9.biraci i apstinenti u srbiji

Bir

a~i i

ap

sti

ne

nti

u S

rbij

i

Bira~i iapstinenti

u Srbiji

ISBN 978-86-83767-21-2

Zoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana LogarZoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana LogarZoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana LogarZoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana LogarZoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi}, Svetlana Logar,,,,,Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi},Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi},Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi},Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi},Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni}, \or|e Vukovi},

Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti},Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti},Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti},Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti},Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, Irena Risti},Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi},Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi},Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi},Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi},Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi},

Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}Bojan \uri}, Sr|an Bogosavljevi}

UrednikZoran Lutovac

9 7 8 8 6 8 3 7 6 7 2 1 2

2

Bira~i i apstinenti u Srbiji

3

Sadr`aj

Bira~i i apstinentiu Srbiji

Beograd2007.

Zoran Lutovac (ur.), Zoran Stojiljkovi}, Zagorka Golubovi},Svetlana Logar, Zoran Pavlovi}, Aleksandra Sajc Antoni},

\or|e Vukovi}, Srbobran Brankovi}, Sre}ko Mihailovi}, IrenaRisti}, Jasna Milo{evi} \or|evi}, Milo{ Mojsilovi}, Bojan

\uri}, Sr|an Bogosavljevi}

Institutdru{tvenihnauka

4



Izdava~i:Friedrich Ebert StiftungFakultet politi~kih naukaInstitut dru{tvenih nauka

Za izdava~e:Zoran LutovacMilan PodunavacMirjana Ra{evi}

Urednik:Zoran Lutovac

Lektura i korektura:Maja An|elkovi}

Pripremaza {tampu:

APP tim, Beograd

[tampa:Libra, Beograd

Tira`:500

Beograd, 2007.

ISBN 978-86-83767-21-2

5

Sadràj

Sadràj

Zoran LutovacUvod

Zoran Stojiljkovi}Gra|ani Srbije i demokratija - izme|unezadovoljstva i nepoverenja i uslovne i oro~enepodr{ke

Zagorka Golubovi}Angaòvanost gra|ana i apstinencija upostoktobarskoj Srbiji

Svetlana LogarVrednosne orijentacije bira~a i apstinenata

Zoran Pavlovi}Uticaj izborne participacije na strukturuinteresovanja

Aleksandra Sajc Antoni}O zna~enju glasa kao ~iniocu izbornog pona{anjau Srbiji

\or|e Vukovi}Specifi~nosti izborne apstinencije u Srbiji

Srbobran Brankovi}Apstinencija u istraìvanjima javnog mnjenja:razlozi neu~estvovanja na izborima

Sre}ko Mihailovi}Apstinencija i partijska identifikacija

Irena Risti}Apstinencija kao politi~ki stav

7

9

63

81

97

113

133

151

169

193

6


Jasna Milo{evi} \or|evi}Socijalna i politi~ka homogenost izbornihapstinenata

Milo{ Mojsilovi}Odnos bira~a i apstinenta prema pitanjima granica iure|enja politi~ke zajednice

Bojan \uri}Odnos bira~a i apstinenata prema Ha{komtribunalu i pomirenju

Sr|an Bogosavljevi}Odnos bira~a prema drugim strankama ikoalicijama

205

217

237

255

7

Sadràj

Uvod

Pred nama je jo{ jedna u nizu publikacija posve}enih izu~avanjupoliti~kih stranaka i politi~kog ìvota u Srbiji koje se objavljuju u sa-radnji Friedrich Ebert fondacije sa Fakultetom politi~kih nauka i Insti-tutom dru{tvenih nauka iz Beograda.

Srbija je od uspostavljanja vi{epartijskog sistema gotovo u stalnojizbornoj kampanji - bilo da su u pitanju redovni, bilo vanredni izborina razli~itim nivoima: od lokalnih do predsedni~kih. Politi~ke stran-ke, analiti~ari, mediji, istraìva~i javnog mnjenja tom prilikom izu~a-vaju gra|ane s pravom glasa, najop{tije ih svrstavaju}i u bira~e i ap-stinente - na one koji glasaju i one koji ne glasaju iz razli~itih razloga.U izbornim kampanjama, naj~e{}e se pominju narod i gra|ani, ali tekraslojeni na bira~e i apstinente, oni odre|uju rezultat izbora i pravcepoliti~kih kretanja i, kao takvi, predmet su posebnog interesovanjaistraìva~a, medija i gra|ana uop{te.

Iako u sredi{tu interesovanja, pre svih, medija, ali i {ire publike,bira~i i apstinenti izu~avaju se vrlo retko sistematski i produbljeno.Veoma ~esto, dobijamo pojednostavljenu sliku o njima, upro{}eneklasifikacije prilago|ene prose~nom konzumentu medijske stvarno-sti. Pri tome, nije samo sveden jezik i stil koji se nudi gra|aninu, negose, neretko, plasiraju i {aroliki kriterijumi na osnovu kojih se klasifiku-ju, svrstavaju, grupi{u, a potom i tuma~e, kako oni sami, tako i njiho-vi postupci ili opredeljenja.

Mnogo je pitanja za koja {ira publika misli da zna odgovor, zakoja veruje da nisu potrebna istraìvanja, ~ak ni neka naro~ita pa`nja,da je dovoljan zdrav razum kako bismo dobili valjan odgovor. Isku-stvo nam, me|utim, govori ne{to sasvim drugo: naizgled bliske namteme izmi~u na{oj pa`nji, pa ~ak i pa`nji onih koji bi o njima moglidosta toga da nam kaù. Otuda i poku{aj da se jednom ovakvompublikacijom pokrene produbljenije izu~avanje bira~a i apstinenata.Ova publikacija bi mogla da podstakne sve one koji se ovom proble-matikom bave neposredno ili posredno da zagrebu po povr{ini naiz-gled o~iglednih pojava i doga|aja i svima nam pomognu da ih boljerazumemo.

8


Autori ovog zbornika upravo nam pomaù da se sa vi{e pa`njeosvrnemo na bira~e i apstinente u Srbiji kako bi smo ih bolje razume-li, a preko njih, i na{e dru{tvo, pojave i zbivanja u njemu. [ta je to {tonas ~ini bira~ima ili apstinentima? Zbog ~ega se gra|ani opredeljujuza jednu ili drugu politi~ku opciju? [ta je to {to ih ~ini zadovoljnim ilinezadovoljnim i {ta od toga presudno uti~e na njihovo politi~ko opre-deljenje? Kako gra|ani Srbije poimaju demokratiju i kako je vrednu-ju? Kako gledaju na proces tranzicije, na njegove posledice i per-spektive? Kakav je socijalno-psiholo{ki profil bira~a i apstinenata ikakvo dru{tvo i dràvu èle? Kako su vrednosno orijentisani bira~i iapstinenti i kako uti~e izborna orijentacija gra|ana na strukturu njiho-vih interesovanja? [ta bira~i i apstinenti zameraju politi~arima, a u~emu ih podràvaju? Imaju li poverenja u dràvu i njene institucije?Koliko su spremni da se angaùju i u kojoj meri? Kako gledaju nasopstveni poloàj i perspektivu? Kakve su socijalne i demografskekarakteristike bira~a i apstinenata i kakav je njihov odnos prema klju~-nim politi~kim i {irim dru{tvenim pitanjima?

To su samo neka od pitanja koja se postavljaju u ovom zborniku.Na pojedina se nude odgovori, nekim pitanjima se samo na~inju {ireteme, a na neka se nadovezuje niz drugih pitanja. Sve u svemu, do-voljno za otvaranje stru~ne, pa i op{te javne debate o mestu i ulozigra|anina u politi~kom sistemu i dru{tvu uop{te, o odnosu politi~kihstranaka i gra|ana, o nezainteresovanosti za politiku, apatiji, fenome-nu apstinencije, glasa~ima, bira~ima i angaòvanim gra|anima...

Zoran Lutovac

U Beogradu, avgusta 2007.

9

Gra|ani Srbije i demokratija - izme|u nezadovoljstva inepoverenja i uslovne i oro~ene podr{ke

Zoran Stojiljkovi}Fakultet politi~kih nauka, Beograd

Gra|ani Srbije i demokratija -izme|u nezadovoljstva inepoverenja i uslovne i

oro~ene podr{ke

SaètakDemokratija danas u Srbiji ne uìva status, konsenzusom pri-

hva}enog, najboljeg poretka, niti ima tretman urgentnog cilja iklju~ne vrednosti. Da je demokratija, uz sve mane i ograni~enja,najbolji poredak misli tek ne{to manje od polovine gra|ana Srbi-je. Istovremeno, dobro funkcionisanje demokratije prvi je izbor icilj za svakog jedanaestog ispitanika. U uslovima tegobne, u veli-koj meri zakasnele i deformisane, tranzicije i masovno ra{irenogose}anja gubitni{tva i egzistencijalne iznudice, dobijeni rezultati ine predstavljaju neko naro~ito iznena|enje. Zabrinjava, me|utim,nalaz da, gotovo sedam godina nakon zapo~etih demokratskihpromena, "dru{tveni puls" gra|ana Srbije u sve ve}oj meri obele-àvaju gubitak energije za promene i poverenja u demokratskepoliti~ke aktere, ali i dru{tvo (trust in society), uklju~uju}i i sprem-nost na samoangaòvanje i solidarnost. Plitka i uslovna podr{kademokratiji, rezultat je i prisutnog i ra{irenog autoritarnog nasle|ai mentaliteta. No, iz nesigurne, protodemokratske pozicije gra|a-na ne treba zaklju~iti da u Srbiji neku realnu {ansu i podr{ku imajuotvoreno nedemokratski reìmi. Suprotno, sasvim je izvesno da}e, pod pretpostavkom kona~nog odre|enja statusa Kosova i de-finisanja dràvnog okvira i identiteta (koje ne bi bilo preteranofrustriraju}e), kao i stabilizovanja razvoja i rasta standarda, rasti ispremnost da se postigne konsenzus oko prihvatanja vizije Srbijekao pravne, demokratske, socijalno odgovorne i u evropske inte-gracije uklju~ene dràve i dru{tva.

Klju~ne re~i: demokratija, tranzicija, poverenje, vlast, politika

10


Tranzicija iz monoorganizacionih, jednopartijskih, ideolo{kih i auto-ritarnih reìma u pluralne, kompetitivne i demokratske poretke poka-zala se daleko sloènijim i neizvesnijim procesom, sa daleko ve}omsocijalnom cenom, nego {to su to analiti~ari i, posebno, gra|ani ze-malja u tranziciji o~ekivali i èleli. Status, sudbina, ali i {anse liberal-no-predstavni~ke demokratije i njenih razli~itih modaliteta u Srbiji,unutar tranzicionog okvira i klju~a, bili su predmet analize u seriji odsedam CeSID-ovih istraìvanja, sprovedenih tokom 2005, 2006. i 2007.godine. U fokusu ovih istraìvanja, bile su, zapravo, linije politi~ko-partijskih podela posmatrane iz ugla i vizure gra|ana Srbije. Status i{anse demokratije razmatrani su, dakle, kroz prizmu razli~itih politi~-kih profila, kapaciteta i socijalnih pozicija i stavova koje zauzimajugra|ani Srbije. Unutar "demokratskog kompleksa", analizirana su ~e-tiri uà problemska kruga: 1- stavovi o demokratiji i njenom funkcioni-sanju; 2 - raspodela mo}i i stepen poverenja u klju~ne politi~ke isocijalne aktere; 3 - sklonost gra|ana nedemokratskim merama i re-ìmima i 4 - poèljni model demokratije, dràve i dru{tva.

Polazno i krajnje sumarno, mogli bismo konstatovati da se odnosgra|ana Srbije prema demokratiji koja se, u tegobnom socijalnomokruènju, ne vidi kao klju~ni i urgentni cilj i vrednost, kre}e izme|unezadovoljstva, sumnji i nepoverenja i uslovne i oro~ene podr{ke.Pritom, nemogu}e je govoriti o gra|anima, njihovom licu i socijal-nom portretu, u jednini. Srbija je jo{ uvek duboko podeljena; ona imabar ~etiri svoja lica.

Jedno, liberalno-demokratsko, odlu~no je okrenuto ka budu}no-sti. Drugo, autoritarno i socijal-nacionalno, zagledano je u pro{lost.Tre}e, nacional-demokratsko, neodlu~no je: ono bi u budu}nost stal-no se, me|utim, preispituju}i i povremeno se osvr}u}i unazad, veru-ju}i da }e tako i sti}i gde je naumilo. êtvrto, nemu{to, odavno jeprestalo da, nad svim onim {to nam se de{ava, stavlja upitnik.

Svi me|usobni aran`mani, promene odnosa snaga i politi~ki raz-vodi i brakovi jo{ su u igri, pa je u Srbiji, bar na kratak rok, svakapri~a jo{ uvek mogu}a.

1. Vladavina nekredibilnih aktera u protodemokratskomdru{tvu

Sadràj nalaza o stepenu (ne)poverenja u politi~ke i civilne akterei institucije, distribuciji vlasti i mo}i, kao i prihva}enosti demokratije u

11


3931 29 30 28 27

2318

2733

37 3935 34

42 44

59

43 4035

35 34

0

10

20

30

40

50

60

70

PoverenjeNepoverenje

Vojs

ka

Pol

icija

Pre

dsed

nik

Srb

ije EU

Sud

stvo

Pre

mije

r

Vla

da

NV

O

Sin

dika

ti

Pol

iti~k

e pa

rtije

Sku

p{tin

a

Srbiji, dobijenih istraìvanjima, mogli bi se, sumarno, predstaviti kaosvest o vladavini nedovoljno kredibilnih aktera i institucija u tek proto-demokratskom dru{tvu, odnosno, pomalo cini~nom konstatacijom,da demokratija (jo{) ne stanuje ovde.

Uru{eno poverenje

Jedanaest analiziranih aktera i institucija bi se, polaze}i od stepe-na poverenja koje uìvaju me|u gra|anima, mogli svrstati u ~etiri gru-pe ili kategorije.

Grafikon 1: Poverenje u aktere i institucije (april 2006)

Prvu grupu - "{ampione nekredibilnosti" ~ine akteri i institucije pre-ma kojima nepoverenje znatno preteè nad zna~ajnim, delimi~nim ivelikim poverenjem. Veoma je indikativno da nju ~ine politi~ke stran-ke i Skup{tina Srbije, odnosno njeni poslanici kao narodni izabranici.

Strankama i Skup{tini ni{ta ne veruje izme|u dve petine i polovinegra|ana, a u znatnoj meri, poverenje im ukazuje tek svaki ~etvrti gra-|anin. Razliku do 100 odsto ~ine gra|ani koji imaju malo, nedovolj-no poverenja, ili koji o odre|enom akteru nemaju formiran stav.

U drugu grupu, aktera kod kojih nepoverenje, ipak, preteè nadpoverenjem, spadaju Vlada i njen premijer Vojislav Ko{tunica, na jed-

12


noj, i civilni akteri - sindikati i NVO, na drugoj strani. Poverenje ne{tomanje od tre}ine gra|ana pra}eno je, u slu~aju NVO i sindikata, ipostojanjem velikog broja gra|ana i gra|anki - njih petine, koji oovim organizacijama nemaju formiran stav.

Tre}u grupu ~ine pojedinci i institucije kod kojih je poverenje ne-{to ve}e od nepoverenja. U ovom istraìvanju, re~ je, pre svega, osudstvu - tre}oj grani vlasti, prema kojoj je poverenje i nepoverenjeprakti~no izbalansirano. Evropska unija, po svim dosada{njim istraì-vanjima vi|ena kao poèljna ekonomska i politi~ka destinacija, zakvalifikovanu ve}inu gra|ana Srbije, uìva tek ne{to ve}e poverenjeod nepoverenja (39% : 35%), {to re~ito govori o stepenu poverenja ielana sa kojim se ide ka EU.

Predsednik Srbije, Boris Tadi}, u koga poverenje ima dve petine,a ne veruje mu tre}ina gra|ana, prakti~no je na granici izme|u ove inaredne grupe koju ~ine akteri kod kojih poverenje znatno preteènad nepoverenjem.

Tu, ~etvrtu grupu, u ovom istraìvanju ~ine "represivni dràvni apa-rati" (Luj Altiser) - policija i, naro~ito vojska, gde je poverenje vi{e odtri puta ve}e od nepoverenja (59% : 18%). Izgleda da se, me|u gra-|anima Srbije, radi o rasprostranjenoj, istina, u poslednjoj deceniji,opadaju}oj ljubavi i poverenju prema uniformi. Posebno ako se uvidu imaju i sve{teni~ke mantije i lekarski mantili, odnosno jo{ zna~aj-niji stepen poverenja u Crkvu, ali i obrazovne i zdravstvene institucije- radi se o rezultatima dobijenim ranijim istraìvanjima. Istovremeno,logi~no je da, u tranzicionim vremenima, od deficita legitimnosti prei vi{e boluju politi~ki i ekonomski akteri i ustanove, odgovorne zanizak standard i kvalitet ìvota, nego institucije i akteri odgovorni zabezbednost i "pomo} i brigu o duhu i telu".

Svojevrsnu potvrdu ovom stavu predstavlja i niska korelacija izme-|u radno-svojinskog statusa, pa i partijske i izborne orijentacije (Ck= 0,22) i odnosa prema vojsci i policiji. Na drugoj strani, zna~ajnakontigencija postoji izme|u izborne orijentacije i stava prema Tadi}u(Ck = 0,52), Ko{tunici (Ck = 0,4), kao prema EU (Ck = 0,44) i NVO(Ck = 0,37).

Zna~ajan, indikativan izuzetak u odnosu na vojsku ~ini daleko ve-}e nepoverenje od poverenja koje pokazuju pristalice LDP-a êdeJovanovi}a (50% : 17%). U vojsku ne{to ve}e nepoverenje od prose-ka pokazuju privatni vlasnici (30%), u~enici i studenti (21%) i, pomalo

13


neo~ekivano, poljoprivrednici - njih ~etvrtina. Na drugoj strani, vojscinajvi{e veruju doma}ice i penzioneri.

Natprose~no nepoverenje prema policiji, pored pristalica LDP, po-kazuju i, iz poznatih razloga - nerasvetljenih ubistava sa politi~kompozadinom, pristalice SPO (38% : 27%).

U sudstvo natprose~no ne veruju, pored "standardno nepoverlji-vih" pristalica LDP, i dve petine simpatizera opozicionih radikala. Ne-{to iznad proseka, u sudove, pak, veruju pristalice SPS, PSS i DSS.Poseban, u odnosu na sudstvo specifi~an, jeste stav pristalica NoveSrbije - oni su, istovremeno, i natprose~no kriti~ni (52%), ali i ukazujunatprose~no poverenje (42%), dakle, sudovi i sudije ih ne ostavljajuravnodu{nim.

U odnosu na, izbornom orijentacijom u zna~ajnoj meri zasi}en,stav prema EU (Ck = 0,44), ispitanici se mogu svrstati u tri grupe.

Prvu ~ine pristalice stranaka biv{eg re`ima - socijalista i radikalakoji pokazuju natpolovi~no nepoverenje prema EU: 57% pristalicaSPS i ~ak 61% radikala. Istovremeno, kakvo-takvo poverenje u EUima svaki peti radikal i tek svaki deveti socijalista.

Drugu grupu, grupu izbalansiranog poverenja i nepoverenja, ~ineneodlu~ni i apstinenti, pri ~emu je nepoverenje ne{to ve}e od pove-renja kod ispitanika koji najavljuju izbornu apstinenciju (35% : 30%), apoverenje kod (jo{)neodlu~nih (38% : 33%).

Tre}u grupu ~ine pristalice svih drugih partija kod kojih je, sa izu-zetkom PSS, udeo onih koji veruju EU natpolovi~an. Unutar ove gru-pe, mogu se, dalje, formirati dve podgrupe: podgrupa gotovo po-stignutog konsenzusa oko podr{ke i poverenja u EU (pristalice DS,LDP, pa i vladaju}ih SPO i G17 plus) i podgrupa stranaka kod kojihpoverenje u EU ne prelazi tri petine (pristalice vladaju}ih DSS i NS).

Predsedniku Tadi}u, ne{to iznad proseka (Ck = 0,27), veruju slu-`benici, stru~njaci i studenti, a, ne{to vi{e od drugih, ne veruju muradnici i seljaci. No, on, vi{e od svih drugih, deli gra|ane zavisno odnjihove izborne orijentacije (Ck = 0,52). U Tadi}eve pristalice, ta~nijeone koji mu bar delimi~no veruju, pored pristalica DS (88%), spada itri ~etvrtine pristalica LDP i G17 plus, stranaka ~iji su simpatizeri, naj-~e{}e, ranije bili glasa~i DS, ali i pribli`no dve tre}ine pristalica vlada-ju}ih SPO, DSS i NS. Prose~no poverenje u Tadi}a pokazuje dve pe-tine neodlu~nih i jo{ manje - tre}ina pristalica PSS i apstinenata. Tadi-}u, me|utim, kako-tako veruje i svaki sedmi radikal i tek svaki jeda-naesti socijalista.

14


Tek ne{to manje od Tadi}a, bira~ko telo deli stav (ne)poverenjaprema Vojislavu Ko{tunici (Ck = 0,4). Sem kod pristalica "svog" DSS(87%), Ko{tunica ima "prolaz", natpolovi~no, kod pristalica G17 plusi PSS. Njegov "problem" jesu pristalice radikala, socijalista i apstinen-ti. No, on je "prava mora" za pristalice LDP: od njih deset, sedam munimalo ne veruje. Ina~e, Ko{tunici ne{to manje od proseka (Ck =0,23) veruju, o~ekivano, nezaposleni, kao i zaposleni kod privatnika,u~enici i studenti, a ne{to vi{e penzioneri i zaposleni u dràvnomsektoru.

Vlada Srbije u velikoj meri sledi sudbinu svog premijera. Njoj, reci-mo, najmanje veruju tehni~ari i radnici. No, i na stav o Vladi najvi{euti~e izborna orijentacija. Vlada uìva natpolovi~no poverenje prista-lica stranaka vlasti - pre svega DSS, kao i pristalica PSS i to bezobzira na njen aktuelan sukob sa Kari}ima. Indikativno je da ne{tove}e poverenje od nepoverenja u Vladu pokazuju aprila 2006. godinei pristalice DS (36% : 29%). Vladi koliko-toliko veruje i ~etvrtina neod-lu~nih i petina apstinenata i pristalica radikala i socijalista.

I ovoga puta su najkriti~nije pristalica LDP - tek svaki osmi od njihbar delimice veruje Vladi.

NVO, tako|e, u znatnoj meri dele izborno telo (Ck = 0,37). Kao iu ranijim istraìvanjima, natpolovi~no poverenje u njih imaju pristalicegra|ansko-demokratskog bloka: LDP (63%) i DS (60%), kao i nacio-nalno-demokratskog, vladaju}eg NS (48%).

Na drugoj strani, njima natpolovi~no ne veruju pristalice socijal-nacionalnih SRS (60%), SPS (52%), kao i PSS (50%). I u pogledu tipaveze radno-svojinskog statusa i stava prema NVO (Ck = 0,33) nemazna~ajnih promena: NVO na nivou proseka podràvaju radnici i tehni-~ari a natprose~no slu`benici, stru~njaci i, posebno, natpolovi~nou~enici i studenti (52%).

Suprotno prethodnim akterima, stav prema sindikatima u celini(ali ne i prema pojedinim od njih) u slaboj je vezi sa izbornom orijen-tacijom ispitanika (Ck = 0,27).

U dlaku je isti intenzitet veze obrazovanja i radno-svojinskog statu-sa sa stavom gra|ana prema sindikatima. Indikativno je, me|utim,da ve}e poverenje od nepoverenja pokazuju pristalice malih strana-ka, prete`no socijaldemokratske orijentacije (61% : 20%), DS (42% :29%), kao NS i G17 plus (37% : 26%), pa i socijalista (33% : 20%).Natprose~no nepoverenje pak pokazuju potencijalni apstinenti (38%

15


: 20%), pristalice radikala (43% : 30%) i, posebno, "antisindikalni"sim-patizeri SPO i LDP (44% : 6%). Natprose~no poverenje u sindikatepokazuju gra|ani sa vi{im i visokim obrazovanjem, zapravo, jedine trikategorije kod kojih je poverenje u sindikate ne{to iznad nepoverenjajesu slu`benici (41% : 30%), stru~njaci (34% : 33%) i u~enici i studenti(31% : 27%).

Na drugoj strani, najve}e nepoverenje, uz prose~no poverenje,pokazuju nekada{nja sindikalna upori{ta i oaze, odnosno pripadnicigrupa koje sindikati nisu uspeli da za{tite od udara tranzicione rece-sije - pre svih KV i VKV radnici i tehni~ari (39% : 29%).

Kada je o partijama re~, uticaj izborne orijentacije na stav o parti-jama (Ck = 0,37) izraàva se preko uticaja obima i intenziteta njihovepartijske identifikacije. O~ekivano, najve}e nepoverenje prema parti-jama pokazuju apstinenti (55%), neodlu~ni (50%), kao i pristalice no-voformirane "partije novog tipa" - LDP (44%). Interesantno je da parti-je uìvaju najve}e poverenje me|u privatnim vlasnicima (43%) {to,verovatno, govori i o nasle|u uzajamno povezanih poslovnih interesapreduzetnika i partijskih vrhu{ki.

Odnos prema Republi~kom parlamentu, instituciji koja zbog duhanagodbi, cenkanja i trgovine mandatima i podr{kama, ima najve}ideficit legitimiteta, uslovljen je, pre svega, odnosom koji stranka, ko-ju gra|anin podràva, ima prema vlasti (Ck = 0,3). Tako, o~ekivanonatprose~no negativan stav prema Parlamentu imaju pristalice novo-formirane, vanparlamentarne LDP (75%), opozicionih radikala (50%),kao i poluopozicionih socijalista i apstinenata (48%). Na drugom po-lu, natprose~no poverenje u Skup{tinu pokazuju pristalice vladaju}ihDSS (53%), SPO (50%) i u jo{ manjoj meri G17 plus (38%).

Nalazi istraìvanja, vr{enog juna 2007. godine, dakle nakon odrà-nih, sedmih po redu parlamentarnih izbora i formiranja, posle gotovo~etiri meseca dugog i na momente dramati~nog, ~ak mu~nog proce-sa koalicionog pregovaranja (cenkanja), nove, ve}inske vlade demo-kratskog bloka, pokazuju dalji pad i uru{avanje poverenja u politi~keaktere i dru{tvene institucije.

Za ne{to vi{e od godinu dana zabeleèn je dalji pad poverenjakoji se kre}e od pribli`no 5% kod institucija koje su i ina~e uìvalenajniè poverenje (parlament, NVO) do ~ak petnaestak odsto u slu-~aju vojske, policije i sudstva.

16


Od 10 ispitanih institucija i aktera sistema, poverenje je natpolo-vi~no samo u slu~aju Crkve; u slu~aju dràve Srbije i vojske poverenjeje ipak ve}e od nepoverenja, a u slu~aju predsednika Republike Srbi-je, policije i nevladinih organizacija nepoverenje je za 8 do 12% ve}eod poverenja. Na drugoj strani, u slu~aju Vlade, predsednika Vlade isudstva nepoverenje je duplo ve}e od poverenja, dok je u slu~ajuSkup{tine nepoverenje tri puta ve}e od poverenja.

Grafikon 2. Ne/poverenje u dru{tvene institucije i aktere (u %)jun 2007

Gledano u celini, prose~na ocena (ne)poverenja u institucije jeblizu trojke, ali zahvaljuju}i prvenstveno poverenju gra|ana u Crkvu,dràvu Srbiju i vojsku.

Ko vlada Srbijom

Rezultati istraìvanja iz prole}a 2005. i 2006. godine, pokazuju da,po mi{ljenju gra|ana, postoji svojevrsni trijumvirat vlasti u Srbiji. Uovom trijumviratu oficijelni politi~ki akteri i institucije, koji ina~e uìva-ju mali kredibilitet i nedovoljno poverenje, drè ne{to vi{e od tre}ineakcija vlasti. Izvr{na vlast - Vlada (13%) i njen predsednik (3%) imaju

14

25

28

37

39

42

46

47

48

48

24

33

29

38

30

27

33

31

29

34

62

42

43

25

31

31

21

22

23

18

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Crkva

Država Srbija

Vojska

NVO

Predsednik Republike

Policija

Vlada

Predsednik vlade

Sudstvo

Skupština

Nepoverenje

Ni nepoverenje nipoverenje

Poverenje

17


gotovo jednaku mo} i uticaj, kao i politi~ke stranke (15%) i Parlament(3%). Da predsednik Srbije Boris Tadi}, koji u krugu politi~kih akterauìva najve}e, istina tek polovi~no poverenje, vlada Srbijom misli teksvaki pedeseti ispitanik.

Drugu tre}inu "vlasti u senci" drè vlasnici velikih preduze}a (8%) ijo{ pre kriminalci (22%). Nalaz da gotovo ~etvrtina gra|ana smatrada Srbijom vladaju kriminal i kriminalci, {to je pojedina~no i naj~e{}iodgovor, zvu~i krajnje alarmantno.

On re~ito govori o stavu gra|ana o meri ra{irenosti kriminala ikorupcije i uticaju koji kriminogene strukture imaju u Srbiji. Radi se,ujedno, i o negativnoj oceni koju gra|ani daju merama preduzetimna njihovom suzbijanju. O~ito da kriminal nije samo stvar podzemlja -krugova izvan javnih i politi~kih institucija nego da, po mi{ljenju veli-kog broja gra|ana, deluje i unutar njih. Izgleda da gra|ani Srbije imnoge privrednike i politi~are naprosto percipiraju kao "kriminalce ilopuè". Izvesnu, slabu utehu predstavlja ~injenica da je, u prole}e2005. godine, udeo gra|ana koji smatraju da kriminalci vladaju Srbi-jom bio za pet posto ve}i nego godinu dana kasnije.

Najzad, da vlast "ne stanuje ovde", odnosno da je fakti~ka mo}odlu~ivanja u rukama klju~nih aktera me|unarodne zajednice, mislipetina gra|ana, {to je jasan refleks jo{ uvek nezavidne politi~ke iekonomske pozicije zemlje.

Grafikon 3: Ko vlada Srbijom

2722

1920

1315

1313

78

5333

22

0 5 10 15 20 25 30

Prole}e 2006.

Prole}e 2005.

Predsednik Srbije

Skup{tina

Premijer

Vlasnici preduze}a

Vlada

Politi~ke partije

Me|. zajednica

Kriminalci

18


Pore|enje sa prethodnom, 2005. godinom pokazuje i da, uz ma-nje oscilacije, raspored mesta u distribuciji mo}i ostaje nepromenjen.

Stavovi o distribuciji mo}i i vlasti su, tako|e, najpre uslovljeni iz-bornom orijentacijom (Ck = 0,35). Tako, recimo, stav o vladavini kri-minalaca o~ekivano natprose~no podràvaju pristalice opozicionogSRS (31%) i apstinenti (27%) kao i "obave{teni" zaposleni kod privat-nika (28%) i seljaci (25%).

Da klju~ni akteri me|unarodne zajednice vladaju Srbijom natpro-se~no misle pristalice stranaka biv{eg reìma - radikala (28%), i po-sebno socijalista, njih gotovo polovina (46%).

Aktuelnu politi~ku vlast, Vladu i njenog premijera, kao "klju~neigra~e" natprose~no vide kriti~ne pristalice LDP (33% Vladu i svih 20%premijera Ko{tunicu) ali i pragmati~ni glasa~i NS (po 16% Vladu ipremijera).

Vladavinu partija - partokratiju, vi{e od drugih percipiraju "realisti~-ne" pristalice G17 plus (44%) i PSS (33%), kao i glasa~i DSS (26%) iDS (21%), odnosno visokoobrazovani i tako|e indikativno zaposleniu dràvnom sektoru (20%).

Vrednosno neutralno odre|enje o vladavini vlasnika krupnih pred-uze}a, ne{to vi{e od drugih, o~ekivano, prihvataju pristalice PSS (17%)i SPO i G17 plus (13%), kao i zaposleni kod privatnika i u~enici istudenti (12%).

Interesantno je da, verovatno zbog sukoba u stranci i podele unu-tar poslani~ke grupe, pristalice SPO, daleko vi{e od drugih (12% :3%), smatraju da Parlament vlada Srbijom.

2. Limitirani aktivisti~ki potencijal i ambivalentan odnosgra|ana prema demokratiji

Spremnost na participaciju u politici, {iri socijalni aktivizam, i po-sebno ra{irenost, ~vrstina i stabilnost demokratskih uverenja gra|ana(njihova privrènost demokratskim procedurama i institucijama), sva-kako spadaju u osnovne pretpostavke procesa stabilizovanja i kon-solidovanja demokratije u Srbiji.

Aktivisti~ki potencijal gra|ana Srbije, u ovom istraìvanju, analizi-rali smo istraìvanjem i komparacijom tri grupe indikatora:

a) stavova gra|ana o sopstvenoj politi~koj kompetentnosti iuticaju na politiku;

19


b) ostvarene politi~ke participacije i civilnog angaòvanja, kaoi

c) verovatno}e izbijanja sukoba i sopstvenog angaòvanja upoliti~kim i socijalnim protestima i nemirima.

Odnos prema demokratiji je, kao i u ranijim CeSID-ovim istraìva-njima, analiziran preko dve grupe indikatora: na~elnog stava gra|anaprema demokratiji, kao i mnjenjima o njenim prednostima i ograni~e-njima u pojedinim oblastima dru{tvenog i politi~kog ìvota.

Politi~ka kompetencija i uticaj

Kao klju~ni indikator politi~ke kompetencije gra|ana, posluìo namje njihov ose}aj razumevanja i sposobnost snalaènja na trusnom,nestabilnom socijalnom i politi~kom tlu i konfliktnoj i fragmentiranojpartijsko-politi~koj sceni Srbije.

Na osnovu dobijenih nalaza, moglo bi se zaklju~iti da tre}ina gra-|ana ima ose}aj politi~ke kompetentnosti, odnosno da smatra da sujoj stvari i odnosi u politici potpuno (12%) ili uglavnom jasne (23%).

Grupi marginalizovanih, onih gra|ana kojima politi~ki doga|aji ijesu i nisu jasni, pripada petina ispitanika (22%).

Najbrojniju grupu, vi{e od dve petine ispitanika, ~ine oni gra|anikojima ni{ta nije jasno (22%) ili kojima nije jasna ve}ina odnosa idoga|aja u politici (21%).

Uz izvesno pojednostavljivanje, njih bismo mogli okarakterisati kaopoliti~ki inferiorne.

20


Grafikon 4. Politi~ka kompetencija

23

22

2221

12

Ništa mi nije jasno

Dosta toga mi nije jasno

Koliko mi je jasno toliko inije

Uglavnom mi je jasno

Sve mi je jasno

O~ekivano, na ose}aj razumevanja politike najvi{e uti~e stav pre-ma politi~kim strankama i pripadnost pojedinima od njih (Ck = 0,33).Na jednom polu, me|u politi~ki inferiornim, natprose~no su prisutnigra|ani koji imaju ose}aj indiferentnosti ili ~ak averzije prema stran-kama, odnosno potencijalni apstinenti, preko polovina njih. Na dru-gom polu, politi~ki kompetentnih je najvi{e, polovina, me|u pristali-cama DS i, posebno, unutar aktivisti~kog jezgra "malih" partija - SPS,NS i LDP - ~ak oko tri petine.

21


Tabela 1. Politi~ka kompetencija i partijska identifikacija (u %)

Ni{ta minije

jasno

Dostatoga nije

jasno

Kolikojasno

toliko inije

Uglavnommi jejasno

Sve mije

jasnoUkupno

Ravnodu{an, nepodnosi stranke

32 19 23 17 9 100

DS 8 20 22 39 12 100

DSS 10 23 26 29 12 100

SRS 14 29 18 22 17 100

SPS 21 13 14 24 29 100

G17 plus 3 32 32 26 8 100

LDP 19 14 14 36 17 100

Neka druga 16 21 13 24 26 100

Ne èli da kaè 19 21 27 19 13 100

Prosek 22 21 22 23 12 100

Ck 0,33

Na ose}aj politi~ke (ne)kompetentnosti uti~e i stepen obrazova-nja (Ck = 0,28) i, u slaboj meri, radno-svojinski status (Ck = 0,22).

Politi~ki doga|aji nisu jasni i razumljivi - "neprozirni" su za dvetre}ine onih koji imaju jedva osnovno obrazovanje, odnosno za tripetine doma}ica i poljoprivrednika.

Na drugoj strani, kompetentnih je natprose~no me|u ispitanicimasa visokim obrazovanjem - (tek) polovina njih, kao i me|u privatnici-ma i zaposlenima u dràvnom sektoru - njih dve petine.

Jo{ nepovoljnije je stanje u pogledu procenjenog sopstvenog uti-caja na proces politi~kog odlu~ivanja. Gotovo dve tre}ine gra|ana(62%) smatra sebe politi~ki inferiornim, odnosno nalazi da je njihovuticaj na politiku nikakav. U ovoj grupi je najvi{e - tri ~etvrtine gra|anakoji su ravnodu{ni prema strankama ili ~ak prema njima ose}aju aver-ziju. No, ovoj grupi pripada i oko tri petine pristalica SPS i DSS.

22


Grafikon 5. Politi~ki uticaj

Za inferiornima sledi i tre}ina marginalizovanih, odnosno tre}inagra|ana koji svoj uticaj na politiku procenjuju kao mali (13%) ili ~akveoma mali (20%).

Na drugoj strani, tek svaki dvadeseti ispitanik smatra sebe uticaj-nim u osrednjoj (4%) ili velikoj meri (1%). Me|u njima su natprose~nozastupljene pristalice DS.

Moèmo konstatovati da "sila partijsko-politi~ke teè", kako-tako,doseè do pribli`no dve tre}ine gra|ana, a da je zona politike ~vr{}eukorenjena me|u tre}inom politi~ki kompetentnih, pri ~emu tek svakidvadeseti gra|anin smatra da moè da u znatnijoj meri uti~e na tokpoliti~kih doga|aja.

Politi~ka participacija i {iri socijalni aktivizam

Iznetu tezu, na bar posredan na~in, potvr|uju i stavovi o u~e{}u upolitici. Izvan zone politike je tre}ina (samo)marginalizovanih koje po-litika ne interesuje i ne doti~e.

Do dalje ~etvrtine (22%) veoma je te{ko dopreti - oni imaju izve-stan interes za politiku i svest o njenom zna~aju ali, po sopstvenomiskazu, nemaju ni vremena, ni volje za sopstveno angaòvanje. Radise, zapravo, o tek povremenim izbornim participantima.

Politi~kim posmatra~ima i "kibicerima" pripada gotovo dve petine(38%) politi~ki obave{tenih, ali prete`no neaktivnih. Najzad, grupi po-vremeno (5%) ili trajno angaòvanih u politici (3%) pripada manje od

1

20

62

13

4

Nikakav

Veoma mali

Mali

Osrednji

Veliki

Nikakav

Veoma mali

Mali

Osrednji

Veliki

23


desetine gra|ana, odnosno manje nego {to ih je u ~lanstvu politi~kihstranaka.

Grafikon 6. Kakav je va{ odnos prema politici? (u %)

Na stav o u~e{}u u politici, logi~no, najvi{e uti~e partijsko-politi~-ka identifikacija (Ck = 0,43).

Tako je me|u politi~kim marginalcima i autsajderima o~ekivanonajvi{e, polovina, prema strankama ravnodu{nih i alergi~nih, ali i 10-20% strana~kih simpatizera. Postavlja se opravdano pitanje {ta sunjihovi motivi za izlazak na izbore i glasanje za odre|enu stranku.

Kada je o obrazovanju re~, pokazuje se da je ste~eno visoko{kol-sko obrazovanje, ili bar posredovanje srednjeg stepena obrazovanja,ozbiljna pretpostavka za kakvu-takvu obave{tenost i uklju~enost upolitiku.

Unutar kako-tako politi~ki angaòvanih je relativno najvi{e, peti-na, pristalica "malih" stranaka. Natprose~no, ali ispod {estine, me|uaktivnim politi~kim participantima je privatnika, zaposlenih u dràv-nom sektoru i nezaposlenih.

Kao {to je za stranke i politiku nezainteresovana tre}ina, tako ine{to vi{e od tre}ine anketiranih gra|ana ne zna {ta su to NVO iudruènja gra|ana.

Polovina, me|utim, ima kakvu-takvu svest i znanje o organizacija-ma civilnog dru{tva.

3 22

32

38

5

P

Dn

NpaPa

Sa

Politika me ne interesuje

Donekle me interesuje, alinemam vremena za politiku

Nastojim da budem u tokupoliti~kih zbivanja, ali seli~no ne angaùjem

Ponekad se politi~kiaktiviram, ali ne zadugo

Sebe smatram politi~kiaktivnom osobom

24


Najzad, ne{to manje od petine prati i poznaje rad (12%), odnosnoaktivno je u manjoj (3%) ili ve}oj meri (1%) u ovim organizacijama.Mogli bismo konstatovati da jezgro civilnog sektora u Srbiji ~ini 50.000-200.000 ljudi - pre svega onih iz gradskih sredina, obrazovanih i (rela-tivno) mladih. Tako, recimo, {ta su to NVO i udruènja gra|ana - nezna pribli`no dve tre}ine gra|ana sa osnovnim obrazovanjem, poljo-privrednika i doma}ica, ali tek desetina u~enika i studenata i manjeod petine (18%) zaposlenih u dràvnom sektoru.

U pogledu politi~kog identiteta (Ck = 0,31), logi~no je da neak-tivni i prema politici indiferentni pokazuju odnos ignorisanja i premaorganizacijama civilnog dru{tva.

Protestna participacija

Brojne i razli~ite forme gra|anske neposlu{nosti, protesta i ukup-ne nenasilne akcije i otpora, predstavljaju zna~ajan, dugo zanemari-van i malo istraìvan, deo politi~ke participacije. U ovom istraìvanjuanalizirali smo stavove gra|ana o verovatno}i izbijanja masovnih pro-testa i nemira i njihovoj spremnosti da u~estvuje u njima.

Kada je re~ o protestima i nemirima, uslovljenim prete`no politi~-kim razlozima, nema jasnih ve}ina u pogledu verovatno}e njihovogizbijanja. Ipak, uz ne{to vi{e od tre}ine neodlu~nih (35%) znatno ve}ije broj onih koji misle da do njih ne}e do}i, od broja onih gra|anakoji predvi|aju njihovo izbijanje (39% : 26%).

Pritom, natprose~no, ali jo{ uvek ispodpolovi~no, da }e do njihdo}i drè pristalice opozicionih SRS (44%) i SPS (37%).

Ako bi do politi~kih protesta i nemira do{lo, u njima bi u~e{}euzeo svaki sedmi gra|anin Srbije (16%). Politi~ka identifikacija se po-javljuje u ovom slu~aju tek kao slaba determinacija u~e{}a u politi~-kim protestima (Ck = 0,24). U politi~kim protestima bi bile natpro-se~no spremne da u~estvuju pristalice opozicionih i vanparlamentar-nih stranaka - pribli`no njih tre}ina, odnosno oko 600.000 ljudi, i tokako stranaka biv{eg reìma - SPS i SRS, tako i onih iz sastava de-mokratskog bloka - LDP i SPO.

U pogledu verovatno}e izbijanja protesta i nemira, uslovljenih eko-nomskim i socijalnim razlozima, o~ekivanja gra|ana su gotovo izjed-na~ena (35% : 33%).

25


Natprose~no, proteste i nemire predvi|aju ispitanici sa zavr{enom{kolom za radni~ka zanimanja (45%), nezaposleni (43%) i penzioneri(39%), {to, bar posredno, govori o teìni njihove pozicije.

U pogledu politi~ke identifikacije (Ck = 0,25), proteste vi{e oddrugih o~ekuju pristalice opozicionih SRS (54%) i SPS (43%).

U socijalnim protestima spremna je da u~estvuje nezanemarljiva~etvrtina gra|ana. Me|u njima je natprose~no pristalica SRS (43%) iSPS (31%), odnosno iz posebno ugroènih grupa - nezaposlenih (37%),radno-aktivnih generacija izme|u 30 i 55 godina, zaposlenih u dràv-nom sektoru i protestima sve sklonijih poljoprivrednika.

Pitanje je, me|utim, koliko bi sindikati i udruènja uspeli da koor-diniraju, usaglase, kanali{u i izdignu iznad politi~ke zloupotrebe ove,po svojoj prirodi, veoma raznorodne, zahteve i njihove nosioce.

3. Demokratija (jo{) ne stanuje ovde

Priroda, tok i efekti eventualnih protesta i nemira, odnosno na~inartikulacije, kao i regulacije i institucionalizacije konflikata, u velikojmeri, zavise od snage demokratskog sentimenta i politi~ke kulturegra|ana.

a) Globalno prihvatanje i utemeljenost demokratije

Da je demokratija, uz sve svoje slabosti i ograni~enja, ipak najboljimogu}i poredak smatra polovina gra|ana Srbije (52%), tri od desetgra|ana su, u ovom pogledu, neodlu~ni, odnosno zauzimaju tek proto-demokratsku poziciju. Ne{to manje je od petine (18%) otvoreno anti-demokratski pozicioniranih gra|ana koji negiraju da je najbolji izbordemokratski poredak

Stav prema demokratiji je u najve}oj meri uslovljen partijskim iden-tifikacijama (Ck = 0,45). Me|u pristalicama stranaka demokratskogbloka je, po pravilu, izme|u dve tre}ine i ~ak vi{e od ~etiri petinezagovornika stava da je demokratija ipak najbolji mogu}i poredak.

Me|u neodlu~nim je, o~ekivano, relativno najvi{e ravnodu{nih ialergi~nih na stranke i politiku (dve petine).

Na drugoj strani, me|u onima koji i na ovoj, najglobalnijoj ravnirazmatranja, imaju pre negativan nego pozitivan stav o prirodi i efek-tima demokratije, pre svega, nalaze se pristalice stranaka predokto-

26


barskog reìma - radikala i socijalista. Odnos protivnika i pristalicademokratije u ovim strankama je, pribli`no 4,5:3,5, u korist njenihprotivnika.

Mnogo nepovoljnije stvari stoje kada se viziji demokratije, kaonajboljeg mogu}eg reìma, suprotstave, kako relativno direktna anti-demokratska pozicija (tvrdnjama da su u mnogim slu~ajevima antide-mokratski reìmi efikasniji i bolji od demokratskih), tako i prema de-mokratiji indiferentna pozicija, sadràna u stavu da je "za ljude poputmene svejedno u kakvom poretku ̀ ivim". Uz petinu neodlu~nih i ne-{to manje od petine nedemokrata, javi se i gotovo ~etvrtina (22%)indiferentnih prema svakom, pa i demokratskom poretku. Posledi~-no, udeo pristalica demokratije padne sa pribli`ne polovine na dvepetine (39%).

Grafikon 7. Odnos prema demokratiji i partijskaidentifikacija (jun 2007)

3 9 %

8 6 %

8 1%

68 %

5 4 %

5 0 %

4 5 %

2 8 %

16 %

15 %

2 2 %

0 %

8 %

13 %

13 %

17 %

17 %

2 7%

2 9%

2 8 %

18%

11%

6 %

11%

15 %

2 2 %

22 %

15 %

3 7 %

3 8%

21%

3%

5 %

8 %

18 %

11%

16 %

3 0 %

18 %

19%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Prosek

LDP

DS

G17 Plus

Neka druga

DSS

Ne želi da kaže

Ravnodušan

SPS

SRS

Demokratija je boljaod svih drugihoblika vladavine

Za ljude kao ja, idemokratski inedemokratskirežim su isti

U nekim slučajevimanedemokratskavlada može bii boljaod demokratske

Ne zna

Pritom, promena formulacije pitanja i kompariranje demokratije sadrugim modelima i pozicijama ne dovode u pitanje spremnost prista-lica stranaka demokratskog bloka da i dalje podràvaju demokratskiizbor. Za demokratiju je i dalje izme|u polovine i dve tre}ine pristali-ca DSS, odnosno ~ak vi{e od ~etiri petine pristalica DS.

27


No, me|utim, pristalicama stranaka starog reìma - SRS i SPS,uvo|enje solucije ravnodu{nosti prema demokratiji i tipu reìma, pre-polovi tre}inski udeo (proto)demokrata. Dosledno prodemokratskupoziciju prihvata sada tek 15% socijalista i 16% radikala.

U pogledu delovanja obrazovanja, generacijske pripadnosti i rad-nog statusa na stav prema demokratiji, moglo bi se konstatovati, naosnovu ovog i prethodnih istraìvanja, da je srednja {kola vododelni-ca njenog (ne)prihvatanja, odnosno da su demokratski sentimenti ipraksa natprose~no ukorenjeni me|u visoko obrazovanim i mladima,pre svega u~enicima i studentima.

b)Prednosti i ograni~enja demokratije

Konkretan odnos gra|ana prema funkcionisanju demokratskih in-stitucija i procedura testirali smo kroz stepen prihvatanja tri negativnetvrdnje: da u demokratiji lo{e funkcioni{e privreda, da ona ima vi{eproblema sa odràvanjem reda i da je sama demokratija, po svojojprirodi, spora, neefikasna - "previ{e demokratska i sklona rasprava-ma". Na drugoj strani, testirali smo da tek demokratske institucijeomogu}uju uticaj na proces politi~kog odlu~ivanja.

Dobijeni nalazi potvr|uju pomalo ironi~nu ocenu da demokratijajo{ ne stanuje na trajnoj adresi u Srbiji, odnosno da jo{ nije "jedinaigra u gradu" (Linc i Stepan).

Grafikon 8. Stavovi o demokratiji

52

18

4842

33 3632 29

2124

0

10

20

30

40

50

60

Demokratije nisuuspešne u

održavanju reda

Privreda udemokratiji loše

funkcioniše

Demokratija jedobra jer

omogucava dase utice na

politiku

U demokratiji jesuviše

neodlucnosti iraspravljanja

Demokratijamožda ima

svojih mana, alije bolja od drugihoblika vladavine

Slaže se

Ne slaže se

28


Naime, saglasnost sa tvrdnjom da tek demokratija omogu}uje efek-tivan uticaj na dono{enje odluka iskazuje tek relativna, ispodpolovi~-na ve}ina (42%), uz ~etvrtinu gra|ana koji se ne slaù, ili, pak, ne videni ovaj demokratski pomak.

Na drugoj strani, da je demokratija mlitava i neefikasna, previ{eneodlu~na, sklona raspravama i beskrajnim nadmudrivanjima, odno-sno da je treba "racionalno ograni~iti" misli gotovo polovina (48%)anketiranih gra|ana, me|u njima ~ak dve tre}ine pristalica SRS i SPS.Na drugoj strani, uz permanentnu tre}inu neodlu~nih, tek je petinatvrdih branitelja demokratije koji shvataju da demokratija i njene pro-cedure imaju ugra|eni rizik sloènih i otvorenih rasprava, odnosnocenu koja se mora platiti.

U pogledu delovanja demokratskih procesa odlu~ivanja na funkci-onisanje privrede i, posebno na odràvanje reda, gra|ani su podeljenina gotovo tri jednaka dela, pri ~emu su politi~ki indiferentni natpro-se~no neodlu~ni, a pristalice stranaka pozicije i opozicije dominantnoslede logiku pozicije svojih partija. Tako, recimo, da, polovinom 2007.godine, u Srbiji lo{e funkcioni{e privreda i da dràva ima problem saodràvanjem reda misli preko tri petine pristalica SPS i SRS.

Ponderi{u}i negativne i pozitivne iskaze gra|ana o (ne)mogu}no-stima i ograni~enjima demokratije formirali smo indeks stava premademokratiji.

Relativna ve}ina, preciznije, izme|u dve petine i polovine gra|anaSrbije (44%) ima pozitivan stav prema demokratskom poretku i nje-govim upravlja~kim kapacitetima.

Dalja jaka tre}ina (35%) ima prema demokratiji me{ovit, ambiva-lentan stav. Najzad, petina gra|ana (21%) pokazuje antidemokratskistav i sentiment, odnosno smatra da je ona, sa stanovi{ta efikasnostiupravljanja, inferiorna u odnosu na nedemokratske poretke.

c) Socijalni korelati odnosa prema demokratiji

U odnosu na socijalno-strukturalno utemeljenje demokratije, uzsva pojednostavljivanja, moglo bi se zaklju~iti da su sigurne, prode-mokratske grupe - privatni vlasnici (64%) i u~enici i studenti (58%) ame|u zaposlenima: stru~njaci (64%), slu`benici (54%) i tehni~ari (50%),odnosno da je za izvesno demokratsko opredeljenje potrebno barsrednje obrazovanje (47%), kao i pripadanje mla|im generacijama.

29


Opravdano bi se moglo pretpostaviti da {irenje i snaènje podr-{ke demokratije ide ruku pod ruku sa ose}ajem otvorenih perspekti-va i realnim, opipljivim rastom i "dobrim zdravljem" ekonomije.

Samoocena li~nog poloàja i percepcija demokratije

Tranzicija, naime, donosi brojne nevolje "obi~nom" ~oveku. Onese naj~e{}e ti~u (ne)izvesnosti njegovog zaposlenja, visine primanja,standarda, pa se iz ove perspektive ocenjuju i sva druga pitanja dru-{tvenog i politi~kog karaktera.

Tabela 2. Odnos prema demokratiji i ose}anje li~nogdobitni{tva/gubitni{tva

Prete`nodobitnik

Prete`nogubitnik

Ni jedno,ni drugo,sredina

Ne zna

Demokratija je bolja od svihdrugih oblika vladavine

77% 30% 45% 18%

Za ljude kao ja, i demokratski inedemokratski reìm su isti 8% 17% 14% 10%

U nekim slu~ajevimanedemokratska vlada moèbiti bolja od demokratske

7% 30% 18% 13%

Ne zna 8% 23% 23% 59%

Ukupno 100% 100% 100% 100%

Veza izme|u ocene li~nog dobitni{tva, odnosno gubitni{tva i shva-tanja demokratije gotovo je idealtipska. Oni koji sebe vide kao dobit-nike, gotovo u ~etiri petine slu~ajeva, vide i demokratiju kao najboljioblik vladavine! Ovo je za budu}nost demokratije, istovremeno, opti-misti~an, ali i opominju}i nalaz. Naravno, ose}aj gubitni{tva i dobitni-{tva svako tuma~i na li~nom planu ili planu socijalne grupe kojoj pri-pada. Moèmo pretpostaviti, ipak, da se ose}aj dobitni{tva, na pri-mer, najvi{e dovodi u vezu sa poslovnim uspehom, uspehom u po-bolj{anju standarda, uspehom u obrazovanju. Iz toga sledi i zaklju-~ak - {to bude vi{e onih koji sebe shvataju kao dobitnike, odnosno

30


{to tranzicija bude bezbolnija, to }e i demokratija biti poèljniji pore-dak.

Na drugoj strani, oni koji sebe vide kao gubitnike, u znatno ve}ojmeri su spremni da prihvate i nedemokratske reìme ukoliko }e ih onidovesti do toga da prestanu da se ose}aju kao luzeri. Mada, i me|unjima je gotovo tre}ina onih koji su pristalice demokratije. Oni koji suna sredini na kontinuumu dobitni{tva/gubitni{tva, nalaze se i na "sre-dini" kada je re~ o prihvatanju demokratije. Ohrabruju}e za demokra-tiju je to {to je gotovo polovina njih, ipak, bliskija demokratskom,nego nekim drugim tipovima reìma.

Dakle, ono {to su produkti i doìvljaj tranzicije na li~nom planu i tekako uti~e na prihvatanje, odnosno neprihvatanje demokratije.

Naime, oni koji tvrde da ̀ ive "dobro" i "srednje", u natpolovi~nombroju (64% i 55%) su spremni da podrè demokratiju. Oni koji tvrdeda ìve "podno{ljivo" i "te{ko podno{ljivo" u 46%, tj. 33% su sklonidemokratskoj orijentaciji, dok je taj procenat najmanji kod onih kojikaù da ìve "nepodno{ljivo", 25%. O~igledno, ovakva veza izme|u"subjektivnog blagostanja" i demokratske orijentacije mnogo govorio tome da politi~ka demokratija nema {anse bez ekonomskog raz-voja, iako je i obrnuta korelacija, bar sa stanovi{ta jednog broja ispi-tanika, mogu}a, ~ak poèljna (setimo se petine onih koji kaù da unekim slu~ajevima nedemokratska vlada moè biti bolja - ~itaj efika-snija - od demokratske).

Socijalne i demografske karakteristike gra|ana kao korelatiodnosa prema demokratiji

Razli~ite socijalne grupe, kao referentni okvir pojedinaca i mestoformiranja nekih od bazi~nih stavova, znatno uti~u na formiranje grup-nih stavova o "sekundarnim" pojavama koji se izraàvaju kroz javnomnjenje. Ni stav o demokratiji nije izuzetak.

Od svih karakteristika ispitanika koje ga svrstavaju u odre|enusocijalnu ili demografsku grupu, u najve}em stepenu korelacije saodnosom prema demokratiji nalazi se zanimanje ispitanika, odnosnonjihov klasni poloàj (Mojsilovi}, 2006:8).

31


Tabe

la 3

. Sta

v p

rem

a d

emo

krat

iji i

zani

man

je is

pita

nika

Po

ljop

ri-

vred

nik

NK

ili P

Kra

dni

kK

V il

i VK

rad

nik

Teh

ni~a

rS

lu`b

enik

Str

u~nj

akD

om

a}ic

aU

~eni

k,st

uden

t

Dem

okra

tija

je b

olja

od

svih

drug

ih o

blik

a vl

adav

ine

36%

31%

38%

54%

58%

63%

15%

65%

Za lj

ude

kao

ja i

dem

okra

tski

ine

dem

okra

tski

re`

im s

u is

ti15

%10

%18

%11

%15

%10

%17

%10

%

U n

ekim

slu

~aje

vim

ane

dem

okra

tska

vla

da m

o`e

biti

bolja

od

dem

okra

tske

29%

26%

25%

17%

17%

15%

14%

11%

Ne

zna

20%

34%

18%

17%

11%

12%

54%

14%

Uku

pno

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

100%

32


Demokratija, dakle, naj~vr{}e upori{te ima me|u u~enicima i stu-dentima, koji su, po prirodi, grupa kojima pripadaju, najliberalniji inajspremniji za promene. Za njih je demokratija, pre svega, otvorenodru{tvo u kom oni tek treba da dobiju svoju {ansu. Iza njih se nalazestru~njaci, visoko obrazovani sloj koji je, uprkos svom statusno viso-kom poloàju, bio potcenjen u smislu materijalne satisfakcije u pret-hodnom periodu. Stru~njaci demokratiju vide kao stanje stvari koje}e "sve dovesti na svoje mesto", dati svakom ono {to zasluùje, anjima dati {ansu da naplate svoju stru~nost. Osim njih, natpolovi~nodemokratiju prihvataju i slu`benici i tehni~ari. Kod ostalih, nedemo-kratske orijentacije (odnosno zbir odgovora onih kojima su svi reì-mi isti i onih koji veruju da nedemokratska vlast moè biti bolja oddemokratske) preteù nad demokratskom orijentacijom. Kod poljo-privrednika i radnika je taj odnos oko 4:3 u korist neke od dve ponu-|ene nedemokratske orijentacije. Demokratija najgore stoji kod do-ma}ica (15%), ali ne u korist nekog od "nedemokratskih" odgovora,ve} zato {to one vi{e ne znaju ni o ~emu ih pitamo.

I kod generacijske pripadnosti uo~ljive su razlike prema stavu odemokratiji. Ona "najvi{i rejting" ima kod mladih do 30 godina ({tokorelira sa prethodnim nalazom da su u toj grupi u~enici i studenti).Me|u onima od 30 do 60 godina demokratski i nedemokratski mo-deli su u ravnoteì, dok se ona naglo naru{ava u korist nedemokrat-skih stavova kada je re~ o onima koji imaju preko 60 godina starosti.

Tabela 4. Stav prema demokratiji i starost

18-29 29-39 39-49 49-59 Preko 60god.

Demokratija je bolja od svihdrugih oblika vladavine 53% 44% 47% 44% 29%

Za ljude kao ja, i demokratski inedemokratski reìm su isti 12% 12% 14% 14% 17%


14% 24% 17% 21% 24%

Ne zna 21% 20% 22% 21% 30%

Ukupno 100% 100% 100% 100% 100%

33


Sli~na situacija je i sa nezavisnom varijablom koja govori o obra-zovanju ispitanika. Pravilnost da su manje obrazovani skepti~ni pre-ma demokratiji, ili o njoj nemaju do kraja odre|en stav a vi{e obrazo-vani skloniji ovom obliku vladavine, ovde je o~igledna.

Tabela 5. Stav prema demokratiji i obrazovanje

Osnovna{kola

[kola zaradni~ka

zanimanja

Srednja{kola

Vi{a ivisoka{kola

Demokratija je bolja od svihdrugih oblika vladavine

26% 46% 50% 61%

Za ljude kao ja, i demokratski inedemokratski reìm su isti

14% 16% 13% 13%


22% 20% 20% 15%

Ne zna 37% 18% 17% 11%

Ukupno 100% 100% 100% 100%

O~igledno da u Srbiji postoje zna~ajne politi~ke podele, podele udomenu psiholo{kih percepcija objektivne stvarnosti i sociodemo-grafskih karakteristika koje se reflektuju na razli~it stepen prihvatanjademokratije kao poèljne vrednosti. U podeljenom dru{tvu i demo-kratija je "podeljena" i rastrzana izme|u razli~ito formiranih dru{tvenihi politi~kih grupa.

Demokratski politi~ki poredak, pre svega, moè jo{ uvek da ra~u-na na pristalice stranaka koje su bile nosioci promena iz 2000. godi-ne. Uprkos njihovim me|usobnim razlikama, nesumnjivo je da prista-lice ovih stranaka jo{ uvek ~ine jedinstven blok, bar kada je re~ oodnosu prema demokratiji.

Demokratski poredak preferiraju i oni koji sebe vide kao dobitnikei oni koji danas smatraju da ìve bolje nego ranije. O~igledno, to suoni koji su uspeli da zadovolje svoje interese u domenu egzistencije ikoji mogu da se okrenu zastupanju vrednosti koje nisu u direktnojvezi sa standardom, ali i te kako uti~u na njega. Oni koji jo{ uvek nisuzadovoljni kako ̀ ive i sebe smatraju gubitnicima, demokratiju kojomne mogu da plate pristigle ra~une, i ne smatraju ba{ poèljnim sta-njem stvari (Mojsilovi}, 2006:10).

34


Za demokratiju su, dakle, u~enici, studenti, stru~njaci, tehni~ari islu`benici. Poljoprivrednici i radnici su podeljeni, jer iako kod njihprevagu odnose neki od dva pominjana oblika nedemokratske ori-jentacije, ta prevaga nije velika. U skladu sa prethodnim, demokratijuproteìraju mladi, srednje i visoko obrazovani ljudi oni koji tek traèsvoje {anse i koji u demokratiji vide mogu}nost da do|u do izraàja.

Broj onih koji gaji prodemokratsku orijentaciju 6-7 godina nakonpromena je smanjen za deset odsto u odnosu na nalaze istraìvanja iz2000-2001. godine. Na demokratskim politi~kim elitama leì najve}iteret odgovornosti za pad popularnosti demokratije. Njihove me|u-sobne razmirice, sporost i neefikasnost neumitno vode razo~arenju udemokratiju o kojoj oni mnogo govore. Uporno govore}i da ̀ ivimo udemokratiji, ali, u isto vreme, vladaju}i na stari partokratski na~in, uzmnogo optu`bi za korupciju, elite dovode do toga da obi~an ~ovekzaklju~i da "ako je ovo ta demokratija o kojoj toliko bruje, onda morada postoji ne{to druga~ije". Dakle, od odgovornog (i kontrolisanog)postupanja elita zavisi u velikoj meri stepen budu}e podr{ke demo-kratiji.

Za utehu, uprkos ovakvom stanju stvari, demokratija ima upori{teu onim grupama koje tek treba da preuzmu stvari u svoje ruke - a tosu mladi i obrazovani, uspe{ni i modernisti~ki usmereni ljudi.

d) Nezadovoljstvo ostvarenim promenama i odnos prema demokratiji

Logi~no i o~ekivano, plitku, opadaju}u, polovi~nu podr{ku de-mokratiji u velikoj meri obja{njava i formirani, (aprila 2006.) gotovodvotre}inski konsenzus oko negativne ocene i nezadovoljstva njenimfunkcionisanjem, uz tek ne{to manje od ~etvrtine gra|ana relativnozadovoljnih funkcionisanjem demokratskih procesa i institucija u Sr-biji.

35


Grafikon 9: Zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije(vrednosti su u %)

5441 39

22 17 11 1123

3952 52

72

63 80 83 63

7 7 9 620

9 614

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%D

SS

DS

Ost

ale

stra

nke

PS

S

Pot

enci

jaln

iap

stin

enti

SR

S

SP

S

Pros

ek

Ne zna

Nezadovoljan

Zadovoljan

Zna~ajan uticaj (Ck = 0,38) na stav o funkcionisanju demokratijeima, ponovo, partijsko opredeljenje. Dok su pristalice stranaka libe-ralno-demokratskog bloka gotovo ravnomerno podeljene, uz ne{tove}i broj nezadovoljnih funkcionisanjem demokratije u Srbiji (52% :40%), pri ~emu su o~ekivano, ne{to manje kriti~ne pristalice stranakatada aktuelne manjinske koalicione vlasti, me|u pristalicama socijal-nacionalnog bloka gotovo je sedam puta vi{e nezadovoljnih (80% :12%). I u ovom pogledu, neodlu~ni i apstinenti su, izme|u ove dvepoliti~ke formacije, ovoga puta bliè poziciji socijal-nacionalnog blo-ka. Me|u njima je, naime, ~etiri puta ve}i broj nezadovoljnih od za-dovoljnih postignu}ima "nove demokratske vlasti" u Srbiji.

Indikativno, dvotre}inska, negativno odre|uju}a saglasnost po-stoji i u pogledu nezadovoljstva efektima privatizacije. Da se privati-zacija uglavnom dobro sprovodi, misli tek svaki sedmi ispitanik - pri-stalice vladaju}ih G17 plus (38%) i SPO i NS, ne{to ~e{}e od drugih.

