geografija 8. razred udžbenik - pregled
Post on 17-Jan-2016
144 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
ГЕОГРАФИЈАза осми разред основне школе
ЉиљанаЖивковић•АнаАлексић•НенадЖивковић
УЏБЕНИКРАДНА СВЕСКА
ФРЕСКА–Београд,2013.
I УВОД 1. Србија, моја домовина
IIГЕОГРАФСКИПОЛОЖАЈ,ГРАНИЦЕИВЕЛИЧИНАСРБИЈЕ1. Географски положај Србије ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
IIIПРИРОДНЕОДЛИКЕСРБИЈЕ 1. Постанак и територијални распоред главних рељефних целина 2. Панонски басен 3. Планински рељеф Србије 4. Српскомакедонска маса 5. Динариди 6. Проклетије, Шара, Косовска и Метохијска котлина 7. Клима Србије 8. Типови климе 9. Воде Србије10. Реке Србије11. Језера Србије12. Термалне и минералне воде13. Земљиште Србије14. Биљни и животињски свет15. Заштита природе и загађење16. Заштићена природна добра ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
IVСТАНОВНИШТВОИНАСЕЉАСРБИЈЕ1. Основне одлике становништва2. Миграције становништва3. Структура становништва4. Насеља5. Београд – главни град Републике Србије ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
VПРИВРЕДАСРБИЈЕ 1. Основне одлике, подела и развој привреде 2. Пољопривреда 3. Гране пољопривреде – зeмљорадња 4. Сточарство, лов и риболов 5. Шумарство 6. Индустрија 7. Рударство 8. Тешка и лака индустрија 9. Енергетика10. Саобраћај11. Трговина и туризам у Србији ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
VIЗАВИЧАЈНАГЕОГРАФИЈА1. Географија локалне средине – завичајна географија ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
VIIСРБИУРАСЕЈАЊУ1. Срби у суседним земљама2. Срби у дијаспори ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
VIIIСРБИЈАУСАВРЕМЕНИМИНТЕГРАЦИЈСКИМПРОЦЕСИМА1. Чланства Србије у међународним организацијама ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ
САДРЖ
АЈ
56
131420
2324293541455155606469747983879196
100
111112117120126130134
139140143147152155160163167172177182188
197203201
203204209214
217218224
ГЕОГРАФИЈА Дра ги на ши осма ци, Већ сте до вољ но од ра сли и са зре ли да се су о чи те са јед ним но вим иза зо вом. До са да сте се кроз на ста ву ге о гра фи је упо зна ли са ва си о ном, Зе мљи ним сфе ра ма, Евро пом и оста лим кон ти нен ти-ма. Са да је до шло вре ме да се по за ба ви мо са ми со бом. Ту, на рав но, ми сли мо на Ср би ју, др жа ву у ко јој од ра ста те и сти че те жи вот на ис ку ства. Зна мо да сва ко на све ту при па да не кој људ ској за јед ни ци и да њу до жи вља ва на по се бан на чин. Др жа ва вам је као и по ро ди ца, са мо ма ло по ве ће број но сти и ква дра-ту ре. А у сва кој по ро ди ци је по до ста ин ти ме, ства ри ко је су лич не при ро де и ни смо баш вољ ни да их де ли мо са дру ги ма. Али за то се сва ки успех би ло ког чла на на гла ша ва и до жи вља ва мо га као свој. И све је то нор мал но. Осе ћај за јед ни штва и при пад ност гру пи је свој ствен људ ској при ро ди и у на ма ства ра на ро чи ти по нос. Си гур но сте чу ли за реч па три о ти зам, ве ро ват но и зна те шта то зна чи. А да ли зна те да па три о ти зма не ма без зна ња? Да би сте во ле ли сво ју до мо ви ну мо ра те је по зна ва ти „у ду шу“. На ме ра нам је да осим ис тра жи вач ког ду ха и зна ти же ље у ва ма про бу ди мо тај успа ва ни по нос ко ји ће по мо ћи да у сва кој при ли ци пред стран цем бу де те пра ви ам ба са до ри сво је зе мље. То ће те по сти ћи зна њем, али и ве ром у се бе и сво је ко ре не.
Аутори
Наслов лекције Уводни текст лекције
Поднаслов
Основни текст Наслов теме
Помоћни текстПитања и задаци лекције Кључни појмовиРезиме лекције
Помоћни текст Задатак Табела
Остале иконице у уџбенику
УводГЕОГРАФИЈА8
У посети Борском језеру
8
При описивању нечега или некога, постоји једно неписано правило у животу, да се прво исказује оно виђено очима, а тек затим и „виђено душом“. Тако и у географији, опис Србије започињемо природом, а у наставку ћемо се бавити људима и делима њихових руку.
Тема I
6
УВОД
Грб и застава Србије
1.СРБИЈА, МОЈА ДОМОВИНА
Положај Србије
На ша до мо ви на је Ре пу бли ка Ср би ја. На ла зи се у ју го и сточ ној Евро пи, на Бал кан ском по лу о стр ву. У сво јој бур ној исто ри ји Срби ја је би ла и са мо стал на др жа ва, али је би ла и у са ста ву дру гих др жа ва и ца ре ви на. Иако је мо дер на Ср би ја са мо стал ност сте кла још у 19. ве ку, да на шња Ре пу бли ка Ср би ја је на ста ла 2006. го ди не.
У од но су на по вр ши ну Зе мље, Ср би ја за у зи ма 0.017 %, а на гло бу су смо са мо јед на ма ла тач ка крај ко је не ма ме ста ни за њен на зив. Све јед но, ни шта нам не сме та да и уну тар те тач ке ор гани зу је мо се би жи вот, до сто јан ствен и леп, са исто ри јом вред ном по што ва ња. Сва ко од нас мо же лич ним за ла га њем, упор но шћу и зна њем до при не ти да нам за јед нич ка до мо ви на из бо ри бо љи статус и ме сто ко је јој при па да у свет ској за јед ни ци. Ме сто ко је нам ни ко не мо же угро зи ти је оно од ре ђе но ге о граф ским по ло жа јем.
