ГЕОГРАФИЈАза осми разред основне школе

Љиљана­Живковић­•­Ана­Алексић­•­Ненад­Живковић

УЏБЕНИКРАДНА СВЕСКА

ФРЕСКА­–­Београд,­2013.

I УВОД 1. Србија, моја домовина

II­ГЕОГРАФСКИ­ПОЛОЖАЈ,­ГРАНИЦЕ­И­ВЕЛИЧИНА­СРБИЈЕ1. Географски положај Србије ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

III­ПРИРОДНЕ­ОДЛИКЕ­СРБИЈЕ 1. Постанак и територијални распоред главних рељефних целина 2. Панонски басен 3. Планински рељеф Србије 4. Српско­македонска маса 5. Динариди 6. Проклетије, Шара, Косовска и Метохијска котлина 7. Клима Србије 8. Типови климе 9. Воде Србије10. Реке Србије11. Језера Србије12. Термалне и минералне воде13. Земљиште Србије14. Биљни и животињски свет15. Заштита природе и загађење16. Заштићена природна добра ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

IV­СТАНОВНИШТВО­И­НАСЕЉА­СРБИЈЕ1. Основне одлике становништва2. Миграције становништва3. Структура становништва4. Насеља5. Београд – главни град Републике Србије ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

V­ПРИВРЕДА­СРБИЈЕ 1. Основне одлике, подела и развој привреде 2. Пољопривреда 3. Гране пољопривреде – зeмљорадња 4. Сточарство, лов и риболов 5. Шумарство 6. Индустрија 7. Рударство 8. Тешка и лака индустрија 9. Енергетика10. Саобраћај11. Трговина и туризам у Србији ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

VI­ЗАВИЧАЈНА­ГЕОГРАФИЈА1. Географија локалне средине – завичајна географија ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

VII­СРБИ­У­РАСЕЈАЊУ1. Срби у суседним земљама2. Срби у дијаспори ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

VIII­СРБИЈА­У­САВРЕМЕНИМ­ИНТЕГРАЦИЈСКИМ­ПРОЦЕСИМА1. Чланства Србије у међународним организацијама ПРОВЕРИТЕ, ОБНОВИТЕ, НАУЧИТЕ

САДРЖ

АЈ

56

131420

2324293541455155606469747983879196

100

111112117120126130134

139140143147152155160163167172177182188

197203201

203204209214

217218224

ГЕОГРАФИЈА Дра ги на ши осма ци, Већ сте до вољ но од ра сли и са зре ли да се су о чи те са јед ним но вим иза зо вом. До са да сте се кроз на ста ву ге о гра фи је упо зна ли са ва си о ном, Зе мљи ним сфе ра ма, Евро пом и оста лим кон ти нен ти-ма. Са да је до шло вре ме да се по за ба ви мо са ми со бом. Ту, на рав но, ми сли мо на Ср би ју, др жа ву у ко јој од ра ста те и сти че те жи вот на ис ку ства. Зна мо да сва ко на све ту при па да не кој људ ској за јед ни ци и да њу до жи вља ва на по се бан на чин. Др жа ва вам је као и по ро ди ца, са мо ма ло по ве ће број но сти и ква дра-ту ре. А у сва кој по ро ди ци је по до ста ин ти ме, ства ри ко је су лич не при ро де и ни смо баш вољ ни да их де ли мо са дру ги ма. Али за то се сва ки успех би ло ког чла на на гла ша ва и до жи вља ва мо га као свој. И све је то нор мал но. Осе ћај за јед ни штва и при пад ност гру пи је свој ствен људ ској при ро ди и у на ма ства ра на ро чи ти по нос. Си гур но сте чу ли за реч па три о ти зам, ве ро ват но и зна те шта то зна чи. А да ли зна те да па три о ти зма не ма без зна ња? Да би сте во ле ли сво ју до мо ви ну мо ра те је по зна ва ти „у ду шу“. На ме ра нам је да осим ис тра жи вач ког ду ха и зна ти же ље у ва ма про бу ди мо тај успа ва ни по нос ко ји ће по мо ћи да у сва кој при ли ци пред стран цем бу де те пра ви ам ба са до ри сво је зе мље. То ће те по сти ћи зна њем, али и ве ром у се бе и сво је ко ре не.

Аутори

Наслов лекције Уводни текст лекције

Поднаслов

Основни текст Наслов теме

Помоћни текстПитања и задаци лекције Кључни појмовиРезиме лекције

Помоћни текст Задатак Табела

Остале иконице у уџбенику

УводГЕОГРАФИЈА8

У посети Борском језеру

8

При описивању нечега или некога, постоји једно неписано правило у животу, да се прво исказује оно виђено очима, а тек затим и „виђено душом“. Тако и у географији, опис Србије започињемо природом, а у наставку ћемо се бавити људима и делима њихових руку.

Тема I

6

УВОД

Грб и застава Србије

1.СРБИЈА, МОЈА ДОМОВИНА

Положај Србије

На ша до мо ви на је Ре пу бли ка Ср би ја. На ла зи се у ју го и сточ ној Евро пи, на Бал кан ском по лу о стр ву. У сво јој бур ној исто ри ји Ср­би ја је би ла и са мо стал на др жа ва, али је би ла и у са ста ву дру гих др жа ва и ца ре ви на. Иако је мо дер на Ср би ја са мо стал ност сте кла још у 19. ве ку, да на шња Ре пу бли ка Ср би ја је на ста ла 2006. го ди не.

У од но су на по вр ши ну Зе мље, Ср би ја за у зи ма 0.017 %, а на гло бу су смо са мо јед на ма ла тач ка крај ко је не ма ме ста ни за њен на зив. Све јед но, ни шта нам не сме та да и уну тар те тач ке ор га­ни зу је мо се би жи вот, до сто јан ствен и леп, са исто ри јом вред ном по што ва ња. Сва ко од нас мо же лич ним за ла га њем, упор но шћу и зна њем до при не ти да нам за јед нич ка до мо ви на из бо ри бо љи ста­тус и ме сто ко је јој при па да у свет ској за јед ни ци. Ме сто ко је нам ни ко не мо же угро зи ти је оно од ре ђе но ге о граф ским по ло жа јем.

