komercijalno poznavanje robe materijal

KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE

Koncepcija predmeta, pojam, vrsta i oznacavanje robe

КОМЕРЦИЈАЛНО ПОЗНАВАЊЕ РОБЕ

Концепција предмета, појам, врста и ознацавање робе

Роба је сваки предмет или ствар као продукт људског рада и својим својствима задовољава

потребе ма које врсте, а мозе да буде предмет робног промета.

Познавање робе, посебно са комерцијалног стновиста, има за циљ проуцавање употребне

вредности робе, с технолоског, економског, трзисног, еколоског и друсвеног аспекта.

Употребна вредност робе проуцава се одређивањем критеријума квалитета и метода оцувања

употребне вредности од произвођаца до крајњег корисника кроз исправну манипулацију, пако-

вање, складистење и транспорт.

Комерцијално познавање робе мора да прати квалитет, јер је он динамицка категорија и подло-

зан је променама под утицајем науцно – технолоског прогреса.

Токови савременог зивота посебан акценат стављају на еколоски аспект, који мора бити заступ-

љен у целокупном низу: од производње, складистења, транспорта, малопродајних центара, купца

и употребе до тренутка када производ постаје отпад, и када се поставља проблем његовог

одлагања.

На свом путу од произвођаца до потросаца /који мозе бити изузетно дуг/ производи се излазу

разним утицајима који им могу делимицно или потпуно умањити вредност, сто захтева неопходне услове

за оцување изворног квалитета производа током физицке дистрибуције.

Опсти део познавања робе бави се појмовима који се односе на било коју робу. Обрађују њену сис-

тематизацију, квалитет, амбалазу, нацин манипулације, складистење итд.

Посебни део познавања робе бави се конкретном робом или скупом роба. Обрађују сва питања која

произилазе из спцифицности конкретне робе /текстилна роба, метална роба, зивотне намирнице итд/

Врста је појам којим су обухвацени производи слицни пос вим знацајним својствима, а појмом подврста

обухвацени су производи који се од врсте разликују у погледу основне сировине, технолоског процеса,

димензија, боја, мириса, укуса итд.

Подела робе се мозе изврсити на висе нацина, зависно од усвојених показатеља и то:

Према економској намени роба се мозе поделити на производе за репродукцију, на производе за

инвестиције и на производе за сироку потросњу.

Производи за репродукцију су сировине, погонско гориво и разни готови производи за репродукцију.

Производи за инвестиције су разне масине : погонске, пољопривредне , транспортна средства итд.

Производи за сироку потросњу су прехранбени артикли, текстилна роба, бела техника, електроника и др

Према усвојеној класификацији роба се дели на производе индустрије, пољопривреде и сумарства.

Наведени производи се даље деле на производе одговарајуцих привредних грана , нпр. производња нафте,

црна металургија, електроника, производи ратарства, експлоатација сума итд.

По нацину паковања и транспорта роба се мозе поделити на комадну робу, која је упакована у мање

или веце јединице паковања и на ринфузну робу, која долази у промет без посебног паковања , као сто

су псеница, кукуруз, сљунак, угаљ идр.

Према степену обраде роба се мозе поделити на сировине, полупроизводе и на финалне производе.

Сировине се узимају непосредно иy природе /рударство/ или их производимо уз помоц природе /ратарство

и стоцарство/. Сировине се прерађују у полупроизводе или готове произвое, мада је овде теско утврдити

стрикне границе. Тако је нпр. за млинску индустрију брасно финални производ , а за пекарску је сировина.

Овде се посебно моземо осврнути на секундарне сировине или отпад. Материје која услед корисцења

постају неупотребљиве за првобитну намену, али се мозе поново прерадити . Савремени токови раз-

воја у недостатку природних ресрса, све се висе окрецу овим изворима сировина.

Према пореклу су: неоргански , органски и синтетицки

Неоргански су минерали који се налаза у природи.

Органски су производи биљног и зивотињског порекла.

Синтетицки производи настали су синтетицким путем у лабораторијама и фабрикама , као сто су пластицне

масе и сл..

Према квалитету се дели на оригинал, сурогат и фалсификат.

Оригинални производ поседује све елементе предвиђене производном спецификацијом као и квалитет

загарантован истом.

Surogati su proizvodi koji zamenjuju pravu robu, imaju slicna svojstva kao i originalni proizvod ali po

kvalitetu, a samim tim i vrednosti je manje cenjena . Prodaja i upotreba surogata je zakonom doz-

voljena uz uslov da na ambalazi moraju biti vidno obelezeni podaci, kako bi potrosac bio upozorena

da se ne radi o originalnom proizvodu.

Falsifikovana roba se nezakonito javlja na trzistu s ciljem da se potrosac obmane i prevari i na taj nacin

stekne protivpravna zarada. Danas su falsifikati prisutni u svim domenima proizvodnje, od prehranbe-

nih do proizvoda visoke tehnologije i tehnike.

Vrsta proizvoda je pojam kojim su obuhvaceni proizvodi slicni pos vim znacajnim svojstvima .

Podvrsta je pojam kojim su obuhvaceni proizvodi koji se od vrste razlikuju u pogledu osnovne

sirovine, tehnoloskog procesa, dimenzija, boje, mirisa, ukusa itd.

Marka je obelezje na proizvodu koji oznacava njegovu razlicitost i prepoznatljivost u odnosu na

slicne konkurentske proizvode. Marka se u uzem smislu, poistovecuje sa zastitnim znakom, tj.

robnim zigom.

Pored ovih obelezja, kojima se istice individualnost proizvoda, koristi sa jos i naziv proizvodjaca,

trgovacko ime proizvoda, njegovo geografsko poreklo I znak kvaliteta.