Na drugoj strani, gotovo dve tre}ine (64%), uz dalju petinu neod-lu~nih, drì da se izme|u procesa privatizacije u Srbiji, njenog lo{egsprovo|enja, (33%) pa ~ak i plja~ke (31%), moè staviti znak jedna-kosti.

36


Grafikon 10. Negativan odnos prema privatizaciji(vrednosti su u %)

Stav prema efektima privatizacije, tako|e je u zna~ajnoj meri uslo-vljen partijskim afinitetima. Najnezadovoljnije privatizacijom su prista-lice SRS i SPS - njih gotovo devet desetina (89%), kao i vi{e od tri~etvrtine (77%) pristalica Pokreta snaga Srbije.

Neka vrsta izlaza traì se u ̀ elji, gotovo tri ~etvrtine gra|ana, da seteret bolnih tranzicionih promena {to ravnomernije raspodeli. Pritom,gotovo izjedna~en broj onih koji su za postupne, manje bolne pro-mene, makar to i usporilo reforme, i pristalica suprotne teze da samobrze i odlu~ne reforme, i po cenu trenutnih gubitaka ve}ine, vodestabilnom razvoju (formiran odnos 40% : 33%) govori o potrebi gra-|enja delikatne ravnoteè izme|u efikasnosti i socijalne odrìvosti (iizdr`ljivosti) promena.

89 8877

62 56 5647

6 6

427

14 1524

21

6 619

11

30 29 2915

64

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

SPS

SRS

PSS

Pote

ncija

lni

apst

inen

ti

Ost

ale

stra

nke

DSS D

S

Tota

l

ne slaže se

neodlučan ne zna

slaže se

37


Grafikon 11. Pozitivan odnos prema brzim i odlu~nim reformama(vrednosti su u %)

O~ekivano, za sporiji ritam promena su natprose~no, u ovom slu-~aju natpolovi~no, pristalice socijalista, radikala, kao i PSS i NoveSrbije, odnosno poljoprivrednici, nezaposleni i penzioneri. Na dru-gom polu su privatnici i pristalice gra|ansko - demokratskih stranaka- DS, G17 plus, LDP i LSV.

4. Re`im po aktuelnoj meri i ukusu gra|ana Srbije

Konstatovana ograni~ena, tek relativno ve}inska, podr{ka gra|a-na Srbije demokratiji i demokratskim institucijama i procedurama od-lu~ivanja, neposredno je uslovljena sopstvenom (nezavidnom) pozi-cijom i ukupnom dru{tvenom situacijom, odnosno nezadovoljstvomgra|ana efektima tranzicionih promena i nepoverenjem u klju~ne po-liti~ke, ali i aktere civilnog dru{tva.

Pitanje je, me|utim, da li su nezadovoljstvo i nepoverenje funkcio-nisanjem, u svesti bar dela gra|ana, uslovljeni i prisutnim razvijenimantidemokratskim sindromom, odnosno sumnjom i neprihvatanjemnjene su{tine i formativnih karakteristika.

Naredno pitanje ti~e se dileme u kojoj meri svest o slabostima iograni~enjima demokratije predstavlja osnov, ili, pak, izgovor, za pri-hvatanje nedemokratskih mera ili podr{ku polu-demokratskim re`imi-ma, ili ~ak vodi u prihvatanje otvoreno nedemokratskih procedura.

6452 50 45

35 31 29

16

10 1920

1837

19

28

2038 31 35

4732

5234

38

0%

20%

40%

60%

80%

100%D

S

DS

S

Ost

ale

stra

nke

PS

S

SP

S

Po

tenc

ijaln

iap

stin

enti

SR

S

Pro

sek

ne slaže se

neodlucan ne zna

slaže se

38


Sklonost nedemokratskim merama i re`imima

Tako, recimo, re{enje nagomilanih dru{tvenih problema ve}ina gra-|ana vidi (njih ~ak dve tre}ine) u vlasti eksperata i izboru u Vladu njih,a ne "omrznutih" politi~ara, kao i u realizovanju stava (tri petine gra|a-na) da na{i ljudi funkcioni{u kako treba tek pod paskom ~vrste ruke,odnosno u kombinovanju tehnokratskog i autoritarnog iskrivljavanja -"ograni~enoj primeni demokratije".

Kombinacija mr{avih po~etnih efekata tranzicionih promena, o~u-vanog autoritarnog obrasca vladanja i ra{irenog klijentelizma i korup-cije, sa nasle|enim autoritarnim mentalitetom i navikama, vodila jedominaciji stava "da mi i nismo narod i ljudi spremni i sposobni napunu, pravu demokratiju". Za nas kao da je najbolji "prosve}eni apso-lutizam" i ~vrsta paternalisti~ka (i populisti~ka) vlast "oca ili doma}i-na" koji nas povremeno ne{to i pita, ali odlu~uje i vlada sam. Ako,pritom, pokazuje i dovoljno realizma, pameti i znanja ili se povreme-no izla`e izbornoj proveri - tim bolje.

Tako, recimo, da nam ne treba ~vrsta ruka misli tek ~etvrtina (26%)prete`no liberalno - gra|anski orijentisanih, dok je njenih zagovorni-ka natprose~no (tri ~etvrtine) me|u pristalicama SPS i SRS. Naj{ire,ali, ipak, ispod polovi~no, antiautoritarno jezgro poseduju pristaliceDSS (41%).

39


Grafikon 12. Pozitivan odnos prema "~vrstoj ruci" u politici(vrednosti su u %)

Ne zna

Ne slaè se

Slaè se77 74 79

50 61

55 57

11 16 19

28 29

30 41 26

11 10 2 23 16 6

17 10

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

100% S

PS

SR

S

PS

S

Pot

enci

jaln

iap

stin

enti

DS

Ost

ale

stra

nke

DS

S

Pro

sek

Razo~aranost efektima tranzicionih promena i prate}i val nostalgi-je prema "dobrim starim vremenima" iskazuje i uverenje gotovo polo-vine gra|ana (46%) da je komunizam dobra ideja, koja je tek lo{esprovo|ena. Uz dalju ~etvrtinu neodlu~nih, ne{to manje od tre}ineispitanika (31%) je protiv pozitivnog vrednovanja komunizma, {to go-vori, bar posredno, o relativno plitkoj podr{ci konceptu liberalno-predstavni~ke demokratije znatnog broja gra|ana. O~ekivano, pro-komunisti~ki sindrom najvi{e iskazuju gotovo tri petine pristalica SPSi gotovo polovina pristalica SRS i PSS, kao i dve tre}ine penzionera.Ovi nalazi u potpunosti korespondiraju sa nalazima brojnih istraìva-nja koja pokazuju da u postkomunisti~kim dru{tvima prosocijalisti~-ke vrednosti sigurnosti, solidarnosti i blagostanja imaju status trajnihfinalnih vrednosti a da se politi~ke slobode, pluralizam i posebno,strana~ka utakmica za vlast i politi~ko trì{te u velikoj meri vide kaoinstrumentalne (i uslovne) vrednosti.

40


Grafikon 13. Pozitivno vrednovanje komunizma(vrednosti su u %)

57 51 47 45 39 3427

34

24 27 2620

20

14

23

925 27 29

41 4659

31

46

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

SP

S

Pot

enci

jaln

iap

stin

enti

PS

S

SR

S

DS

S

DS

Ost

ale

stra

nke

Pro

sek

ne slaže se

neodlucan ne zna

slaže se

U pozadini nostalgije za vremenima jedinstva, jednakosti (i brat-stva), pored nezadovoljstva (po~etnim) funkcionisanjem demokratije,stoji "socijalisti~ko-samoupravni sindrom", ali i obnovljeni i remodeli-rani duh "pravoslavne sabornosti", kao i malogra|anski strah od rizi-ka i rezerve prema razli~itom i druga~ijem.

O~ito, ve}ini gra|ana Srbije "po meri" su tek protodemokratskeforme delegirane, pa i "populisti~ke i plebiscitarne demokratije", od-nosno jo{ uvek tek izborne, a jo{ ne razvijene liberalno-predstavni~kedemokratije.

No, za utehu, gra|ani Srbije su, istina, nesigurne - protodemokrat-ske orijentacije, ali ne i osobe sa nasle|enim "ugra|enim antidemo-kratskim sindromom" kako to vole da tvrde, ili bar misle radikalni (idoktrinarni) kriti~ari sopstvenog naroda i dràve.

Primera radi, tek svaki deseti ispitanik bi prihvatio nedemokratski,odnosno vojni reìm i vlast. Uz dvoje neodlu~nih oko prednosti voj-nog reìma ili demokratije, svih sedam od deset gra|ana je "verno"demokratiji. Prednosti vlasti vojske natprose~no, ali manjinski, uo~a-vaju pristalice SPS - njih 30%, kao i ne{to manje od petine (17%)pristalica SRS i penzionera.

41


Grafikon 14. Pozitivan odnos prema vojnoj upravi

2 917

9 8 5 4 10

5 469

6375 86 8 8 86 70

14 179 7 10

21

4

281 7

0 %

10 %

20 %

30 %

40 %

50 %

60 %

70 %

80 %

90 %

1 00 %

SP

S

SR

S

Po

ten

cija

lni

ap

stin

enti

PS

S

Ost

ale

str

an

ke

DS

S

DS

Pro

sek

N e z n a

N e s laž e s e

S la ž e se

5. Modeliranje demokratije i dràve: pogled ubudu}nost

Tek polovi~na, prete`no uslovna i plitka podr{ka demokratiji kaonajboljem mogu}em poretku svakako nije ~injenica koja budi prete-rani optimizam. U pore|enju i konkurenciji sa sigurno{}u, poslom,pristojnom zaradom i mirom i bezbednim ̀ ivotom demokratija o~eki-vano nije ni urgentan cilj, ni (direktno) visoko kotirana vrednost. Putka demokratiji vodi i kroz prethodni obra~un sa organizovanim krimi-nalom i sa gotovo endemski ra{irenom korupcijom. Zvu~i cini~no, alise demokratske institucije i procedure "ne maù na hleb", niti se njimapokriva i {titi od hladno}e. Osim toga demokratska kultura i praksanisu ne{to {to se podrazumeva i sti~e ro|enjem, ve} se u~e i osvaja-ju. U sudaru sa autoritarnim nasle|em, te{kim bremenom tegobne, uvelikoj meri zakasnele i deformisane, tranzicije i unutar konfliktnog,postratnog dru{tva demokratija u Srbiji i nije mogla bitnije bolje pro-}i. Dodatno konjunkturno slabljenje podr{ke demokratiji rezultat jerazo~aranja njenim ostvarenim po~etnim efektima i jo{ pre, niskimpoverenjem u politi~ke (i civilne) aktere. Rezultati istraìvanja pokazu-ju, me|utim, da }e se sa stabilizovanjem razvoja i izlaskom iz tranzici-one recesije, {iriti podr{ka demokratiji, odnosno da }e kvalifikovanave}ina gra|anki i gra|ana Srbije pre}i put od protodemokratske ka

42


utemeljenoj demokratskoj poziciji. Klju~no pitanje je zato, kako onivide i modeliraju dru{tvo i dràvu u neposrednoj budu}nosti.

Pitanje je da li opredeljenje za Srbiju kao pravnu, demokratsku,socijalno odgovornu i u evropske integracije uklju~enu dràvu i dru-{tvo ima podr{ku kvalifikovane, ili bar natpolovi~ne ve}ine njenih gra-|ana?

Ve}insko opredeljenje za viziju Srbije kao demokratske i prosperi-tetne dràve i dru{tva otvara pitanja modeliranja demokratije, odno-sno optiranja gra|ana za razli~ite modele demokratije. Jesu li gra|a-ni Srbije pre za nacionalni ili gra|anski karakter i odre|enje dràve?Da li su oni skloniji centralizmu ili decentralizaciji i regionalnoj i lokal-noj autonomiji, ve}inskoj demokratiji ili njenim konsenzualnim vidovi-ma? U kojoj meri oni demokratiju poistove}uju sa politi~kim plurali-zmom i izbornom utakmicom i borbom stranaka i politi~kih elita -kompetitivnim elitizmom, a u kojoj meri podràvaju {ire, participativ-no shvatanje i model demokratije, koji uklju~uje i forme {ireg civilno-dru{tvenog aktivizma, gra|anske inicijative i druge oblike neposred-nog, demokratskog izja{njavanja?

Veliki prakti~an zna~aj i posledice ima i dominantno svo|enje de-mokratije na njenu pravnu i proceduralnu prirodu i politi~ko-instituci-onalni dizajn, koji omogu}uje ve}ini da uti~e na izbor onih koji }edonositi odluke ili ve}insko opredeljenje da ona sadrì i svoju socijal-nu dimenziju koja demokratiju povezuje sa idejom napretka, blago-stanja, solidarnosti i socijalne pravde?

Najzad, imaju li gra|ani Srbije uop{te koliko-toliko iskristalisanistav o ovim pitanjima?

U pogledu poèljnog demokratskog ustavnog i politi~kog dizaj-na, gra|ani Srbije daju prednost gra|anskoj u odnosu na nacionalnudràvu, kao i, u odnosu 4:3, decentralizovanoj nad centralizovanomdràvom, odnosno {irem participativnom, u odnosu na izborni, kom-petitivno - elitisti~ki model demokratije.

Nacionalna versus gra|anska dràva

Pred raspisivanje referenduma o dono{enju novog Ustava (okto-bar, 2006.) svih sedam od deset ispitanika je za Srbiju kao dràvu svihnjenih gra|ana, uz 15% onih koji se protive takvom re{enju.

43


Grafikon 15. Odnos prema ustavnom definisanju Srbije kaodràve svih gra|ana (vrednosti u %)

Na drugoj strani, odnos pristalica i protivnika odre|enja Srbijekao "dràve srpskog naroda", jer je on "ve}inski", je 53% : 31% ukorist nacionalnog odre|enja. To samo govori da istovremeno opre-deljenje i za gra|ansko i za nacionalno odre|enje dràve nije nespo-jivo za vi{e od polovine od (polovine) onih koji zagovaraju nacionalnidràvni predznak. Unutar 15% gra|ana koji se odlu~no suprotstavlja-ju ure|enju Srbije kao gra|anske dràve, natprose~no su (20-25%)zastupljene pristalice radikala, socijalista kao i PSS i DSS. Najtvr|i"srpski korpus" glasa~a ima, me|utim, SPO ~ija se gotovo polovinaglasa~a (44%) protivi "anacionalnom" odre|enju karaktera dràve.

Centralizam ili decentralizacija

"Decentralisti" - pristalice ve}e autonomije za pokrajine, regije ilokalnu samoupravu su iznad proseka pristalice LDP, G17 plus i SPO,odnosno studenti (54%) i privatnici (44%). Na drugoj strani, "centrali-sti", odnosno pristalice stava da samo centralizovana Srbija omogu-}uje stabilnost i napredak, jesu, vi{e od drugih (Ck = 0,30), pristaliceSRS i PSS, kao i polovina penzionera.

8470 69 67 67 64 61

6

9 8 2111 17 16

16

1021 22

1322 20 24

16

68

0%

20%

40%

60%

80%

100%D

S

DS

S

PS

S

Pot

enci

jaln

iap

stin

enti

Ost

ale

stra

nke

SP

S

SR

S

Pro

sek

ne slaže se

neodlucan ne zna

slaže se

44


Grafikon 16. Pozitivan odnos prema decentralizaciji

6 2 62 61 6154

44 49

1 9 18 2331

1825

3730

208

28 3122 22

41

1 9 16

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%D

S

DS

S

Ost

ale

str

anke

SP

S

SR

S

PS

S

Po

ten

cija

lni

apst

ine

nti

Pro

sek

N e slaže se

N e odlučan

S laže se

Participativna demokratija ili kompeticija politi~kih elita

Natpolovi~na ve}ina gra|ana (sa izuzetkom pristalica SRS, SPS iapstinenata) podr`ava ve}e u~e{}e i ulogu neposredne participacijegra|ana i aktera civilnog dru{tva u dono{enju klju~nih dru{tvenih od-luka.

45


Grafikon 17. Pozitivan odnos prema participacijigra|ana i civilnog sektora

65 61 59 5948 47 52

20 3027 22

36 3826

31

918 16 15

2817

46

1415

0%

20%

40%

60%

80%

100%D

S

Ost

ale

str

anke

DS

S

PS

S

Po

ten

cija

lni

apst

ine

nti

SP

S

SR

S

Pro

sek

Ne slaž e se

Ne odlučan

S laž e se

Na drugoj strani, dve petine njih je sklono da prihvati suprotanstav da gra|ani samo treba da na izborima podrè odre|ene strankei politi~are i da se, u me|uvremenu, manu politike, odnosno podrèograni~eno razumevanje demokratije kao izbora izme|u elita koji senude, a nisu unapred nametnute ([umpeter).

Ponderisanjem odgovora dobijamo odnos 4:3 u korist participa-cionista, uz ~ak troje neodlu~nih.

U pogledu izbora odre|enog politi~ko-izbornog modela, odno-sno opredeljenja za odre|eni oblik ve}inskog ili proporcionalnog iz-bornog sistema, natpolovi~na ve}ina ispitanika izja{njava se u prilogpoèljnog modela direktnog odabira kandidata sa ponu|enog izbor-nog menija. Naime, odnos pristalica direktnog izbora pojedina~nogkandidata i izbora sa zatvorene strana~ke liste je ~ak 58% : 11%.

îni se da je ve}inski konsenzus mogu}e, na politi~ko - institucio-nalnoj ravni, graditi oko gra|ansko - nacionalnog odre|enja karakte-ra dràve, koju odlikuje razvijen sistem vertikalne i horizontalne pode-le i ravnoteè vlasti, ukrupnjena partijska scena i zna~ajan, korektivniuticaj koji na politiku imaju gra|anske inicijative, sindikati, interesnaudruènja i NVO.

46


Za i protiv socijalne dràve

Slede}i problemski krug ticao se dileme da li demokratija i dràvau Srbiji, pored svoje nu`ne dimenzije obezbe|enja pravne i politi~kejednakosti treba da, i u kojoj meri, sadrè i svoju supstancijalnu soci-jalnu dimenziju, odnosno do koje mere su za gra|ane prihvatljivestrategije ujedna~avanja socijalnih pozicija.

Posledi~no, treba li, i u kojoj meri, Srbija da pored pravne i demo-kratske, ponese i atribut socijalne ili bar socijalno odgovorne dràve?

U ravni poèljnih socijalnih funkcija dràve, dvotre}inska sagla-snost postoji oko potrebe da Vlada obezbedi osnovna dobra i po-mo} siroma{nima, nemo}nima i nezaposlenima. Dvotre}inski kon-senzus postoji i oko prihvatanja stava o dru{tveno uslovljenom siro-ma{tvu, odnosno sa njim povezanog uverenja da siroma{ni nisu pre-te`no svojom krivicom u nezahvalnoj poziciji u kojoj se nalaze, pa imupravo zato dru{tvo i dràva moraju pomo}i. Na drugoj strani, prista-lica teze o prete`noj krivici samih siroma{nih, odnosno postojanjusvojevrsne kulture zavisnosti onih koji "nisu hteli da u~e i rade" je tekmanje od petine (17%). Me|u njima je, pomalo neo~ekivano, natpro-se~ni udeo tre}ine pristalica socijalista i ~etvrtine pristalica SPO i SRS.îni se da o siroma{nima najstroè sude oni koji su tik iznad njih.

Tek ne{to nià saglasnost, pribli`ne tri petine gra|ana, postoji okoklju~ne uloge i odgovornosti dràve za politiku zapo{ljavanja. Naime,da je zapo{ljavanje briga dràve smatra ~ak vi{e od tri ~etvrtine ispi-tanika. Istovremeno, u pogledu prihvatanja suprotnog stava da zapo-{ljavanje treba prepustiti trì{tu i trì{noj samoregulaciji, gra|ani supodeljeni na po tre}inu pristalica, oponenata i neodlu~nih. Ponderi-sanjem odgovora dolazimo do zbirnog nalaza da je za dràvnu inter-venciju tri petine, uz petinu neodlu~nih i petinu njenih protivnika.

47


Grafikon 18. Pozitivan odnos prema stavu da dràva treba dabrine o otvaranju radnih mesta

9286 85

79 74 74 78

48 9

12 20 19 1916

6 9 6 7 9 7

73

4 6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%PS

S

Ost

ale

stra

nke

SRS

DS

SPS

Pote

ncija

lni

apst

inen

ti

DSS

Pros

ek

Ne slaže se

Neodlučan

Slaže se

Tako|e, nasuprot tendenciji (delimi~ne) privatizacije i komercijali-zacije obrazovanja i zdravstva, pribli`no tri petine anketiranih gra|a-na su za njihov, od dràve alimentiran,"besplatni" karakter. Uz ne{tovi{e od petine neodlu~nih, i u ovom slu~aju se javlja konstantna peti-na neoliberala - pristalica uvo|enja, sem za najtalentovanije, {kolari-na u srednjim {kolama i na fakultetima. Interesantno je da se unutargrupe stranaka ~ije pristalice natprose~no podràvaju besplatno obra-zovanje, pored SPS i SRS, na{la i G17 plus, a na drugom polu tre}inaglasa~a PSS i DSS.

48


Grafikon 19. "Dràva treba da uvede {kolarine za sve, a samo dabesplatno u {kole upisuje talentovane".

3931 28

22 20 16 21

13 28

1518

1230

20

24

41

6167

5466

55

14

5648

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

DSS

Ost

ale

stra

nke

DS

SRS

PSS

Pote

ncija

lni

apst

inen

ti

SPS

Pros

ek

Ne slaže se

Neodlučan

Slaže se

Mogli bismo zaklju~iti da u legalne i legitimne, ve}inski prihva}e-ne socijalne dimenzije demokratije i poèljne funkcije socijalno od-govorne dràve spadaju umerene redistributivne strategije usmereneka redukovanju i iskorenjivanju siroma{tva, nezaposlenosti i socijalneizolacije, kao i garantovanje bazi~nih obrazovnih i zdravstvenih uslu-ga i standarda koji omogu}uju pristojan, ~oveka dostojan kvalitetìvota.

Ve}inske saglasnosti, me|utim, nema oko prihvatanja aktivne ulo-ge dràve u regulisanju trì{ta i usmeravanju i upravljanju privredom.Difuzne sadràje svesti i ne retko istovremeno prihvatanje razli~itihvrednosti dobro ilustruje opredeljenje polovine anketiranih u prilogdràvnog usmeravanja privrede i dosledno suprotstavljanje tek ~etvr-tine njih suprotnom stavu da dràva ne treba da se me{a u privredu.Na drugoj strani, petini rezolutnih "trì{taraca", promena formulacijepitanja u prilog trì{noj samoregulaciji dodaje dalju petinu potencijal-nih i nesigurnih pristalica trì{ne ekonomije.

49


Grafikon 20. "Dràva treba da uti~e na privredni ̀ ivot i da gausmerava".

65 6350 49

39 4249

16 26

29 27

29 2935 30

1224

32 3020 22

45

19 22

0%

20%

40%

60%

80%

100%SR

S

SPS

DSS PS

S

Ost

ale

stra

nke DS

Pote

ncija

lni

apst

inen

ti

Pros

ek

Ne slaže se

Neodlučan

Slaže se

Ponderisanjem odgovora, dobijamo nalaz po kome je "etatista"tek neznatno vi{e od neodlu~nih i pristalica trì{ta (36% : 32% : 32%).Socijalni status ne diferencira u zna~ajnijoj meri (Ck = 0,26) odnosprema dominantno trì{noj ili dràvnoj regulaciji ekonomije. Privatnicisu, recimo, potpuno podeljeni oko prihvatanja usmeravaju}e ulogedràve u privrednom ìvotu. Na drugoj strani, udeo zagovornika dr-àvne intervencije, pri formulaciji pitanja koja sugeri{e njenu potrebui opravdanost, jeste u slu~aju studenata, zaposlenih i nezaposlenihdva puta, penzionera dva i po, doma}ica ~etiri, a poljoprivrednika~ak {est puta ve}i od udela onih me|u njima koji joj se suprotstavlja-ju. U odnosu na partijsku pripadnost, liberalno i protrì{no orijentisa-nih je natprose~no me|u pristalicama DS, kao i LSV, LDP i ~lanicamamanjinske vladaju}e koalicije NS i SPO. Na drugoj strani, sklonostdràvnoj regulativi, ne{to iznad proseka pokazuju pristalice SPS i SRS,PSS, ali i vladaju}ih DSS i G17 plus.

Prostor konsenzusa unutar uskog manevarskog prostora "tegob-ne tranzicije", mogu}e je graditi oko, bar na~elnog, prihvatanja trì-{ne ekonomije sa ugra|enim socijalnim korektivima, odnosno okoprihvatanja evropskog socijalno - trì{nog modela.

50


Potvrdu ovoj tezi pruàju i potpuno podeljena mi{ljenja, odnosnoisti stepen prihvatanja suprotnih tvrdnji da dràva mora pomagati kul-turu i umetnost, ali i da sve knjige i umetni~ku produkciju treba pre-pustiti trì{noj sudbini, uz najve}i udeo - ~ak dve petine neodlu~nih.

Teza o evropskom socijalno-trì{nom modelu, kao zoni mogu}egkonsenzusa, potvrdu ima i u nalazima o poèljnom obimu i sadràjusocijalnih funkcija dràve, dobijenih istraìvanjem iz decembra 2006.godine.

Kakvu dràvu i dru{tvo èle gra|ani Srbije

U izboru izme|u tri modela poèljnog obima socijalnih funkcijadràve: 1) sredi{njeg modela socijalno odgovorne dràve, odnosnodràve socijalnog ulaganja; 2) liberalne "minimalne" dràve koja stomanje interveni{e u polju socijalnih odnosa prepu{taju}i stvari trì{noj(samo)regulaciji, i 3) sveprisutne, paternalisti~ke uloge dràve, kojaprakti~no preuzima dru{tvenu regulaciju, odnosno ulogu skrbnika itutora svojih podanika, gra|ani Srbije se opredeljuju za socijalno od-govornu dràvu, odnosno evropski socijalno-trì{ni model.

51


Grafikon 21. Kakvu dràvu èlimo

89 87 86

44 40

10 9 80

102030405060708090

100D

ržav

a m

ora

da o

bezb

edi o

snov

ne p

otre

begr

adan

a ka

da s

u bo

lesn

i i ne

zapo

slen

i

Drž

ava

mor

a da

se

brin

e o

otva

ranj

u no

vih

radn

ih m

esta

Drž

ava

treba

da

obez

bedi

jef

tinije

sta

nove

za m

lade

bra

cne

paro

ve

Svak

o tr

eba

da b

ude

odgo

vora

n za

svo

jeza

pole

nje

i zar

adu

Drž

ava

treba

na

sebe

da

preu

zme

odgo

vorn

ost z

a ek

onom

sku

egzi

sten

ciju

poje

dinc

a

Sva

ko tr

eba

sam

da

stvo

ri m

ogic

nost

i da

kupi

sta

n na

trži

štu

Soci

jalu

treb

a da

vati

sam

o na

jteži

msl

ucaj

evim

a

Prob

lem

zap

ošlja

vanj

a tr

eba

prep

ustit

i trž

ištu

- i t

u va

ži z

akon

pon

ude

i pot

ražn

je

U odnosu 10:1 gra|ani su pre spremni da prihvate stav da dràvatreba da brine o otvaranju novih radnih mesta, nego uverenje da za-po{ljavanje treba prepustiti trì{tu i delovanju zakona ponude i potra-`nje (87% : 8%).

Istovetan odnos vlada i izme|u stepena prihvatanja stava da drà-va mora da obezbedi osnovne potrebe gra|ana u slu~aju siroma{tvai bolesti i nezaposlenosti i suprotne tvrdnje da, osim najteìh slu~aje-va, gra|ani sami moraju voditi ra~una o sopstvenoj sudbini (89% :9%)

Tek ne{to manja razlika (odnos 8:1) postoji u stepenu spremnostida se podrì stav da dràva treba da obezbedi jeftinije stanove zamlade bra~ne parove (86%), nego deljena uverenja da svi sami mora-ju stvoriti mogu}nost da kupe stan na trì{tu (10%).

Mogli bismo zaklju~iti da na pribli`no 9 gra|ana koji su za aktivnu,partnersku socijalnu ulogu dràve dolazi tek jedan koji je odlu~noprotiv uplitanja dràve u ekonomske i socijalne odnose.

Stvari dosta druga~ije stoje kada se potreba sopstvene odgovor-nosti za svoju i sudbinu sopstvene porodice poredi sa spremno{}u

52


da se prihvati uloga dràve kao tutora koji preuzima brigu za privredui gra|ane. Udeo onih koji pristaju na sopstvenu (su)odgovornost jetek ne{to ve}i od broja onih koji bi da dràva za njih brine "od kolev-ke pa do groba" (44% : 40%).

O~ito da kad se od aktivne uloge dràve kao socijalnog korektoratrì{ta pre|e na logiku dràvnog diriìzma i paternalizma broj zago-vornika dràvne intervencije se vi{e nego prepolovi. Na drugoj strani,desetini "tvrdih" liberala se tada priklju~i tre}ina onih gra|ana kojiprihvataju tek partnerstvo sa dràvom u formiranju sigurnosne mreèkroz koju se ne propada u vrtlog siroma{tva i bezna|a.

5. Jedno mogu}e tuma~enje: "Status" demokratije ipretpostavke i uslovi njenog ukorenjivanja ikonsolidacije

U "tranzitologiji" teorijskoj i, posebno, istraìva~koj produkciji odemokratskim tranzicionim promenama i uslovima za ukorenjivanje istabilizaciju demokratije, ukazuje se na mno{tvo razli~itih konkretnihokolnosti i faktora koji pogoduju tim procesima ili ih, pak, oteàvaju.Operativno najupotrebljivijim pristupom ~ini nam se Bi~emovih desethipoteza o procesu tranzicije i uslovima za demokratsku konsolidaci-ju, od kojih }emo njih devet testirati na primeru demokratske tranzici-je u Srbiji i zemljama regiona.

Prve dve od njih se odnose na neposredni kontekst promena - nakarakter prethodnog reìma i sam metod i na~in preuzimanja vlastikao limitiraju}e ili, pak, pospe{uju}e faktore za demokratsku konso-lidaciju. [iri dru{tveni okvir i determinantu efekata tranzicije ~ine i klju~-ni, istorijski formirani kulturni i etni~ki rascepi i njihove aktuelne reper-kusije. Neposrednih, daljih {est indikatora (ne)uspe{nosti tranzicijevezani su za ostvarene ekonomske i socijalne u~inke nakon prome-na, kao i odabir, okolnostima primerenog politi~ko-institucionalnogdizajna (Beetham, 1999).

Prva hipoteza: Karakter prethodnog reìma bitno uti~e na izgledeza prihvatanje i konsolidaciju demokratskih promena.

Sinonim Balkana kao regiona, odnosno sadràj pojma "balkaniza-cija", ~ine slabi, fragmentirani, me|usobno suprotstavljeni, nestabilnii autoritarni reìmi sa tek krhkim, diskontinuiranim natruhama demo-kratskog nasle|a. ̂ itavom regionu zajedni~ko je i prethodno autori-

53


tarno real-socijalsti~ko iskustvo. Neka vrsta cinizma istorije je da seupravo njegova najmek{a, "socijalisti~ko-samoupravna" karika raspu-kla na najdramati~niji i najkrvaviji na~in na prostoru eks-Jugoslavijekoja se prakti~no raspala, i raspada se jo{ uvek, po nacionalnim {a-vovima.

Nakon toga, primera radi, u Srbiji je do{lo do promena tek kadaje ve}ina gra|ana shvatila da se vi{e ne moè ni preìveti pod pret-hodnim reìmom. Me|utim, ni danas veliki broj ljudi ne uvi|a direktnuvezu izme|u autoritarnog i nacionalisti~kog i izolacionisti~kog reì-ma i nasle|a i realne teìne sopstvene situacije. Vi{egodi{nje ispira-nje mozga putem kontrolisanih medija, neprijateljski stav prema regi-onalnom i me|unarodnom okruènju, ali i nejedinstvo unutar "nove"politi~ke elite i, mo`da, pre svega, kratko politi~ko pam}enje masa,omogu}ili su da snage otpora demokratskim promenama preìve ida nacionalni i socijalni populizam imaju politi~ku snagu i sedamgodina nakon zapo~etih promena.

Druga hipoteza: Na~in prelaza ka demokratiji uti~e na njenu poto-nju stabilizaciju i konsolidaciju.

Vrednost osnovnog postulata ovde, zapravo, ima stav da mirno inenasilno preuzimanje vlasti, predstavlja pozitivnu i olak{avaju}u okol-nost za konsolidaciju demokratskih promena i stepen prihva}enostidemokratije.

Tako su, recimo, imaju}i u vidu teìnu situacije, politi~ke promeneu Srbiji iz oktobra 2000. godine ostvarene na najbolji mogu}i na~inpo samu mogu}nost demokratskih promena, odnosno pobedom naizborima i mirnim preuzimanjem vlasti. Mirna "oktobarska revolucija"je, me|utim, plod kombinovanja slabosti i proma{aja Milo{evi}evogreìma, izborne pobede, ranije poslovi~no gubitni~ke i podeljene opo-zicije, koja je, u velikoj meri, rezultat spoljnjeg pritiska i ogromnogunutra{njeg nezadovoljstva, ali i dogovora o neintervenciji i usposta-vljanja kompromisa sa delovima Milo{evi}evog vojnog i policijskogaparata. Me|utim, upravo ono {to je omogu}ilo i olak{alo promene- njihov legalitet, sama {irina uspostavljenog kompromisa, postavljase kao problem za konsolidaciju demokratije koje nema bez reza ijasnog diskontinuiteta sa prethodnim reìmom, njegovim direktnimeksponentima i, jo{ pre, autoritarnom i koruptivnom praksom.

Tre}a hipoteza: Trì{na ekonomija i na njoj baziran socijalno eko-nomski pluralizam, ~ine nuàn, ali ne i dovoljan, uslov za demokratiju.

54


Trì{na ekonomija, zapravo, ima tri osnovna pozitivna i, tako|e, trinegativna dejstva na demokratske procese. Pozitivna dejstva trì{neekonomije na stvaranje "demokratskog sentimenta" se manifestuju utome {to ona:

a) bar indirektno vodi nastanku politi~ke kompeticije i trì{ta.Ona u znatnoj meri, izjedna~ava glasa~e i potro{a~e i takostimuli{e gra|ane da procene {ta je od "politi~ke ponude"najvi{e u njihovom interesu, odnosno {ta najvi{e vodi kastvaranju racionalnog bira~a.

b) pospe{uje autonomiju i emancipaciju nepoliti~kih sfera odpolja politike, njihovih formi mo}i od dràve, umanjuju}i ta-ko mo} birokratskog aparata.

c) trì{te, i direktno i indirektno, uti~e na ograni~avanje politi~-ke mo}i pre svega tako {to odvaja utakmicu za ekonomskui politi~ku mo} u dve, bar relativno razli~ite sfere i arene.

Negativna dejstva trì{ne logike i prakse na odrìvost demokratijese ogledaju u tome {to:

a) rastu}i, posebno drasti~ni (novobogata{ki-tajkunski) oblicinejednakosti bogatstva, koji nastaju pod dejstvom "slobod-nog trì{ta" mogu da ugroze samu efektivnost politi~ke jed-nakosti.

b) rasprostranjena nezaposlenost, siroma{tvo i socijalna izolo-vanost i isklju~enost, nastali usled oscilacija u trì{noj eko-nomiji, mogu da ugroze demokratiju i usmere podr{ku ma-sa ka autoritarnim formama politike, odnosno vode uspo-stavljanju razorne veze populisti~ke politi~ke demagogijevo|a i kulture zavisnosti masa.

c) generalizacija trì{nih privatnih interesa, tako|e, moè dadovede do erozije etosa javnog interesa, posebno u javnimslu`bama, od kojih zavisi integritet javnog sektora i vodi,gotovo epidemijskom, {irenju politi~ke korupcije.

Protivre~no dejstvo po~etnih koraka neinstitucionalizovane trì{neekonomije na demokratski razvitak Srbije i svih zemalja regiona je izra-zito veliko. Ostaje otvoreno pitanje da li je u tom pogledu senzibilitetnovih politi~kih klasa na nivou potreba i dru{tvenog o~ekivanja. Od-govor na ovo pitanje je, bar za sada, vi{e negativan nego pozitivan.

Posledi~no, neuvi|anje potrebe i neuspeh u nastojanju da se isto-vremeno gradi ofanzivna razvojna strategija, skladno uvezana sa for-

55


miranjem ~vrstih, trì{nih pravila igre, antikorupcionim zakonodavstvomi aktivnom socijalnom politikom doveli su do erozije poverenja u po-liti~ke aktere i institucije i pojave nostalgi~nog ̀ ala (pre svega tranzi-cionih gubitnika i starijih generacija) "za starim dobrim vremenima"sigurnosti, zbrinutosti i (privida) jednakosti u socijalizmu.

êtvrta hipoteza: [anse za demokratsku konsolidaciju se uve}ava-ju sa uspehom u ekonomskom razvoju.

Ovde je, zapravo, ponovo re~ o, vi{e puta konstatovanoj i gotovodramati~noj, potrebi da demokratski poredak u nastajanju demonstri-ra svoje sposobnosti, makar i postepenog, ali stabilnog i izvesnog,ekonomskog razvoja. ̂ ini se nespornim uverenje da od uspeha i brzi-ne ekonomskog oporavka, u velikoj meri zavise i sam kvalitet, i dome-ti demokratizacije i prihva}enost demokratije kao vrednosti

Peta hipoteza: Specifi~ne forme delovanja i pona{anja klasa uti~una {anse za konsolidaciju demokratije - demokratske tranzicije nemabez stvaranja i odrànja {iroke, bar relativno ve}inske, proreformskesocijalne i politi~ke koalicije.

U Srbiji i ~itavom regionu je tokom devedesetih do{lo do jake soci-jalne polarizacije i masovnog osiroma{enja koje je, pored niìh, pogo-dilo i srednje slojeve koji su, ina~e, masovna socijalna osnova demo-kratije. Tom procesu su na prostoru eks-Jugoslavije dodatno doprinelii ratni sukobi i razaranja ili, u slu~aju Srbije, mere koje je me|unarodnazajednica preduzimala (od sankcija i izolacije do bombardovanja).

Iako su srednji slojevi, kao i obrazovaniji i kvalifikovaniji deloviradni{tva, iskazali svoju ̀ ivotnu zainteresovanost za demokratske pro-mene, njihova realna dru{tvena teìna je ne samo jo{ uvek slaba, ve}se moè o~ekivati da }e im ekonomska pozicija biti, bar srednjoro~-no i nadalje ugroèna u procesu restruktuiranja privrede i "dru{tvenihdelatnosti" (Pavlovi}, 2003:82).

Socijalni dijalog i dogovor Vlade, poslodavaca i sindikata o sadr-àjima, dinamici i "ceni" tranzicionih, ekonomskih i socijalnih prome-na koji rezultira paktom o razvoju, konkurentnosti i zapo{ljavanju, jete{ko ali nu`no re{enje. Ono podrazumeva zrelost i odgovornost svihaktera. Istovremeno, to je jedini pouzdani put koji vodi ka stabilizacijidemokratskog poretka (Stojiljkovi}, Lukovi}, 2004:7-30).

[esta hipoteza: Dru{tva podeljena na jasno definisane i istorijskiantagonisti~ke kulturne grupe ima}e velike, dodatne te{ko}e u odr-àvanju demokratije.

56


Ova hipoteza je na tragi~an na~in demonstrirana na prostoru dru-ge Jugoslavije. U postkomunisti~kim zemljama, iako se gotovo svu-da teìlo kulturnoj, a pre svega etni~koj homogenizaciji, kulturni di-verzitet moè, bar principijelno, da ima dvostruko, ambivalentno dej-stvo na demokratiju. S jedne strane, on, o~ito, moè da vodi konflik-tu pa i gra|anskom ratu. Na drugoj strani, o~uvanje kulturne razli~ito-sti podrazumeva ja~anje demokratskih ustanova i (konsenzualnih) pro-cedura odlu~ivanja, kao i postojanje na kompromis i dogovor usme-rene, kompetentne i odgovorne, nacionalne politi~ke elite Liphart,2003).

Dalje slede tri hipoteze koje se odnose na preuzeti politi~ko-insti-tucionalni dizajn i prihvatljivost i primenjivost i kvalitet uspostavljenihpoliti~kih procedura i institucija.

Sedma hipoteza: Predsedni~ki sistemi su manje trajni i "upotreblji-vi" nego parlamentarni.

U ovoj hipotezi nije re~ samo o komparaciji dva politi~ka sistemapo kriterijumu njihove trajnosti, ve} i o tome da ve}ina autora smatrada su parlamentarni sistemi stabilniji, kao i da imaju mnogo ve}ekapacitete za politi~ke kompromise od predsedni~kih. Parlamentarnisistemi, po pravilu, ublaàvaju, a predsedni~ki naj~e{}e ja~aju dual-nu politi~ku polarizaciju. Pored toga, predsedni~ki sistemi su neflek-sibilni i, po pravilu, teè se prilago|avaju izmenjenom socijalnom ipoliti~kom kontekstu. No, ovde se radi tek o na~elnoj, idealtipskojraspravi i argumentaciji.

Primera radi, u Srbiji nakon promena iz 2000, rasprave o odnosuparlamentarizma i prezidencijalizma, odvijaju se u vrlo specifi~nim,konkretnim politi~kim interesima impregniranim okvirima i okolnosti-ma. Duè od dve godine, na predsedni~koj funkciji je tako opstajao~ovek prethodnog reìma, a predsedni~ki izbori, zbog visokog izla-znog cenzusa vi{e puta nisu uspeli. Obja{njenje za takav ishod treba,me|utim, traìti u uve}anom nezadovoljstvu gra|ana, u sporosti de-mokratskih promena, rigidnosti izbornog zakonodavstva, odnosnosukobu unutar demokratskog politi~kog bloka, pre nego u ograni~e-njima polu-predsedni~kog sistema.

Na drugoj strani, u gotovo svim zemljama regiona, parlament jeslab i podeljen, stranke su nedovoljno profilirane, strana~ki sistemslab i nerazvijen, a izvr{na vlast, u odnosu na njih prejaka. Potrebnomse pokazala stabiliziraju}a funkcija predsednika koji se bira na nepo-

57


srednim izborima, ali uz jasan i ograni~en krug njegovih ovla{}enja,odnosno sistem podeljene bikefalne - "dvoglave" izvr{ne vlasti.

Osma hipoteza: Proporcionalni izborni sistemi, u sloènim i pode-ljenim dru{tvima, dovode do manje violentnih politi~kih raskola odrazli~itih varijanti ve}inskog sistema. Iskustvo i praksa dosada{njihizbora pokazuje, me|utim, da je najoptimalnije re{enje razumna i od-merena kombinacija ova dva izborna modela. Sami gra|ani, zbogsve ve}e otu|enosti strana~ke politike i izbornih kombinatorika lide-ra, pokazuju, naime, i po nalazima ovog istraìvanja, opredeljenje kaprihvatanju, makar na lokalnom nivou, direktnog, odnosno persona-lizovanog ve}inskog izbora pojedina~nog "kandidata sa imenom iprezimenom".

Deveta hipoteza: Odrìvost demokratije se uve}ava primenom si-stema razvijene regionalne i lokalne samouprave.

Dejvid Bi~am akcenat stavlja na potrebu razvoja regionalne i lo-kalne samouprave, kao jednog od va`nih uslova demokratske kon-solidacije. Prakti~no, radi se o primeni principa vertikalne i horizon-talne supsidijarnosti, odnosno pravila da je najbolje proces odlu~iva-nja spustiti, kad god je to mogu}e i optimalno, na nivo lokalnih za-jednica i sredina (vertikalna supsidijarnost), odnosno prepustiti daprobleme re{avaju, u dogovoru sa lokalnim vlastima, sami gra|ani injihove asocijacije i inicijative (horizontalna supsidijarnost). Lokalnasamouprava u Srbiji ima dugu tradiciju i uìva podr{ku, ali je centrali-zacijom resursa prakti~no li{ena efektivne mo}i. Na drugoj strani, re-gionalne autonomije izazivaju razli~ite reakcije i stavove i sem, nateritoriji Vojvodine i Sandàka, nemaju ~vr{}e utemeljenje, niti pred-stavljaju prioritetno pitanje.

6. Umesto zaklju~ka

Ako bismo, na kraju, poku{ali da kratko sumiramo nalaze, odno-sno defini{emo raspoloènja i stavove gra|ana Srbije, prvo bismomorali da konstatujemo dvotre}insko nezadovoljstvo funkcionisanjemdemokratije, ostvarenim efektima privatizacije i op{tim stanjem prili-ka u dru{tvu. Vi{e od ~etvrtine anketiranih smatra, pritom, da Srbijomvladaju kriminalci - gotovo koliko i svi "legalni i legitimni" politi~kiakteri i institucije zajedno. Petina gra|ana, pak, misli da vlast "nestanuje ovde", odnosno da pripada klju~nim akterima me|unarodne

58


zajednice. Izlaz iz situacije oni bi najradije potraìli u ne{to ~vr{}ojvladavini, u ve}em u~e{}u eksperata u upravljanju dràvom, u realni-jim i narodu bliìm politi~arima. Demokratija, kojoj gra|ani nalazedosta mana (neodlu~nost, beskrajne rasprave, slabo vo|enje privre-de, slabosti u uspostavljanju reda), ipak je za gotovo polovinu njih"bolja od svih drugih oblika vladavine".

Da se ipak stvari kre}u na bolje, govore nalazi koji pokazuju da jeve}ina za to da Srbija bude dràva svih njenih gra|ana. Tako|e je, uodnosu 4:3, uz troje neodlu~nih, vi{e onih koji su za decentralizaciju,nego za centralizovanu Srbiju, odnosno za participaciju gra|ana ive}i uticaj njihovih inicijativa, kao i sindikata i NVO, nego {to je onihkoji misle da gra|ani treba samo da glasaju, pa da se, potom, donarednih izbora, manu politike.

Dvotre}inska ve}ina gra|ana, uz protivljenje pribli`ne petine "tvr-dih" liberala je za socijalno odgovornu dràvu, odnosno za zna~ajnuulogu dràve u zbrinjavanju i za{titi siroma{nih, starih, nemo}nih inezaposlenih. Pristajanje uz politiku dràvnih socijalnih transfera jeizraz te{ke situacije, ali i nasle|ene kulture solidarnosti, pa i ra{irenogetatisti~kog sindroma. Sli~an raspored snaga postoji i u pogledu pri-hvatanja sistema besplatnog bazi~nog obrazovanja i zdravstvene za-{tite. No, gra|ani i gra|anke Srbije su potpuno podeljeni, na pribli-`ne tri tre}ine - protiv, za i neodlu~ne, oko uplitanja dràve u upravlja-nje privredom i opravdanosti pomo}i dràve kulturnim ustanovama iumetni~koj produkciji, ili pak njihovog prepu{tanja trì{noj logici ikriterijumu.

Naravno, Srbija ima vi{e lica i stavovi gra|ana se u znatnoj merirazlikuju zavisno, pre svega, od njihovog politi~kog opredeljenja, na-cionalne ili generacijske pripadnosti, ili obrazovnog i socijalnog sta-tusa. Pritom su, po pravilu, oni kojima pripada budu}nost - mla|i,obrazovaniji, vi{eg socijalnog statusa, odnosno prete`ne pristalicestranaka demokratskog bloka, skloniji demokratiji i preduzetni~komriziku.

Uveliko na~eti i usitnjeni osnovni resursi - poverenje i energija zapromene, odnosno dru{tveni kapital (Patnam) nam jo{ stoji na raspo-laganju, ali i koli~ina tog kapitala i na~in njegovog demokratskogkori{}enja, u velikoj meri zavise od razvoja civilnog dru{tva i zrelostipoliti~kog polja i dràve. Politi~ki kapital novih elita se, me|utim,ubrzano i neproduktivno tro{i i rasipa, kad god i gde god se, izvan

59


jasno uspostavljene zone odgovornosti, politi~ka vlast doìvljava kaoindividualni i grupni interesni kalkulus i tehnologija sticanja i odbranepozicija koje se mogu prevesti u li~ni posed i unov~iti. Drugo licetakve politike ~ine odsustvo svake vizije, nastojanje da se izbegnesvaki razvojni rizik i vlast odrì proizvodnjom polureformi i paktira-njem i koruptivnim kupovanjem uzajamne podr{ke sa uticajnim inte-resnim grupama, pre svega, lobijem mo}nih biznismena novoboga-ta{a. Pri tome, rizici rastu}eg socijalnog nezadovoljstva su se, dosada, dosta uspe{no preusmeravali ka ranijim reìmima i garnituramaili, kad god je to bilo mogu}e, u proizvodnju ksenofobije i me|unaci-onalnih netrpeljivosti i sukoba.

U tim i takvim okolnostima nema pretpostavki za postojanje jakedràve Dòela Migdala, dràve sposobne da postigne zadate ciljeve,uklju~uju}i sposobnost da prodre u dru{tvo, reguli{e dru{tvene od-nose, izvla~i sredstva i usmeri ili iskoristi ta sredstva na razvojno pro-duktivne na~ine. Slabe dràve - ~esto ~ak nedovr{ene ili dràve unastajanju, odnosno me|unarodni protektorati koje susre}emo naBalkanu (eufemisti~ki re~eno u Jugoisto~noj Evropi) su slabe iz dvaosnovna razloga. Prvo, zato {to su to neautonomne, od mo}nih inte-resnih grupa zarobljene dràve, ali i zato {to su li{ene efikasnog iprofesionalnog dràvnog aparata i dovoljnih ukupnih organizacionihresursa (Migdal, 1988).

Naj~e{}e, re~ je tek o selektivno slabim, lukavim dràvama. One,istina, ne obezbe|uju dovoljnu za{titu gra|anskih i imovinskih prava ine uspevaju da ograni~e obiman sektor neformalne privrede, ali suzato dosta uspe{ne u balansiranju izme|u pritisaka me|unarodne za-jednice i pritisaka sopstvene javnosti i selektivnom, paternalisti~kompromovisanju uìh interesa, pre svega interesa same vladaju}e elite.

U mnogima od njih postoji realni rizik da slaba dràva regresira upropalu dràvu. Propala dràva, dràva koja ne uspeva da re{i pro-blem nacionalnog i dràvnog identiteta i produktivno zaposli gra|a-ne, koji su onda spremni da je u potrazi za izvesnom, kvalitetnomegzistencijom, napuste, vodi ka beznade`nim gra|anima i dru{tvima.Dru{tva li{ena nade, opet, povratno, doprinose propadanju dràve.(Blue Bird, Zamka nefleksibilnosti 2004:35-42).

Izlaz iz ovog za~aranog kruga predstavlja samo razvijena i opera-tivna strategija reformi oslonjena na {iroko socijalno i politi~ko part-nerstvo za demokratske promene. Civilno polje i akteri u ovom part-

60


nerstvu imaju centralnu mobiliziraju}u, kontrolnu i integrativnu ulogu,ali i zna~ajnu inicijativnu funkciju. Dru{tveni pokreti, a ne tek fragmen-tirana, nepovezana i ~esto na pseudopartijske aran`mane i anga`ma-ne spremna nevladina scena, mogu biti medijator promena, akternosilac dinamike i fiziologije dru{tva - sredstvo ostvarivanja (poèljne)budu}nosti.

Elementarnu pretpostavku emancipatorske uloge civilnih projeka-ta i inicijativa ~ini, me|utim, i njihova sopstvena programska i organi-zaciona evolucija i emancipovanje od svojevrsnog elitizma i ekskluzi-vizma, odnosno vezanosti isklju~ivo za projekte i prioritete stranihdonatora.

Samoodrìvog civilnog sektora nema ni bez odgovaraju}ih institu-cionalnih i materijalnih pretpostavki za njegovo delovanje formiranihunutar, kriti~kog i konfliktnog partnerstva civilnog sektora sa drà-vom i profitnim sektorom.

Drugu stranu ovog procesa partnerske saradnje i razvoja ~ini nu-`na paralelna evolucija politi~kog polja - njegova demokratska insti-tucionalizacija, pra}ena i povezana sa stabilizovanjem politi~kog tla ilegitimiranjem politi~kih aktera. Uve}anje propusne mo}i politi~kihinstitucija, pre svega parlamenta, za signale i zahteve koji dolaze izcivilnog dru{tva i pove}anje njihovih upravlja~kih kapaciteta, dove-{}e i do ve}e kompleksnosti strana~ke organizacije i nu`nog, nara-slim potrebama i zahtevima, uslovljenog rasta profesionalizacije (i de-mokratizacije) rada unutar politi~kih partija. Time je ujedno otvorenput za "uozbiljenije" i ukrupnjavanje partijsko-politi~ke scene.

Ipak, i potencijal politi~kog i civilnog polja i sudbina demokratskihreformi u krajnjoj liniji vezani su za masovno transformisanje podanika -njihove strukture svesti i mentaliteta, i nastanak "punoletnih i uspravnih"gra|ana. Mi se ne ra|amo kao gra|ani. Gra|anin se, naime, postajeupornim radom na sebi (Fuko). Gra|ani i gra|anke poseduju svest nesamo o svojim pravima ve}, i o sopstvenim du`nostima i odgovorno-stima. Samopo{tovanje, ose}aj kompetentnosti za javno delovanje,samosvest o pravima koja dràva mora po{tovati, ali i razvijena svest opotrebi uravnoteènja privatnih motiva i interesa sa ose}anjem zajedni-{tva i solidarnosti, prakti~no razlikuju gra|ane od podanika.

Tek dru{tvo odgovornih i kompetentnih elita i aktivnih, u dobro-voljne asocijacije udruènih, gra|ana moè na "smetli{te istorije"(Marks) poslati svoju autoritarnu pro{lost.

61


Literatura

y Beetham, David, Democracy and Human Rights, Cambrid-ge, Polity Press, 1999.

y Blue Bird - program za civilno dru{tvo u Jugoisto~noj Evropi:U potrazi za odgovornom vladom, Beogradski fond za po-liti~ku izuzetnost, Beograd, 2004.

y Blue Bird - program za civilno dru{tvo u Jugoisto~noj Evropi:Zamka nefleksibilnosti, Beogradski fond za politi~ku izuzet-nost, Beograd, 2004.

y Golubovi}, Zagorka, Izazovi demokratije u savremenom sve-tu, Brani~evo, Po`arevac, 2003.

y Held, David (1990) Model demokracije, [kolska knjiga Za-greb

y Keane, John, Global Civil Society, Cambridge, UniversityPress, Cambridge, 2003.

y Migdal, Joel, Strong Societies and Weak States: State-Soci-ety Relation and State Capabilities in Third World, Prince-ton, Princeton University Press, 1988

y Mojsilovi}, Milo{ (2006) Podeljeno dru{tvo i demokratija (ru-kopis), CeSID, Beograd

y Pavlovi}, Vuka{in, Demokratija i dru{tvene promene, ̂ igoja{tampa, Beograd, 2003.

y Pavlovi}, Vuka{in, Civilno dru{tvo i demokratija, ̂ igoja {tam-pa, Beograd, 2004.

y Stojiljkovi}, Zoran, Lukovi}, Slavoljub (2004) Socijalni dija-log, UGS Nezavisnost, Beograd

y Stojiljkovi}, Zoran (2006) Partijski sistem Srbije, Slu`beni gla-snik, Beograd

62


63

Angaòvanost gra|ana i apstinencija u postoktobarskoj Srbiji

Zagorka Golubovi}profesorka Beogradskog Univerziteta

u penziji

Angaòvanost gra|ana iapstinencija u

postoktobarskoj Srbiji

SaètakU postoktobarskoj Srbiji u kojoj je deklarisana demokratska

tranzicija, treba analizirati dva fenomena: povla~enje gra|ana izdru{tvenog i politi~kog angaòvanja i porast apstinencije na izbo-rima. Otkrivanje razloga za primetne promene u stavu gra|anaprema li~nom u~e{}u u realizaciji demokratske transformacije mo-è da osvetli i {iri problem: kako gra|ani doìvljavaju dru{tvenu ipoliti~ku situaciju u Srbiji danas, {est godina nakon 5. oktobra. Utom cilju, bi}e kori{}eni rezultati empirijskih istraìvanja (putemintervjua), izvr{enih u razdoblju od 2000. do 2006. godine.

Klju~ne re~i: demokratska tranzicija, angaòvanost gra|ana, ap-stinencija, dru{tvenopoliti~ki stavovi.

1.

Borba za slobodu izaziva uzlet ljudskog duhai izvla~i ono {to je najbolje u ljudima, dok borba

za vlast (nakon toga) osloba|a najgore: zavist,intrige, gramzivost, sumnji~avost i nagon za osvetu.

(Adam Mihnik)

Sve analize postoktobarske Srbije pokazuju da se aktivizam gra-|ana, ispoljen u poslednjoj deceniji pro{log veka i po~etkom novog

64


milenijuma u borbi za ru{enje reìma Slobodana Milo{evi}a, nije na-stavio posle petooktobarskog prevrata, kao {to se moglo o~ekivatipod pretpostavkom da je porasla dru{tvena svest gra|ana koja bitrebalo da ih motivi{e da uzmu aktivnog u~e{}a u demokratskoj tran-sformaciji dru{tva, budu}i da je, i prema dosta rasprostranjenom mi-{ljenju intervjuisanih gra|ana, "gra|anska participacija" bitno svojstvodemokratskog razvoja i funkcionisanja demokratskog dru{tva. Anali-zom stavova ispitivanih gra|ana, trebalo je utvrditi ~ime su uslovljenaose}anja koja su ih odvela u pasivizaciju: da li je re~ o paradoksu,odnosno, o raskoraku izme|u verbalnih stavova i pona{anja, ili surazlozi dublji. Da li razloge treba traìti samo u psihologiji gra|ana, unezadovoljstvu usled neispunjenih obe}anja iz 5. oktobra, ili je u pita-nju takva dru{tvena i politi~ka situacija u Srbiji 2006. godine, kojauti~e na pasivizaciju gra|ana i dobrovoljno odricanje od njihovih gra-|anskih prava. Kada se ima u vidu da je i aktivnost civilnog dru{tva(NVO, sindikata, udruènja "druge Srbije", itd.) u opadanju posle 2000.godine u pore|enju sa razgranatom mreòm gra|anskog otpora biv-{em reìmu, evidentna je ~injenica da je nestalo entuzijazma za "pro-mene", koji je izvodio milionsku masu gra|ana Srbije na ulice 1996/97. i 2000. godine. Stoga se nametnulo pitanje: {ta je delovalo nagra|ane posle petooktobarskog prevrata da se povuku "u privatnost".

Da bi se utvrdilo da li je ovaj preokret u stavu i pona{anju gra|anakoji su izveli "mirnu, nenasilnu revoluciju" 5. oktobra, stvarno para-doks, ili sledi iz aktualnog toka postoktobarskih doga|aja u, tako-zvanoj demokratskoj, tranziciji (upotrebljavam termin kojim se gra|a-ni naj~e{}e sluè), trebalo je ispitati da li postoji logika u pona{anjugra|ana na osnovu njihove percepcije {estogodi{njih rezultata de-mokratskih procesa u dana{njoj Srbiji. Odgovor na to pitanje mogaose dobiti samo konkretnim empirijskim istraìvanjima stavova gra|a-na putem slobodnih razgovora (intervjua i kvalitativne analize), kojimogu da upotpune javnomnjenska ispitivanja, budu}i da ispitanici uspontanom razgovoru pruàju argumente za svoje odgovore i zauzi-manje odre|enih stavova, bez sugestija ispitiva~a.1 Cilj istraìvanja u

1 Istraìvanja su vr{ena na osnovu intervjua i kvalitativne analize u okviruprojekta Politika i svakodnevni ìvot 2001 (2003. objavljena istoimenaknjiga u izdanju Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju i "Filip Vi{nji}"),2005. ponovljeni intervju (analize objavljene u ~asopisu Filozofija i dru-

65


2006.2 bio je da se ustanovi kakva veza postoji izme|u na~ina na kojigra|ani razmi{ljaju o kretanjima u dru{tvu i politici posle 5. oktobra izperspektive vlastite svakodnevice i kako vide svoje mesto u nastalimdoga|ajima: u odnosu prema politici i glavnim akterima (demokrat-skim vladama, politi~kim strankama i organizacijama civilnog dru-{tva), prema svom dru{tvenom poloàju (u mestu ìvljenja, premaradu/nezaposlenosti, ìvotnom standardu) i koliko (ne)zadovoljstvopostignutim promenama uti~e na njihove stavove. Me|utim, posled-nje istraìvanje iz ovog ciklusa, iako sme{teno u isti konceptualni okvir,imalo je i jedan specifi~an cilj. Naime, trebalo je da utvrdi za{to rastepoliti~ka apstinencija, odnosno, kako sami ispitivani gra|ani obra-zlaù taj svoj stav (ciljna grupa su bili prete`no mladi apstinenti). Po-red toga, èleli smo da testiramo hipotezu da mladi ljudi koji su po-tencijalni nosioci demokratske opcije naj~e{}e apstiniraju na izbori-ma.3

2.

Istraìva~i koji su se bavili analizama masovnih protesta gra|ana uvreme reìma Slobodana Milo{evi}a i posebno uticajem gra|anskeparticipacije u okviru projekta "Pokret za promene"4 i {irokog narod-nog pokreta "Otpor", mogli su pretpostaviti da }e se u demokratskojtranziciji nastaviti, a mo`da i pove}ati, u~e{}e gra|ana u izgradnji

{tvo, br. 2, 2005.) i decembra 2006. sa ciljnom grupom mla|ih apstine-nata (u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom, rezultati }e biti publiko-vani u septembru 2007.).

2 Da bi se omogu}ilo upore|ivanje pretpostavljenih generacijskih razlika upogledu stavova prema istraìvanim temama, u uzorku je zastupljeno70% mladih ispitanika i 30% starijih od 40 godina.

3 Iz tih razloga je u decembarskom istraìvanju 2006. akcenat stavljen napitanja pomo}u kojih smo utvr|ivali politi~ko opredeljenje ispitanika irazloge za njihovu politi~ku apstinenciju.

4 Posle NATO bombardovanja u SR Jugoslaviji nastali su brojni pokretiotpora Milo{evi}evoj vlasti, me|u kojima je bio i "Pokret za promene",iniciran od strane UGS "Nezavisnost", koji je uspeo da okupi i koordini-ra ve}i broj opozicionih grupa i u saradnji sa Friedrich Ebert StiftungFondacijom, organizovani su obilasci gradova u Srbiji pre izbora sep-tembra 2000. sa ciljem da se gra|anima obja{njava za{to treba glasatiza promene postoje}eg reìma.

66


novog "normalnog poretka" posle vi{edecenijske vladavine autoritar-nih reìma. Takva pretpostavka ~inila se logi~nom, kako zbog ma-sovnosti otpora reìmu Slobodana Milo{evi}a, ~ime su gra|ani po-kazali da je do{ao kraj trpljenju katastrofalnih posledica njegove vla-davine, tako i zbog uverenja da }e nakon ru{enja diktature gra|anibiti zainteresovani da daju svoj doprinos {to brèm izlasku iz dru{tve-ne i politi~ke situacije koja je spre~ila dru{tvo u Srbiji da postane"kao i ostali normalan svet". Postavilo se pitanje: za{to ove pretpo-stavke "nisu radile"?

Mislim da su izgubljene iz vida va`ne ~injenice: 1) da se na dugo-godi{njem nasle|u autoritarnog dru{tva ne mogu o~ekivati bezbolnei brze promene5 i 2) da je decenijama duga praksa autoritarne socija-lizacije ugradila takav "habitus" u karakternu strukturu gra|ana "real-nog socijalizma", uklju~uju}i i one koji su bili glavni promoteri demo-kratske tranzicije, te je, stoga, bilo nerealno o~ekivati laku i brzu pro-menu "dru{tvenog karaktera" i gra|ana i opozicionih politi~ara, {toje, tako|e, usporilo i ograni~ilo (po obimu i dubini) o~ekivane dru-{tvene promene. Na{a analiza je potvrdila da su ti ~inioci imali zna-~ajnog udela u formiranju stavova (na porast nezadovoljstva) gra|a-na i njihovog odustajanja od dru{tvenog i politi~kog angaòvanja upostoktobarskom periodu.

Dakle, moèmo li biti iznena|eni nalazima koje smo dobili? A onise mogu, ukratko, sumirati na slede}i na~in: poneseni entuzijazmom(euforijom 5. oktobra) gra|ani su gajili visoka (nerealna) o~ekivanja,kako u pogledu brzine promena, tako i u smislu radikalizacije prome-na, iako je petooktobarski prevrat bio koncipiran prevashodno kao"ru{enje starog poretka" (uz samo apstraktne deklaracije o demokra-tizaciji), bez jasne strategije i artikulacije politi~kih ciljeva koji }e omo-gu}iti prelazak iz autokratskog/autoritarnog sistema u demokratskodru{tvo (odsustvo plana "za" ostvarenje novog dru{tvenog sistema).Moè se, stoga, re}i da su i demokratske stranke (DOS) i gra|ani u{liu novu fazu dru{tvenog razvoja "na slepo", bez jasnih predstava o

5 U razvijenim dru{tvima taj proces je trajao vi{e od dva stole}a, a u zemlja-ma biv{eg socijalizma tranzicija se sprovodi ve} 15 godina sa prome-njivim i ~esto neo~ekivanim (negativnim) rezultatima, iako je, na primer,u ê{koj i Poljskoj postojalo zna~ajno iskustvo otpora totalitarnom ko-munizmu.