Ре љеф Ср би је

Кроз ду гу ге о ло шку исто ри ју ре љеф на ше зе мље је из гра ђи ван ка ко тек тон ским по кре ти ма, та ко и про це си ма еро зи је и аку му­ла ци је. Пре ма са да шњем из гле ду у ре ље фу мо же мо из дво ји ти две раз ли чи те це ли не. Се вер Ср би је при па да Па нон ској ни зи ји и на­зи ва се Вој во ди на, док је ју жно од ње ве ћа, пла нин ска област. Уну тар њих са мих та ко ђе по сто је раз ли ке, усло вље не раз ли чи том гра ђом и ево лу ци јом.

Сложи српску браћу драгуна свак дичан славан рад,слога биће пораз врагу,а најјачи српству град.

Нек на српској блиста гранибратске слоге златан плод,Боже спаси, Боже хранисрпске земље, српски род!....

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

7

Де бе лим, ки ло ме тар ским се ри ја ма мор ских, је зер ских и реч­них се ди ме на та, по то ну ли Па нон ски ба сен је ис пу њен до са да­шњег ни воа, а то је од 70 до 90 m над мор ске ви си не. У ње го вом ре ље фу се ис ти чу ши ро ке алу ви јал не рав ни ре ка, на сла ге ле са и пе ска и две изо ло ва не пла ни не. Нај ста ри је на ше коп но је Срп ско­­ма ке дон ска ма са ко ју чи не гро мад не пла ни не сре ди шње Ср би је. Ис точ но од ње су Кар па то­бал ка ни ди, а за пад но Ди нар ске пла­ни не, на ста ле то ком Алп ске оро ге не зе са из ра же ном на бра ном струк ту ром. Сте не од ко јих су из гра ђе не на ше пла ни не су ра­зно вр сне. У ис точ ној Ср би ји пре о вла да ва ју се ди мент не, по себ но креч ња ци. По јас Срп ско­ма ке дон ске ма се је углав ном са чи њен од ме та морф них, док је у за пад ној Ср би ји пра во ша ре ни ло од свих вр ста сте на. Не ка да је вул ка ни зам био вр ло ак ти ван на на­шим про сто ри ма, а са да о ње му све до че са мо не ак тив не ку пе и сте не на ста ле из ли ва њем маг ме. По сле ди ца то га су још и бо га та руд на ле жи шта, као и број ни тер мо ми не рал ни из во ри. Још је дан не ка да шњи про цес је оста вио траг у ре ље фу. То је гла ци ја ци ја, по­сто ја ње стал ног ле да на ви со ким пла ни на ма. На Про кле ти ја ма и Ша ри по сто ји три де се так лед нич ких је зе ра. У фор ми ра њу ре ље фа Ср би је во да је уче ство ва ла још кон крет ни је кроз про цес реч не и кра шке еро зи је. Пр вом су по ста ли реч ни сли во ви, а у окви ру њих кли су ре, ка њо ни, ко тли не, реч не по вр ши и те ра се. Ипак, ве ро ват­но су нај ин те ре сант ни ји кра шки об ли ци. Ме ђу њи ма се по себ но ис ти чу под зем ни, пе ћи не и ја ме, за штит ни знак ис точ не Ср би је. У кра су су и број не крат ке ре ке по нор ни це, ја ка кра шка вре ла и при род ни ка ме ни мо сто ви – пре ра сти.

Проклетије

Шупља стена, прераст

Ледничко језеро, Шар планина

8

УВОД

Кли ма Ср би је

Осо би не на шег под не бља (кли ме) су по сле ди ца број них фак­то ра. То је, нај пре, ге о граф ски по ло жај Ср би је у уме ре ном по ја су, за тим уда ље ност од окол них мо ра, па и од Атлант ског оке а на. То је по ве за но са ва зду шним стру ја њи ма ко ја са ових во де них по вр­ши на до но се вла жне ма се. Рас по ред пла нин ских ве на ца и ши ро ка ни зи ја на се ве ру ис ти чу ре љеф као ва жан фак тор кли ме. Ту су још ути цај ве ге та ци је, као и све при сут ни ја не га тив на уло га чо ве ка у кли мат ским про ме на ма. По сле ди це ових фак то ра се ис ка зу ју еле­мен ти ма кли ме. Нај ва жни ји ме ђу њи ма су тем пе ра ту ра ва зду ха и па да ви не. Про сеч не го ди шње тем пе ра ту ре ва зду ха у нај ве ћем де­лу зе мље су из ме ђу 10 и 12 ºС, док је про сеч на го ди шња ко ли чи на па да ви на око 730 mm. Узев ши у об зир све слич но сти и раз ли ке ко је по сто је уну тар Ср би је, де фи ни са ли смо че ти ри ти па кли ме. То су: кон ти нен тал на, уме ре но­кон ти нен тал на, из ме ње на ме ди­те ран ска и пла нин ска кли ма. Упам ти мо да гра ни це ме ђу њи ма ни су стро ге ли ни је већ да по сто је ши ро ки ви син ски по ја се ви са слич ним осо би на ма из су сед них ти по ва кли ме.

Во де Ср би је

На су прот уста ље ном ми шље њу да смо бо га ти во да ма, чи ње ни­це по ка зу ју упра во су прот но. Од не до стат ка во де тр пи ве ли ки део Река Дрина

9

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Ср би је и на ста ју ве ће ште те не го од ње ног ра за ра ју ћег деј ства. На ше под зем не во де су вр ло ва жне и слу же за во до снаб де ва­ње око 70 % ста нов ни штва. Нај ви ше је плит ких, бу нар ских во да, али се ко ри сте и ду бо ке, ар те шке во де, као и из вор ске (вре ла у кра су). Све на ше ре ке при па да ју не ком од три мор ска сли ва. По по вр ши ни је нај ве ћи цр но мор ски у ко ме је Ду нав глав на ре ка, а нај ве ће при то ке су Са ва, Ти са, Дри на, Ве ли ка Мо ра ва и Ти мок. Ја дран ском сли ву при па да Бе ли Дрим, а егеј ском гор њи то ко ви Дра го ви шти це, Пчи ње и Ле пен ца. У од но су на зе мље Евро пе не мо же мо се по хва ли ти ни број но шћу је зе ра. При род них је ма ло, и то су углав ном мр тва је и ма ла лед нич ка је зе ра. Нај ве ће је зе­ро је Па лић ко и оно је еол ског по ре кла. Ве штач ка је зе ра на ста ју пре гра ђи ва њем ре ка, а нај че шћа на ме на им је во до снаб де ва ње и до би ја ње стру је. Во де ће ме сто има Ђер дап ско је зе ро, а за њим сле де је зе ра у сли ву Дри не. Ва жан при род ни ре сурс су тер мал не и ми не рал не во де. Ко ри сте се за пи ће, ре кре а ци ју и ле чи ли шне свр хе. Око њих се по ди жу на се ља – ба ње ко јих је у Ср би ји ше зде­се так. Не ке од на ших ба ња су сте кле свет ску сла ву за хва љу ју ћи бла го твор ном деј ству њи хо вих во да.