Za proizvode koji ispunjavaju kriterijume viseg kvaliteta uvedeni su znaci – oznake kvaliteta. Ove

oznake mogu izdati samo organizacije ovlascene za kontrolu kvaliteta. Kada je u pitanju zastitni

znak, odnosno marka proizvoda, svaki proizvodjac, trgovinska ili usluzna organizacija mogu da ih

uvedu, odnosno registruju. Medju najuglednije oznake kvaliteta spade klupce vune s oznakom

Woolmark. Ovaj znak je pre vise od 30 godina donela organizacija International Wooll, da bi pri-

vukla paznju, jer se verovalo da joj preti opasnost od konkurencije sintetickih vlakana. Kada je uve-

den, bio je to znak za stopostotnu vunu, ali je kasnije prihvaceno da tu oznaku mogu imati i proizvo-

di koji sadrze do 5% sintetickih vlakana, jer time dobijaju na kvalitetu.

Njime se ne propagira proizvod odredjenog proizvodjaca – firme, vec garantuje da ce

kupac dobiti kvalitetan vuneni proizvod.

Za standardizaciju uvedene su i posebne oznake kao sto su ISBN brojevi, koji sadrze sve bitne oz-

nake proizvoda, od vrste, preko proizvodjaca do zemlje porekla.

Organizatori transporta robe imaju obavezu da pored poznavanja komponenti kvaliteta, dobro upoznaju

uzrocne promene kvaliteta, koji su neminovno prisutni za sve vreme prevoza. Uzrocnici su brojni: vlaga,

temperatura, svetlost, atmosfera, duzina skladistenje, transport, nacin manipulisanja itd.

Сурогати су производи који замењују праву робу, имају слицна својства као и оригинални производ али по

квалитету, а самим тим и вредности је мање цењена . Продаја и употреба сурогата је законом доз-

вољена уз услов да на амбалази морају бити видно обелезени подаци, како би потросац био упозорена

да се не ради о оригиналном производу.

Фалсификована роба се незаконито јавља на трзисту с циљем да се потросац обмане и превари и на тај нацин

стекне противправна зарада. Данас су фалсификати присутни у свим доменима производње, од прехранбе-

них до производа високе технологије и технике.

Врста производа је појам којим су обухвацени производи слицни пос вим знацајним својствима .

Подврста је појам којим су обухвацени производи који се од врсте разликују у погледу основне

сировине, технолоског процеса, димензија, боје, мириса, укуса итд.

Марка је обелезје на производу који ознацава његову разлицитост и препознатљивост у односу на

слицне конкурентске производе. Марка се у узем смислу, поистовецује са заститним знаком, тј.

робним зигом.

Поред ових обелезја, којима се истице индивидуалност производа, користи са јос и назив произвођаца,

трговацко име производа, његово географско порекло И знак квалитета.

За производе који испуњавају критеријуме висег квалитета уведени су знаци – ознаке квалитета. Ове

ознаке могу издати само организације овласцене за контролу квалитета. Када је у питању заститни

знак, односно марка производа, сваки произвођац, трговинска или услузна организација могу да их

уведу, односно региструју. Међу најугледније ознаке квалитета спаде клупце вуне с ознаком

Њоолмарк. Овај знак је пре висе од 30 година донела организација Интернатионал Њоолл, да би при-

вукла пазњу, јер се веровало да јој прети опасност од конкуренције синтетицких влакана. Када је уве-

ден, био је то знак за стопостотну вуну, али је касније прихвацено да ту ознаку могу имати и произво-

ди који садрзе до 5% синтетицких влакана, јер тиме добијају на квалитету.

Њиме се не пропагира производ одређеног произвођаца – фирме, вец гарантује да це

купац добити квалитетан вунени производ.

За стандардизацију уведене су и посебне ознаке као сто су ИСБН бројеви, који садрзе све битне оз-

наке производа, од врсте, преко произвођаца до земље порекла.

Организатори транспорта робе имају обавезу да поред познавања компоненти квалитета, добро упознају

узроцне промене квалитета, који су неминовно присутни за све време превоза. Узроцници су бројни: влага,

температура, светлост, атмосфера, дузина складистење, транспорт, нацин манипулисања итд.

1. STANDARDIZACIJA I ROBNI STANDARDI

Jedna od osnovnih tekovina privrednog razvoja covecanstva predstavl;ja standandardizacija.

Oni su elementi nasih zivota , okruzeni smo njima ali ih najcesce i ne primecujemo, ali ih sva-

kodnevno koristimo, ne shvatajuci njihov ogroman znacaj za kvalitet naseg zivota.

Standardizacija je sastavni deo svih industrijskih i ekonomskih aktivnosti. Njime su obuhvacene

mnogobrojne aktivnosti na donosenju i primeni standarda, normativa i drugih propisa iz ove ob-

lasti.

Osnov standardizacije je racionalno koriscenje raspolozivih resursa kao sto su tehnologija, siro-

vine, ljudstvo, finansije i dr. Zasniva se na savremenom naucno tehnoloskom prograsu, dopri-

nosi postizanju neophodnih uslova za trzisno privredjivanje i konkurentsku sposobnost.

Ciljevi standardizacije su brojni, ali se isticu sledeci: uproscavanje, sporazumevanje, opsta eko-

nomicnost, bezbednost zdravlja i zastita zivota, zastita zivotne sredine, zastita inters potrosaca,

zastita interesa drustva.

Uproscavanje podrazumeva smanjivanje, ogranicavanje asortimana proizvoda i njegovih sas-

tavnih delova, odnosno broja postupaka sa bi se umanjila njihova postojeca a ogranicena budu-

ca slozenost. Smanjenje slozenosti, koju uzrokuju raznovrsnost proizvoda i postupaka proizvod-

nje, moze se postici tipizacijom i unifikacijom.

Sporazumevanje podrazumeva stvaranje jedinstvene tehnologije / nazivi, definicije, skracenice,

simboli/ s ciljem otklanjanja prepreka u prometu robe i usluga, posebno na inostranom trzistu.