Ре љеф Ср би је
Кроз ду гу ге о ло шку исто ри ју ре љеф на ше зе мље је из гра ђи ван ка ко тек тон ским по кре ти ма, та ко и про це си ма еро зи је и аку мула ци је. Пре ма са да шњем из гле ду у ре ље фу мо же мо из дво ји ти две раз ли чи те це ли не. Се вер Ср би је при па да Па нон ској ни зи ји и нази ва се Вој во ди на, док је ју жно од ње ве ћа, пла нин ска област. Уну тар њих са мих та ко ђе по сто је раз ли ке, усло вље не раз ли чи том гра ђом и ево лу ци јом.
Сложи српску браћу драгуна свак дичан славан рад,слога биће пораз врагу,а најјачи српству град.
Нек на српској блиста гранибратске слоге златан плод,Боже спаси, Боже хранисрпске земље, српски род!....
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
7
Де бе лим, ки ло ме тар ским се ри ја ма мор ских, је зер ских и речних се ди ме на та, по то ну ли Па нон ски ба сен је ис пу њен до са дашњег ни воа, а то је од 70 до 90 m над мор ске ви си не. У ње го вом ре ље фу се ис ти чу ши ро ке алу ви јал не рав ни ре ка, на сла ге ле са и пе ска и две изо ло ва не пла ни не. Нај ста ри је на ше коп но је Срп скома ке дон ска ма са ко ју чи не гро мад не пла ни не сре ди шње Ср би је. Ис точ но од ње су Кар па тобал ка ни ди, а за пад но Ди нар ске плани не, на ста ле то ком Алп ске оро ге не зе са из ра же ном на бра ном струк ту ром. Сте не од ко јих су из гра ђе не на ше пла ни не су разно вр сне. У ис точ ној Ср би ји пре о вла да ва ју се ди мент не, по себ но креч ња ци. По јас Срп скома ке дон ске ма се је углав ном са чи њен од ме та морф них, док је у за пад ној Ср би ји пра во ша ре ни ло од свих вр ста сте на. Не ка да је вул ка ни зам био вр ло ак ти ван на нашим про сто ри ма, а са да о ње му све до че са мо не ак тив не ку пе и сте не на ста ле из ли ва њем маг ме. По сле ди ца то га су још и бо га та руд на ле жи шта, као и број ни тер мо ми не рал ни из во ри. Још је дан не ка да шњи про цес је оста вио траг у ре ље фу. То је гла ци ја ци ја, посто ја ње стал ног ле да на ви со ким пла ни на ма. На Про кле ти ја ма и Ша ри по сто ји три де се так лед нич ких је зе ра. У фор ми ра њу ре ље фа Ср би је во да је уче ство ва ла још кон крет ни је кроз про цес реч не и кра шке еро зи је. Пр вом су по ста ли реч ни сли во ви, а у окви ру њих кли су ре, ка њо ни, ко тли не, реч не по вр ши и те ра се. Ипак, ве ро ватно су нај ин те ре сант ни ји кра шки об ли ци. Ме ђу њи ма се по себ но ис ти чу под зем ни, пе ћи не и ја ме, за штит ни знак ис точ не Ср би је. У кра су су и број не крат ке ре ке по нор ни це, ја ка кра шка вре ла и при род ни ка ме ни мо сто ви – пре ра сти.
Проклетије
Шупља стена, прераст
Ледничко језеро, Шар планина
8
УВОД
Кли ма Ср би је
Осо би не на шег под не бља (кли ме) су по сле ди ца број них факто ра. То је, нај пре, ге о граф ски по ло жај Ср би је у уме ре ном по ја су, за тим уда ље ност од окол них мо ра, па и од Атлант ског оке а на. То је по ве за но са ва зду шним стру ја њи ма ко ја са ових во де них по врши на до но се вла жне ма се. Рас по ред пла нин ских ве на ца и ши ро ка ни зи ја на се ве ру ис ти чу ре љеф као ва жан фак тор кли ме. Ту су још ути цај ве ге та ци је, као и све при сут ни ја не га тив на уло га чо ве ка у кли мат ским про ме на ма. По сле ди це ових фак то ра се ис ка зу ју елемен ти ма кли ме. Нај ва жни ји ме ђу њи ма су тем пе ра ту ра ва зду ха и па да ви не. Про сеч не го ди шње тем пе ра ту ре ва зду ха у нај ве ћем делу зе мље су из ме ђу 10 и 12 ºС, док је про сеч на го ди шња ко ли чи на па да ви на око 730 mm. Узев ши у об зир све слич но сти и раз ли ке ко је по сто је уну тар Ср би је, де фи ни са ли смо че ти ри ти па кли ме. То су: кон ти нен тал на, уме ре нокон ти нен тал на, из ме ње на ме дите ран ска и пла нин ска кли ма. Упам ти мо да гра ни це ме ђу њи ма ни су стро ге ли ни је већ да по сто је ши ро ки ви син ски по ја се ви са слич ним осо би на ма из су сед них ти по ва кли ме.
Во де Ср би је
На су прот уста ље ном ми шље њу да смо бо га ти во да ма, чи ње нице по ка зу ју упра во су прот но. Од не до стат ка во де тр пи ве ли ки део Река Дрина
9
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Ср би је и на ста ју ве ће ште те не го од ње ног ра за ра ју ћег деј ства. На ше под зем не во де су вр ло ва жне и слу же за во до снаб де вање око 70 % ста нов ни штва. Нај ви ше је плит ких, бу нар ских во да, али се ко ри сте и ду бо ке, ар те шке во де, као и из вор ске (вре ла у кра су). Све на ше ре ке при па да ју не ком од три мор ска сли ва. По по вр ши ни је нај ве ћи цр но мор ски у ко ме је Ду нав глав на ре ка, а нај ве ће при то ке су Са ва, Ти са, Дри на, Ве ли ка Мо ра ва и Ти мок. Ја дран ском сли ву при па да Бе ли Дрим, а егеј ском гор њи то ко ви Дра го ви шти це, Пчи ње и Ле пен ца. У од но су на зе мље Евро пе не мо же мо се по хва ли ти ни број но шћу је зе ра. При род них је ма ло, и то су углав ном мр тва је и ма ла лед нич ка је зе ра. Нај ве ће је зеро је Па лић ко и оно је еол ског по ре кла. Ве штач ка је зе ра на ста ју пре гра ђи ва њем ре ка, а нај че шћа на ме на им је во до снаб де ва ње и до би ја ње стру је. Во де ће ме сто има Ђер дап ско је зе ро, а за њим сле де је зе ра у сли ву Дри не. Ва жан при род ни ре сурс су тер мал не и ми не рал не во де. Ко ри сте се за пи ће, ре кре а ци ју и ле чи ли шне свр хе. Око њих се по ди жу на се ља – ба ње ко јих је у Ср би ји ше здесе так. Не ке од на ших ба ња су сте кле свет ску сла ву за хва љу ју ћи бла го твор ном деј ству њи хо вих во да.