Биљ ни и жи во тињ ски свет Ср би је

Нај за сту пље ни ја зе мљи шта у Ср би ји при па да ју гру пи ауто­морф них и хи дро морф них тла. Од њих се по себ но из два ја чер­но зем у Вој во ди ни ко ја је на ша жит ни ца. Не што ло ши јих про из­вод них осо би на су смо ни це и гај ња че, док су под зо ли и ран ке ри ти пич на шум ска зе мљи шта. Ве ли ко рас про стра ње ње има ју и псе­у до глеј и алу ви јал но зе мљи ште, на ста ли крај ре ка и на ни ским вла жним те ре ни ма.

Биљ ни и жи во тињ ски свет Ср би је је по де љен пре ма ста ни шту, а у за ви сно сти од ре ље фа, на Па нон ску и Пла нин ску област. Ова пр ва је пре тр пе ла зна чај не про ме не ути ца јем љу ди ко ји су при­род ну степ ску ве ге та ци ју пре тво ри ли у по љо при вред не кул ту ре. Пла нин ска област је фло ри стич ки и фа у ни стич ки бо га ти ја од Па­нон ске, а биљ не за јед ни це су рас по ре ђе не по ви син ским зо на ма.

Не мар пре ма при ро ди је јед на од нај о па сни јих де лат но сти љу­ди ко ја се том истом чо ве ку вр ло бр зо оби је о гла ву. У тр ци за бр зом за ра дом не ште де се ни ва здух, ни во да, ни зе мљи ште. По­сле ди це мо гу би ти ка та стро фал не ка ко по биљ не и жи во тињ ске за јед ни це, та ко и по здра вље љу ди. Је дан од на чи на да се не ко при род но до бро за шти ти за кон ским пу тем је ње го во про гла ше ње на ци о нал ним пар ком. То под ра зу ме ва на ро чи ту бри гу и од го вор­ност др жа ве и по ста вља стро ге усло ве по на ша ња уну тар пар ка. У Ср би ји по сто ји пет на ци о нал них пар ко ва: Ђер дап, Шар­пла ни на, Фру шка го ра, Та ра и Ко па о ник.

Палићко језеро

Тара

10

УВОД

Ста нов ни штво и на се ља Ср би је

Пр ви тра го ви људ ских на се ља на про сто ру Ср би је да ти ра ју још од пре 40.000 го ди на. Пе ћи не Гра дац и Ри со ва ча би ле су на се ље не још у вре ме па ле о ли та. Вин чан ска кул ту ра, ко ја се раз ви ја ла на оба ла ма Ду на ва, сма тра се нај на пред ни јом пра и сто риј ском кул­ту ром на све ту. Про стор на ко ме ми да нас жи ви мо, у ка сни јем пе ри о ду на се ља ва ли су мно ги на ро ди: Или ри, Тра ча ни, Кел ти, Ри мља ни и Тур ци.

Пре ма процени из по след њег по пи са (2011. го ди не) Ре пу бли ку Ср би ју да нас на се ља ва око 9.300.000 ста нов ни ка. Про сеч на гу­сти на на се ље но сти је 105,2 ста нов ни ка на јед ном km². При род ни при ра штај је не га ти ван и из но си ­0,64‰. Ср би ја из го ди не у го ди­ну све ви ше ста ри и има стал ни пад у бро ју ста нов ни ка. Нај ве ћи број за по сле ног ста нов ни штва код нас је зре ле до би, док мла­до ста нов ни штво од ли ку је ве ли ка не за по сле ност. У Ре пу бли ци Ср би ји је до ми нант но срп ско ста нов ни штво, али је на се ља ва ју и при пад ни ци дру гих на ро да и на ци о нал них ма њи на. У пол ној струк ту ри ста нов ни штва до ми ни ра ју же не, што је по сле ди ца ду­жег жи вот ног ве ка же на и ве ће смрт но сти му шка ра ца. У ста ро­сној струк ту ри је до ми нант но ста ро ста нов ни штво. То је по сле­ди ца из у зет но ма лог на та ли те та.

На про сто ру на ше зе мље се на ла зи 195 град ских и 5960 оста­лих на се ља. Град ска и се о ска на се ља се на ла зе под ве ли ким при­ти ском ми гра ци ја, ур ба ни за ци је и ин ду стри ја ли за ци је, док се ла у Ср би ји дра ма тич но оста ју без ста нов ни ка. Бе о град је гла в ни град на ше зе мље. Он је ад ми ни стра тив ни, кул тур ни, уни вер зи тет ски, са о бра ћај ни, тр го вин ски, ту ри стич ки и еко ном ски цен тар.

При вре да Ср би је

У при вред ном сми слу Ср би ја је сред ње раз ви је на, ин ду стриј­ско­по љо при вред на зе мља. На њен раз вој су ути ца ли ра зни при­род ни и дру штве ни фак то ри. Зе мљо рад ња је нај за сту пље ни ја гра на по љо при вре де. Она се де ли на ра тар ство, во ћар ство и ви­но гра дар ство. Ра тар ство да је про из во де ко ји се ко ри сте за ис­хра ну љу ди, сто ке али и си ро ви на за ла ку ин ду стри ју. Сто чар ство је јед на од две основ не гра не по љо при вре де ко јом се љу ди ба ве то ком чи та ве го ди не. При род ни чи ни о ци су из у зет но по вољ ни за раз вој сто чар ства код нас. Лов и ри бо лов као ста ре гра не при­вре де у са вре ме ним усло ви ма оства ру ју ве ли ку еко ном ску до бит.

Шу ме у Ср би ји су од ве ли ког зна ча ја за жи вот љу ди јер обез­бе ђу ју ки се о ник, али и ути чу на са став ат мос фе ре и кли му. Шу­мар ство под ра зу ме ва по ди за ње, га је ње и ис ко ри шћа ва ње шу ма. Шу ме обез бе ђу ју си ро ви не за раз ли чи те ин ду стриј ске гра не.