To je veoma znacajno i za medjunarodni transfer tehnologije, jer omogucava jedinstvenu

komunikaciju izmadju davalaca i primaoca tehnologije

Opsta ekonomicnost, u sirem smislu, predsatvlja smanjenje troskova, po jedinici proizvoda i us-

luga, primenom razlicitih mera standardizacije. Ukoliko primena standardizacije nema eko-

nomski efekat, ona nije opravdana. Ovde se izuzimaju slucajevi kada su u pitanju visi ciljevi kao

sto su ekoloski razlozi.

Bezbednost, odnosno zastita potrosaca od negativnih posledica upotrebe proizvoda se takodje

mora obezbediti standardizacijom kao i zastita imovine, zivotne sredine, biljnog i zivotinskog

sveta i drugih prirodnih i radom stvorenih vrednosti.

Standardizacija treba da se razvija u skladu sa zahtevima trzista i tehnoloskim napretkom, jer

preuranjena standardizacija sprecava razvoj, a zakasnela je beskorisna i proizvodjacima i po-

trosacima.

Sagledavajuci standardizaciju mozemo konstatovati da ima za cilj: zastitu potrosaca, tipizaciju-

sredjivanje po vrstama, ujednacavanje, uvodjenje jedinstvene terminologije, jedinstveno uzi-

manje uzoraka, tolerancija isl.

Predmet standardizacije su: proizvodi, metode ispitivanja, tehnoloski procesi, projekti, inzenje-

ring, mere, velicine itd.

Nivo standardizacije moze bit:i medjunarodni, nacionalni i interni.

Potrebno je naglasiti da standardi nisu jednom za uvek date norme. Standard uvek podleze

promenama ako se za to pokazu interesi, a znacajan je u savremenom drustvu kojeg obele-

zava intenzivan tehnicko-tehnoloski napredak.

1. СТАНДАРДИЗАЦИЈА И РОБНИ СТАНДАРДИ

Једна од основних тековина привредног развоја цовецанства представл;ја стандандардизација.

Они су елементи насих зивота , окрузени смо њима али их најцесце и не примецујемо, али их сва-

кодневно користимо, не схватајуци њихов огроман знацај за квалитет насег зивота.

Стандардизација је саставни део свих индустријских и економских активности. Њиме су обухвацене

многобројне активности на доносењу и примени стандарда, норматива и других прописа из ове об-

ласти.

Основ стандардизације је рационално корисцење располозивих ресурса као сто су технологија, сиро-

вине, људство, финансије и др. Заснива се на савременом науцно технолоском програсу, допри-

носи постизању неопходних услова за трзисно привређивање и конкурентску способност.

Циљеви стандардизације су бројни, али се истицу следеци: упросцавање, споразумевање, опста еко-

номицност, безбедност здравља и застита зивота, застита зивотне средине, застита интерс потросаца,

застита интереса друства.

Упросцавање подразумева смањивање, ограницавање асортимана производа и његових сас-

тавних делова, односно броја поступака са би се умањила њихова постојеца а ограницена буду-

ца слозеност. Смањење слозености, коју узрокују разноврсност производа и поступака производ-

ње, мозе се постици типизацијом и унификацијом.

Споразумевање подразумева стварање јединствене технологије / називи, дефиниције, скраценице,

симболи/ с циљем отклањања препрека у промету робе и услуга, посебно на иностраном трзисту.

То је веома знацајно и за међународни трансфер технологије, јер омогуцава јединствену

комуникацију измађу давалаца и примаоца технологије

Опста економицност, у сирем смислу, предсатвља смањење троскова, по јединици производа и ус-

луга, применом разлицитих мера стандардизације. Уколико примена стандардизације нема еко-

номски ефекат, она није оправдана. Овде се изузимају слуцајеви када су у питању виси циљеви као

сто су еколоски разлози.

Безбедност, односно застита потросаца од негативних последица употребе производа се такође

мора обезбедити стандардизацијом као и застита имовине, зивотне средине, биљног и зивотинског

света и других природних и радом створених вредности.

Стандардизација треба да се развија у складу са захтевима трзиста и технолоским напретком, јер

преурањена стандардизација спрецава развој, а закаснела је бескорисна и произвођацима и по-

тросацима.

Сагледавајуци стандардизацију моземо констатовати да има за циљ: заститу потросаца, типизацију-

сређивање по врстама, уједнацавање, увођење јединствене терминологије, јединствено узи-

мање узорака, толеранција исл.

Предмет стандардизације су: производи, методе испитивања, технолоски процеси, пројекти, инзење-

ринг, мере, велицине итд.

Ниво стандардизације мозе бит:и међународни, национални и интерни.

Потребно је нагласити да стандарди нису једном за увек дате норме. Стандард увек подлезе

променама ако се за то показу интереси, а знацајан је у савременом друству којег обеле-

зава интензиван техницко-технолоски напредак.

3. AMBALAZA I PAKOVANJE ROBE

Rec ambalaza dolazi od francuske reci amballage, a znaci pakovanje, stavljanje u bale i prven-

stveno je znacila pakovanje za transport, dok danas ima sire znacenje i predstavlja opsti pojam

koji je u vezi sa opremanjem raznih vrsta proizvoda namenjenih prodaji.

Ambalaza i pakovanje su medjusobno povezani pojmovi. Pakovanje podrazumeva postupak op-

remanja proizvoda potrebnom ambalazom ukljucujuci i neophodne operacije kao sto su: mere-

nje, zatvaranje, kontrola, etiketiranje isl.

Ne mozemo dati jednu opstu definicuju ambalaze, vec se mora definisati sa raznih aspekata:

Sa aspekta proizvodnje ambalaza je sredstvo u koji se proizvod stavlja da bi se sacuvao do ko-

nacne upotrebe /tokom skladistenja, transporta i drugih manipulacija/.

Sa aspekta zastite i cuvanja upakovanog proizvoda, ambalaza je sredstvo koje s proizvodom

cini integralnu celinu, cuvajuci ga od raznih uticaja /mehanickih, hemijskih, bioloskih/ rastura,

kradja i drugih nezeljenih pojava.