67


strate{kim ciljevima, vremenski odre|enim fazama promena, o ras-poloìvim sredstvima za tako teàk ("revolucionarni") poduhvat. S drugestrane, te{ko postignuto udruìvanje demokratskih stranaka, nastalotek u poslednjoj fazi otpora, vrlo razli~itih demokratskih potencijala,imalo je za posledicu neprevazi|enost velike heterogenosti nove vla-daju}e grupacije; to je onemogu}avalo dogovor o vrsti i prioritetuciljanih promena i spre~ilo konsekventniji diskontinuitet sa biv{im re-ìmom, koji su gra|ani o~ekivali, sude}i prema rezultatima pomenu-tih istraìvanja.6

Interpretacija oktobarskih i postoktobarskih doga|aja zasnovanaje na analizi rezultata istraìvanja u okviru pomenutog projekta (iz trisukcesivna ispitivanja). U vremenskom razmaku izme|u prvog inter-vjua (2001.) i druga dva kasnije, uo~ljive su razlike u stavovima gra|a-na prema doìvljaju postoktobarskih promena, sa izvesnim pomera-njem od relativno pozitivnih ocena onoga {to je postignuto posle2000. ka sumnji u demokratski potencijal (naro~ito druge demokrat-ske vlade), koja prelazi u sve izrazitije negativne ocene. Naglasak jesada na "kretanju dru{tva unazad" i poni{tavanju po~etnih rezultatdemokratskih reformi. 2006. godine to kulminira u ispoljavanju neve-rice u sam (demokratski) put tranzicije u Srbiji.

Kada se uzmu u obzir stru~ne analize postoktobarskog perioda,moè se konstatovati da odgovori/stavovi gra|ana u velikoj meri ko-respondiraju sa kriti~ki intoniranom slikom o stanju (ekonomskom,politi~kom i kulturnom) dru{tva u Srbiji {est godina posle ru{enja biv-{eg reìma, sa ocenama negativne ekonomske situacije, koja je izli~ne perspektive ispitivanih gra|ana manje realna (u smislu "ni{ta senije promenilo", ili, ~ak, "gore je nego {to je bilo"). To se moè obja-sniti suo~avanjem sa rastu}om nezaposleno{}u, naro~ito u grupacijimladih, sa oteànim uslovima za njihovo osamostaljivanje, stvaranjeporodice i sl. Me|utim, u pogledu procene problema koje nisu uspe-le da re{e (ili da po~nu da re{avaju) nove vlasti, kao i nespremnostipoliti~ke elite da se suo~i sa novonastalim problemima, stavovi ispi-

6 U intervjuu 2006. ispitanici su isticali da je nepovoljni trend tranzicijeuslovljen i time {to gra|ani nisu jo{ 2000. godine postavili pitanje poli-ti~arima: "Kuda ide Srbija" i kojim putevima se moè sti}i do stvarnedemokratizacije dru{tva.

68


tivanih gra|ana (u svim gradovima u kojima je vr{eno istraìvanje)7 sudosta ujedna~eni, ali sa izvesnim pomeranjem (u odnosu na prethod-ne intervjue) ka u~estalijem isticanju politi~kih problema "demokrat-ske stranputice", naspram prvog mesta koje su zauzimali ekonomskiproblemi u 2005. godini, mada su oni i dalje predmet zabrinutosti zaopstanak. Stavljanje politi~kih problema u fokus moè se protuma~itikao sazrevanje gra|ana u shvatanju da je "politi~ka kriza" glavni uzroksvih drugih manifestacija krize: to ve}ina ispitanika izraàva stavom okriminalizaciji dru{tva i politike, o nesankcionisanju enormnog, nele-galno ste~enog bogatstva ~iji vlasnici vr{e sve ve}i uticaj na vlast (iuti~u na lo{u privatizaciju, koja daje negativne rezultate), konstatuju}ida se aktualna politika ne orijenti{e na re{avanje te{kih egzistencijal-nih problema gra|ana, ve} se njeni ~elnici vi{e brinu za svoje intere-se, tj. kako da se materijalno obezbede i u~vrste na vlasti.

Uzimaju}i sve to u obzir, dolazimo do faktora nezadovoljstva kojeeskalira u onoj meri u kojoj gra|ani doìvljavaju da se doga|a pome-ranje od po~etnih pozitivnih efekata izvesnih reformi (pre svega u eko-nomiji), ka zaustavljanju, pa i poni{tavanju reformskih procesa, u ko-rist revitalizacije politike biv{eg reìma ("ve} vi|eno"), za koji su vero-vali da je postala pro{lost, ali su se u to razuverili zbog sve o~igledni-je rehabilitacije snaga iz poretka devedesetih godina pro{log vekakoje su se inkorporirale u strukture vlasti, zahvaljuju}i kvazi-demo-kratskom licu vladaju}e partije (DSS) koja je obezbe|ivala parlamen-tarnu ve}inu uz podr{ku SPS-a. Uo~avanje tog nizlaznog trenda, unajve}oj meri, dovelo je do gubljenja nade u demokratske promene iperspektive za budu}nost. Ispitanici su se, naime, u~estalo pitali da lise u Srbiji odvija demokratska tranzicija, a to ih je odvelo u apatiju irezignaciju, usled poja~anog ose}anja bespomo}nosti.

Traìli smo objektivne, dru{tveno-ekonomske i politi~ke korenerastu}eg ose}anja bespomo}nosti gra|ana. Prvo, po{av{i od najevi-dentnije ~injenice da je srbijansko dru{tvo, na kraju devedesetih go-dina pro{log veka, postalo slabo razvijeno dru{tvo (kao nasle|e ka-tastrofalne politike Slobodana Milo{evi}a), logi~no je bilo o~ekivanjegra|ana da se nove vlasti posvete ostvarenju boljeg materijalnog stan-darda stanovni{tva radi prevazilaènja rastu}eg siroma{tva dru{tva i

7 2006. intervju je obavljen sa gra|anima u Beogradu, Novom Sadu, Kra-gujevcu, Ni{u, Valjevu, Kru{evcu, Subotici i Novom Pazaru.

69


njihovih te{ko}a u borbi za preìvljavanje, ali i da to ~ine, jednako ikao uslov za prelaz iz autoritarnog sistema u demokratsko dru{tvo.Me|utim, po mi{ljenju ispitivanih gra|ana, taj uslov ne samo da nijeostvaren na zadovoljavaju}i (o~ekivan) na~in, ve} su ciljevi koji bivodili ka tome potisnuti u n-ti plan (uobi~ajen odgovor je: "Zamajava-ju nas Kosovom i o~uvanjem teritorija" da bi izbegli da re{avaju akut-ne ìvotne probleme). Posledica takve politike je da su gra|ani i da-lje, u najve}oj meri, preokupirani borbom za preìvljavanje (usledrastu}e nezaposlenosti, gubljenja posla zbog privatizacije, slabo pla-}enog (ne)kvalifikovanog rada, a ~esto i bez redovne isplate, zbogpogor{anja uslova penzionera itd.). Drugo, ispitivani (pre svega mla-|i) gra|ani shvataju da je izgra|ivanje demokratije i pona{anje premamodernim (proevropskim) vrednostima i osnovnim moralnim na~eli-ma, vaàn elemenat koji treba da bude ugra|en u temelje demokrat-skog dru{tva. Me|utim, oni jednako uo~avaju, ne samo da se tajproces ne odvija, ve} a) da ga postoje}a politika potpuno ignori{e,{ta vi{e, da toleri{e i potpomaè isklju~ivo utilitarne vrednosti (kori-snost, novac, efikasnost) i b) da se bri{u i one tradicionalne vrednostikoje imaju univerzalno zna~enje (~esto je isticano da su se izgubilevrednosti kao: po{tenje, briga za druge, zajedni{tvo), konstatuju}i dapostoji kriza vrednosti. Tome treba dodati da su i razvijanje demo-kratske politi~ke (i op{te) kulture gra|ani prepoznali kao vaàn uslovdemokratske tranzicije. Stoga, nedostatak kulture (nekulturno pona-{anje) politi~ara prema gra|anima i medijima, oni vide kao nemo-gu}nost promene odnosa izme|u gra|ana i vlasti. Kao prilog tome,naj~e{}e se navodi nekulturno pona{anje poslanika u Skup{tini, sva-|e izme|u "demokratskih stranka", upotreba pogrdnih i nepristojnihre~i u "politi~kim debatama" koja se ne sankcioni{e. Pritom, konsta-tuje se da ne postoji kulturna politika koja bi promovisala principenove kulture pona{anja (navodi se da se u tom smislu ni{ta nije pro-menilo ni u sistemu obrazovanja), ~ime oni, donekle, opravdavaju isvoje pona{anje, koje se ispoljava u stavu "nemamo podsticaja da sei sami menjamo". Tre}e, sa tim je povezano i izostalo menjanje men-talne strukture stanovni{tva i "politi~ke elite". Jedan broj gra|anadobro zapaà da je posledica toga i dalje jako prisustvo etnocentri-zma, nacionalizma, religioznog (pravoslavnog) dogmatizma, a u sta-vovima samih gra|ana potvr|uje se i zaostalost nasle|enog paterna-listi~kog shvatanja odnosa pojedinca i dràve i sklonost podre|iva-

70


nja autoritetu "vo|e" (navodi se da je unutra{nja struktura "demokrat-skih partija" i dalje nedemokratska). Dakle, ispitivani gra|ani prepo-znaju da je autoritarno pona{anje preovla|uju}i na~in opho|enja, alito uvi|aju, pre svega, kada su u pitanju glavni akteri politike i pred-stavnici vlasti. ̂ etvrto, da su na{i ispitanici razumeli osnovne principei uslove za prelaz ka demokratiji, potvr|uje u~estalo zapaànje da upolitici novih vlasti nedostaje strategija razvoja koja bi jasno defini-sala put kojim }e se odvijati proces tranzicije, kao i jasno odre|enefaze razvoja, prioriteti ciljeva i upotrebljiva sredstva za njihovo ostva-renje. Najve}i broj ispitanika vidi kao klju~ni problem sada{njeg sta-nja dru{tva u Srbiji u tome {to ne postoji nikakva vizija, {to nedostajuideje koje bi nazna~ile pravac razvoja (u tom pogledu dosta ispitani-ka navodi kao zna~ajnu razliku koja je postojala u vreme prve demo-kratske vlade i druge, nazna~uju}i da je prvi demokratski premijer,Zoran \in|i}, imao jasnu viziju i tim putem poveo Srbiju ka demo-kratskim reformama, {to je, po njihovom mi{ljenju, potpuno odsutnou koalicionoj vladi Vojislava Ko{tunice koja opstaje uz saradnju saSPS i prikrivenim oslanjanjem na SRS). Zaklju~ak koji su iz toga izveliispitivani gra|ani u 2006. glasi: "Ne znamo kuda ide Srbija". Oni topotvr|uju i konstatacijom (prisutnom u odgovorima svih mla|ih ispi-tanika) da nije ispunjen ni temeljni uslov za demokratski preobraàjdru{tva, odnosno, da u Srbiji nema pravne dràve, budu}i da nijedo{lo do radikalnije promene starih (Milo{evi}evih) zakona, ali i danovodonesene zakone sama vlast kr{i; zapaà se i to da su zakonikrojeni prema interesima "novobogata{a" (takozvanih preduzetnika inovih vlasnika), tajkuna, a navodi se i blagonaklonost sada{nje vlastiprema kriminalnim grupama (kao primer uzimaju dugotrajni procesubicama Z. \. i tolerisanje opstrukcija njihovih branilaca), tj. umestoobe}anog "legalizma", vlada haos i "svako lovi u mutnom".

Kada se sve navedeno uzme u obzir, mogu}e je objasniti nastaja-nje i rastu}i trend faktora nezadovoljstva, koji, prema rezultatimaistraìvanja, eskalira u onoj meri u kojoj gra|ani doìvljavaju pomera-nje od po~etnih pozitivnih efekata izvesnih reformi ka zaustavljanju,pa i poni{tavanju, reformskih procesa, u korist revitalizacije politikebiv{eg reìma (taj stav se nalazi u odgovoru svih mla|ih ispitanika).Po~etno verovanje da je vra}anje u pro{lost ve} prevazi|eno, polju-ljano je u dana{njoj predstavi gra|ana koji se uveravaju u sve o~i-gledniju rehabilitaciju snaga biv{eg reìma i njihov uspon inkorporira-

71


njem u strukture vlasti u drugoj fazi postoktobarskog perioda, {to jedovelo do gubljenja nade i perspektive (~esto se ispitanici pitaju: dali je to {to se doga|a danas u Srbiji demokratska tranzicija?). Rezul-tat koji iz toga proizlazi na psiholo{kom planu jeste sve ve}e povla-~enje u rezignaciju i apatiju, poja~avaju}i ose}anje bespomo}no-sti.

3.

Sada se moè uspostaviti kop~a izme|u psiholo{kog doìvljajagra|ana, koje uti~e na stanje njihove svesti, i percepcije dru{tvene ipoliti~ke situacije u Srbiji {est godina posle 5. oktobra i stava premadru{tvenom i politi~kom angaòvanju u prevazilaènju "krize" (svi ispi-tanici govore o sve dubljoj krizi u svim domenima dru{tva). Nagla{e-no ose}anje bespomo}nosti uslovljava shvatanje gra|ana da je bes-korisno uklju~ivanje u bilo kakve forme aktivnosti. Mla|i ispitanici toobrazlaù ose}anjem da su "odba~eni" i "nepoèljni", da politi~arispre~avaju njihovo u~e{}e u javnom ̀ ivotu zato {to su kriti~ni (govo-re o sebi kao o "hendikepiranoj generaciji"), da ne vide pravu demo-kratsku stranku u koju bi se uklju~ili (ili je podràli), da su se i NVOpasivizirale i ne bave se klju~nim problemima gra|ana, da, stoga, neveruju da li~nim angaòvanjem mogu skrenuti tok politi~kih odluka uèljenom (demokratskom) pravcu.8

Drugim re~ima, nepoverenje u nosioce takozvanih demokratskihprocesa sve je eksplicitnije. U prvoj fazi postoktobarske tranzicije,gra|ani nisu bili zadovoljni, prvenstveno, brzinom promena, ali su zato imali i razumevanja (isticali su "ne moè se sve promeniti prekono}i") i nisu gubili nadu u demokratski karakter promena,9 ali je, ve}u drugoj fazi postoktobarskog kretanja (na osnovu intervjua 2005.),

8 Svi odgovori mla|ih ispitanika uveravaju nas da je potvr|ena na{a hipo-teza, sa kojom se u{lo u ovo istraìvanje, da su mladi gra|ani nosiocidemokratskog potencijala i da ih razo~aranje zbog neostvarivanja o~e-kivanog demokratskog razvoja, odvodi u pasivizaciju.

9 Mla|i ispitanici, kao {to je istaknuto, u ve}ini nagla{avaju i 2006. da jeperiod prve demokratske vlade davao nadu u bolju budu}nost, isti~u}ida je prvi demokratski premijer odlu~no vodio Srbiju ka demokratskomcilju, dok je, po njihovom mi{ljenju, druga postoktobarska vlada proiz-vela konfuziju skrenuv{i sa linije po~etnih reformi.

72


izraèna sumnja u karakter dru{tvenih promena postala zajedni~ki po-gled ve}ine gra|ana na postoktobarsko dru{tvo u Srbiji, te se neza-dovoljstvo fokusira na kvalitet promena, sa rasprostranjenom oce-nom da se dru{tvo "vra}a unazad, u pro{lost". Sumnja u demokratskikarakter srbijanske tranzicije pretvara se, 2006. godine, u op{tu sa-glasnost o izgubljenim {ansama za stvarni demokratski preobraàjako se nastavi putem kojim se kre}e Srbija danas.

Ali, uputno je postaviti pitanje: za{to je nezadovoljstvo politikomdemokratskih stranaka na vlasti dovelo ba{ do ovakve reakcije, tj. dorezignacije i pasivizacije, a ne do bu|enja nove pozitivne energije iose}anja potrebe da se vlastitim aktiviranjem poku{a delovati na "po-gre{ne poteze" vladaju}e politi~ke elite (sa ovim je povezano i pitanjeo izbornoj apstinenciji, o ~emu }e biti vi{e re~i u daljem tekstu). Dru-gim re~ima, za{to nezadovoljavaju}a situacija nije podstakla novi gra-|anski otpor, koji se dogodio devedesetih godina i dao zavidne re-zultate (ru{enje reìma Slobodana Milo{evi}a)? Mogu}i su razli~iti od-govori: motivacija za otpor diktatorskim reìmima je podsticajnija zapopulaciju koja je demokratski orijentisana i logi~nija je nego kada jeu pitanju poredak koji se deklari{e kao demokratski, a sluì se popu-listi~kom retorikom koja je zavodljiva i odvra}a od pobune. Ili je, pakre~ o B ome da su se gra|ani umorili od dosta duge borbe protivvidljivijeg "zla" (jer, kako re~e jedan ispitanik: "Ranije se jasno znaloko ti je neprijatelj, a sada je sve skriveno, iz potiha", pa ne zna{ protivkoga da se bori{). A povezano sa tim, devedesetih godine nastalo jeo~ajanje iz ose}anja da je "do{lo do dna i morali smo re}i 'dosta'",dok je situacija 2006. godine, ipak, druga~ija, jer uprkos sve izraèni-jim lamentima o negativnim u~incima "demokratske tranzicije" u Srbi-ji, ~ini se da nije pre|en onaj prag trpeljivosti koji bi mobilisao gra|a-ne za masovniji organizovani otpor. " aj otpor, opet, ne mora biti ma-nifestna pobuna, ve} se moè izraàvati i pokretanjem brojnih koordi-niranih gra|anskih inicijativa i angaòvanjem u organizacijama civil-nog dru{tva, iniciranjem nu`nih nedovr{enih promena Mnogi ispitani-ci, naime, vide neizvr{enje lustracije, recimo, kao zapreku reformisa-nju policije, pravosu|a, organa bezbednosti kojima pripisuju najve}ibroj proma{enih odluka, zato {to u njima, i dalje, preovla|uju snagebiv{eg reìma. A, mo`da je u gra|anstvu, i pored vidnog sazrevanjadru{tvene svesti, jo{ uvek jak uticaj nasle|a paternalisti~kog shvata-nja koje orijenti{e pojedince da o~ekuju da se sve re{ava odozgo, u

73


strukturama vlasti, za{ta smo dobili potvrdu u ovom intervjuu, budu}ida su ispitanici ozna~ili politi~are kao glavne krivce za nezadovolja-vaju}e stanje postoktobarskog razvoja, njima pripisuju}i skoro svuodgovornost. Jedan broj ispitanika, dodu{e, verbalno priznaje i svo-ju odgovornost, navode}i kao razlog to {to su odustali od angaòva-nja;me|uB im, to je u o~itoj suprotnosti sa njihovim op{tim odustaja-njem od bilo kakvog dru{tvenog delovanja.

Treba, ipak, staviti pod lupu preispitivanja izraèni stav o beskori-snosti gra|anskog angaòvanja (koji smo dobili u skoro svim odgo-vorima) u cilju "ozdravljenja" postoktobarskog dru{tva, jer je to vi{eapriorno formiran stav, budu}i da nismo od ispitanika dobili odgovo-re o njihovim bezuspe{nim poku{ajima angaòvanja. [tavi{e, ima seutisak da su svi ispitanici prihvatili bekstvo od odgovornosti kao oprav-dan i jedino mogu}i ~in. Iz navedenih promi{ljanja o stanju u dru{tvu,o proma{ajima tranzicije, o ulozi gra|ana u demokratskoj transfor-maciji dru{tva i sl. moè se ustanoviti da je pona{anje mladih, demo-kratski orijentisanih gra|ana ambivalentno, {to u velikoj meri potvr-|uje, s jedne strane, njihovo dosta visoko u~e{}e u grupi apstinenata(opravdavaju}i apstinenciju kao "jedini izbor" u datim okolnostima).Ipak, s druge strane, kada se analiziraju razlozi koje iznose za{to suizabrali apstinenciju, iako shvataju da je to elementarno gra|anskopravo, moramo se zapitati: da li je njihov "izbor da ne biraju" para-doks, budu}i da su opredeljeni za razvoj demokratskog dru{tva, ili jeto logi~na posledica njihove ocene o skretanju Srbije sa puta demo-kratije, kao i toga {to ne vide vi{e ni jednu stvarno demokratsku par-tiju na politi~koj sceni Srbije koja bi mogla garantovati vra}anje naput demokratskih reformi, za koju bi vredelo glasati. Ovde treba pri-metiti i da me|u ispitivanim gra|anima postoji konfuzija vrednosti ianomija, naro~ito kada se razmotre njihovi stavovi o principima de-mokratije i uporede sa primenom tih principa i vrednosti na svojepona{anje (nedelanje). To pokazuje da ni kod njih nisu usagla{enipoliti~ki stavovi sa modernim vrednostima (koje saznajno doseù, aliprakti~no ne znaju da primene). Me|utim, kao {to je istaknuto i uranijim analizama rezultata intervjua iz ovog ciklusa, dana{nje dru{tvou Srbiji je podlo`no sve nagla{enijoj konfuziji vrednosti, morala, poli-ti~kih odluka koja se prenosi i na gra|ane, ~ime se moè objasnitiambivalentnost njihovih stavova.

74


4.

Odgovor na pitanje u kojoj meri je "izbor neizbora" logi~an, kadasu u pitanju mla|i gra|ani (na{i ispitanici), moè se dobiti ako iscrp-nije analiziramo najfrekventnije razloge koji su ih odveli u apstinenci-ju. Osnovni razlozi su situirani u proceni nezadovoljavaju}e op{te dru-{tvene i politi~ke klime, iz ~ega je proiza{lo narastaju}e li~no neza-dovoljstvo efektima postoktobarskog razvoja, postoje}im uslovimaìvota (o~ekivali su ve}i napredak u pobolj{anju standarda ìvota) isumnjom u demokratski put srbijanske tranzicije, koja se, po mi{lje-nju ispitanika, sve vi{e udaljava od onoga {to su ranije opozicionepartije obe}avale i {to su gra|ani o~ekivali. Zbog toga je nagla{enstav da su politi~ke partije koje su do{le na vlast posle Oktobarskogprevrata izneverile gra|ane, jer se pona{aju suprotno o~ekivanimdemokratskim na~elima. Radu u korist javnog dobra, pretpostavili suli~nu (partijsku) korist i interese; odbacili su da uvaè princip gra|an-ske participacije, ignori{u}i javnost ~ija je funkcija kontrola vlasti. Ume-sto toga, apsolutizovali su vladavinu partijske birokratije (vladaju}ekoalicije)i samo deklarativno uveli pravnu dràvu, dok zakone kr{eoni koji ih donose. Amnestirali su "nove bogata{e" i legalizovali nele-galno ste~eno bogatstvo, proglasiv{i "tajkune" "dobrim biznismeni-ma" sa kojima su u sprezi (u~estalo se navode negativni efekti lo{esprovedene privatizacije koji rezultiraju brojnim nesankcionisanim afe-rama i kriminalizacijom dru{tva i politike). Ukratko, ispitanici ne videdemokratski efekat postoktobarskih promena, kako u pogledu po-na{anja glavnih politi~kih aktera i u primeni mehanizama vlasti (isti~ese vra}anje ka autoritarnim mehanizmima), tako i u svim drugim insti-tucijama, ali i u politi~kim partijama. Me|utim, mla|i ispitanici upo-zoravaju i na odsustvo promena u starom sistemu vrednosti kod sa-mih gra|ana, a to se, naj~e{}e, odnosi na "druge", dok je samoprei-spitivanje re|e prisutno.

Svoje kriti~ke ocene o dana{njoj politi~koj situaciji u Srbiji koja ihdestimuli{e da se angaùju u javnim poslovima i izaziva odluku opoliti~koj apstinenciji (jedan broj gra|ana svoj stav o neangaòva-nju i apstinenciji izvodi iz nezadovoljavaju}ih li~nih ìvotnih uslova,naro~ito nezaposleni ili oni koji su izgubili posao) ispitanici argu-mentuju izjavama: "bilo je mnogo glasanja i ni{ta nije postignuto,ljudi su se umorili od glasanja", ali govore i konkretnije, u smislu

75


neprili~nog pona{anja politi~ara i njihovih me|usobnih sva|a kojeodbijaju ljude od glasanja, jer se gubi poverenje u politiku i politi~a-re (i njihovu politi~ku zrelost). Proceniv{i da rezultati glasanja gra|a-na ne odlu~uju o izboru poslanika (u~estale su kritike lo{eg izbor-nog zakona koji daje mandat strankama, a ne li~nostima za koje sugra|ani glasali), ispitanici doìvljavaju izbore kao beskoristan ~in,ali i kao unapred name{tenu igru koja omogu}uje politi~kim stran-kama da imenovanjem svojih najlojalnijih ~lanova osiguraju svojupoziciju u strukturi zakonodavne vlasti, istovremeno osloba|aju}iposlanike svake li~ne odgovornosti pred bira~ima (naju~estaliji stavglasi: Skup{tina nema nikakve veze sa bira~ima, jer su poslanici od-govorni samo svojim strankama i njih ne interesuje {ta gra|ani mi-sle). Iz tog osnovnog stava dalje proizlazi uverenje gra|ana da svo-jim glasom ni{ta ne mogu promeniti ("moj glas je bezna~ajan", jer segra|ani na izborima pitaju "samo reda radi", dok se iza fasade krijesamovoljno odlu~ivanje politi~kih stranaka). Nezainteresovanost zaizbore ispitivani gra|ani, stoga, obja{njavaju time {to se izborimani{ta ne menja u pogledu konstituisanja demokratskih politi~kih eli-ta koje dolaze na vlast.

Kao jak razlog za politi~ku/izbornu apstinenciju, gra|ani isti~u ipotpuno gubljenje poverenja u sve dru{tvene institucije, a naro~ito uparlament. Na osnovu toga zaklju~uju da ni jedna institucija ne garan-tuje da }e sprovoditi potrebne demokratske reforme (koje sve partijeobe}avaju u predizbornim kampanjama) i zato ne vide smisao u da-vanju podr{ke bilo kojoj postoje}oj politi~koj partiji, odnosno, struk-turi vlasti. U takvoj situaciji, konstatuju ispitanici, preostaje jedino dase glasa "za manje zlo", a oni vi{e to ne ̀ ele. Svoj stav da "izaberu dane biraju" neki ispitanici obrazlaù u vidu pitanja: "da li je manja gre-{ka da ne glasam nego da glasam za pogre{nu opciju".

Ali, pored odlu~uju}ih objektivnih (situacionih) razloga, iz odgo-vora se uo~ava i subjektivna motivacija: "Mi koji èlimo 'normalnuSrbiju' razo~arani smo i ne izlazimo na izbore i beìmo u inerciju", dokoni koji èle "Veliku Srbiju" uvek izlaze na izbore (kao disciplinovanavojska SRS-a). Jo{ se navodi da je takvo stanje izazvano ose}anjemda "ni{ta ne zavisi od nas" i zato smo "izgubili veru u budu}nost".

Gra|ani koji apstiniraju na izborima imaju ose}anje da su prevare-ni: oni smatraju da su ih "novi politi~ari" prevarili tvrde}i da }e bitibolje kada su traìli da daju svoj glas za njih i zato vi{e ne glasaju, jer

76


ne}e da dozvole da opet budu prevareni. Dakle, zasi}enost praznimpri~ama (jedan broj ispitanika tu izjavu zao{trava govore}i o "stalnimlaìma i prevarama") ne motivi{e gra|ane da daju opet svoje povere-nje li~nostima u koje sumnjaju da se sluè prevarama (tako ~estoodgovaraju demokratski orijentisani ispitanici koji pod prevarom pod-razumevaju skretanje od demokratskih promena). Intervjuisani gra|a-ni zameraju politi~arima na vlasti {to nisu iskreni i nemaju hrabrosti daim predo~e te{ko}e na koje }e nailaziti u daljem toku tranzicije, {tose javlja kao bumerang, jer neispunjena obe}anja ("bi}e bolje") od-vra}aju gra|ane od politike i spremnosti da se i sami angaùju da seto "bolje" i ostvari.

Me|utim, javlja se i misao da i bojkot izbora moè imati pozitivnodejstvo na promene u izbornoj politici, u smislu upozorenja vladaju-}im strankama ("Ne glasam da kaznim politi~are") da se zamisle {tato ne rade dobro kada raste apstinencija. Generalni sud o razlozimaza apstinenciju, koji proizlazi iz rezultata ovog intervjua, jeste: bi}esve vi{e apstinenata ako ne do|e do radikalnijih promena u postok-tobarskoj politici.

Ako se poveù i u celini interpretiraju navo|eni razlozi za odustaja-nje od glasanja, moè se zaklju~iti da, u najve}em broju slu~ajeva,nije u pitanju lenjost mladih ljudi, non{alantnost i nezainteresovanostza ono {to se doga|a u postoktobarskoj Srbiji, ve} da je takva odlu-ka logi~an rezultat procenjenog stanja da im izbori ni danas, {estgodina posle oktobarskog prevrata, ne pruàju {ansu da izvr{e rele-vantan izbor poslanika koji }e biti voljni i u stanju da obezbede neo-phodne (demokratske) promene. Oni, dakle, odbijaju da jo{ jednombiraju "manje zlo" (navodi se da se 2000. godine moralo tako rezono-vati, ali da je danas to za njih neprihvatljivo). Drugim re~ima, njihov~in politi~ke/izborne apstinencije moè se interpretirati kao odbijanjeda budu sau~esnici nepovoljnog trenda tranzicije, koju su demokrat-ski opredeljeni ispitanici unisono ocenili kao "sve evidentnije vra}anjeu pro{lost". Takav stav se moè objasniti i razumeti, drugo je pitanjeda li se moè i opravdati.

5.

Na kraju, iza navedene interpretacije rezultata ispitivanja u 2006.godini, ostaje izvesna upitanost na kojoj je potrebno zadràti se. Pre

77


svega, da li su ocene ispitivanih gra|ana, njihove dijagnoze aktual-ne srbijanske stvarnosti realne i koliko je pove}ano nezadovoljstvo,koje je izazvalo "op{tu rezignaciju", delovalo na njihovu percepcijustvarnosti (oslikanu prevashodno u sivim tonovima), a koliko su ta-kve ocene rezultat neostvarenih visokih o~ekivanja, koja ni mnogosolidnije vlade ne bi mogle da ostvare u relativno kratkom periodutranzicije. Pritom, mora se uzeti u obzir i teìna nasle|enih proble-ma, nastala kao rezultat dugogodi{njeg postojanja autoritarnih reì-ma, {to je u Milo{evi}evom periodu dovedeno do vrhunca a poseb-no, po~etni ambiciozni ciljevi, ro|eni u jednoj, moglo bi se re}i,eufori~noj atmosferi 5. oktobra Ali, ovo istraìvanje je, za razliku odprva dva, otkrilo da je prisutan i zaborav, ili, kada su u pitanju naj-mla|i ispitanici, i nepostajanje iskustva, u vezi sa patnjama i te{ko-}ama koje je proizveo biv{i reìm. Samo se manji broj ispitanikaosvr}e na to te{ko iskustvo, uglavnom starijih ispitanika, pa u pore-|enju sa njim izri~u svoje sudove o sada{njem stanju dru{tva, ~ak,poneki od njih, daju}i prednost pro{lim reìmima. U istraìvanju 2001/2002. godine, kada su se}anja na "strahote" reìma Slobodana Milo-{evi}a jo{ bila veoma ìva, procena onoga {to se de{avalo u po-stoktobarskom periodu vr{ila se u usporedbi sa prethodnim reì-mom i iskazivalo se ve}e strpljenje i uverenje da nastupaju}i period,i pored slabosti, predstavlja napredak. Ve} 2005. godine, kada jeslika pro{losti po~ela da bledi, pore|enje se vi{e vr{i izme|u prve idruge demokratske vlade, dok se 2006. sti~e utisak da ispitanikeuop{te vi{e ne zanima pro{lost, ve} se isklju~ivo orijenti{u na (nepo-voljnu) sada{njost, koja im se, mo`da zbog toga, ~ini bezizlaznijomnego {to jeste.

Drugo pitanje koje valja razmotriti odnosi se na prag tolerancijeprema usporenim promenama. Naime, postavlja se pitanje da li jere~ o nerealnoj proceni da se, u relativno kratkom vremenu (a sobzirom na duìnu i teìnu autoritarnog nasle|a, {est-sedam godinatranzicije je kratak rok da bi se uspe{no re{ili nasle|eni problemi),mogu izvr{iti radikalnije promene, posebno u dru{tvu bez dubljedemokratske tradicije i da li je to proizvelo takvu rezignaciju i apati-ju kod mladih ljudi, koji kao potencijalni nosioci demokratske tran-sformacije, èle, {to pre, da uìvaju plodove demokratske tranzici-je. Drugim re~ima, da li oni shvataju da bekstvo u apatiju ide naruku onima koji ne ̀ ele demokratske promene, budu}i da se njiho-

78


vim odbijanjem da se angaùju u javnim poslovima, umanjuje de-mokratski potencijal dru{tva.10

Dakle, kako protuma~iti odricanje ispitanika od svojih gra|anskihprava? Razmotrili smo njihove razloge za taj ~in, ali treba postaviti ipitanje da li su gra|ani svesni dugoro~nih posledica takvog svog"izbora". Da li su svesni protivre~nosti izme|u sopstvenih demokrat-skih opredeljenja i odbijanja da i sami pomognu da se na|u izlazi izkonstatovane generalne krize dru{tva na taj na~in {to }e, kori{}enjemsvojih gra|anskih prava, uticati na donosioce politi~kih odluka da sezamisle o kursu koji sprovode i po~nu traìti nova re{enja koja }e bitiblià zahtevima demokratske transformacije?

Konstatovana ambivalentnost u odgovorima ispitanika ukazuje naslede}i problem: ni sami gra|ani nisu razre{ili "zagonetku" kako dasvoja demokratska opredeljenja poveù sa akcijama u pravcu demo-kratskih promena. Iako njihove procene dru{tveno-politi~ke situacijeu postoktobarskoj Srbiji umnogome odgovaraju stru~nim dijagnoza-ma (ali ne kao prosto ponavljanje i imitiranje, jer za svoje odgovorepruàju racionalnu argumentaciju), one su dosta emocionalno oboje-ne, {to poja~ava sklonost ka prenagla{avanju negativnosti i umanjujesposobnost vi|enja {ta se stvarno i koliko promenilo od 5. oktobra upore|enju sa biv{im reìmom. Jedan broj ispitanika, ipak, uo~ava dapostoje neke ireverzibilne promene nagla{avaju}i, istovremeno, nji-hovu nedovr{enost i zalaù}i se za radikalniji pristup transformaciji.

Da gra|ani nisu savladali u svojoj dru{tvenoj svesti tu ambivalent-nost, najbolje se o~ituje u generalnoj odluci da izaberu politi~ku ap-stinenciju kao re{enje za sebe, ne pitaju}i se da li je to i re{enje zadru{tvenu i politi~ku krizu u kojoj se nalazi postoktobarska Srbija.Oni za takav stav nalaze opravdanje u tome {to kaù da se "ne ose}a-ju kao gra|ani", ne pitaju}i se tako|e, koliki je i njihov udeo u tome{to su se odrekli svoga gra|anskog statusa, budu}i da biti gra|aninzna~i biti aktivni sudionik u dru{tvenim procesima (za primedbu ispi-

10 Rezultati poslednjeg intervjua (2006.) pokazuju da ispitanici nisu mnogozabrinuti time da bi njihova apstinencija mogla dovesti na vlast radika-le; mada pove}anje izlaznosti na izbore u januaru 2007. mo`da govorio tome, da su, i neki od ovih apstinenata, ipak, ozbiljnije shvatili predo-~enu opasnost, zbog koje je nekolicina ispitanika izjavila da }e iza}i naglasanje samo pod uslovom predvi|ene opasnosti o pobedi radikala.

79


tanika da je beskorisno angaòvati se, bez poku{aja da to provere,moè se iskoristiti analogija sa pri~om da niko ne moè da nau~iplivati dok ne u|e u vodu). Dakle, ostaje raskorak izme|u verbalnogopredeljenja za demokratske procese (i nezadovoljstvo {to ih ne videna delu) i sopstvene odgovornosti zbog povla~enja u pasivnost, bezartikulisane svesti da bi se i sami morali menjati i osposobiti da po-stanu subjekti demokratskih promena. Njihovo isticanje da ih i dana-{nji politi~ari spre~avaju u tome zvu~i nemoderno, jer se pretposta-vlja da im (gra|ansku) slobodu treba da daju oni koji su na vlasti, dokje osnovni princip liberalne demokratije da se sloboda gra|ana i dru-{tvenih grupacija ne moè prosto pripisati (ni najboljim zakonima),ve} se mora konstantno osvajati putem pojedina~nih gra|anskih ini-cijativa i udruìvanjima demokratski orijentisanih pojedinaca u pokre-tima za promene.

Me|utim, moramo se, isto tako, zapitati koliko su se promenileone dru{tvene institucije, pre svega u domenu vaspitanja i obrazova-nja, koje bi svojim programima pripremale gra|ane da shvate svojunezamenjivu ulogu u procesima demokratizacije (za{to ne postojekursevi za obrazovanje roditelja, za{to se psiholo{ka savetovali{tavi{e bave, pre svega, dru{tvenim poreme}ajima, kao {to je nasilje uporodici i patolo{kim pojavama pojedinaca, a ne i izuzetno va`nimpitanjem o novim metodama socijalizacije pojedinaca?). Da li za ne-dostatak takvih delovanja treba kriviti samo oficijelne predstavnikepolitike, ili veliku odgovornost snose i nevladine organizacije i drugidomeni civilnog dru{tva? Drugim re~ima, da li su svi oni koji su posvojoj profesionalnoj orijentaciji du`ni da artikuli{u programe obrazo-vanja i socijalizacije i sprovode ih u praksi u cilju uticaja na promenementalne strukture gra|ana u pravcu razumevanja i prihvatanja mo-dernih vrednosti i na~ina pona{anja, nedu`ni za ambivalentnost u sta-vovima gra|ana i iskazanu konfuziju u pogledu sistema vrednosti?. Tapitanja nisu jo{ do{la na dnevni red, a morala su biti, od samog po-~etka, sastavni deo procesa demokratske tranzicije.

Tek uz pomo} svih ~inilaca dru{tvenih promena mo}i }e da sazri,u svesti gra|ana, potreba da "rade na sebi" da bi se menjali u skladusa potrebama demokratske transformacije. U protivnom, i dalje }e seprodubljivati jaz izme|u demokratski opredeljenih gra|ana, nedovoljnosvesnih svoje sopstvene uloge u transformaciji dru{tva i ofanzivnih(populisti~kih) stranaka koje svojom demago{kom retorikom odvra-

80


}aju gra|ane od promena. Ve} o~ito narasla snaga takvih politi~kihuticaja ozbiljno je upozorenje, ne samo predstavnicima vlasti ve} igra|anima, da se sve vi{e poni{tavaju tekovine 5. oktobra, stvara-njem sve ve}e konfuzije u postoktobarskoj politici, {to }e i dalje pro-dubljivati konfuziju i u glavama gra|ana. Tada se krug zatvara.

Literatura

y Bol~i} S.(ed), 1995. Dru{tvene promene i svakodnevni ̀ ivot,Srbija po~etkom devedesetih, Filozofski fakultet, Beograd.

y Castoriadis C. "Ma{ta, kritika i sloboda", Republika, 2000. br.248.

y Fromm E. 1984. Autoritet i porodica, Naprijed, Zagreb.y Golubovi} Z. et al. 2003. Politika i svakodnevni `ivot, "Filip

Vi{nji}", Beograd.y Golubovi} Z. "Rezultati demokratske tranzicije kroz prizmu

gra|ana 2005.", Filozofija i dru{tvo, br. 2, 2005.y Golubovi} Z. 2006. Kuda ide postoktobarska Srbija, Slu`beni

glasnik, Beograd.y Lazi} M. 2005. Promene i poredak, "Filip Vi{nji}", Beograd.y Michnik A. 1995. Misliti savremenu demokratiju, Radio B92.y Mi}unovi} D. 2005. Reforma ili restauracija, Fond Centra za

demokratiju, Beograd.y Pe~ujli} M. 1997. Izazovi tranzicije. Novi svet i postsocijalisti~-

ka dru{tva, Pravni fakultet, Beograd.y Popov N. "Srbija u: traganju za normalnim ̀ ivotom - podsti-

caji, dometi i prepreke (2000-2004.)", Republika 2004. br.338-339.

y Taylor Ch. 2000. Prizivanje gra|anskog dru{tva, Beogradskikrug.

y Touraine A. 1980, L'aprés socialisme, Bernard Grasset, Paris.y Vasovi} V & V. Pavlovi} (eds.) 2002. Postkomunizam i demo-

kratske promene, FPN, Beograd.y Vujadinovi} D. et al.(eds.), 2003. i 2005. Between Authoritari-

anism and Democracy, vol. I, II, CEDET, Beograd.

81

Vrednosne orijentacije bira~a i apstinenata

Svetlana LogarStrategic Marketing Research, Beograd

Vrednosne orijentacijebira~a i apstinenata

Sa`etakKlasifikacijom bira~a i apstinenata, na osnovu stavova prema

politi~kim strankama, reprezentima razli~itih politi~kih vrednostina dimenziji demokratskih proevropskih i desnih, autoritarnih na-cionalnih, zatim prema politi~kim liderima kao nosiocima ovih po-liti~kih ideja, kao i na osnovu stavova prema EU, kao dodatnihindikatora proevropske orijentacije, izdvojene su 3 grupe gra|anarazli~itih politi~kih vrednosnih orijentacija: demokratska proevrop-ska, demokratska nacionalna i desna nacionalna.

Pokazalo se da su apstinenti, definisani kao gra|ani koji su unovembru 2006. godine izjavili da nisu glasali na drugom krugupredsedni~kih izbora u julu 2004, kao ni na ustavnom referendumuu oktobru 2006. i koji su najavili da ne}e glasati na parlamentar-nim izborima u januaru 2007. godine, ve}inom gra|ani demokrat-ske proevropske provenijencije, razo~arani u stranke demokrat-ske opcije kao nosioce ove vrednosne orijentacije i pesimisti upogledu budu}nosti Srbije.

Me|u apstinentima, u odnosu na bira~e, ve}i je procenat mla-|ih generacija, gra|ana urbanih sredina i gra|ana manjinskih na-cionalnosti.

Klju~ne re~i: bira~i i apstinenti, metodolo{ki problemi identifikaci-je, kriterijumi za klasifikaciju, vrednosne orijentacije,demokratska - proevropska, demokratska - nacional-na, desna - nacionalna.

82


A. Dileme oko definicija i metodolo{kih problema

1. Bira~i i apstinenti - ko je ko?

Kao i u slu~aju ve}ine drugih klasifikacija, kriterijumi na osnovukojih }e neko biti svrstan u kategoriju apstinenata ili bira~a mogu serazli~ito definisati. Ve} sam izbor kriterijuma za klasifikaciju moè dabude predmet ozbiljne rasprave.

Od 1990. godine, prvih postkomunisti~kih, demokratskih - bar poformi, izbora, bira~i u Srbiji imali su vi{e od 20 prilika da iza|u naizbore. Varijacija broja bira~a i apstinenata od izbora do izbora jeznatna (Slika 1).

Slika 1. % izlaznosti na izborima: na osnovu podatakasa sajta CeSID

0

20

40

60

80

p 92 rep92

sav92

rep93

lok96

sav96

rep97

p1197

p2197

p2197

p2297

p 00

v g00

v r00

rep00

p1102

p1202

p202

p 03 rep03

p1104

p1204

ref06

rep07

Posmatraju}i izlaznost bira~a u periodu od po~etka demokratskihpromena, odnosno, smene Milo{evi}evog reìma na septembarskimizborima 2000. godine, maksimalna izlaznost bila je upravo 24. sep-tembra 2000, kada je iza{lo 74% bira~a prema zvani~nom bira~komspisku, odnosno 86% od prisutnih bira~a (po proceni Strategic Mar-ketinga da je prisutno bira~ko telo veli~ine 5.500.000), dok je najma-nji broj iza{ao na predsedni~ke izbore u novembru 2003. godine,37% u odnosu na zvani~an spisak, odnosno 46% od prisutnih bira~a.Sve ove varijacije, relativno lako se mogu objasniti zna~ajem koji subira~i pridavali pojedinim izborima, porukama politi~kih stranaka (pozivna izbore ili bojkot), ali i op{tom politi~kom klimom u kojoj su sepojedini izbori de{avali.

Svako pona{anje, pa i ono vezano za izlazak na izbore, ima svo-ju opazivu dimenziju i onu koja joj, u vidu manje ili vi{e sloènihpsiholo{kih mehanizama, leì u osnovi. Tako su motivi za neizlazak

83


na izbore, bar dela gra|ana Srbije sa pravom glasa, neretko, bilaizraz daleko ve}e politi~ke angaòvanosti od motiva onih koji su naizbore iza{li i samim tim ~inom bili svrstani u aktivne bira~e. Rezulta-ti analize razlika u mnogim relevantnim svojstvima, pa tako i vredno-snoj orijentaciji bira~a i apstinenata, svakako bi se bitno razlikovaliu zavisnosti od izbora koje bismo uzeli kao osnov za analizu, odno-sno, ukoliko bismo pratili trendove bira~a i apstinenata kroz izbor-ne situacije.

Posmatraju}i i sasvim globalno op{ti trend izlaznosti bira~a u Srbi-ji od 1990. godine, jasno je da apstinenti ne ~ine homogenu celinu,ve} da se mogu svrstati bar u 3 grupe: 1) oni koji nikad ne izlaze naizbore zato {to su u potpunosti nezainteresovani za dru{tvena i poli-ti~ka zbivanja (bez stava, pasivni), 2) oni koji ne izlaze na izbore, jerupravo na taj na~in izraàvaju svoj politi~ki stav (dobar primer su pred-sedni~ki izbori u septembru 2002, kada je u drugom krugu, u komesu kandidati bili Ko{tunica i Labus, iza{lo manje bira~a nego u pr-vom, pa su izbori propali, jer je broj iza{lih bio ispod polovine upisa-nih bira~a; Labusova podr{ka, naime, u velikoj meri odlu~ila se za neizlazak na izbore, jer su sve prognoze bile saglasne da }e, ako iza|edovoljan broj bira~a na glasanje, Ko{tunica pobediti) i 3) oni kojiimaju politi~ke stavove, a na izbore ne izlaze naj~e{}e zato {o surazo~arani ili pesimisti~ni u pogledu ponude na politi~koj sceni, od-nosno, sumnji~avi prema ideji da se izborima moè do}i do promenau, za njih, poèljnom pravcu.

Sa ta~ke gledi{ta mogu}nosti uticaja izbora na promenu odnosapoliti~kih snaga razli~itih orijentacija, prva grupa se ~ini najmanje za-nimljivom - pasivni, bez stava, nezainteresovani, sa minimalnom vero-vatno}om da ikad u~estvuju u dru{tveno politi~kom ìvotu, makar isamo u~e{}em na izborima. Druga grupa, zapravo, i ne spada u pra-vu apstinenciju. Tre}a grupacija, koja zapravo predstavlja potencijal-ne glasa~e, ~ini se najzanimljivijom, upravo sa ta~ke gledi{ta mogu}-nosti podizanja motivacije za u~e{}em u politi~kom ìvotu i tako uti-caja na eventualne promene u odnosima snaga razli~itih politi~kihvrednosnih orijentacija u dru{tvu.

U nedostatku boljih i preciznijih informacija, moglo bi se re}i daonih, koji spadaju u prvu grupu u periodu od septembarskih izbora2000. godine, najverovatnije nema mnogo vi{e od 14% od prisutnihbira~a, odnosno 26% bira~a sa tada{njeg zvani~nog spiska. Naime,

84


taj procenat bira~kog tela nije iza{ao na izbore 24. septembra 2000.godine, a njih su gra|ani doìvljavali kao referendum za budu}nostSrbije, te su, stoga, imali najve}u izlaznost od prvih postkomunisti~-kih izbora 1990. godine do sada.

Naravno, kriterijum za definisanje apstinenata i bira~a nikako nemora, niti treba, da bude ovako strog. Stvar moèmo sasvim pojed-nostaviti i pod apstinentima podrazumevati, od izbora do izbora, sveone koji u toj prilici nisu iza{li na glasanje. Ako se ipak odlu~imo zauop{teniji pristup, opet postoji niz, manje ili vi{e arbitrarnih, opcija:kao apstinente moèmo definisati one koji nisu iza{li na ve}inu izbo-ra, izlaznosti moèmo dati razli~itu "teìnu" u zavisnosti od procentaukupno iza{lih bira~a, pa apstinente definisati kao one koji ne izlazena izbore sa odre|enom "teìnom", itd.

Ali, koji god kriterijum za klasifikaciju da izaberemo, koji, ma koli-ko sloèn bio, ipak ~ini lak{i deo posla, ostaje klju~no pitanje:kakoda ih identifikujemo i kako o njima bilo {ta da saznamo?

2. Metodolo{ki problemi

U Srbiji do sada nisu ra|ene izborne "izlazne ankete" (ankete sabira~ima na izlasku sa svog izbornog mesta na kome su glasali), {toje zapravo najdostupniji izvor informacija o profilu bira~a. âk i dapostoje, oni bi nam omogu}ili da, tek na sasvim indirektan na~in,koriste}i na primer informacije iz popisa stanovni{tva, saznamo teksamo demografski profil apstinenata, a na osnovu demografskog pro-fila, opet indirektno izvedemo procene o njihovim drugim svojstvima(pa i vrednosnim orijentacijama) u meri u kojoj su ta druga svojstvapovezana sa demografskim. Kona~no, idu}i od izbora do izbora mo-gli bismo da na|emo konstante koje bismo mogli okarakterisati kaosvojstva izborne apstinencije.

Postoji naravno i drugi, jednostavniji i dostupniji, put - istraìvanjajavnog mnjenja. Ali nevolja sa upoznavanjem apstinencije ni tu neprestaje. Sasvim je razumno pretpostaviti da "tvrdi" apstinenti naj~e-{}e ne prihvataju ankete sa dru{tveno politi~kim temama: ne samo{to ih ta tema te{ko moè zainteresovati, ve} i ako je prihvate, imajuisuvi{e veliki broj neodgovora da bi se, sem nezainteresovanosti ineinformisanosti mogao izvesti jo{ bilo kakav koristan zaklju~ak onjihovom profilu.

85


Najbolje {to moèmo da u~inimo jeste da prihvatimo da kao ap-stinenciju defini{emo one gra|ane koji su, na definisanom skupu iz-bora, sami sebe deklarisali kao apstinente, a prihvatili da odgovarajuna anketu i imali dovoljan broj odgovora uklju~uju}i i odgovore "neznam" koji su, naravno, tako|e zna~ajna informacija.

Me|utim, nevoljama ni tu nije kraj. U anketama se oslanjamo nesamo na se}anja koja, kao {to je dobro poznato, nisu ba{ uvek pou-zdana, ve} i na sve zamke socijalno poèljnog odgovaranja. Tipi~noje, na primer, da }e u anketama mnogo ve}i broj gra|ana re}i da jeiza{lo na izbore nego {to to pokazuju izborni rezultati. Prili~an brojgra|ana, o~igledno, nije sklon da prizna da nije ispunio svoju gra-|ansku du`nost.

Veoma zgodan primer me{avine socijalne poèljnosti odgovora inepouzdanosti se}anja koja se lako i bez svesne namere prilago|a-vaju sada{njim stavovima, jeste trend odgovora na pitanje "Za kogaste glasali na republi~kim izborima u decembru 2000. godine?" Stra-tegic Marketing Research je ovo pitanje redovno postavljao u mese~-nim Omnibus anketama od aprila 2001. godine do jula 2004. godine(Slika 2).

Slika 2. "Za koga ste glasali na republi~kim izborima u decembru2000. godine?"

70%65% 64% 61% 58% 55%

49% 46%38%

April 01 Juni 01 Septembar01

Januar 02 April 02 Maj 02 Avgust 02 Januar 03 Juli 04

U aprilu 2001. godine, kada je DOS bio na vrhuncu popularnosti,70% ukupne populacije gra|ana tvrdilo je da je glasalo za DOS. Pre-ma rezultatima izbora, 58% bira~a sa zvani~nog bira~kog spiska iza-{lo je na te izbore, {to ~ini 68% prisutnog bira~kog tela, dakle, popu-lacije na koju se odnosilo istraìvanje - 5.500.000 gra|ana sa bira~-kim pravom. Ukratko, ve}i broj gra|ana je u aprilu 2001. tvrdilo daje glasalo za DOS, nego {to je uop{te iza{lo na izbore. Sa padompopularnosti DOS-a, broj gra|ana koji je tvrdio da je za njih glasao

86


smanjivao se, a u julu 2004. pao je ~ak ispod onoga {to se de{avalou realnosti. O onome {ta je posle bilo, nedostaju nam podaci. Ali,situacija je lako uporediva sa vremenom pada popularnosti Milo{evi-}evog reìma, kada je sve teè bilo na}i gra|ane koji su, po sopstve-nim izjavama, glasali za Milo{evi}a na izborima 1990. godine.

3. O kome }e ovde biti re~

Uzimaju}i u obzir sve zamke definisanja grupa o kojima govorimo,u dilemi izme|u preciznosti i uop{tenosti, pobedila je preciznost. Pre-ciznost u smislu jasno}e definisanja kako grupa koje }u zvati bira~i-ma i apstinentima, tako i izvora podataka, sa jasnom ogradom vre-menskog trenutka i njegove pogre{ivosti u generalizaciji koja se od-nosi na neka druga vremena.

U svim daljim analizama, pod apstinentima }u podrazumevati gra-|ane koji su, u anketnom istraìvanju javnog mnjenja koje je sproveoStrategic Marketing Research u novembru 2006. godine, za sebe re-kli: 1) da nisu glasali u drugom krugu predsedni~kih izbora u junu2004. godine, 2) da nisu glasali na ustavnom referendumu u oktobru2006. i 3) da sigurno ili skoro sigurno ne}e iza}i na parlamentarneizbore zakazane za januar 2007. godine.

U grupu bira~a, svrstani su gra|ani koji su u istoj anketi izjavili dasu 1) glasali u drugom krugu predsedni~kih izbora u junu 2004. godi-ne, 2) glasali na ustavnom referendumu u oktobru 2006. i 3) da }esigurno ili skoro sigurno iza}i na parlamentarne izbore zakazane zajanuar 2007. godine.

Ovaj izborni period izabran je iz 2 razloga: 1) svi ovi izbori, nesamo prema izlaznosti, ve} i na osnovu stavova gra|ana, ocenjeni sukao zna~ajni za Srbiju, dakle, dovoljno motivi{u}i za bira~e i 2) izkrajnje pragmati~nog metodolo{kog razloga - jer smo raspolagaliovim podacima u okviru jednog istog anketnog istraìvanja, {to jeomogu}ilo dato definisanje bira~a i apstinencije u 2 ekstremne gru-pe: iza{li na 2 izbora i sigurno izlaze na tre}i i nisu iza{li na 2 i nenameravaju da iza|u na tre}i).

Bilo je samo 5% populacije, koja je spadala u grupu, na ovajna~in definisane, samodeklarisane, dosledne apstinencije, u definisa-nom skupu izbora, koja je, pritom, prihvatila da u~estvuje u anket-nom istraìvanju, te su o njoj podaci bili dostupni (uzora~ka gre{ka

87


+/- 1%). Dosledni bira~i predstavljali su 51% populacije (uzora~kagre{ka +/- 2.18%)1. Zbog svih navedenih metodolo{kih ograni~enja,a posebno nu`ne selekcije samo onih koji su prihvatili u~e{}e u an-ketnom istraìvanju, ovu procenu treba posmatrati uz sav duàn oprez,ali se ona moè pouzdano smatrati donjom granicom broja gra|anaovakvog profila u populaciji 18+ godina (oko 275.000 gra|ana sabira~kim pravom prisutnih u Srbiji).

4. Vrednosne orijentacije

Metodolo{ka ograni~enja, koja smo postavili radi postizanja ja-sno}e u tuma~enju rezultata, ograni~avaju i izbor vrednosnih orijenta-cija za pore|enje.

Budu}i da se radi o izbornom pona{anju gra|ana, kao indikatorevrednosnih orijentacija relevantnih za pore|enje bira~a i apstinenata,koristili smo stavove vezane za politi~ka opredeljenja na dimenzijidemokratskih proevropskih, sa jedne strane, i desnih nacionalnih iautoritarnih, sa druge. Kao dodatne indikatore proevropske vredno-sne orijentacije, koristili smo stavove prema pridruènju EU, uklju~u-ju}i i stav prema isporu~ivanju Ratka Mladi}a i op{ti utisak o EU.

U definisanju stranaka kao demokratskih, odnosno, desnih nacio-nalnih, pridràvali smo se ustaljene podele, prihva}ene u javnosti, nastranke takozvanog "demokratskog bloka", LDP, DS, G17 plus, DSS(bez obzira na mogu}e druge klasifikacije u zavisnosti od kriterijumaza definisanje), i stranke desnog nacionalnog bloka, odnosno pred-stavnike reìma Slobodana Milo{evi}a - SPS, SRS.

Budu}i da se radi o bira~ima i apstinentima, kao pretpostavljenimoderator opredeljenja za izlazak na izbore, odnosno, apstinenciju,prirodno se name}e i optimizam vezan za budu}nost zemlje, ali iop{ta zainteresovanost za dru{tveno-politi~ka kretanja u njoj.

1 Analize su ra|ene na reprezentativnom uzorku za populaciju Srbije,n=2237. Poduzorak bira~a, n=1153 (marginalna gre{ka +/- 3%) i ap-stinenta n=122 (marginalna gre{ka +/- 9%).

88


B. Vrednosne orijentacije bira~a i apstinenata

Apstinenti (ovde definisani kao gra|ani koji su u novembru 2006.godine izjavili da nisu glasali na drugom krugu predsedni~kih izborau julu 2004, kao ni na ustavnom referendumu u oktobru 2006. i koji sunajavili da ne}e glasati na parlamentarnim izborima u januaru 2007.),jesu, ve}inom, gra|ani demokratske proevropske provenijencije,razo~arani u stranke demokratske opcije kao nosioce ove vred-nosne orijentacije i pesimisti u pogledu budu}nosti Srbije.

Klasifikacijom bira~a i apstinenata2, na osnovu stavova prema po-liti~kim strankama, reprezentima razli~itih politi~kih vrednosti na di-menziji demokratskih - proevropskih i desnih, autoritarnih - nacional-nih, zatim, prema politi~kim liderima kao nosiocima ovih politi~kihideja, kao i na osnovu stavova prema EU, u svojstvu dodatnih indika-tora proevropske orijentacije, izdvojile su se 3 grupe gra|ana razli~i-tih politi~kih, vrednosnih orijentacija: demokratska proevropska (iz-razito negativni stavovi prema desnim nacionalnim opcijama i pozitiv-ni stavovi prema saradnji i pridru`enju EU, uklju~uju}i i isporu~ivanjeRatka Mladi}a), demokratska nacionalna (umereni stavovi premadesnim nacionalnim opcijama, ali pozitivniji prema strankama nosio-cima demokratskih politi~kih orijentacija, uz ambivalentan odnos pre-ma pridru`ivanju EU ako ona podrazumeva i isporu~ivanje Ratka Mla-di}a,) i desna nacionalna (podr{ka desnoj nacionalnoj politi~koj ori-jentaciji i negativni stavovi prema isporuci Ratka Mladi}a).

Dok je unutar bira~a dominantna desna nacionalna opcija, me|uapstinentima dominira demokratska proevropska orijentacija (Slika3). Isti odnos snaga postoji i u odnosu na ukupnu populaciju bira~aSrbije.

2 K-mean cluster analiza

89


Slika 3. Klasifikacija apstinenata i bira~a na osnovu politi~kihvrednosnih orijentacija i stavova prema EU

13%42% 40%32%25% 27%

55% 33% 33%

Apstinenti Birači Ukupnobiračko

telo Srbije,građani 18+

Demokratskaproevropska

Demokratskanacionalna

Desnanacionalna

Ove tri grupe najvi{e se razlikuju po svojim stavovima prema poli-ti~arima - nosiocima desnih nacionalnih politi~kih vrednosti i Srpskojradikalnoj stranci, zatim, stavu koji zauzimaju prema Demokratskojstranci, isporuci Ratka Mladi}a i prema Vojislavu Ko{tunici (Slike 4, 5i 6). Po svom zna~aju, odnosno snazi veze (korelaciji) sa pripadno{}uklasi, redosled je slede}i3: utisak o Tomislavu Nikoli}u, SRS, Vojislavu[e{elju, Aleksandru Vu~i}u, DS, stav prema interesu Srbije da isporu-~i Ratka Mladi}a, stav prema Vojislavu Ko{tunici.

Razlike izme|u tri ovako izdvojene grupacije ogledaju se jasno uintenzitetu pozitivnih ili negativnih stavova prema nosiocima politi~-kih vrednosnih orijentacija, sa izuzetkom stavova prema Ko{tunici iDSS. Dok demokratska nacionalna orijentacija podr`ava politi~ki vred-nosni sistem DSS i Vojislava Ko{tunice, podr{ci desnih nacionalnihorijentacija ovaj sistem vrednosti o~ito je isuvi{e "demokratski a-naci-onalan", a demokratskoj proevropskoj opciji isuvi{e "desno naciona-lan". Tako su stavovi prema Ko{tunici i DSS-u jedina dodirna ta~kaove dve, po ostalim stavovima, najudaljenije orijentacije i, istovreme-no, bitno defini{u}e svojstvo grupe nazvane demokratskom nacio-nalnom opcijom.

3 Diskriminantna analiza, Stepwise metod

90


Slika 4. Prose~ne ocene politi~kih lidera: 1 - veoma negativnomi{ljenje, 5 - veoma pozitivno mi{ljenje

Slika 5. Prose~ne ocene politi~kih stranaka" 1 - veoma negativnomi{ljenje, 5 - veoma pozitivno mi{ljenje

1

2

3

4

5

SRS SPS DSS G17+ DS LDP

Desna nacionalna Demokratska nacionalna Demokratska proevropska

1

2

3

4

5Desna nacionalna Demokratska nacionalna Demokratska proevropska

^edomirJovanovi}

TomislavNikoli}

Vojislav[e{elj

AleksandarVu~i}

SlobodanMilo{evi}

VojislavKo{tunica

Boris Tadi} Zoran\in|i}

91


Slika 6. Prose~ne ocene utiska o EU i stavovi prema ~lanstvu uEU i isporuci Mladi}a: 1 - veoma negativan utisak / apsolutno

protiv, 5 - veoma pozitivan utisak / potpuno podr`ava

Iako izme|u ove tri grupe vrednosnih orijentacija postoje zna~ajnerazlike kako u stavovima prema pridru`ivanju EU, tako i u op{temutisku o EU, klju~na defini{u}a razlika, koja najbolje predvi|a pripad-nost jednoj od grupa, jeste stav prema isporuci Ratka Mladi}a (Slika6).

Upravo stav prema isporuci Ratka Mladi}a Ha{kom tribunalu ja-sno ukazuje na znatno ve}e prisustvo proevropski orijentisanih gra-|ana unutar grupe apstinenata (Slika 7).

Slika 7. U najboljem interesu Srbije je da isporu~i Ratka Mladi}a

p p p

1

2

3

4

5

Desna nacionalna Demokratska nacionalna Demokratska proevropska

Podr{ka ~lanstvu u EU Podr{ka isporuci Mladi}a Utisak o EU

Istovremeno, apstinenti (u odnosu na bira~e) imaju izrazito nega-tivne stavove prema desnim nacionalnim politi~kim opcijama, ali su iznatno manje zadovoljni politi~kim strankama koje, po svojim pro-gramima, upravo zastupaju demokratske proevropske orijentacije (Sli-ke 8 i 9).

5240

-48-60

%Slaganje

%Neslaganje

Apstinenti Bira~i

92


U proseku, apstinenti, u pore|enju sa bira~ima, daju lo{ije ocenesvim strankama i njihovim liderima. Izuzetak ~ine ocene \in|i}a i Jo-vanovi}a, kao i LDP (gde nema razlika), a razlike su najve}e u ocena-ma predstavnika desnih nacionalnih opcija, {to je u skaldu sa domi-nantno demokratskom proevropskom orijentacijom apstinenata.

Slika 8. Prose~ne ocene politi~kih lidera: 1 - veoma negativnomi{ljenje, 5 - veoma pozitivno mi{ljenje

p j j

1

2

3

4Apstinencija Biraci

^edomirJovanovi}

TomislavNikoli}

Vojislav[e{elj

AleksandarVu~i}

SlobodanMilo{evi}

VojislavKo{tunica

Boris Tadi}Zoran\in|i}

Slika 9. Prose~ne ocene politi~kih stranaka: 1 - veoma negativnomi{ljenje, 5 - veoma pozitivno mi{ljenje

1

2

3

4

SRS DSS DS G17 SPS LDP

Apstinencija Biraci

93


Nezadovoljstvo politi~kim strankama, odnosno, pesimizam u po-gledu o~ekivanja da }e izbori doneti promene na bolje (uklju~uju}i iefikasniju politiku u pridru`ivanju EU), svakako i jeste dominantan raz-log apstinencije na izborima, bar kada je re~ o ovako definisanimgrupacijama apstinenata. Reklo bi se da je razo~aranost bila ja~i mo-tiv od negativnih stavova prema desnim nacionalnim politi~kim ori-jentacijama i da je upravo ona proizvela odluku da se radije neglasa-njem "kazne" stranke demokratskih orijentacija, nego da se, dava-njem glasa demokratskim partijama umanji procenat uspeha desnihnacionalnih opcija.

Slika 10. U kom pravcu ide Srbija?

Pesimizam apstinenata (u odnosu na bira~e) jasno se o~ituje uoceni pravca u kome ide Srbija: ~ak 74% apstinenata smatralo je daSrbija ide u lo{em pravcu, dok je isto mi{ljenje delilo znatno manjeod polovine bira~a, 41% (Slika 10).

U populaciji Srbije 18+, u istom periodu, 47% gra|ana je smatra-lo da Srbija ide u dobrom, a 38% da ide u lo{em pravcu. U odnosuna ukupnu populaciju, odnosno prisutno bira~ko telo Srbije, dosled-ni apstinenti na izborima (u ovde definisanom periodu) bili su znatnove}i pesimisti, a dosledni bira~i (u ovde definisanom periodu) znatnove}i optimisti u pogledu pravca koji sledi Srbija.

26%

59%

74%

41% Srbija ide ulošempravcu

Srbija ide udobrompravcu

Apstinenti Bira~i

94


Slika 11. Da li verujete da mladi ljudi imaju budu}nost u Srbiji??