Биљ ни и жи во тињ ски свет Ср би је
Нај за сту пље ни ја зе мљи шта у Ср би ји при па да ју гру пи аутоморф них и хи дро морф них тла. Од њих се по себ но из два ја черно зем у Вој во ди ни ко ја је на ша жит ни ца. Не што ло ши јих про извод них осо би на су смо ни це и гај ња че, док су под зо ли и ран ке ри ти пич на шум ска зе мљи шта. Ве ли ко рас про стра ње ње има ју и псеу до глеј и алу ви јал но зе мљи ште, на ста ли крај ре ка и на ни ским вла жним те ре ни ма.
Биљ ни и жи во тињ ски свет Ср би је је по де љен пре ма ста ни шту, а у за ви сно сти од ре ље фа, на Па нон ску и Пла нин ску област. Ова пр ва је пре тр пе ла зна чај не про ме не ути ца јем љу ди ко ји су природ ну степ ску ве ге та ци ју пре тво ри ли у по љо при вред не кул ту ре. Пла нин ска област је фло ри стич ки и фа у ни стич ки бо га ти ја од Панон ске, а биљ не за јед ни це су рас по ре ђе не по ви син ским зо на ма.
Не мар пре ма при ро ди је јед на од нај о па сни јих де лат но сти људи ко ја се том истом чо ве ку вр ло бр зо оби је о гла ву. У тр ци за бр зом за ра дом не ште де се ни ва здух, ни во да, ни зе мљи ште. После ди це мо гу би ти ка та стро фал не ка ко по биљ не и жи во тињ ске за јед ни це, та ко и по здра вље љу ди. Је дан од на чи на да се не ко при род но до бро за шти ти за кон ским пу тем је ње го во про гла ше ње на ци о нал ним пар ком. То под ра зу ме ва на ро чи ту бри гу и од го ворност др жа ве и по ста вља стро ге усло ве по на ша ња уну тар пар ка. У Ср би ји по сто ји пет на ци о нал них пар ко ва: Ђер дап, Шарпла ни на, Фру шка го ра, Та ра и Ко па о ник.
Палићко језеро
Тара
10
УВОД
Ста нов ни штво и на се ља Ср би је
Пр ви тра го ви људ ских на се ља на про сто ру Ср би је да ти ра ју још од пре 40.000 го ди на. Пе ћи не Гра дац и Ри со ва ча би ле су на се ље не још у вре ме па ле о ли та. Вин чан ска кул ту ра, ко ја се раз ви ја ла на оба ла ма Ду на ва, сма тра се нај на пред ни јом пра и сто риј ском култу ром на све ту. Про стор на ко ме ми да нас жи ви мо, у ка сни јем пе ри о ду на се ља ва ли су мно ги на ро ди: Или ри, Тра ча ни, Кел ти, Ри мља ни и Тур ци.
Пре ма процени из по след њег по пи са (2011. го ди не) Ре пу бли ку Ср би ју да нас на се ља ва око 9.300.000 ста нов ни ка. Про сеч на густи на на се ље но сти је 105,2 ста нов ни ка на јед ном km². При род ни при ра штај је не га ти ван и из но си 0,64‰. Ср би ја из го ди не у го дину све ви ше ста ри и има стал ни пад у бро ју ста нов ни ка. Нај ве ћи број за по сле ног ста нов ни штва код нас је зре ле до би, док младо ста нов ни штво од ли ку је ве ли ка не за по сле ност. У Ре пу бли ци Ср би ји је до ми нант но срп ско ста нов ни штво, али је на се ља ва ју и при пад ни ци дру гих на ро да и на ци о нал них ма њи на. У пол ној струк ту ри ста нов ни штва до ми ни ра ју же не, што је по сле ди ца дужег жи вот ног ве ка же на и ве ће смрт но сти му шка ра ца. У ста росној струк ту ри је до ми нант но ста ро ста нов ни штво. То је по следи ца из у зет но ма лог на та ли те та.
На про сто ру на ше зе мље се на ла зи 195 град ских и 5960 осталих на се ља. Град ска и се о ска на се ља се на ла зе под ве ли ким прити ском ми гра ци ја, ур ба ни за ци је и ин ду стри ја ли за ци је, док се ла у Ср би ји дра ма тич но оста ју без ста нов ни ка. Бе о град је гла в ни град на ше зе мље. Он је ад ми ни стра тив ни, кул тур ни, уни вер зи тет ски, са о бра ћај ни, тр го вин ски, ту ри стич ки и еко ном ски цен тар.
При вре да Ср би је
У при вред ном сми слу Ср би ја је сред ње раз ви је на, ин ду стријскопо љо при вред на зе мља. На њен раз вој су ути ца ли ра зни природ ни и дру штве ни фак то ри. Зе мљо рад ња је нај за сту пље ни ја гра на по љо при вре де. Она се де ли на ра тар ство, во ћар ство и вино гра дар ство. Ра тар ство да је про из во де ко ји се ко ри сте за исхра ну љу ди, сто ке али и си ро ви на за ла ку ин ду стри ју. Сто чар ство је јед на од две основ не гра не по љо при вре де ко јом се љу ди ба ве то ком чи та ве го ди не. При род ни чи ни о ци су из у зет но по вољ ни за раз вој сто чар ства код нас. Лов и ри бо лов као ста ре гра не привре де у са вре ме ним усло ви ма оства ру ју ве ли ку еко ном ску до бит.
Шу ме у Ср би ји су од ве ли ког зна ча ја за жи вот љу ди јер обезбе ђу ју ки се о ник, али и ути чу на са став ат мос фе ре и кли му. Шумар ство под ра зу ме ва по ди за ње, га је ње и ис ко ри шћа ва ње шу ма. Шу ме обез бе ђу ју си ро ви не за раз ли чи те ин ду стриј ске гра не.