Sa aspekta konstrukcije ambalaza mora da udovolji zahtevima i zeljama potrosaca, oblicima

trgovine i nacinu prezentovanja proizvoda. U savremenom svetu ambalaza mora biti funkcio-

nalna, jedinstvea, originalna, estetski dopadljiva isl.

Sa aspekta marketinga ambalaza priprema proizvod za trziste, unapredjuje distribuciju i pro-

daju, a ima znacajnu ulogu i u politici marke proizvoda, te doprinosi psiholoskom, estetskom i

ekonomskom zadovoljavanju potrosaca.

Sa aspekta potrosaca ambalaza je sredstvo koje pomaze potrosacu pri izboru proizvoda i do-

nosenju odluke o kupovivi, pri cemu znacajnu ulogu ima informativna funkcija ambalaze. Kaze

se da ambalaza prodaja robu.

Sa aspekta ekonomicnosti ambalaza treba da omoguci zastitu proizvoda uz optimalne troskove.

Sa aspekta drustva u celini ambalaza je deo proizvodnje, sredstvo koje prodaje proizvod, koje

utice na kulturu potrosaca, izvor sekundarnih sirovina isl.

PODELA AMBALAZE

Postoji vise kriterijuma po kojima se moze vrsiti podela ambalaze, a sve u zavisnosti od zah-

teva koje treba da ispuni.

Uobicajene je sledeca podela:

Prema materijalu od kojeg jeiyradjena deli se na ambalazu od:

Papira, kartona, lepenke I drugog materijala na bazi celuloze. To su uglavnom: kese,

kutije, vrece, dzakovi i dr.

Plasticnih masa, a to su: folije, cevi, ploce, tube, burad, kutije, kontejneri, proizvodi za

domacinstvo, isl.

Metalna ambalaza se sastoji od limenki, kanti, kutija, sanduka, kontejnera, burad, alu-

folija i dr.

Staklenu ambalazu cine boce, baloni staklene ampule itd.

Drvenu ambalazu cine sanduci, bacve, gajbe,ramovi pregrade i sl.

Tekstil se koristi za izradu vreca, omota za boce, cirade, kanapi, uzad, itd.

Kombinovani kompleksni materijali su folije, kese vrece, kutije, boce, tetra pak i dr.

Ni jedan od gore navedenih materijala nije idealna, svaki ima odredjene nedostatke, ako se

posmatra na optimalne zahteve za pakovanje odredjenog broja proizvoda. Ti nedostaci se

mogu delimicno ili potpuno otkloniti spajanjem dva ili vise materijala, dobijanjem kompleksne

ambalaze. Matrijali za izradu kompleksne ambalaze dobijaju se : kasiranjem /slepljivanjem

dva ili vise materijala/, ekstruzionim lamiranjem /oslojavanjem – najcesce hartija I aluminijum

ska folija/, postupcima povrsinskog oplemenjivanja .

Prema povezanosti ambalaze s upakovanim proizvodima dele se na:

Neodvojivu, koja cini sastavni deo proizvoda /boce, tube, razne posude/

Odvojive, koje ne cine sastavni deo proizvoda i ne ulaze u materijalne troskove

proizvodnje upakovanog proizvoda / omoti, kutije isl./

Prema podrucjima primene kojima su proizvodi namenjeni postoji ambaza za:

Zivotne namirnice /poljoprivredno prehranbeni proizvodi /

Hemijske, farmaceutske, metalne, elektrotehnicke i druge proizvode.

Prema nacinu i duzini upotrebe, odnosno trajnosti dele se na:

Ambalaza za jednokratnu upotrebu,

Ambalaza za visekratnu upotrebu.

Prema nameni, odnosno svrsi kojoj sluzi ambalaza se deli na:

Prodajnu ili komercijalnu, originalnu, maloprodajnu i potrosnu

Prevoznu ili transportnu, koja stiti robu u toku prevoza i olaksava manipulativne

operacije.

Pored navedenih podela postoje i druge, gde se kao kriterijum uzimaju oblici /kutije, vrece,

tube, gajbe, bacve idr./, pojedine faze distribucije / ambalaza za prevoz robe, za skladiste-

nje robe /, svojstva robe / za lako kvarljivu robu, opasni robu i drugo.

Osnovno je nacelo pakovanja i izbora ambalaze kod svake robe da ona mora cuvati robu koju

sadrzava, ali i robu u neposrednoj blizini. Primer: ako je ambalaza za boju u prahu slaba, pa se

boja rasipa, moze da osteti svu robu u okolini, zaprlja transportno sredstvo, skladiste, sto bi

prouzrokovalo veliku materijnu stetu. Slicno je i sa robama koje imaju jak miris, isparljive ili

zapaljive tecnosti, sve to bez odgovarajuce ambalaze predstavlja potencijalnu opasnpst.

Mozemo konstatovati da je ambalaza bitan cinilac kako u zastiti proizvoda, tako i u sveri

transporta, jer olaksava manipulaciju. Kao sastavni deo proizvoda ambalaza utice na

plasma, odnosno komercijno-marketinski aspekat robe.

3. АМБАЛАЗА И ПАКОВАЊЕ РОБЕ

Рец амбалаза долази од француске реци амбаллаге, а знаци паковање, стављање у бале и првен-

ствено је знацила паковање за транспорт, док данас има сире знацење и представља опсти појам

који је у вези са опремањем разних врста производа намењених продаји.

Амбалаза и паковање су међусобно повезани појмови. Паковање подразумева поступак оп-

ремања производа потребном амбалазом укљуцујуци и неопходне операције као сто су: мере-

ње, затварање, контрола, етикетирање исл.

Не моземо дати једну опсту дефиницују амбалазе, вец се мора дефинисати са разних аспеката:

Са аспекта производње амбалаза је средство у који се производ ставља да би се сацувао до ко-

нацне употребе /током складистења, транспорта и других манипулација/.

Са аспекта застите и цувања упакованог производа, амбалаза је средство које с производом

цини интегралну целину, цувајуци га од разних утицаја /механицких, хемијских, биолоских/ растура,

крађа и других незељених појава.