28%54%

72%47%

Ne

Da

Apstinenti Bira~i

Apstinenti su bili i daleko ve}i pesimisti u pogledu budu}nostimladih ljudi u Srbiji: 72% apstinenata, a 47% bira~a ne veruje da mla-di u Srbiji imaju budu}nost (Slika 11). U odnosu na ukupnu populaci-ju prisutnih bira~a, u kojoj 40% smatra da mlade u Srbiji ~eka dobrabudu}nost, a 45% da ih ne ~eka, apstinenti su, opet, daleko pesimi-sti~niji, a bira~i ve}i optimisti.

Slika 12. Da li ste zainteresovani za politiku?

3% 10%8%

31%23%

37%66%

22%

Apstinenti Biraci

Uopste ne

Uglavnom ne

Uglavnom da

VeomazainteresovanApstinenti Bira~i

Najzad, apstinenti sebe deklari{u kao daleko manje zainteresova-ne za politiku nego bira~i (Slika 12). S jedne strane, manja zaintereso-vanost svakako je u vezi sa razo~aranjem, ali, sa druge strane, manjazainteresovanost i manja angaòvanost moè se objasniti i ve}im pri-sustvom mladih ljudi unutar grupe apstinenata (Slika 13). Budu}i daizme|u apstinenata i bira~a nema razlike u visini obrazovanja, manjazainteresovanost i manja angaòvanost ne moè se tuma~iti eventu-alnim razlikama u ovom domenu. Pokazuje se, tako|e, da je u odno-

95


su na populacijsku raspodelu gra|ana po tipu naselja, koju u potpu-nosti preslikava grupa bira~a - 56% gradsko stanovni{tvo i 44% sta-novnici sela i ostalih naselja, unutar apstinencije prisutan znatno ve}iprocenat gradskog stanovni{tva 63% (Slika 14). Ovo je sasvim u skla-du sa dobro poznatom ~injenicom da je gradsko stanovni{tvo, u po-re|enju sa onima iz ostalih naselja, u ve}oj meri nosilac demokratskihproevropskih vrednosti.

Slika 13. Demografska svojstva, % unutar grupa apstinenata ibira~a

Slika 14. Demografska svojstva, % unutar grupa apstinenata ibira~a

3246

22

63

3720

55

25

5644

Beograd Centralna Srbija Vojvodina Grad Ostalo

Apstinenti Birači

50 50

31 2920 20

36

48

16

50 50

1324

3428

4045

15

Muški Ženski 18-29 30-44 45-60 60+ Osnovna,zanat I manje

Srednja Viša i fakultet

Apstinenti Birači

Pol Godine Obrazovanje

Slika 15. Nacionalnost

75 88

9216 10

% Ostali

% Mađari

% Srbi

Apstinenti Bira~i

96


Najzad, i nimalo za~u|uju}e, me|u apstinentima, u odnosu nabira~e, nalazi se ve}i procenat gra|ana koji nisu srpske nacionalnosti(Slika 15).

C. Zaklju~ni komentar

Demokratska proevropska orijentacija izborne apstinencije nije iz-nena|uju}a. Dobro je poznato da ljudi desnih nacionalnih orijentacijaistovremeno poseduju svojstva autoritarnosti i disciplinovano (ili po-slu{no) izlaze na izbore. S obzirom da, u ovom periodu, na politi~kojsceni Srbije desna nacionalna opcija ima jasno definisanu politi~kuponudu, uskla|enu sa njihovom vrednosnom orijentacijom, bilo biodista neobi~no da ona dominira apstinencijom (bar kako je ovdebila definisana).

Sa druge strane, gra|ani demokratske proevropske orijentacijeimali su daleko ve}a o~ekivanja u vezi sa demokratskim promenamaposle izbora 2000. godine, pa i vi{e razloga za razo~aranje.

Donja granica broja gra|ana koji su ovde definisani kao apstinentidemokratske proevropske orijentacije jeste 151.250 (55% od proce-njenog broja ovde definisanih apstinenata).

Na nosiocima demokratskih proevropskih politi~kih opcija ostajeda ove gra|ane motivi{u za u~e{}e na budu}im izborima.

97

Uticaj izborne participacije na strukturu interesovanja

Zoran Pavlovi}Institut dru{tvenih nauka, Beograd

Uticaj izborne participacijena strukturu interesovanja1

SaètakPredmet rada jeste struktura interesovanja dve kategorije ispi-

tanika - bira~a i apstinenata. Na osnovu istraìvanja javnog mnje-nja, sprovedenog 2006, analizira se stepen zainteresovanosti bira-~a i apstinenata u 19 razli~itih oblasti, kao i svojevrsni profil, odno-sno, razlika u strukturi interesovanja dve navedene kategorije ispi-tanika. Rezultati pokazuju da, uslovno, nema razlike u strukturiinteresovanja bira~a i apstinenata i da su razlike u profilu intereso-vanja pre kvantitativne nego kvalitativne prirode. Bira~e i apstinen-te (ne) interesuju iste teme, ali su apstinenti dosledno slabije zain-teresovani za bilo koju od 19 analiziranih oblasti i karakteri{e ihsvojevrsna op{ta nezainteresovanost za razli~ite oblasti dru{tva iìvota. Pored toga, pokazuje se da su klju~ne oblasti interesova-nja, koje razlikuju bira~e i apstinente, one koje se ti~u politike, {togovori u prilog nerazvijenosti motivacione komponente politi~kekulture apstinenata.

Klju~ne re~i: apstinenti, bira~i, interesovanja.

Zna~aj interesovanja za izborno pona{anje

Koncept interesovanja ima nesumnjivi zna~aj u teorijskim i empirij-skim analizama razli~itih kategorija socijalnog pona{anja. I pored,

1 Ovaj rad je deo projekta "Demokratski modeli unapre|ivanja dru{tvenekohezije, tolerancije, ljudskih prava i privrednog razvitka u politi~kim iinstitucionalnim procesima evropskih integracija Srbije" (149017) kojifinansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine.

98


paradoksalno, relativne zapostavljenosti istraìvanja ovog pojma, po-stoji op{ta saglasnost da su interesovanja distinktivan pojam u odno-su na, pre svega, stavove i vrednosti i da imaju nezavisan gnoseolo-{ki status.

Interesovanja se mogu odrediti kao te`nja pojedinca da redovnoobra}a pa`nju na odre|ene objekte i sadràje i da se njima, bilomentalno, bilo aktivno, bavi (Rot, 1994), odnosno, kao "jedan oblik(uglavnom terminalnih) vrednosti za koji je karakteristi~na zaokuplje-nost svesti omiljenim sadràjima i/ili bavljenje izabranim aktivnostima"(Panti}, 1980:29). U pitanju su relativno stabilne, op{te i hijerarhijskiorganizovane dispozicije koje su deo dru{tvenog ìvota, ali ne egzi-stiraju van pojedinaca (Panti}, 1980). To je jedno od distinktivnih iuniverzalnih ljudskih obele`ja koje je pokazatelj zrelosti, razvijenosti ikapaciteta li~nosti. Te dispozicije predstavljaju sna`ne motivacionesnage u pojedincu, va`ne u svim periodima ìvota i raznim vrstamaaktivnosti, u formiranju identiteta, kreativnom procesu, samoaktuali-zaciji i sl. (Panti}, 1981). Sve to govori o nesumnjivoj heuristi~kojvrednosti pojma interesovanja.

Izuzev sadràjnih klasifikacija interesovanja, koje uklju~uju politi~-ko interesovanje, kao jedno iz univerzuma mogu}ih (Allport, Vernon& Lindzey, 1960; Zvonarevi} i Supek, 1970, Panti}, 1980, 1981; Pan-ti} i sar., 1980), u analizi izbornog i politi~kog pona{anja uop{te,koncept interesovanja ima poseban zna~aj u dve va`ne oblasti - uanalizi politi~ke kulture (i to, pre svega, motivacione komponente) ikognitivnom modelu izborne participacije.

Subjektivni pristupi analizi politi~ke kulture, ovaj izuzetno sloènpojam, posmatraju kao strukturni fenomen koji se sastoji iz vi{e kom-ponenti - motivacione, akcione, kognitivne i vrednosne, ~ime se nedovodi u pitanje integralnost politi~ke kulture (Almond&Verba, 1963;Panti}, 1990; Panti} i Pavlovi}, 2006). Pod motivacionom kompo-nentom se prvenstveno podrazumeva spremnost pojedinca za odre-|eno politi~ko pona{anje, ali ne i samo aktuelizovano pona{anje.Jedan od najva`nijih indikatora ove komponente jeste upravo intere-sovanje za politiku koje vodi opa`ljivom i relevantnom (politi~kom)pona{anju, npr. diskutovanju o politici ili nekom drugom obliku poli-ti~ki relevantnog socijalnog kapitala (Lake & Huckfeldt, 1998). U skladusa zdravorazumskim rezonovanjem, pokazuje se da je motivacionakomponenta politi~ke kulture apstinenata (tj. interesovanje za politi-

99


ku) dosledno slabije razvijena nego kod bira~a (Panti} i Pavlovi},2006).

Kognitivni model, kao jedan od pristupa u prou~avanju faktorakoji uti~u na izbornu participaciju (Mihailovi}, 1991; 1996; Milo{evi}-\or|evi}, 2005; Sajc, 1996; Slavujevi}, 2005), ukazuje na zna~aj neo-bave{tenosti i manjka interesovanja za politi~ka zbivanja ili program-ske dokumente stranaka za pojavu apstinencije. Izborno pona{anjese shvata kao interesni akt, tj. pojedinac glasa za onu stranku koja,po njegovom mi{ljenju, na najbolji na~in zadovoljava li~ne interese,pa je neizlazak na izbore verovatniji ukoliko ne postoji stranka kojazastupa interese pojedinca. Drugi ~inilac koji se smatra va`nijim utom procesu i koji je ujedno tema ovog rada jeste nezainteresova-nost za politi~ka pitanja i de{avanja. Obi~no se smatra da izbornaapstinencija proizilazi upravo iz ovih razloga.

Generalno posmatrano, postoje dva prihva}ena na~ina da se utvr-di zna~ajna razlika izme|u kategorija apstinenata i bira~a u pogleduinteresovanja za politiku (Milo{evi}-\or|evi}, 2005). Prvi se sastoji uanalizi pitanja koja se direktno ti~u interesovanja za politiku i ̀ elje zainformisano{}u uop{te, tj. analizi samoiskaza ispitanika na pomenu-tim tvrdnjama. Ovo bi se moglo nazvati direktnim na~inom za dola-zak do podataka koji ~esto pati od ozbiljnih metodolo{kih nedosta-taka, jer istraìvanja pokazuju da su direktne procene samih subjeka-ta o razvijenosti njihovih interesovanja manje pouzdane nego na bilokoji drugi na~in izmerena interesovanja - npr. podacima o slobod-nom vremenu, bavljenju odre|enim aktivnostima, koli~ini znanja onekoj temi i sl. (Panti} i sar., 1980). Drugi, indirektni, na~in jeste ana-liza procenta tzv. "neodgovora". Ukoliko su apstinenti u manjoj merizainteresovani za politiku, moglo bi se o~ekivati da oni, u znatnove}oj meri, odbijaju da odgovore, biraju opciju "ne znam" i sl. napitanja koja se ti~u najrazli~itijih oblasti politi~kog ìvota. Uz sva nu-`na ograni~enja i metodolo{ke te{ko}e, u analizi koja sledi kori{}enje prvi na~in dolaska do informacija, tj. analiza interesovanja za poli-tiku, kao i analiza stepena politi~kog interesovanja u odnosu na ste-pen zanimanja za druge oblasti ìvota i dru{tva. Od ispitanika je tra-èno da procene stepen zainteresovanosti za pra}enje ve}eg brojasadràja u medijima bilo koje vrste. Na taj na~in ispitivana interesova-nja, iako su u osnovi samoocena, sadrè elemente nekih drugih na~i-na ispitivanja interesovanja kao {to su aktivnosti u slobodnom vreme-

100


nu (u skladu sa pretpostavkom da ve}e interesovanje za odre|enisadràj zna~i da se ti sadràji zaista i prate u slobodno vreme) ilipreferencija odre|enih TV emisija ({to je direktno povezano sa ovdekori{}enim metodom).

Empirijsku osnovu rada ~ini istraìvanje Centra za politikolo{ko iispitivanje javnog mnjenja Instituta dru{tvenih nauka iz Beograda kojeje obavljeno po~etkom 2006. g. na standardnom stratifikovanom vi-{eetapnom uzorku koji je u poslednjoj etapi kombinovan sa kvotnimuzorkovanjem. Istraìvanje je sprovedeno na reprezentativnom uzor-ku od 2000 punoletnih gra|ana iz Srbije.

Interesovanje za politiku i aktuelna de{avanja u zemlji

êtvorostepena skala Likertovog tipa pruà mogu}nost da se pointenzitetu interesovanja za politiku me|usobno uporede apstinentisa jedne i bira~i sa druge strane, bez obzira na individualno strana~-ko opredeljenje. Kategorija "apstinenti" dobijena je saìmanjem dvekategorije - onih koji tvrde da ne bi glasali na eventualnim izborima ionih koji su neodlu~ni da li }e na izbore iza}i. Razlozi za uklju~ivanjeove druge kategorije u kategoriju apstinenata su, pre svega, empirij-ski, jer se pokazalo da neodlu~nost ovog tipa uglavnom u dalekove}oj meri obuhvata one koji zaista ne izlaze na izbore. Preciznije,dve tre}ine neodlu~nih postaju izborni apstinenti (Mihailovi}, 1991).

Sa druge strane, u kategoriju "bira~i" uklju~eni su kako oni koji seotvoreno izja{njavaju kao pristalice pojedinih politi~kih partija, tako ioni koji su neodlu~ni za koju stranku bi glasali, jer je za ovaj radpresudno opredeljenje za u~e{}e na izborima, a ne izborna orijenta-cija. Na taj na~in, dobijene su dve velike kategorije vezane za izbornuparticipaciju - apstinenti i bira~i.

Ukoliko se, najpre, analizira na~elna zainteresovanost apstinenatai bira~a izraèna u stepenu slaganja sa tvrdnjama koje se ti~u zainte-resovanosti za aktuelna de{avanja u zemlji i politiku uop{te, dobijajuse podaci koji su prikazani u tabeli 1 i 2:

101


Tabela 1. Interesovanje za aktuelna de{avanja2

Zainteresovan Nezainteresovan Ukupno

Apstinenti 311 (53%) 275 (47%) 586 (100%)

Bira~i 993 (72%) 378 (28%) 1371 (100%)

Ukupno 1304 (67%) 653 (33%) 1957 (100%)

Zainteresovan Nezainteresovan Ukupno

Apstinenti 181 (30%) 417 (70%) 598 (100%)

Bira~i 750 (54%) 626 (46%) 1376 (100%)

Ukupno 931 (47%) 1043 (53%) 1974 (100%)

Tabela 2. Interesovanje za politiku3

Lako je uo~ljiv podatak da su apstinenti manje nego bira~i zainte-resovani kako za aktuelna de{avanja u zemlji, tako i za politiku uop-{te, {to je podatak koji nije iznena|uju}i ili teorijski neo~ekivan. Doksu apstinenti ve}inski (53%) zainteresovani za aktuelna de{avanja uzemlji, ali ne i za politiku (30%), bira~i su ve}inski u grupi zaintereso-vanih, kako u vezi sa prvom (72%), tako i u vezi sa drugom temom(54%). Razlike izme|u prose~nog nivoa interesovanja apstinenata ibira~a statisti~ki su zna~ajne.

I jedni i drugi su u ne{to manjoj meri zainteresovani za politiku,gde su, ujedno, i razlike u stepenu interesovanja intenzivnije. Drugimre~ima, razlike u stepenu interesovanja ve}e su kada je u pitanju po-litika, nego aktuelna de{avanja koja ispitanici verovatno percipirajukao direktnije povezana sa njihovim ̀ ivotima, pa, samim tim, i va`ni-ja4. Me|utim, nejasno je {ta ispitanici podrazumevaju pod sintagmom

2 Kategorija "Zainteresovan" u dve gorenavedene tabele obuhvata one kojisu uglavnom i veoma zainteresovani, dok kategorija "Nezainteresovan"obuhvata one koji su malo i nimalo zainteresovani. X2=69,186; df = 1;Kramerovo V = .188; p<.000.

3 X2=98,273; df = 1; Kramerovo V = .223; p<.000.4 Iako izlazi iz okvira rada, vredan pomena jeste i podatak koji proizilazi iz

analize drugog tipa sprovedene na istim podacima. Naime, dihotomijabira~i-apstinenti je najsna`nija determinanta interesovanja za politiku.U multiploj regresionoj analizi, ova varijabla ima najve}i nezavisni uti-

102


"aktuelna de{avanja u zemlji", budu}i da se ona u velikoj meri prekla-pa sa pojmom politika (u principu se i misli na politi~ka de{avanja),ali im ispitanici, o~igledno, pripisuju razli~ito zna~enje, jer postojerazlike u stepenu interesovanja kako izme|u, tako i unutar dve kate-gorije ispitanika.

Od jednakog zna~aja je i stepen interesovanja za politiku, posma-tran izolovano, i to iz dva razloga. Svega ne{to vi{e od polovine bira-~a (54%) je, zapravo, zainteresovano za politiku, pa je podatak da46% bira~a ne interesuje politika, a oni ipak glasaju, ubedljiv argu-ment u prilog zna~aju nekih drugih faktora izborne participacije i/iliorijentacije (partijske identifikacije, odre|enih socio-demografskih ka-rakteristika). U istom kontekstu treba posmatrati i tre}inu, za politikuzainteresovanih, apstinenata (30%) koji su, o~igledno, apstinenti iznekih drugih razloga.

Prirodu ovih razloga dodatno obja{njava pore|enje interesovanjaove dve subpopulacije u raznovrsnim oblastima, koje ukazuje na statuspoliti~kog interesovanja u skupu drugih, alternativnih interesovanja.

Razli~ite oblasti interesovanja

U cilju razja{njenja gorenavedenog problema, izvr{ena je analiza19 tvrdnji koje se ti~u stepena interesovanja za niz razli~itih tema kojeje mogu}e pratiti u medijima bilo koje vrste (radio, TV, dnevna/nedelj-na {tampa, internet). To su slede}e teme: Politi~ki doga|aji u gradu/oblasti u kojoj ispitanik `ivi; Politi~ki doga|aji u na{oj zemlji; Politi~kidoga|aji u susednim zemljama; Politi~ki doga|aji u svetu; Demokrati-ja i ljudska prava; Ekonomska zbivanja u na{oj zemlji; Osnove vo|enjabiznisa; Ekonomska zbivanja u regionu; Kriminal i korupcija; @ivot ususednim zemljama; Pregled strane {tampe; Nauka i tehnologija; @i-votna sredina i ekologija; Zdravlje i medicina; Obrazovanje; @ivot i pro-blemi obi~nih ljudi; Sport; Moral; Verski doga|aji. Iako ve}ina temaima veze sa politikom, postoje i oblasti koje su van politike, a u koji-ma bi apstinenti mogli ispoljiti ve}i stepen interesovanja. Navedene

caj na politi~ko interesovanje, ve}i od bilo koje druge analizirane socio-demografske varijable - pola, etni~ke pripadnosti, radnog statusa, bra~-nog stanja, veli~ine mesta, uzrasta, obrazovanja, veli~ine porodice ilili~nih primanja. To presudno govori o me|uzavisnosti izborne partici-pacije i politi~kog interesovanja

103


teme bi, svakako, mogle biti saète u manji broj obuhvatnijih katego-rija (tj. op{tijih interesovanja), ali je detaljnije razlikovanje sadràjazadràno u cilju preciznije analize na osnovu kojih }e, eventualno, bitiizvr{ena izvesna uop{tavanja.

Ukoliko razlika izme|u apstinenata i bira~a leì u kvalitativno dru-ga~ijim interesovanjima, moglo bi se o~ekivati da }e bira~i biti vi{ezainteresovani za teme koje se ti~u politike i njenih korelata od apsti-nenata koji bi, sa druge strane, mogli biti vi{e zainteresovani za dru-ge, "ne-politi~ke" u odnosu na politi~ke teme. U skladu sa tim, zna-~ajne razlike bi mogle da se pojave u pogledu politi~kih tema (ukorist ve}eg interesovanja populacije bira~a), dok bi na nepoliti~kimtemama razlike trebalo da budu li{ene dejstva faktora izborne partici-pacije, a trebalo bi, s druge strane, da odraàvaju individualne razlikeu interesovanjima druge prirode, i to u bilo kom pravcu (npr. nemateorijskih razloga da bira~u budu intenzivnije zainteresovani za sportod apstinenata). Me|utim, rezultati, delimi~no, ne idu u prilog takvojliniji rezonovanja (v. grafikon 1).

Svakako najva`niji podatak na koji ukazuje grafikon jeste to da nepostoji nijedna tema, bez obzira na sadràj, koja vi{e interesuje apsti-nente - bira~i su dosledno vi{e zainteresovani za bilo koju od ovdeanaliziranih tema. Pritom su sve razlike, izuzev za temu Pregled strane{tampe, statisti~ki zna~ajne. Podaci iznena|uju, pre svega, zbog pri-sustva tema koje nemaju veze sa politikom (sport, nauka, obrazova-nje i sl.) i koje bi mogle biti manifestacija dominantnih interesovanjagrupe apstinenata.

Drugi vaàn podatak su same teme koje su pra}ene najve}im, tj.najmanjim stepenom interesovanja. Na dva ekstrema (teme sa najve-}im i najmanji stepenom interesovanja) faktor izborne participacijenema uticaja i, uslovno, prakti~no nema razlika. Teme koje interesujui jedne i druge jesu, pre svega, Zdravlje i medicina, @ivot i problemiobi~nih ljudi, kao i Ekonomska zbivanja u na{oj zemlji. Bez obzira naizbornu participaciju, glavna oblast interesovanja jesu teme koje seti~u konkretnih pojedinaca i njihovog svakodnevnog funkcionisanja -zdravlje, problemi obi~nih ljudi i novac (upro{}eno re~eno). Tek na-kon toga, na "dnevni red" dolaze politi~ke teme, kod onih koji se zapolitiku interesuju (bira~i). Sa druge strane, najmanje interesantne je-su teme Pregled strane {tampe, Politi~ki doga|aji u susednim zemlja-ma i Osnove vo|enja biznisa.

104


Grafikon 1. Stepen interesovanje za razli~ite oblasti`ivota i dru{tva (u %)*

30

49

42

68

57

73

47

32

8

29

58

33

23

60

46

34

24

50

44

37

59

52

77

63

80

59

42

11

38

70

47

33

75

59

49

36

72

63

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Verska dešavanja

Moral

Sport

Život i problemi običnih ljudi

Obrazovanje

Zdravlje i medicina

Ekologija

Nauka i tehnologija

Pregled strane štampe

Život u susednim zemljama

Kriminal i korupcija

Ekonomska dešavanja u regionu

Osnove vodjenja biznisa

Ekonomska dešavanja u zemlji

Demokratija i ljudska prava

Politička dešavanja u svetu

Polit ička dešavanja u susednim zemljama

Politička dešavanja u zemlji

Politička dešavanja u gradu

Apstinenti Birači

* Napomena: Procenti se odnose na ispitanike koji spadaju u kategoriju"zainteresovani" u svakoj od dve grupe ispitanika; razliku do 100% ~ineispitanici u kategoriji "nezainteresovani".

105


Tema %

1. Zdravlje i medicina 73

2. @ivot i problemi obi~nih ljudi 68

3. Ekonomska zbivanja u zemlji 60

4. Kriminal i korupcija 58

5. Obrazovanje 57

6. Politi~ki doga|aji u zemlji 50

7. Moral 49

8. @ivotna sredina i ekologija 47

9. Demokratija i ljudska prava 46

10. Politi~ki doga|aji u gradu 44

11. Sport 42

12. Politi~ki doga|aji u svetu 34

13. Ekonomska zbivanja u regionu 33

14. Nauka i tehnologija 32

15. Verski doga|aji 30

16. @ivot u susednim zemljama 29

17. Politi~ki doga|aji u susednim zemljama 24

18. Osnove vo|enja biznisa 23

19. Pregled strane {tampe 8

Gruba analiza ukazuje da je u pitanju razlika u stepenu interesova-nja, {to bi zna~ilo da su apstinenti generalno manje zainteresovani zasve teme u pore|enju sa bira~ima. U prilog tome, govori i rang svakeod analiziranih tema unutar dve subpopulacije (v. tabele 3 i 4).

Tabela 3. Rang tema za apstinente

Uo~ljivo je slaganje redosleda rangiranih tema unutar dva podu-zorka, uz analogno ni`e procente za teme na istim pozicijama u pod-uzorku apstinenata. O pozitivnoj usmerenoj monotonoj povezanostidva niza rangova govori i statisti~ki zna~ajan i vrlo visok koeficijentrang korelacije (Kendalov tau b koeficijent - .988, p<.01). Relativnoslabije interesovanje za svaku pojedina~nu temu uz o~uvanje, uslov-no re~eno, identi~nog niza rangiranih tema, svodi razlike u intereso-

106


vanjima izme|u dve grupe izbornih participanata na razlike u stepe-nu, a ne u kvalitetu - (ne) interesuju se za iste stvari, ali razli~itimintenzitetom.

Tabela 4. Rang tema za bira~e

Tema %

1. Zdravlje i medicina 80

2. @ivot i problemi obi~nih ljudi 77

3. Ekonomska zbivanja u zemlji 75

4. Politi~ki doga|aji u zemlji 72

5. Kriminal i korupcija 70

6. Obrazovanje 63

6. Politi~ki doga|aji u gradu 63

8. Moral 59

8. @ivotna sredina i ekologija 59

8. Demokratija i ljudska prava 59

11. Sport 52

12. Politi~ki doga|aji u svetu 49

13. Ekonomska zbivanja u regionu 47

14. Nauka i tehnologija 42

15. @ivot u susednim zemljama 38

16. Verski doga|aji 37

17. Politi~ki doga|aji u susednim zemljama 36

18. Osnove vo|enja biznisa 33

19. Pregled strane {tampe 11

Razli~ita pozicija dve teme - Politi~ki doga|aji u zemlji i Politi~kidoga|aji u gradu - posebno je relevantna za ovaj rad, jer dodatnogovori o slabom interesovanju apstinenata za politi~ke teme. Tako-|e, posebno zna~ajan podatak jeste da, za razliku od uop{tenogpojma politike, politi~ki doga|aji u zemlji izazivaju interesovanje po-lovine apstinenata (50%). Istovremeno, dodatan indikator op{te ne-zainteresovanosti apstinenata jeste podatak da postoji svega {esttema za koje je relativna ve}ina apstinenata zainteresovana. U slu~ajugrupe bira~a, spisak je skoro duplo du`i (11 tema).

107


Politi~ko interesovanje - linija rascepa interesovanjabira~a i apstinenata

Ako se posmatraju kategorije apstinenata i bira~a u odnosu nasve razmatrane teme zajedno, mogu}e je identifikovati svojevrsni "profil"interesovanja na osnovu pomenutih tema koji apstinente razlikuju odbira~a ili obrnuto. Odgovor na to pitanje moè dati kanoni~ka diskri-minaciona analiza koja sluì za utvr|ivanje postojanja ili nepostojanjarazlika izme|u dveju ili vi{e subpopulacija (definisanih kategorijamaneke kategori~ke varijable) u pogledu skupa kvantitativnih varijabliuzetih zajedno, tj. linearno kombinovanih u diskriminativnu funkciju.

Na osnovu diskriminacione analize, dobija se jedna kanoni~ka dis-kriminaciona funkcija koja govori da se apstinenti po "profilu" intere-sovanja razlikuju od bira~a, na {ta ukazuju odgovaraju}i statisti~kipokazatelji, pre svega, statisti~ka zna~ajnost hi-kvadrat testa5. Za tu-ma~enje sadràja diskriminativne funkcije, tj. za definisanje sloàjatema koje najbolje diferenciraju apstinente i bira~e potrebna je anali-za matrice strukture koja pokazuje koeficijente korelacije izvornih va-rijabli i diskriminativne funkcije. Podaci su u tabeli 5.

Vidi se da je re~ o sloàju koji grade, pre svega, tri teme: Politi~kidoga|aji u zemlji, Politi~ki doga|aji u gradu i Politi~ki doga|aji u sve-tu. Ova struktura bi se, uslovno, mogla nazvati Politi~ko interesovanje.Dobijeni "profil" je u skladu sa ranijim analizama, jer daje dodatnupotvrdu va`nosti tema koje se ti~u politike na lokalnom, nacional-nom i/ili globalnom nivou. Budu}i da je prosek apstinenata na dobi-jenoj diskriminativnoj funkciji negativan, tj. niì6, moè se zaklju~iti dasu apstinenti generalno slabije zainteresovani za politiku definisanupreko skupa navedenih tema.

Dobijena struktura predstavlja skup tema koje najbolje razlikujudve grupe izbornih participanata s obzirom na stepen interesovanja uvezi sa tim temama. Iako koeficijent kanoni~ke korelacije nije visok(.246), osnovna dobit od ovog tipa analize jeste ukazivanje na oblasti

5 Odgovaraju}i pokazatelji ispisa kanoni~ke diskriminacione analize suslede}i: svojstvena vrednost = .065; % varijanse = 100; kanoni~kakorelacija = .246; Vilksova lambda = .938; X2=103.339; df=19; p<.000.

6 Kanoni~ka funkcija evaluirana kroz grupne centroide pokazuje slede}evrednosti za dve grupe ispitanika: apstinenti = -.389; bira~i = .166

108


interesovanja po kojima se apstinenti i bira~i najvi{e razlikuju, odno-sno eksplicitna potvrda presudnog zna~aja Politi~kog interesovanja.

Tabela 5. Matrica strukture

Tema Funkcija 1

Politi~ka de{avanja u zemlji .838

Politi~ka de{avanja u gradu .723

Politi~ka de{avanja u svetu .662

Ekonomska de{avanja u zemlji .546

Ekologija .540

Moral .513

Demokratija .505

Politika u susednim zemljama .499

Kriminal i korupcija .478

Ekonomija u regionu .469

Osnove vo|enja biznisa .455

@ivot u susednim zemljama .422

Nauka i tehnologija .379

Sport .379

@ivot i problemi obi~nih ljudi .377

Verski doga|aji .378

Zdravlje i medicina .345

Obrazovanje .304

Strana {tampa .165

Zaklju~na razmatranja

U skladu sa ranijim empirijskim nalazima i teorijskim predvi|anji-ma subjektivisti~kih pristupa analizi politi~ke kulture i kognitivnog mo-dela izborne apstinencije, analiza interesovanja za 19 razli~itih sadr-`aja na reprezentativnom uzorku punoletnih gra|ana Srbije kao osnov-ni nalaz pokazuje da su apstinenti zna~ajno slabije zainteresovani zapolitiku od bira~a. Slaba razvijenost motivacione komponente poli-ti~ke kulture, delimi~no, apstinente i ~ini apstinentima. Interesovanja

109


predstavljaju dispozicije koje se dosledno manifestuju kao aktivnosti,pa je razumljivo odsustvo ~ina glasanja kao konkretne manifestacijeizrazitijeg interesovanja za politiku.

Na krajnjim polovima izborna participacija nema efekta, jer se bi-ra~i i apstinenti me|usobno ne razlikuju u vezi sa najrazvijenim (Zdra-vlje i medicina, @ivot i problemi obi~nih ljudi, Ekonomska zbivanja uzemlji) i najslabije razvijenim interesovanjima (Politi~ki doga|aji u su-sednim zemljama, Osnove vo|enja biznisa, Pregled strane {tampe).Me|utim, uop{teno posmatrano, izborna participacija, ipak, vr{i svojuticaj na dominantna interesovanja. Iako nema razlika u redosledutema u skladu sa stepenom interesovanja za njih izme|u apstinenatai bira~a, struktura interesovanja apstinenata je daleko siroma{nija:ve}inski ih interesuje mali broj tema, pri ~emu je intenzitet interesova-nja za njih slabiji nego u populaciji bira~a. Apstinenti su doslednoslabije zainteresovani za bilo koju analiziranu temu u pore|enju sagrupom bira~a i karakteri{e ih svojevrsna op{ta nezainteresovanost uvezi sa razli~itim aspektima ìvota i dru{tva i pasivnost u odnosu sasredinom u kojoj ìve. Podaci su tim zna~ajniji, jer su interesovanjavrsta vrednosti i, samim tim, relativno stabilna i otporna na promene,{to za posledicu ima te{ko}e menjanja uo~enog stanja.

Najve}e razlike se javljaju na sloàju tema koji je okarakterisankao politi~ko interesovanje i obuhvata interesovanje za politiku na lo-kalnom, dràvnom i globalnom nivou i opisuje su{tinu razlika u struk-turi interesovanja dve grupe ispitanika.

Iako rezultati mogu biti posledica i lo{e procene stepena li~nezainteresovanosti za odre|ene sadràje ({to je jedna od metodolo-{kih slabosti kori{}enog metoda prikupljanja podataka), ali i pogre-{nog razumevanja pitanja i specifi~nog socio-demografskog profilapopulacije apstinenata (npr. nisko obrazovani, ruralne sredine i sl.),ipak zabrinjavaju razmere nezainteresovanosti i pasivnosti populacijeapstinenata, imaju}i u vidu da je re~ o relativno trajnim i stabilnimkarakteristikama pojedinca.

110


Literatura

y Allport, G., P. Vernon & G. Lindzey (1960): Study of Values: AScale for Measuring the Dominant Interest in Personality, Ho-ughton-Mifflin, Boston.

y Almond, G., S. Verba (1963): The Civic Culture, PrincetonUniv. Press.

y Lake, R., R. Huckfeldt (1998): Social Capital, Social Net-works, and Political Participation, Political Psychology, Vol.19, No. 3, 567-584.

y Mihailovi}, S. (1991): Apstinencija u prvim vi{estrana~kimizborima u Srbiji, Gledi{ta, 3-4, Beograd, str. 103-114.

y Mihailovi}, S. (1996): Strana~ki identitet i izborne orijentacijegra|ana Jugoslavije, Gledi{ta, br. 1-2, Beograd, str. 69-89.

y Milo{evi}-\or|evi}, J. (2005): ̂ inioci izborne apstinencije uSrbiji, u Z. Lutovac (ur.): Politi~ke stranke u Srbiji - struktura ifunkcionisanje, Institut dru{tvenih nauka, Beograd, str. 137-156.

y Panti}, D. (1980): Priroda interesovanja, Istraìva~ko-izdava~-ki centar SSO Srbije, Beograd.

y Panti}, D. (1981): Struktura interesovanja, Psihologija, God.XIV, br. 1-2, str. 40-75.

y Panti}, D. (1990): Politi~ka kultura mladih u Srbiji, IIC SSO iInstitut dru{tvenih nauka, Centar za politikolo{ka istraìva-nja i javno mnjenje, Beograd ({ap.; zaklju~ci publikovani u:"Omladina osamdesetih", prvonavedeni izdava~, 1990, str.59-72).

y Panti}, D. (1997): Politi~ka kultura i vrednosti, u Vasovi}, M.,ed.: Fragmenti politi~ke kulture, Institut dru{tvenih nauka, Cen-tar za politikolo{ka istraìvanja i javno mnjenje, Beograd,str. 38-79.

y Panti}, D. i Z. Pavlovi} (2006): Strana~ke pristalice i kompo-nente politi~ke kulture u Srbiji, u Z. Lutovac (ur.): Politi~kestranke i bira~i u dràvama biv{e Jugoslavije, Friedrich EbertStiftung i Institut dru{tvenih nauka, Beograd, str. 41-112.

111


y Panti}, D., S. Joksimovi}, B. D`uverovi} i V. Tomanovi} (1980):Interesovanja mladih, Istra`iva~ko-izdava~ki centar SSO Sr-bije, Beograd.

y Rot, N. (1994): Osnovi socijalne psihologije, Zavod za ud`-benike i nastavna sredstva, Beograd.

y Sajc, A. (1996): Osnovne koncepcije o determinaciji izbor-nog pona{anja, Gledi{ta, Vol. IV, No. 1-2, Beograd, str. 59-68.

y Slavujevi}, Z. (2002): Socijalna utemeljenost politi~kih stra-naka pre i posle izbora 2002, u V. Goati (ur.): Partijska scenaSrbije posle 5. oktobra 2000., Institut dru{tvenih nauka i Fri-edrich Ebert Stiftung, Beograd, str. 159-194.

y Slavujevi}, Z. (2005): Politi~ki marketing, Fakultet politi~kihnauka, Beograd.

y Vasovi}, M. (ur.) (1998): Fragmenti politi~ke kulture, Institutdru{tvenih nauka, Centar za politikolo{ko i ispitivanje jav-nog mnjenja, Beograd.

y Zvonarevi}, M. i V. Spitek (1970): Neposredno pam}enje kaoindikator interesa, Revija za psihologiju, 1, str. 33-35.

112


113

O zna~enju glasa kao ~iniocu izbornog pona{anja u Srbiji

Aleksandra Sajc Antoni}Beograd

O zna~enju glasa kao ~iniocuizbornog pona{anja u Srbiji

SaètakU tekstu iznosim rezultate ogleda u kojem sam primenila i dalje

razradila podelu na ~etiri tipa glasa Helene Kat (glas podr{ke, glas"za pobednika", negativni i takti~ki glas), uz podatke iz Srbije,dobijene u empirijskom istraìvanju. Ovaj ogled, istovremeno, pred-stavlja i poku{aj odre|ivanja udela pojedinih tipova u bira~komtelu. Primarna motivacija bira~a (pozitivna ili negativna) utvr|enaje na osnovu relativnog ose}anja pojedina~no posmatranih bira~aprema ~etiri stranke. Naravno, u bira~kom telu Srbije prisutna je ipozitivna i negativna motivacija, odnosno, potencijalni kako pozi-tivni, tako i negativni glasovi, pa moèmo, s tim u vezi, razlikovatisedam podgrupa. Unutar bira~kog tela, mogu}e je izdvojiti i ~etirive}e grupe bira~a koje se razlikuju, s jedne strane, prema primar-noj motivaciji, a s druge strane, prema izbornom pona{anju, shva-}enom u smislu izlaska i apstinencije (neizlaska). Ovom prilikom,nije bilo sasvim mogu}e precizirati udeo bira~a (ekspresivnih i se-lektivnih) prema tome kako vide cilj svog glasanja. Odnos mogu-}ih pozitivnih i negativnih glasova u bira~kom telu, ve} sam posebi, budu}i da je re~ o brojnim i promenljivim kategorijama, upu-}uje na potrebu za daljim istraìvanjem. Iako glasovi podr{ke ostajuideal, i ostali tipovi glasova uti~u na ishod izbora.

Klju~ne re~i: glas, relativno ose}anje prema strankama, pozitivnai negativna motivacija, apstinenti

Ogled predstavlja poku{aj da se analizom podataka iz Srbije pod-upru i preispitaju ideje Helene Kat (Helena Catt), zasnovane na nje-

114


nom opse`nom razmatranju istraìvanja izbornog pona{anja, pre sve-ga, na engleskom govornom podru~ju. Postoje dva aspekta naj~e-{}eg pristupa na osnovu kojih ona uo~ava svojevrsnu "ortodoksiju". Sjedne strane, istraìvanja naj~e{}e po~ivaju na pretpostavci da gra-|ani, biraju}i izme|u stranaka, biraju najbolju opciju, usled ~ega sepretpostavlja i da bira~ev glas, dat na listi}u, nu`no predstavlja izrazpodr{ke najboljoj stranci. S druge strane, uo~ljiva je tendencija da sene raspravlja o efektima politi~kog sistema. Osnovno pitanje koje seu tom okviru postavlja glasi: za{to je svaka stranka dobila toliki-i-toliki broj glasova? Uz tako formulisano istraìva~ko pitanje, mnogapodru~ja i grupe, na primer apstinenti, naj~e{}e ostaju izvan analiza~ime se sklapa tek deo izborne slagalice (vi{e u Catt: 1996; Sajc,2002: 47-50).

Nije te{ko sloìti se sa kratkim uop{tenim iskazom da bira~ odlu-~uje u vezi sa svojim pona{anjem na izborima. Te{ko}e, me|utim,nastaju ~im se iskaz pro{iri i uvede sadràj u bira~evu odluku, ta~nije,kad se postavi pitanje - {ta bira~ ta~no odlu~uje. Utkana pretpostav-ka ortodoksnih istraìvanja jeste da gra|anin odlu~uje koju }e stran-ku da podrì. Kat, za razliku od te pretpostavke, smatra da bira~,zapravo, odlu~uje "za koga ili za {ta da glasa. Drugim re~ima, kogkandidata u datom vremenu i prostoru preferira." (Catt, 1996: 112).Preferences1 koje ne po~ivaju na ̀ elji da se pruì podr{ka ostaju izvanokvira ortodoksnog pristupa, mada je poznato da razli~iti aspektipartijskog i izbornog sistema uti~u na politi~ki kontekst izbora i obli-kuju vrstu odluke koju bira~i treba da donesu. Otuda svaki {iri istraì-va~ki pristup mora da ima u vidu i politi~ki sistem, i na~in na koji seizborne opcije predstavljaju bira~ima, i na~in na koji bira~i doìvljava-ju ponu|ene opcije. [iri pristup, kakav Kat zagovara, poku{ava da

1 Preferencija je "~in odabiranja, davanja prednosti jednoj stvari nad dru-gom, dok podràti zna~i podupirati, dràti uspravno, zagovarati, branitineku stvar" (Chambers, 1977, prema Catt, 1996: 26). Preferirati podra-zumeva i simpatije i antipatije, moè da zna~i i najmanje ne volim, jerne{to drugo ne volim nikako, biram "manje zlo". Po{to se izbori de{ava-ju u kontekstu kandidata, stranaka, kampanja, glas svakako predstavljaizraz preference u datom vremenu i prostoru. Ali, ta preferencija se~esto "~ita" kao podr{ka, iako su podr{ka i preferenca prili~no razli~itogzna~enja.

115


stavi bira~e u kontekst i da posmatra izbore iz perspektive bira~a, prenego da ih posmatra kao homogenu grupu i da traga samo za op-{tim trendovima.

Da bismo razumeli kako bira~i odlu~uju za koju stranku da glasa-ju, po Katovoj, moramo prvo da znamo kako vide izbornu odluku, ilisa kojim ciljem daju svoj glas. Ortodoksni pristup kao osnovnu varija-blu koju treba objasniti vidi stranku za koju se glasa, pa teì da otkrijeu ~emu se glasa~i jedne stranke razlikuju od glasa~a druge. Istraìva-nja proìma pretpostavka da stranka za koju se glasalo predstavljaglavni ~inilac po kojem se zna~ajne grupe bira~a razlikuju. Me|utim,pre te razlike, neophodno je ispitati koji tip odluke bira~i smatraju dadonose, ili sa kojim ciljem glasaju. Primeri negativnog, takti~kog iprotestnog glasanja, pominjani i od autora koji istraùju u okvirimaortodoksnog pristupa, predstavljaju dokaz da bira~i vide svoju odlu-ku na vi{e na~ina. U sva tri slu~aja, bira~i vi{e ̀ ele da povrede strankukoja im se ne dopada, nego da pomognu stranku koja im se dopa-da. Drugim re~ima, razli~ito su motivisani. Otuda se name}e potrebada istraìvanja obuhvate i to prema kojim strankama bira~ ose}a aver-ziju, a ne samo privla~nost, ~ime se dobija "relativno ose}anje premastrankama".

Po navedena dva osnova, cilju glasanja i primarnoj motivaciji, Ka-tova razlikuje ~etiri tipa percepcije izborne odluke, ~etiri tipa bira~a,ujedno i ~etiri tipa glasa: glas pristanka, glas protivljenja, glas izborai promi{ljen glas, jednostavno tabelarno prikazive:

Cilj glasanjaPrimarna motivacija Ekspresija / Izraàvanje Selekcija / Odabiranje

Pozitivna Glas podr{ke Glas izbora pobednika

Negativna Glas protivljenja Promi{ljen/takti~ki glas

Bira~i, s obzirom na svoje relativno partijsko ose}anje, mogu bitiili pozitivno ili negativno motivisani. Cilj bira~a prilikom glasanja mo-è biti dvojak: ili da izrazi svoje relativno ose}anje (podr{ke ili nego-dovanja), ili da doprinese da se izabere pobednik. Oni prvi, ekspre-sivni bira~i, "glasaju, pre svega, da bi ne{to potvrdili, izrazili ono u {taveruju, podràli i stavili do znanja". Selektivne bira~e vi{e zanima da"doprinesu da se izabere pobednik", pa, stoga, svoju pa`nju usmera-

116


vaju na odabir onih kandidata za koje, iz bilo kog razloga, veruju daimaju {anse da pobede (Catt, 1996: 114).

- Pristalice (eng. supporters) - tipi~an primer je bira~, naj~e{}eizrazito strana~ki identifikovan, koji, jednostavno, uvek gla-sa za "svoju" stranku, bez obzira na okolnosti i na ishod.Primer je i bira~ kojem se dopada neka manja stranka kojanema {anse da pobedi, ali glasa za nju da bi joj izraziosvoju podr{ku. Oba bira~a, dakle, glasaju da izraze svojupodr{ku, i ne pridaju zna~aj ishodu izbora.

- Probirljivi (eng. choosers) - imaju}i u vidu mogu}e ishodeizbora, i budu}i da neguju pozitivno partijsko ose}anje, gla-sa}e za ja~u stranku, onu koja ima {anse da pobedi, ~ak ikada je njima blià neka manja stranka.

- Protivnici (negative voters) - nalik pristalicama, prilikom gla-sanja nemaju toliko u vidu ishod izbora koliko potrebu daizraze protivljenje. Otuda je mogu}e da }e dati glas onojstranci za koju smatraju da je najve}i protivnik njima neomi-ljene stranke, bez obzira na mogu} ishod izbora.

- Promi{ljeni (tactical voters) - negativno su motivisani, ali gla-sa}e za stranku za koju zaklju~e da ima najve}e prakti~ne{anse da pobedi njima neomiljenu stranku.

Kako to moè da izgleda na primeru Srbije, prikaza}u uz pomo}podataka iz istraìvanja sprovedenog 1998. godine.2 U nastavku rada

2 Podaci kori{}eni u ovom radu prikupljeni su zahvaljuju}i podr{ci beo-gradske kancelarije Fonda za otvoreno dru{tvo. Terenski deo istraìva-nja izveden je od 29. novembra do 4. decembra 1998. godine, u petop{tina u Beogradu i osam u Srbiji (bez Kosova i Vojvodine), odabranihprema stepenu razvijenosti i tako da se rezultati prethodnih izbora nanivou tih op{tina pribli`no poklapaju sa ukupnim rezultatima. Izbor ispi-tanika bio je prema kvotnom uzorku (tip naselja, pol, starost, {kolskasprema). Od predvi|enih 890 upitnika 848 je nakon logi~ke kontroleprihva}eno za unos podataka. Prema odgovorima - se}anjima ispitani-ka, na skup{tinske izbore 1990. godine iza{lo je njih 77,1 procenata;1992. - 76,9; 1993 - 79,2; 1996 - 81,6; 1997 - 72,9 procenata (u odnosuna ceo uzorak, gde su i mla|e generacije koje 1990. nisu jo{ bile steklepravo glasa). Navelo je da je za SPS glasalo 1990. godine 44,8 posto,a 1997. 33,0 procenata ispitanika (prema zvani~nim rezultatima iskaza-nim na nivou Srbije u celini ti procenti su 32,9 i 19,7), dakle zabeleènje i sasvim pribliàn pad udela glasova izme|u 1990. i 1997. godine.

117


poku{a}u da primenim postavku Helene Kat i da razlu~im pomenuta~etiri tipa bira~a u bira~kom telu. Na prvi pogled, to deluje jednostav-no. Potrebno je ukrstiti dve varijable. Me|utim, Katova nije raspola-gala podacima "sa terena". Operacionalizovala je "primarnu motivaci-ju", odredila zna~enje "cilja glasanja" i razdvojila bira~e, ali nije opera-cionalizovala "cilj glasanja". Kako precizno meriti {ta je bira~u cilj gla-sanja, da se izrazi ili da doprinese izboru pobednika na izborima ostajeotvoreno pitanje. S obzirom da ni ja ne raspolaèm podacima kojidirektno razlikuju bira~e du` te ose, cilj ovog rada ne moè biti da serazlikuju sve ~etiri vrste bira~a i da se precizira koliko je pojedinihbira~a u bira~kom telu Srbije. Cilj rada mora da ostane uì, da sepribli`no odredi koliko takvih bira~a moè da bude, odnosno kolikopotencijalnih pozitivnih i negativnih glasova moè da se o~ekuje, ana osnovu razlikovanja bira~a du` ose primarna motivacija. Bi}u slo-bodna i da postavljam pitanja i sugeri{em odgovore iako, na àlost,nisam u prilici da ih u potpunosti i proverim.

Prilikom utvr|ivanja primarne motivacije, odnosno merenja relativ-nog ose}anja prema strankama, potrebno je da se obuhvati kakostepen u kojem bira~i imaju jasne preference, tako i prevaga pozitiv-nih ili negativnih ose}anja, i ja~ina tih ose}anja. Stoga, da bi se mere-nje uspe{no izvelo, svaki bira~ mora da rangira svaku stranku na skalikoja ima i pozitivan i negativan kraj. Kombinovanjem odgovora naosnovu ovih skala dobijaju se obrasci koji pokazuju relativna ose}a-nja prema svim strankama koji se mogu koristiti na razli~ite na~ine.Pogled na ekstremne "ocene" ukazuje na odnos izme|u pozitivnih inegativnih ose}anja prema strankama, {to je bitno jer uti~e na usred-sre|ivanje pa`nje prilikom dono{enja izborne odluke (Catt, 1996: 113).

Sude}i prema odgovorima ispitanika, stranke mogu da budu me-|usobno prili~no sli~ne u smislu udela bira~a kojima se "uglavnomdopadaju" ili "uglavnom ne dopadaju" (razlike izme|u stranaka kre}use u rasponu od svega 4% bira~kog tela), ali da se istovremeno veo-ma razlikuju prema ostalim ose}anjima. Kako prema udelu bira~akojima se "vrlo dopadaju" (diferencijal: oko 15%), ili udelu onih koji"ne znaju" da odgovore (preko 10%), tako i prema udelu onih bira~akoje ostavljaju "ravnodu{nim" ili kojima se "veoma ne dopadaju" (raz-lika je iznosila i preko 15%; videti Tabelu 1). Drugim re~ima, pojedinestranke mogu da budu istovremeno izrazito i privla~ne (kao tada SPSza 17% bira~a) i odbojne (kao SPS i SRS za do ~ak 40% bira~a), ali

118


da ta odbojnost ne bude istovremeno pra}ena privla~no{}u drugihstranaka (kao DS i DSS u tom trenutku). Me|utim, za ovaj oglednajzna~ajnija je ~injenica da podaci sa tabele 1. uspe{no "skrivaju"mno{tvo mogu}ih kombinacija partijskih ose}anja kada se ona po-smatraju iz ugla pojedina~nih bira~a.

Tabela 1. Partijska ose}anja prema strankama(procenti po redovima)

("Imaju}i u vidu konkretno politi~ko delovanje stranaka i njihovihlidera, koliko vam se danas dopadaju ili ne dopadaju na{e

najpoznatije stranke i njihovi lideri?")

Veomadopada

Uglavnomdopada

Uglavnomne dopada

Veoma nedopada

Ravnodu-{an sam

Neznam

DS 1,4 11,9 22,9 27,8 25,9 10,0

DSS 2,5 15,2 18,4 21,6 29,4 13,0

SRS 3,7 15,6 21,5 40,9 13,6 4,7

SPS 16,7 14,5 18,0 35,0 13,1 2,6

Izvor podataka kori{}enih u ovom radu: Sajc, 1998.Oznake: DS - Demokratska stranka, DSS - Demokratska stranka Srbije,

SRS - Srpska radikalna stranka, SPS - Socijalisti~ka partija Srbije

Na primer, de{ava se da se bira~u \or|u istovremeno veoma do-pada samo jedna stranka, a uglavnom ne dopadaju ostale, kao {tose doga|a i obratna situacija - da se Pavlu uglavnom dopadaju tristranke, a veoma ne dopada jedna. Da li su ta dva bira~a u istojsituaciji pred bira~kim listi}em, ukoliko iza|u na birali{ta? Izbor delu-je lak{i za \or|a, onoga koji ima jasnu "svoju", preferentnu stranku, injegov glas se moè svakako smatrati pozitivnim glasom (ili podr{ke,ili "za pobednika"). Drugi bira~, Pavle, u nezgodnijem je poloàju.Kako da odabere izme|u tri stranke, kad nijedna nije, strogo uzev,preferentna? [tavi{e, kako da izbegne da na izborima pobedi onakoja mu se veoma ne dopada? Ako glasa, pre svega, sa èljom daspre~i pobedu neomiljene stranke, njegov glas nije tipi~an glas podr-{ke stranci koju je zaokruìo, nego predstavlja negativan glas (ili izrazprotivljenja, ili takti~ki glas). I tako dalje. Stvarnost obiluje mogu}imkombinacijama - od 848 ispitanika dobijeno je ~ak 202 razli~ite kom-

119


binacije ose}anja prema ~etiri stranke. Na tabeli 2. iznete su, primeraradi, tada naj~e{}e izra`ene kombinacije, kada se bira~i posmatrajupojedina~no.

Tabela 2. Primeri ose}anja prema strankama (iz ugla bira~a)

Veomadopada

Uglavnomdopada

Uglavnomne dopada

Veoma nedopada

Ravnodu-{an sam /Ne znam

Relativnopart.

ose}anje

64 Milana Sve 4Neoprede-

ljen

61 Tanja Sve 4Negat.

opredelj.

31 Jovana Sve 4 Negat.opredelj.

29 Vanja DS, DSS SPS, SRS Negat.opredelj.

27 Uro{a SPS OstaleO{tro

polarizo-van

10 Jasni DS, DSS SPS, SRS Blagopolariz.

5 Neboj{a DS DSS SPS, SRS Pozit.opredelj.

5 Jelena DS, DSS SPS SRS Negat.opredelj.

I drugi... ... ... ... ... ... ...

Osim "nizanja" odgovora bira~a, ni`u se i brojna dalja pitanja. Utrenutku izbora, da li istu poruku {alju glasovi koje daje 5 Jelenakojima se "uglavnom dopadaju" DS i DSS, uglavnom ne dopada SPSi veoma ne dopada SRS, i glasovi 5 Neboj{a kojima se veoma dopa-da DS, uglavnom dopada DSS, ali se veoma ne dopadaju SPS niSRS? Da li }e iza}i na izbore i koju poruku }e poslati Tanje i Jovanikojima se uglavnom, ili veoma, ne dopadaju sve 4 stranke? Ko }e odnjih iza}i da glasa, a ko apstinirati? Kakva je uloga njihovih pozitivnihi negativnih ose}anja u svemu tome? Tokom traganja za odgovorima,izme|u ostalog, da bi se dobio jasniji pregled relativnih partijskihose}anja Jasni, Neboj{a, Jelena... prema strankama DS, DSS, SRS,SPS, "oprosti}emo" se od li~nih imena kako bira~a tako i stranaka.

120


Budu}i da je u radu re~ uop{te o povezanosti relativnog partijskogose}anja, izbornog pona{anja bira~a i njegovog glasa, od spored-nog zna~aja postaje prema kojim konkretnim strankama je bira~ raz-vio bilo pozitivna, bilo negativna ose}anja.

Do odre|ivanja relativnog partijskog ose}anja pojedina~nog bira-~a stiè se pregrupisavanjem pomenute 202 kombinacije odgovora uzavisnosti od dva kriterijuma:

a) prisustva pozitivnog ili negativnog ose}anja prema svakojpojedina~noj stranci (dopada, ne dopada, ravnodu{an, neznam), i

b) intenziteta prisutnog ose}anja, koji moè biti ja~i ili slabiji(veoma, uglavnom).

Na prethodnoj tabeli 2 u poslednjoj koloni, ve} je navedeno rela-tivno partijsko ose}anje kad se bira~i posmatraju pojedina~no. Nanarednoj, tabeli 3, bi}e iznet pregled relativnih ose}anja po grupamabira~a. Prilikom pregrupisavanja, podatak prema koliko stranaka bi-ra~ ose}a bilo privla~nost bilo odbojnost (jednoj, dve ili vi{e) ne bivaprecizno "sa~uvan" u svakoj grupi. Mogu}e je razlu~iti 4 velike grupebira~a u zavisnosti od njihovog relativnog partijskog ose}anja i ukup-no 7 podgrupa bira~a u zavisnosti od stepena izraènosti:

1. Pozitivno motivisani (izrazito 4,8% i blaè 9,1% ispitanika) -bira~i koji imaju izrazito pozitivno ose}anje, ozna~eno u za-glavlju sa 1- veoma dopada, prema najmanje jednoj stran-ci, i imaju umereno negativno ose}anje 3 - uglavnom nedopada, prema najmanje jednoj stranci. Presudno je da imnijedna stranka nije veoma odbojna (nemaju ni kod jednestranke odgovor 4). Dve podgrupe unutar ove velike gruperazlikuju se po tome {to se u drugoj grupi javlja i umerenopozitivno ose}anje, ono ozna~eno sa 2 - uglavnom dopa-da, kao i "5" ili "6" (ravnodu{an ili ne znam), i nazvane suizrazito i blaè pozitivno opredeljeni (4,8 i 9,1% bira~kogtela). Radi preglednosti, na tabelama u ovom radu podgru-pe su ozna~avane i brojevima u skladu sa brojevima/ocena-ma, na primer 1 i 3, 2 i 4, itd;

2. Negativno motivisani (blaè 20,4% ili ja~e 32%) bira~i - nema-ju nijednu stranku koja im se veoma dopada ("1"), kod njihpreteè negativno ose}anje tj. navode bar jednu strankukoja im se veoma ne dopada ("4"), ~ak i u slu~aju kad imaju

121


jednu ili vi{e stranaka koje im se uglavnom dopadaju ("2");3. Polarizovano motivisani (blaè 13,6 ili o{tro 10,0) bira~i - naj-

manje po jedna stranka im se uglavnom dopada/uglavnomne ("2" i "3"), ili veoma dopada i veoma ne dopada ("1" i "4");

4. Nemotivisani (10,1%) bira~i - dominantni su odgovori "ravno-du{an sam" i "ne znam" za sve 4 stranke ("5" i "6"; kombina-cije odgovora ispitanika poput 1556 svrstavane su u grupupozitivno opredeljenih).

Osim pregleda relativnih partijskih ose}anja, na tabeli 3. prikaza-no je i najavljeno glasanje. Ukupno uzev, ve}ina bira~kog tela izraà-va spremnost da iza|e i da glasa (61,5%), dok je po oko petinebira~a neodlu~no ili najavljuje apstiniranje.

Tabela 3. Relativno partijsko ose}anje i najavljeni glas(procenti po redovima)

"Ukoliko bi se izbori odràvali naredne nedelje, za koju stranku bistese najverovatnije odlu~ili da glasate ako iza|ete?"

Glas za str. Neodlu~an Apstinent Uk. N i %

POZ. 1 i 3 95,1 4,9 0,0 41 4,8

1, 2, 3... 89,6 7,8 2,6 77 9,1

NEG. 2 i 4 74,0 14,5 11,6 173 20,4

// 3 i 4 35,4 27,7 36,9 271 32,0

POL. 1 i 4 97,4 1,7 0,9 115 13,6

2 i 3 72,6 20,2 7,1 84 9,9

R/n. 5 i 6 18,6 25,6 55,8 86 10,2

UKUPNO 521 61,5 149 17,6 177 20,9 847 100,0

C = 0,504

Zadrìmo se na tabeli 3, i na pitanju u kakvom su odnosu pozitiv-na i negativna motivacija sa izbornim pona{anjem? Hipoteza, u skla-du sa ortodoksnim pristupom, moè da glasi: bira~ koji ima "svoju"stranku, iza}i }e i glasaju}i za nju izrazi}e joj svoju podr{ku, nezavi-sno od svog odnosa prema drugim strankama, tj. od strana~kogkonteksta. O~ekuje se da svi bira~i kojima je zajedni~ko da imajuizraèno pozitivno strana~ko ose}anje (iskazano ocenom 1, "veoma

122


dopada" za bar jednu stranku) ujedno i u~estvuju na izborima. Apsti-nira}e jedino ukoliko su spre~eni nekim objektivnim razlozima, te ap-stinenciju u istraìvanju ne}e ni najavljivati. A neodlu~nost? Iskaziva}eje samo ukoliko im se dopada vi{e od jedne stranke.

Osvrt na tabelu ukazuje da, o~ito, bira~i sa veoma pozitivnim opre-deljenjem prema pojedinim strankama, najspremniji su i da glasaju(prva, druga i peta podgrupa na tab. 3, oznake sadrè i "ocenu" 1,veoma dopada). Te podgrupe ~ine bira~i koji, takore}i, nemaju nika-kvog razloga za apstinenciju. Zaista, sasvim u skladu sa gore izne-tom hipotezom, tek nekolicina njih najavljuje da ne}e iza}i, od 0 pre-ko 0,9 do 2,6%. Kod ovih bira~a najniì je i udeo neodlu~nih, od 1,7preko 4,9 do 7,8% ispitanika. U osnovi, dakle, oni se sli~no izbornopona{aju, a razlikuju se od drugih grupa. Otuda }emo ih u daljemtekstu svrstavati u istu veliku grupu, nazvanu jednostavno A.

Osvrnimo se sada na bira~e sa dva druga~ija relativna ose}anja,one u tre}oj i {estoj podgrupi, blaè negativno opredeljene i blagopolarizovane (ozna~ene sa "2 i 4" i "2 i 3". Ovim bira~ima je zajedni~ko{to nemaju izrazito preferentnu stranku, njihova najvi{a ocena je 2(uglavnom dopada). Ispostavlja se da to deluje dovoljno da svoj izla-zak i glas najavi preko 70% njih. Budu}i da se sli~no izborno pona{a-ju, spoji}emo ove dve podgrupe u jednu ve}u, nazvanu B. Iako ostalibira~i iz njihovih podgrupa najavljuju neodlu~nost i apstinenciju, ~ineto kako ~e{}e od onih u grupi A, tako i re|e od slede}ih grupa,nazovimo ih C i D.

U grupi C su bira~i koji su sve 4 stranke ocenili sa 3 i 4, dakle"uglavnom" ili "veoma" im se ne dopadaju. Tek tre}ina njih najavljujesvoje glasanje (35%, {to je vi{estruko manji odziv nego kod bira~a Ai B grupe), dok druga tre}ina najavljuje apstinenciju (36%, ovog putavi{estruko vi{i postotak nego kod A i B bira~a). ̂ etvrtina ostaje neo-dlu~na (27%), a toliko neodlu~nih je i u grupi D, kod bira~a koji suprema strankama ili "ravnodu{ni" ili "ne znaju" svoje ose}anje. No, tusli~nost prestaje, budu}i da tek petina D grupe najavljuje glasanje(19%), a ~ak vi{e od polovine apstinenciju (56%). Otuda ove dvepodgrupe ne}emo spajati u daljem tekstu.

Ukratko, ovom prilikom moèmo smatrati potvr|enom hipotezuda je razvijeno izrazito pozitivno ose}anje prema bar jednoj strancipresudan faktor koji doprinosi da takvi bira~i iza|u na birali{ta i dajuklasi~an glas podr{ke. Me|utim, kada izrazito pozitivno motivisani

123


bira~i ~ine samo ~etvrtinu bira~kog tela, jo{ zna~ajnije postaje pita-nje kako se izborno pona{aju ostali bira~i, i kakav tip glasa }e dati nadan izbora ukoliko ne apstiniraju. Na narednoj, presloènoj tabeli 3.a,preglednije je izneto upravo re~eno. Izrazito polarizovani bira~i, bu-du}i da se i u na{oj stvarnosti izborno pona{aju sasvim sli~no ostali-ma koji imaju izrazito pozitivno ose}anje prema bar jednoj stranci(sli~no i Catt, 1996: 117), sada }e i biti pridruèni njima u ve}u celinu,grupu A.

Da ponovimo, za ~ak 27,0% bira~kog tela, grupu A, moè se pret-postaviti da njihov glas predstavlja klasi~an glas podr{ke strankamakoje im se "veoma dopadaju". Iako kolebanja postotaka unutar gru-pe postoje, neznatna su, i recimo da se mogu jednostavno objasnitiupravo uplivom odnosa bira~a prema ostalim strankama. Na primer,neodlu~nost iz drugog reda moè da poti~e od toga {to bira~ imavi{e preferentnih stranaka, dok "prednja~enje" u odzivu o{tro polari-zovanih bira~a (iz tre}eg reda, ozna~enih "1 i 4") moè da se pripi{euticaju i negativne motivacije. Time stièmo i do pitanja kako negativ-no opredeljenje uti~e na pona{anje bira~a. [tavi{e, da li se glas ta-kvih bira~a moè smatrati glasom podr{ke? Da li glas i neglasanjeostalih grupa bira~a (B, C, i D) imaju isto zna~enje kao glas i apsti-nencija bira~a iz A grupe? Grubo re~eno, ako njihov glas, ukoliko gadaju, zna~i podr{ku, da li i njihova apstinencija zna~i ne-podr{ku?