Фигурина из Лепенског вира
Обрађене пољопривредне површине у Подрињу
На улицама Београда
11
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Ру дар ство, на на шим про сто ри ма се раз ви ја од дав ни на. Ср би ја по се ду је зна чај на ле жи шта ру да гво жђа, опле ме њи ва ча че ли ка, али и не ме та ла. Енер ге ти ка у Ср би ји је за сно ва на на про из водњи, пре но су и ди стри бу ци ји енер ге на та и енер ги је. Ко ри сти мо нео б но вљи ве и об но вљи ве из во ре енер ги је. Бу дућ ност Ср би је, у енер гет ском сми слу, тре ба ло би да је ко ри шће ње све ви ше об новљи вих и еко ло шких из во ра енер ги је.
Са о бра ћај, тр го ви на и ту ри зам су гра не при вре де у екс пан зи ји. Кроз Ср би ју про ла зе зна чај ни ко ри до ри 10 и 7, што је ве о ма важно за раз вој не са мо са о бра ћа ја већ и ту ри зма. С об зи ром на то да Ср би ја не из ла зи на мо ре, по сто ји ре ал на мо гућ ност за раз вој бањ ског, пла нин ског и дру гих ви до ва ту ри зма.
Ср би у ди ја спо ри
Ди ја спо ра има ве ли ки зна чај за ста нов ни ке Ср би је и са му држа ву. Се о бе ста нов ни штва на на шим про сто ри ма су ути ца ле на про стор ну ра ши ре ност срп ског ста нов ни штва. Ве ли ка кре та ња срп ског ста нов ни штва су за бе ле же на под Тур ском вла шћу у прошло сти, али и рас па дом СФРЈ и рат ним су ко би ма. По сле ди це то га су ма ли број Ср ба у окру же њу (из у зев ре пу бли ке Срп ске и Цр не Го ре). У Ма ђар ској жи ви око 5.000 Ср ба, Ру му ни ји око 22.500, у Ма ке до ни ји 36.000, у Бу гар ској ма ње од 1.000, Ал ба ни ји око 10.000, Цр ној Го ри око 180.000, Ре пу бли ци Срп ској 1.100.000, Фе де ра ци ји БиХ 50.000, Хр ват ској 201.000 и Сло ве ни ји 39.000.
Ср ба у ди ја спо ри има око 4–4,5 ми ли о на. Ве ли ки број Ср ба жи ви у Аустри ји, Не мач кој, Швед ској, САД, Ка на ди, Аустра ли ји и дру гим зе мља ма. Они су по ве за ни пре ко клу бо ва, ор га ни за ција, а ве ли ки зна чај у њи хо вим оку пља њи ма има и Срп ска пра вослав на цр ква.
Ср би ја у са вре ме нимин те гра циј ским про це си ма
Ср би ја као зе мља Евро пе и Бал ка на има ва жан ге о по ли тич ки зна чај. Ње на члан ства у ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма омо гу ћава ју др жа ви и ње ном ста нов ни штву са рад њу са дру гим др жа вама и ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма у по ли тич ком, еко ном ском, кул тур ном и обра зов ном прав цу.
Ср би ја је чла ни ца УН, са ве за ЦЕФ ТА, Парт нер ства за мир, а 2012. го ди не је до би ла ста тус кан ди да та за члан ство у ЕУ.
Црква Светог Савеу Финиксу у Аризони, САД
Рудник Мајданпек
ГЕОГРАФИЈА8
Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи, гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.
Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси, ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.
Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама, ој Србијо међу људима на њивама, ој Србијо међу песмама, међу брдима, ој Србијо, песмо међу народима.
Оскар Давичо, Србија
Балканско полуострво, сателитски снимак
Географски положај, границе ивеличина Србије
Тема II
14
Где смо и ко смо?
Ср би ја је део европ ског кон ти нен та и пре ма свом по ло жа ју при па да ју жној Евро пи. На ла зи се у сре ди шту Бал кан ског по-лу о стр ва и не ма из лаз на мо ре, та ко да је она кон ти нен тал на
Земља, сателитски снимак
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
Ка ко би смо пред ста ви ли на шу зе мљу не ко ме ко о њој ма ло зна? По ку шај те сво јим ре чи ма, из ср ца, оно што осе ћа те. Тек на кон то га се при хва ти те књи ге и до пу ни те сво ја зна ња чи ње ни ца ма ко ја ће по мо ћи да, осим ср ца, у љу ба ви пре ма Ср би ји уче ству је и гла ва.
1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ
Положај Србије у Европи
15
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
др жа ва. У прав цу се верјуг, по ге о граф ској ши ри ни, ње не крај ње тач ке су уда ље не 4º 20' или 480 km. Слич но је и ра сто ја ње по ге ограф ској ду жи ни, 4º 12', али је та уда ље ност ма ња, 330 km. Ср би ја при па да уме ре ном кли мат ском по ја су и про сти ре се из ме ђу 41º и 47º N и 18º и 23º Е.
Осим ова квог од ре ђе ња по ло жа ја ко је мо же мо на зва ти ма тема тич ко, по сто је и број ни дру ги фак то ри ко ји ути чу на по ло жај не ке др жа ве. Од нос пре ма нај круп ни јим об ли ци ма ре ље фа одре ђу је фи зич коге о граф ски по ло жај. Та ко је Ср би ја бал кан ска др жа ва јер се ¾ ње не те ри то ри је на ла зи ју жно од Са ве и Ду нава ко ји пред ста вља ју при род ну гра ни цу овог по лу о стр ва. Ње на
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
Математичко-географски положај Србије
Се ти мо се да су сте пе ни по ге о граф-ској ши ри ни и ду жи ни ме ђу соб но раз ли чи ти. Ови пр ви има ју увек исту ду жи ну (111.2 km) јер су де ло ви кру-жни це ко ја про ла зи кроз оба по ла Зе мље. Сте пе ни по ге о граф ској ду-жи ни за ви се од па ра ле ле на ко јој се ра чу на ју. Нај ду жи су на еква то ру, а пре ма по ло ви ма се сма њу ју. На на-шој сре ди шњој па ра ле ли (44º) ду жи-на сте пе на је 78.7 km.
Ако за ге о граф ски цен тар усво ји мо пре сек ко ор ди на та 44º N и 21º E ко-ји је не да ле ко од Кра гу јев ца, он да је ње го во ра сто ја ње од еква то ра око 4900 km, а од Гри нич ког ме ри ди ја на око 1680 km.