Фигурина из Лепенског вира

Обрађене пољопривредне површине у Подрињу

На улицама Београда

11

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Ру дар ство, на на шим про сто ри ма се раз ви ја од дав ни на. Ср би ја по се ду је зна чај на ле жи шта ру да гво жђа, опле ме њи ва ча че ли ка, али и не ме та ла. Енер ге ти ка у Ср би ји је за сно ва на на про из вод­њи, пре но су и ди стри бу ци ји енер ге на та и енер ги је. Ко ри сти мо нео б но вљи ве и об но вљи ве из во ре енер ги је. Бу дућ ност Ср би је, у енер гет ском сми слу, тре ба ло би да је ко ри шће ње све ви ше об но­вљи вих и еко ло шких из во ра енер ги је.

Са о бра ћај, тр го ви на и ту ри зам су гра не при вре де у екс пан зи ји. Кроз Ср би ју про ла зе зна чај ни ко ри до ри 10 и 7, што је ве о ма ва­жно за раз вој не са мо са о бра ћа ја већ и ту ри зма. С об зи ром на то да Ср би ја не из ла зи на мо ре, по сто ји ре ал на мо гућ ност за раз вој бањ ског, пла нин ског и дру гих ви до ва ту ри зма.

Ср би у ди ја спо ри

Ди ја спо ра има ве ли ки зна чај за ста нов ни ке Ср би је и са му др­жа ву. Се о бе ста нов ни штва на на шим про сто ри ма су ути ца ле на про стор ну ра ши ре ност срп ског ста нов ни штва. Ве ли ка кре та ња срп ског ста нов ни штва су за бе ле же на под Тур ском вла шћу у про­шло сти, али и рас па дом СФРЈ и рат ним су ко би ма. По сле ди це то га су ма ли број Ср ба у окру же њу (из у зев ре пу бли ке Срп ске и Цр не Го ре). У Ма ђар ској жи ви око 5.000 Ср ба, Ру му ни ји око 22.500, у Ма ке до ни ји 36.000, у Бу гар ској ма ње од 1.000, Ал ба ни ји око 10.000, Цр ној Го ри око 180.000, Ре пу бли ци Срп ској 1.100.000, Фе де ра ци ји БиХ 50.000, Хр ват ској 201.000 и Сло ве ни ји 39.000.

Ср ба у ди ја спо ри има око 4–4,5 ми ли о на. Ве ли ки број Ср ба жи ви у Аустри ји, Не мач кој, Швед ској, САД, Ка на ди, Аустра ли ји и дру гим зе мља ма. Они су по ве за ни пре ко клу бо ва, ор га ни за ци­ја, а ве ли ки зна чај у њи хо вим оку пља њи ма има и Срп ска пра во­слав на цр ква.

Ср би ја у са вре ме нимин те гра циј ским про це си ма

Ср би ја као зе мља Евро пе и Бал ка на има ва жан ге о по ли тич ки зна чај. Ње на члан ства у ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма омо гу ћа­ва ју др жа ви и ње ном ста нов ни штву са рад њу са дру гим др жа ва­ма и ме ђу на род ним ор га ни за ци ја ма у по ли тич ком, еко ном ском, кул тур ном и обра зов ном прав цу.

Ср би ја је чла ни ца УН, са ве за ЦЕФ ТА, Парт нер ства за мир, а 2012. го ди не је до би ла ста тус кан ди да та за члан ство у ЕУ.

Црква Светог Савеу Финиксу у Аризони, САД

Рудник Мајданпек

ГЕОГРАФИЈА8

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи, гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси, ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама, ој Србијо међу људима на њивама, ој Србијо међу песмама, међу брдима, ој Србијо, песмо међу народима.

Оскар Давичо, Србија

Балканско полуострво, сателитски снимак

Географски положај, границе ивеличина Србије

Тема II

14

Где смо и ко смо?

Ср би ја је део европ ског кон ти нен та и пре ма свом по ло жа ју при па да ју жној Евро пи. На ла зи се у сре ди шту Бал кан ског по-лу о стр ва и не ма из лаз на мо ре, та ко да је она кон ти нен тал на

Земља, сателитски снимак

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

Ка ко би смо пред ста ви ли на шу зе мљу не ко ме ко о њој ма ло зна? По ку шај те сво јим ре чи ма, из ср ца, оно што осе ћа те. Тек на кон то га се при хва ти те књи ге и до пу ни те сво ја зна ња чи ње ни ца ма ко ја ће по мо ћи да, осим ср ца, у љу ба ви пре ма Ср би ји уче ству је и гла ва.

1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ

Положај Србије у Европи

15

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

др жа ва. У прав цу се вер­југ, по ге о граф ској ши ри ни, ње не крај ње тач ке су уда ље не 4º 20' или 480 km. Слич но је и ра сто ја ње по ге о­граф ској ду жи ни, 4º 12', али је та уда ље ност ма ња, 330 km. Ср би ја при па да уме ре ном кли мат ском по ја су и про сти ре се из ме ђу 41º и 47º N и 18º и 23º Е.

Осим ова квог од ре ђе ња по ло жа ја ко је мо же мо на зва ти ма те­ма тич ко, по сто је и број ни дру ги фак то ри ко ји ути чу на по ло жај не ке др жа ве. Од нос пре ма нај круп ни јим об ли ци ма ре ље фа од­ре ђу је фи зич ко­ге о граф ски по ло жај. Та ко је Ср би ја бал кан ска др жа ва јер се ¾ ње не те ри то ри је на ла зи ју жно од Са ве и Ду на­ва ко ји пред ста вља ју при род ну гра ни цу овог по лу о стр ва. Ње на

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

Математичко-географски положај Србије

Се ти мо се да су сте пе ни по ге о граф-ској ши ри ни и ду жи ни ме ђу соб но раз ли чи ти. Ови пр ви има ју увек исту ду жи ну (111.2 km) јер су де ло ви кру-жни це ко ја про ла зи кроз оба по ла Зе мље. Сте пе ни по ге о граф ској ду-жи ни за ви се од па ра ле ле на ко јој се ра чу на ју. Нај ду жи су на еква то ру, а пре ма по ло ви ма се сма њу ју. На на-шој сре ди шњој па ра ле ли (44º) ду жи-на сте пе на је 78.7 km.

Ако за ге о граф ски цен тар усво ји мо пре сек ко ор ди на та 44º N и 21º E ко-ји је не да ле ко од Кра гу јев ца, он да је ње го во ра сто ја ње од еква то ра око 4900 km, а од Гри нич ког ме ри ди ја на око 1680 km.