Tabela 3.a. Relativno partijsko ose}anje i najavljeni glas(procenti po redovima)

Glas za str. Neodlu~an Apstinent Uk. N i %

A.Poz. 1 i 3 95,1 4,9 0,0 41 4,8

1, 2, 3, 5 89,6 7,8 2,6 77 9,1

1 i 4 97,4 1,7 0,9 115 13,6

B. neg. 2 i 4 74,0 14,5 11,6 173 20,4

Bl. pol. 2 i 3 72,6 20,2 7,1 84 9,9

C. neg. 3 i 4 35,4 27,7 36,9 271 32,0

D. nem. 5 i 6 18,6 25,6 55,8 86 10,2

Uk. N i % 521 61,5 149 17,6 177 20,9 847 100,0

124


Uzmimo za primer bira~e blaè negativno opredeljene (iz grupe B),jer kod njih preteè negativno ose}anje prema bar jednoj stranci (oce-na 4, "veoma ne dopada"). Preteè, budu}i da je pra}eno samo ume-reno pozitivnim ose}anjem prema bar jednoj stranci (ocena 2, "uglav-nom dopada"). To {to bira~i iz ove podgrupe re|e glasaju, a ~e{}e suneodlu~ni i apstiniraju nego o{tro polarizovani ("1i4"), ne moè se ob-jasniti samim prisustvom negativnog ose}anja, jer to ose}anje postojii kod onih iz A grupe (ozna~enih sa "1i4"), i kod onih iz C grupe (ozna-~enih sa "//3 i 4). Dakle, negativna motivacija, sama po sebi, osim {tonije teorijski nu`na, o~igledno nije ni prakti~no dovoljna za izlazak nabirali{ta. Me|utim, ostaje pitanje da li negativna motivacija mora isto-vremeno biti pra}ena pozitivnim ose}anjem prema bar jednoj strancida bi se iza{lo na birali{te i dalo glas? S jedne strane, ako tog pozitiv-nog ose}anja ima kod bira~a, njegov glas bi}e glas podr{ke. S drugestrane, ako tog pozitivnog ose}anja nema, a bira~ glasa, kako razu-meti njegov glas koji nije znak podr{ke stranci kojoj je dat, osim kaonegativan glas, tj. glas protivljenja, ili takti~ki, promi{ljeni glas?

Sli~no, kako razumeti glasove bira~a iz C grupe, vrlo negativnoopredeljenih prema sve ~etiri stranke? Svega tre}ina njih najavljujesvoj glas (35,4%). Ako je taj glas dat nekoj od stranaka koje se bira~une dopadaju, moèmo li ga smatrati glasom podr{ke? Ako taj glasbude dat nekoj od drugih stranaka, tada je ve} mogu}e uskliknutida, i to je glas podr{ke, (jer druge stranke nisu uzete u obzir primerenju relativnog partijskog ose}anja). Ali, i tada preostaje pitanjeza{to vi{e bira~a iz ove grupe ne u~estvuje na izborima, pogotovokad je stvarni spisak stranaka u~esnica izbora poduì, a ne sveden na~etiri? Ako sledimo podelu bira~a Helene Kat, takvi bira~i apstiniraju,jer ne èle da daju ni negativan glas (stranci najudaljenijoj od njimaneomiljene), ni takti~ki glas (stranci koja ima najvi{e {anse da porazinjima neomiljenu). Za{to ne ̀ ele - za sada ostaje nepoznato, ali moèse pretpostaviti da se odgovor krije u {irem izbornom kontekstu.

Da bismo bar naslutili odgovore, moè nam pomo}i ukr{tanje od-nosa bira~a prema strankama sa njihovim odnosom prema rezultati-ma izbora, izraènim u odgovorima na dva pitanja, ovde iznetim kaojedno: "Ukoliko bi se u slede}u nedelju odràvali novi izbori, da li biVam i u kojoj meri bilo stalo do slede}eg: a) da pobedi neka stranka;b) da izgubi neka stranka?". Tabele 4. i 5. koje slede prikazuju dobije-ne odgovore.

125


Tabela 4. Relativno partijsko ose}anje i pobeda na izborima(procenti po redovima)

C = 0,513, ali na ne{to uòj tabeli od ovde navedene

O~ito, i ovom prilikom o{tro polarizovani bira~i vode u èlji daneka stranka pobedi na izborima. Tri ~etvrtine njih, dvostruko vi{e odproseka, na{lo se u prvoj koloni, kod onih kojima je "veoma" stalo.Sledstveno tome, "iscrpljen" je njihov rezervoar za ostale kolone. Sle-de ih pozitivno opredeljeni bira~i, iako ne sasvim "u stopu". Moè sesumirati da sa porastom pozitivnog ose}anja prema strankama rastei ̀ elja za pobedom na izborima. Blaè negativno opredeljenim bira~i-ma ("2 i 4") je, sli~no blago polarizovanima ("2 i 3"), tako|e ~estostalo do pobede, ali je to ose}anje jednako blago kao i stepen njiho-vog ose}anja vezano za stranke. Delovi njihovih podgrupa postepe-no se "prelivaju" ka slabijim ose}anjima. Kona~no, ta najslabija ose-}anja najprisutnija su kod izrazito negativno opredeljenih ispitanika,kod kojih ~ak tre}ina kaè da im "ne bi bilo stalo" da neka strankaodnese pobedu, sli~no udelu tog ose}anja kod ravnodu{nih i ne-znaju}ih. Puko prisustvo negativnog ose}anja prema ~etiri stranke,dakle, nije dovoljno da bi bira~ bio pozitivno motivisan da glasa ipomogne nekoj stranci da pobedi.

Da li je, sa druge strane, prisustvo negativnog partijskog ose}anjadovoljno da bira~ "poveri" svoj glas sa ̀ eljom da neka stranka izgubiizbore? Potraìmo odgovor na tabeli 5. Kad uporedimo osnovne zbirnerezultate na nivou celine bira~kog tela, udeo manje i vi{e intenzivnihose}anja je prakti~no izjedna~en. Me|utim, kad se bliè osmotre grupeod A do D, i njihove podgrupe, raspored "lidera" u odgovorima se umnogome promenio.

Veoma Donekle Malo Nimalo Drugo Uk. N i %

A. poz. 1 i 3 75,6 9,8 7,3 2,4 4,9 41 4,9

1, 2, 3, 5 60,5 23,7 6,6 6,6 2,6 76 9,1

1 i 4 77,4 17,4 2,6 2,6 0,0 115 13,7

B. neg. 2 i 4 43,2 30,8 10,1 11,2 4,7 169 20,1

Bl. pol. 2 i 3 38,8 34,1 8,2 10,6 8,2 85 10,1

C. neg. 3 i 4 19,3 17,8 15,6 33,5 13,8 269 32,1

D. nem. 5 i 6 6,0 9,5 21,4 32,1 31,0 84 10,0

Uk. N i % 329 39,2 179 21,3 95 11,3 154 18,4 82 9,8 839 100,0

126


Tabela 5. Relativno partijsko ose}anje i poraz na izborima(procenti po redovima)

C = 0,414, ali na ne{to uòj tabeli

Ovog puta, blago negativno opredeljeni bira~i ("2 i 4") prednja~e uèlji da neka stranka izgubi na izborima ("veoma je stalo" polovininjih, 55,3%), pa se moè o~ekivati da }e oni dati takti~ki glas naizborima, sli~no kao 15,9% bira~a iz njihove podgrupe kojima je "do-nekle stalo" da neka stranka izgubi. Polarizovani bira~i sasvim su sli~-ni prethodno pominjanim. Oni i ovom prilikom neguju intenzivno ose-}anje; 60,0% njih veoma je stalo da neka stranka bude poraèna, a15,5% donekle. Njima, me|utim, njihovi "verni" pratioci u grupi A, vi{enisu sli~ni u meri u kojoj su bili u dosada{njem toku ovog rada. Kodpozitivno opredeljenih bira~a ("1 i 3" i "1,2,3"), iako prisutna èlja daneka stranka pretrpi poraz, ~e{}e je umerena (41,5 odgovora "veo-ma" spram 24,4% "donekle" u prvom slu~aju, i 34,2 spram 27,6% udrugom slu~aju). Po pitanju poraza na izborima sasvim su im sli~niumereno polarizovani bira~i ("2 i 3" u grupi B), kod kojih je vi{e zastu-pljen odgovor "donekle" nego "veoma" (37,6% spram 30,6).

No, kod brojne grupe izrazito negativno opredeljenih, ja~a je bilaèlja da neka stranka bude poraèna, nego da neka stranka odnesepobedu (32% veoma i 15% donekle ̀ eli poraz naspram 19 i 17% kojièle pobedu), ali, kao zanimljiv, ostaje i podatak da je tre}ina njihprakti~no odustajala, apstinirala, jer im "nije stalo" tog trenutka daneka stranka bilo pobedi bilo bude pobe|ena.

Saèto re~eno, verovatnije je da }e negativno motivisani bira~idati negativan glas, ne kao izraz podr{ke stranci kojoj je dat, ne kaoizraz èlje da ta stranka pobedi, ve} kao izraz èlje da ta stranka

Veoma Donekle Malo Nimalo Drugo Uk. N i %

A. poz. 1 i 3 41,5 24,4 7,3 19,5 7,3 41 4,8

1, 2, 3, 5 34,2 27,6 15,8 17,1 5,3 76 9,0

1 i 4 60,0 16,5 12,2 8,7 2,6 115 13,7

B. neg. 2 i 4 55,3 15,9 12,4 12,9 3,5 170 20,2

Bl. pol. 2 i 3 30,6 37,6 9,4 15,3 7,1 85 10,1

C. neg. 3 i 4 32,7 15,2 9,7 30,9 11,5 269 32,0

D. nem. 5 i 6 6,0 9,5 20,2 34,5 29,8 84 10,0

N i % 325 38,8 158 18,8 101 12,0 178 21,2 78 9,3 840 100,0

127


porazi onu drugu, bira~u neomiljenu partiju. U ovom trenutku, ne mo-è se precizirati da li je re~ o jednostavnom negativnom glasu, datomstranci najudaljenijoj od neomiljene, ili takti~kom glasu, datom na-kon promi{ljanja koja stranka ima najve}e {anse da porazi neomilje-nu. Nije sasvim isklju~ena ni mogu}nost da glas koji on daje predsta-vlja pozitivan glas (dat nekoj od drugih stranaka koje nisu obuhva}e-ne prilikom merenja relativnog ose}anja).

Ali, da je takav bira~ na svojevrsnoj "muci", da i sam traga zaodgovorom kako da glasa, svedo~i i {to u "njegovom" redu bivazabeleèn i najve}i udeo neodlu~nosti (28%), mada samo za nijansuve}i od udela kod grupe D, bira~a ravnodu{nih i ne-znaju}ih (26%),kod kojih, ujedno, dominira odgovor da }e apstinirati (~ak 56%, na-spram 37% izrazito negativno opredeljenih, tab. 3.a). O taktiziranju,ta~nije sloènosti odluka koje bira~i donose, svedo~e i podaci satabele 6.

Tabela 6. Relativno partijsko ose}anje i teà odluka(procenti po redovima)

"Oko koje odluke biste imali vi{e nedoumica, odnosno koja odluka biVam bila teà: da li uop{te da iza|ete na izbore ili za koju stranku da

glasate?"

Da li daiza|e

Da izab.stranku

Obe =te{ke

Obe =lake Drugo Uk. N i %

A. poz. 1 i 3 4,9 9,8 12,2 73,2 0,0 41 4,9

1, 2, 3, 5 3,9 6,6 6,6 76,3 6,6 76 9,0

1 i 4 5,2 9,6 7,0 76,5 1,7 115 13,7

B. neg. 2 i 4 17,4 29,7 13,4 37,8 1,7 172 20,5

2 i 3 7,1 36,5 12,9 40,0 3,5 85 10,1

C. neg. 3 i 4 16,0 26,4 21,9 32,3 3,3 269 32,0

D. nem. 5 i 6 8,5 19,5 20,7 32,9 18,3 82 9,8

Uk. N i % 97 11,5 189 22,5 128 15,2 389 46,3 37 4,4 840 100,0

C = 0,417 (2 }elije imaju teor. frekv. manju od 5; ne{to uà tabelaod ovde iznete)

Za po ~ak tri ~etvrtine bira~a iz grupe A, pozitivno motivisanih-i-o{tro polarizovanih, obe odluke su podjednako lake. Oni, jednostav-no, znaju za koju stranku bi glasali. Suprotno njima, kod bira~a iz

128


ostalih grupa, negativno motivisanih-i-blago polarizovanih, prepolo-vljuje se udeo odgovora da su obe odluke lake. Raste i udeo odgo-vora da su obe odluke podjednako te{ke, ali, pre svega, upadljiv jevi{estruki skok odgovora da im je teè da izaberu stranku (sa 7 do10% u grupi A na 26,4 do 36,5% u grupama B i C). Njihove nedoumi-ce ne mogu da se objasne u potpunosti samo time {to nemaju prefe-rentnu stranku, nego je neophodno dodati da - verovatno i taktiziraju,i ne znaju koja stranka ima najvi{e izgleda da pobedi neomiljenu, iline znaju kako da izraze svoje protivljenje. Tako posmatrano, delujerazumljivo i {to kod ovih grupa raste i udeo odgovora da im je teèda odlu~e da li da iza|u ili da apstiniraju.

U svakom slu~aju, da li }e svi dobijeni glasovi predstavljati izrazpodr{ke bira~a stranci koju smatraju najboljom u tom trenutku? Saprili~nom sigurno{}u se moè o~ekivati samo da bira~i iz grupe A,oni pozitivno motivisani ili izrazito polarizovani, daju glas podr{ke. Zarazliku od njih, od bira~a iz C grupe, izrazito negativno motivisanih,mora se o~ekivati ne{to drugo, a ne da podrè neomiljene stranke.Od njih se moè realno o~ekivati, prevashodno, da }e glasati za nekustranku za koju procenjuju da moè da porazi neomiljenog takmaca,ili da }e glas "poveriti" stranci najudaljenijoj od neomiljene. Kod blaènegativno motivisanih bira~a ("2 i 4"), nije sasvim isklju~eno da }eglas dati stranci koja im se uglavnom dopada ("2"), sli~no blago po-larizovanim ("2 i 3"). Napominjem da je u ovom radu razmatran njihovodnos prema ~etiri stranke, te ostaje mogu}nost da ovi bira~i imaju"svoju" stranku me|u ostalim kandidatima, kao mo`da i ravnodu{ni ine-znaju}i ("5 i 6"). U svakom slu~aju, bez poznavanja relativnog par-tijskog ose}anja bira~a njihov glas bi mogao ishitreno da bude pro-tuma~en kao glas podr{ke. Tek uz poznavanje i relativnog strana~-kog ose}anja i cilja glasanja bira~a, njihov glas biva prepoznat kaoono {to zapravo jeste - negativan, ili takti~ki glas.

u ovom ogledu, najjasnije razlikovanje tipova glasova postiè sekada se objedine odgovori ispitanika na dva pitanja u vezi sa pobe-dom i porazom (uz postupak sli~an onom primenjenom kod relativ-nog ose}anja prema strankama). Tako nastaju ~etiri "nove" grupe bi-ra~a: jednoj grupi je veoma ili donekle stalo i do pobede i do poraza,drugoj grupi je vi{e stalo do pobede, tre}oj je vi{e stalo do poraza, a~etvrtoj je malo ili nimalo stalo do oba ishoda. Rezultati "objedinjava-nja" prikazani su na tabeli 7.

129


Tabela 7. Relativno ose}anje i pobeda/poraz(procenti po redovima)

V/d. obe Vi{e pob. Vi{e por. M/n. obe Uk. N i %

POZITIVNI 57,5 30,9 0,9 10,7 233 27,5

NEGATIVNI 31,1 9,2 22,3 37,4 444 52,4

BL. POLAR. 54,1 15,3 5,9 24,7 85 10,0

RAVN/NEZ. 8,1 7,0 4,7 80,2 86 10,1

Ukupno % 38,3 15,6 13,0 33,1 848 100,0

C = 0,489

Ni objedinjavanje odgovora ispitanika na oba pitanja ne daje sa-svim precizan i nedvosmislen odgovor koji bira~i }e dati koji tip gla-sa. Drugim re~ima, ne stiè se do podele bira~kog tela na ~etiri tipaglasa kakvu Katova predlaè. Me|utim, moè se, barem delimi~no ina~elno, do}i do odgovora na pitanje kod koga su ekspresivni, akod koga selektivni glasovi.

Jedino kod pozitivno motivisanih bira~a nalaze se glasovi podr-{ke. Ostali tipovi glasa, i ekspresivni i selektivni, "kriju" se kod ostalihgrupa bira~a, s jednim izuzetkom. Naime, od bira~a iz ~etvrte kolo-ne, kojima je malo ili nimalo stalo do ishoda izbora (a tu se na{la ~aktre}ina ukupnog uzorka), mogu da se o~ekuju "~isto" ekspresivni gla-sovi ukoliko se odlu~e da iza|u, budu}i da ne razmi{ljaju u kategori-jama pobede i poraza. Za ostale bira~e iz negativno motivisane, bla-go polarizovane i ravnodu{ne-i-neznaju}e grupe moè se re}i da nji-hov glas ne predstavlja glas podr{ke, ali nije ovom prilikom mogu}erazlu~iti da li predstavlja "~ist" izraz protivljenja (negativan) ili promi-{ljen (takti~ki) glas.

Uop{teno re~eno, i naredni izbori mogu biti prilika da bira~i, kojisu dvostruko pozitivno motivisani, i prema strankama i prema pobedina izborima, iza|u i daju pozitivan glas (kao podr{ku ili "za pobedni-ka"). Sli~no njima, pona{a}e se, mo`da, i izrazito polarizovani bira~i.Iza}i }e na izbore i dati svoj pozitivan glas. Umereno polarizovanibira~i, me|utim, prema ovde kori{}enim podacima, pona{aju se sli~-nije umereno negativno opedeljenima, suprotno teorijskom o~ekiva-nju da predstavljaju grupu sa izrazito polarizovanima. Umereni su, datako kaèmo, umereni u svemu, i u izlasku na izbore i u davanju podr-

130


{ke. Ravnodu{ni-i-neznaju}i, tretirani ovde kao jedna grupa, zapravo,predstavljaju dve, ne sasvim identi~ne, podgrupe. Otuda, mo`da po-lovina njih i dalje razmi{lja da li da iza|e i kako da izabere stranku,dok druga polovina apstinira. Izrazito negativno opredeljeni, pak, bi-ra~i, mo`da uvek imaju svoje razloge zbog kojih samo tre}ina, svojimglasom, poku{ava da porazi neomiljene stranke, dok druga tre}inaodustaje od glasanja i apstinira.

Grupa negativno motivisanih ostaje dvostruko zna~ajna. S jednestrane, zahvaljuju}i pukoj brojnosti, jer predstavlja potencijalan izvorza sva ~etiri tipa glasa u budu}nosti. Jednostavno, ako bira~u u jed-nom trenutku "nije stalo", ne zna~i nu`no da mu ranije nije bilo staloniti da mu u budu}nosti ne}e biti stalo. Kako u vezi sa strankama,tako i u vezi sa izlascima na izbore. S druge strane, samo postojanjetakve grupe treba da predstavlja predmet posebne pa`nje u demo-kratskom poretku, u kojem, po definiciji, treba da postoji mogu}nostaktivnog u~e{}a svih podgrupa, upravo da bi ostao demokratski.Naravno, ostaje mogu}nost da se sve brojke vremenom menjaju, dase s njima menja i mogu}nost da rezultat izbora iznenadi udelomnegativnih i takti~kih glasova datih ina~e neomiljenim strankama; daapstinencija postaje apstinencija zadovoljnih, a ne nezadovoljnih gra-|ana, te da se, u bira~kom telu Srbije, odigrava porast udela relativ-nog pozitivnog ose}anja prema strankama. Na te promene ukaza}eneki drugi ogled.

Literatura

y Catt, Helena. 1990. Individual Behaviour Versus CollectiveOutcomes: the Case of Tactical Voting. Politics, 10: 17-24.

y Catt, Helena. 1996. Voting Behaviour (A Radical Critique).London and New York: Leicester University Press.

y Evans, Geoffrey and Anthony Heath. 1993. "A Tactical Error inthe Analysis of Tactical Voting: A Response to Niemi, Whit-ten and Franklin", British Journal of Political Science, 23, 131-137.

y Mihailovi}, Sre}ko. 2000. "Politi~ka i strana~ka identifikacija;Ima li nade za promene - zaklju~ak"; u: Javno mnjenje Srbi-

131


je, Izme|u razo~aranja i nade, str. 43-64, i, str. 189-208 i naeng. 209-231; Beograd: Centar za prou~avanje alternativa.

y Niemi, Richard G. et al. 1992. "Constituency Characteristics,Individual Characteristics and Tactical Voting in the 1987 Bri-tish General Election", British Journal of Political Science,Vol. 22, No. 2, pp. 229-239.

y Niemi, Richard G., Guy Whitten and Mark N. Franklin. 1993."People Who Live in Glass Houses: A Response to Evansand Heath's Critique of our Note on Tactical Voting", BritishJournal of Political Science, 23, 549-563

y Pammett, Jon H. and DeBardeleben, Joan (1996) "The Mea-ning of Elections in Transitional Democracies: Evidence fromRussia and Ukraine", Electoral Studies, Vol. 15, No. 3, pp.363-382.

y Poguntke, Thomas (1996) "Anti-party Sentiment - Concep-tual Thoughts and Empirical Evidence: Explorations Into aMinefield", European Journal of Political Research, Vol. 29,No. 2, pp. 319-344.

y Rose, Richard and William Mishler (1997) "Negative and Po-sitive Partisanship in Post-communist Countries", Studies inPublic Policy No. 286, University of Strachclyde, Glasgow.

y Sajc, Aleksandra. 1998. IA98: Istra`ivanje izborne apstinencije(Srbija 1998), baza podataka.

y 2002. Izborni apstinenti su protiv fasadne demokratije (priloziza razumevanje izbora u Srbiji). Nova srpska politi~ka misao.Vol. IX, No. 1-4, str. 47-66.

y Toka, Gabor. 1996. "Parties and Electoral Choices in East-Central Europe", in: Stabilising Fragile Democracies, Com-paring New Party Systems in Southern and Eastern Europe,Eds. Geoffrey Pridham and Paul Lewis, New York: Routled-ge.

132


133

Specifi~nosti izborne apstinencije u Srbiji

\or|e Vukovi}CeSID, Beograd

Specifi~nosti izborneapstinencije u Srbiji

SaètakU javnom mnjenju Srbije postoji uvreèna predstava da je nizak

nivo izborne participacije poguban za demokratski razvoj dru{tva.Me|utim, ova predstava o izbornom u~e{}u gra|ana je pogre{na.Visoka ili niska izborna participacija, sama po sebi, ne predstavljani prednost niti manu demokratskog poretka, jer postoji niz dru-gih ~inilaca koji su{tinski odre|uju kvalitet poretka. Apstinencija uSrbiji je dominantno obeleèna jednim dosta zanimljivom ~inio-cem, koji nije tako ~est u drugim zemljama. Najve}i broj apstine-nata pripada kategoriji tzv. "funkcionalnih apstinenata". Naime, ovibira~i se vode u bira~kim spiskovima, ali im se realno mesto pre-bivali{ta ne poklapa sa bira~kim mestom. U najve}oj meri, radi seo ljudima koji ìve ili rade u inostranstvu, trajno su ili privremenoodseljeni u neku drugu op{tinu ili grad u Srbiji. Njihova motivacijada glasaju u vezi je sa materijalnim i vremenskim tro{kovima, te,stoga, oni naj~e{}e apstiniraju. Istraìvanje koje je CeSID sproveoimalo je za cilj da utvrdi strukturu i obim ove vrste apstinencije.

Klju~ne re~i: bira~i, bira~ki spiskovi, participacija, apstinencija

1. Da li je izborna participacija poèljno, a apstinencijanepoèljno pona{anje gra|ana?

Kroz ~itavu politi~ku istoriju, primetno je da se ve}ina poredakatrudila da za svoje vizije i projekte pridobije {to ve}u podr{ku svojihpodanika. Na~in na koji se podr{ka iskazivala menjao se kroz vre-

134


me1, ali se kao zakonomernost nametnuo princip da ve}i obim podr-{ke gra|ana daje ve}i legitimitet politi~kom poretku i, obratno, manjistepen podr{ke dovodi u pitanje legitimitet poretka.

Na tragu ovog principa, u drugoj polovini pro{log veka, odigra-vao se sukob izme|u jednopartijskih, komunisti~kih poredaka i vi{e-partijskih, izbornih demokratija. U realsocijalisti~kim sistemima, po-stalo je op{teprihva}eno mi{ljenje da se u~e{}e gra|ana na izborimauzima kao merilo podr{ke postoje}em reìmu. Stoga i ne ~udi da se,u skoro svim izbornim procesima u ovim zemljama, na izborima poja-vljivalo vi{e od 90%, a ~esto i preko 99% gra|ana2. U argumentacijikoja je kori{}ena protiv kompetitivnih vi{epartijskih demokratija, ovajpodatak se uzimao kao krucijalni dokaz vrednosti poretka i visokogpoverenja koji gra|ani imaju u njega. Nasuprot realsocijalisti~kim po-recima, izborne demokratije su posle Drugog svetskog rata imaletrend stalnog smanjenja broja izbornih participanata. Ovo pove}anjeapstinencije se, barem u argumentaciji marksisti~kih teoreti~ara, tu-ma~ilo nepoverenjem u postoje}i poredak.

Da ovakav tip zaklju~ivanja nije merodavan, odnosno, da su meri-la zaklju~ivanja pogre{na, govori nekoliko ~injenica. U komunisti~-kim diktaturama, indoktrinacija koja je vo|ena u svim segmentimaìvota i potencijal represije koja je stajala iza nje, nisu davali mnogoprostora gra|anstvu da izabere da li }e u~estvovati na izborima ili ne.Ukoliko nisu u~estvovali na izborima ili su ~ak javno iskazivali svojapstinentski stav, istog trenutka su postajali predmet represije dràv-nog aparata. Sa druge strane, demokratski poreci su koristili medijeda iskaù kompetitivni karakter izbora, dok je represivna karika po-retka bila minimalna3. Zbog apstinencije ili pozivanja na izborni pasi-vizam, gra|ani ovih poredaka naj~e{}e nisu trpeli nikakve posledice

1 Kroz istoriju su se menjali na~ini kako se iskazivala podr{ka vladaju}ojeliti. Od zaklinjanja u odre|ena verska na~ela, op{te prihva}enosti daje vlast nasledna kategorija, pla}anje poreza kao legitimacijske matriceporetka, pa sve do glasanja, koje je danas univerzalni model selekcijenosilaca politi~kih funkcija.

2 Lajphart, 2003: 271-2713 U nekim razvijenim demokratijama participacija na izborima u nekim ze-

mljama smatra obavezom, a ne pravom. Me|utim, relativno je mali brojzemalja koji se opredelio za ovakvo re{enje.

135


od represivnih mehanizama4. Ipak, klju~na razlika je da su izbori ukomunisti~kim dru{tvima bili biranje ve} izabranih, odnosno, da gra-|anima nije data mogu}nost da zaista i biraju. Sa druge strane, zademokratije je klju~no da izbori predstavljaju kompetitivni proces iz-me|u vi{e konkuri{u}ih politi~kih elita i da su oni, u velikoj meri,nepredvidiv proces.

Dosada{nja argumentacija pomalo li~i na disidentska mudrovanja{ezdesetih i osamdesetih godina pro{log veka ili na rane radove post-tranzicijskih politikologa, {to, svakako, nije cilj ovog teksta. Uvod kojisam napravio treba da ukaè na kontekst o kome govorimo i potrebida se on prevazi|e. Dakako, kontekst o kome govorimo jesu politi~keprilike u Srbiji od perioda obnove vi{epartizma 90-ih godina do danas.

U medijskoj sferi Srbije, pa i kod jednog kruga analiti~ara, u kon-tinuitetu se ponavlja argument da je za razvoj demokratskog poretkai demokratskih institucija porazno to {to se iz izbornog u izborni pro-ces smanjuje broj participanata. Ovakav stav ima jako upori{te u jav-nom mnjenju Srbije iz nekoliko razloga. Najpre, potreba za saborno-{}u, jedinstvom, monolitno{}u, jeste obele`je velikog dela javnogmnjenja Srbije. Sukobi se u na{em dru{tvu negativno vrednuju i iz njihse vrlo retko izvla~i stvarala~ka energija. Stoga se i sam proces poli-ti~ke i izborne kompeticije, iako op{teprihva}en, gleda sa dosta po-dozrenja i sa rezervom. Sa druge strane, potreba za saborno{}u na-me}e javni kalup u kome je izborna participacija poèljno pona{anje.Svako druga~ije pona{anje je nepoèljno i stoga je ~esta javna osu-da odre|enih grupa zbog takvog pona{anja5.

4 Ne treba zaboraviti ni ekscesne situacije kojima su bile podlo`ne ~ak inajrazvijenije demokratije, koje su podrazumevale progon politi~kihneistomi{ljenika, zabranu rada odre|enih politi~kih opcija, pa ~ak i smak-nu}a politi~kih protivnika. Ipak, ovakve stvari nisu beleène kao masov-na i sistemska pojava.

5 U javnom mnjenju se kategorija najmla|ih bira~a (izme|u 18 i 30 godina)uzima kao ona koja naj~e{}e apstinira. Stoga su i kritike na ra~un ovegrupe najve}e, mada ne postoje precizni pokazatelji da se u praksistvari tako i de{avaju. Iz javnomnenjskih istraìvanja dobija su nalazikoji govore o ne{to niòj participaciji najmla|ih i najstarijih glasa~a, alirazlike u odnosu na ostale starosne grupe nisu velike. Ipak, konkretnepodatke o izlaznosti po starosnoj strukturi nije mogu}e dobiti, jer tako-zvana izlazna istraìvanja zbog zakonskih prepreka nije mogu}e spro-voditi u Srbiji.(Mihajlovi}, Vukovi}, 2002. www.cesid.org).

136


Sa druge strane, u percepciji gra|ana prisutno je pozitivno vred-novanje komunisti~kog projekta, odnosno, na{e varijacije koju su na-zivali samoupravnim socijalizmom. Pozitivna percepcija se vezuje zaodre|eni stepen socijalnog i ekonomskog standarda koji je u njemudostignut. Visoka izlaznost je, istovremeno, bila i podr{ka postoje-}em poretku, a sistem koji je bio u biv{oj SFRJ je, svakako, biomek{i nego u svim drugim realsocijalisti~kim zemljama. To govori otome da je podr{ka sistemu bila malo zasnovana na represivnomaparatu, a da je voljni faktor kod gra|anstva bio presudan. Stogapostoje dva, vrednosno pozitivna, se}anja kod gra|anstva: prvo kojegovori o prirodi samog reìma, a drugo o prihva}enosti tog reìmaod ve}ine gra|ana.

Poslednju kariku u nizu predstavlja period dolaska na vlast Slobo-dana Milo{evi}a. Njegov dolazak na vlast, ta~nije, njegovo u~vr{}iva-nje na njoj, obavljeno je uz masovnu podr{ku gra|ana, u jednomparainstitucionalnom aran`manu, uz veliki broj masovnih javnih do-ga|aja i mitinga. U kasnijim izbornim procesima, Milo{evi} i njegovapartija su osvojili najve}i broj glasova bira~a uz izuzetno veliku izla-znost, koja je prelazila 75% od broja upisanih (ta~nije preko 5 milionabira~a).

Sve ove pretpostavke su osnova da se u Srbiji utemelji stav da jevisoka izlaznost na izbore odraz kvaliteta jednog poretka. Verodo-stojnost ovog stava odavno je oborena i u teoriji6 i u praksi. Visoka iliniska izlaznost u kompetitivnim vi{estrana~kim izbornim demokratija-ma nije od presudnog zna~aja za kvalitet poretka. Postoji niz argu-menata koji opovrgavaju potrebu visokog procenta participacije naizborima. Najpre, postavlja se pitanje da li u izbornom procesu ma-sovno u~e{}e treba da uzmu oni koji se ne obave{tavaju o politi~kimde{avanjima, ne poznaju strana~ke platforme i programe (makar uvidu klju~nih ideja koje se nude), imaju nizak stepen socijalne interak-cije i uklju~enosti u socijalna i politi~ka de{avanja. Opravdano je upi-tati se kakav to kvalitet oni mogu da donesu ukoliko u~estvuju naizborima, odnosno, ukoliko svoj o~ekivani apstinentski status zame-ne participantskom ulogom.

6 Jo{ je pedesetih godina pro{log veka oborena hipoteza o poèljnostiop{te participacije. Izme|u ostalih o tome pi{e i Lipset, 1696: 221-269

137


Sa druge strane, visoka participacija je spojena sa nizom izazovakoji su upu}eni politi~kom poretku. Visoka participacija je u zna~aj-noj korelaciji sa homogenizacijom poretka i dru{tva. Ukoliko se poja-vi pretnja poretku koja dolazi iz okvira same politi~ke zajednice ili iznjenog okruènja, skoro zakonomerno se javlja homogenizacija sa-mog poretka i gra|ana u njemu. Mo`da je najbolji primer negativnehomogenizacije participacija bira~a na izborima u republikama SFRJpre po~etka izbijanja oruànih sukoba. Tada zabeleèna visoka izla-znost nije garantovala mirno razre{enje raspada zemlje, ve} je, na-protiv, bila uvod u krvave sukobe. Postojanje velike etni~ke distanceizme|u razli~itih etni~kih skupina, u~inilo je da svaka od njih izvr{ihomogenizaciju u svojim redovima, a izbori su sluìli kao spoljni iskazte homogenizacije.

Visoka participacija je u vezi i sa izazovima koji postoje u okvirusamog dru{tva. Odavno je poznato da va`nost izbora uti~e na parti-cipaciju bira~a. Tako se najvi{i nivo participacije beleì na nacional-nim i predsedni~kim7 izborima, ne{to niì na subdràvnim i regional-nim nivoima, dosta je niì na lokalnom, a najniì na nivou mesnihzajednica ili sli~nih oblika decentralizacije.

Izborna participacija je visoka i kada postoji neizvesnost izbornogishoda. Kada je odnos snaga u bira~kom telu dva ili vi{e takmacapribliàn, to dodatno motivi{e bira~e na izlazak. Me|utim, izbornaparticipacija je povezana i sa dubinom rascepa i sporova koji postojeu dru{tvu. Ukoliko postoji velika ideolo{ka, verska, etni~ka ili nekadruga linija razdvajanja grupa koje se su~eljavaju u politi~kom polju,to moè biti motiv za visoku participaciju. Ujedno je ovo i problem zasamo dru{tvo, jer se u pitanje dovodi njegova funkcionalnost.

Kratak pregled odnosa participacije i apstinencije, kao i ukaziva-nje na nekoliko klju~nih obele`ja mnjenja o ovom problemu u Srbiji,jesu uvod u samu problematiku. Videli smo da postoji stav o poèlj-nosti visoke participacije u javnom mnjenju Srbije. Sa druge strane,ukazali smo da, sama po sebi, participacija nije pozitivna stvar, ve},naprotiv, moè imati negativne posledice. Neophodno je da se stvariposmatraju vrednosno neutralno, odnosno, da se o participaciji ne

7 Ovo je slu~aj ukoliko se izbor predsednika dràve vr{i neposredno odstrane gra|ana.

138


moè govoriti kao o pozitivnom stanju, niti o apstinenciji kao o ne-gativnoj pojavi. Stvari treba posmatrati u {irem kontekstu de{avanjakoje prate odre|ene izborne procese. Dakle, niti je visoka participa-cija garant demokratskog kvaliteta poretka, niti je niska participacijaznak slabosti jednog politi~kog poretka. Tek sa definisanjem ova-kvih po~etnih pozicija, moèmo ukazati na specifi~nosti apstinencijeu Srbiji.

2. Participacija i apstinencija u Srbiji

Broj izbornih participanata u Srbiji menjao se od obnove vi{epar-tizma 1990. godine do danas. Razlike su primetne kako u broju bira-~a koji su bili upisani u bira~ki spisak, tako i u broju onih koji sukoristili svoje bira~ko pravo. Kao prva ilustracija mogu da posluèpodaci o broju upisanih i iza{lih bira~a na parlamentarnim izborima8.Kada je u pitanju broj upisanih bira~a, primetno je da u periodu izme-|u 1997. i 2000. godine dolazi do zna~ajnog smanjenja broja upisa-

Datum izboraBroj upisanih

bira~aBroj iza{lih

bira~aProcenat

iza{lih

9.12.1990. 7.044.797 5.034.613 71,5%

20.12.1992. 6.774.995 4.723.711 69,7%

19.12.1993. 7.010.389 4.300.440 61,3%

21.9.1997. 7.210.386 4.139.080 57,4%

23.12.2000. 6.508.856 3.752.170 57,6%

28.12.2003. 6.511.450 3.825.471 58,7%

21.1. 2007 6.653.811 4.033.586 60,6%

8 Podaci su preuzeti sa sajta Republi~kog zavoda za statistiku: http://we-brzs.statserb.sr.gov.yu/axd/Izbori/izlaznost.htm

Tabela 1. Izborna participacija - parlamentarni izbori1990-2007. godine

nih u bira~ki spisak. To je posledica ~injenice da nema efektivne dr-àvne vlasti na teritoriji Kosova, odnosno, da na mestima na kojimase ne moè garantovati bezbednost glasa~a i nema izbora. Stoga su

139


i bira~i sa tih bira~kih mesta brisani iz bira~kog spiska. Sa drugestrane, primetno je i opadanje broja participanata, gde su najniàizlaznost zabeleèna 2000. godine. Blagi porast izborne participacijeje zabeleèn na poslednjim parlamentarnim izborima.

Sli~na je situacija i sa u~e{}em bira~a na izborima za predsednikaRepublike. Kada je u pitanju broj upisanih bira~a u bira~ki spisak,vaì ista napomena vezana za bira~ka mesta na teritoriji Kosova iMetohije. Me|utim, za sve predsedni~ke izbore do 2004. godine,vaìla je odredba da je za njihovu validnost neophodno da na izbori-

Datum izbora Broj upisanihbira~a

Broj iza{lihbira~a

Procenatiza{lih

9.12.1990. I krug 7.033.610 5.029.123 71,5

20.12.1992. I krug 6.723.995 4.723.711 69,7

21.9.1997 I krug 7.188.544 4.131.487 57,5

5.10.1997. II krug - neuspe{ni 7.210.557 3.531.063 48,9

7.12.1997. I krug 7.226.947 3.812.010 52,8

21.12.1997. II krug 7.220.060 3.679.279 50,9

29.9.2002. I krug 6.553.042 3.637.062 55,5

13.10.2002. II krug - neuspe{ni 6.553.042 2.979.254 45,5

8.12.2002. I krug - neuspe{ni 6.525.760 2.947.748 45,2

16.11.2003. I krug - neuspe{ni 6.506.505 2.524.522 38,8

13.6.2004. I krug 6.532.263 3.119.789 47,8

27.6.2004. II krug 6.532.940 3.159.194 48,4

Tabela 2. Izborna participacija - predsedni~ki izbori1990-2007. godine

ma u~estvuje vi{e od polovine od broja upisanih glasa~a. Usled vaè-nja ove odredbe, nekoliko izbornih ciklusa za predsednika Srbije biloje neuspe{no, odnosno, navedeni kriterijum nije bio zadovoljen. Tose prvi put desilo 1997. godine, dok je problem dobio svoju kulmina-ciju 2002. i 2003. godine. Tada, u tri uzastopna izborna ciklusa, nijemogao biti dostignut kriterijum od 50% izlaznosti upisanih bira~a ubira~ki spisak. To je dovelo do ozbiljnih politi~kih i institucionalnihizazova. Stoga je promenom izbornih pravila, u izbornom procesu2004. godine, ukinuto postojanje cenzusa od 50% izlaznosti od broja

140


upisanih bira~a. Tek je promena ove odredbe omogu}ila izbor novogpredsednika Republike Srbije.

I na referendumu za usvajanje novog Ustava, oktobra 2006. godi-ne, izlaznost bira~a je bila 53%. I za ovaj proces se zahtevao izlazaknatpolovi~nog broja upisanih bira~a, ali je za uspeh referenduma,istovremeno, bilo potrebno i da preko 50% od broja upisanih bira~aiskaè pozitivan stav o tekstu novog predloga Ustava. Uz obilje ne-pravilnosti i prekr{aja9 u toku glasanja, ovaj proces je uspe{no prive-den kraju, a za usvajanje novog Ustava glasalo je 51,5% od brojaupisanih bira~a.

O~igledno je da, barem prema zvani~nim pokazateljima, imamosmanjenje nivoa participacije bira~a u izbornim i referendumskom pro-cesu. Ipak, postavlja se pitanje da li je obim izbornog u~e{}a realnoprikazan? Da li pored o~igledno niske motivacije za u~e{}e u izbor-nom procesu jo{ neki parametri uti~u na broj iza{lih bira~a?

Najpre, dosta rezerve treba imati prema izbornim podacima od1990. do 2000. godine. Nekoliko puta je bilo ozbiljnih sporova okoverodostojnosti rezultata, a tri puta10 je nedvosmisleno utvr|eno da jeMilo{evi}ev vladaju}i reìm fizi~ki krao politi~ke protivnike. Stoga jepitanje istinitosti podataka u ovoj deceniji pod velikim pitanjem.

Od velike je va`nosti uspostaviti i jedinstvenu metodologiju pokojoj se odre|uje nivo participacije. Ovo je, pre svega, va`no kadase u~e{}e na izborima meri u odnosu na u~e{}e bira~a u drugimzemljama. Naj~e{}e se do procenta izlaznosti dolazi tako {to se brojiza{lih podeli sa brojem upisanih u bira~ki spisak. Me|utim, i kada jeu pitanju broj iza{lih i broj upisanih, od zemlje do zemlje postojezna~ajne razlike.

U pojedinim zemljama, glasanje je du`nost, a ne pravo. Iza ova-kvih odredbi naj~e{}e stoje odre|ene vrste sankcija ukoliko bira~i neparticipiraju, tako da to podiè nivo u~e{}a na izborima. Sa drugestrane, ne postoji jedinstven na~in na koji se vode bira~ki spiskovi.Razlikujemo dva osnovna modela. Model koji podrazumeva da sebira~i sami prijavljuju za upis u bira~ki spisak, i automatsko uvo|enje

9 O problemima koji su pratili referendumski proces pojedinosti se moguna}i u CeSID-ovom izdanju OKO 14.2007.

10 Lokalni izbori 2006. godine, predsedni~ki izbori 2007. godine i savezniizbori 2000. godine.

141


bira~a u bira~ki spisak11. Svakako da je nivo participacije niì u onimmodelima gde se zahteva prijavljivanje za upis u bira~ki spisak. Utom slu~aju se od bira~a zahteva dvostruki anga`man, da se upi{u uspisak, a potom i da glasaju. Kada je u pitanju automatsko vo|enjebira~kog spiskova, njegov kvalitet u velikoj meri zavisi od administra-cije koja ga opsluùje, te njegova pouzdanost varira od zemlje dozemlje. Stoga, svaka uporedna analiza mora da ima u vidu razli~itostielemenata koji su napomenuti.

Ova op{ta problematika zakonomerno nas dovodi do specifi~no-sti bira~kog spiska u Srbiji. Ve} duè vreme u izbornim i politi~kimde{avanjima, skoro u kontinuitetu se pokre}e pri~a o bira~kom spi-sku. Pre svega, o na~inu njegovog vo|enja, broju upisanih gra|ana,manipulacijama vezanih za odre|ene grupe gra|ana... Ove raspravesu dobijale na snazi i zna~aju, naro~ito u onim izbornih procesima ukojima nismo imali pobednika, odnosno, u izbornim ciklusima koji suse smatrali neuspe{nim12. Skoro u svakom izbornom ciklusu, naj~e-{}e poraène, odnosno, nezadovoljne politi~ke opcije su potezaleargument da je bilo manipulacija u vezi sa izbornim rezultatima i dasu one nastale kao plod lo{eg stanja bira~kog spiska.

Stoga treba dati odgovore na tri problemska pitanja. Najpre, napitanje o tome kakva je metodologija vo|enja bira~kog spiska, kosve u~estvuje u ovom procesu i na koji na~in. Potom je neophodnoutvrditi da li postoji razlika izme|u broja upisanih bira~a i realne situ-acije na terenu. Ukoliko takvo razlikovanje postoji, zavr{ni krug pro-blemskih pitanja treba da ukaè na strukturu i obim tih odstupanja.

3. Kako se vode bira~ki spiskovi u Srbiji i da li su oni uskladu sa stanjem na terenu?

Da bi ostvarili svoje bira~ko pravo, gra|ani moraju biti upisani ubira~ki spisak. Za upis u bira~ki spisak, neophodno je da zadovoljenekoliko op{tih i univerzalnih kriterijuma koji se ne razlikuju zna~ajnijeod ve}ine drugih zemalja. U te kriterijume spada odre|ivanje staro-

11 O na~inima vo|enja bira~kog spiska {ira analiza u (Pajvan~i}, 1999: 99-114)

12 Napomenuti slu~aj sa predsedni~kim izborima i referendumskim proce-som.

142


sne granice, odnosno, samo punoletne osobe (u na{em slu~aju, onepreko osamnaest godina) mogu biti nosioci ovog prava. Potom je tokriterijum da se mora raditi o osobama koje imaju dràvljanstvo Srbi-je. U nekim zemljama se primenjuje pravilo da se u bira~ke spiskoveuvode i stranci koji imaju mesto prebivali{ta u zemlji u nekom duèmvremenskom periodu. Naj~e{}e se radi o periodu od nekoliko godi-na, a ovo pravo se naj~e{}e daje strancima na odre|enim mesnim ililokalnim izborima. Jedan od kriterijuma podrazumeva da osoba kojadobija glasa~ko pravo mora biti svesna svojih postupaka, odnosno,treba da bude radno sposobna. Zavr{ni kriterijum se odnosi na me-sto prebivali{ta. Da bi bila upisana u bira~ki spisak, osoba mora imatimesto prebivali{ta na teritoriji neke op{tine. Ta~nije, mesto prebivali-{ta se utvr|uje na teritoriji bira~kog mesta, koje je deo teritorije op{ti-ne. Kada su svi ovi principi zadovoljeni, onda osoba dobija bira~kistatus, odnosno, ulazi u bira~ki spisak.

Bira~ki spisak je, barem po slovu zakona, jedinstven i za njegovovo|enje zaduèno je Ministarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samou-pravu. Ovo ministarstvo posao obavlja u saradnji sa organima lokal-ne samouprave. Njima je ovaj posao poveren i oni imaju oformljeneslu`be koje se bave ovom delatno{}u.

Posao na evidenciji je ne{to {to se radi po slu`benoj du`nosti.Promene u bira~kom spisku se vr{e na dva na~ina. Najpre, na osnovuslu`bene evidencije koje druge dràvne slu`be dostavljaju slu`bi zavo|enje bira~kog spiska - mati~ne slu`be, zdravstvene ustanove, slu-`ba koja vodi evidenciju o promeni prebivali{ta, odnosno, policija.Promene u bira~kom spisku mogu se vr{iti i na osnovu intervencijesamih gra|ana uz podno{enje odgovaraju}ih dokaza (dokazivanjemesta boravka, punoletstva, uz sudski nalog...).

Da pravne norme nisu u skladu sa stanjem u praksi, govori namnekoliko pokazatelja. Iako, po slovu zakona, stoji da je bira~ki spi-sak jedinstven dokument, to u praksi nije tako. Do skora13 je postoja-la praksa da jedan broj op{tina bira~ke spiskove vodi na stari na~in,

13 Pregled na~ina na koji se vode bira~ki spiskovi ukazivao je da je 2002.godine bilo 16 op{tina u kojima je vo|enje bira~kog spiska obavljanobez pomo}i kompjutera. Naime, ovaj posao se vodi po knjigama, a upisi ispis je vr{en "pe{a~ki". (CeSID-ov projekat Izgradnja lokalne zajedni-ce, Izve{taj o stanju u lokalnoj upravi, 2003, www.cesid.org)

143


upisom u knjige. Stoga i ne ~udi podatak da bira~ki spisak nije jedin-stven dokument, ve} skup pojedina~nih izvoda sa teritorije op{tina uSrbiji. Da bi on bio jedinstven, mora da postoji jedinstvena mogu}-nost njegove kontrole i eventualne pretrage. To nije slu~aj sa podaci-ma iz ve}ine op{tina14. Ne postoji jedinstven na~in unosa podataka iprogram koji obra|uje sve te podatke, {to govori o karakteru samogbira~kog spiska. Ta raznolikost u vo|enju bira~kog spiska ne omo-gu}ava da on bude funkcionalna baza podataka.

Ipak, nalazi jednog CeSID-ovog istraìvanja iz 2003. godine15 mo-`da najslikovitije govore o na~inu na koji se vode bira~ki spiskovi,odnosno, o njegovoj uskla|enosti sa stanjem na terenu. Dajemo sa-mo kratak izvod iz tog istraìva~kog projekta.

- Slu`be za vo|enje bira~kih spiskova po op{tinama Srbije po-na{aju se prili~no indolentno i nezainteresovano kada je upitanju njihov posao. Na pitanje na{ih saradnika o tome danam kaù {ta je njihov posao, slu`benici u slu`bama za vo-|enje BS nisu znali da kvantifikuju i opi{u svoj rad.

- Prema proceduri, slu`be za BS ~ekaju podatke iz drugih lokal-nih slu`bi, od mati~ne slu`be i policije. Na osnovu tih poda-taka, vr{e se promene u evidenciji bira~a, a jasno je da jeklju~ni problem u nedostavljanju ta~nih i aùriranih podatakaiz mati~ne slu`be i policije. Nadle`ne dràvne slu`be lo{erade svoj posao. Policija ne raspolaè adekvatnim podaci-ma o promeni mesta boravka, promeni adrese, promeni pre-zimena, o mati~nom broju... Glavni razlog za lo{e podatkejeste to {to gra|ani ne prijavljuju promene mesta boravka,adrese i druge promene vezane za li~ni identitet koje bi mo-rali da prijavljuju, a policija, s druge strane, ne uspeva daadekvatnim kontrolama u~ini gra|ane obaveznijim da o ra-de. Sa druge strane, mati~ne slu`be i slu`be za bira~ke spi-skove aljkavo rade svoj posao. ̂ esto je to slu`ba koja je ob-jedinjena, ali sistem prenosa podataka negde "{kripi".

14 Postoje i "svetli" primeri, kao je Grad Beograd, gde postoji aùrna, jedin-stvena baza podataka.

15 Rukovodilac istraìva~kog projekta "Bira~ki spiskovi" bio je Sre}ko Mihaj-lovi}, a pored njega u timu su u~estvovali saradnici CeSID-a MarijanaSimi} i \or|e Vukovi}.(www.cesid.org)

144


- Drugi na~in za promenu evidencije u BS, jesu sami gra|anikoji sa odre|enim ispravama dolaze u slu`bu za bira~ke spi-skove sa zahtevom da se unesu novi podaci, odnosno, pro-mene stari. Kod njih ne postoji razvijena administrativna kul-tura, a dràvne slu`be ni{ta ne rade kada treba da sankcioni-{u njihovo protivpravno delovanje16.

îne se da su ova tri navoda dovoljna da se dobije slika o kvalitetubira~kih spiskova. Dakle, niti su nadle`ne slu`be aùrne i odgovorneu ovom poslu, niti gra|ani savesno i odgovorno ispunjavaju svojedu`nosti.

Stoga i ne ~udi podatak do koga smo do{li posmatranjem neko-liko izbornih ciklusa. CeSID-ovi posmatra~i su u nekoliko izbornihciklusa prikupljali i podatke o bira~kom spisku, odnosno, o eventual-nim primedbama na njih koje su bile uo~ene na sam izborni dan.Podaci su govorili da na bira~kim spiskovima ima osoba koje ìve irade u inostranstvu, umrlih gra|ana, gra|ana sa neta~no unetim po-dacima, gra|ana koji su odseljeni, duplo evidentirani gra|ani i odse-ljeni sa prostora koje pokriva dato bira~ko mesto, gra|ana kojih ne-ma u bira~kom spisku, a stanuju na podru~ju koje dato mesto pokri-va... Zabeleène primedbe su uno{ene isklju~ivo na intervenciju gra-|ana koji su do{li na bira~ko mesto, odnosno, onih koji su na{li zashodno da interveni{u. Stoga je osnovano pretpostaviti da je brojpropusta mnogo ve}i.

CeSID-ovi volonteri su na parlamentarnim izborima 2003. godinezabeleìli da je u 12% izvoda iz bira~kih spiskova bilo neta~no upisa-nih gra|ana, a da je u 9% izvoda iz spiskova utvr|eno postojanjeslovnih gre{aka u podacima o bira~ima. Dakle, na skoro svakom~etvrtom mestu bilo je problema u evidenciji bira~a.

Ako se imaju u vidu na~in na koji se vode bira~ki spiskovi, a po-tom i podaci do kojih smo do{li posmatranjem nekoliko izbornihciklusa, o~igledno je da situacija nije ruì~asta. Sistem vo|enja bira~-kog spiska nije adekvatan potrebama koje iziskuje praksa, odnosno,konstantno se beleì zna~ajno razlikovanje formalnog stanja, stanja ubira~kom spisku i fakti~kog, stanja na terenu. Preciznu strukturu i

16 Masovno se ne prijavljuje promena mesta prebivali{ta, ali ima i slu~ajevada se ne prijavljuje ro|enje dece, smrt uku}ana, trajan odlazak u ino-stranstvo...

145


obim tih razlikovanja, poku{ali smo da utvrdimo terenskim istraìva-njem, ~ije rezultate i predstavljamo.

4. Problemi bira~kog spiska - odnos formalnog i realnogstanja

Istraìvanje je sprovedeno od 15. do 25. januara 2007. godine.Ono je sprovedeno na 100 istraìva~kih punktova, gde je teritorijaistraìva~kog punkta bira~ko mesto. Prema izvodima iz bira~kog spi-ska na tim bira~kim mestima, slu~ajnim sistemskim odabirom, dobi-jeni su podaci o 16 ispitanika. Podaci su definisali ime, prezime, go-dinu ro|enja i mesto prebivali{ta odabranih bira~a. Prema dobijenimpodacima, CeSID-ovi anketari su proveravali u kojoj meri se dati po-daci slaù sa fakti~kim stanjem na terenu.

Ukupan broj glasa~a u Srbiji iznosi oko 6.650.000. Tako kaùbrojke iz bira~kog spiska, koji je jedini oficijelni dokument na osno-vu kog se vr{i registracija bira~a. Ovaj broj se odnosi na teritoriju~itave Srbije u koju je uklju~en i odre|eni broj bira~a koji ìvi nateritoriji pokrajine Kosovo. U bira~kim spiskovima ove pokrajine na-lazi se oko 100.000 bira~a; taj broj treba izostaviti, kada su u pitanjupreliminarne procene koje se odnose na istraìvanje bira~kog spi-ska koje smo sproveli. Naime, ovo istraìvanje CeSID-a je sprovede-no na teritoriji Srbije bez istraìva~kih punktova na teritoriji Kosova.Stoga su sve procene vezane za bira~ki spisak koje izvodimo izovog istraìvanja bazirane na broju od oko 6.550.000. bira~a (bezbira~a sa Kosova).

U fokusu istraìvanja na{li su se:1) razlozi za nepoklapanje mesta prebivali{ta ispitanika u bi-

ra~kom spisku sa njegovim realnim mestom prebivali{ta;2) obim tih nepoklapanja, odnosno odstupanja.

Istraìvanje nam daje slede}e podatke: od ukupnog broja ispita-nika, 71% ̀ ivi na adresi na kojoj su prijavljeni, odnosno, tamo suih na{i anketari prona{li. Od ukupnog broja bira~a u bira~komspisku to iznosi oko 4.650.000 bira~a. Preostali deo bira~a (29%)ne ìvi na adresi na kojoj su prijavljeni, ali su razlozi odsustva saadrese prebivali{ta razli~iti. Za oko 9% ispitanika nismo mogli dado|emo do podataka o tome gde se oni nalaze. Preneseno u apso-lutne brojeve, to je cifra od oko 550.000 bira~a. O procenama gde se

146


nalazi ovaj deo bira~a i koje su mogu}nosti da oni ostvare svojebira~ko pravo, bi}e re~i u nastavku teksta.

Grafikon 1. Struktura ispitanika sa stanovi{ta odnosa izme|umesta ̀ ivljenja i mesta na kom su upisani u bira~ki spisak

20%

9%

71%

Živi na adresi na kojojje upisan u birackispisak (4 650 000)

Ne živi na adresi nakojoj je upisan ubiracki spisak (1 300 000)

Nema podataka oispitaniku (550 000)

Sa druge strane, za oko 20% ispitanika (oko 1.300.000), uspelismo da utvrdimo razloge odsustva sa mesta prebivali{ta koje je nave-deno u bira~kom spisku. Od ukupnog broja bira~a za njih 6,5% sasigurno{}u moèmo da tvrdimo da se nalaze u inostranstvu, {tosu nam rekli ~lanovi njihovih porodica, njihove kom{ije ili osobe kojepoznaju situaciju u mestu gde ̀ ive. To zna~i da je oko 430.000 bira~au inostranstvu na duì vremenski rok (rade, studiraju ili su tamo nekimdrugim povodom...).

Osim njih, 5,5% ispitanika ̀ ivi na adresama koje su geografskiprili~no udaljene od mesta glasanja, bilo da se radi o nekoj dru-goj op{tini ili nekom drugom gradu. U apsolutnim brojevima, topredstavlja vi{e od 360.000. bira~a koji su u zemlji, ali im je bira~komesto dosta udaljeno od mesta prebivali{ta, te se, samim tim, dovo-di u pitanje motivacija da ostvare svoje bira~ko pravo. Razlozi njiho-vog odsustva su razli~iti: od radnih migracija, preko populacije stu-denata koji ìve van mesta prebivali{ta, pa do onih koji su se trajnoodselili, ali nikada nisu promenili zvani~no mesto boravka.

Ove dve skupine bira~a nazivamo funkcionalnim apstinenti-ma. Kod njih je utro{ak energije, novca i vremena mnogo ve}i odmotiva da ostvare svoje bira~ko pravo i realno je da skoro svi ispita-

147


nici iz ove dve skupine ne glasaju ili to rade u zanemarljivom brojuslu~ajeva. Argumentaciju za ovakav na{ stav nalazimo i u analogiji saglasanjem u inostranstvu, gde je velika prostorna udaljenost mestana kom se glasa, pa zbog toga manje od 10.000. bira~a koji ìve uinostranstvu ostvaruju svoje pravo u ambasadorskim i konzularnimpredstavni{tvima.

Poslednja skupina ispitanika koji ne ìve na adresi prebivali-{ta broji oko 540.000. bira~a ili 8,3%. Oni ne ̀ ive na adresama pre-bivali{ta, ali su im bira~ka mesta u neposrednoj blizini, te mogu ostvaritisvoje bira~ko pravo. Naime, radi se o osobama koje nisu promenilemesto prebivali{ta, ali su se odselile u neposrednu blizinu, ili su u istojop{tini ili gradu. Oni svoje bira~ko pravo mogu ostvariti uz minimalnanapor i njih ne smatramo funkcionalnom apstinencijom.

Grafikon 2. Struktura bira~a koji ne ̀ ive na mestu na kom suupisani u bira~ki spisak (20,3% od ukupnog broja ispitanika).

5.50%

6.50%

8.30%

0% 1% 2% 3% 4% 5% 6% 7% 8% 9%

Živi u neposrednojblizini (540 000)

Živi u inostranstvu(430 000)

Živi u nekoj drugojopštini (360 000)

Iz ovih podataka moèmo zaklju~iti slede}e. Od ukupnog brojabira~a koji se vodi u bira~kom spisku, dve od navedenih skupinamogu na relevantan na~in da ostvare svoje bira~ko pravo. To je, naj-pre, skupina onih ~ije se adrese prebivali{ta poklapaju sa adresama ubira~kim spiskovima i takvih je oko 4.650.000 bira~a ili 71%. Osimnjih, jo{ oko 540.000. bira~a ili 8,3% se nalazi u neposrednoj blizinibira~kog mesta na kome mogu da ostvare svoje bira~ko pravo. Tozajedno iznosi ne{to manje od 80% od broja gra|ana upisanih ubira~ki spisak ili oko 5.190.000 bira~a.

148


Sa sigurno{}u moèmo tvrditi da oko 12% bira~a koji se nalaze ubira~kom spisku ne mogu na adekvatan na~in koristiti svoje bira~kopravo, jer se ili nalaze u inostranstvu (oko 430.000 njih), ili su udaljeniod op{tine u kojoj mogu da ostvare svoje bira~ko pravo (360.000njih). To ~ini oko 790.000 bira~a koji su funkcionalni apstinenti.

Sada se ponovo vra}amo kategoriji ispitanika o kojima nismo us-peli da dobijemo nikakav podatak. Takvih je oko 9% ili oko 550.000bira~a. Oni su dominantno sme{teni u region grada Beograda i uIsto~noj Srbiji. Pretpostavka je da se ve}ina bira~a o kojima nismouspeli da prona|emo podatke u Isto~noj Srbiji nalaze u inostranstvu,jer je poznato da postoje ~itava sela u kojima skoro ve}ina ̀ itelja ̀ iviu inostranstvu. Kada je u pitanju Beograd, razlozi za nepostojanjepodataka su razli~iti, od toga da su neke prijave prebivali{ta bilesamo privremene, da su neke samo fiktivne, ali i da je jedan zna~ajanbroj ljudi u inostranstvu. Problem u Beogradu je {to ne postoji visokintenzitet interpersonalne komunikacije, pa je skoro nemogu}e dobi-ti podatke o bira~ima u kom{iluku ili od ku}nog saveta. Na{a je pret-postavka da preko polovine bira~a iz ove kategorije ìvi u inostran-stvu, dok za drugi deo moèmo re}i da su deo migracija koje seodvijaju unutar zemlje.

Va`no je napomenuti da postoji jedan broj bira~a za koje nikonikada nije ~uo. To nije ~udno za velike gradove, gde se ljudi me|u-sobno ne poznaju. Ali postoje osobe koje se vode u bira~kom spiskuu malim mestima, za koje pojedine osobe koje su upoznate sa situa-cijom tvrde da nikada nisu tu ̀ ivele niti su se prijavljivale na tim adre-sama. To budi sumnju u na~in vo|enja spiskova 90-ih godina pro{logveka, kada su izborne manipulacije i kra|e bile u~estale. Osnovanose moè sumnjati da je jedan deo bira~a fiktivno uba~en u bira~kispisak, ali da se uporedo vode i u drugim bazama podataka. Njihovoidentifikovanje i otklanjanje iz bira~kog spiska je skoro sizifovski po-sao.

Dakle, zaklju~ak je da prisutno bira~ko telo u Srbiji ne prelazibroj od 5.500.000. bira~a. Na adresama prebivali{ta ili u njihovoj ne-posrednoj blizini ̀ ivi oko 4.190.000. bira~a. Postoji i odre|en broj odoko 250.000 onih koji su u zemlji, ali ne znamo njihovo mesto prebi-vali{ta; na kraju, imamo i bira~e sa Kosova. Pretpostavka je da bira~-ki spiskovi sa Kosova imaju jo{ nepovoljniji odnos prisutnih i odsut-nih. Na njima se vodi jedan deo Albanaca koji nikada ne glasa. Uz

149


optimisti~ku procenu da je od 100.000. bira~a prisutno, a da moèda glasa 60.000 bira~a sa Kosova, dolazimo do broja od 5,5 milionabira~a. Ova cifra pokazuje broj bira~a koji je prisutan u Srbiji i moèna adekvatan na~in da ostvari svoje bira~ko pravo.

5. Zaklju~ak

Postojanje velikog broja bira~a koji pripadaju kategoriji "funkcio-nalne" apstinencije u velikoj meri uti~e i na percepciju dosada{njeapstinencije u Srbiji. Naime, ~injenica da oko milion bira~a ili oko15% bira~kog tela ne moè na adekvatan na~in da koristi svoje bira~-ko pravo, u velikoj meri, smanjuje obim "realne" apstinencije. Pojediniizborni procesi, ukoliko bi iz prora~una izborne participacije ukloniliovaj deo bira~a, imali bi izlaznost preko 80%. Verovatno je da ne bibilo ni problema koji su se javljali na pojedinim izbornim procesima17

i na referendumskom glasanju oktobra 2006. godine. Podatak o od-sutnim bira~ima vaàn je i u svim projekcijama i analizama koje poku-{avaju da ukaù na odre|ene politi~ke procese i modele bira~kogpona{anja.

Za ovakvo stanje, odnosno, za nedostatke u bira~kom spiskupodjednako su odgovorne i dràvne slu`be i sami gra|ani. Prvi, jernisu uskladile me|usobnu komunikaciju, sistem vo|enja slu`be nijejedinstven, a drugi, jer ne po{tuju zakonske obaveze. Mogu}nostida se ovakvo stanje prevazi|e mogu da idu u dva smera. Da sepobolj{a postoje}i na~in rada, slu`ba za vo|enje bira~kog spiskaobjedini i centralizuje, a gra|ani ka`njavaju za neodgovorno pona-{anje. Drugi smer je da se promeni sama procedura vo|enja bira~-kog spiska, odnosno, da se bira~i sami prijavljuju u bira~ki spisak.Dilema je otvorena, ali se mora odabrati jedan od datih puteva, jer jepostoje}e stanje izvor stalnih konfrontacija i nepoverenja izme|u po-liti~kih aktera.

17 Predsedni~ki izbori 1997, 2002. i 2003. godine

150


Literatura

y Arend Lajphart. 2003. Modeli demokratije. Beograd: Slu`benilist

y Sre}ko Mihajlovi}, \or|e Vukovi}. Istraìva~ki projekat: Ap-stinencija u bira~kom telu Srbije, Beograd, 2002. godine:CeSID; www.cesid.org

y Sre}ko Mihajlovi}, \or|e Vukovi}, Marijana Simi}. Istraì-va~ki projekat: Bira~ki spiskovi, Beograd, 2003 CeSID;www.cesid.org

y \or|e Vukovi}, Milo{ Mojsilovi}, Istraìva~ki projekat: Struk-tura izborne apstinencije, Beograd, 2007. CeSID; www.ce-sid.org

y Sejmor Lipset. 1969. Politi~ki ~ovek. Beograd: Rady Grupa Autora. 2007. Oko 14 (Izve{taj sa referendumskog pro-

cesa 2006.) Beograd. CeSIDy Marijana Pajvan~i}. 1999. Izborno pravo. Novi Sad. Graphica

Academicay Goati, Vladimir. 2001. Izbori u SRJ. Beograd: CeSID.y Linc, Huan i Alfred Stepan. 1998. Demokratska tranzicija i

konsolidacija. Beograd: Filip Vi{nji}y Vasovi}, Vu~ina i Vladimir Goati. 1993. Izbori i izborni sistemi.