Ге о граф ски цен тар не ке те ри то ри је је тач ка ко ја је про сеч но нај бли жа свим оста лим тач ка ма те те ри то ри је. По сто ји ви ше ме то да за од ре ђи ва ње тог цен тра, а ти ме се ба ви ге о де зи ја. Ге о граф ски цен тар Ср би је је у ата ру се ла Дра ча, не да ле ко од Кра гу јев ца. Ње го ве ко ор ди на те су φ = 44º 01' 13" и λ = 20º 49' 27".
16
област на се ве ру, Вој во ди на, део је Па нон ске ни зи је, па је Ср би ја и па нон ска, а ти ме и сред ње е вроп ска др жа ва. Осим то га, може се ис та ћи њен пре те жно пла нин ски ка рак тер, те би она би ла и пла нин ска др жа ва. За тим, пре ма за сту пље но сти пла нин ских си сте ма мо же се ре ћи да је она и ди нар ска, као и кар пат ска. Близи на Ја дран ског мо ра и ути ца ји Сре до зе мља су и те ка ко зна чајни, те се на ша др жа ва че сто убра ја и у ме ди те ран ске зе мље. Ово се по себ но од но си на кли мат ске при ли ке ко је „дах“ Ме ди те ра на нај ја че ис по ља ва ју на ју гу Ме то хи је.
Зна чај но ме сто у раз во ју др жа ва пред ста вља и са о бра ћај ни поло жај. Он је од ре ђен у од но су на ме ђу на род не пут не прав це ко ји пре се ца ју те ри то ри ју не ке др жа ве, као и на про ход ност ње них са о бра ћај ни ца. Чи та ва на ша исто ри ја је про же та су прот но сти ма
Предео из Војводине
Коридори и гранични прелази Србије
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
17
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ве за ним за тај по ло жај. Пут ни пра вац ко ји спа ја еко ном ски снажну за пад ну Евро пу и си ро ви на ма бо га ту ју го за пад ну Ази ју прола зи до ли ном Ве ли ке Мо ра ве. То је нај кра ћа и нај е ко но мич ни ја тра са. Од стал них кре та ња љу ди и ро бе Ср би ја је има ла ве ли ке ко ри сти, али је за то би ла и ме та број них осва јач ких по хо да. У но ви је вре ме тај пут ни пра вац се на зи ва „ко ри дор 10“. Он спа ја Салц бург у Аустри ји и Со лун у Грч кој и про ла зи до ли на ма Саве, Ве ли ке и Ју жне Мо ра ве Од ње га се из Бе о гра да пре ко Но вог Са да до Бу дим пе ште одва ја „крак Б“. До ли ном Ни ша ве од Ни ша пре ко Со фи је до Ис тан бу ла про ла зи „крак Ц“. Још јед на ва жна ко му ни ка ци ја од европ ског зна ча ја про ла зи на шом зе мљом. То је плов ни пут Ду на вом, на зван „ко ри дор 7“. Кроз Ср би ју Ду нав те че у ду жи ни од 588 km, а по се бан зна чај је до био из град њом ка на ла ко јим је ова ре ка спо је на са Рај ном. На тај на чин су по ве за ни Црно и Се вер но мо ре плов ним пу тем ду гим 3505 km. Упра во за то ис ти че мо да је Ср би ја и по ду нав ска др жа ва.
Окру же ње Ср би је
По ли тич коге о граф ском по де лом кон ти нен та, Ср би ја при па да Ју го и сточ ној Евро пи. Има осам су се да, а то су: Ма ђар ска, Ру муни ја, Бу гар ска, Ма ке до ни ја, Ал ба ни ја, Цр на Го ра, Бо сна и Хер цего ви на и Хр ват ска. Укуп на ду жи на свих гра ни ца из но си око 2400 km, од че га је око 30 % дуж реч них то ко ва. Нај ду жа је гра ни ца са Ру му ни јом, при бли жно око 550 km, а нај кра ћа са Ал ба ни јом, 111 km. Раз гра ни че ње са Ма ђар ском, Ру му ни јом, Бу гар ском и Ал ба ни јом је оба вље но по сле Пр вог свет ског ра та, док су оста ле гра ни це фор ми ра не рас па дом СФР Ју го сла ви је. Оне су ад ми нистра тив не гра ни це бив ших ре пу бли ка, и осим ма ке дон ске ко ја је до би ла ме ђу на род ну по твр ду, оста ле че ка ју тај ста тус.
Исто ри јат на ших гра ни ца
Гра ни це су нај че шће ствар до го во ра су сед них на ро да и међу на род ног при зна ња. Мо гу би ти ста бил не, не про ме ње не веко ви ма, али мо гу и да се ме ња ју, и то ка ко спо ра зу мом, та ко и на сил ним пу тем. На ша зе мља спа да у гру пу оних др жа ва ко је су у исто риј ском пе ри о ду че сто ме ња ле гра ни це. То је по сле ди ца те жњи срп ског на ро да да очу ва свој на ци о нал ни иден ти тет и одбра ни сво ја ог њи шта и по се де на те ри то ри ја ма на ко ји ма жи ве ве ко ви ма. Нај бр жи раз вој и ве ли ки углед срп ска др жа ва је има ла у вре ме ди на сти је Не ма њи ћа (XII–XIV век). Тур ским осва ја њи ма на Бал ка ну нај пре по ста је ва зал на др жа ва, а од XV ве ка је у са ставу Ото ман ске им пе ри је, без соп стве них гра ни ца. Тек по чет ком
Наш нај по зна ти ји ге о граф Јо ван Цви-јић сли ко ви то упо ре ђу је Ср би ју са ку ћом са гра ђе ном на сред пу та. Она је трн у оку сви ма ко ји ту да про ла зе и сви би да је по се ду ју. Ов де се укр-шта ју и су да ра ју ин те ре си Ис то ка и За па да, ту се су че ља ва ју ци ви ли за-ци је, ре ли ги је и кул ту ре. То је „ка пи ја“ кроз ко ју су им пе ри јал не си ле од у-век на сто ја ле да про ши ре сво је ути-ца је.
