – Dunav (171 km) i4) regulirane i kanalizirane dunavske dionice (2411 km)4) regulirane i kanalizirane dunavske dionice (2411 km)

10

Plovni putovi

• Dunavska plovna mreža

– povezuje 90 milijuna ljudi kroz 10 zemalja– najdulje prolazi kroz Rumunjsku– put se ne naplaćuje, već samo operacije u lukama (prekrcaj 

tereta, stajanje u lukama…)

Prednosti unutarnjih plovnih putova

• POTROŠNJA ENERGIJE

− sa potrošnjom iste količine energije riječni brodovi prevezu 370 km po toni, dok željeznica preveze 300 km po toni, a kamionski prijevoz preveze svega 100 km po toni

TROŠKOVI

− troškovi prijevoza na 1000 km po toni za riječni promet iznose 10 €, 15 € za željeznički promet i 35 € za kamionski promet

11

Uređaji za svladavanje visinskih prepreka na plovnim putovima

• Kad je na plovnom putu potrebno plovilo dignuti ili spustiti za• Kad je na plovnom putu potrebno plovilo dignuti ili spustiti za visinu brane (plovne stepenice), to se može postići na dva načina: – Prevodnicom– Dizalom

Jednostavna prijevodnica

Brodske prevodnice

• Ima zadaću podignuti ili spustiti plovilo za visinu plovne stepenice. To se obavlja punjenjem i pražnjenjem komore koja je na oba kraja zatvorena vratima smještenim u gornjoj i j j j g j jdonjoj glavi.

• Jedna od osnovnih značajki prevodnice je visina vodne stepenice, koja za Europu prosječno iznosi 15 m.

Ni d i ž l d ti i i d 40 60• Nizom prevodnica može se svladati visina od 40‐60 m, a za veće visine koriste se dizala.

12

Brodske prevodnice

• osnovni djelovi brodske prevodnice jesu: − komora brodske prevodnice,− zidovi komorezidovi komore,− gornja i donja glava (predluka) prevodnice,− prilazni kanali,− pretpristaništa i usmjeravajuće građevine,− vrata za ulazak i izlazak plovila.

Tok prolaska plovila kroz prijevodnicu

13

Vrste brodskih prevodnica

1. JEDNOSTAVNA 2. JEDNOSTAVNA BUNARSKA

3. BLIZNA – SPOJENE KOMORE

Vrste brodskih prevodnica

podizanje ili spuštanje plovila pomoću brodske prevodnice provodi se punjenjem, odnosno pražnjenjem komore, koja je na oba kraja zatvorena vratima, j j js vanjske strane vrata nalaze se uzvodni i nizvodni prilazni kanaliprilazni kanali služe sa siguran prilaz plovila, te za privremeno pristajanje plovila koji čekaju prolazu sklopu gornje i donje glave (predluke) prevodnice ugrađena su vrata i zatvarači koji služe za ulazak iugrađena su vrata i zatvarači koji služe za ulazak i izlazak plovila, te za blokiranje ulaska vode u komoruprevodnice se najčešće rade u paru s dvije komoresvaka od komora se koristi za jedan smjer plovidbe

14

Vrste brodskih prevodnica

oblikovanje prevodnice ovisi o visini plovne stepenice, o načinu punjenja i pražnjenja komore, te o plovidbenim i građevinskim zahtjevimaJednostavni tip brodske prevodnice se gradi na plovnim putovima s malim prometomgornja vrata imaju manju visinu, koja ovisi o dubini plovnog putadonja vrata imaju veću visinu, jer pokrivaju cijelu visinu stepenice, kad je visina stepenice manja od 12 mp , j p jza više stepenice gradi se bunarska prevodnica, kojoj je komora s donje strane pregrađena u dva dijeladonji dio ima pokretna vrata koja se podižu do visine plovila, dok je gornji dio čvrsti zid

Vrste brodskih prevodnica

za plovne putove s većim prometom, grade se složeni tipovi brodskih prevodnicaPrevodnice s dvije komore mogu imati spojni kanal sa zapornicom među komorama, a komore mogu biti potpuno odijeljenekad je potrebno smanjiti potrošnju vode, grade se prevodnice sa štednim bazenom ili s više štednih bazenaveće se visinske razlike svladavaju dvostepenim prevodnicama ili prevodnicama u nizup p

15

Brodske prevodnice u nizu 

Vrste brodskih prevodnica

predluke služe za čekanje plovila i za njihovo usmjeravanje pri ulazu u komoru prevodniceza usmjeravanje plovila postavlja se pred ulazom u komoru usmjerna građevina s tlocrtnim otklonom 1:4 do 1:5 od osi prevodnicepostoje u osnovi dva sustava punjenja i pražnjenja brodskih prevodnica: čelno punjenje i pražnjenje, te komorno punjenje i pražnjenje

16

Komora brodske prevodnice

Komora brodske prevodnice u radu 

17

Komora brodske prevodnice u radu 

Brodska dizala

• Dizala za plovila imaju zadaću (pri velikoj visini stepenice na plovnom putu) dignuti ili spustiti plovilo.