Са аспекта конструкције амбалаза мора да удовољи захтевима и зељама потросаца, облицима

трговине и нацину презентовања производа. У савременом свету амбалаза мора бити функцио-

нална, јединствеа, оригинална, естетски допадљива исл.

Са аспекта маркетинга амбалаза припрема производ за трзисте, унапређује дистрибуцију и про-

дају, а има знацајну улогу и у политици марке производа, те доприноси психолоском, естетском и

економском задовољавању потросаца.

Са аспекта потросаца амбалаза је средство које помазе потросацу при избору производа и до-

носењу одлуке о куповиви, при цему знацајну улогу има информативна функција амбалазе. Казе

се да амбалаза продаја робу.

Са аспекта економицности амбалаза треба да омогуци заститу производа уз оптималне троскове.

Са аспекта друства у целини амбалаза је део производње, средство које продаје производ, које

утице на културу потросаца, извор секундарних сировина исл.

ПОДЕЛА АМБАЛАЗЕ

Постоји висе критеријума по којима се мозе врсити подела амбалазе, а све у зависности од зах-

тева које треба да испуни.

Уобицајене је следеца подела:

Према материјалу од којег јеиyрађена дели се на амбалазу од:

Папира, картона, лепенке И другог материјала на бази целулозе. То су углавном: кесе,

кутије, вреце, џакови и др.

Пластицних маса, а то су: фолије, цеви, плоце, тубе, бурад, кутије, контејнери, производи за

домацинство, исл.

Метална амбалаза се састоји од лименки, канти, кутија, сандука, контејнера, бурад, алу-

фолија и др.

Стаклену амбалазу цине боце, балони стаклене ампуле итд.

Дрвену амбалазу цине сандуци, бацве, гајбе,рамови преграде и сл.

Текстил се користи за израду вреца, омота за боце, цираде, канапи, узад, итд.

Комбиновани комплексни материјали су фолије, кесе вреце, кутије, боце, тетра пак и др.

Ни један од горе наведених материјала није идеална, сваки има одређене недостатке, ако се

посматра на оптималне захтеве за паковање одређеног броја производа. Ти недостаци се

могу делимицно или потпуно отклонити спајањем два или висе материјала, добијањем комплексне

амбалазе. Матријали за израду комплексне амбалазе добијају се : касирањем /слепљивањем

два или висе материјала/, екструзионим ламирањем /ослојавањем – најцесце хартија И алуминијум

ска фолија/, поступцима поврсинског оплемењивања .

Према повезаности амбалазе с упакованим производима деле се на:

Неодвојиву, која цини саставни део производа /боце, тубе, разне посуде/

Одвојиве, које не цине саставни део производа и не улазе у материјалне троскове

производње упакованог производа / омоти, кутије исл./

Према подруцјима примене којима су производи намењени постоји амбаза за:

Зивотне намирнице /пољопривредно прехранбени производи /

Хемијске, фармацеутске, металне, електротехницке и друге производе.

Према нацину и дузини употребе, односно трајности деле се на:

Амбалаза за једнократну употребу,

Амбалаза за висекратну употребу.

Према намени, односно сврси којој слузи амбалаза се дели на:

Продајну или комерцијалну, оригиналну, малопродајну и потросну

Превозну или транспортну, која стити робу у току превоза и олаксава манипулативне

операције.

Поред наведених подела постоје и друге, где се као критеријум узимају облици /кутије, вреце,

тубе, гајбе, бацве идр./, поједине фазе дистрибуције / амбалаза за превоз робе, за складисте-

ње робе /, својства робе / за лако кварљиву робу, опасни робу и друго.

Основно је нацело паковања и избора амбалазе код сваке робе да она мора цувати робу коју

садрзава, али и робу у непосредној близини. Пример: ако је амбалаза за боју у праху слаба, па се

боја расипа, мозе да остети сву робу у околини, запрља транспортно средство, складисте, сто би

проузроковало велику материјну стету. Слицно је и са робама које имају јак мирис, испарљиве или

запаљиве тецности, све то без одговарајуце амбалазе представља потенцијалну опаснпст.

Моземо констатовати да је амбалаза битан цинилац како у застити производа, тако и у свери

транспорта, јер олаксава манипулацију. Као саставни део производа амбалаза утице на

пласма, односно комерцијно-маркетински аспекат робе.

4. E N E R G E T I K A

Energetika, kao najvazniji proizvodni sector jedan je od osnovnih uslova proizvodnje koji je

sadrzan u svakom proizvodu.

Postoji velika razlika u potrosnji energije po jedinici proizvoda, a zemlje koje ostvaruju vecu

Energetsku efikasnost, smanjenu potrosnju energije, obezbedjuju bolju konkurentnost svo-

jih proizvoda.

Najveci potrosaci energije su: industrija, siroka potrosnja i transport. Razvijene zemlje su

prebacivanjem prljave industrije u nerazvijene zemlje ili savremenom tehnologijom us-

pele da permanentno smanjuju udeo energetske potrosnje u industriji.

Osnovni zadaci energetike su

Razvoj postojecih i iznalazenje novih energetskih izvora,

Transformacija jednih oblika u druge,

Prenos i distribucija energije,

Razvoj ekoloski bezbednih energetskih procesa sa ciljem smanjenja negativnog uticaja proiz-

vodnje i upotrebe energije na zivotnu sredinu.

Medju industrijskim granama energetski su najintenzivnije: metalurgija, industrija gradjevin-

skog materijala i neki sektori bazne hemijske industrije.

Izvori energije se dele na primarne i sekundarne.

Primarnim izvorima se smatraju nosioci energije u obliku u kakvom se nalaze ili se pojavljuju

u ptirodi. Samo neki od ovih izvora energije se mogu iskoriscavati u svom prirodnom obliku

toplotni izvori za zagrevanje zgrada ili u poljoprivredi. Isti slucaj je i sa suncevom energijom,

koriscenje snage vetra sve je znacajniji, sve ove energije se tranformisu u pogodne oblike radi

sire upotrebe.