Долина Велике Мораве
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
18
XIX ве ка, Пр вим и Дру гим срп ским устан ком сти чу се из ве сне осо би не др жав но сти, да би 1878. го ди не, Ср би ја би ла про гла ше на са мо стал ном др жа вом. Ње не та да шње гра ни це су би ле, углав ном, у окви ру са да шње цен трал не Ср би је. На кон Бал кан ских ра то ва се те ри то ри ја про ши ру је, а по сле Пр вог свет ског ра та ула зи у са вез са ју жно сло вен ским на ро ди ма. Та да се ства ра Кра ље ви на СХС, а за тим и Кра ље ви на Ју го сла ви ја. Са да шње гра ни це су утвр ђе не по сле Дру гог свет ског ра та и уки да њем Мо нар хи је од стра не кому ни стич ке вла сти. Чи та вих по ла ве ка гра ни це шест ре пу бли ка уну тар СФР Ју го сла ви је су би ле са мо ад ми ни стра тив не, да кле, не по твр ђе не и не при зна те. Ет нич ким су ко би ма, кра јем XX ве ка оне по ста ју др жав не, а 2006. го ди не, по сле одва ја ња Цр не Го ре, Ср би ја, ко нач но, до би ја да на шњи из глед.
Из ра чу нај те ко ли ко је го ди на (при бли жно) у сво јој исто ри ји Ср би ја би ла не за ви сна др жа ва.
Територијална организација Србије
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
19
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
По вр ши на и ад ми ни стра тив на по де ла
По вр ши на на ше др жа ве из но си 88.361 km, и по то ме је на 19. ме сту у Евро пи. Од су се да су од ње ве ћи Ма ђар ска, Ру му ни ја и Бу гар ска.
У ње ном са ста ву су две обла сти са из ве сним сте пе ном са мостал но сти, по кра ји не Вој во ди на и Ко со во и Ме то хи ја. Те ри то рије ни жег ран га су окру зи ко јих има 29, гра до ви и оп шти не ко јих је 194. Ду га не тр пе љи вост срп ског и ал бан ског ста нов ни штва је ре зул ти ра ла су ко бом на Ко со ву и Ме то хи ји 1999. го ди не. Та да је, по ли тич ки и еко ном ски мо ти ви сан, вој ни са вез НА ТО под вођством САД, из вр шио ва зду шни на пад на Ср би ју под из го во ром да бра ни Ал бан це. Ре зул тат стра шног ма те ри јал ног ра за ра ња и ве ли ких људ ских жр та ва је на сил но от це пље ње ал бан ске за једни це од Ср би је и њи хо во јед но стра но про гла ше ње не за ви сне држа ве Ко со во 2008. го ди не. У ме ђу на род ној за јед ни ци су број ни ји они ко ји не при зна ју тај чин, али је ре ал но ста ње та кво да Ср би ја на ве ћем де лу сво је по кра ји не не ма су ве ре ни тет.
III ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
• Србија је по свом положају континентална, јужноевропска и балканска држава.
• Према најкрупнијим облицима рељефа она је панонска и пла-нинска.
• Због изузетне важности Дунава Србија је подунавска држава, а због утицаја околних мора она је делом и медитеранска држава.
• По политичкој подели Србија припада југоисточној Европи и има осам суседа.
• У садашњим границама Србија постоји од 2006. године.
• Територијално питање још није решено због сукоба са албан-ским становништвом на Косову и Метохији.
1. Опишите физичко-географски положај Србије у Европи и на Балканском полуострву.2. Пронађите на географској карти координате које одређују математичко-географски положај Србије.3. На основу географских координата Србије, објасните њен положај у односу на Екватор и Гринич.
Питања и задаци
Балканско полуострвоКоридори 10 и 7Границе СрбијеАдминистративна подела
Кључни појмови
Покушајте да набројите и оста-ле државе Европе које су по површини веће од Србије.
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
20
Пр о верите, обновите, научите!
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
ПРОВЕРИТЕ:ПРОВЕРИТЕ:А
Повежите координатне тачке из леве колоне са називима у десној колони. Обележите их на немој карти.
1.
а) 41º 51‘ Nб) 18º 49‘ Eв) 23º 00‘ Eг) 46º 11‘ N
БезданРестелицаСуботицаСребрна глава
2. Србија има повољан економскогеографски положај. Зашто?
Република Србија има површину 88.361 км2.
Србија је балканска, панонска и подунавска држава.
Дунав нема велики значај за Србију.
Србију пресеца екватор.
3.Дате су четири тврдње. Ако је тачна заокружите слово Т, ако је нетачна заокружите слово Н.
ТН
ТН
ТН
ТН
Пр о верите, обновите, научите!
21
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
КОРАК НАПРЕДКОРАК НАПРЕДД
СРБИЈА–ИЗЛОЖБА
Направите пано „Србија“ и изложите у холу школе. Приредите малу изложбу на којој ћете приказати фотографије и цртеже појединих крајева своје отаџбине.
ОБНОВИТЕ:ОБНОВИТЕ:Б
РАЗМИШЉАЈТЕ као географ:РАЗМИШЉАЈТЕ као географ:В
ВЕЖБАЈТЕ као географ:ВЕЖБАЈТЕ као географ:Г
Допунитереченицу.
НацртајтенемукартуСрбијеиобојитејебојаманашезаставе.Следећапитањаурадитенасвојојнемојкарти.
За Београд се каже да је „лука“ на два мора, јер се пловидбом Дунавом може стићи до Црног и Северног мора. Објасни.
Србија се јужно од Саве и Дунава налази на полуострву,
а северно у низији.
а.Обележите картографским знацима граничне прелазе: Кладово, Хоргош, Димитровград, Ђенерал Јанковић, Врбница, Бајина Башта и Шид.
б. Упишите на немој карти називе држава са којима се Србија граничи.
1.
1.
1.
ГЕОГРАФИЈА8
Наш пр ви ути сак о ме сту у ко ме ра ни је ни смо би ли нај че шће је по ве зан са при ро дом. При по врат ку, ти опи си се од но се на пла ни ну, ре ку, је зе ро, шу му или не ки де таљ ко ји је био упе ча тљив. Та кви су во до па ди, пе ћи не, рет ке пти це или биљ ке, вре мен ске не при ли ке, итд. Ср би ја има та кву при ро ду због ко је не тре ба да се сти ди, на про тив, то је дар ко ји би сва ко по же лео. Шта ви сма тра те нај леп шим осо би на ма природe?