• To se obavlja mehanički, a ne tlakom vode kao kod prijevodnice

• Dizala se koriste za visine veće od 60 m.

• Brodska dizala mogu biti:– Kosa– Vertikalna

18

Uzdužna kosa dizala (suho dizalo)

Princip kose ravnine (mokra)

(K) – komora ispunjena vodom; (T) – kontrautezi; (1) – pokretno vitlo; (2) – prijenosna vitla

19

Pogled na mokru kosu ravninu kod Ronkier‐a (Belgija) sa uzvodne strane.

Koso dizalo je opremljeno sa dva korita ispunjena vodom – istovremeno se mogu transportirati dva plovila nosivosti 1350 t. Strma ravnina ima dužinu od 1425 m i uzdužni nagib od 5%.

Vertikalna brodska dizala (uspinjače)

20

Plovna sredstva na unutarnjim plovnim putovima

• Na unutarnjim plovnim putovima postoje tri skupine• Na unutarnjim plovnim putovima postoje tri skupine plovila:

‐ teglenice‐ potisnice‐ samohodni brodovi

Tegljači

21

Formiranje tegljenih plovnih sustava

Potiskivani plovni sastavi

• potiskivani sastav koji se sastoji od potiskivača i 4 potisnicemože prevesti 7.000 tona tereta, što je jednako 175 željezničkih vagona s nosivošću od 40 tona ili 280 kamiona saželjezničkih vagona s nosivošću od 40 tona ili 280 kamiona sa nosivošću od 25 tona tereta

• na nekim dijelovima dunava, potiskivači mogu ploviti u kompoziciji do 12 potisnica

22

Presjek potiskivača

Presjek potisnica

Potiskivani sastav

23

Samohodni brodovi

• početno korišteni kao putnički brodovi• samohodni su brodovi su u tehnologijama prijevoza,samohodni su brodovi su  u tehnologijama prijevoza, koje zahtijevaju specijalizirane i relativno brze brodove, s malom posadom, našli svoju veću ulogu u riječnom brodarstvu

Samohodni brod

24

Označavanje plovnih putova• sadrži znakove zabrane, znakove obveze, znakove ograničenja, znakove 

preporuke, znakove upućivanja, i pomoćne znakove za unutarnje vodne putove

• određeno značenja pojedinih znakovaodređeno značenja pojedinih znakova• na unutarnjim plovnim putovima u razdoblju od 1990. do 1995. nije bilo 

aktivnosti niti održavanja, niti obilježavanja vodnih putova, a od 1995. do 1997. jedino se vršilo obilježavanje na rijeci Dravi i to u minimalnom opsegu

• nakon donošenja Zakona o plovidbi unutarnjim vodama, 1998. godine organizirano se započelo s obnavljanjem sustava obilježavanja, a obnavljanje je trajalo 4 godine, a pritom je stalno povećavana razinaobnavljanje je trajalo 4 godine, a pritom je stalno povećavana razina sigurnosti

• najprije su uspostavljeni uvjeti za dnevnu, a naknadno je obnovljen sustav za noćnu plovidbu

• označavanje provodi Agencija za vodne putove u okviru redovne djelatnosti ili po nalogu inspekcije sigurnosti plovidbe

• postoji kardinalno (osnovno) i lateralno (bočno) obilježavanje plovnih putova

Sklop broda

• Trup broda opterećen je na savijanje zbog djelovanja težinskih sila s jedne strane i tlaka vode s boka s druge strane. Sastoji se od kostura trupa i oplate dna, bokova i glavne palube.

• Nadgrađe se definira kao skup brodskih prostorija iznad glavne palube, koje su čvrsto spojene s glavnom palubom i čiji su bočni zidovi produžetak bokova trupa.

• Ugradbeni dijelovi su svi oni dijelovi koji se ne mogu nazvati konstruktivnim, dakle, ne primaju i ne prenose opterećenja kojima su izloženi trup i nadgrađe Tu primjerice pripadajukojima su izloženi trup i nadgrađe. Tu, primjerice, pripadaju unutarnje obloge, podovi i tavanice, pregrade prostorija ‐ osim nepropusnih, unutarnji čvrsto ugrađeni namještaj i slično.