Beograd: Radni~ka {tampa.y http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/Izbori/izlaznost.htm

151

Apstinencija u istraìvanjima javnog mnjenja: razlozi neu~estvovanja na izborima

Srbobran Brankovi}TNS Medium Gallup, Beograd

Apstinencija u istraìvanjimajavnog mnjenja: razlozi

neu~estvovanja na izborima

SaètakU ovom radu se razmatraju faktori dru{tvene determinacije ap-

stinencije. Rad se, prete`no, zasniva na rezultatima skoro dvade-setogodi{njih istraìvanja javnog mnjenja koje je autor sprovodio.Apstinencija je sloèna pojava koja je uslovljena velikim brojemdru{tvenih, demografskih i psiholo{kih ~inilaca. Intenzitet uticajatih ~inilaca razlikuje se u razli~itim dru{tvima i vremenima, ali po-stoje faktori koji su uvek i svuda povezani sa apstinencijom. To suinformisanost ljudi i razu|enost njihove percepcije dru{tvene i po-liti~ke stvarnosti, socijalno-ekonomski status i klasna pripadnost,starost, stepen obrazovanja, strahovanja i nade koje ljudi ose}ajui gaje u razli~itim vremenima i prostorima. Snaga uticaja svakogod ovih ~inilaca odre|ena je konkretnim svojstvima nekog dru-{tva.

Klju~ne re~i: apstinencija, istraìvanja javnog mnjenja

Pre izvesnog vremena, unutar organizacije Gallup International,pokrenuta je analiza odziva na izbore u 85 zemalja sveta u poslednjihnekoliko decenija: razlog je bila hipoteza da globalizacija, dakle, uda-ljavanje mesta odlu~ivanja od bira~a, slabi zainteresovanost ljudi zau~e{}em u politi~kom procesu, pa time, i na izborima i referendumi-ma. Pokretanje ovakve analize na globalnom nivou, iznova potvr|ujezna~aj onoga {to je i glavna tema ovog teksta: {ta je to {to, su{tinski,odre|uje da li }e neko u~estvovati na izborima ili apstinirati?

152


Najpre }emo se tim pitanjem pozabaviti na naj{irem planu: namapi odziva i apstinencije tokom 18 godina vi{estrana~kog sistemau Srbiji, koriste}i se isto tolikim iskustvom u istraìvanju i analizamajavnog mnjenja.

U drugom delu }emo, u formi jedne male studije slu~aja, poku{atida ispitamo faktore koji su uticali na apstinenciju u izborima odrà-nim 21. januara 2007. godine.

1. Op{ti prikaz apstinencije od obnove vi{estrana~ja uSrbiji

Kao {to se vidi iz donjeg grafikona, u ovom razdoblju, mogla bida se izdvoje tri karakteristi~na perioda: 1) period koji obuhvata prvei druge parlamentarne izbore, 2) period od 1992. do 1997. i kona~no3) period od 2000. pa nadalje.

Grafikon 1. Apstinencija na izborima za Skup{tinuSrbije 1990-2007.

28.5 30.3

37.942.6 42.3 41.3 39.4

20

30

40

50

60

9.12.’90 20.12.’92 19.12.’93 21.9.’97 23.12.’00 28.12.’03 21.1.’07

Prvi period karakteri{e veoma visok odziv (uostalom kao i u mno-gim drugim zemljama po uvo|enju vi{estrana~kog sistema): apsti-nencija je bila prili~no niska, naro~ito ako se ima u vidu da su, u todoba, i Albanci s Kosova ra~unati kao deo bira~kog tela, a da su oniizbore bojkotovali. Tako visok odziv se, verovatno, moè objasnititime {to je postojala sna`na volja bira~a da, putem izbora, uti~u na

153


politi~ka zbivanja, kao i, ni{ta manje sna`no, uverenje da je takavuticaj mogu}e ostvariti.

U drugom periodu, pratimo zna~ajan uspon apstinencije koja do-stiè vrhunac na izborima 1997. Reklo bi se da je u tom trenutkunastupila jedna ravnoteà snaga: Milo{evi} je kra|om lokalnih izbo-ra, prakti~no, obznanio da je zapao u te{ku krizu poverenja, a tu krizusu, mnogo jasnijom, prikazali vi{emese~ni masovni protesti gra|ana.Rast apstinencije u ovom periodu se moè objasniti, s jedne strane,kolebanjem velikog broja ranijih pristalica vladaju}ih stranaka, a sdruge, malodu{no{}u opozicionih bira~a.

Demoralisane pristalice statusa quo uvi|aju da se njihovoj domi-naciji nazire kraj, ali jo{ vi{e su obeshrabreni bira~i koji traè prome-ne, a ~ija frustracija je uzrokovana nepomirljivim podelama me|u opo-zicionim strankama.

Ovo je jedan od op{teprihva}enih modela obja{njenja apstinenci-je, ~ak i me|u piscima, prevashodno ameri~kim, koji uvek u viduimaju samo bira~a koji ~ini racionalan izbor, npr. u ovom tekstu navo-|eni Feddersen i Pesendorfer, 1996, ali i êh, 2007. i mnogi drugi.Oni kolebanje pripisuju nedovoljnoj informisanosti: u tom slu~aju, ne-informisani bira~ strepi da ne donese pogre{nu odluku i rizik odlu~i-vanja prepu{ta bolje informisanima. Takav odnos Roman êh obja-{njava nespremno{}u ljudi na rizik (engleska sintagma koju on koristizvu~i malo druga~ije: risk aversion).

Ovakav model obja{njenja apstinencije je svakako primenjiviji uameri~kom dru{tvu, ali kod nas, naro~ito tokom 90- ih godina o{trogpoliti~kog sukoba i veoma ustalasalih emocija, ne mogu da se pre-nebregnu i velike naslage iracionalnog u politi~kom pona{anju i od-lu~ivanju: ne mali broj bira~a je pre{ao put od odu{evljenja i strasnepodr{ke jednom politi~aru, preko razo~aranja do isto tako strasnemr`nje prema istom politi~aru1. U svakom slu~aju, vreme kad kodvelikog broja bira~a raste sumnja u sopstveni izbor je, po pravilu, ivreme rasta apstinencije, bez obzira na to da li se bira~ rukovodiprevashodno racionalnim razlozima, ili se prepu{ta emocijama, pa iafektima.

1 Nije re~ samo o Milo{evi}u, ve} pre njega o Anti Markovi}u, a kasnije oPani}u i ]osi}u.

154


Srbija }e, posle '97, morati da pro|e jo{ jedan krug da bi se naru-{ila ova parali{u}a ravnoteà snaga i da bi se klatno pomerilo za jo{jedan podeljak na Milo{evi}evu {tetu. Bila je to te{ka kriza 1998,ustanak Albanaca na Kosovu i kona~no bombardovanje Srbije. Tekposle toga, kod kriti~ne mase pristalica autoritarnog reìma sumnjaje rezultirala sazrelom sve{}u da se tako dalje ne moè i da se morapotraìti drugi politi~ki izbor.

To se moè re}i i za decembarske izbore 2000, samo {to je sadaizvesnost imala drugi predznak - ve}inska podr{ka promenama bilaje nesporna, a malodu{nost je postala sudbina Milo{evi}evih pristali-ca.

Grafikon 2. Apstinencija na predsedni~kim izborima uSrbiji 1990-2007.

28.5 31.7

42.651.1 47.4 49.2

25.5

44.554.5 54.8

61.252.3 51.7

20

30

40

50

60

70

80

9.12.'

90

20.12

.'92

21.09

.'97 I

05.10

.'97 I

I

07.12

.'97 I

21.12

.'97 I

I

24.9.

'00

29.09

.'02 I

13.10

.'02 I

I

08.12

.'02 I

16.11

.'03 I

I

13.6.

'04

27.06

.'04

Predsedni~ki izbori pruàju mnogo reljefniju sliku motiva bira~a daiza|u na izbore ili da od njih odustanu.

Prvi period (1990-92.), isti je kao i kod parlamentarnih izbora, asli~no je i kretanje do 1997, ali je sama ta godina mnogo zanimljivijana predsedni~kim izborima. Zbog razornog dejstva sankcija i bezna-|a koje je zahvatilo zemlju, pesimizam i apatija su rasli i u jednomtrenutku su postali velik problem za Milo{evi}a: u drugom krugu pred-sedni~kih izbora, on nije uspeo da izvede vi{e od polovine bira~a, paje njegov kandidat Lili} pretrpeo neuspeh u jednom, gotovo aneg-dotskom, kolopletu gubitni~ko-pobedni~kih atributa: na tim izbori-ma, Lili} je dobio ve}inu, ali je, fakti~ki, bio izborni gubitnik. Me|u-tim, tek docnije, kad su podignute ha{ke optu`nice, ispostavilo se

155


da je on ipak, izgubiv{i izbore, postao pobednik. Te sre}e nije bioMilutinovi}, jer je ispalo da su za njega, naprasno, glasali kosovskiAlbanci: formalno, ovde mora da stoji rezultat koji je saop{tila izbor-na komisija, ali, nema sumnje, da su i ovi izbori bili potvrda da jeMilo{evi} izgubio podr{ku bira~a i da je kvota od 50%, za njega, odpo~etka 1997, postala nedosti`na.

No, najve}u analiti~ku vrednost, svakako, imaju dve krajnje ta~kena ovom grafikonu: najvi{i odziv i najvi{a apstinencija od uvo|enjavi{estrana~kog sistema. [ta su bili motivi za takvo pona{anje bira~au jednom, a {ta u drugom trenutku?

Najve}i odziv (24.9.2000) usledio je:y kada su se svi relevantni u~esnici na{li u trci: najve}i deo

tada opozicione skupine stao je iza jednog kandidata, re-`im je imao svoje kandidate, a i oni iz opozicionog dela,koji nisu pristali na zajedni~ki nastup, imali su svog kandi-data

y kada je politi~ki izbor postao sudbinski va`an za oba suprot-stavljena bloka: i onog koji je bio za promene, ali i onogkoji se gr~evito borio za status quo, dakle, onda kada jemotivacija za u~e{}em bila veoma sna`na;

y kada je svako verovao da ima izglede na pobedu, ili, ba-rem, nije u onoj meri strahovao od poraza da ga to demo-rali{e

Suprotna ta~ka (16.11. 2003) ozna~ava sasvim druga~ije stanje ime|u politi~kim akterima i me|u bira~ima, ali ona, u su{tini, potvr|u-je pretpostavke o pravoj motivaciji bira~a.

y U igri su bile tri, tada, manje-vi{e izjedna~ene politi~ke gru-pacije, ali jedna od njih nije u~estvovala na izborima, dakle,jedna tre}ina bira~a nije imala svog kandidata

y Politi~ki sukob me|u doju~era{njim saveznicima dostigao jerazmere koje su imale odvra}aju}e dejstvo za mnoge bira-~e

y I oni koji su u~estvovali na izborima i oni koji su ih bojkotova-li imali su jake razloge da sumnjaju u uspeh svoje odluke:iskreno govore}i, gotovo niko nije ni verovao da }e izboriuspeti, tj. da }e u drugom krugu glasati vi{e od polovinebira~kog tela. Me|utim, i oni koji su odlu~ili da na njima neu~estvuju imali su razloga da brinu o posledicama takve

156


odluke, ako ni zbog ~ega drugog, a ono {to je u glavamaprili~nog broja bira~a ostala slika politi~kog prostora saposlednjih izbora, na kojima njih nije bilo.

y Uz to, predsedni~ki izbori nisu imali takav zna~aj kao parla-mentarni, jer je bira~ima bilo jasno da sredi{te mo}i nije urukama predsednika, ve} u Vladi

2. Koji sve ~inioci uti~u na apstinenciju: slu~ajparlamentarnih izbora od 21. januara 2007.

I ovom slu~aju, korisno je po}i od grafikona koji pokazuje kreta-nje odziva i apstinencije od raspisivanja izbora do njihovog odr`ava-nja.

Grafikon 3. Kretanje apstinencije od raspisivanja izbora

54.8 51.256.1 56.5 58.8 60.6

45.2 48.843.9 43.5 41.2 39.4

20

30

40

50

60

70

80

1-4DEC 8-12 DEC 15-19DEC

4-9 JAN07

11-14 JAN 21. jan(izbori)

ODZIV APSTINENCIJA

1. Ove promene u odzivu i apstinenciji, budu}i da je re~ o prediz-bornom periodu, najpre se mogu vezati za sam tok kampanje i op{tupoliti~ku situaciju.

Po~etkom decembra, jo{ uvek se ose}ao uticaj izvesne politi~kemobilizacije koja je postignuta kampanjom za ustavni referendum (odr-`an 28. i 29. oktobra 2006.), ali i samim ~inom usvajanja i progla{enjaUstava. Sredinom decembra, do{lo je do zati{ja, kao da su i strankei bira~i osetili zamor: strana~ke kampanje su tek po~injale i bile su jo{daleko od pravog predizbornog tempa. Me|utim, po okon~anju no-

157


vogodi{njih i boì}nih praznika, i politi~ke stranke i bira~i su se ozbilj-nije okrenuli izborima i odziv se pove}avao.

Ipak, u ovom relativno visokom odzivu, verovatno se vidi i posre-dan u~inak dugotrajne referendumske i, potom, predizborne kampa-nje: one su, u jednom duèm periodu, skretale pa`nju na dugoro~na,strate{ka pitanja srpskog dru{tva, {to je politici obezbe|ivalo mnogovi{e dnevnog vremena prose~nog gra|anina, nego {to je to slu~aj ume|uizbornom periodu.

2. Politi~ko odre|enje apstinencije mnogi istraìva~i vezuju, naj-pre, za nedovoljno ~vrsto opredeljenje bira~a u odnosu na stranke ikandidate, bolje re}i, za njihovu neodlu~nost i kolebljivost (npr. Chec,2004, Ghirardato, Katz, 2002 i mnogi drugi). Na{i podaci potvr|ujutakvu pretpostavku: pravilo je da bira~i, koji imaju ~vr{}e strana~koopredeljenje, imaju i visok stepen odziva, dok oni koji razmi{ljaju ovi{e stranaka ili su sasvim neodlu~ni, u mnogo ve}em stepenu, neizlaze na izbore.

158


Tabela 1. Stepen odlu~nosti u podr{ci strankama i procenatapstinencije

Da li ste (i koliko ~vrsto) odlu~iliza koju stranku }ete da glasate

Da li }ete glasati na predstoje}imizborima?

1 Da 2 Ne Ukupno

1 ^vrsto sam re{en za kojustranku }u da glasam

93,3% 6,7% 100,0%

2 Razmi{ljam o vi{e stranaka 69,7% 30,3% 100,0%

9 Jo{ nemam odre|en strana~kiizbor 23,5% 76,5% 100,0%

Chi-Square Tests

Value df Asymp. Sig. (2-sided)

Pearson Chi-Square 1273,744 (a) 2 ,000

Likelihood Ratio 1067,037 2 ,000

Linear-by-Linear Association 1143,476 1 ,000

N of Valid Cases 6972

Value Approx. Sig.

Contingency Coefficient /Nominal by Nom.

0,460 ,000

Statisti~ki testovi pokazuju visok stepen povezanosti ove dve po-jave, dakle, ~vrstine strana~kog opredeljenja i odlu~ivanja za glasa-nje ili apstinenciju. Kako je ve} istaknuto, u literaturi se razlog neod-lu~nosti naj~e{}e traì u nedovoljnoj informisanosti bira~a.2

Nedostatak informacija i razu|ene percepcije dru{tvene i politi~kestvarnosti prinu|uju ljude da stvaraju jednostavnije modele opaànjai odlu~ivanja. Oni su ~esto dihotomni: dobro - lo{e, po{teno - nepo-{teno, volim - ne volim, verujem - ne verujem. Onda, kad tako upro-

2 Ilustrativan je nalaz Barburove i Vajta: posle iscrpne analize {irokog krugafaktora koji uslovljavaju politi~ko pona{anje gra|ana, kaù oni, do{li sudo zaklju~ka da je jedina konzistentna razlika izme|u glasa~a i neglasa~au stepenu informisanosti: glasa~i su bolje informisani.

159


{}enu predstavu politi~kog polja nije mogu}e sa~initi (zbog njegoveobjektivne sloènosti), ovakvi bira~i ne uspevaju da se u njemu sna|ui zato radije izbor prepu{taju drugima. To je, ujedno, i osnov za uspehdemagoga: njih, s jedne strane, odlikuje sposobnost da ponude jed-nostavne, naj~e{}e dihotomne, formule za re{avanje problema i, sdruge strane, odsustvo moralnih dilema i svakog ose}aja odgovor-nosti za posledice koje takva upro{}avanja mogu imati.

3. U politikologiji i politi~koj sociologiji, gotovo op{te mesto pred-stavlja i teza da su odziv i apstinencija povezani sa jednim karakteri-sti~nim skupom socijalnih i demografskih svojstava bira~kog tela.U svrhu izrade ove male studije slu~aja apstinencije, na primeru janu-arskih izbora za Skup{tinu Srbije 2007, objedinjeno je pet talasa istra-ìvanja koja su u TNS Medium Gallupu sprovo|ena po raspisivanjuizbora, u periodu od 1. decembra 2006. do 15. januara 2007. Tako jedobijena velika baza podataka od 7.000 ispitanika, {to je u~inilo mo-gu}im vi{estruka ukr{tanja demografskih podataka sa izbornim po-na{anjem3. Naravno, striktno govore}i, istraìvana pojava se, u tomslu~aju, ne bi mogla zvati apstinencijom na samim izborima, niti ujednom kratkom intervalu koji obuhvata neko pojedina~no istraìva-nje; predmet bi se pre mogao ozna~iti kao kretanje spremnosti naglasanje i apstinenciju u predizbornom periodu.

U mnogim analizama apstinencije, uo~ava se da postoji zna~ajnaveza izme|u visine primanja i odziva na izborima. Pravilo je da ljudi samanjim primanjima u zna~ajno ve}oj meri apstiniraju, a da se, sa po-rastom primanja, gotovo pravilno pove}ava i odziv. To, nedvosmisle-no, potvr|uju i nalazi iz ove velike baze podataka. Pitanje koje jepostavljano bira~ima glasilo je:

"Koliki je ukupni mese~ni prihod po ~lanu va{eg doma}instva, kadase ura~unaju sve plate, penzije i svi dodatni izvori prihoda koje dobija-ju ~lanovi doma}instva?"

3 Re~ je o vi{eetapnim slu~ajnim uzorcima koji reprezentuju bira~ko teloSrbije

160


Tabela 2. Visina primanja i u~e{}e na izborima

Visina primanjaU~e{}e na izborima

Ukupno1 Da 2 Ne

1 Do 6000 dinara 59,8% 40,2% 100,0%

2 6001-12000 dinara 57,4% 42,6% 100,0%

3 12001-18000 dinara 68,1% 31,9% 100,0%

4 Preko 18000 dinara 72,7% 27,3% 100,0%

9 Ne znam, bez odgovora 56,2% 43,8% 100,0%

Statisti~ki testovi, i u ovom slu~aju, potvr|uju da me|u ovim poja-vama postoji zna~ajna povezanost, premda ona nije tako visoka kao{to je to slu~aj sa neodlu~no{}u i glasanjem / apstinencijom.

Sli~nu pravilnost uo~avamo i ako uporedimo kako glasaju pripad-nici razli~itih klasa. To je jedno pitanje koje, mo`da, saìma nekolikosocijano-demografskih obele`ja i ono glasi: "Ljudi sebe nekad opisu-ju kao pripadnike radni~ke klase, srednje klase, ili pak kao pripadnikevi{e ili niè klase. U koju od dole navedenih klasa biste se vi svrstali?"Jasno je da ovde nije re~ o grupi socijalnih obele`ja na osnovu kojihbi se ispitanici razvrstavali po klasama ({to je ~esto primenjivano una{im istraìvanjima), ve} o klasnoj samoidentifikaciji ljudi.

Grafikon 4. Pripadnost klasama (klasnosamoodre|enje) i odziv / apstinencija

48 60 66 69 79

-52 -40 -34 -31 -21

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

100

Nià Radni~ka Srednja donja Srednja gornja Vi{a

Glasa Ne glasa

161


Ovaj grafikon jasno pokazuje da su klasna samoidentifikacija i od-ziv, odnosno, apstinencija - me|usobno povezani i to linearnom pra-vilno{}u: sa porastom mesta na dru{tvenoj lestvici raste i odziv, od-nosno, opada apstinencija.

Pored ovoga, postoji jo{ nekoliko pitanja koja se ti~u subjektiv-nog doìvljaja sopstvene materijalne situacije (Kako ocenjujete materi-jalnu situaciju Va{eg doma}instva u pore|enju sa onom od pre godinudana - da li se ona pobolj{ala, pogor{ala, ili je uglavnom ostala ista?;Kako biste opisali svoju sada{nju materijalnu situaciju - da li je onaveoma dobra, dobra, podno{ljiva, lo{a, ili neizdr`ljiva? Da li o~ekujeteda ce se materijalna situacija Va{eg doma}instva u narednih godinudana pobolj{ati, pogor{ati ili da ce ostati ista?)

Bilo bi ponavljanje da navodimo rezultate za svako od njih - do-voljno je re}i da se u svakom pojedina~nom slu~aju registruje tako|ezna~ajna povezanost sa apstinencijom, a pravilo je u skladu sa onimve} ranije uo~enim: {to taj subjektivni doìvljaj vi{e naginje ka nega-tivnoj strani, to je ve}a apstinencija i obrnuto.

Pogledajmo zato jedan od tih pokazatelja koji je mo`da najrepre-zentativniji. Pitanje je glasilo: "Molim Vas da za trenutak razmislite osvom ukupnom socijalnom poloàju: visina primanja, cene i tro{koviìvota, sigurnost primanja, za{tita zdravlja i va{ih prava, perspektivevas i va{e porodice; imaju}i sve to u vidu, koliko ste zadovoljni svojimukupnim poloàjem?". Ispitanici su stepen svog ne/zadovoljstva izra-àvali na ~etvorostepenoj skali od "veoma nezadovoljan" do "veomazadovoljan".

Evo kako izgledaju odgovori 7.000 ispitanika, razvrstanih premastepenu zadovoljstva svojom ukupnom situacijom, ukr{teni sa odgo-vorom na pitanje da li }e u~estvovati na izborima:

162


Grafikon 5. Stepen zadovoljstva sopstvenim materijalnimpoloàjem i u~e{}e na izborima

3760 63 76

-63-40 -37 -24

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

100

Veomanezadovoljan

Uglavnomnezadovoljan

Uglavnomzadovoljan

Veoma zadovoljan

Glasa Ne glasa

U ovom slu~aju, zabeleèn je najvi{i stepen povezanosti apstinen-cije i neke od socijalno-demografskih varijabli, kad je re~ o bivarijant-nim merenjima. Takva povezanost se moè uo~iti i iz gornjeg grafiko-na.

Pored ove grupe socijalnih faktora, zna~ajnu povezanost sa apsti-nencijom pokazuju jo{ i starost i stepen obrazovanja bira~a. Mnogaistraìvanja u svetu uo~avaju pravilo da mla|i ljudi mnogo manje gla-saju od starijih, a manje obrazovani od visoko obrazovanih.

Tabela 3. Stepen obrazovanja i u~e{}e na izborima

Stepen obrazovanjaU~e{}e na izborima

Ukupno1 Da 2 Ne

1 Osnovno i niè 56,9% 43,1% 100,0%

2 Srednje 59,5% 40,5% 100,0%

3 Vi{e ili visoko 70,3% 29,7% 100,0%

Prili~no je jasno izraèna i pomenuta pravilnost da porastom godi-na starosti raste i odziv a smanjuje se apstinencija:

163


Tabela 4. Starost i u~e{}e na izborima

Pripadnost starosnoj grupiU~e{}e na izborima

Ukupno1 Da 2 Ne

1 18-29 53,3% 46,7% 100,0%

2 30-39 60,4% 39,6% 100,0%

3 40-49 63,5% 36,5% 100,0%

4 50-59 61,8% 38,2% 100,0%

5 60+ 65,8% 34,2% 100,0%

Od pojedinih profesionalnih grupa, natprose~an odziv imaju stru~-njaci raznog profila, rukovodioci, kako u dru{tvenom tako i u privat-nom sektoru, penzioneri i zaposleni u vojsci i policiji; u apstinencijiznatno prednja~e nezaposleni, nekvalifikovani radnici i doma}ice bezdrugog zanimanja.

Budu}i da je u~e{}e na izborima, u statisti~kom smislu, pre kate-gorijalna ili, u najboljem slu~aju, ordinalna varijabla i da neke od ne-zavisnih varijabli nisu kontinualne, te{ko je na}i zadovoljavaju}i stati-sti~ki test da bi se u jednom multivarijantnom modelu izmerilo kojaod gore pomenutih varijabli ima najve}i stepen povezanosti sa odzi-vom, odnosno apstinencijom. Uz to, uvek postoji problem uzajamnepovezanosti nezavisnih varijabli: recimo, starost i obrazovanje su uzna~ajnoj negativnoj korelaciji, zna~ajna je povezanost izme|u staro-sti i visine primanja, a, naravno, i izme|u primanja i obrazovanja. Zatoje te{ko odvojiti koliki je izvorni u~inak samo jedne varijable u takvomskupu mogu}ih determinanti.

Ipak, poku{aji sa regresionom analizom i loglinearnim modelomanalize pokazuju najve}u povezanost upravo generacijske pripadno-sti sa stepenom odziva, odnosno, apstinencije. No, kasnije }emovideti da ima dosta osnova za pretpostavku da iza svih ovih demo-grafskih obele`ja, verovatno, stoji jedno drugo obele`je koje se ispo-ljava u svakom od njih.

Sama apstinencija i, naravno, njena uslovljenost socijalnim faktori-ma predmet su veoma intenzivne nau~ne rasprave, naro~ito u SAD.Sa izuzetkom 1996, odziv u Americi ima opadaju}i trend jo{ od 1960.To je, naravno, izazvalo pravu malu uzbunu u zajednici politi~kih isocijalnih istra`iva~a pa se pitanje "Why Americans Don't Vote" kao

164


neki refren ponavlja u mnogim studijama. Naro~ito je zbunjuju}i po-datak da se to nastavlja uprkos pobolj{anju onih dru{tvenih determi-nanti koje uti~u na odziv, a to su obrazovanje, prihodi, pa, ~ak, istarost populacije.

Barbur i Rajt (2006) isti~u da bogati, univerzitetski obrazovani,stariji bira~i, belci imaju stopu odziva od 91 odsto, dok se odzivmladih (18-29), siroma{nih, pripadnika manjinskih grupa, koji nisu za-vr{ili srednju {kolu procenjuje na svega 22 odsto.

Radi pore|enja sa ovim nalazima, uradili smo sli~na ukr{tanja napomenutoj zbirnoj bazi podataka od 7.000 ispitanika. Ona su dalagotovo istovetne rezultate: u ovoj trodimenzionalnoj tabeli, bilo je 60klasno-obrazovno-starosnih grupa i u grupi, koja ima najnià prima-nja, osnovno ili niè obrazovanje, i koja je starosti od 18-29 zabeleè-na je najve}a apstinencija - 66%, odnosno, najniì odziv od svega34%; s druge strane, u grupi sa najvi{im primanjima, visokog obrazo-vanja, i starosti od 60 i vi{e godina, beleì se odziv od 88%, odno-sno, apstinencija od svega 12% (dakle, petostruko manja od pret-hodne grupe) i ovo je najvi{i odziv od svih 60 grupa. Iako vrlo velik,ovaj uzorak ipak nije dopu{tao da se ove razlike poveù sa etni~kompripadno{}u kao u pomenutom radu ovo dvoje pisaca. Me|utim,kako rezultati pokazuju da se odziv izme|u Srba i pripadnika manjin-skih nacija prili~no razlikuje (Srbi 63:37, ostali 50:50)4, vrlo je verovat-no da bi uklju~ivanje ove varijable u analizu pokazalo rezultat gotovoistovetan kao {to su to pokazali Barburova i Rajt.

[ta je zajedni~ko ovom skupu socijalnih i demografskih faktora?Ovo dvoje pronicljivih pisaca to zajedni~ko svojstvo vide u pitanju kodobija, a ko gubi u politici. To bi, dakle, bila jedna metavarijabla,koju bismo mogli da nazovemo "dru{tveni poloàj" i koja, verovatno,stoji u pozadini svih gore pominjanih pojedina~nih socijalnih varijabli.

4 Naravno, u ovom slu~aju nije re~ o istim razlozima razlike. U ameri~komslu~aju pripadnici marginalnih zajednica (izraz koji koriste Barburova iRajt) zaista imaju mnogo manje {ansi od pripadnika bele ve}ine. USrbiji se smanjeni odziv manjinskih zajednica pre moè povezati s ~i-njenicom da one (izuzev Ma|ara, Bo{njaka/Muslimana, Albanaca i naovim izborima Roma) nemaju svoje stranke. Pripadnika etni~kih manji-na ~ije stranke ne u~estvuju na parlamentarnim izborima u bira~komtelu Srbije ima oko 550.000.

165


Izgleda da se marginalne grupe, dakle, gubitnici, povla~e iz politike,{to svakako, dovodi u pitanje premisu o racionalnom bira~u, kao iono uverenje koje je u temeljima ameri~kog na~ina ̀ ivota, da se po-jedinac, ~ak i ako je sam protiv svih, ali uporan, moè izboriti za svojaprava (siè mnogih filmova holivudske produkcije).

Jednu od prvih teorija za obja{njenje neopredeljenosti i apstinen-cije dali su Lazarsfeld, Berelson i Godet u svojoj ~uvenoj knjizi Narod-ni izbor. Suprotstavljaju}i se tzv. teoriji potko`ne igle (prema kojoj sepoliti~ki stav ljudi moè ve{ta~ki proizvoditi medijskim ubrizgavanjem),oni govore o sna`nom delovanju socijalnih faktora, kao {to su klasnapripadnost, religija, zanimanje, socijalna samoidentifikacija (identifi-kovanje sa nekom socio-ekonomskom grupom, razli~itom od onekojoj bira~ pripada), stav porodice, kao i stavovi prijatelja. Koleblji-vost i neopredeljenost su, po njihovim nalazima, proizvod suprotsta-vljenog delovanja ovih socijalnih sila (cross-pressures). Oni navodeparove suprotstavljenih faktora, kao {to su: pripadnost katoli~koj verii gornjoj socio-ekonomskoj klasi, odnosno protestantskoj veri i niòjklasi, jedno zanimanje, a druga socijalna identifikacija, suprotstavlje-nost stavova bira~a i stavova njegove porodice, odnosno, stavovakruga prijatelja.

Delotvornost ovog analiti~kog modela potvrdila se mnogo puta ina mnogo na~ina u na{im istraìvanjima. U postoktobarskoj Srbiji,apstinencija je ~esto dostizala neverovatne razmere. Ovde mislimo ina me|uizborne periode i istraìvanja u kojima su ljudi, na pitanje dali bi glasali (ako bi se u tom momentu odràvali izbori), odgovaraliodre~no. îni se da bi pomenuti model bio od velike pomo}i zaobja{njavanje / razumevanje tih povremenih uspona i padova odzivai apstinencije. Jedan od takvih perioda je poslednje tromese~je u2005. godini, kada je apstinencija prelazila 60 odsto i kad se to po-dudaralo sa pravom eksplozijom rejtinga SRS. Premda takve pojavenije jednostavno razumeti ni objasniti, izgleda da se tada na najdra-mati~niji na~in odvijalo pomenuto suprotstavljeno delovanje vi{e ~ini-laca socijalne determinacije.

U slu~aju evro-reformski opredeljenih srpskih bira~a, taj zbunjuju}iuticaj ovih sila ogledao se bar na nekoliko polja: ovi bira~i jesu zakorenite reforme i pribliàvanje Zapadu, o~ekuju}i da }e to dovestido ure|enijeg dru{tva i boljeg ̀ ivota, ali stvari su se odvijale suprotnonjihovim o~ekivanjima. Dovoljan je podatak da se u poslednjih {est

166


meseci 2005. materijalno stanje preko polovine srpske populacije izmeseca u mesec pogor{avalo u pore|enju sa onim od pre godinudana i da je skoro isti postotak svoju materijalnu situaciju ocenjivao ilikao lo{u ili kao neizdr`ljivu. Pored toga, ovi bira~i su o~ekivali da }eZapad posle svrgavanja starog reìma, ako ne pomo}i na{ opora-vak, a ono da }e, bar, prestati da vr{i pritiske i ucene, ali, to se nijedesilo. Zato nije ni ~udo {to je do najve}ih skokova apstinencije do-lazilo u vreme najve}ih pritisaka sa Zapada, najvi{e zbog ne/saradnjesa Ha{kim sudom. Suprotstavljeno delovanje faktora socijalne deter-minacije ovde je prili~no o~igledno.

Za{to je to dovodilo do rasta podr{ke radikalima? Stoga, {to sutakvim sledom doga|a mogli da budu razo~arani, pa prema tome iskloni apstinenciji, upravo proevropski i proferormski opredeljeni bi-ra~i, ali nikako i pristalice radikala, koje ni{ta dobro nisu ni o~ekivaleod promene vlasti. Apstinencija onih prvih je relativno uve}avala po-dr{ku radikalima i kad broj njihovih pristalica nije rastao.

Ipak, ovde treba bar malo prostora posvetiti ve} pomenutim uti-cajima na politi~ko opredeljivanje, koji dolaze iz sfere iracionalnog, akoje glavna struja anglosaksonske politikologije i sociologije, vode}ise svojim postulatom o racionalnom bira~u, ~esto previ|a. Navedi-mo, ukratko, samo jedan primer fenomena kojim se, po na{em sudu,sociologija izbora i politi~ka sociologija veoma malo bave, a to jefenomen strahova. Istini za volju, strahovi su najprisutniji u periodimaratova, ekonomskih kriza, dubokih promena, a Zapad je, poslednjihdecenija (pre eksplozije terorizma), toga, uglavnom, bio po{te|en.Ali, na teorijskom planu taj faktor se nikako ne moè zanemariti.

U istraìvanjima Medium Gallupa poslednjih godina, posve}eno jedosta pa`nje upravo strahovima ljudi. Rezultati s kraja 2005. pokazu-ju da je od osam vrsta strahova5 koji su dati u upitniku bili najraspro-stranjeniji: strah od daljeg siroma{enja ("Da }e u predstoje}im prome-nama bogati nastaviti da se bogate, a siroma{ni da siroma{e...") i nje-ga ose}a tri ~etvrtine odrasle populacije; na drugom mestu je straho-vanje "Da }u ja ili neko od mojih u bliòj budu}nosti ostati bez posla"koje isti~e oko 70 odsto, a na tre}em mestu po rasprostranjenosti je

5 Strahovi su izabrani i jezi~ki formulisani na osnovu diskusija u fokus gru-pama

167


strah "Da }e Zapad prema nama biti nepravedan, da }e vr{iti samopritiske, a da nas ni~im ne}e pomo}i", koji isti~e tri ~etvrtine gra|ana.Indikativan je i podatak da se polovina punoletnih gra|ana boji danjihova porodica ne}e mo}i da se prehrani. Li~ni strahovi - da }eneko od bli`njih oboleti od neizle~ive bolesti, da }e zapasti u li~nukrizu i sl. - mnogo manje su rasprostranjeni od ovih kolektivnih.

Kako se i moglo o~ekivati, donji socijalni slojevi su mnogo zabri-nutiji i upla{eniji od gornjih. Ako bi se rasprostranjenost strahova me-rila na skali od nule, {to zna~i da niko u Srbiji nimalo ne ose}a nika-kav strah, do 10, {to zna~i da svi njeni gra|ani, u najve}em stepenu,ose}aju svih osam strahova koji su istraìvani, onda je intenzitet stra-hova u donjoj klasi 6,25, u niòj srednjoj 5,21, u vi{oj srednjoj 3,92 i ugornjoj 3,25.

Ve} sama povezanost intenziteta strahova sa mestom na socijal-noj lestvici upu}uje na zaklju~ak da je intenzitet straha u zna~ajnojmeri povezan sa apstinencijom i zato nije ~udno {to su to potvrdili istatisti~ki testovi.

Gornja razmatranja pokazuju da je apstinencija jedna veoma slo-èna pojava i da je uslovljena velikim brojem dru{tvenih, demograf-skih i psiholo{kih ~inilaca. Intenzitet uticaja tih ~inilaca razlikuje se urazli~itim dru{tvima i vremenima, ali postoje faktori koji su uvek i svu-da povezani sa apstinencijom. To su informisanost ljudi i razu|enostnjihove percepcije dru{tvene i politi~ke stvarnosti, socijalno-ekonom-ski status i klasna pripadnost, starost, stepen obrazovanja, strahova-nja i nade koje ljudi ose}aju i gaje u razli~itim vremenima i prostori-ma. Snaga uticaja svakog od ovih ~inilaca odre|ena je konkretnimsvojstvima nekog dru{tva.

Ipak, ako se ima u vidu smisao demokratije, da se ljudima omo-gu}i da iskaù svoje interese i vrednosti i da se izbore za njihovuodgovaraju}u dru{tvenu valorizaciju, onda se moè re}i da je apsti-nencija neka vrsta predaje u toj borbi, {to je obi~no signal da nekodru{tvo zapada u duboku krizu. Jedan knjièvni junak, ma|ioni~ar,na kraju svoje predstave izvodi ta~ku u kojoj samog sebe misterioznouklanja sa scene. To uklanjanje samog sebe sa sopstvene scene mo-`da najbolje ilustruje fenomen kojim smo se u ovom tekstu bavili.

168


Reference

y Cech, Roman General Equilibrium Model of Abstention withRisk Averse Voters, College of Business and Economics,Longwood University, Farmville, 2004

y Lazarsfeld, P.F., Berelson B., Gaudet, H.: "The People's Cho-ice", Columbia University Press, 1948.

y Teixeira, Ruy (American Prospect, December 18, 2006)y Feddersen, T. J. and W. Pesendorfer, 1996, The swing voter's

curse, Americany Economic Review 86, 408 - 424.y Ghirardato, P. and J. Katz, 2002, Indecision Theory: Quality of

Information and Voting Behavior, Working papery Christine Barbour and Gerald C. Wright, 2006, Keeping the

Republic: Power and Citizenship in American Politics, Was-hington, DC, CQ Press,

169

Apstinencija i partijska identifikacija

Sre}ko Mihailovi}Institut dru{tvenih nauka, Beograd

Apstinencija i partijskaidentifikacija

Sa`etakTema ovog rada je izborna apstinencija kao svesna i voljna

politi~ka odluka, a kao takva, ona, po pravilu, dolazi nakon kra}eili du`e partijske identifikacije. Ova apstinencija je jedan od ~etirioblika apstinencije (tu su jo{ i predpoliti~ka, situaciona i prinud-na). U radu se evidentira i analizira 15 tipova ove vrste apstinenci-je: apstinencija (=a.) kao "~istili{te", a. kao "ka`njavanje" stranke,a. kao rezultat labilne partijske identifikacije, a. kao rezultat slabepartijske identifikacije, a. kao rezultat jakog unakrsnog pritiska, a.kao reakcija na neostvarenu realizaciju raznih benefita, a. kao ne-gativna reakcija na stvaranje ili rasturanje politi~kih saveza, a. kaoreakcija na podele i frakcijske borbe unutar stranke, a. kao racio-nalna odluka, a. kao rezultat partijske odluke o bojkotu izbora, a.kao protest protiv (neefikasne) vladine politike, a. nakon privreme-ne partijske identifikacije u "revolucionarnom vremenu", a. kao re-zultat razvijanja jakog antistrana~kog stava, a. kao rezultat izrazitorazvijenog antiizbornog stava i apstinencija kao rezultat razvijanjajakog antipoliti~kog stava.

Klju~ne re~i: apstinencija, partijska identifikacija, politi~ka apsti-nencija, tipovi politi~ke apstinencije.

Izborno pona{anje je klju~ni pokazatelj odnosa gra|ana premadru{tvu u kojem ̀ ive, a posebno prema ure|enju i funkcionisanju tog

170


dru{tva1. Politi~ke stranke posreduju na relaciji gra|ani - dru{tvo, ~i-me (teorijski gledano) olak{avaju gra|anima svekoliku komunikacijusa ovim apstraktumom. U kvarenju (korupciji) dru{tvenih odnosa, po-liti~ke stranke nastoje da apsolutno poseduju sve prerogative gra|a-na, isto kao {to dràva nastoji da apsolutno zaposedne sve funkcijedru{tva. Tako, umesto centralne relacije gra|ani - dru{tvo, imamorelaciju politi~ke stranke - dràva, a umesto izbornog pona{anja cen-tralni fenomen postaje partijska identifikacija, tj. tip odnosa gra|anaprema politi~kim strankama. Tako imamo partologiju umesto psefolo-gije, a umesto pravih areala mo}i, zaposednute areale i zarobljeneizvorne nosioce mo}i. U finalu ove igre mo}i, partije zarobljavaju isamu dràvu i tako ostaju jedini mo}ni igra~i na politi~koj i socijalnojsceni. - U savremenom svetu, bez obzira na sve studije o slabljenjupoliti~kih stranaka, one su jedina mo}, a samo u pojedini zemljama,njima se na neki na~in pribliàvaju mediji (i javnost) vi{e kao osobenikontrolor nego kao generator politi~ki upotrebljive mo}i. - Druga jepri~a ko i {ta stoji iza mo}i politi~kih stranaka i medija.

Prava mo} je u rukama onih koji drè relevantne politi~ke strankei najva`nije medije. Stani{ta te mo}i nisu vidljiva, ona su zatamnjena iprekrivena brojnim koprenama. Bez rasvetljavanja i bez skidanja ve-lova mo}i, name}e nam se, kao ono najvidljivije, demokratija i demo-kratska procedura izbora onih koji }e nositi mo} na odre|eno vremei brojne regule same realizacije mo}i.

Izbori su procedura preko koje politi~ke stranke dolaze do legal-ne mo}i. Politi~ke stranke su organizacije ~ija je su{tina u stvaranju iusmeravanju izborne volje gra|ana, kako bi se stranke domogle iz-borne pobede ~ime sti~u vlast nad samom dràvom. Najjednostavni-je re~eno, vlast nad izbornom voljom gra|ana politi~kim strankamadonosi vlast nad dràvom i dru{tvom.

Politi~ke stranke, gotovo na bilo koji na~in, nastoje da pove}ajubroj svojih izbornih pristalica i da pove}aju izbornu apstinenciju uko-liko procene da im to odgovara. Ina~e, politi~kim strankama je lak{e

1 Endru Hejvud kaè da je glasanje "jedan od najbogatijih izvora podatakao odnosima izme|u pojedinaca, dru{tva i politike. Istraìvanjem nepo-znanica pona{anja bira~a, u prilici smo da nau~imo va`ne lekcije oprirodi politi~kog sistema, kao i da upoznamo proces dru{tvenih i poli-ti~kih promena." (2004: 453).

171


da manipuli{u izbornom orijentacijom nego izbornom apstinencijom,posebno kada je u pitanju apstinencija koja izraàva odre|eni politi~-ki stav (voljna politi~ka apstinencija).

Da bi prikrile prirodu svoje mo}i politi~ke stranke su od samogpo~etka i sve dok je to bilo mogu}e, isticale vrednosni (ideolo{ki,programski) karakter strana~kog okupljanja, odnosno strana~ke iden-tifikacije. Onda kada je za mnoge to postalo providno, u prvi plan seisti~e interesni karakter pristajanja uz stranke. Vrednosni i interesnimotivatori strana~kog okupljanja, odnosno motivatori strana~ke iden-tifikacije i barem doizborne lojalnosti prema strankama - i danas pred-stavljaju veoma va`ne ~inioce izbornog pona{anja. Me|utim, taj, par-tijskom identifikacijom posredovan, odnos gra|ana prema izborima,kao i samo (partijama posredovano) izborno pona{anje, biva sve ~e-{}e zamenjivan jednim drugim posrednikom - medijima. Naizgled,odnos izme|u gra|ana i izbora postaje direktniji, jer kao nema tustranaka, a ustvari, politi~ke stranke su po{le pre~icom, brìm i jed-nostavnijim putem. Pa, tako, umesto strana~ke identifikacije i sloè-nog odràvanja stalnog odnosa sa ~lanovima, simpatizerima i prista-{ama druge vrste, ide se na kratkotrajnu mobilizaciju izbornih prista-lica - uo~i samih izbora, u okviru predizborne kampanje.

Kao i sami ljudi, i organizacija i institucije nastoje da se prikaùboljim nego {to jesu. Tako politi~ku stranku vidimo kao umiljatogpredatora koji nastoji da prikaè samo svoju umiljatost i prikrije svojukrvolo~nost. Prikazivanje se razlikuje od stvarnosti. Prikazivanje (i tran-sponovanje stvarnih funkcija) ima instrumentalnu mo}, ono prikrivarealnost a isti~e ono {to privla~i i {to moè da nam obrazloì na{uprivu~enost. Program stranke vi{e zna~i ~lanovima i simpatizerimastranke, a znatno manje samoj stranci, tj. strana~kom vo|stvu. Zastrana~ko vo|stvo program je instrument pomo}u kojeg se privla~eglasovi, sredstvo koje se koristi u unutarstrana~kim obra~unima, ar-gument za javnost i, tek povremeno, grubi orijentir strana~ke politikei to samo onda kada treba prikriti stvarne motive ili ih nadomestitikada ih nema. Partijska identifikacija je instrument za drànje ~lanovai simpatizera na okupu, instrument koji olak{ava mobilizaciju pristali-ca, put koji olak{ava dolaènje do "sigurnih glasova"... Naravno, zasame partijske pristalice partijska identifikacija zna~i ne{to drugo ine{to {to je prili~no druk~ije u odnosu na funkcije, te identifikacijeprema shvatanju partijskog vo|stva. Sama partijska identifikacija niti

172


je ono {to ona zna~i partijskim pristalicama, niti je ono {to ona zna~ipartijskom vo|stvu; ona je, jednostavno, i jedno i drugo; partijskaidentifikacija ima dvostruku prirodu. Ona, jednima, posreduje politi~-ke ideale i realne politi~ke interese, kao i mogu}nost njihovog ostva-rivanja, a drugima, samo surovu politi~ku realnost i ostvarivanje prili~-no konkretnih interesa. U svakom slu~aju, re~ je o posredniku2.

Posredni~ki karakter partijske identifikacije zavaravao je i mnogenau~nike koji su se bavili psefologijom. Od samih po~etaka ove na-u~ne discipline (videti Mihailovi}, 1990), partijska identifikacija je shva-tana kao glavni samostalni ~inilac izborne orijentacije. Time se i{lo naruku partijama i njihovom prikrivanju stvarne prirode partijske identifi-kacije. Tako|e je to doprinosilo marginalizaciji stvarnih ~inilaca izbor-nog pona{anja, jer su istraìva~i naj~e{}e evidentirali samo ~iniocekoji direktno dejstvuju na izborno pona{anje, a ne i one koji delujupreko posrednika, tj. preko partijske identifikacije.

y y y

Razvoj javnosti dovodi do razotkrivanja stvarne prirode vredno-snih i interesnih motivatora partijske identifikacije, a time i same iden-tifikacije, a potom i medijske manipulacije radi stvaranja poèljnogodnosa prema izborima, kao i manipulacije samom izbornom orijen-tacijom. To razotkrivanje (ustvari, iznu|ena transparentnost) dovodido ~e{}eg ispoljavanja jednog novog fenomena, do izborne apsti-nencija kao svesne, voljne (a ponekad delom "instinktivne"3) poli-

2 Dug ìvot posrednika, dugo ostvarivanje funkcije posredni{tva, na krajudonosi i odre|ene samostalne funkcije datog posrednika. Kada dugo-trajna i ista partijska identifikacija postane deo porodi~ne tradicije, on-da data partijska identifikacija po~inje da deluje samostalno i ona tektada zaista postaje motiv odre|ene izborne orijentacije, klju~ni ~inilacizborne odluke. U svakom drugom slu~aju, ona je, tek, medijum prekokojeg se ispoljava dejstvo klase, etniciteta ili neke druge socijalne gru-pe ili nekog interesa, neke potrebe ili, tek, racionalne odluke.

3 "Imam ose}aj da ne treba da iza|em na izbore" kaè jedan na{ sagovor-nik u fokusgrupnoj diskusiji uo~i parlamentarnih izbora 2003. godine(osnovna {kola, "majstor op{te prakse" - zna sve da radi, a ni za {ta nije{kolovan). Svi poku{aji da se navede na detaljnije obja{njenje bili subezuspe{ni. O "ose}ajima se ne diskutuje", kaè on. I dalje, "Prosto,

173


ti~ke odluke. Gra|ani, strana~ki nezavisni gra|ani (Independent) i onikoji su na putu da to postanu (Thomas Harrison, 1997, govori i opolunezavisnim - semi-independent - gra|anima), kao i svi oni koji seiz raznih razloga distanciraju od politi~kih stranaka, ne}e da izlaze naizbore, jer smatraju (ili su na putu da po~nu tako da misle) da timepodràvaju postoje}i sistem manipulacije i sistem sveop{teg prikriva-nja stvarnog stanja stvari. - Upravo je ova, politi~ka, apstinencija pred-met ovog teksta. Ili, konkretnije (i pretencioznije), predmet ovog radaje ispitivanje tipova, karaktera i obima politi~ke apstinencije u Srbiji.

Apstinencija se, u krajnoj liniji, javlja u ~etiri vida: (1) predpoliti~kaapstinencija - apstinencija kao izraz nedospelosti do politike (ovdespada i ravnodu{nost prema politici); (2) situaciona apstinencija - ap-stinencija koja izraàva labilan, stalno promenljiv, zasi}en slu~ajnosti-ma, grani~ni odnos prema politici i partijama; re~ je o "me{ovitom",neodlu~nom odnosu, bez ~vrstog stava i iole definitivnijeg opredelje-nja ("mo`' da bidne, al' ne mora da zna~i); (3) prinudna apstinencija -apstinencija do koje dolazi zbog toga {to je gra|anin spre~en objek-tivnim razlozima da iza|e na izbore (bolest, slu`beni put, privremenoodsustvo iz mesta u kojem se glasa...) ili {to su tro{kovi izlaska prili~-no visoki (visoki putni tro{kovi dolaska u mesto u kojem moè da seglasa); i (4) politi~ka apstinencija - apstinencija koja izraàva odre|e-ni politi~ki ili vrednosni stav. - Oni gra|ani koji su predpoliti~ki apsti-nenti su, po pravilu, uvek apstinenti. Oni na izbore mogu da iza|usama pod jakim nagovorom ("Uzeti pod ruku, pa izvesti na izbore!").Ostala tri tipa apstinencije su, po pravilu, povremene (i/ili privremene)apstinencije.

Predmet na{eg teksta je samo specifi~an slu~aj politi~ke apsti-nencije, naj~e{}e kao oblika povremene i/ili privremene apstinenci-je, ali ponekad, i kao trajne apstinencije. Dakle, da li ~lanovi stranke

znam da ne treba da idem na glasanje", "Ne znam da kaèm samo toznam; da sam ne{to znao, ja bih zavr{io neki zanat!". Na istu iskrenu"nemo} obja{njenja", nailazio sam i prilikom nastojanja da ~ujem razlo-ge zbog kojih neki pojedinci glasaju za neke stranke: "Ose}am da suoni pravi"; "Znam da }e oni da urade ono {to ovi nisu mogli ili nisuhteli"... Ono {to je je jedino jasno, to je da ovi ljudi imaju stav, oni samonisu u stanju da ga obrazloè, a kada se to i desi, ispitiva~ nije siguranda to obrazloènje nije smi{ljeno tokom samog razgovora ili, eventual-no, da ga je sagovornik postao svestan tek tokom razgovora.

174


A (ili simpatizeri ili bilo koji drugi kojima je stranka A blià od drugih)uvek, kada su u fizi~koj mogu}nosti, glasaju za stranku A - ili pone-kad glasaju za stranku B, tj. bilo koju drugu ili apstiniraju? Da listrana~ki poistove}eni (tj. partijski identifikovani) gra|ani uvek gla-saju za svoju stranku ili se de{ava da u nekom trenutku glasaju zaneku drugu stranku, odnosno da apstiniraju? Da li su, u jednom tre-nutku, gra|ani koji su imali partijsku identifikaciju pre{li u trajne ap-stinente?

Pitanje se moè postaviti i obrnuto: da li apstinenti imaju nekiznak naklonosti prema nekoj stranci, ili je njihov neizlazak na izboreu potpunoj korelaciji sa odsustvom svesti o relevantnosti izbora ipostojanju politi~kih stranaka, kao i sa ravnodu{no{}u ili odbojno-{}u prema strankama i njihovim liderima. Tu je i pitanje: da li suaktuelni apstinenti nekada bili participanti i bili, ovako ili onako, stra-na~ki poistove}eni? Za koga su onda glasali i zbog ~ega ba{ za tustranku?

Do kraja pojednostavljeno, druga strana pitanja, koje je u fokusuna{eg interesovanja, glasi: Da li su apstinenti imali, ili sada imaju,pozitivnu vezu sa nekom politi~kom strankom, bilo da im je ta stran-ka bila, ili je sada, tek ne{to malo blià od bilo koje druge, odnosno,postoji li stranka kojoj su bili, ili su sada, potpuno lojalni. Ako se tode{ava, u kojima situacijama se to de{ava, odnosno za{to se to de-{ava? Koliko ~esto? Ako se to de{ava, da li to zna~i da se promenioodnos prema stranci A, sa stanovi{ta strana~kog poistove}enja? Dali svi strana~ki postove}eni izlaze na izbore?

y y y

Nema sumnje da politi~ke stranke imaju centralno mesto u motivi-sanju gra|ana za izlazak na izbore. Po pravilu, partijska identifikacijapodrazumeva u~e{}e na izborima i glasanje za partiju s kojom je datipojedinac poistove}en (tzv. normalno glasanje). Naravno, postoji jed-na margina u kojoj se stranke, tj. partijska identifikacija, javljaju kaoovakvi ili onakvi motivatori izborne apstinencije. Naravno da se po-stavlja pitanje {irine te margine. Evo nekih indicija. Sredinom 2005.godine, godinu i po dana nakon decembarskih izbora 2003. godine,pitali smo one koji su glasali na tim prethodnim izborima, za koga }eoni glasati na narednim parlamentarnim izborima. Ukupno 9% glasa-

175


~a iz 2003. je izjavilo da }e apstinirati (CeSID, JMS juli 2005)4. U istomistra`ivanju, utvr|eno je da 5% partijski identifikovanih punoletnih gra-|ana izjavljuje da }e apstinirati na narednim parlamentarnim izbori-ma.5

Unutar relacije partijska identifikacija - izborna apstinencija, mo`e-mo pretpostaviti i potom, empirijski pratiti u okviru jedne tipolo{keanalize, petnaest situacija razli~ite, i ne uvek odre|ene, u~estalosti.

1) Apstinencija kao "~istili{te"

Pojedini gra|ani napu{taju aktuelno strana~ko poistove}enje ilipo~inju da ga napu{taju (tj. partijska identifikacija iz odre|enih razlo-ga po~inje da slabi), pa pre izbornog opredeljenja za neku drugustranku, jedno vreme apstiniraju; ta privremena apstinencija je svoje-vrsno "~istili{te" u kojem se definitivno raskida sa jednom strana~komideologijom i prihvata druga (nije isklju~ena ni mogu}nost "povratka"stranci koja je "napu{tena"). Naravno, ne podrazumeva se nakon sva-kog napu{tanja jedne stranke, a pre prihvatanja druge - period apsti-nencije. Ono {to se tvrdi to je da je, po pravilu, potreban odre|eniprotok vremena izme|u napu{tanja jedne i prihvatanja druge stranke.Re~ je o vremenu za razmi{ljanje - "da se slegnu utisci" - pa makar tobio dokaz nama samima kako nismo napre~ac napustili jednu stran-ku i prihvatili drugu i/ili pokazivanje na{oj okolini kako nismo neo-zbiljni i kako smo zaista bili vezani za tu partiju koju napu{tamo, od-nosno, kako smo dobro razmislili pre nego {to smo prihvatili nekunovu. Stoga, ako je proteklo (po na{em ose}aju) dovoljno vremenanakon napu{tanja stranke, prihvati}e se nova i bez perioda "~i{}enjakroz apstinenciju", tj. bez apstinencije na prvim slede}im izborima (naprimer, ako se o napu{tanju date stranke po~ne razmi{ljati odmah pozavr{enim izborima) - ali to ve} nije tema ovog rada. Tako|e, nije

4 Razli~it je postotak najave apstinencije po izbornoj orijentaciji iz 2003.godine. Najvi{e je najavljenih apstinenata me|u glasa~ima DSS i SPO(po 15%), potom me|u glasa~ima DS i G17 plus (po 8%), a najmanjeme|u glasa~ima SRS (5%) i SPS (3%).

5 Gledano po politi~kim strankama, najve}i gubitak, prema ovim najavama,imali bi Pokret "Snaga Srbije" (15%) i DSS (12%), a potom SPS (9%) i DS(8%), dok bi najmanji gubitak imala SRS (6%).

176


tema ovog rada ni ona situacija kada se menja stranka u okviru istestrana~ke familije - ni tada, po pravilu, nema potrebe za vremenom"~i{}enja", tj. apstinencije.

Kvantitativna argumentacijaOd ukupnog broja Milo{evi}evih glasa~a 2000 godine na par-

lamentarnim izborima 2003. godine 38% je glasalo radikale, 32%za socijaliste6, 13% je glasalo za neke druge stranke, dok je 17%apstiniralo.

Od ukupnog broja Milo{evi}evih glasa~a 2000. godine, napredsedni~kim izborima 2002. godine, za Vojislava [e{elja je gla-salo 36%, za Vojislava Ko{tunicu 24%, za ostale kandidate 13%,dok je 27% apstiniralo.

Od ukupnog broja Milo{evi}evih glasa~a 2000. godine, napredsedni~kim izborima 2003. godine, za Tomislava Nikoli}a gla-salo je 48%, za ostale kandidate 17%, dok je 35% apstiniralo.

Od ukupnog broja Milo{evi}evih glasa~a iz 2000. godine sva-ki {esti (17%) je apstinirao i na predsedni~kim izborima 2002. i2003. godine i na parlamentarnim izborima 2003. godine. Oni su,najverovatnije, pre{li u stalne apstinente. (Podaci poti~u iz CeSID-ovog istraìvanja, JMS prole}e 2004.)

6 Ovde se nalazi jedan broj onih koji nisu hteli da kaù da su ipak glasali zaradikale ili da su apstinirali. Re~ je o glasa~ima koji su hteli da, barem uintervjuu, ostanu dosledni svom "izvornom" opredeljenju. Argumenteza ovu tvrdnju nalazimo u slede}im brojkama: Milo{evi} je na predsed-ni~kim izborima 2000. godine dobio 1.826.799 glasova; SPS je na de-cembarskim parlamentarnim izborima 2000. godine dobila 516.326 gla-sova, a na parlamentarnim izborima u 2003. godini - 291.341 glas. Daje na parlamentarnim izborima 2003. godina za SPS zaista glasalatre}ina Milo{evi}evih glasa~a iz 2000. godine, onda bi SPS osvojiladuplo vi{e glasova (tj. oko 585.000) nego {to je ina~e osvojila. Nemasumnje da je, ipak, svaki drugi u toj tre}ini, koja je, navodno, ostalalojalna Milo{evi}u, ipak glasao za radikale ili oti{ao u apstinenciju.

Prelomni dru{tveni doga|aju najvi{e uti~u na napu{tanje stranaka"gubitnica" u tim doga|ajima i prilaènje strankama "dobitnicama" utim doga|ajima. Fakti~ki, jedan broj gra|ana ulazi u apstinenciju (u

177


"~istili{te") - privremeno ili zauvek, a drugi izlazi iz apstinencije (privre-mene ili trajnije). Bilo bi logi~no da je ova pojava vidljiva, u kvantita-tivnom smislu, na prvi pogled preko broja iza{lih na izbore. Me|utim,zbog mogu}eg potiranja broja onih koji ulaze u period apstinencije ionih koji iz njega izlaze, broj izbornih participanata ostaje isti, iako seiza njega kriju tektonske dru{tvene promene. Ipak, smatram da semoè tvrditi da izbore, koji finaliziraju prelomnu dru{tvenu promenu,karakteri{e izlazak iz apstinencije ("pobednici" se ogla{avaju), a prveslede}e izbore - ulazak u apstinenciju (reakcija "gubitnika" - njima jepotrebno vreme da konstatuju svoje "gubitni{tvo").

2) Apstinencija kao "ka`njavanje" stranke

Pojedini gra|ani zadràvaju postoje}u partijsku identifikaciju (mo-`da na istom, a mo`da na ne{to slabijem nivou), a ipak, iz nekihrazloga, glasaju za neku drugu stranku ili apstiniraju. Re~ je o racio-nalnoj ili emocionalnoj reakciji na neki aspekt strana~ke politike (nakadrovsku politiku stranke, na primer), na neku novinu u politici stran-ke, na programski zaokret stranke s kojom je dati pojedinac do tadabio poistove}en ("To nisu smeli da urade!"). Pritom, moè da bude upitanju jedan razlog, a mogu da budu nekoliko razloga; povod moèda bude neki stvarni aspekt strana~kog delovanja, moè da budene{to {to se pripisuje stranci, a moè da bude i jedno i drugo. Demo-kratska stranka je uo~i parlamentarnih izbora 2003. godine bila u pro-blemu zbog "Bodrumske afere", a bila joj je pripisana i "korupciona-{ka afera". U svakom slu~aju, njen tada{nji izborni rezultat je bio znat-no ispod rejtinga koje je stranka imala pre ovih stvarnih ili pripisanihafera, a znatno manji i u odnosu na izbore 2007. godine. Nema sum-nje da se 2003. jedan broj pristalica ove stranke uzdrào od glasanja{to je bila reakcije na (trenutni) "afera{ki" imid` Demokratske stranke.

Do rastajanja sa strankom nekada dolazi nakon ozbiljnog promi-{ljanju, a nekada je u pitanju tek "trenutna ljutnja", "osveta" stranci.Re~ je, u svakom slu~aju, o jednokratnoj apstinenciji, svojevrsnoj pa-uzi u punoj lojalnosti prema stranci. Na neki na~in, dati pojedinac je idalje vezan za stranku, ali je stranka "ka`njena" uskra}ivanjem glasana jednim izborima.

Ovde ~ovek ho}e da pokaè sebi i prikaè drugima - politi~kuozbiljnost i racionalnost; ho}e da pokaè kako nije slepi sledbenik,

178


fanati~ni zaljubljenik, ve} da najozbiljnije razmatra konsekvence ne-kog fenomena koje su, po njegovom mi{ljenju ili mnjenju javnosti sakoje on podràva, negativnog karaktera. On to ~ini ~ak i onda kada

je odluka doneta u ljutnji, u besu - i tada se odluka prikazuje kaoracionalna i najozbiljnije promi{ljena (~ovek kaè "Ja drìm do re~i", apotom domi{lja razloge kako bi ostao pri re~i).

3) Apstinencija kao rezultat labilne partijskeidentifikacije

Pojedini gra|ani nemaju stabilnu partijsku identifikaciju (stalno jemenjaju), a onda, po pravilu, nemaju ni stabilan odnos prema izlaskuna izbore - pa nekad iza|u, a nekad ne iza|u. Me|utim, treba prime-titi da je u poslednjih 15 godina na pet odrànih izbora broj apstine-nata relativno stabilan i kre}e se izme|u 39 i 43%; oscilacije u brojuapstinenata bile su znatne jedino na po~etku vi{estrana~kog izbor-nog ciklusa, tj. u periodu 1990-1993. kada su odràna tri izbora, aapstinencija se kretala izme|u 29 i 39% (videti Tabelu 1).

Labilnost partijske identifikacije ne podrazumeva uvek nizak inten-zitet identifikacije. Ona moè da bude i veoma jaka, ali nestabilna;jednom je u pitanju jedna stranka, drugi put druga; jednom se iza|ena izbore, drugi put ne ("Kako mi se ukaè"; "Mo`' da bidne, al' nemora da zna~i!".) Treba da se poklope dve faze da bi ovaj gra|aniniza{ao na izbore - vreme vezanosti za neku stranku i vreme odràva-

Kvantitativna argumentacijaNajve}i broj javnomnjenskih istraìvanja, od prole}a 2002. go-

dine do ubistva Zorana \in|i}a, pokazivao je izbornu prednost DSu odnosu na DSS i to u odnosu od 1 prema 0,57 do 1 prema 0,86(zavisno od istraìvanja). Rezultati parlamentarnih izbora od 28.decembra 2003. godine, pak, daju odnos od 1 prema 1,41 u koristDSS. Smatram da je ova promena, u prvom redu, rezultat uspe{nekampanje koje su DSS i satelitske stranke vodile protiv DS (bezobzira koliko je kampanja bila utemeljena na stvarnim, a koliko naizmi{ljenim ~injenicama). U svakom slu~aju, brojnim pristalicamaDS bilo je "ispod ~asti" da glasaju za "svoju" stranku!

179


nja izbora. Ustvari, kad god je na delu izborni promiskuitet (nlat. pro-miscuitas), onda postoji zbrka i oko ne/izlaska na izbore: kao {tomoè da se jednom glasa za jednu stranku, a drugi put za drugu,tako se moè jednom iza}i na izbore a drugi put ne.

Jedan od oblika labilnog strana~kog poistove}enja koji moè daproizvede apstinenciju, jeste podeljena lojalnost slabog intenzitetaizme|u dve ili vi{e stranaka.

Tabela 1. Kretanje apstinencije 2000-2007. godina(izvor podataka: CeSID, 2007)

Godina izbora Broj apstinenata Postotak apstinenata

1990. 2.005.863 29

1992. 2.051.284 30

1993. 2.709.949 39

1997. 3.071.306 43

2000. 2.756.686 42

2003. 2.685.979 41

2007. 2.620.265 39

Ukupno uzev, najmanje milion punoletnih gra|ana ima promenljivodnos prema izlasku na izbore, nekad iza|e, a nekad ne iza|e; onisu povremeni apstinenti!