Извор Велико врело под Бељаницом
Природне одлике Србије
Тема III
24
Ђеравица
1.ПОСТАНАК И ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАСПОРЕД ГЛАВНИХ РЕЉЕФНИХ ЦЕЛИНА
Основ но о ре ље фу
У ре ље фу на ше зе мље се из два ја ју две пот пу но раз ли чи те природ не це ли не. Ни зиј ска област на се ве ру је део Па нон ског ба се на, са над мор ским ви си на ма од 70 до 100 m. Ју жно од ње је пла нин ска област, са чи ње на од по бр ђа, као и пла ни на ни ских и сред њих виси на. Тек ма ли део Ср би је чи не пла нин ски вр хо ви пре ко 2000 m, углав ном, у ју го за пад ном и ис точ ном де лу. Нај ви ши од њих, Ђе-ра ви ца, ви сок је 2656 m, и на ла зи се на Про кле ти ја ма. Нај ни жа тач ка Ср би је је тро ме ђа са Ру му ни јом и Бу гар ском и на ла зи се на сре ди ни то ка Ду на ва код ушћа Ти мо ка. Ње на над мор ска ви си на је 28 m.
ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
Профил Србије од најниже до највише тачке
500m
1.000m
1.500m
2.000m
2.500m
Тим
ок (1
00m
)
Тро
међа
(28m
)
Рта
њ (1
.565
m)
Јуж
на М
орав
а (1
60m
)
Јас
треб
ац (1
.491
m)
Пож
ар (1
.200
m)
Коп
аони
к (1
.700
m)
Топ
лица
(500
)
Иба
р (4
80)
Газ
ивод
е (70
0)
Сув
а пл
анин
а (1
750m
)
Стре
очка
пла
нина
(2.4
00m
)
Деч
анск
а Би
стри
ца (9
00)
Бел
и Др
им (4
50m
)
Ђера
вица
(2.6
56m
)
Се ти те се си ла ко је уче ству ју у ства ра њу ре ље фа. Оне су ме-ђу соб но су прот ста вље не. Док јед не фор ми ра ју нај круп ни је об-ли ке ре ље фа, до тле оне дру ге по рав на ва ју све не рав ни не на Зе мљи, тру де ћи се да их до ве ду до мор ског ни воа. Ево при ли ке да се упо зна мо са на стан ком ре ље фа Ср би је и оним про це си-ма ко ји га не пре кид но ме ња ју.
25
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Тек тон ски по кре ти и ре љеф
Пре ма ге о ло шким и ге о мор фо ло шким ис тра жи ва њи ма ре љеф на ше зе мље је ре зул тат ду го трај них про це са у зе мљи ној ко ри јужне Евро пе. Уну тра шњим си ла ма се вр ши не пре кид но по ме ра ње огром них де ло ва зе мљи не ко ре – пло ча, као и ма њих – бло ко ва. Тим тек тон ским по кре ти ма се ства ра ју нај круп ни ји об ли ци у реље фу. То су оке ан ски ба се ни и кон ти нен ти, али и мор ски, је зер ски ба се ни, пла ни не и ко тли не. Вре мен ски пе ри од ко јим они на ста ју ме ри се сто ти на ма хи ља да и ми ли о ни ма го ди на. На ро чи ту важност има ју оро ге ни по кре ти или оро ге не зе, раз до бља ин тензив ни јег су да ра ња пло ча и из ди за ња коп на на том кон так ту. Та ко се ства ра ју ни зо ви пла ни на, од но сно пла нин ски вен ци ко ји мо гу до сти ћи ду жи ну и не ко ли ко хи ља да ки ло ме та ра. За раз ли ку од њих, по сто је пла ни не на ста ле вер ти кал ним кре та њем бло ко ва у ли тос фе ри, дуж ду бо ких пу ко ти на, ра се да. Из ди за њем и спу штањем су сед них бло ко ва фор ми ра ју се гро мад не пла ни не и ко тли не.
Нај круп ни ји об ли ци у ре ље фу Ср би је
У за ви сно сти од на чи на и вре ме на по стан ка, у на шој зе мљи се из два ја ју не ко ли ко ге о тек тон ских је ди ни ца. По че так се ве же за пра о ке ан Те тис ко ји је по сто јао на ме сту са да шњег Сре до зем ног мо ра и до пи рао да ле ко на ис ток, до Ин до не зи је. Он је раз два јао две ста бил не ма се, Евро а зиј ску и Африч ку пло чу. При бли жа вањем ових пло ча и из ди за њем оке ан ског дна из ме ђу њих, створе но је нај ста ри је коп но у Ср би ји, на зва но Срп ско-ма ке дон ска ма са. Ис точ но и за пад но од ње га ду го су по сто ја ла из дво је на мо ра у ко ји ма су та ло же не де бе ле на сла ге се ди ме на та. У вре ме Алп ске оро ге не зе, сна жним боч ним при ти ском са за па да, на доди ру са Срп скома ке дон ском ма сом ства ра ју се пла нин ски вен ци Ди на ри да. Исто вре ме но, тај при ти сак се пре но си на ис ток, ка Евро а зиј ској пло чи. То до во ди до на би ра ња сло је ва и из ди за ња Кар пат ско-бал кан ских пла ни на. Тр пе ћи ја ке при ти ске са ис то ка и са за па да, Срп скома ке дон ска ма са се раз ла ма ства ра ју ћи дубо ке ра се де. Из ме ђу тих ра се да се из ди жу пла ни не и ства ра ју котли не. Исти про цес, али мно го ве ћих ди мен зи ја за хва та до дир не де ло ве три нај ве ћа пла нин ска вен ца, Алпa, Динаридa и Карпатa. Тим про це сом се вр ши убр за но спу шта ње коп на и фор ми ра ње Па нон ског ба се на. Он се по сте пе но ис пу ња ва во дом фор ми ра јући исто и ме но мо ре. Вре ме ном оно гу би ве зу са оке а ном на за па ду и пре тва ра се у је зе ро. Пот пу но ису ши ва ње Па нон ског ба се на је за вр ше но пре око 600.000 го ди на. Та да је во да оте кла ка ис то ку уским про ла зом кроз Кар па те на ме сту са да шњег Ђер да па. То је и вре ме ка да се у пот пу но сти фор ми ра реч на мре жа на овом про сто ру, а Ду нав, иако нај мла ђи, по ста је глав ни ток.
Панонско море пре 10 милионагодина
Праокеан Тетис
геотектонске јединице – крупни облици у рељефу настали тектон-ским покретима у исто време и под истим условима. Оне обједињују већи број планина или седимента-ционе басене великих димензија.