25

Brodski kompleksBrodski kompleks karakteriziraju slijedeće veličine:• Vlastita masa (Do) definira se kao masa potpuno opremljenog 

broda ne računajući masu goriva, pitke i balastne vode, zalihe namirnica i masu posade s njihovom prtljagom. Tako određenojnamirnica i masu posade s njihovom prtljagom. Tako određenoj masi odgovara ravnina najmanjeg gaza (KVLo). Izražava se u tonama

• Deplasman (Dm) podrazumijeva masu potpuno opremljenog i nakrcanog broda (s teretom i putnicima) do ravnine najvećeg dopuštenog gaza (KVL). Izražava se, također, u tonama– Standardni deplasman označava masu potpuno opremljenog broda s 2/3 

zaliha (gorivo, voda...).• Istisnina broda je obujam (volumen) vode istisnute plutajućim• Istisnina broda je obujam (volumen) vode istisnute plutajućim 

tijelom (brodom). Izražava se u kubičnim metrima. Ima svoj oblik i težište. Pojam istisnine treba razlikovati od deplasmana, iako se oni nerijetko poistovjećuju. Istisnina se označava slovom V.

Brodski kompleks• Nosivost broda je razlika između deplasmana i vlastite mase broda. 

Treba razlikovati korisnu nosivost i ukupnu nosivost. Korisna nosivost je masa robe i putnika koji se prevoze skupa s njihovom prtljagom. Ukupna nosivost dobiva se kada se korisnoj nosivosti pribroji masa zalihe goriva vode namirnica masa posade i slično Nosivost sezalihe goriva, vode, namirnica, masa posade i slično. Nosivost se označava slovom Q, a mjeri u tonama.

• Prostornost se definira kao zapremina svih brodskih zatvorenih prostorija izražena u kubičnim metrima. BRUTO PROSTORNOSTpodrazumijeva zapremninu svih brodskih zatvorenih prostorije (BRT), a NETO PROSTORNOST predstavlja zapremninu zatvorenih prostorija za smještaj robe i putnika (NRT). Koeficijent prostornosti je mjera iskoristivosti brodskog prostora, a definira se kao omjer NRT i BRT.

26

• Važan podatak kod svakog broda su i glavne brodske dimenzije. 

• To su:‐ duljina (L), ‐ širina (B), ‐ gaz (T), ‐ visina (H)‐ visina slobodnog boka broda (Fr).

• U osnovne dimenzije broda spadaju:• duljina broda

– duljina preko svega - dužina mjerena između dviju krajnih nepokretnih točaka broda ‐ (La)d lji k t k ij k j d j ti (L )– duljina na konstrukcijskoj vodenoj crti ‐ (LKVL)

– duljina na konstrukcijskoj vodenoj crti pri najmanjem gazu(LKVLO)

– duljina između perpendikulara ‐ (LPP). Jednaka je udaljenosti između pramčane i krmene okomice (statve), mjeri se odmah ispod KVL

širina brodaširina broda– širina preko svega - širina mjerena između dviju krajnjih

nepokretnih točaka na bokovima broda ‐ (Ba)– širina na konstrukcijskoj vodenoj crti ‐ (BKVL)– širina na konstrukcijskoj vodenoj crti pri najmanjem gazu ‐

(BKVLO)

27

• visina broda– najveća visina - visina mjerena između donjeg dijela kobilice i

najviše nepokretne točke na brodu (vrh dimljaka, jarbola, komandnog mosta) ‐ (Hm)

• konstrukcijska visina - visina mjerena od gornjeg ruba kobilice do donjeg ruba oplate mjereno na glavnom rebru broda (H ) (glavnodonjeg ruba oplate mjereno na glavnom rebru broda ‐ (Hk) (glavno rebro ‐ poprečni presjek na polovini razmaka između pramčane i krmene okomice)

• gaz broda– najveći konstrukcijski gaz – mjeri se na glavnom rebru od gornjeg 

ruba kobilice do najvećeg dopuštenog gaza ‐ (Tmax)– gaz na pramcu ‐ Tpp– gaz na krmi ‐ Tk– najmanji konstrukcijski gaz – Tko

Visina slobodnog boka  ‐mjeri se na glavnom rebru, od linije najvećeg dopuštenog gaza, od linije najvećeg dopuštenog gaza do gornjeg ruba oplate palube

La ‐ najveća duljina Tkm – najveće konstrukcijsko gaženjeL duljina između perpendikulara T najmanje konstrukcijsko gaženjeLpp – duljina između perpendikulara Tko – najmanje konstrukcijsko gaženjeLKVL‐ duljina na KVL                            Tp ‐ pramčano konstrukcijsko gaženjeLKVLo – duljina na KVLo Tk ‐ krmeno konstrukcijsko gaženjeHk – konstrukcijska visina trupa Tmaks. – najveće gaženjeHm – najveća visina broda Fr ‐ visina slobodnog boka 