4) Apstinencija kao rezultat slabe partijske identifikacije

Pojedini gra|ani imaju veoma slabu partijsku identifikaciju koja ihne motivi{e dovoljno za izlazak na izbore - pa nekad iza|u, nekad neiza|u. Svaki ~etrnaesti ispitanik u jednom istraìvanju kaè da glasaslu~ajno (CeSID, JMS, 2b, novembar 2004). Da bi iza{li na izbore, ovegra|ane treba dodatno motivisati, {to se obi~no radi u okviru prediz-borne kampanje7. Ova kategorija gra|ana ima centralno mesto u sva-koj dobro osmi{ljenoj predizbornoj kampanji.

7 Ima stranaka koje su manje-vi{e stalno u kampanji ja~anja slabe partijskeidentifikacije. Na primer, Radikali su ~etiri meseca nakon parlamentar-nih izbora u januaru 2007. godine, a pre nego {to je odre|en terminodràvanja lokalnih ili predsedni~kih izbora, imali kampanju utvr|iva-nja "sigurnih glasova".

180


Izborna apstinencija, isto kao i izborna participacija, ovde su pro-izvod raznih slu~ajnosti ("Po{'o sam da glasam, nije da nisam. Sret-nem Milinka, i on po{'o. Usput nam kafan~e, svratimo na ~a{u, nasefte. Sve mislimo ima vremena, kad ono pono}!").

U javnomnjenskim istra`ivanjima izme|u dva izborna ciklusa, ovegra|ane identifikujemo kao one koji imaju slabu partijsku identifikaci-ju, i pritom, tvrde da jo{ ne znaju da li }e iza}i na izbore, a nalazimoih ~ak i me|u onima koji izjavljuju da }e iza}i na izbore, ali da jo{ neznaju za koga }e da glasaju. (Oni, ako u me|uvremenu ne budu do-datno motivisani, na kraju i ne iza|u na izbore, jer ne mogu da seodlu~e za koga da glasaju.)

Zavisno od udaljenosti od prethodnih, odnosno, od blizine budu-}ih izbora, kre}e se postotak jako, osrednje i slabo partijski identifi-kovanih. Na primeru vremena izme|u parlamentarnih izbora u decem-bru 2003. i parlamentarnih izbora u januaru 2007. godine, prema serijiistra`ivanja koja je obavio CeSID (videti Tabelu 2), postotak jako iden-tifikovanih kre}e se izme|u 9 i 12%, postotak osrednje identifikovanihizme|u 20 i 32%, a postotak slabo identifikovanih kre}e se izme|u 14i 22%. Postotak identifikovanih se razlikuje od vremena do vremena,zavisno od udaljenosti izbora, ~ak i za 20%.

181


Tabela 2. Odnos prema politi~kim strankama?(Izvor: CeSID, istraìvanja 2004-2006)

mart2004.

jul2005.

novem-bar 2005

april2006.

decem-bar 2006.

^lan jedne stranke 12 11 9 9 12

Simpatizer jednestranke 32 28 26 20 26

Jedna stranka mi jemalo blià od drugih 22 15 14 17 16

Partijska identifikacija 66 54 49 46 54

Ravnodu{an premastrankama

19 26 29 32 24

Ne podnosi stranke 7 10 12 12 14

Ne moè da proceni,ne zna

8 10 10 10 8

Ravnodu{nost iodbojnost premastrankama

34 46 51 54 46

Ukupno 100 100 100 100 100

5) Unakrsni pritisak - apstinencija kao rezultat jakogunakrsnog pritiska

Jak problemski pristup izborima moè da dovede do promenljivepartijske identifikacije i promenljivog odnosa prema izborima. Re~ jeo jakom unakrsnom pritisku sa rezultantom nula, npr: strana~ka iden-tifikacija koja se ne podudara sa vezano{}u za re{avanje odre|enogproblema, koje predlaè neka druga stranka, ili pojava potpunograskoraka izme|u liderske i strana~ke vezanosti. Ovde je ~esto re~ osukobu izme|u emocionalnog i racionalnog, koji se "razre{ava" tako{to se izbegne stvarno razre{enje time {to se apstinira od situacijekoja predstavlja realni izbor izme|u te dve opcije.

Po pravilu, kod stranaka s kojima se gra|ani identifikuju na domi-nantno emocionalnoj osnovi nalazimo veoma malo onih koji ne}eiza}i na izbore (i glasati za svoje), dok kod dominacije racionalnemotivacije za identifikaciju sa datom strankom, nalazimo znatan broj

182


onih koji, iako su partijski identifikovani, ipak izjavljuju da ne}e iza}ina izbore ili da se dvoume oko izlaska. U predizbornim istraìvanji-ma, kod stranaka prema kojima gra|ani imaju na emocijama zasno-vanu realnost nalazimo desetinu onih koji pokazuju odre|enu uzdrà-nost (dvoume se oko izlaska na izbore ili izjavljuju da ne}e iza}i) -primer, radikali. Na drugoj strani, kod onih stranaka prema kojimagra|ani imaju racionalno zasnovanu lojalnost, izborna uzdrànost ide~ak i do polovine partijski identifikovanih - primer, srpske demokrate,ponekad.

6) Apstinencija kao reakcija na neostvarenu realizacijuraznih benefita

Politi~ke stranke su za jedan broj ljudi put politi~ke i socijalnepromocije. U~e{}em u radu politi~kih stranaka dolazi se i do brojnihrazli~itih benefita, pogotovo u partokratskom sistemu8. U toku pripre-ma predizborne kampanje i u samoj kampanji, javljaju su mnogo am-bicije i interesi strana~kih aktivista (pa i simpatizera) koji su vezani zarazne izborne kandidature9. Jo{ ~e{}e se, verovatno, javljaju posti-zborne ambicije vezane za zauzimanje raznih poloàja (rukovode}amesta u javnim preduze}ima, mesta u upravnim odborima i sl.) kojisu "pripali" stranci kao "izborni plen"10. Nezadovoljenje ambicija, od-

8 "Partokratija je oblik (i put) pove}anja mo}i uèg partijskog vo|stva nadsvim partijskim akterima i nad "kupljenim" nestrana~kim ljudima. Dava-nje i ostajanje na poloàju, pravljenje karijere, gotovo celokupna radnasudbina u datom trenutku - za relativno mnogo ljudi - zavisi od togpartijskog vrha. Partijski vrh ih "drì u {aci", a oni su pristali (izabrali) da"budu u {aci". Ne treba, pritom, zaboraviti da, pored partijskog vrha, u"centrali" postoje partijski vrhovi na "na lokalu", tako da nije mali broj"zavisnika" ni kod partije sa tek nekoliko mesta u parlamentu ukoliko odnje zavisi koalicija." (Mihailovi}, 2006).

9 U intervjuu Bojanu Bibliji ("Politika", 10. maj 2006) Goran Paunovi}, u tovreme ~lan Predsedni{tva G17 plus, kaè: "Imamo u stranci ljude koji,preko nje, èle da do|u do raznih privilegija i unosnih poslova. Mi smoprivukli upravo ljude koji kroz politiku èle da ostvare li~nu korist, agurnuli u stranu one koji su poku{avali da ostvare korist za sve gra|aneSrbije."

10 Na otvoreno pitanje: {ta u praksi najvi{e uti~e na izbor rukovodilaca uop{tini i u javnim preduze}ima i kulturnim i obrazovnim ustanovama ~ijise rukovodioci biraju na nivou op{tine, strana~ku pripadnost i koalicio-

183


nosno interesa ~ije je zadovoljenje dati pojedinac o~ekivao od stran-ke, mogu dovesti do raznovrsnih negativnih reakcija prema stranci.Jedna od tih reakcija moè da bude apstinencija, iako je mo`da ~e-{}a reakcija prelazak u drugu stranku i vezivanje ambicija za novusredinu. U svakom slu~aju, treba imati na umu nalaz iz jednog CeSID-ovog istraìvanja (JMS, 2b, novembar 2004), po kojem, svaki petipunoletni gra|anin tvrdi da svoj glas daje onoj stranci za koju verujeda "omogu}ava bolji poloàj, ve}u zaradu, neku olak{icu ili nekudrugu li~nu korist za mene".

7) Apstinencija kao negativna reakcija na stvaranje ilirasturanje politi~kih saveza

Neprihvatanje, tj. negativan odnos pristalica stranke A prema stranciB s kojom je stranka A sklopila predizborni politi~ki savez (tj. napra-vila koaliciju), moè da dovede do apstinencije. Do negativnog siner-getskog efekta ~e{}e dolazi u slu~aju "naprasnih" koalicija, nego ko-alicija koje se dugo pripremaju i u ~ijoj pripremi u~estvuju ~lanovi isimpatizeri stranaka koje ulaze u koaliciju11.

Tako|e, i rasturanje politi~kog saveza prema kojem je dati pojedi-nac bio lojalan, moè da proizvede apstinenciju. Dobra ilustracijaovog slu~aja je apstinencija na parlamentarnim izborima 2003. godi-ne jednog broja pristalica DOS-a. Re~ je o onima koji su se do zad-njeg trena nadali da }e se barem neki "skra}eni" DOS pojaviti naizborima.

Testiranje strana~kih pristalica na odre|ene predizborne koalicije,u prole}e 2006, koje su pominjane u javnosti ali koje nisu bile pred-met unutarpartijskih rasprava, pokazuje znatnu uzdrànost pristalica

ne dogovore navelo je 73% op{tinskih rukovodilaca, 78% rukovodilacajavnih preduze}a i 82% rukovodilaca iz dru{tvenih delatnosti, odnosno,gledano u celini, 77% ispitanika. S obzirom da je ovde re~ o uvidu "izprve ruke" ne treba sumnjati u odgovore na{ih ispitanika. (Izvor: CeSIDJMS 1/03.)

11 Zanimljivo je koliko na{e politi~ke stranke zanemaruju mnjenje ~lanovai simpatizera stranke prema stvaranju ili nestvaranju koalicija. Odluka okoaliciji se shvata isklju~ivo kao stvar strana~kog vo|stva, a tek posklopljenoj koaliciji, ulazi se u njeno obrazloènje i traènje podr{ke odsvojih pristalica.

184


pojedinih stranaka, ali i spremnost nekih drugih da podrè "predloè-ne" koalicije (videti podatke u Tabeli 3). U stvari, nijedna od ~etiritestirane predizborne koalicije ne bi pro{la bez znatnih gubitaka, osimpredizborne koalicije SRS i SPS koja bi pro{la bez ve}ih gubitakapristalica SPS; sa radikalima stvar stoji druk~ije. Naravno, ovde trebadati dve napomene. Jedna se odnosi na ~injenicu da bi gubitak me-|u strana~kim pristalicama mogao da bude nadokna|en prilivom gla-sova od pristalica nekih drugih stranaka ili iz apstinentskog rezervoa-ra. Druga napomena je jo{ va`nija i odnosi se na ~injenicu da su ovdetestirane, za datu koaliciju "nepripremljene", strana~ke pristalice. Dru-gim re~ima, moè se o~ekivati da }e se smanjiti broj protivnika koa-licije nakon unutarpartijske rasprave o koaliciji ili, barem, nakon stavadate partije o predloènoj koaliciji. - U svakom slu~aju, ovde navede-ni podaci govore o tome da je svaka, me|u pristalicama nepripre-mljena, koalicija prili~no rizi~na, jer vodi ka gubitku sigurnih glasovakoje je te{ko nadoknaditi iz drugih izvora. Tako i dve najprihva}enijekoalicije me|u onima koje su testirane u ovom istraìvanju CeSID-a iz2006. godine, SRS i SPS, odnosno DS i DSS ukazuju da i porednjihovog ve}inskog prihvatanja, vodi ka zanemarljivom gubitku gla-sova i pove}anju izborne apstinencije.

185


Tabela 3. Mnjenje strana~kih pristalica, tj. partijski identifikovaniho izlasku na izbore u slu~aju stvaranja odre|enih predizbornih

koalicija u koje bi bile uklju~ene njihove stranke(Izvor: CeSID, JMS - 4/06 - prole}e 2006)

Pristalice...Ne (sigurno

ili verovatno) Ne znaDa (sigurno

ili verovatno) Ukupno

Da li biste na slede}im izborima glasaliza predizbornu koaliciju SRS i SPS (u %)

SRS 25 5 70 100

SPS 5 2 93 100

Da li biste na slede}im izborima glasaliza predizbornu koaliciju SRS i DSS (u %)

SRS 46 6 48 100

DSS 60 8 32 100

Da li biste na slede}im izborima glasaliza predizbornu koaliciju SRS, SPS i DSS (u %)

SRS 49 7 44 100

DSS 77 7 16 100

SPS 31 5 64 100

Da li biste na slede}im izborima glasali za predizbornu koaliciju DS i DSS (u %)

DS 27 6 67 100

DSS 29 13 58 100

8) Apstinencija kao reakcija na podele i frakcijske borbeunutar stranke

Pojedinac, nezadovoljan rasturom stranke s kojom se poistove}u-je mo`e da reaguje tako {to ne}e iza}i na izbore "jer za 'moje' vi{e nemogu, a za druge ne}u!". Jedni su nezadovoljni o{trinom postupanjaprema frakciji, drugi "mekim nastupom" prema "izdajnicima", tre}i suogor~eni zbog slabljenja stranke... Jedino je izvesno da me|u prista-licama "otcepljenja" ne}e biti apstinenata, oni su prekaljeni u borbi zaotcepljenje podigli do maksimuma svoju lojalnost novoj stranci.

186


Primeri za ovaj tip apstinencije mogu se prona}i u izbornim istori-jama Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove (videti Tabelu4).

Tabela 4. Broj osvojenih glasova na parlamentarnim izborima -Srpski pokret obnove, 2000-2007. godina

(Izvor podataka: CeSID, 2007)

Godina izbora Broj osvojenihglasova Napomene

1990. 794.786 Samostalan izlazak na izbore

1992. 791.831 U okviru DEPOS-a - SPO stoèrnastranka

1993. 715.564 U okviru DEPOS-a - SPO stoèrnastranka

1997. 793.988 Samostalan izlazak SPO - DS bojkotujeizbore

2000. 141.401 SPO odbio ulazak u DOS

2003. 293.082 SPO u koaliciji sa Novom Srbijom

2007. 134.147 Samostalan izlazak na izbore

9) Sumnja u izbornu mo} "svoje" stranke - apstinencijakao racionalna odluka

Partijska identifikacija sa strankom koja ne izlazi na izbore ili sapartijom male izborne mo}i, za koju je izvesno da ne}e pro}i izbornicenzus ili bar nije sigurno da }e u tome uspeti ~esto dovodi do apsti-nencije. "Moja stranka nema nikakvih {ansi (ili, ne pojavljuje se na iz-borima), pa {to da izlazim na izbore". U jednom istraìvanju CeSID-a iz2004. godine (JMS, 2b, novembar), na|eno je da ~ak 44% ispitanikanikada ne bi glasalo za neku malu stranku upravo zbog toga {to sutakvim strankama izborne {anse male ili nikakve. Do ove situacije,ina~e, ne dolazi onda kada gra|anin ima drugi izbor, tj. ukoliko imajo{ neku stranku koja mu je bliska a istovremeno i izborno relevantna.

Druga strana ovog fenomena je izborni defetizam u slu~aju velikihstranaka ili koalicija. Kod njih se "kriti~na ta~ka" pomera sa cenzusana izbornu pobedu. Drugim re~ima, razlog za apstinenciju se ne nala-

187


zi u u pretpostavljenom ostajanju date stranke ispod cenzusa, ve} upretpostavljenom neostvarenju izborne pobede.

Na primer, neposredno uo~i predsedni~kih izbora u septembru2000. godine, javila se prili~na sumnja u mogu}nost pobede DOS-ovog kandidata Vojislava Ko{tunice, a uz to je, skupa ili paralelno,i{la i/ili neverica da }e Slobodan Milo{evi} oti}i sa vlasti i ako izgubiizbore. To je navelo jedan broj gra|ana (a re~ je o relevantnom broju)da posumnja u svrsishodnost izlaska na izbore, pa se tako najavljiva-lo odustajanje od planiranog izlaska. Izborna apstinencija je postaja-la verovatnijom od izborne participacije12: "[to ja da gubim vreme kad}e sve ostati isto". Ipak, samo skretanje pa`nje na ovu pojavu od stra-ne istraìva~a, uticalo je da se u zavr{nici kampanje predupredi naja-vljivana apstinencija.

10) Bojkot izbora - apstinencija kao rezultat partijskeodluke o bojkotu izbora

Gra|ani, pristalice odre|ene stranke, po pravilu, slede strana~kuodluku o bojkotu izbora, pa tako postaju apstinenti (iako se, mo`da,ne slaù s tom odlukom, oni, naj~e{}e zbog lojalnosti prema stranci,apstiniraju)13. U na{oj kratkoj savremenoj pluralisti~koj praksi postojinekoliko primera bojkota izbora. Tako Demokratska stranka bojkotu-je parlamentarne izbore 1997. godine14, a tu je i bojkot izbora od

12 U ovom kontekstu, postaje zna~ajno stvaranje fame o izbornom pobedni-ku. Tako stvaranje pobedni~ke euforije pre samih izbora ima motivacio-no dejstvo na slabo lojalne pristalice stranke, na obeshrabrivanje pro-tivnika, pa i na motivisanje onih koji glasaju za pobednika. Upravo se izovog konteksta traè i nalaze argumenti protiv objavljivanja rezultatapredizbornih istraìvanja. Tvrdi se, naime, da }e istraìva~ka najavaizbornog pobednika uticati na opredeljenje jo{ neopredeljenih, pa takoi doprineti pobedi onog ko je najavljen ("proro~anstvo koje se samoo-stvaruje").

13 Naravno, postoje i one strana~ke pristalice ~ija lojalnost stranci nije bilatolika da idu protiv svog mi{ljenja o potrebi izlaska na izbore. Oni izlazena izbore i glasaju za neku stranku iz strana~ke familije.

14 Na sajtu Demokratske stranke pi{e da je "antiizborna kampanja" uspela"jer na izbore nije iza{lo 50% bira~a. Reìm je, naravno, objavio da je naizbore iza{lo vi{e od 56 odsto bira~a, ali to je bila potpuna la` koja sepotvrdila u drugom krugu predsedni~kih izbora koji su propali zbogmalog odziva bira~a".

188


strane etni~kih partija (albanske partije ~ak na svim izborima, osimposlednjih).

11) Za ili protiv vlade - apstinencija kao protest protiv(neefikasne) vladine politike

Jedan broj gra|ana ili glasa za stranku koja je do izbora bila navlasti ili ne izlazi na izbore. Umesto (prave) partijske identifikacije15 tunalazimo "oro~enu i uslovljenu podr{ku" partiji na vlasti (ili glavnojpartiji vladaju}e koalicije). Nezadovoljstvo vladinom politikom pod-razumeva apstinenciju, a zadovoljstvo - izbornu participaciju. Ovi gra-|ani svoj glas shvataju kao neku vrstu ̀ etona koji je u njihovom pose-du i prema kojem oni imaju tipi~an "vlasni~ki odnos", kao prema ne-~emu {to je njihovo i {to oni mogu da daju ili ne daju. ("A {to bi imdao kad su radili tako kako su radili!". "Ja njima da dam glas, a onimeni ni{ta!") Ovde se ne glasa na osnovu o~ekivanja da }e ta i tastranka raditi tako i tako, ve} na osnovu procenjenog u~inka vladekoju je ta stranka postavila; dakle, ne na osnovu pretpostavljene bu-du}nosti, ve} na osnovu prethodnog rada16. Gra|ani sa ovakvim ti-pom izborne motivacije pobudu za izlazak na izbore ne nalaze u onomuobi~ajenom "Mi }emo uraditi to i to", ve} u onome "Mi smo uradili toi to". Za njih je pro{li rad zaloga za budu}i rad. Oni budu}i rad proce-njuju na osnovu pro{log rada, a ne na osnovu golog obe}anja odobrom radu. Nema sumnje da je ovde re~ o prili~no specifi~nomvidu interesnog, racionalnog glasanja.

15 Ovde se, uslovno, mo`e govoriti o identifikaciji sa partijom na vlasti isamo dok je data partija na vlasti. Sa promenom partije na vlasti, menjase i identifikacija. Identifikacija se potvr|uje na izborima ukoliko datigra|anin pozitivno ocenjuje partijsku, tj. vladinu politiku. U slu~aju ne-gativne ocene, nastupa apstinencija, sve dok se ne proveri novoizabra-na vlast, tj. nova partija na vlasti.

16 Ovaj tip odnosa prema izborima i strankama koje izlaze na izbore naosoben na~in potvr|uje anegdota koja se vezuje za Vuka Dra{kovi}a.On je, naime, na nekom predizbornom skupu u nekom selu, pobu|enslaganjem prisutnih sa njegovom predizbornom pri~om, zapitao jed-nog od prisutnih: "Pa za{to, onda, ne glasa{ za mene?". Dobio je karak-teristi~an odgovor. "Glasa}u za tebe kad bude{ bio na vlasti!". Poenta jeu glasanju za vlast koja je bila dobra: dakle prvo treba biti dobar, paonda o~ekivati glas.

189


12) Apstinencija nakon privremene partijskeidentifikacije u "revolucionarnom vremenu"

"Postrevolucionarna" apstinencija je apstinencija onih koji izlazesamo na prelomne izbore, izbore klju~nih odluka - na primer, na izbo-re 1990. ili 2000. godine - a nakon toga apstiniraju. Tako, recimo, naparlamentarne izbore 2003. godine nije iza{lo 37% onih koji su 2000.godine glasali za Ko{tunicu (podaci iz CeSID, JMS prole}e 2004).

13) Departizacija - apstinencija kao rezultat razvijanjajakog antistrana~kog stava

Slabljenje i napu{tanje strana~kog poistove}enja, uz postepenojavljanje antistrana~kog raspoloènja17 i postupno razvijanje antistra-na~kog stava koji na odre|enom nivou intenziteta vodi u apstinenci-ju.

Ovde ubrajam i one gra|ane koji se, kad izlaze na izbore i glasaju,rukovode idejom izbora "najmanje lo{e stranke" (logika najmanjegzla - lesser evil). Njima se de{ava da u odre|enom trenutku ne moguda prona|u "najmanje lo{u stranku", jer su im sve podjednako lo{e;oni tada apstiniraju.

14) Apstinencija kao rezultat izrazito razvijenogantiizbornog stava

Biv{i ili novi monisti, antipluralisti, monarhisti, ljubitelji raznih dikta-tura, privrènici jedne partije i jednog vo|e, jednom re~ju, svi oni kojise konceptualno protive vi{estrana~kim izborima, po pravilu, ne izla-

17 Klju~no stanovi{te u~esnika fokusa je nepoverenje u partije, kako one navlasti, tako i one u opoziciji. To nepoverenje (koje je klju~ni razlog zanjihovu apstinenciju) ogleda se u nepoverenju u sposobnost (mental-nu, moralnu) i objektivnu mogu}nost doma}ih politi~kih partija da klju~-ne probleme dru{tva re{e, kao i nepoverenju u èlju i spremnost da sesa tim problemima uhvate u ko{tac. Kao dominantna ose}anja kod ovegrupe, mogla su se zapaziti: àljenje, ose}aj bespomo}nosti, ljutnja."(Istraìvanje CeSID-a, fokus grupa apstinenata, op{tina Vra~ar - Beo-grad - 10. avgust 2005. - moderator Ivana Radi}.

190


ze na izbore ili izlaze samo u tzv. prelomnim trenucima kada im izgle-da mogu}no da njihova opcija do|e do izraàja.

Tu je biv{i ~lan SK koji nije hteo da se preregistruje u SPS, niti dau|e u neku novu komunisti~ku partiju, a i onaj koji je u{ao u neku odnovokomponovanih levi~arskih partija i brzo iza{ao prikloniv{i se ap-stinenciji kao njemu najbliòj opciji. Tu je monarhista koji je u trenutkupoverovao da se ta i ta partija zaista zalaè za monarhiju, da bi nakonprvih narednih izbora ponovo oti{ao u apstinenciju - da ~eka pravupriliku. Tu je i onaj koji ~eka "novog Tita" i kojem se u~inilo 1990. daje neko na vidiku, brzo se uverio da je re~ o prikazi i povukao se uilegalu apstinencije. Ovde su i svi zakleti protivnici vi{epartizma kojisu glasali sve dotle dok se na izbornoj listi pojavljivao samo jedankandidat i dok se mogao birati samo taj jedan...

Tabela 5. Izlazak na naredne parlamentarne izbore i vrednosniodnos prema izborima - u %

(Izvor: CeSID, 2002)

Vrednosni odnos premaizborima

Iza}i }e naizbore

Ne}e iza}i Ukupno

Negativan 41 59 100

Neutralan 60 40 100

Pozitivan 85 15 100

Ispitanici koji imaju negativan odnos prema izborima ~etiri puta~e{}e apstiniraju nego oni koji imaju pozitivan odnos prema izbori-ma. Negativan odnos prema izborima verovatno nije nuàn uslov zaapstinenciju, ali je, ponekad, dovoljan uslov.

191


15) Depolitizacija - apstinencija kao rezultat razvijanjajakog antipoliti~kog stava

Ovde nalazimo gra|ane koji su "digli ruke od politike", koji su "sitisvega" - i lidera, i stranke, i politike.18 Oni, stoga, ne vide nikakvusvrhu u izlasku na izbore i glasanju za neku stranku. Ove gra|anekarakteri{e op{ta razo~aranost u svet politike iz raznih razloga. Naprimer: politi~ari se ne drè obe}anja datih u izbornoj kampanji, "sveje to go lopov", glasanje ni~emu ne sluì, jer politi~ari vi{e nemajuprave mo}i... Depolitizacija je izraz ose}aja potpune politi~ke nemo-}i, a apstinencija depolitizovanih je pokazatelj uverenja da glas da-tog pojedinca ne zna~i ni{ta i da ne doprinosi bilo ~emu. - U predno-vogodi{njem javnomnjenskom istraìvanju (decembar, 2006.), na{aosam da petina apstinenata (na prvim slede}im izborima) svoju name-ravanu apstinenciju obja{njavaju time {to su "siti politike i politi~ara".

18 "U fokusgrupnoj diskusiji, izraèna je velika skepsa prema mogu}nostipoliti~kih aktera u Srbiji da i{ta u~ine sa va`nim dru{tvenim pitanjima.Uo~ljiv je izraziti nesklad izme|u èljene i o~ekivane brzine re{avanjatih pitanja. Petooktobarska energija i te`nja ka promenama koja ih jedovela pred glasa~ku kutiju 2000. kod ovih mladih gra|ana, u ovomtrenutku, nije primetna." (Istraìvanje CeSID-a, fokus grupa apstinena-ta, op{tina Pan~evo - 14. septembar 2005. - moderator Njego{ Manojlo-vi})

192


Literatura

y Antoni}, Slobodan. 2004. "Strana~ko poistove}enje - slu~ajSrbije". Sociolo{ki pregled. vol. 39, br. 2, str. 123-151.

y Farell, David. 2001. Electoral Systems. A Comparative Intro-duction. New York: Palgrave.

y Goati, Vladimir. 2001. Izbori u SRJ od 1990. do 1998. Voljagra|ana ili izborna manipulacija. Dodatak: Izbori 2000. Dru-go dopunjeno izdanje. Beograd: Centar za slobodne izbo-re i demokratiju.

y Goati, Vladimir. 2006. Partijske borbe u Srbiji u postoktobar-skom razdoblju. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institutdru{tvenih nauka.

y Harrison, Thomas. 1997. "Angry Voters with Nowhere to Go".New Politics. Vol. 6, no. 2 (new series), whole no. 22.

y Hejvud, Endru. 2004. Politika. Beograd: Clioy Katz, Richard. 1997. Democracy and Elections. Oxford Uni-

versity Press.y LeDuc, Lawrence, Richard Niemi and Pippa Noris (eds.). Com-

paring Democracies. Elections and Voting in Global Perspec-tive. Sage Publications.

y Mihailovi}, Sre}ko. 1991. "Izbori '90: mnjenje gra|ana Srbi-je". U: Mihailovi}, Sre}ko i Vladimir Goati (ur.). Od izbornihrituala do slobodnih izbora. Beograd: Institut dru{tvenih na-uka. Str. 27-126.

y Mihailovi}, Sre}ko. 2006. "Partokratija u Srbiji, opet". U: Mi-hailovi}, Sre}ko (ur.). Kako do boljeg izbornog sistema. Be-ograd: Socijaldemokratski klub i Centar za slobodne izbo-re i demokratiju. Str. 149-170.

y Oko izbora 15. (Parlamentarni izbori u Republici Srbiji, 21.januar 2007). 2007. Beograd: Centar za slobodne izbore idemokratiju.

y Arhive istra`ivanja Centra za prou~avanje alternativa i Centraza slobodne izbore i demokratiju.

193

Apstinencija kao politi~ki stav

Irena Risti}Institut dru{tvenih nauka, Beograd

Apstinencija kaopoliti~ki stav1

SaètakStrana i nacionalna istraìvanja o politi~kim apstinentima, pod

kojima se, u ovom radu, podrazumevaju politi~ki zainteresovanigra|ani koji svesno odbijaju da glasaju na izborima, uglavnom nepruàju konkretna saznanja o strukturi politi~kih apstinenata, nji-hovim motivima i ciljevima. Razlozi za to se, sa jedne strane, nala-ze u svojevrsnoj nedovoljnoj saradnji apstinenata sa istraìva~ima,a sa druge, u tome {to apstinenti predstavljaju jednu izuzetno he-terogenu grupu bira~a koju je te{ko sistematizovati na osnovunekoliko centralnih indikatora. Ovaj rad, shodno tome, predsta-vlja poku{aj da se skiciraju izvesne tendencije u istraìvanju poli-ti~ke apstinencije. Pri tome se polazi od tri pitanja: ko su politi~kiapstinenti, u kojim slu~ajevima se odlu~uju za politi~ku apstinen-ciju i koji su im razlozi, motivi i ciljevi.

Klju~ne re~i: apstinencija, politi~ka apstinencija, bojkot, politi~kaotu|enost

U istraìvanjima izbornog pona{anja, apstinenti predstavljaju svo-jevrsnu terra incognita (Kaack, 1971: 446). Radovi koji se eksplicitnobave apstinentima nisu brojni, a u njima se, uglavnom, govori o ten-dencijama, a manje o pouzdanim saznanjima (Roth, 1992: 62). Jer,

1 Ovaj rad je nastao u okviru projekta Instituta dru{tvenih nauka (Beograd)pod nazivom "Razvoj srpskog dru{tva u savremenim svetskim integra-tivnim procesima: perspektive, alternative i implikacije" koji finansiraMinistarstvo nauke i za{tite ̀ ivotne sredine Republike Srbije (br. 149020).

194


iako se studije i teorije izbornog pona{anja bave razlozima kako gla-sanja tako i neglasanja, ve}ina njih moè pouzdano da objasni jedinoza{to gra|ani izlaze na glasanje, dok, uglavnom, ne uspevaju da ob-jasne razloge za apstinenciju u na~elu. S druge strane, individualneanalize za pojedine zemlje svakako mogu da pruè izvesna obja{nje-nja, ali one, zbog razli~itih socijalno-kulturnih uslova i izbornih siste-ma, ne mogu bez rezervi da se primene na druge zemlje.2 Problemsistematizacije apstinenata se javlja, pre svega, jer ih je nemogu}eposmatrati kao homogenu grupu i na taj na~in okarakterisati na osnovunekoliko centralnih indikatora (Völker, 1998: 80). Nemogu}e je zbogtoga {to se u apstinente ubrajaju kako protivnici sistema, tako i onikoji su apoliti~ni, indiferentni, komotni, bolesni, nezadovoljni, razo-~arani, rezignirani. Samim tim je i nemogu}e sistematizovano ih razli-kovati od bira~a (Kleinhenz, 1995: 22). Apstinencija se, dakle, ne mo-è objasniti monokauzalno, kao {to se ne moè govoriti o tipi~nomapstinentu (Eiflort, 1991: 240).

Sve gore navedeno se odnosi na istraìvanja o apstinentima kakou demokratskim dràvama, tako i u onima koje to nisu. U nedemo-kratskim dràvama (u kojima se odràvaju izbori), broj apstinenata jeuglavnom manji, ali to nije znak da ti sistemi imaju ve}u podr{ku, ve}da su, primera radi, represije i rizik za pojedinca ve}i ukoliko se odlu-~i za apstinenciju, ili da je podani~ka kultura (i samim tim shvatanjeobaveze glasanja) izraènija nego u demokratskim zemljama. Ali, ni udemokratskim sistemima - kojima se ovaj rad bavi - se, na osnovusamog broja apstinenata, bez kvalitativne analize, ne moè izvu}i va-ljan zaklju~ak. Jer, nisku izlaznost, i time veliki broj apstinenata, nekianglosaksonski teoreti~ari tuma~e kao indikator izrazite podr{ke si-stemu, dok visoku izlaznost smatraju odrazom politi~ke krize i prote-sta (Feist, 1992: 45). Nema~ki istraìva~ Rot (Roth) sli~no prime}uje iza slu~aj Nema~ke, navode}i primer Vajmarske republike, u kojoj seizlaznost na izborima pove}avala, a time broj apstinenata smanjivao,upravo sa zao{travanjem politi~ke i ekonomske krize (Roth, 1992:61). Iako, stoga, ovaj autor smatra da na rast broja apstinenata netreba gledati samo kao na faktor krize, ve} i kao na mogu}i znak

2 Tako se, primeri radi, u SAD mala izlaznost na izborima, izme|u ostalog,obja{njava i izbornim zakonom, koji predvi|a da se gra|ani sami regi-struju. (Kleinhenz, 1995: 17).

195


normalizacije, on ne vidi uzro~no-posledi~nu vezu izme|u velikog brojaapstinenata, niske izlaznosti, i {iroke podr{ke sistemu (Roth, 1992:68). S druge strane, brojni istraìva~i u Evropi u niskoj izlaznosti, itime sve ve}em broju apstinenata, vide porast nepoverenja nasprampartija, institucija i politi~ara, neefikasnost sistema, nekompetentnostpoliti~ara i time krizu demokratije (Henning, 1998: VII, XI; Kleinhenz,1995: 61; Feist, 1992: 40; Starzacher, 1992: 8). Dok su, dakle, kvalita-tivni podaci o apstinentima terra incognita, dotle ni kvantitativni po-daci o broju apstinentima, iako dostupni, ne pomaù u dono{enjuzaklju~aka o datom politi~kom sistemu, jer niti visoka izlaznost ube-dljivo dokazuje stabilnost sistema, niti niska izlasnost pouzdano go-vori o krizi demokratije. Sam broj iza{lih bira~a ne zna~i da svi onitime prihvataju dati sistem, ve} samo kazuje da oni prihvataju izvesnapravila tog sistema, {to ne zna~i da oni ta pravila ne bi èleli damenjaju (Eilfort, 1991: 226). Broj apstinenata tako, ni u demokratija-ma, niti u dràvama koje to nisu, ne moè posluìti kao isklju~iv ipouzdan indikator za legitimnost politi~kog sistema.

Koliko god saznanja o apstinentima i mogu}i zaklju~ci bili obavi-jeni maglom, jedna grupa apstinenata bi se mogla smatrati bar manjemaglovitom od ostalih. Pri tome se, pre svega, misli na svesne apsti-nente, glasa~e, dakle, one koji ne biraju}i biraju (odn. koji biraju dane biraju), smatraju}i to svojim politi~kim stavom koji ne ̀ ele da kriju,{to za istraìvanja nije nebitno.3 Tu se, dakle, ne radi o onim apstinen-

3 Upravo ~injenica da mnogi apstinenti, iz raznih razloga, kriju da ne izlazena glasanje (tako|e iz raznih razloga) predstavlja veliki problem zaistraìvanje apstinencije. To je, naj~e{}e, posledica toga da se glasanjeu svim (demokratskim) dràvama smatra jednom vrstom gra|anske du-`nosti, zbog ~ega apstinenti ~esto ne èle da otkriju da ne glasaju, aako i priznaju, onda ~esto navode pogre{ne razloge (bolest, putovanje)i time oteàvaju istraìvanje o pravim razlozima apstinencije. Pote{ko-}e u istraìvanjima apstinencije stvaraju i oni apstinenti koji to, u su{tini,nisu. U njih se ubrajaju oni koji gre{kom nisu dobili poziv za glasanje,umrle osobe, osobe koje su na putu ili osobe koje su se preselile.Kona~no, postoji i jedna grupa stalnih apstinenata koji nikada ne glasa-ju, bilo iz verskih razloga (npr. pripadnici verske grupe Jehovini svedo-ci), bilo zato {to su radikalni protivnici sistema ili zato {to nisu dovoljnointegrisani u dru{tvo i sistem (npr. Romi). Pojava da se, s jedne strane,apstinenti deklari{u kao glasa~i, iako to nisu, dok se, s druge strane,neki gra|ani, koji su u su{tini glasa~i, a samo statisti~kom gre{kom ili

196


tima koji ne biraju, jer smatraju da su izbori ve} odlu~eni, niti o onimakoje dati izbori ne zanimaju, ve} o apstinentima koji se promi{ljenouzdràvaju od glasanja, kako bi iskazali svoj protest. Takvi bira~i svo-ju odluku smatraju politi~kim aktom i njime izraàvaju svoj politi~kistav. Oni su predmet ovog rada.4

1. Ko su politi~ki apstinenti?

Za razliku od ve}ine drugih apstinenata (vidi fusnota 2), politi~keapstinente je lak{e identifikovati. Pre svega jer oni ili ne kriju svoj stavili ga ~ak i javno isti~u, sa namerom da svojim stavom privuku i/iliohrabre istomi{ljenike. Problem kategorizacije politi~kih apstinenataje, me|utim, sli~an kao kod apstinenata u na~elu, {to zna~i da se nina njih ne mogu primeniti klasi~ne teorije koje se bave izbornim po-na{anjem poput Mi~igenske teorije (Michigan ili Ann-Arbor- Modell)ili teorije racionalnog izbora (rational-choice theory). Samim tim se nipoliti~ki apstinenti ne mogu sistematizovano istraìti, niti se moguutvrditi strukturalni razlozi njihovog izbora. Uprkos svemu tome semogu uo~iti neke tendencije:

1. Shodno ~injenici da se kod politi~kih apstinenata radi o gra-|anima koji svojom svesnom odlukom izraàvaju svoj poli-ti~ki stav, moè se zaklju~iti da se kod ove grupe apstine-nata radi o politi~ki informisanim i zainteresovanim gra|ani-ma. Po{to je njihova apstinencija determinisana isklju~ivopoliti~kim razlogom, moglo bi se, ~ak, re}i da su politi~kiapstinenti natprose~no politi~ki zainteresovani, a da me|unjima, u odnosu na ostale apstinente, ima najmanje politi~-ki nezainteresovanih ili indiferentnih. Time se ve}ina politi~-kih apstinenta, u su{tini, moè smatrati izuzetno svesnimbira~ima koji biraju da ne biraju (Eilfort, 1992: 169).

2. S obzirom da njihova apstinencija zavisi od politi~kih okol-nosti, postavljenih kandidata/partija i pristupa odre|enim

usled trenutne spre~enosti to nisu, svrstavaju u apstinente se u istraì-vanju ove vrste zove "overreporting" (Kleinhenz, 1995:73-91). Overre-porting ukazuje na problem da se ~ak ni kod velikog uzorka ne moèutvrditi ta~an broj apstinenata (Völkl, 2007: 22). Sve ove navedenepodgrupe apstinenata ne}e biti predmet ovog teksta.

4 U nastavku teksta oni }e se ozna~avati kao "politi~ki apstinenti".

197


temama, kao i od va`nosti datih izbora, uvek postoji mo-gu}nost da politi~ki apstinenti ipak glasaju. Oni, dakle, nitisu na~elni apstinenti, niti su stalni glasa~i, nego pred svakeizbore donose novu odluku (Eilfort, 1991: 226; Kleinhenz,1995: 33-35). Oni se, zbog toga, mogu nazvati i "sezonskimglasa~ima" (Eilfort, 1991: 226).

3. Za bliè odre|ivanje strukture politi~kih apstinenata moèposluìti tipologija apstinenata nema~kog istraìva~a Klaj-nhenca (Kleinhenz). On razlikuje sedam tipova apstinenata,a politi~kom apstinentu je najbliì tip aktivnog postmaterij-liste.5 Ovaj tip odlikuje visoka o~ekivanja od politi~kog si-stema. On se smatra politi~ki angaòvanim i, samim tim,politi~ki kompetentnim. Uglavnom ima visoko obrazovanjei pripadnik je srednjeg sloja. Politi~ki, on se moè poistove-titi sa idealom postmaterijaliste, po Inglhartu. Uglavnom jenezadovoljan politi~kim sistemom i vladom svoje zemlje, ana skali levo - desno u zapadno-evropskom smislu, on jeideolo{ki levo opredeljen. Svojom apstinencijom, on, deli-mi~no, èli da iskaè èlju za drugim na~inom u~e{}a upolitici i politi~kom odlu~ivanju (Kleinhenz, 1995: 44, 69/70,204). Jedna druga grupa istraìva~a (Dalton, Flanagan iBeck) je sa neznatnim izmenama prihvatila ovu tipologiju.(Kleinhenz, 1995: 54).

2. U kojim slu~ajevima dolazi do politi~ke apstinencije?

Kao {to je prikazano u ta~ki dva u prethodnom poglavlju, politi~kiapstinenti nisu niti potpuni apstinenti, niti su stalni glasa~i. Njihovaodluka, da li }e glasati ili ne, zavisi od mnogih faktora, i kao {to jete{ko ta~no odrediti kategoriju kojom bi se obuhvatili svi politi~kiapstinenti, tako je i te{ko odrediti u kom slu~aju se oni, u na~elu,odlu~uju za politi~ku apstinenciju, a u kom za glasanje. Zato se iovde mogu navesti samo neke tendencije:

5 Ostali tipovi apstinenta su: "mladi konzervativac", "izop{teni marginalac","nezainteresovani pasivni gra|anin", "situirani pripadnik srednjeg slo-ja", "mladi individualista", "razo~aran radnik" (Kleinhenz, 1995: 205-210).

198


1. U slu~aju da su kandidati ili program partije ili partija, kojesu politi~kom apstinentu ideolo{ki blizu, prema njegovojli~noj oceni nezadovoljavaju}i, moè se po}i od toga dapoliti~ki apstinent ne}e svoj glas (umesto toga) dati nekomko bi, eventualno, bio "manje zlo", tj. najbliì njegovoj opci-ji. Isto se moè o~ekivati ako se kandidati i program ideo-lo{ki bliske partije/partija ne razlikuju od kandidata i pro-grama one partije/onih partija sa kojima se politi~ki apsti-nent ideolo{ki ne slaè. Politi~ki apstinent }e, u oba slu~a-ja, smatrati da za njega ne postoji izbor, ve} samo jednaopcija koja mu ne odgovara/koju smatra lo{om (manje zlo),zbog ~ega }e on odabrati da nikome ne da svoj glas (Eil-fort, 199: 237).

2. U nekim slu~ajevima, politi~ki apstinent ne}e glasati ne zato{to nema izbora (ponude), ve} zato {to ̀ eli da ispolji na~e-lan protest. Ovde se moè govoriti o rezigniranom politi~-kom apstinentu, koji je (trenutno) pesimisti~ki nastrojen ikoji smatra da je on sa svojim glasom su{tinski nemo}an.

3. Povezano sa drugim slu~ajem, moè se govoriti i o tzv. "po-liti~kom apstinentu moralisti", koji, s vremena na vreme, od-bija da glasa, jer ne ̀ eli da bude u~esnik u "prljavoj politi~-koj igri". (Eilfort, 1991: 237).

4. Kona~no, kod nekih politi~kih apstinenata, odluka da li }eglasati ili ne, ne zavisi niti od kandidata, niti od programapartije, niti od skandala u politi~koj zajednici, ve} od vrsteizbora. Tako neki, da bi iskazali svoj protest, ne glasaju naizborima na vi{em nivou (parlamentarni i/ili predsedni~ki),dok glasaju na manje va`nim izborima (lokalnim). Ili obrnu-to (Roth, 1992: 62).

3. Koji su motivi i ciljevi politi~kih apstinenata?

Prikazano je, dakle, da su politi~ki apstinenti su{tinski natprose~-no politi~ki zainteresovani gra|ani, koji su veoma zahtevni i kriti~ninaspram politi~kog sistema, i koji, pred svake izbore, vrlo svesnoodlu~uju da li }e glasati ili ne. Pri tome, njima nije dovoljno da sekandidati i program njima ideolo{ki bliske partije jasno razlikuju ili~ak distanciraju od drugih, ve} oni (kandidati i program njima bliske

199


partije) moraju da budu dovoljno ubedljivi. Postavlja se, naravno, pi-tanje {ta je za politi~kog apstinenta dovoljno ubedljivo, tj. {ta pred-stavlja krajnju ta~ku na njegovoj skali nezadovoljstva. Dalje se posta-vlja pitanje motiva i ciljeva, kao i o~ekivanja politi~kih apstinenata.Kona~no, kako tuma~iti pona{anje politi~kih apstinenata? Kao (to-bo`nju) nezainteresovanost, kao kaznu za partiju koja im je ideolo{kibliska ili kao ventil za sopstvenu frustraciju? Da li je, dakle, njihovopona{anje neupadljivo uobi~ajeno, instrumentalno racionalno ili neu-ra~unljivo emocionalno (Feist, 1992: 49)?

Kao i u prikazima u prethodna dva poglavlja, i u ovom je te{kodati sistematizovan odgovor na postavljena pitanja, jer su razlozi iciljevi politi~kih apstinenata izuzetno subjektivni i heterogeni, obu-hvataju}i kako `elju za ve}om participacijom, tako i politi~ko otu|e-nje i razo~aranje, ali i li~nu potrebu za protestom ili ka`njavanjempartije koja im je ideolo{ki bliska. Svi ti razlozi bi se mogli, uslovno,prikazati na slede}i na~in:

1. U demokratskim sistemima, namere i o~ekivanja su uskopovezani sa poverenjem i efikasno{}u. Vremenski ograni-~ena vladavina predstavlja jednu vrstu kredita od strane gla-sa~a, koji izabrani predstavnici treba da "otplate" odgova-raju}im delovanjem. Razo~aranja nastaju u onom trenutku,kada se kredit ne vrati, tj. kada se o~ekivanja, odnosno,data obe}anja ne ispune. Ako se ovaj propust vezuje zasamo jednu partiju, obi~no dolazi do svesnog biranja dru-ge partije. Ukoliko se, me|utim, neispunjena obe}anja ku-muliraju onda politi~ki apstinenti po~inju da sumnjaju u spo-sobnost politi~kih aktera da re{avaju probleme i odbijajuda glasaju u potpunosti (Henning, 1998: VII).

2. Sa prvom ta~kom, usko povezano je politi~ko otu|enje kaorazlog politi~ke apstinencije. Politi~ko otu|enje, [varc(Schwartz) defini{e kao nedovoljnu identifikaciju sa politi~-kim sistemom. Ono nastaje kao posledica fundamentalnogsukoba izme|u politi~kih vrednosti pojedinca i njegove per-cepcije vladaju}ih vrednosti u politi~koj zajednici. Diskre-pancija koja nastaje izme|u ̀ elje pojedinca i stvarnosti ko-ja vlada u zajednici ~ini osnovu politi~kog otu|enja (Klein-henz, 1995: 62). Kako bi ovaj individualni vrednosni sukobsveo na minimum, pojedinac, delimi~no ili u potpunosti,

200


prestaje da se identifikuje sa politi~kim sistemom. Odlu~u-ju}e u tome je ose}aj sopstvene politi~ke nemo}i (percei-ved personal political inefficacy), kao i ube|enje da politi~-ki sistem nije u stanju da zadovolji èlje i potrebe svojihgra|ana (perceived systematic political inefficacy). Takavstav pojedinca se moè ispoljiti u razli~itim oblicima politi~-kog pona{anja. Me|u aktivne oblike, [varc ubraja reformi-zam i revolucionarizam, dok ritualizam i povla~enje smatrapasivnim oblicima. Otu|eni politi~ki apstinent je, stoga, ~o-vek koji je podjednako uveren kako u sopstvenu nemo},tako i u neefikasnost politi~kog sistema. On ne veruje da biu~e{}e na izborima dovelo do promene stanja, koje je -zbog njegovog vrednosnog sukoba sa politi~kom zajedni-com - za njega nezadovoljavaju}e (Kleinhenz, 1995: 62).

3. Nadovezuju}i se na drugi razlog (politi~ko otu|enje), odn.njegove posledice, moè se zaklju~iti da su razlozi i motivipoliti~kog apstinenta u skladu sa teorijom racionalnog iz-bora.6 Za svoj maksimalni cilj - da protestuje i da, ka`njava-ju}i njemu ideolo{ki blisku stranku, skrene pa`nju na dis-krepanciju izme|u svojih vrednosti i vrednosti koje vladajupoliti~kom zajednicom - on se, time {to apstinira, minimal-no angaùje (Kleinhenz, 1995: 33-35).

4. Upravo se u protestu moè na}i dodatni razlog ili motivpoliti~kog apstinenta. Protest, sam po sebi, jeste jedanracionalan potez (vidi prethodnu ta~ku 3). On se, me|u-tim, istovremeno, moè smatrati jednim emocionalnim do-ìvljajem nemo}i i nedovoljne identifikacije sa politi~komzajednicom i okruènjem (politi~ko otu|enje). U tom smi-slu, protest za politi~kog apstinenta predstavlja jednu vr-stu ventila.

Navedeni razlozi, o~ekivanja i mogu}i motivi politi~kih apstinena-ta, koliko god bili heterogeni, se, u na~elu, ipak, svi mogu nazvatikrajnje politi~kim. Jer, i otu|enje i neispunjena o~ekivanja su politi~-ke prirode, ba{ kao {to je i reakcija na to, u vidu protesta, politi~ka.

6 Prema ovoj teoriji, bira~i pri opredeljenju kome da daju svoj glas èle dauloè minimalno truda i resursa, a da postignu maksimalni politi~ki cilj.

201


Ne kriju}i svoju apstinenciju, politi~ki apstinenti dodatno deluju poli-ti~ki, sa ciljem da se njima ideolo{ki bliska politi~ka struja opet vrationim vrednostima, koje oni smatraju bitnim.

4. Politi~ka apstinencija: Pobeda razuma ili pirovapobeda?

Sve dràve, a pogotovo demokratije, suo~ene su sa politi~kimapstinentima. Pri tome je u evropskim kontinentalnim dràvama ve}averovatno}a da }e broj politi~kih apstinenata u stabilnim i razvijenimdràvama biti manji, nego u onima gde se demokratski sistem teku~vr{}uje. Ni Srbija, u tom smislu, ne predstavlja izuzetak. Dok su,tokom reìma Slobodana Milo{evi}a, na politi~ku apstinenciju pozi-vale ~ak i mnogobrojne opozicione partije, taj je trend, posle 2000.godine, po~eo da opada. U tom periodu, pozivi na politi~ku apsti-nenciju su, uglavnom, stizali od nevladinih organizacija ili manjih par-tija. Posebnu pa`nju, privukli su pozivi na bojkot uo~i referenduma ousvajanju novog Ustava Srbije (oktobar, 2006.), kao i uo~i parlamen-tarnih izbora januara, 2007. Kvantitativni i kvalitativni udeo politi~kihapstinenata je, u oba slu~aja, nepoznat,7 jer je, na~elno govore}i,uvek te{ko meriti, tj. odrediti, udeo i uticaj politi~kih apstinenata nadatim izborima, u datoj dràvi, sa datim ure|enjem.8

Prostora za politi~ku apstinenciju }e biti sve dok postoje bira~ikoji, s jedne strane, imaju visok politi~ki senzibilitet i koji su, u skladusa njim, politi~ki angaòvani, a koji, sa druge strane, nisu spremni daprihvate svaku ponudu, bez obzira na njen sadràj. I dok njihov anga-`man i javno iskazan protest jednoj demokratiji sigurno ne moè dananese {tetu (naprotiv, on je, ~ak, donekle, i pospe{uje), dotle ostajepitanje u kojoj meri njihov protest, u specifi~nim okolnostima, ipak,

7 Moè se, me|utim, pretpostaviti da je kod referenduma bio ne{to ve}inego na parlamentarnim izborima. Motivi, ciljevi, ali i posledice su, pritome, u ova dva slu~aja bili razli~iti, zbog ~ega se referendumsko glasa-nje i parlamentarni izbori ne mogu porediti po pitanju politi~ke apsti-nencije.

8 U slu~aju Srbije, ipak se moè re}i da, usled politi~ke apstinencije, gube,pre svega, stranke liberalnog opredeljenja, a manje stranke sa konzer-vativnom ideologijom.

202


predstavlja Pirovu pobedu. Jer, uzdràvaju}i se od podr{ke partijikoja im je ideolo{ki najblià, tj. ka`njavaju}i je, oni delimi~no, svesnoili nesvesno, ipak, podràvaju one partije kojima, ni u kom slu~aju, nebi èleli da daju svoj glas (Eilfort, 1991: 240). Pitanje - da li to, presvega, za njih li~no, a onda i za politi~ku zajednicu do koje im jeo~igledno stalo, predstavlja manje zlo od najmanjeg politi~kog zlakoje su, umesto toga, mogli da biraju - prevazilazi okvire ovog rada.9

9 Neki od argumenata za i protiv "manjeg zla", mogu se pro~itati u diskusijikoja se na ovu temu vodila u dnevnom listu Danas pred parlamentarneizbore Srbije u januaru 2007. godine. Izme|u ostalog: Odalovi}, Nata-{a, Sloboda za bojkot, 24.11.2006; dito: Nema manjeg zla, 01.12.2006.;Jankovi}, Predrag, Lek gori od bolesti, 19.12.2006.; To{i}, Desimir, Uz-dràni glasaju protiv promena, 25.12.2006.; Risti}, Irena, \in|i} se nebi predavao, 08.01.2007.

203


Literatura

y Eilfort, Michael. 1991. Die Nichtwähler - Bedeutung, Erfas-sung und Analyse eines andersartigen Wahlverhaltens, u:Schultze, Rainer-Olaf et al. (ed.). Wahlverhalten. Stuttgart:Kohlhammer.

y Eilfort, Michael. 1992. Sind Nichtwähler auch Wähler?, u:Starzacher, Karl et al. (ed.). Protestwähler und Wahlverwei-gerer - Krise der Demokratie?. Köln: Bund-Verlag.

y Feist, Ursula. 1992. Niedrige Wahlbeteiligung - Normalisie-rung oder Krisensymptom der Demokratie in Deutschland?,u: Starzacher, Karl et al. (ed.). Protestwähler und Wahlver-weigerer - Krise der Demokratie? Köln: Bund-Verlag.

y Henning, Eike. 1998. Das System unter Stress: Nichtwählen -ein Ausdruck versiegender Legitimation?, u: Völker, Marion.Wahlenthaltung - Normalisierung oder Krisensymptom? Wi-esbaden: Dt. Universitätsverlag.

y Jankovi}, Predrag. Lek gori od bolesti. Danas, 19.12.2006y Kaack, Heino. 1971. Geschichte und Struktur des deutschen

Parteiensystems. Opladen: Westdt. Verlag.y Kleinhenz, Thomas. 1995. Die Nichtwähler. Opladen: Westdt.

Verlag.y Odalovi}, Nata{a. Sloboda za bojkot. Danas, 24.11.2006.y Odalovi}, Nata{a. Nema manjeg zla. Danas, 01.12.2006.y Risti}, Irena. \in|i} se ne bi predavao. Danas, 08.01.2007.y Roth, Dieter. 1992. Sinkende Wahlbeteiligung - eher Norma-

lisierung als Krisensymptom, u: Starzacher, Karl et al. (ed.).Protestwähler und Wahlverweigerer - Krise der Demokratie?Köln: Bund-Verlag.

y Starzacher, Karl. 1992. Protestwähler und Wahlverweigerer -Krise der Demokratie? Köln: Bund-Verlag.

y To{i}, Desimir. Uzdr`ani glasaju protiv promena. Danas,25.12.2006.

y Völker, Marion. 1998. Wahlenthaltung - Normalisierung oderKrisensymptom? Wiesbaden: Dt. Universitätsverlag.

y Völkl, Kerstin. 2007. Nichtwahl - Die Alternative für parteilichUngebundene am Wahltag?, u: Rattinger, Hans et al. (ed.),Der gesamtdeutsche Wähler. Baden-Baden: Nomos.

204


205

Socijalna i politi~ka homogenost izbornih apstinenata

Jasna Milo{evi} \or|evi}Strategic Marketing Research, Beograd

Socijalna i politi~kahomogenost izbornih

apstinenata

SaètakApstinenti i bira~i se razlikuju po sociodemografskim karakteri-

stikama kao {to su: pol, starost, obrazovanje, li~ni prihod. To jetrend koji se potvr|uje u istraìvanjima javnog mnjenja, na repre-zentativnim uzorcima od 1000 gra|ana Srbije starijih od 18 godi-na, izvedenih u Agenciji "Strate{ki marketing" u vi{e razli~itih vre-menskih perioda. Me|utim, izme|u apstinenata i bira~a nema raz-like u politi~kim stavovima o va`nim pitanjima za Srbiju u ovomtrenutku. To su, pre svega, pitanja vezana za status Kosova, Ha{kitribunal, pridruìvanje Evropskoj uniji. Izgleda da politi~ka nezain-teresovanost nije odlika gra|ana koji na izbore ne izlaze, ve} senjihova odluka pre moè objasniti razo~arano{}u u politi~ku po-nudu stranaka demokratske orijentacije. Zato je i doslednost ap-stinenata da ne iza|u na izbore visoka.

Klju~ne re~i: Apstinenti, bira~i, sociodemografske karakteristike,politi~ki stavovi, javno mnjenje, politi~ki izbori

Izborna participacija je problem savremenih dru{tava. Demokrat-sko odlu~ivanje gra|ana sa pravom glasa na izborima zasniva se nagra|anskoj participaciji. U suprotnom, bez u~e{}a gra|ana, gubi senjen smisao. Razmi{ljanje o apstinenciji posebno postaje intenzivnou vreme izbora, u zemljama u kojima je bira~ko telo ve} izdiferencira-no, odnosno, u zemljama u kojima postoji manji broj stranaka, odkojih svaka ima svoje jasno definisano i lojalno bira~ko telo. U savre-

206


menim dru{tvima, uo~ava se porast apstinenata. Razlozi mogu bitirazli~iti: percepcija udaljenosti politi~ara od obi~nih gra|ana, ose}a-nje da politi~ari ne rade u interesu gra|ana, nepostojanje ideolo{kihrazlika izme|u stranaka. Promene koje se uo~avaju u strukturi savre-menih dru{tva svakako uti~u i na karakteristike apstinenata i bira~a.Recimo, u savremenim zapadnim zemljama smanjuje se broj pripad-nika radni~ke klase (sa 50% na 33%), usled sve ve}ih mogu}nosti zaobrazovanjem i zaposlenjem, kao i pove}anjem standarda. Svedocismo spore, ali postoje}e promene i u srpskom dru{tvu. Kako to uti~ena izborno pona{anje u Srbiji? Opstaje li veza izme|u sociodemo-grafskih karakteristika i izbornog pona{anja. Na ova i sli~na pitanja,poku{a}emo da odgovorimo u radu koji sledi.

U godinama koje su iza nas, strankama je bilo dovoljno da seorijenti{u na jednu ciljnu grupu: radnike ili vi{u klasu, mla|e ili starije,obrazovane ili manje obrazovane. Danas, tako ne{to vi{e nije mogu-}e, i stranka koja bi se opredelila samo za jednu grupu, bila onadefinisana socijalnim, obrazovnim, ili rasnim kriterijumom, ne bi imalabudu}nost. I sami gra|ani nisu vi{e pripadnici samo jedne dominant-ne socijalne grupe koja bi definisala njihov identitet u potpunosti, patako, i njihov politi~ki izbor ~inila jasnim i jednostavnijim. Gra|aninsavremenog dru{tva pripada mnogim grupama, a koja }e dominiratinjegovom izbornom odlukom zavisi od brojnih faktora. Zato i vezekoje nalazimo u istraìvanjima javnog mnjenja vi{e nisu tako jedno-zna~ne i jasne. Postoji puno alternativnih grupa sa kojima se osoba usavremenom svetu identifikuje, i sve one, potencijalno, mogu odredi-ti i njegov politi~ki izbor. ôvek moè biti pripadnik nacije, generaci-je, profesije, regiona ili ~ove~anstva u celini. Od toga koja mu jegrupa najva`nija, donekle }e zavisiti i da li glasa za zelene stranke, zanacionalne opcije ili odlu~uje da na izborima ne glasa.

Zbog svega navedenog se, pred strankama, a i dru{tvom u celini,postavljaju te{ka pitanja: kako apstinente motivisati da na izbore iza-|u i kako ih zainteresovati za odre|ene politi~ke opcije. Da bi seodgovorilo na ova pitanja, najpre se apstinent mora opisati. Trebalobi utvrditi ima li promena u karakteristikama koje ga razlikuju od bira-~a i koje su to distinktivne karakteristike, a potom, razumeti za{to jeapstinent odlu~io da ne iza|e na izbore. Sam opis nu`no ne vodi irazumevanju, ali slika tipi~nog apstinenta, ili promena opisa tipi~nogapstinenta u datom politi~kom trenutku, moè doprineti i njegovom

207


boljem razumevanju i njegovoj mobilizaciji koja je u interesu celogdru{tva. Naj~e{}i pristupi u izu~avanju izborne participacije svode sena definisanje njihovih klju~nih karakteristika: socidemografskih ili ide-olo{kih.

U ovom radu, poku{a}emo da prikaèmo neke socijalne karakte-ristike apstinenata u savremenom politi~kom trenutku u Srbiji, kao ida pratimo trend, odnosno, da utvrdimo da li je usledila promena usocijalnim karakteristikama apstinenata. Tako|e, poku{a}emo da pri-kaèmo i {ta apstinenti misle o nekim va`nim aktuelnim dru{tvenimpitanjima, odnosno, da li su uklju~eni u dru{tveni ̀ ivot ili su nezainte-resovani za dru{tvena pitanja, da li se uop{te moè govoriti o socijal-noj utemeljenosti apstinenata, i po ~emu su izborni apstinenti homo-gena grupa.

Socijalna utemeljenost izbornih apstinenata

Fakti~ki broj apstinenata prati se na izborima, ali se u istraìvanji-ma javnog mnjenja mogu ispitivati druge njihove karakteristike, kao irazlike u odnosu na bira~ko telo. Sociodemografski pristup u izu~a-vanju izborne apstinencije, naj~e{}e je kori{}en pristup u literaturi. Unajve}em broju slu~ajeva, kao ~inioci izborne apstinencije, pominjuse slede}e varijable: pol, zaposlenost, obrazovanje. Prve empirijskeanalize izborne participacije datiraju sa kraja tridesetih godina pro-{log veka (Campbell, 1966). Demografske varijable, ~iji se uticaj naizbornu participaciju naj~e{}e posmatra, jesu: pol, socijalni status,starost, obrazovanje, nacionalnost (prema Schram, 1991; Milo{evi},1998). Pokazalo se da ène re|e glasaju od mu{karaca, da izbornaparticipacija raste sa staro{}u, kao i sa pripadno{}u vi{im socijalnimgrupama. ̂ esta su istraìvanja koja ukazuju na manju izbornu partici-paciju kod ̀ ena (Vaus, McAlister, 1989). Istraìvanja pokazuju da je uvisokoj korelaciji sa polom, obrazovanje, odnosno, da niè obrazo-vane ̀ ene u zna~ajno manjoj meri izlaze na izbore od niè obrazova-nih mu{karaca. Tako|e, ène starijih godina su manje spremne daglasaju od mu{karaca istih godina. Drugi autor, Denver, navodi dapostoji povezanost izme|u zaposlenja i apstinencije, kao i izme|uklasne pripadnosti i apstinencije (pripadnici vi{e klase u manjoj meriapstiniraju od izbora). Poljoprivrednici u manjoj meri izlaze na glasa-nje (Denver, 1994). U Srbiji, najvi{e izborno neodlu~nih je u kategoriji

208


nezaposlenih i doma}ica, a zatim u kategoriji studenata. Penzioneri,radnici i poljoprivrednici u najve}oj meri u~estvuju na izborima, {tozna~i da su jasno izborno opredeljeni. Dalje, postoji povezanost na-cionalne pripadnosti sa izbornom participacijom. Da navedemo sa-mo jedan od primera. Gra|ani Velike Britanije, ro|eni u Pakistanu ilibilo gde van Britanije, u zna~ajno manjoj meri izlaze na izbore i nanjima u~estvuju. Sli~ni su rezultati u Srbiji, gde brojni autori nagla{a-vaju da je nacionalnost najva`nija determinanta izborne participacije.Smer njenog uticaja je isti kao u Velikoj Britaniji. Naime, Srbi i Crno-gorci su tipi~ni izborni participanti. Osobe koje ne pripadaju ve}in-skoj naciji u jednoj zemlji, u manjoj meri glasaju na izborima.

Me|utim, pored sociodemografskih obele`ja, brojni su i drugi fak-tori koji uti~u na izlaznost: izborni sistemi, percepcija gra|anina sapravom glasa o tome kako }e se okolina pona{ati, mediji. Gober(Gorber 2007) navodi da je socijalni kontekst od presudne va`nostiza izlaznost i da moè pove}ati izlaznost za 50%, pogotovo u situaci-jama u kojima okolina podràva istog kandidata ili stranku. Tako|e,od velike su va`nosti i istraìvanja javnog mnjenja koja uti~u na odlu-ku o izlaznosti u procentu od 28-34% (u slu~aju da istraìvanja javnogmnjenja pokaù da postoji tesna trka izme|u kandidata).