Svi primarni i transformisani oblici se pretvaraju u korisne: toplotnu, mehanicku, svetlosnu i

hemijsku energiju.

4. Е Н Е Р Г Е Т И К А

Енергетика, као највазнији производни сецтор један је од основних услова производње који је

садрзан у сваком производу.

Постоји велика разлика у потросњи енергије по јединици производа, а земље које остварују вецу

Енергетску ефикасност, смањену потросњу енергије, обезбеђују бољу конкурентност сво-

јих производа.

Највеци потросаци енергије су: индустрија, сирока потросња и транспорт. Развијене земље су

пребацивањем прљаве индустрије у неразвијене земље или савременом технологијом ус-

пеле да перманентно смањују удео енергетске потросње у индустрији.

Основни задаци енергетике су

Развој постојецих и изналазење нових енергетских извора,

Трансформација једних облика у друге,

Пренос и дистрибуција енергије,

Развој еколоски безбедних енергетских процеса са циљем смањења негативног утицаја произ-

водње и употребе енергије на зивотну средину.

Међу индустријским гранама енергетски су најинтензивније: металургија, индустрија грађевин-

ског материјала и неки сектори базне хемијске индустрије.

Извори енергије се деле на примарне и секундарне.

Примарним изворима се сматрају носиоци енергије у облику у каквом се налазе или се појављују

у птироди. Само неки од ових извора енергије се могу искорисцавати у свом природном облику

топлотни извори за загревање зграда или у пољопривреди. Исти слуцај је и са сунцевом енергијом,

корисцење снаге ветра све је знацајнији, све ове енергије се транформису у погодне облике ради

сире употребе.

Сви примарни и трансформисани облици се претварају у корисне: топлотну, механицку, светлосну и

хемијску енергију.

Pokazatelj kvaliteta = kvantitativni, brojčani izraz za vrednost nekog svojstva. Postoje grupni i pojedinačni pokazatelji kvaliteta, pojedinačni za vrednost jednog proizvoda, a grupni za vrednost više svojstava.

Svojstva:

-fizička-mehanička-hemijska-tehnološka-organoleptička-eksplataciona-estetska

Fizička svojstva:

-Gustina (ρ) je količnik mase (m) i zapremine (V) , a jedinica gustine je g/cm3. Odredjuje se kod stakla, metala, drva, maziva, tekstilnih vlakana, plastičnih masa.-Temperatura topljenja je temperatura kada supstanca prelazi iz čvrstog u tečno agregatno stanje. (metal, staklo, plastične mase)-Temperatura topljenja je temperatura kada supstanca prelazi iz tečnog u gasovito agregatno stanje.-Provodljivost (Ag, Au, Cu, Al, grafit ©, izolatori: drvo, guma, plastika, keramika.-Poroznost, izražava se u %. (sundjer)-Vatrostalnost, sposobnost da trpi visoku toplotu bez topljenja i deformacija. (šamot)-Viskoznost, tela viskoznija od vode su ona manje tečljiva od nje, ulja, masti, boje, lakovi, maziva, gasovi.

Mehanička svojstva:

-Tvrdoća-Čvrstoća-Elastičnost-Žilavost-Krtost-Istegljivost

Hemijska svojstva:

-Hemijski sastav (kvalitativan, kvantitativan), ispituje se kod uglja, nafte, žitarica-Otpornost prema reagensima, metala, keramike, tekstilnih vlakana.-Rastvorljivost, organskim putem (alkoho) i neorganskim (voda), ispituju se boje, lakovi, masti, ulja, smole, voskovi.-Sadržaj vlage, predstavlja količinu zarobljene vode u materijalima, u šećeru, brašnu, soli,m detardžentima, koži.

Tehnička svojstva (podobnost nekog materijala da se obradjuje):

-Livnost-Lemljivost-Varivost-Termička obradivost

Organoleptička svojsva:

Odredjuju se putem naših čula. Dve metode, subjektivna i objektivno ocenjivanje. Subjektivna, vizuelno ili putem degustacije. Subjektivno ocenjivanje, metod baziran na naučnoj metodi, aparature.

Eksplataciona svojstva:

-Funkcionalnost-Pouzdanost-Trajnost

Estetska svojstva

-Boja-Sjaj-Finoća-Tekstura-Dizajn, eng. Design – skica, crtež. Dizaj je estetsko i funkcionalno oblikovanje proizvoda. Proizvodjači insistiraju na funkcionalnom, estetskom i kvalitetnom proizvodu.

Показатељ квалитета = квантитативни, бројчани израз за вредност неког својства. Постоје групни и појединачни показатељи квалитета, појединачни за вредност једног производа, а групни за вредност више својстава.

Својства:

-физичка-механичка-хемијска-технолошка-органолептичка-експлатациона-естетска

Физичка својства:

-Густина (ρ) је количник масе (м) и запремине (В) , а јединица густине је г/цм3. Одређује се код стакла, метала, дрва, мазива, текстилних влакана, пластичних маса.-Температура топљења је температура када супстанца прелази из чврстог у течно агрегатно стање. (метал, стакло, пластичне масе)-Температура топљења је температура када супстанца прелази из течног у гасовито агрегатно стање.-Проводљивост (Аг, Ау, Цу, Ал, графит ©, изолатори: дрво, гума, пластика, керамика.-Порозност, изражава се у %. (сунђер)-Ватросталност, способност да трпи високу топлоту без топљења и деформација. (шамот)-Вискозност, тела вискознија од воде су она мање течљива од ње, уља, масти, боје, лакови, мазива, гасови.

Механичка својства:

-Тврдоћа-Чврстоћа-Еластичност-Жилавост-Кртост-Истегљивост

Хемијска својства:

-Хемијски састав (квалитативан, квантитативан), испитује се код угља, нафте, житарица-Отпорност према реагенсима, метала, керамике, текстилних влакана.