Ге о граф ски цен тар не ке те ри то ри је је тач ка ко ја је про сеч но нај бли жа свим оста лим тач ка ма те те ри то ри је. По сто ји ви ше ме то да за од ре ђи ва ње тог цен тра, а ти ме се ба ви ге о де зи ја. Ге о граф ски цен тар Ср би је је у ата ру се ла Дра ча, не да ле ко од Кра гу јев ца. Ње го ве ко ор ди на те су φ = 44º 01' 13" и λ = 20º 49' 27".

16

област на се ве ру, Вој во ди на, део је Па нон ске ни зи је, па је Ср би ја и па нон ска, а ти ме и сред ње е вроп ска др жа ва. Осим то га, мо­же се ис та ћи њен пре те жно пла нин ски ка рак тер, те би она би ла и пла нин ска др жа ва. За тим, пре ма за сту пље но сти пла нин ских си сте ма мо же се ре ћи да је она и ди нар ска, као и кар пат ска. Бли­зи на Ја дран ског мо ра и ути ца ји Сре до зе мља су и те ка ко зна чај­ни, те се на ша др жа ва че сто убра ја и у ме ди те ран ске зе мље. Ово се по себ но од но си на кли мат ске при ли ке ко је „дах“ Ме ди те ра на нај ја че ис по ља ва ју на ју гу Ме то хи је.

Зна чај но ме сто у раз во ју др жа ва пред ста вља и са о бра ћај ни по­ло жај. Он је од ре ђен у од но су на ме ђу на род не пут не прав це ко ји пре се ца ју те ри то ри ју не ке др жа ве, као и на про ход ност ње них са о бра ћај ни ца. Чи та ва на ша исто ри ја је про же та су прот но сти ма

Предео из Војводине

Коридори и гранични прелази Србије

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

17

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ве за ним за тај по ло жај. Пут ни пра вац ко ји спа ја еко ном ски сна­жну за пад ну Евро пу и си ро ви на ма бо га ту ју го за пад ну Ази ју про­ла зи до ли ном Ве ли ке Мо ра ве. То је нај кра ћа и нај е ко но мич ни ја тра са. Од стал них кре та ња љу ди и ро бе Ср би ја је има ла ве ли ке ко ри сти, али је за то би ла и ме та број них осва јач ких по хо да. У но ви је вре ме тај пут ни пра вац се на зи ва „ко ри дор 10“. Он спа ја Салц бург у Аустри ји и Со лун у Грч кој и про ла зи до ли на ма Са­ве, Ве ли ке и Ју жне Мо ра ве Од ње га се из Бе о гра да пре ко Но вог Са да до Бу дим пе ште одва ја „крак Б“. До ли ном Ни ша ве од Ни ша пре ко Со фи је до Ис тан бу ла про ла зи „крак Ц“. Још јед на ва жна ко му ни ка ци ја од европ ског зна ча ја про ла зи на шом зе мљом. То је плов ни пут Ду на вом, на зван „ко ри дор 7“. Кроз Ср би ју Ду нав те че у ду жи ни од 588 km, а по се бан зна чај је до био из град њом ка на ла ко јим је ова ре ка спо је на са Рај ном. На тај на чин су по ве за ни Цр­но и Се вер но мо ре плов ним пу тем ду гим 3505 km. Упра во за то ис ти че мо да је Ср би ја и по ду нав ска др жа ва.

Окру же ње Ср би је

По ли тич ко­ге о граф ском по де лом кон ти нен та, Ср би ја при па да Ју го и сточ ној Евро пи. Има осам су се да, а то су: Ма ђар ска, Ру му­ни ја, Бу гар ска, Ма ке до ни ја, Ал ба ни ја, Цр на Го ра, Бо сна и Хер це­го ви на и Хр ват ска. Укуп на ду жи на свих гра ни ца из но си око 2400 km, од че га је око 30 % дуж реч них то ко ва. Нај ду жа је гра ни ца са Ру му ни јом, при бли жно око 550 km, а нај кра ћа са Ал ба ни јом, 111 km. Раз гра ни че ње са Ма ђар ском, Ру му ни јом, Бу гар ском и Ал ба ни јом је оба вље но по сле Пр вог свет ског ра та, док су оста ле гра ни це фор ми ра не рас па дом СФР Ју го сла ви је. Оне су ад ми ни­стра тив не гра ни це бив ших ре пу бли ка, и осим ма ке дон ске ко ја је до би ла ме ђу на род ну по твр ду, оста ле че ка ју тај ста тус.

Исто ри јат на ших гра ни ца

Гра ни це су нај че шће ствар до го во ра су сед них на ро да и ме­ђу на род ног при зна ња. Мо гу би ти ста бил не, не про ме ње не ве­ко ви ма, али мо гу и да се ме ња ју, и то ка ко спо ра зу мом, та ко и на сил ним пу тем. На ша зе мља спа да у гру пу оних др жа ва ко је су у исто риј ском пе ри о ду че сто ме ња ле гра ни це. То је по сле ди ца те жњи срп ског на ро да да очу ва свој на ци о нал ни иден ти тет и од­бра ни сво ја ог њи шта и по се де на те ри то ри ја ма на ко ји ма жи ве ве ко ви ма. Нај бр жи раз вој и ве ли ки углед срп ска др жа ва је има ла у вре ме ди на сти је Не ма њи ћа (XII–XIV век). Тур ским осва ја њи ма на Бал ка ну нај пре по ста је ва зал на др жа ва, а од XV ве ка је у са ста­ву Ото ман ске им пе ри је, без соп стве них гра ни ца. Тек по чет ком

Наш нај по зна ти ји ге о граф Јо ван Цви-јић сли ко ви то упо ре ђу је Ср би ју са ку ћом са гра ђе ном на сред пу та. Она је трн у оку сви ма ко ји ту да про ла зе и сви би да је по се ду ју. Ов де се укр-шта ју и су да ра ју ин те ре си Ис то ка и За па да, ту се су че ља ва ју ци ви ли за-ци је, ре ли ги је и кул ту ре. То је „ка пи ја“ кроз ко ју су им пе ри јал не си ле од у-век на сто ја ле да про ши ре сво је ути-ца је.