Непознате речи
Кошице
Будимпешта
БратиславаБеч
ЗагребСуботица
Нови Сад
БеоградБањалука
Тузла
Марибор
26
ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
Геотектонска карта Србије
27
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Ве ли ки зна чај у фор ми ра њу ре ље фа је имао и вул ка ни зам. Ње го во при су ство по твр ђу ју мно го број не маг мат ске сте не, али и очу ва не вул кан ске ку пе и кра те ри. С об зи ром на то да овај процес ви ше ни је ак ти ван, об ли ке у ре ље фу ко ји под се ћа ју на ње го во не ка да шње при су ство на зи ва мо па ле о вул кан ским. Ових по ја ва има у око ли ни Но вог Па за ра (Ђур ђе ви сту по ви), Ко сов ске Митро ви це (Зве чан), Гор њег Ми ла нов ца (Остро ви ца), Вра ња (Облик, Грот), Бо ра (Тил ва Ња гра).
Спо ља шње си ле и ре љеф
Упо ре до са деј ством тек тон ских по кре та и ства ра њем круп них об ли ка ре ље фа, на коп ну де лу ју и спо ља шње си ле. Да ни је њих, са вре ме ни из глед Зе мље би био пот пу но дру га чи ји, на лик Месе цу. Сун че ва то пло та, ве тар, во да, па и жи ви свет, не пре кид но убла жу ју цр те ре ље фа и урав њу ју га. Про це си ко ји на ста ју под њи хо вим ути ца јем су еро зи ја и аку му ла ци ја. У ово ме се на ро чи то ис ти че во да. Сна гом мор ских и је зер ских та ла са се ме ња обал ска ли ни ја и ства ра ју абра зи о ни об ли ци. Тај про цес је у Ср би ји не ка да био од ве ли ке ва жно сти, на ро чи то у вре ме по сто ја ња Па нон ског је зе ра. Мно го бит ни ји и да нас вр ло ак тив ни ути цај на ре љеф има те ку ћа во да. Ре ке су те ко је еро зив ним ра дом ства ра ју про стра на уду бље ња – реч не сли во ве. Уну тар њих се ис ти чу кли су ре – Грде лич ка, Ђер дап ска, Си ће вач ка, ка њо ни – Дри не, Ув ца. Сво јим на но си ма ре ке ства ра ју про стра не алу ви јал не рав ни – Са ве, Вели ке Мо ра ве, Ко лу ба ре. Мо же мо сло бод но ре ћи да го то во чи тав ре љеф Ср би је, осим тек то ни ке, свој из глед нај ви ше ду гу је ра ду реч них во да.
Чвр сто ста ње во де, лед, та ко ђе је ути цао на об ли ко ва ње ре љефа Ср би је. То се од но си на на ше нај ви ше вр хо ве ко ји су у вре ме по след њег ле де ног до ба би ли пре кри ве ни лед ни ци ма. Све до ци њи хо вог по сто ја ња су број на лед нич ка је зе ра, ду бо ке до ли не – ва ло ви и се ди мен ти на та ло же ни по обо ду тих до ли на. Ове по ја ве су нај о чи глед ни је на Про кле ти ја ма и Ша ри и на зи ва мо их гла цијал ним об ли ци ма.
Свој ство во де да рас тва ра креч њач ке сте не вр ло је ва жно за 9 % по вр ши не на ше зе мље ко ли ко је по кри ве но њи ма. Та ко наста ју кра шки об ли ци ре ље фа ко ји су нај и зра же ни ји у Кар патскобал кан ским пла ни на ма, за пад ној и ју го за пад ној Ср би ји. Од по вр шин ских кра шких об ли ка нај ви ше има вр та ча и ува ла, и тек Вртачe
Сићевачка клисура
Звечан
Објасните шта је ерозија, а шта акумулација.Да ли оне могу да постоје једна без друге?
28
ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
не ко ли ко кра шких по ља. Под зем ни об ли ци су број ни, а не ке од пе ћи на и ја ма су по сво јој ле по ти и ду жи ни ка на ла ме ђу нај позна ти јим у све ту. Ту су и при род ни ка ме ни мо сто ви – пре ра сти, рет ки об ли ци ко јих је 7 у Ср би ји, а пред ста вља ју пра ву ту ри стичку атрак ци ју.
Нај ма њи по по вр ши ни, али вр ло жи во пи сни об ли ци ре ље фа су на ста ли ра дом ве тра. То су пе шча ре и ле сне за рав ни. На ста ли су у вре ме ле де ног до ба и по сле ње га, на го ми ла ва њем де бе лих на сла га пе ска и ле са по дну и обо ду Па нон ског ба се на (Де ли блатска пе шча ра, Срем ска ле сна за ра ван).
1. Набројте које су геотектонске целине у Србији настале из праокеана Тетиса.2. Који су облици рељефа у Србији настали радом спољашњих сила?3. Објасните настанак најстаријег копна у Србији.
Питања и задаци
Делиблатска пешчара
Панонска и планинска СрбијаСрпско-македонска масаКарпато-балканидиДинаридиПанонски басенВулканизамЕрозивни и акумулациони процеси
Кључни појмови
• Две нај ве ће при род не це ли не Ср би је су па нон ска и пла нин ска област.
• Нај ви ша тач ка Ср би је је Ђе ра ви ца на Про кле ти ја ма, а нај ни жа ушће Ти мо ка у Ду нав.
• Нај ста ри је коп но у Ср би ји је Срп ско-ма ке дон ска ма са, а пла ни не у окви ру ње су ра сед не.
• Алп ском оро ге не зом су на ста ле Кар пат ско-бал кан ске и Ди нар ске пла ни не. Оне су на бра не струк ту ре.
• Па нон ски ба сен је на стао по то ну ћем пла нин ских ве на ца у сред њој Евро пи и та ло же њем се ди ме на та у ње му.
• Па ле о вул кан ски об ли ци све до че о не ка да шњој вул кан ској ак тив-но сти у Ср би ји.
• Лед нич ком еро зи јом су на ста ла је зе ра на Про кле ти ја ма и Ша ри.
• Кра шком еро зи јом су на ста ла кра шка по ља – Пе штер ско, Одо ров-ско, пе ћи не – Рај ко ва, Ре сав ска, пре ра сти – Врат њан ске.
• Радом ветра настају пешчаре – Делиблатска, лесне заравни – Сремска.
top related