-Растворљивост, органским путем (алкохо) и неорганским (вода), испитују се боје, лакови, масти, уља, смоле, воскови.-Садржај влаге, представља количину заробљене воде у материјалима, у шећеру, брашну, соли,м детарџентима, кожи.

Техничка својства (подобност неког материјала да се обрађује):

-Ливност-Лемљивост-Варивост-Термичка обрадивост

Органолептичка својсва:

Одређују се путем наших чула. Две методе, субјективна и објективно оцењивање. Субјективна, визуелно или путем дегустације. Субјективно оцењивање, метод базиран на научној методи, апаратуре.

Експлатациона својства:

-Функционалност-Поузданост-Трајност

Естетска својства

-Боја-Сјај-Финоћа-Текстура-Дизајн, енг. Десигн – скица, цртеж. Дизај је естетско и функционално обликовање производа. Произвођачи инсистирају на функционалном, естетском и квалитетном производу.

Lat. Qualitis = osobina, svojstvo, karakteristikaLat. Qualis = rad, vrsta, kakvoća

Kvalitet robe predstavlja merilo upotrebne vrednosti robe, odnosno stepen do koga roba zadovoljava potrebe potrošača.

EOQC – evropska organizacija za kontrolu kvaliteta.

Kvalitet = prikaldnost proizvoda za upotrebu

Kvalitet nije isto što i upotrebna vrednost.

Kvalitet robe se meri merenjem, procenjivanjem karakterističnih svojstava robe.

Kvalitet je promenljiva količina. Faktori koji utiču na kvalitet:

- svojstva sirovina, pomoćnih materijala, poluproizvoda

- koncepcija i konstrukcija proizvoda

- tehnološki proces (ulazna, medjufazna, završna kontrola)

- manipulacija robom (posedovanje, skladištenje, čuvanje, transport) Квалитет робе представља мерило употребне вредности робе, односно степен до кога роба задовољава потребе потрошача.

ЕОQЦ – европска организација за контролу квалитета.

Квалитет = прикалдност производа за употребу

Квалитет није исто што и употребна вредност.

Квалитет робе се мери мерењем, процењивањем карактеристичних својстава робе.

Квалитет је променљива количина. Фактори који утичу на квалитет:

- својства сировина, помоћних материјала, полупроизвода

- концепција и конструкција производа

- технолошки процес (улазна, међуфазна, завршна контрола)

- манипулација робом (поседовање, складиштење, чување, транспорт

Postoje tri vrste propisa:- standardi

- norme kvaliteta

- tehnički normativi

Standardi – praspored boja na semaforu, raspored slova na tastaturi, azbuka ...

Robni standardi – pravno-htenički, propisi kojima se odredjuju karakteristike proizvoda.

Ciljevi standardizacije:

- obezbedjivanje ekonomičnije proizvodnje

- usavršavanje tehnologije

- racionalno trošenje energije

- racionalno trošenje radne snage

Osnovni ciljevi:

- optimalna ekonomičnost

- racionalnost

- visok kvalitetПостоје три врсте прописа:

- стандарди

- норме квалитета

- технички нормативи

Стандарди – праспоред боја на семафору, распоред слова на тастатури, азбука ...

Робни стандарди – правно-хтенички, прописи којима се одређују карактеристике производа.

Циљеви стандардизације:

- обезбеђивање економичније производње

- усавршавање технологије

- рационално трошење енергије

- рационално трошење радне снаге

Основни циљеви:

- оптимална економичност

- рационалност

- висок квалитет

Deklaracija je skup svih informacija o nekim proizvodima koje je proizvodjač dužan da istakne. To su informacije:

-naziv proizvoda-naziv proizvodjača-sedište preduzeća koje je pakovalo robu-neto težina-bruto težina-hemijski sastav-sirovinski sastav-uputstvo za upotrebu-rok upotrebe i datum proizvodnje-količina-serijski broj-atestni znak-marka proizvoda-bar kod (ean 13 kod, evropsko numerisanje artikala)Primer broja bar koda : 8600037009490Prve tri cifre označavaju zemlju proizvodjača, druge četiri broj proizvodjača, tećih pet broj proizvoda, i

poslednja je kontrolni broj. EAN kodom se postiže brza indetifikacija proizvoda i automatska obrada podataka putem lasera.

Marka prozivoda je simbol, znak, reč. Obeležava proizvod da bi se indetifikovao i razlikovao na tržištu.

Zaštitni znak, robni žig, crtež, slika, oznaka (tm – trade mark ... )Trgovačko ime – roba dolazi na tržište pod drugim imenom (prepoznatljivijem) npr. Hlorovodoničnu kiselina predstavlja sona kiselina.Prema tradiciji u tehnologiji/prema klimatskim uslovima (dovoljno je reći švajcarski sir, engleski čaj, škotski viski ... jer iza sebe imaju dugu tradiciju)

Podela standarda prema nivou standardizacije:

- nacionalni (na teritoriji jedne države) primer, JUS, DIN, UNI, ASTM

- interni (u okviru nekog preduzeća)

- granski (u okviru privredne grane)

- medjunarodni (na teritoriji najmanje dve države)

najveća organizacija za standarde, ISO sa sedištem u Ženevi.

JUS EP2010 – prvo veliko abecedno slovo je oznaka šifre za državni standard zemlje, privrednu granu (E-poljuprivreda, prehrambena i duvanska industrija). Drugo slovo odnosi se na glavnu grupu u privrednoj grani. Prvi broj, od 0 – 9, odnosi se na podgrupu, a poslednja tri broja odnose se na sam proizvod.

Norme kvaliteta

Razlikujemo dve vrste propisa:

- pravilnici o kvalitetu, grupa proizvoda srodnog sastava i namene, pr. Pravilnik o kvalitetu vina, pekarskih proizvoda, voća, povrća

- proizvodjačka specifikcija

Vrsta propisa koje je proizvod morao da prodje, da bi mogao da izadje na tržište, Tehnički normativ. Njime se propisuju mere i zaštite pri upotrebi proizvoda, pr. Rukovanje opasnim hemikalijama, transport nekih hemikalija, zaštitna odela.