Долина Велике Мораве

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

18

XIX ве ка, Пр вим и Дру гим срп ским устан ком сти чу се из ве сне осо би не др жав но сти, да би 1878. го ди не, Ср би ја би ла про гла ше на са мо стал ном др жа вом. Ње не та да шње гра ни це су би ле, углав ном, у окви ру са да шње цен трал не Ср би је. На кон Бал кан ских ра то ва се те ри то ри ја про ши ру је, а по сле Пр вог свет ског ра та ула зи у са вез са ју жно сло вен ским на ро ди ма. Та да се ства ра Кра ље ви на СХС, а за тим и Кра ље ви на Ју го сла ви ја. Са да шње гра ни це су утвр ђе не по сле Дру гог свет ског ра та и уки да њем Мо нар хи је од стра не ко­му ни стич ке вла сти. Чи та вих по ла ве ка гра ни це шест ре пу бли ка уну тар СФР Ју го сла ви је су би ле са мо ад ми ни стра тив не, да кле, не по твр ђе не и не при зна те. Ет нич ким су ко би ма, кра јем XX ве ка оне по ста ју др жав не, а 2006. го ди не, по сле одва ја ња Цр не Го ре, Ср би ја, ко нач но, до би ја да на шњи из глед.

Из ра чу нај те ко ли ко је го ди на (при бли жно) у сво јој исто ри ји Ср би ја би ла не за ви сна др жа ва.

Територијална организација Србије

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

19

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

По вр ши на и ад ми ни стра тив на по де ла

По вр ши на на ше др жа ве из но си 88.361 km, и по то ме је на 19. ме сту у Евро пи. Од су се да су од ње ве ћи Ма ђар ска, Ру му ни ја и Бу гар ска.

У ње ном са ста ву су две обла сти са из ве сним сте пе ном са мо­стал но сти, по кра ји не Вој во ди на и Ко со во и Ме то хи ја. Те ри то ри­је ни жег ран га су окру зи ко јих има 29, гра до ви и оп шти не ко јих је 194. Ду га не тр пе љи вост срп ског и ал бан ског ста нов ни штва је ре зул ти ра ла су ко бом на Ко со ву и Ме то хи ји 1999. го ди не. Та да је, по ли тич ки и еко ном ски мо ти ви сан, вој ни са вез НА ТО под вођ­ством САД, из вр шио ва зду шни на пад на Ср би ју под из го во ром да бра ни Ал бан це. Ре зул тат стра шног ма те ри јал ног ра за ра ња и ве ли ких људ ских жр та ва је на сил но от це пље ње ал бан ске за јед­ни це од Ср би је и њи хо во јед но стра но про гла ше ње не за ви сне др­жа ве Ко со во 2008. го ди не. У ме ђу на род ној за јед ни ци су број ни ји они ко ји не при зна ју тај чин, али је ре ал но ста ње та кво да Ср би ја на ве ћем де лу сво је по кра ји не не ма су ве ре ни тет.

III ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

• Србија је по свом положају континентална, јужноевропска и балканска држава.

• Према најкрупнијим облицима рељефа она је панонска и пла-нинска.

• Због изузетне важности Дунава Србија је подунавска држава, а због утицаја околних мора она је делом и медитеранска држава.

• По политичкој подели Србија припада југоисточној Европи и има осам суседа.

• У садашњим границама Србија постоји од 2006. године.

• Територијално питање још није решено због сукоба са албан-ским становништвом на Косову и Метохији.

1. Опишите физичко-географски положај Србије у Европи и на Балканском полуострву.2. Пронађите на географској карти координате које одређују математичко-географски положај Србије.3. На основу географских координата Србије, објасните њен положај у односу на Екватор и Гринич.

Питања и задаци

Балканско полуострвоКоридори 10 и 7Границе СрбијеАдминистративна подела

Кључни појмови

Покушајте да набројите и оста-ле државе Европе које су по површини веће од Србије.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

20

Пр о верите, обновите, научите!

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

ПРОВЕРИТЕ:ПРОВЕРИТЕ:А

Повежите координатне тачке из леве колоне са називима у десној колони. Обележите их на немој карти.

1.

а) 41º 51‘ Nб) 18º 49‘ Eв) 23º 00‘ Eг) 46º 11‘ N

БезданРестелицаСуботицаСребрна глава

2. Србија има повољан економско­географски положај. Зашто?

Република Србија има површину 88.361 км2.

Србија је балканска, панонска и подунавска држава.

Дунав нема велики значај за Србију.

Србију пресеца екватор.

3.Дате су четири тврдње. Ако је тачна заокружите слово Т, ако је нетачна заокружите слово Н.

Т­­­­­­Н

Т­­­­­­Н

Т­­­­­­Н

Т­­­­­­Н

Пр о верите, обновите, научите!

21

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

КОРАК НАПРЕДКОРАК НАПРЕДД

СРБИЈА­–­ИЗЛОЖБА

Направите пано „Србија“ и изложите у холу школе. Приредите малу изложбу на којој ћете приказати фотографије и цртеже појединих крајева своје отаџбине.

ОБНОВИТЕ:ОБНОВИТЕ:Б

РАЗМИШЉАЈТЕ као географ:РАЗМИШЉАЈТЕ као географ:В

ВЕЖБАЈТЕ као географ:ВЕЖБАЈТЕ као географ:Г

Допуните­реченицу.

Нацртајте­нему­карту­Србије­и­обојите­је­бојама­наше­заставе.Следећа­питања­урадите­на­својој­немој­карти.

За Београд се каже да је „лука“ на два мора, јер се пловидбом Дунавом може стићи до Црног и Северног мора. Објасни.

Србија се јужно од Саве и Дунава налази на полуострву,

а северно у низији.

а.­Обележите картографским знацима граничне прелазе: Кладово, Хоргош, Димитров­град, Ђенерал Јанковић, Врбница, Бајина Башта и Шид.

б. Упишите на немој карти називе држава са којима се Србија граничи.

1.

1.

1.

ГЕОГРАФИЈА8

Наш пр ви ути сак о ме сту у ко ме ра ни је ни смо би ли нај че шће је по ве зан са при ро дом. При по врат ку, ти опи си се од но се на пла ни ну, ре ку, је зе ро, шу му или не ки де таљ ко ји је био упе ча тљив. Та кви су во до па ди, пе ћи не, рет ке пти це или биљ ке, вре мен ске не при ли ке, итд. Ср би ја има та кву при ро ду због ко је не тре ба да се сти ди, на про тив, то је дар ко ји би сва ко по же лео. Шта ви сма тра те нај леп шим осо би на ма природe?