(visina nadvođa)

28

Globalizacija pomorskog prometa• promet svih luka svijeta bio je prije Prvoga svjetskog rata oko 500 

milijuna tona tereta, po završetku Drugoga svjetskog rata iznosio je oko milijardu tona tereta, a zadnjih je deset godina oko 10 milijardi tona teretatona tereta

• takav razvoj svjetskoga lučkog prometa određuje potražnju za novim lučkim kapacitetima koji moraju biti tako dimenzionirani i definirani da udovoljavaju kretanju međunarodne robne razmjene, s jedne strane, i promjenama morskog brodarstva s druge

• pravci kretanja robnih tokova odnosno pravci kretanja brodova, često se mijenjaju što može povećati značenje neke luke, ali je može i unazaditi ili potpuno uništiti

• ne manje važne su promjene strukture tereta u međunarodnoj robnoj razmjeni jer novi teret traži novu mehanizaciju, drukčija skladišta

Globalizacija pomorskog prometa• druga vrsta tereta dovodi u luku drukčije brodove koji traže 

odgovarajuće obale, primjerenu tehnologiju rukovanja teretima i drukčije obalne površine

• brzi specijalizirani i automatizirani brodovi traže brze tehnički• brzi, specijalizirani i automatizirani brodovi traže brze, tehnički dobro opremljene i prostrane luke

• takvi su brodovi skupi pa je njihova eksploatacija isplativa jedino brzim obrtajem sredstava, a uspješan se obrtaj može postići u brzim lukama

• osnovne su značajke brzih luka dugačke obale s dovoljnom dubinom mora (za kontejnerske i RO‐RO brodove oko 15 m, bulkcarriere oko ( j18 m, a velike tankere 25–35 m), dovoljno prostrane operativne obale (prije Drugoga svjetskog rata za prekrcaj generalnog tereta bio je dovoljan prostor od 15.000 m2 po jednom vezu, a danas je potrebno najmanje 35.000 m2 po vezu, odnosno 50–100.000 m2 kod kontejnerskih terminala), te suvremena lučka mehanizacija

29

Globalizacija pomorskog prometa• dosadašnja iskustva u razvoju svjetskih luka i lučkih sustava pokazala 

su da su se održale i napredovale one luke koje su slijedile kretanja međunarodnoga robnog prometa, odnosno dinamičan razvoj suvremene prometne tehnike i tehnologije tj. luke koje su u svomsuvremene prometne tehnike i tehnologije tj. luke koje su u svom razvoju pružile odgovarajuću tehniku, tehnologiju i organizaciju rada

• prema nekim studijama, predviđa se rast kontejnerskog prometa od 7.6 % u razdoblju do 2015. godine

• u istom razdoblju predviđa se porast razmjene robe na relaciji Istok ‐ Zapad (Azija ‐ Sj. Amerika, Azija – Europa i Sj. Amerika ‐Europa) za 9.4 %

• značaj pojedinih luka, lučkih sustava i prometnih pravaca na svjetskom pomorskom tržištu

• tendencija povećanja veličine brodova se nastavlja što potvrđuju narudžbe novih kontejnerskih brodova u razdoblju od 2008 do 2012 godine

Globalizacija pomorskog prometa• broj brodova kapaciteta većeg od 7500 TEU rasti će po prosječnoj godišnjoj 

stopi od 30,7%, brodova od 4000 do 7500 TEU po stopi od 11,8% godišnje, a broj brodova manjih od 4000 TEU po prosječnoj godišnjoj stopi od 5,8%

• ovakvo kretanje kontejnerske flote u svijetu rezultat je očekivanog porasta j j j j g pprometa i prijevoza tereta na sve veće udaljenosti

• oko polovice svjetskog prometa kontejnera (55%) koncentriran je na Dalekom istoku i tržišta Kine i Indije postaju centri ekonomske i gospodarske moći svijet, a do 2015. godine taj će se postotak povećati do 64%

• da bi se uspio apsorbirati očekivani porast prometa luke će se morati optimalno uklapati u suvremeni svjetski prometni sustav i postati makrologistički centri u cjelovitom pomorskom i logističkom sustavu

• tendencije kretanja svjetskog gospodarstva pred luke i suvremene terminale postavljaju uvjet da djeluju na principu „JUST IN TIME“, što znači da će se gradit sve veći terminali, opremljeni najsuvremenijom tehnologijom

30

Hvala na pažnji!