Atest o kvalitetu je povrda, uverenje, dokument koji izdaje odredjena institucija.

Znak za atest

Декларација је скуп свих информација о неким производима које је произвођач дужан да истакне. То су информације:

-назив производа

-назив произвођача

-седиште предузећа које је паковало робу

-нето тежина

-бруто тежина

-хемијски састав

-сировински састав

-упутство за употребу

-рок употребе и датум производње

-количина

-серијски број

-атестни знак

-марка производа

-бар код (еан 13 код, европско нумерисање артикала)

Пример броја бар кода : 8600037009490

Прве три цифре означавају земљу произвођача, друге четири број произвођача, тећих пет број производа, и последња је контролни број. ЕАН кодом се постиже брза индетификација производа и аутоматска обрада података путем ласера.

Марка прозивода је симбол, знак, реч. Обележава производ да би се индетификовао и разликовао на тржишту.

Заштитни знак, робни жиг, цртеж, слика, ознака (тм – траде марк ... )

Трговачко име – роба долази на тржиште под другим именом (препознатљивијем) нпр. Хлороводоничну киселина представља сона киселина.

Према традицији у технологији/према климатским условима (довољно је рећи швајцарски сир, енглески чај, шкотски виски ... јер иза себе имају дугу традицију)

Подела стандарда према нивоу стандардизације:

- национални (на територији једне државе) пример, ЈУС, ДИН, УНИ, АСТМ

- интерни (у оквиру неког предузећа)

- грански (у оквиру привредне гране)

- међународни (на територији најмање две државе)

највећа организација за стандарде, ИСО са седиштем у Женеви.

ЈУС ЕП2010 – прво велико абецедно слово је ознака шифре за државни стандард земље, привредну грану (Е-пољупривреда, прехрамбена и дуванска индустрија). Друго слово односи се на главну групу у привредној грани. Први број, од 0 – 9, односи се на подгрупу, а последња три броја односе се на сам производ.

Норме квалитета

Разликујемо две врсте прописа:

- правилници о квалитету, група производа сродног састава и намене, пр. Правилник о квалитету вина, пекарских производа, воћа, поврћа

- произвођачка спецификција

Врста прописа које је производ морао да прође, да би могао да изађе на тржиште, Технички норматив. Њиме се прописују мере и заштите при употреби производа, пр. Руковање опасним хемикалијама, транспорт неких хемикалија, заштитна одела.

Атест о квалитету је поврда, уверење, документ који издаје одређена институција.

Знак за атест

Ambalaža – sud, okvir, omot, materijal.Pakovanje – skup operacija vezanih za stavljanje proizvoda u ambalažu.

Funkcije ambalaže:

- zaštitna, štiti od atmosferskih uticaja(toplota, vlaga), mehaničkih(lom, kvar), hemijskih(delovanje sa proizvodom, atmosferom), mehaničkih nečistoća(prašina, prljavština), životinja(pacovi, miševi), mikroorganizama(napadaju hranu)- prodajna, komercijalna funkcija – daje informacije o proizvodu, privlači pažnju kupcaAmbalažni materijal : mehanička svojstva, da ne upija miris, vlagu, ne smeju da reaguju sa proizvodom I izmedju sebe.Podele ambalaže.

Prema funkciji:

- transportna, velika(cisterne, gajbe, burad, džakovi)- komercijalna(maloprodajna) ambalaža, originalno potrošačko pakovanje, proizvod koji dolazi u trgovinuPrema trajanju:

- nepovratna, uračunata u cenu proizvoda- povratna, nije uračunata u cenu proizvoda (pivske flaše, tegle)

Prema vrsti proizvoda koji se pakuje u ambalažu:

- ambalaža za prehrambene proizvode- ambalaža za hemijske proizvode- ambalaža za farmaceutske proizvode- ambalaža za kozmetičke proizvodePrema vrsti materijala:

- Papirno-kartonsku ambalažu (kartonske kutije)- Drvena (gajbe, sanduci)- Staklena (tegle, flaše)- Plastična (posude, kantice,boce)- Metalna (konzerve, dezodoransi)- Ambalaža od kompleksnih materijala – kombinacija alu folije, plastične folije.

Амбалажа – суд, оквир, омот, материјал.

Паковање – скуп операција везаних за стављање производа у амбалажу.

Функције амбалаже:

- заштитна, штити од атмосферских утицаја(топлота, влага), механичких(лом, квар), хемијских(деловање са производом, атмосфером), механичких нечистоћа(прашина, прљавштина), животиња(пацови, мишеви), микроорганизама(нападају храну)

- продајна, комерцијална функција – даје информације о производу, привлачи пажњу купца

Амбалажни материјал : механичка својства, да не упија мирис, влагу, не смеју да реагују са производом И између себе.

Поделе амбалаже.

Према функцији:

- транспортна, велика(цистерне, гајбе, бурад, џакови)

- комерцијална(малопродајна) амбалажа, оригинално потрошачко паковање, производ који долази у трговину

Према трајању:

- неповратна, урачуната у цену производа

- повратна, није урачуната у цену производа (пивске флаше, тегле)

Према врсти производа који се пакује у амбалажу:

- амбалажа за прехрамбене производе

- амбалажа за хемијске производе

- амбалажа за фармацеутске производе

- амбалажа за козметичке производе

Према врсти материјала:

- Папирно-картонску амбалажу (картонске кутије)

- Дрвена (гајбе, сандуци)

- Стаклена (тегле, флаше)

- Пластична (посуде, кантице,боце)

- Метална (конзерве, дезодоранси)

- Амбалажа од комплексних материјала – комбинација алу фолије, пластичне фолије.

L I T E R A T U R A:

1. Dr. Milorad Opsenica i Dr. Veroljub Mladenovic: Osnovi saobracaja i transporta

2. Dr. Mirko Vlahovic, Poznavanje robe