Извор Велико врело под Бељаницом

Природне одлике Србије

Тема III

24

Ђеравица

1.ПОСТАНАК И ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАСПОРЕД ГЛАВНИХ РЕЉЕФНИХ ЦЕЛИНА

Основ но о ре ље фу

У ре ље фу на ше зе мље се из два ја ју две пот пу но раз ли чи те при­род не це ли не. Ни зиј ска област на се ве ру је део Па нон ског ба се на, са над мор ским ви си на ма од 70 до 100 m. Ју жно од ње је пла нин ска област, са чи ње на од по бр ђа, као и пла ни на ни ских и сред њих ви­си на. Тек ма ли део Ср би је чи не пла нин ски вр хо ви пре ко 2000 m, углав ном, у ју го за пад ном и ис точ ном де лу. Нај ви ши од њих, Ђе-ра ви ца, ви сок је 2656 m, и на ла зи се на Про кле ти ја ма. Нај ни жа тач ка Ср би је је тро ме ђа са Ру му ни јом и Бу гар ском и на ла зи се на сре ди ни то ка Ду на ва код ушћа Ти мо ка. Ње на над мор ска ви си на је 28 m.

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Профил Србије од најниже до највише тачке

500m

1.000m

1.500m

2.000m

2.500m

Тим

ок (1

00m

)

Тро

међа

(28m

)

Рта

њ (1

.565

m)

Јуж

на М

орав

а (1

60m

)

Јас

треб

ац (1

.491

m)

Пож

ар (1

.200

m)

Коп

аони

к (1

.700

m)

Топ

лица

(500

)

Иба

р (4

80)

Газ

ивод

е (70

0)

Сув

а пл

анин

а (1

750m

)

Стре

очка

пла

нина

(2.4

00m

)

Деч

анск

а Би

стри

ца (9

00)

Бел

и Др

им (4

50m

)

Ђера

вица

(2.6

56m

)

Се ти те се си ла ко је уче ству ју у ства ра њу ре ље фа. Оне су ме-ђу соб но су прот ста вље не. Док јед не фор ми ра ју нај круп ни је об-ли ке ре ље фа, до тле оне дру ге по рав на ва ју све не рав ни не на Зе мљи, тру де ћи се да их до ве ду до мор ског ни воа. Ево при ли ке да се упо зна мо са на стан ком ре ље фа Ср би је и оним про це си-ма ко ји га не пре кид но ме ња ју.

25

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Тек тон ски по кре ти и ре љеф

Пре ма ге о ло шким и ге о мор фо ло шким ис тра жи ва њи ма ре љеф на ше зе мље је ре зул тат ду го трај них про це са у зе мљи ној ко ри ју­жне Евро пе. Уну тра шњим си ла ма се вр ши не пре кид но по ме ра ње огром них де ло ва зе мљи не ко ре – пло ча, као и ма њих – бло ко ва. Тим тек тон ским по кре ти ма се ства ра ју нај круп ни ји об ли ци у ре­ље фу. То су оке ан ски ба се ни и кон ти нен ти, али и мор ски, је зер ски ба се ни, пла ни не и ко тли не. Вре мен ски пе ри од ко јим они на ста ју ме ри се сто ти на ма хи ља да и ми ли о ни ма го ди на. На ро чи ту ва­жност има ју оро ге ни по кре ти или оро ге не зе, раз до бља ин тен­зив ни јег су да ра ња пло ча и из ди за ња коп на на том кон так ту. Та ко се ства ра ју ни зо ви пла ни на, од но сно пла нин ски вен ци ко ји мо гу до сти ћи ду жи ну и не ко ли ко хи ља да ки ло ме та ра. За раз ли ку од њих, по сто је пла ни не на ста ле вер ти кал ним кре та њем бло ко ва у ли тос фе ри, дуж ду бо ких пу ко ти на, ра се да. Из ди за њем и спу шта­њем су сед них бло ко ва фор ми ра ју се гро мад не пла ни не и ко тли не.

Нај круп ни ји об ли ци у ре ље фу Ср би је

У за ви сно сти од на чи на и вре ме на по стан ка, у на шој зе мљи се из два ја ју не ко ли ко ге о тек тон ских је ди ни ца. По че так се ве же за пра о ке ан Те тис ко ји је по сто јао на ме сту са да шњег Сре до зем ног мо ра и до пи рао да ле ко на ис ток, до Ин до не зи је. Он је раз два јао две ста бил не ма се, Евро а зиј ску и Африч ку пло чу. При бли жа ва­њем ових пло ча и из ди за њем оке ан ског дна из ме ђу њих, ство­ре но је нај ста ри је коп но у Ср би ји, на зва но Срп ско-ма ке дон ска ма са. Ис точ но и за пад но од ње га ду го су по сто ја ла из дво је на мо ра у ко ји ма су та ло же не де бе ле на сла ге се ди ме на та. У вре ме Алп ске оро ге не зе, сна жним боч ним при ти ском са за па да, на до­ди ру са Срп ско­ма ке дон ском ма сом ства ра ју се пла нин ски вен ци Ди на ри да. Исто вре ме но, тај при ти сак се пре но си на ис ток, ка Евро а зиј ској пло чи. То до во ди до на би ра ња сло је ва и из ди за ња Кар пат ско-бал кан ских пла ни на. Тр пе ћи ја ке при ти ске са ис то ка и са за па да, Срп ско­ма ке дон ска ма са се раз ла ма ства ра ју ћи ду­бо ке ра се де. Из ме ђу тих ра се да се из ди жу пла ни не и ства ра ју ко­тли не. Исти про цес, али мно го ве ћих ди мен зи ја за хва та до дир не де ло ве три нај ве ћа пла нин ска вен ца, Алпa, Динаридa и Карпатa. Тим про це сом се вр ши убр за но спу шта ње коп на и фор ми ра ње Па нон ског ба се на. Он се по сте пе но ис пу ња ва во дом фор ми ра ју­ћи исто и ме но мо ре. Вре ме ном оно гу би ве зу са оке а ном на за па ду и пре тва ра се у је зе ро. Пот пу но ису ши ва ње Па нон ског ба се на је за вр ше но пре око 600.000 го ди на. Та да је во да оте кла ка ис то ку уским про ла зом кроз Кар па те на ме сту са да шњег Ђер да па. То је и вре ме ка да се у пот пу но сти фор ми ра реч на мре жа на овом про сто ру, а Ду нав, иако нај мла ђи, по ста је глав ни ток.

Панонско море пре 10 милионагодина

Праокеан Тетис

геотектонске јединице – крупни облици у рељефу настали тектон-ским покретима у исто време и под истим условима. Оне обједињују већи број планина или седимента-ционе басене великих димензија.

Непознате речи

Кошице

Будимпешта

БратиславаБеч

ЗагребСуботица

Нови Сад

БеоградБањалука

Тузла

Марибор

26

ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Геотектонска карта Србије

27

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Ве ли ки зна чај у фор ми ра њу ре ље фа је имао и вул ка ни зам. Ње го во при су ство по твр ђу ју мно го број не маг мат ске сте не, али и очу ва не вул кан ске ку пе и кра те ри. С об зи ром на то да овај про­цес ви ше ни је ак ти ван, об ли ке у ре ље фу ко ји под се ћа ју на ње го во не ка да шње при су ство на зи ва мо па ле о вул кан ским. Ових по ја ва има у око ли ни Но вог Па за ра (Ђур ђе ви сту по ви), Ко сов ске Ми­тро ви це (Зве чан), Гор њег Ми ла нов ца (Остро ви ца), Вра ња (Об­лик, Грот), Бо ра (Тил ва Ња гра).

Спо ља шње си ле и ре љеф

Упо ре до са деј ством тек тон ских по кре та и ства ра њем круп них об ли ка ре ље фа, на коп ну де лу ју и спо ља шње си ле. Да ни је њих, са вре ме ни из глед Зе мље би био пот пу но дру га чи ји, на лик Ме­се цу. Сун че ва то пло та, ве тар, во да, па и жи ви свет, не пре кид но убла жу ју цр те ре ље фа и урав њу ју га. Про це си ко ји на ста ју под њи хо вим ути ца јем су еро зи ја и аку му ла ци ја. У ово ме се на ро чи то ис ти че во да. Сна гом мор ских и је зер ских та ла са се ме ња обал ска ли ни ја и ства ра ју абра зи о ни об ли ци. Тај про цес је у Ср би ји не ка да био од ве ли ке ва жно сти, на ро чи то у вре ме по сто ја ња Па нон ског је зе ра. Мно го бит ни ји и да нас вр ло ак тив ни ути цај на ре љеф има те ку ћа во да. Ре ке су те ко је еро зив ним ра дом ства ра ју про стра на уду бље ња – реч не сли во ве. Уну тар њих се ис ти чу кли су ре – Гр­де лич ка, Ђер дап ска, Си ће вач ка, ка њо ни – Дри не, Ув ца. Сво јим на но си ма ре ке ства ра ју про стра не алу ви јал не рав ни – Са ве, Ве­ли ке Мо ра ве, Ко лу ба ре. Мо же мо сло бод но ре ћи да го то во чи тав ре љеф Ср би је, осим тек то ни ке, свој из глед нај ви ше ду гу је ра ду реч них во да.

Чвр сто ста ње во де, лед, та ко ђе је ути цао на об ли ко ва ње ре ље­фа Ср би је. То се од но си на на ше нај ви ше вр хо ве ко ји су у вре ме по след њег ле де ног до ба би ли пре кри ве ни лед ни ци ма. Све до ци њи хо вог по сто ја ња су број на лед нич ка је зе ра, ду бо ке до ли не – ва ло ви и се ди мен ти на та ло же ни по обо ду тих до ли на. Ове по ја ве су нај о чи глед ни је на Про кле ти ја ма и Ша ри и на зи ва мо их гла ци­јал ним об ли ци ма.

Свој ство во де да рас тва ра креч њач ке сте не вр ло је ва жно за 9 % по вр ши не на ше зе мље ко ли ко је по кри ве но њи ма. Та ко на­ста ју кра шки об ли ци ре ље фа ко ји су нај и зра же ни ји у Кар пат­ско­бал кан ским пла ни на ма, за пад ној и ју го за пад ној Ср би ји. Од по вр шин ских кра шких об ли ка нај ви ше има вр та ча и ува ла, и тек Вртачe

Сићевачка клисура

Звечан

Објасните шта је ерозија, а шта акумулација.Да ли оне могу да постоје једна без друге?

28

ГЕОГРАФИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

не ко ли ко кра шких по ља. Под зем ни об ли ци су број ни, а не ке од пе ћи на и ја ма су по сво јој ле по ти и ду жи ни ка на ла ме ђу нај по­зна ти јим у све ту. Ту су и при род ни ка ме ни мо сто ви – пре ра сти, рет ки об ли ци ко јих је 7 у Ср би ји, а пред ста вља ју пра ву ту ри стич­ку атрак ци ју.

Нај ма њи по по вр ши ни, али вр ло жи во пи сни об ли ци ре ље фа су на ста ли ра дом ве тра. То су пе шча ре и ле сне за рав ни. На ста ли су у вре ме ле де ног до ба и по сле ње га, на го ми ла ва њем де бе лих на сла га пе ска и ле са по дну и обо ду Па нон ског ба се на (Де ли блат­ска пе шча ра, Срем ска ле сна за ра ван).

1. Набројте које су геотектонске целине у Србији настале из праокеана Тетиса.2. Који су облици рељефа у Србији настали радом спољашњих сила?3. Објасните настанак најстаријег копна у Србији.

Питања и задаци

Делиблатска пешчара

Панонска и планинска СрбијаСрпско-македонска масаКарпато-балканидиДинаридиПанонски басенВулканизамЕрозивни и акумулациони процеси

Кључни појмови

• Две нај ве ће при род не це ли не Ср би је су па нон ска и пла нин ска област.

• Нај ви ша тач ка Ср би је је Ђе ра ви ца на Про кле ти ја ма, а нај ни жа ушће Ти мо ка у Ду нав.

• Нај ста ри је коп но у Ср би ји је Срп ско-ма ке дон ска ма са, а пла ни не у окви ру ње су ра сед не.

• Алп ском оро ге не зом су на ста ле Кар пат ско-бал кан ске и Ди нар ске пла ни не. Оне су на бра не струк ту ре.

• Па нон ски ба сен је на стао по то ну ћем пла нин ских ве на ца у сред њој Евро пи и та ло же њем се ди ме на та у ње му.

• Па ле о вул кан ски об ли ци све до че о не ка да шњој вул кан ској ак тив-но сти у Ср би ји.

• Лед нич ком еро зи јом су на ста ла је зе ра на Про кле ти ја ма и Ша ри.

• Кра шком еро зи јом су на ста ла кра шка по ља – Пе штер ско, Одо ров-ско, пе ћи не – Рај ко ва, Ре сав ска, пре ра сти – Врат њан ске.

• Радом ветра настају пешчаре – Делиблатска, лесне заравни – Сремска.