Mi smo se u ovom radu ograni~ili na ispitivanje sociodemograf-skih varijabli. Da bismo ispitali koja od navedenih povezanosti opsta-je u Srbiji danas, koristi}emo nekoliko istraìvanja javnog mnjenjaizvedenih u agenciji "Strate{ki marketing" na reprezentativnim uzorci-ma gra|ana Srbije. Prikaza}emo rezultate istraìvanja iz decembra2005, februara 2007. i juna 2007. godine. Pitanje o glasanju na po-slednjim izborima, koristili smo za distinkciju bira~a od apstinenata,dakle, realno pona{anje gra|ana, a ne projekciju njihovog pona{anjana zami{ljenim izborima u budu}nosti. Neki autori navode da se istra-ìva~i suo~avaju sa ~injenicom da u istraìvanjima javnog mnjenjagra|ani u ve}oj meri govore da na izbore izlaze nego {to je to realno.Postoji tendencija da se govori o izlaznosti u slu~ajevima u kojima jeosoba bila apstinent (Duff, 2007). Ipak, svesni ovakve mogu}nostipotcenjivanja broja apstinenata, u istraìvanjima javnog mnjenja kori-stimo postoje}e podatke, kao jedino dostupne.

Za ispitivanje povezanosti sociodemografskih varijabli i izborneparticipacije odnosno apstinencije, kori{}ene su neparametrijske sta-tisti~ke metode.

209


Tabela 1. Sociodemografske karakteristike koje statisti~kizna~ajno razlikuju bira~e i apstinente

Pol Starost Obrazovanje Li~ni prihod

Jun 2007.

Mann Whitney (Z) -3,309 -4,526 -2,278 -3,551

Statisti~kazna~ajnost 0.001 0.001 0.02 0.001

Decembar 2005.

Mann Whitney (Z) -2,451 -6,544 / /

Statisti~kazna~ajnost

0.01 0.001 Nije zna~. Nije zna~.

Februar 2007.

Mann Whitney (Z) -2,111 / -3,942 -5,395

Statisti~kazna~ajnost 0.03 Nije zna~. 0.001 0.001

Sociodemografska obele`ja, koja konzistentno ukazuju na stati-sti~ki zna~ajnu razliku izme|u bira~a i apstinenata su pol, starost,prihodi i obrazovanje. Ostale ispitivane varijable (bra~no stanje, zani-manje, zaposlenje, nacionalnost) nisu pokazale statisti~ki zna~ajnurazliku izme|u grupa u svim istraìvanjima koja smo pratili. Dakle,mla|a, niè obrazovana èna, bez prihoda ili sa niìm prihodima jetipi~ni izborni apstinent. Tako bismo mogli da opi{emo tipi~nog ap-stinenta, ujedno i jedino po ~emu se zna~ajno razlikuje od bira~a uSrbiji. Imaju}i u vidu rezultate prethodnih istraìvanja koja smo ve}naveli, uo~ava se da nije do{lo do velike promene u karakteristikamaapstinenata. Nekih promena ipak ima, nacionalnost nije vi{e statisti~-ki zna~ajno povezana sa izbornom participacijom. Tako|e, ni zani-manje ni zaposlenje ne koreliraju zna~ajno, ali su, verovatno, implicit-ni koreliti preko obrazovanja i li~nih prihoda.

(Ne)diferenciranost apstinenata i bira~a po politi~kimstavovima

Osim socijalne utemeljenosti, poku{a}emo da otkrijemo postojili grupisanost apstinenata oko nekih zajedni~kih politi~kih stavova,ili ih, mo`da, ujedinjuje samo politi~ka nezainteresovanost.

210


Po kognitivnim modelima izbornog pona{anja, ~inioci izborne ap-stinencije mogu biti dvojaki. Prvi, nepostojanje stranke na politi~kojsceni koja zastupa interese pojedinca. Tako, potencijalni glasa~ nemoè da prona|e stranku koja bi njegove interese sprovela u delo.Drugi ~inilac moè biti nezainteresovanost za politi~ka pitanja, tj. apo-liti~nost. Obi~no se u literaturi podrazumeva da izborna apstinencijaproizlazi iz drugog navedenog uzroka, tj. politi~ke nezainteresovano-sti, neobave{tenosti, apoliti~nosti ili nesnalaènja u politi~kom ìvo-tu. Me|utim, neki savremeni norve{ki autori (Listhaug, Gronflaten,2007) zastupaju stanovi{ta da uprkos padu politi~ke izborne partici-pacije, gra|anska participacija raste, kao i svest o nu`nosti ispunja-vanja zajedni~kih ciljeva. U~e{}e gra|ana u dru{tvenom ìvotu je,uprkos porastu izborne apstinencije, sve ve}e. Autori smatraju da po-daci o izlaznosti ne moraju nu`no ukazivati i na politi~ku nezaintere-sovanost. Politi~ki aktivizam i uklju~enost u politiku, koji se manife-stuje kroz politi~ke diskusije, politi~ku akciju ne mora se poklapati saizlaskom na izbore. Poku{a}emo da, koriste}i postoje}e podatke,utvrdimo koji je presudni ~inilac u Srbiji.

Prati}emo samo rezultate istraìvanja, izvedenog juna 2007 godi-ne, na reprezentativnom uzorku gra|ana Srbije veli~ine 1044 ispitani-ka. Istraìvanje je deo Eurobarometra, a sprovodi se u Agenciji Stra-te{ki marketing. Ispitanike smo podelili po njihovom iskazu na pita-nje da li su glasali na izborima za Skup{tinu Srbije, 21. januara 2007.godine. Dakle, podela je ponovo realna (u odnosu na stvarno pona-{anje na poslednjim izborima), a ne projektovana (u odnosu na su-bjektivan iskaz o budu}em pona{anju). U donjim tabelama, pratimoopredeljenost bira~a i apstinenata prema razli~itim politi~kim pitanji-ma.

211


Tabela 2. Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjemda li podràvate u~lanjivanje na{e zemlje u EU, kako biste vi

glasali? (juni 2007)

% Bira~i januara 2007. Apstinenti januara 2007.

Glasao bih ZA 70 66

Glasao bih PROTIV 17 10

Ne bih glasao 13 24

Ukupno 100 100

Mann Whitney (Z) = - 3.310, p<0.001

Apstinenti, u izvesnom smislu, predstavljaju deo gra|ana kojimasu bliè ideje EU od bira~a. Me|u njima je manje onih koji bi glasaliprotiv priklju~enja EU. Odnos prema Evropskoj uniji nije neprijateljskime|u apstinentima. To ukazuje da apstinenti u Srbiji nisu nezaintere-sovani za politi~ka zbivanja, ve} pre razo~arani u ponudu politi~kihstranaka. U Srbiji i dalje ima malo onih koji su potpuno apoliti~ni (kaoi na po~etku uvo|enja vi{estrana~kog sistema i slobodnih izbora,gra|ani su zainteresovani za politi~ka de{avanja, jer je politika i daljevaàn aspekt ìvota). U odnosu na pitanje glasanja za priklju~ivanjeEU, postoji statisti~ki zna~ajna razlika izme|u bira~a i apstinenata,zato {to ve}i procenat apstinenata ne bi iza{ao na glasanje o priklju-~ivanju, u odnosu na bira~e. To je razumljivo, s obzirom da se pitanjeodnosi na aktivizam, na spremnost da se aktivno u~estvuje u politi~-kom ìvotu, a ne na iskazivanje obi~nog stava.

Pogledajmo da li postoje razlike u odnosu na druga politi~ka pita-nja.

212


Tabela 3. Kakav je va{ stav u vezi sa saradnjom sa Ha{kimtribunalom? (juni 2007)


U potpunostipodràvam saradnju

14 15

Uglavnom podràvamsaradnju

33 27

Uglavnom sam protivsaradnje

26 29

U potpunosti samprotiv saradnje 27 30

Ukupno 100 100

Mann Whitney Z = - 1.730, p=0.08

Mann Whitney test ne pokazuje statisti~ki zna~ajnu razliku izme|udve posmatrane grupe u pogledu stava prema saradnji sa Ha{kimtribunalom.

Tabela 4. Kakav je va{ stav u vezi sa Ha{kimtribunalom (juni 2007)


Ne prihvatamsaradnju sa Hagom~ak i ukoliko to zna~ipotpuni prekidpridruìvanja EU

78 73

Prihvatam saradnju saHagom ako bi usuprotnom biopotpuno prekinutproces pridruìvanjaEU

22 27

Ukupno 100 100


213


Stav prema Hagu nije statisti~ki zna~ajno razli~it izme|u grupeapstinenata i grupe bira~a (Mann Whitney pokazuje da nema razlikeizme|u grupa). âk bi apstinenti u ve}oj meri prihvatili saradnju saHa{kim tribunalom ukoliko bi, u suprotnom, bio potpuno prekinutproces pridruìvanja EU. Time se potvr|uje orijentacija ove grupe kaEU, a ne protiv nje, odnosno, jasna proevropska orijentacija.

Tabela 5. Generalno, da li biste rekli da je Srbija krenula...


Pravim putem 62 61

Pogre{nim putem 38 39

Ukupno 100 100


Mann Whitney ne pokazuje statisti~ki zna~ajnu razliku izme|u gru-pa ni po ovom pitanju.

Tabela 6. Koja od slede}ih re{enja kona~nog statusaKosmeta vi li~no podràvate?

Mann Whitney Z = -1.631, p=0.10

Mann Whitney test ne pokazuje statisti~ku zna~ajnost u podràva-nju razli~itih re{enja u shvatanju statusa Kosova izme|u ove dve gru-pe, izme|u bira~a i apstinenata.


Nezavisnost Kosova 6 7

Podela (sa jednimdelom koji bi pripaoSrbiji i jednim koji bibio nezavisan)

23 19

Autonomija u okviruSrbije

42 41

Puna integracija saSrbijom

29 33

Ukupno 100 100

214


Po ve}ini navedenih parametara, pokazuje se da se bira~i i apsti-nenti ne razlikuju u shvatanju razli~itih pitanja koja su u ovom trenutkuva`na u Srbiji. To su, pre svega, pitanja vezana za status Kosova,Ha{ki tribunal, pridruìvanje Evropskoj uniji. Implicitno, moèmo za-klju~iti da je pitanje apstinencije u Srbiji, pre pitanje razo~aranosti inemogu}nost izbora izme|u brojnih politi~kih opcija, nego nezainte-resovanosti za politiku. Procenat neodgovora nije statisti~ki zna~ajnorazli~it me|u bira~ima i apstinentima.

Doslednost apstinenata

Zanimljivo bi bilo videti koliko su apstinenti lojalni svojoj izbornojpoliti~koj odluci? Da li su oni lojalniji od politi~ki opredeljenih ili ne?40% apstinenata na izborima odrànim januara 2007 godine izjavljujeda ne}e glasati na slede}im izborima, a 15% jo{ uvek nije odlu~ilo.Tako da je odluka o u~e{}u na izborima, jedna od najja~ih politi~kihodluka. Ipak, zanimljivi su i oni apstinenti koji su se izjasnili da biglasali za neku stranku. U najve}em procentu, oni se izja{njavaju zaneku demokratsku opciju, a tek potom, za konzervativne politi~keopcije.

Tabela 7. A zamislite da su parlamentarni izbori sada u nedelju, istranke na njih pojedina~no izlaze, za koju od ovih partija biste

vi glasali?

%Apstinenti januara 2007.(20% od celog uzorka)

Demokratske politi~ke opcije 31

Konzervativne politi~ke opcije (SRS + SPS) 14

Neodlu~an 15

Ne}e glasati 40

Da zaklju~imo, sociodemografske varijable (pol, dohodak, sta-rost i obrazovanje) relativno konzistentno diferenciraju apstinente ibira~e. Nasuprot tome, nema statisti~ki zna~ajne razlike izme|u bira-~a i apstinenata u pogledu ve}ine va`nih politi~kih stavova. Zabrinja-vaju}i je podatak da je politi~ka odluka apstinenata da apstiniraju,

215


prili~no ~vrsta, a da su apstinenti, mahom, opredeljeni ka demokrat-skom bloku.

Literatura

y Campbell, A., Converse, P., Miller, W., Stowes, D. (1966): TheAmerican Voter, University of Michigen, New York, John Wi-ley & Sons.

y Duff, B. (2007): Good excuses: Understanding who voteswith an improved turnout question, Public Opinion Quar-terly, Volume 71, Number 1, 67-90

y Denver, D. (1994): Elections and Voting Behaviour in Britain,New York, Harvester, Wheatsheaf.

y Grober, J. (2007): Voting in the laboratory, Experimental Eco-nomics, Volume 10, Number 2, Springer

y Listaug, O., i Gronflaten, L. (2007): Civic decline? Trends inpolitical involvement and Participation in Norway, Scandi-anvian Political Studies, Volume 30, Number 2, 272- 299,Blackwell Publishing

y Milo{evi}, J (1998): Izborno pona{anje: demografski i perso-nalni ~inioci, Filozofski fakultet, Beograd, magistarski rad

y Schram, A. (1991): Voter Behaviour in Economics Perspecti-ve, Berlin, Heidelberg, Springer - Verlag.

y Vaus, D., McAlister, I. (1989): The changing politics of wo-men: Gender and Political Alignment in 11 Nations, Glas-gow, Centre for the Study of Public Policy, University ofStrathclyde.

216


217

Odnos bira~a i apstinenta prema pitanjima granica i ure|enja politi~ke zajednice

Milo{ Mojsilovi}CeSID, Beograd

Odnos bira~a i apstinentaprema pitanjima granica i

ure|enja politi~ke zajednice

"Gazdo, da te pitam ne{to? Kada jednog danabudemo postali normalna dràva... ma, da li }e-mo mi umeti da ìvimo u njoj?"

Iz jedne igrane TV serije

SaètakTemu ovog rada predstavlja nastojanje da se utvrdi razlika koja

postoji izme|u apstinenata i bira~a kada je re~ o odre|enim klju~-nim pitanjima izgleda i ure|enja Srbije, pitanjima koja su aktuelnai va`na za definisanje Srbije kao samostalne dràve. Ve} sam stavjavnog mnjenja o ovim temama u ukupnoj populaciji vrlo je intere-santan, jer govori o potencijalu i podr{ci za odre|enja re{enja zakojima se jo{ uvek traga. Me|utim, razlike koje se pojavljuju kadaje re~ o apstinentima i bira~ima, sa jedne strane, a potom i me|ubira~ima razli~itih stranaka, sa druge, detaljnije opisuju i obja{nja-vaju stavove prema ovim pitanjima kao eventualnim ~iniocima od-nosa prema izborima i glasanja za odre|ene stranke. Ta~nije, ovajrad }e poku{ati da, kroz razlike koje postoje izme|u apstinenata ibira~a prema pitanjima teritorijalnog odre|enje i ure|enja Srbije,pokaè koliko stavovi o ovim temama determini{u stav prema iz-borima. Istovremeno, u radu se analizira i druga vrsta odnosa, a toje koliko se ve} formiran odnos prema (ne)izlasku na izbore i gla-sanju za neke stranke projektuje na prihvatanje stava prema tomekako Srbija treba da izgleda i gde treba da budu njene granice.

Klju~ne re~i: izbori, izborna participacija i apstinencija, Kosovo,Vojvodina, decentralizacija

218


O tome {ta su motivi ljudi da iza|u na izbore, a potom i da seopredele ba{ za odre|enu politi~ku stranku, napisano je mno{tvoknjiga, tekstova i rasprava. Ovaj rad nema pretenziju da daje njihovpregled, ve} da na osnovu postoje}ih koncepcija utvrdi da li odnosprema odre|enim aktuelnim pitanjima ure|enja i "izgleda" dràve ko-relira sa izlaskom na izbore i glasanjem.

Odnos prema odre|enim, konkretnim temama javnog ̀ ivota kaomotivaciji za u~e{}e u izborima pripada konceptu tzv. "issue voting"(ciljno glasanje ili glasanje podstaknuto odre|enim temama), koji pret-postavlja racionalnog bira~a. Koncepcija "tematskog glasanja" formi-rana je na osnovu pretpostavke da gra|ani izbore vide kao na~in dase unapredi sopstveni, pre svega, ekonomski poloàj, odnosno dase zadovolje odre|eni "ìvotni" interesi. "Issues", odnosno teme kojese u pomenutim koncepcijama javljaju odnose se, pre svega, na pita-nja ekonomije, odnosno pitanja na osnovu kojih je, pretpostavlja se,mogu}e napraviti racionalan izbor. Me|utim, teme koje se javljaju upoliti~kom ̀ ivotu nisu samo ekonomske, ve} i neke druge, u odnosuna koje se ne formiraju samo stavovi sa prete`no kognitivnom, ve} isa prete`no emocionalnom komponentom. U tom kontekstu se nala-ze i brojne teme "visoke politike", koje, iako gra|ane doti~u posred-no, predstavljaju predmet interesovanja, formiranja odre|enog odno-sa, spremnosti za podràvanje odre|enih re{enja i u~e{}e u akcijamada se do tih re{enja do|e.

Pre analize, treba skrenuti pa`nju na jedan vaàn detalj. Ovaj radse odnosi na prou~avanje izbornog pona{anja. Izborno pona{anjeje, me|utim, pojam velikog obima koji u sebi saìma dva pojma:"izbornu participaciju (odnosno apstinenciju) i izbornu orijentaciju" (Mi-lo{evi}-\or|evi}, 2006: 137). Prvi aspekt podrazumeva postojanjeodluke da se iza|e ili ne iza|e na izbore, a drugi, da se na izborimaglasa za konkretnu politi~ku stranku. Iako su ova dva pojma uskopovezana, u ovom radu }e se analizirati uglavnom pojam izborneparticipacije i apstinencije u kontekstu odre|enih tema, dok }e na~inopredeljivanja bira~a za stranke biti tretiran samo u pojedinim delovi-ma, odnosno, tamo gde su razlike koje se pojavljuju zna~ajne sastanovi{ta odnosa prema izborima.

Razmatranje odnosa gra|ana prema odre|enim temama i veze saizlaskom na izbore podrazumeva prethodnu elaboraciju nekoliko ele-menata: 1) kakav je karakter, odnosno, kakve se teme name}u u

219


"agenda settings" polju javnosti 2) kakav je obim i intenzitet poznava-nja odre|ene teme od strane gra|ana 3) da li gra|ani prema timtemama formiraju prete`no racionalan ili prete`no emotivan odnos;4) ko odre|ene teme pokre}e, odnosno, ko se javlja kao inicijatorodre|enog mnjenja.

1) Ma kako pitanja ekonomije bila va`na, i u objektivnoj i u su-bjektivnoj proceni gra|ana1, brojne druge teme u jo{ uvek nedefinisa-noj dràvi, zaokupljaju veliku pa`nju politi~ara, medija, gra|ana... Nekeod njih se odnose na nedoumice gde su zaista i gde }e biti graniceSrbije. Kada se pomenu granice, misli se, pre svega, na re{enje statu-sa Kosova, odnosno, na (ne)integrisanost ju`ne srpske pokrajine usastav Srbije2. Druga pitanja dràvnog ure|enja Srbije odnose se napoloàj Vojvodine i na pitanja decentralizacije. Ova va`na pitanja pred-stavljaju neke od okosnica pozicioniranja i javne retorike politi~kihstranaka u Srbiji. Sa druge strane, ova pitanja su u zna~ajnoj meri i od"ìvotne va`nosti". Tako, problem Kosova, javlja se kao ne{to {to ovomdru{tvu oduzima mnogo energije u svakom pogledu, pa se brojnadruga pitanja, za koja su gra|ani mo`da i egzistencijalno vi{e zainte-resovani, ostavljaju na margini kosovske dileme. Tako|e, pitanja de-centralizacije govore o tome kakve su nam op{tine, da li one imajumogu}nosti da odgovore na potrebe i zahteve svojih gra|ana. Sli~noje i sa Vojvodinom - da li su gra|ani ove pokrajine povla{}eni ili ugro-èni njenim poloàjem i statusom, kako tu situaciju vide gra|ani koji

1 Na primer, u istraìvanju javnog mnjenja iz juna meseca 2007. godine,me|u 11 tema kojima bi nova Vlada trebalo prevashodno da se bavi, naprva tri mesta na{li su se ekonomski razvoj, smanjenje nezaposleno-sti i pobolj{anje ìvotnog standarda. U "konkurenciji" su se na{le jo{ iteme kao {to su politi~ka stabilnost, pravna dràva, re{enje kosovskogproblema, saradnja sa Ha{kim sudom...(Istraìvanje je sproveo istraì-va~ki tim CeSID-a, pod rukovodstvom Sre}ka Mihailovi}a, na reprezen-tativnom uzorku od 1.677 ispitanika).

2 U ovom radu re{enje statusa Kosova posmatra se u kontekstu kona~nogzaokruìvanja teritorije politi~ke zajednice, odnosno dràve Srbije. Pro-pa{}u politike Srbije iz devedesetih i re{enjem odnosa sa Crnom Go-rom, postalo je jasno da Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, kao niJadransko more, ne}e biti granice Srbije ili neke federacije ~iji }e Srbijabiti ~lan. Samo jo{ re{enje statusa Kosova figurira kao odgovor napitanje gde }e zaista biti granice Srbije - na Kopaoniku ili na [ar-plani-ni?

220


ne ̀ ive na njenom podru~ju...? Na kraju, ova pitanja pokre}u svi ak-teri politi~kog ìvota, a ovaj rad }e poku{ati da pruì odgovor da li ikako gra|ani reaguju na ove teme, odnosno, da li pitanje Kosova,decentralizacije i poloàja Vojvodine predstavljaju odre|enu diferen-ciraju}u liniju izme|u onih koji izlaze na izbore i onih koji, iz odre|e-nih razloga, ne uzimaju u~e{}e u glasanju.

2) "Issue voting" za jednu od osnovnih pretpostavki ima da je "bi-ra~ svestan problema koji se pokre}u u kampanji i da ga razume"(Slavujevi}, 2004: 121). Vrlo je te{ko u istraìvanjima javnog mnjenjatestirati znanje ispitanika o odre|enoj temi, s obzirom da istraìvanjadaju pregled stavova, a ne i testiranje znanja. Me|utim, impresije ko-je se "hvataju" u istraìvanjima ~esto su va`nije od samog znanja. Sobzirom na aktuelnost tema koje se propituju u ovom radu, kao injihovo obilato eksploatisanje u kampanjama politi~kih stranaka, mo-èmo pretpostaviti da vrlo mali broj gra|ana ostaje potpuno neinfor-misan o njima. Me|utim, kao {to }e se pokazati u daljem tekstu,upravo intenzitet poznavanja odre|ene teme u zna~ajnoj je vezisa odnosom prema izborima.

3) Problem nastaje i kada se uzme u obzir karakter stavova kojise formiraju prema odre|enim pitanjima. Ne postoji instrument kojim}e se meriti koliko je odre|en stav zasi}en emocijama, a koliko raci-onalnim, odnosno, kognitivnim "materijalom". To, u krajnjem slu~aju,zavisi i od same teme. Teme koje su predmet ovog rada se i me|usobom razlikuju. Dok je pitanje odnosa prema Kosovu znatno zasi}e-no emocionalnim nabojem3, dotle se pitanja decentralizacije i polo-àja Vojvodine prevashodno posmatraju na principu racionalne kal-kulacije4.

4) Poslednje pitanje usko je vezano za to koliko su gra|ani obave-{teni o samom postojanju odre|enog problema i koliko su u stanju

3 Kosovo kao "najskuplja srpska re~" je ujedno i teritorija sa kojom velikibroj gra|ana ostalog dela Srbije nema nikakve konkretne veze (rodbin-ske ili neke druge), ~ak veliki broj gra|ana nikada nije ni kro~io napodru~je Kosova i Metohije. Kosovski mit je ne{to {to se formira i pri-hvata na osnovu ose}aja, emocija, strasti, kao, uostalom, i drugi politi~-ki mitovi.

4 Decentralizacija, poloàj op{tina i autonomija Vojvodine, uglavnom, nosekonotaciju u smislu "kuda ide na{ novac"!

221


da procene njegovu va`nost. âk iako Kosovo, decentralizacija ilipoloàj Vojvodine "neposredno" ne doti~u jedan broj gra|ana, ~inje-nica da se sve politi~ke partije manje ili vi{e bu~no ogla{avaju u po-gledu ovih pitanja, svako ko nije potpuno socijalno isklju~en te{koda moè da kaè da za ove teme nije ~uo, ma kako bio ravnodu{anprema njima. O njihovoj va`nosti za gra|ane kao bira~e i apstinenteupravo }e biti re~i u ovom radu.

1. "Kosovski usud" - izme|u ̀ elja, o~ekivanja i(ne)spremnosti na ̀ rtvovanje

Izli{no je govoriti o aktuelnosti problema koji se ti~e re{enja statu-sa Kosova i Metohije. Ova tema se ve} duè vreme nalazi na vrhujavnih, ali i privatnih govora, dilema i diskusija. Kosovo je re~ koju supoliti~ari maksimalno eksploatisali kao poziv na izlazak na glasa~kamesta prilikom potvr|ivanja novog Ustava na referendumu u oktobru2006. godine. Podsetimo se da je u preambuli novog Ustava navede-no da je Kosovo neotu|ivi deo Srbije, pa su politi~ari iz ve}ine strana-ka izjedna~avali izlazak na referendum sa potvr|ivanjem pomenutetvrdnje u Preambuli. Imaju}i u vidu iznena|uju}e visoku apstinencijuna pomenutom referendumu, va`no je analizirati i da li su ove dvepojave u odre|enoj vezi. Moè se zaklju~iti da, za zna~ajan broj gra-|ana, Kosovo nije bila magi~na re~ koja je, po pretpostavci, trebaloda ih izvede na birali{ta. U istraìvanju javnog mnjenja koje je realizo-vano neposredno pred referendum5, ispitanici koji su izjavili da }esigurno i verovatno iza}i i glasati za novi Ustav, upitani su i {ta jenjihov motiv za izlazak. Svega 10% ispitanika je izjavilo da je njihovmotiv za glasanje to {to }e se tim ~inom potvrditi da je Kosovo sa-stavni deo Srbije6. Postojao je, dakle, zna~ajan raskorak u kampanji

5 Istraìvanje je realizovano na reprezentativnom uzorku od 2.000 ispitani-ka na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), putem intervjua "licem ulice". Terenski deo istraìvanja obavljen je u periodu od 12. do 15.oktobra, a istraìvanje je realizovao istraìva~ki tim CeSID-a.

6 U ovom istraìvanju, 54% ispitanika je reklo da na referendum izlazi izose}aja du`nosti i obaveze, 18% jer smatra da }e novi Ustav omogu}itiuslove za bolji ìvot svih gra|ana, a 11% da }e novi Ustav doneti dugoo~ekivani mir i red u zemlji, 7% je navelo neki drugi razlog ili nije znalo

222


(ili barem jednom njenom delu) sa o~ekivanjima gra|ana i njihovimvi|enjem stvari. Nije bilo mogu}e u upitniku navesti neke druge kon-kretne teme koje je sadrào predlog Ustava, jer ih u kampanji gotovonije ni bilo. Ovo potvr|uje i nalaz po kom ~ak 71% ispitanika nije biloupoznato ni sa ~im {to se nalazi u predlogu novog Ustava. U jedno-stavnom referendumskom opredeljivanju "za" i "protiv" (u stvari"iza}i" ili "ne iza}i") i u situaciji u kojoj su sve stranke jednogla-sno nastupale po pitanju Kosova, ova tema nije imala ni pribliànuticaj na bira~e da iza|u na referendum.

U istraìvanjima javnog mnjenja pred izbore, jedan od osnovnihpredmeta istraìvanja bio je i odnos gra|ana prema re{enju kosov-skog problema. Istraìvanjem koje je ra|eno u decembru7, potvr|enje nalaz koji je dobijan i u prethodne dve godine, a po kome gra|aniSrbije dominantno ̀ ele da Kosovo ostane sastavni deo Srbije (videtiprosek odgovora u tabeli 1). Druga ̀ elja po redu jeste podela Koso-va, dok je vrlo mali broj ljudi izjavljivao da èli nezavisnost Kosova iliodràvanja sada{njeg stanja. Sa druge strane, procena o~ekivanogre{enja kosovskog problema velika je nepoznanica za gra|ane. Naj-ve}i broj ispitanika navodi da ne zna kako }e se zaista re{iti kosovskiproblem (videti prosek odgovora u tabeli 2). Nakon toga, najve}ibroj ispitanika smatra da }e ishod pregovora biti nezavisnost Koso-va. Svega 15% ispitanika je izjavilo i da o~ekuje da }e Kosovo ostatiu sastavu Srbije (nasuprot 60% onih kojima je to ̀ elja). Postoji, dakle,zna~ajan raskorak izme|u ̀ elja i o~ekivanja kada je re~ o ovom slo-ènom pitanju.

Ima li razlike izme|u onih koji izlaze na izbore i koji to ne ~ine uodnosu na vi|enje kosovskog problema? Indikator za izbornu parti-cipaciju i apstinenciju bio je odgovor na pitanje "Da li }ete iza}i naparlamentarne izbore 21. januara 2007. godine?". Moè se videti da je

da odgovori na ovo pitanje. Detaljnije o ovome videti u Mojsilovi}, Milo{.2007. Motivi gra|ana za izlazak na referendum:u Mihailovi}, Sre}ko(ur.). OKO izbora (Ustavni referendum, 28. i 29. oktobar 2006.): Beograd.Centar za slobodne izbore i demokratiju

7 Podaci dati na osnovu istraìvanja koje je realizovano u periodu od 7. do15. decembra 2007. godine na reprezentativnom uzorku od 1898 ispi-tanika na teritoriji cele Srbije, bez Kosova i Metohije. Istraìvanje jesproveo istraìva~ki tim CeSID-a, pod rukovodstvom Sre}ka Mihailovi-}a.

223


korelacija izme|u ova dva stava vrlo niska. Izme|u bira~a i apstinena-ta gotovo da nema nikakve razlike u pogledu ̀ elje da Kosovo ostaneu sastavu Srbije. Ovo nije neo~ekivan nalaz, jer se sli~an dobijao ikada se odnos prema Kosovu ra{~lani na glasa~e pojedinih stranaka.Ovo govori o tome da konsenzus (gotovo) svih politi~kih strana-ka u pogledu toga da Kosovo treba da ostane u Srbiji, uti~e kakona njihove bira~e, tako i na one koji i ne izlaze na izbore, odno-sno ravnodu{ni su prema strankama. U pogledu Kosova, strankese javljaju kao izuzetno uticajni kreatori javnog mnjenja, koji uspevajuda podgreju ̀ elje ne samo svojih bira~a, ve} i svih gra|ana Srbije.

Tabela 1. Odnos prema izlasku na izbore i poèljno re{enjekosovskog problema (u %)

Kosovo kaonezavisna

dràva

Odràvanjesada{njeg

stanje

PodelaKosova

KosovounutarSrbije

Ne zna Ukupno

Izlazi naizbore 4 2 23 60 11 100

Ne izlazina izbore 4 3 22 58 13 100

Ne zna 1 0 12 65 22 100

Prosek 4 2 22 60 12 100

Ck 0,12

Kada je re~ o razlici izme|u procene o~ekivanog re{enja kosov-skog problema i stava prema izborima, razlika izme|u bira~a i apsti-nenata je ne{to ve}a. Ako pogledamo odnos apstinenata, vidimo daje me|u njima ne{to ve}i broj onih koji o~ekuju nezavisnost Kosova imanji broj onih koji veruju da }e Kosovo ostati u Srbiji. Tako|e, ne{toje ve}i i broj onih koji ne znaju da odgovore. [ta predstavlja ovajnalaz? Me|u apstinentima je zasigurno ve}i broj onih koji se ne inte-resuju za javne teme. Procena {ta }e zaista biti u odnosu na to {ta seèli, ipak, zahteva ne{to ve}e informisanje i interesovanje. Zbog to-ga, me|u apstinentima je ve}i broj onih koji ne znaju da procene {ta}e zaista biti. Sa druge strane, apstinencija je uzrokovana i odre|e-nim defetizmom koji se ne projektuje samo na odnos prema izbori-ma. U pomenutom istraìvanju iz decembra 2006. godine, dubinskim

224


intervjuima je utvr|ena ~injenica, po kojoj, ~ak i bira~i i ~vrste prista-lice odre|enih stranaka smatraju da }e se do re{enja kosovskog sta-tusa do}i "negde u svetu", odnosno da to ne}e biti ni u Beogradu nitiu Pri{tini. Kada stranke koje se ~vrsto zalaù za to da Kosovoostane u Srbiji ne uspevaju da ubede svoje bira~e da }e se to idesiti, onda postaje jasno za{to su apstinenti jo{ skepti~niji8. Naovom pitanju se pokazuje da apstinenti nisu gra|ani bez politi~kogstava, ve} da je njihova izborna apstinencija delimi~no uzrokovana itime {to politi~ke stranke ne uspevaju da ih ubede da iza|u na izborei glasaju za neku od njih. Situacija je tim "teà" za partije u slu~ajukada se one po odre|enom pitanju javljaju kao istomi{ljenici, odno-sno kada me|u njima nije mogu}e napraviti jasnu razliku. Jo{ ukolikoto pitanje nije u fokusu interesovanja gra|ana, onda njegovo poteza-nje u izbornoj kampanji te{ko da moè biti zna~ajan generator izbor-ne participacije.

Tabela 2. Odnos prema izlasku na izbore i o~ekivano re{enjekosovskog problema (u %)

8 Partijska identifikacija se u ovom slu~aju posmatra kao va`na, ~ak i pre-sudna, posreduju}a varijabla izme|u stava prema odre|enim pitanji-ma i ~ina izlaska na izbore i glasanja. Zato, fenomen izborne apstinen-cije i participacije, posebno u kontekstu teza o "tematskom glasa-nju", ne moè se posmatrati nezavisno od toga {ta politi~ke strankemisle i govore u pogledu odre|enih tema.

Kosovo kaonezavisna

dràva

Odràvanjesada{njeg

stanje

PodelaKosova

KosovounutarSrbije

Ne zna Ukupno

Izlazi naizbore 28 8 14 16 34 100

Ne izlazina izbore 36 6 6 11 41 100

Ne zna 17 3 9 18 53 100

Prosek 29 7 12 15 37 100

Ck 0,16

225


U serijama istraìvanja, utvr|ena je nesumnjiva èlja gra|ana daKosovo ostane u sastavu Srbije, kao i o~ekivanje da }e Kosovo bitinezavisno ili nemogu}nost davanja odgovora. U istraìvanju iz juna2007. godine, oti{lo se korak dalje, pa je istraìvan i obim i intenzitetodre|enih reakcija gra|ana na eventualnu nezavisnost Kosova. Naosnovu pet tvrdnji9 razli~itog intenziteta, napravljena je skala "sprem-nosti na `rtvovanje za Kosovo", po kojoj, u proseku, 45% gra|anauop{te ili uglavnom nije spremno na `rtvovanje, 22% tvrdi da jeste,dok je jedna tre}ina (33%) bila neodlu~na.

Ono {to se moè videti kao razlika na osnovu spremnosti za izla-zak na izbore jeste da je potpuno isti broj onih koji nisu spremni naodricanja zarad Kosova i me|u glasa~ima i me|u apstinentima. Raz-lika postoji izme|u neodlu~nih i spremnosti za ̀ rtvovanje. Dok je me-|u onima koji izlaze na izbore ne{to ve}i broj spremnih na odricanjai ̀ rtve (26%), me|u apstinentima je vi{e neodlu~nih, a manje onih kojisu spremni za `rtvu. Ovaj nalaz potvr|uje ~injenicu da oni kojipokazuju zainteresovanost za izbore, pokazuju ve}u spremnostza akciju i u pogledu drugih pitanja. Naravno, razlike izme|u gla-sa~a razli~itih politi~kih stranaka su ogromne10, ali u proseku, onibira~i kao grupa iskazuju ne{to ve}i stepen "ose}aja" za javne stvari,iz ~ega proisti~e (makar i deklarativno) spremnost za odre|enim od-ricanjima radi o~uvanja Kosova.

9 Tvrdnje su glasile: "Ukoliko se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije,treba prekinuti odnose sa zemljama koje su tome doprinele", "Va`nije jeo~uvanje Kosova i Metohije u nego ulazak Srbije u Evropsku uniju", Zao~uvanje Kosova i Metohije spreman/na sam na materijalna odricanjai pad ìvotnog standarda", "Za o~uvanje Kosova i Metohije treba bitispreman na ukidanje demokratije i uvo|enje vanrednog stanja", "Uko-liko bi to bila cena za odbranu Kosova i Metohije, trebalo bi ponovoratovati sa Albancima i me|unarodnom zajednicom". Na osnovu (ne)sla-ganja sa ovim tvrdnjama, napravljena je trostepena skala "spremnosti`rtvovanja za Kosovo".

10 Znatno ve}u spremnost na odricanja iskazuju glasa~i Srpske radikalnestranke, potom Socijalisti~ke partije Srbije, dok se na drugom polu, savrlo malim ili nikakvim "potencijalom za `rtvu" nalaze glasa~i Demokrat-ske stranke, G17 plus i Liberalnodemokratske partije.

226


Tabela 3. Odnos prema izlasku na izbore i skala "spremnosti`rtvovanja za Kosovo" (u %)

Ck 0,11

Razlika izme|u bira~a i apstinenata u pogledu stava prema Koso-vu se pojavljuje u dva aspekta:

1) apstinenti pokazuju manje poznavanje i interesovanje za ovutemu, pa je me|u njima uvek vi{e neodlu~nih, nego me|uonima koji, pokazivanjem interesovanja za izbore, pokazu-ju interesovanje i za druga pitanja.

2) sa druge strane, me|u apstinentima je ne{to ve}i broj onihkoji su skepti~ni i nepoverljivi prema "mainstream" javnojretorici koju pokre}u politi~ari, a koja se odnosi na ube|i-vanje javnosti da }e Kosovo neosporno ostati u Srbiji. Iztog razloga, me|u apstinentima je manje onih koji su spremnida se `rtvuju zbog Kosova. Moè se re}i i da je jedan deoapstinenata ~ak iritiran op{tom povikom "o~uvajmo Koso-vo". Za njih, `rtva za Kosovo je `rtva za politi~are, koji suapstinentima daleko od omiljenih javnih li~nosti!

2. Bauk ili blagodet decentralizacije?

U zemlji koja se suo~avala (i jo{ uvek se suo~ava) sa strahom odseparatizma, svako pitanje decentralizacije ra|a opre~ne reakcije iz-me|u onih koji je podràvaju i onih koji smatraju da je svaki poku{ajdecentralizacije udar na dràvno jedinstvo. Zahtevi za funkcionalno-{}u i efikasno{}u, sa jedne strane, i prihva}eno{}u odre|enog ure|e-nja kao takvog, sa druge, ra|aju kontradiktornosti u javnom mnjenju.Ono je, na~elno, spremno da se u ve}ini slu~ajeva sloì sa tvrdnjamakoje o decentralizaciji govore i u pozitivnom i negativnom kontekstu.

"Nespremni za`rtvovanje" Neodlu~ni

"Spremni za`rtvovanje" Ukupno

Ne}eglasati

45 37 18 100

Glasa}e 45 29 26 100

Prosek 45 33 22 100

227


Postoji jasna svest o tome da, na primer, op{tine treba da imaju ve}aovla{}enja, da novac "zara|en" u okviru op{tina u njima treba daostane ve}im delom itd., ali i da jaka dràva treba da drì pod kon-trolom op{tine i vodi ra~una o tome {ta one rade ({to, u su{tini, i nemoraju biti protivre~ni zahtevi!).

U analizi stava gra|ana prema pitanjima decentralizacije postojetvrdnje da je protivljenje decentralizaciji svojstveno nedemokratskojpoliti~koj kulturi (videti u Kom{i}, 2006:423), odnosno, da centrali-sti~ki sistem upravljanja ra|a te{ko}e u prihvatanju decentralizacijekao imperativa savremenog ure|enja dru{tva i dràve. Me|utim, da lise na{e javno mnjenje protivi ili podràva decentralizaciju, sloèno jepitanje, jer se nailazi na zna~ajnu te{ko}u u pravom razumevanju oveteme od strane gra|ana. Razlika izme|u stabilnih, demokratskih si-stema i jo{ uvek nestabilnog sistema koji jo{ uvek traì svoje modali-tete ure|enja, je u tome {to su gra|ani u ovom drugom sistemu opte-re}eni pitanjima o kojima se u stabilnim dru{tvima vi{e ni ne razmi{lja.Tako, smatra se da "gra|ani zapadnih dràva s pravom smatraju daim demokratija omogu}ava da ne misle na dràvno ure|enje i na~ineintegracije segmentiranih zajednica" (prema Kom{i}, 2006:422). Na-àlost, na{a demokratija je takva da jo{ uvek name}e pitanja ure|e-nja dràve, poloàja njenih op{tina i formiranja drugih, vertikalnih ni-voa vlasti, osim postoje}ih.

Pitanja decentralizacije pokre}u i politi~ke stranke, naj~e{}e predizbore. U predizbornim karavanima i "pohodima" na op{tine, politi~a-rima su puna usta promena koje planiraju da sprovedu u pove}anjunadle`nosti op{tina i njihovom ja~anju kao preduslovu pobolj{anjakvaliteta ̀ ivota njenih gra|ana. Kako se gra|ani odnose prema ovimpitanjima i ima li razlike izme|u onih koji izlaze i ne izlaze na izbore upogledu pitanja decentralizacije? Ta~nije, da li stranke uspevaju daubede gra|ane u (ne)iskrenost nastojanja da se promeni poloàj lo-kalnih vlasti?

Jedna od tvrdnji, postavljena gra|anima Srbije u istraìvanju Ce-SID-a u oktobru 2005. godine,11 govori o potpunoj podeli javnog

11 Istraìvanje je izvedeno od 27. oktobra do 1. novembra 2005. godine nareprezentativnom uzorku od 1276 ispitanika. Istraìvanjem je pokrive-na cela teritorija Srbije (bez Kosova i Metohije), a podaci su prikupljaniputem intervjua "licem u lice". Istraìvanje je sproveo istraìva~ki timCeSID-a pod rukovodstvom Sre}ka Mihailovi}a.

228


mnjenja o ovom pitanju. Gotovo isti broj ispitanika se i sloìo i nije sesloìo sa tvrdnjom da "Samo jaka, centralizovana vlast moè da obez-bedi stabilnost i napredak". Po ovom pitanju, nema nikakve razlikeizme|u bira~a i apstinenata, barem ne u pogledu srazmere onih kojise sa ovom tvrdnjom slaù i ne slaù. Razlika je u obimu "neodlu~-nih", me|u kojima se nalaze ne samo oni koji su zaista neodlu~ni, ve}i oni koji ne znaju, niti o ovome razmi{ljaju. Takvih je me|u apstinen-tima jedna tre}ina, dok je me|u onima koji glasaju jedna petina.

Tabela 4. Tvrdnja "Samo jaka centralizovana vlast moè daobezbedi stabilnost i napredak" i odnos prema izborima (u %)

Slaè se Neodlu~an Ne slaè se Ukupno

Ne izlazina izbore

34 35 33 100

Izlazi naizbore 40 22 38 100

Prosek 37 27 36 100

Ck 0,13

Druga tvrdnja, postavljena u istom istraìvanju, govorila je o de-centralizaciji u afirmativnom smislu. Prema njoj ("Politi~ku vlast trebadecentralizovati davanjem vi{e vlasti pokrajinama, regijama, op{tina-ma"), polovina gra|ana su pristalice decentralizacije, dok je svega22% izri~ito odbilo da se sloì sa ovom tvrdnjom.

I bira~i i apstinenti podràvaju u ve}ini slu~ajeva tvrdnju koja afir-mi{e decentralizaciju. Razlika se ponovo javlja u znatno ve}em brojuneodlu~nih me|u apstinentima, nego me|u onima koji u~estvuju naizborima.

[ta nam govore ovi nalazi? Stav prema decentralizaciji ne deligra|ane u smislu njihovog stava prema izborima. Ne moèmo re}i dasu npr. apstinenti ve}i zagovornici decentralizacije, bira~i centraliza-cije i vice versa. Ono {to moèmo utvrditi jeste da ni jedni ni druginisu protivnici decentralizacije. Ne{to ve}a nezainteresovanost ap-stinenata prema ovim pitanjima, govori o tome da oni nisu potencijal-ni "rezervoar" niti protivnika niti pristalica decentralizacije kao takve,ve} da njihovo "priklanjanje" odre|enoj strani moè zavisiti od toga

229


da li }e u}i u izbornu arenu i za koju }e se, eventualno, stranku opre-deliti. Ako imamo u vidu da razlike u pogledu decentralizacije me|uizborno orijentisanim nisu zna~ajne12, moèmo tvrditi da ulazak delaasptinenata u polje bira~a ne}e zna~ajnije promeniti generalni odnosprema decentralizaciji u javnom mnjenju Srbije.

Tabela 5. Tvrdnja "Politi~ku vlast treba decentralizovatidavanjem vi{e vlasti pokrajinama, regijama, op{tinama" i odnos

prema izborima (u %)

12 Prema ovom istraìvanju, me|u pristalicama svih relevantnih politi~kihstranaka postoji iznadpolovi~no slaganje sa tvrdnjom da politi~ku vlasttreba decentralizovati. Razlika se javlja u obimu podr{ke ovoj tvrdnji, aona se kre}e od 53% u slu~aju glasa~a Srpske radikalne stranke, do73% u slu~aju Liberalnodemokratske partije.

Ck 0,12

3. Autonomija Vojvodine - isto, manje ili vi{e?

Iako i poloàj Vojvodine, u {irem smislu, spada u pitanja decentra-lizacije i reforme dràvnog ure|enja, u ovom slu~aju, odnos bira~a iapstinenata prema statusu Vojvodine izdvojen je iz dva razloga. Je-dan je znatno ve}a osetljivost ovog pitanja u odnosu na pitanje de-centralizacije, koja se, uglavnom, odnose na lokalnu samoupravu.Svako od nas ìvi u okviru neke op{tine, pa smo uvek spremniji nakompromise kada je u pitanju poloàj op{tina. Me|utim, Vojvodinaje, ipak, posebna regija, prema kojoj, najpre, razli~ite stavove o njojformiraju oni koji u njoj ìve i koji ne ìve u pokrajini. Drugi razlogproisti~e iz prvog, a predstavlja postojanje ve}ih razlika koje su uo~e-ne izme|u razli~itih politi~kih aktera o ovom pitanju i, u skladu sa tim,

Slaè se Neodlu~an Ne slaè se Ukupno

Ne izlazina izbore

42 37 21 100


Prosek 49 29 22 100

230


ve}ih razlika izme|u glasa~a politi~kih stranaka. Postoje, naime, izra-zite razlike izme|u glasa~a razli~itih politi~kih stranaka prema pitanjustatusa Vojvodine. Zbog toga, nije nimalo neva`no {ta apstinenti mi-sle o ovoj temi, odnosno, kakav oni stav zauzimaju i gde "preteù" uukupnom javnom mnjenju Srbije. Sa druge strane, ukoliko se apsti-nenti odlu~e da u odre|enom trenutku postanu bira~i, va`no je znati{ta misle o Vojvodini i da li }e, u skladu sa tim, odabrati glasanje zastranku koja zastupa odre|ena re{enja. Na kraju, va`no je utvrditi ikako apstinenti i bira~i u Vojvodini, ali i van nje, vide trenutno i poèlj-no stanje, kao i da li stav prema Vojvodini korelira sa glasanjem zaodre|ene politi~ke stranke.

Stav prema autonomiji Vojvodine odre|uju brojni faktori, izme|ukojih se nalaze i nacionalna pripadnost, obrazovanje, poreklo ispita-nika, ali i okolnosti u kojima se ovaj odnos ispituje (krize uslovljavaju"smirivanje strasti", dok se u mirnim periodima javljaju ja~i zahtevi zaautonomijom - videti u: Puziga}a, 2006: 81). Na kraju, odnos premaizborima i strana~ke orijentacije zna~ajan su faktor koji uti~e na tokako se percepira status Vojvodine.

U istraìvanju CeSID-a iz marta 2005. godine,13 ispitanicima je po-stavljeno pitanje i kakav poloàj treba da ima Vojvodina. Najve}i brojispitanika je smatrao da ne treba ni{ta menjati, svaki deseti ispitanikje bio za ukidanje autonomije, dok je 15% smatralo da Vojvodinatreba da ima vi{e autonomije. Ako pogledamo odnos apstinenata ibira~a prema ovom pitanju, vidimo da su bira~i uzdràniji prema auto-nomiji Vojvodine i u odnosu na prosek i u odnosu na apstinente.Svega 7% onih koji ne izlaze na izbore smatraju da Vojvodini trebaukinuti autonomiju, dok je takvih me|u bira~ima 13%. Druga razlikase javlja u nemogu}nosti odgovora i nepoznavanju situacije; 23% ap-stinenata nije u stanju da odgovori na ovo pitanje (me|u bira~ima jetakvih znatno manje, 13%).

13 Istraìvanje je izvedeno u periodu od 25. marta do 4. aprila 2005. godinena reprezentativnom uzorku od 1852 ispitanika. Istraìvanjem je pokri-vena cela teritorija Srbije (bez Kosova i Metohije), a podaci su prikuplja-ni putem intervjua "licem u lice". Istraìvanje je sproveo istraìva~ki timCeSID-a pod rukovodstvom Sre}ka Mihailovi}a

231


Tabela 6. Odnos prema izborima i odnos prema autonomijiVojvodine (u %)

Vojvodinitreba ukinutiautonomiju

Treba daostane kao i

sada

Vojvodinatreba da ima

vi{eautonomije

Ne zna Ukupno

Ne izlazina izbore 7 54 16 23 100

Izlazi naizbore

13 60 15 12 100

Prosek 10 58 15 17 100

Ck 0,17

Neke druge tvrdnje pokrepljuju podeljenost javnog mnjenja poovom pitanju. Gotovo isti broj ispitanika se slaè i ne slaè sa tvrd-njom da "Vojvodini treba dati vi{e prava na dono{enje pokrajinskihzakona i staranje o njihovom izvr{avanju". Ista podeljenost postoji ime|u bira~ima i me|u apstinentima, s tim {to je, kao i u ostalimslu~ajevima, nemogu}nost zauzimanja odre|enog stava me|u apsti-nentima ve}a nego me|u bira~ima.

Tabela 7. Tvrdnja "Vojvodini treba dati vi{e prava na dono{enjepokrajinskih zakona i staranje o njihovom izvr{avanju" i odnos

prema izborima (u %)

Ne slaè se Ne zna Slaè se Ukupno

Ne izlazina izbore

30 40 30 100


Prosek 33 33 34 100

Ck 0,14

Zna~ajnije razlike se mogu videti u analizi stavova gra|anaVojvodine i ostalog dela Srbije prema ovom pitanju. Javno mnje-nje Vojvodine se iznadpolovi~no slaè sa tvrdnjom da Vojvodini treba

232


dati vi{e nadle`nosti, dok se sa ovom tvrdnjom slaè ~etvrtina gra|a-na ostalog dela Srbije. Posredno moèmo zaklju~iti da je za odnosprema vojvo|anskom pitanju manje vaàn odnos prema izborima,generalno, a da je mnogo uticajnija varijabla mesto ̀ ivljenja. Tako se"mo}na", partijska opredeljenja podvrgavaju uticaju mesta prebivali-{ta kao referentnog okvira ispitanika.

Kao {to se moè videti, prime}ene su i velike razlike unutar sku-pine bira~a politi~kih stranaka u pogledu toga kako treba reguli-sati autonomiju Vojvodine. Na primer, "vojvo|anski" radikali i soci-jalisti su znatno spremniji da prihvate ve}u autonomiju Vojvodine, ne-go glasa~i tih stranaka koji ne ìve u Vojvodini! Tako|e, demokratekoje ̀ ive ju`no od Save i Dunava oprezniji su kada je u pitanju auto-nomija Vojvodine (npr. 42% je za ve}u autonomiju, nasuprot 75% "voj-vo|anskih" demokrata). Autonomija Vojvodine, dakle, govori o pri-hvatanju odre|enog stava nezavisno (ili uz nisku korelaciju) od poli-ti~kih opredeljenja, a vi{e u zavisnosti od mesta ìvljenja, odnosno,prihvatanja odre|enog identiteta, u ovom slu~aju "vojvo|anskog". Iakoi partijski identitet u ovom slu~aju ima odre|enu ulogu u formiranjustava prema autonomiji Vojvodine, taj identitet se o~igledno deformi-{e i slabi pod uticajem identifikacije sa pokrajinom u kojoj se (ne)ìvi.Iz ovoga moèmo zaklju~iti da "politi~ki zainteresovani gra|ani,...,poseduju ve}e kapacitete za kompromise i slobodu pluralnih identi-teta od strana~kih elita" (Kom{i}, 2006: 432). Ovaj nalaz govori i otome da bira~i ne prihvataju uvek sve segmente politike koju zagova-raju njihove stranke. To moè govoriti o dve stvari - ili su glasa~i znat-no kriti~niji nego {to se to pretpostavlja, ili je poznavanje strana~kihprograma vrlo nisko i nedovoljno za zauzimanje jasnog i konzistent-nog stava. Verovatno je da ima i jednog i drugog, ali ovo je empirijskivrlo te{ko utvrditi, barem ovom vrstom istraìvanja. Sa druge strane,neslaganje izme|u stava stranaka o odre|enoj temi i mnjenja njihovihbira~a govori i o tome da te teme nisu u fokusu javne retorike strana-ka, pa zbog toga dopu{taju identifikovanje i sa nekim drugim ele-mentima stranke, koji su presudniji za opredeljivanje (imid`, lider iliodnos prema nekoj drugoj temi, koja se procenjuje kao va`nija). Inte-resantno bi bilo videti {ta bi se desilo kada bi, npr., poloàj Vojvodinebio uzet kao okosnica kampanje radikala. Pretpostavimo situaciju ukojoj se "na sva zvona" govori o tome kako Vojvodini ne trebaju ve}enadle`nosti i kako su joj i sada{nje suvi{ne - da li bi to odvratilo deo

233


Srb

ija, u

kup

no

Vojv

od

ina

Srb

ija b

ez V

ojv

od

ine

Sla

è s

eN

e zn

aN

e sl

aè

seS

laè

se

Ne

zna

Ne

sla`

ese

Sla

è s

eN

e zn

aN

e sl

aè

se

Ne

izla

zi30

4030

5729

1422

4335

SR

S23

2156

4623

3114

2066

SP

S20

2852

6733

016

2856

DS

5225

2375

214

4228

30

DS

S33

2641

5010

4028

3042

Pro

sek

3334

3357

2716

2536

39

Tabe

la 8

. Tvr

dn

ja "V

ojv

od

ini t

reb

a d

ati v

i{e

pra

va n

a d

on

o{e

nje

po

kraj

insk

ih z

ako

na

ist

aran

je o

njih

ovo

m iz

vr{a

van

ju" i

od

no

s p

rem

a iz

bo

rim

a (u

%)

234


"vojvo|anskih radikala" od ove stranke, da li bi oni stvorili "filter" usvojoj percepciji koji bi eliminisao ovu informaciju ili bi i sami prome-nili stav prema autonomiji Vojvodine i prihvatili strana~ki stav? Mo`dabi se desila i situacija u kojoj bi jedan broj njih razo~arano oti{ao uapstinenciju? Sve ovo zavisi od mnogo faktora, a pre svega, od ja~i-ne identifikacije sa strankom, {to nije predmet ovog rada. Za ovaj radje va`no utvrditi da stranke ne uspevaju da u potpunosti "kolonizuju"referentni okvir svojih bira~a i da oni ostaju, barem u odre|enompogledu, relativno autonomni. Promene izbornih opredeljenja bazira-ne su, izme|u ostalog, na tezi o unakrsnim pritiscima koji postoje ikoji su pozitivna tekovina pluralnog dru{tva u kom svako moè da"prona|e ne{to za sebe".

Kada je re~ o apstinentima, moè se videti da oni "prate trend" kojipostoji i u slu~aju bira~a. Lokalni identiteti i dinamika referentnih gru-pa u kojima se pojedinci kre}u, uti~e na to da se i apstinenti uVojvodini slaù sa tim da okrajini treba vi{e ovla{}enja, kao {toapstinenti u ostalim delovima Srbije, u ve}ini slu~ajeva, smatrajusuprotno. Za o~ekivati je nalaz, po kojem, apstinenti u Vojvodini neiskazuju takav stepen nepoznavanja problematike kao u ostatku Srbi-je (broj apstinenata u Vojvodini koji ne znaju da se odrede premapomenutoj tvrdnji isti je kao i na nivou proseka, dok je taj broj uostatku Srbije ~ak 44%).

4. Zaklju~ak

Ono {to na osnovu ove analize moèmo zaklju~iti jeste da:1. Nema direktne veze izme|u odnosa prema izlasku na izbore i

stava prema elementima dràvnog ure|enja Srbije. Te{ko da nekoizlazi ili ne izlazi na izbore samo zato {to o~ekuje ili ne o~ekuje daneka stranka re{i pitanje dràvnog ure|enja, na odre|eni na~in sebori za status Kosova, Vojvodine, poloàj op{tina... Odnos premaovim pitanjima vi{e je u vezi sa odre|enim pogledom na svet, vred-nostima, strahom od promena ili njihovim èljnim o~ekivanjem. Od-nos prema ure|enju politi~ke zajednice je posredna varijabla iz-me|u odnosa prema izborima i odre|enih vrednosnih orijentaci-ja bira~a, koje se reflektuju u konkretnim politi~kim izborima.

2. Stav prema analiziranim pitanjima je onaj koji od bira~kog telaipak zahteva postojanje ne{to vi{e "kognitivnog", tj. saznajnog mate-

235


rijala od, na primer, procene ìvotnog standarda ili nezadovoljstvaìvotom. Ovo potvr|uje i zna~ajniji broj neodlu~nih i onih koji ne zna-ju da odgovore na odre|ena pitanja me|u apstinentima. Imaju}i uvidu ovu tvrdnju, apstinencija nije izraz odre|enog politi~kog sta-va i nezadovoljstva postoje}im re{enjima za dràvnim ure|enjem,ve} izraz nezainteresovanosti (ili manje zainteresovanosti) za po-litiku i "javne stvari" uop{te. [ta je re{enje za veliki broj neodlu~nihpo pitanjima tema koje su analizirane, i to ne samo me|u apstinenti-ma, ve} i me|u bira~ima? Odgovor moè svakako biti slede}i: "Lo-gi~no je pretpostaviti da }e nagla{eno ambivalentno stanje dru{tvenesvesti o navedenim temama potrajati sve dotle dok se ne iza|e izstanja dràvne neodre|enosti Srbije i tzv. institucionalne neopredelje-nosti najuticajnijih politi~kih aktera oko klju~nih politi~ko-identitet-skih okvira dràve... (Kom{i}, 2006). Dakle, konkretna i trajnija re{e-nja uslovi}e da se ona vremenom prihvate kao takva i da kona~noustupe mesto nekim drugim, "ìvotnijim" temama. Mo`da }emo tadapostati "normalna" dràva, na koju }emo se lako navi}i, uprkos dilemilika iz TV serije, koji je citiran na po~etku ovog rada.

3. Iz prethodnog se moè zaklju~iti da su izbori i sve ono {to se"plete" oko njih svojevrstan vid politi~ke i gra|anske edukacije;izborni u~esnici, o~igledno, imaju vi{e informacija od onih koji se zaizbore manje interesuju. Uticaji su dvosmerni - u izbornu arenu seusu|uju da u|u oni koji smatraju da znaju vi{e, ali i oni koji iz drugihporiva po~nu da se interesuju za izbore i politiku, vremenom po~nuda saznaju vi{e i o drugim pitanjima.

4. Iako nije za o~ekivati da se svi interesuju za sve i da svi znajusve, situacija u kojoj su apstinenti grupa sa manjkom informacijai interesovanja, zna~i da je to i grupa koja je podlo`nija manipu-laciji. "Neprozirnost politi~kog sveta dovodi ~esto do toga da semasovna apoliti~nost kompenzira radikalizmom." (Tadi}, 1998:93). Sto-ga treba biti oprezan sa onima koji ne znaju, jer se predrasude ra|ajutamo gde je manje znanja. Zato nije svejedno na koju stranu }e seveliki broj neodlu~nih, kojih je najvi{e me|u apstinentima, odlu~iti dakrene, ako se odlu~i da u|e u izbornu igru.

5. Kao {to je pokazano, ne postoji uvek slaganje bira~a sa onim{to zastupaju njihove politi~ke stranke. Ovo moè biti eventualninagove{taj apstinencije, u trenutku kada stranka po~ne ozbiljnije iglasnije da zastupa re{enja pojedinih problema i da na taj na~in pro-

236


vocira svoje bira~ko telo. Ovo se, ipak, ne de{ava kada je re~ opitanjima koja nisu na lestvici prioriteta gra|ana. Te{ko da }e nekonapustiti stranku zato {to se ona ne zalaè za druga~ije re{enje Koso-va (jer skoro sve stranke zastupaju isto), decentralizacije ili statusaVojvodine. Ali, kako bi bira~ko telo reagovalo kada bi se neka stran-ka glasno zaloìla za smanjenje plata i javne potro{nje iz razloga efi-kasnije monetarne i fiskalne politike? U tom slu~aju, mnogo bi sebolje "~uo" ovaj stav stranke, nego na~in na koji ona planira da re{ikoncept decentralizacije i teritorijalnog ure|enja Srbije.

Literatura

y Kom{i}, Jovan. 2006. Dileme demokratske nacije i autonomi-je, Ogledi o politi~koj tranziciji u Srbiji. Beograd: JP Slu`be-ni glasnik i Asocijacija multietni~kih gradova PHILIA

y Milo{evi}-\or|evi}, Jasna. 2005. ̂ inioci izborne apstinenci-je u Srbiji, u: Lutovac, Zoran (ur.). Politi~ke stranke u Srbiji,struktura i funkcionisanje. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung iInstitut dru{tvenih nauka

y Mojsilovi}, Milo{. 2007. Motivi gra|ana za izlazak na referen-dum:u Mihailovi}, Sre}ko (ur.). OKO izbora (Ustavni referen-dum, 28. i 29. oktobar 2006.): Beograd. Centar za slobodneizbore i demokratiju

y Puziga}a, Milka. 2006. Povezanost stavova Novosa|ana onadle`nostima Vojvodine sa poreklom i periodima doselja-vanja u Vojvodinu. Pavel Domonji (ur.). Vojvo|anski identi-tet:Beograd. Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji

y Slavujevi}, \. Zoran. 2002. Politi~ki marketing. Beograd: Fa-kultet politi~kih nauka

y Tadi}, Ljubomir. 1998. Ogled o javnosti. Beograd: Fakultetpoliti~kih nauka i îgoja {tampa

237

Odnos bira~a i apstinenata prema Ha{kom tribunalu i pomirenju

Bojan \uri}Beogradski centar za ljudska prava

Odnos bira~a i apstinenataprema Ha{kom tribunalu i

pomirenju

SaètakOd svog osnivanja 1993. godine, Me|unarodni krivi~ni tribunal

za biv{u Jugoslaviju, kao specifi~ni i specijalni sudski organ Ujedi-njenih nacija (UN), na razli~ite na~ine i u ve}oj ili manjoj meri, uti~ena javno mnjenje u Srbiji, zna~ajno opredeljuju}i i odnos gra|anaprema politi~kim procesima i akterima koji u njima u~estvuju. Po-na{anje Tribunala, nadle`nog da, umesto ili zajedno sa nacional-nim tuìla{tvima i sudovima, goni i ka`njava najvi{e pozicioniraneizvr{ioce ratnih i drugih sli~nih zlo~ina, jednako kao i pona{anjedoma}ih stranaka i politi~ara, svi ti ~inioci zajedno, dakle, uti~una spremnost gra|ana da participiraju u javnom i politi~kom ̀ ivo-tu, ali i na njihovo opredeljenje iskazano u ovim procesima. Ume|uvremenu, u politi~kom ̀ ivotu Srbije, odigrali su se vrlo va`nidoga|aji koji su dodatno bojili stavove gra|ana. Pored op{tihistraìvanja javnog mnjenja, u zemlji su, u prethodnih nekoliko go-dina, sprovedena brojna istraìvanja mi{ljenja gra|ana o radu Ha-{kog tribunala i doma}eg pravosu|a za ratne zlo~ine, o njihovimstavovima prema doga|ajima vezanim za ratove na teritoriji biv{ezemlje, vr{eni su ogledi o suo~avanju sa istinom i o ulozi kojusudovi imaju u njenom prihvatanju. Poku{aj da se rezultati najnovi-jeg istraìvanja, sprovedenog krajem 2006. godine, smeste u okvirsedam godina duge politi~ke tranzicije Srbije i vrhunca tada{njekampanje za januarske parlamentarne izbore, osnovni su ciljeviovog teksta.

Klju~ne re~i: Ha{ki tribunal, su|enja pred doma}im organima, rat-ni zlo~ini, povrede humanitarnog prava, poverenje uinstitucije, istina i pomirenje, bira~i.

238


Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (MKTJ; nadalje:Ha{ki tribunal) nije samo sud koji utvr|uje postojanje i stepen krivi~neodgovornosti optuènih za te{ka kr{enja me|unarodnog humanitar-nog prava koja su se dogodila na teritoriji biv{e SFRJ posle 1. janu-ara 1991. godine. Ba{ kao i sukob na prostorima dràve za ~iju jenekada{nju teritoriju nadleàn, i rad ovog suda ostavlja dubok i dale-koseàn uticaj na sada{njost i budu}nost dru{tava nastalih na prosto-ru biv{e Jugoslavije. S obzirom da doìvljaj sada{njosti, a naro~itoizgradnja budu}nosti u svim pomenutim dràvama neizostavno pod-razumeva uobli~avanje stava o nedavnoj pro{losti, pravni postupci,~iji je cilj sankcionisanje odgovornosti za zlo~ine po~injene tokomratnih sukoba, imaju veliki zna~aj.

Ha{ki tribunal je osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedi-njenih nacija br. 827 od 21. maja 1993. godine (http://www.un.org/icty/bhs/frames/tribunal.htm). Tribunal je osnovan po{to su na jugo-slovenskim rati{tima, a naro~ito u Bosni i Hercegovini, tokom 1992. i1993. godine, eskalirali ratni sukobi koji su bili obeleèni masovnim ite{kim povredama me|unarodnog humanitarnog prava, uklju~uju}i iratne zlo~ine i zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva. Pravosudni aparatiu dràvama koje su nastajale na ru{evinama biv{e SFRJ nisu bili nispremni ni sposobni da procesuiraju ovakva kr{enja me|unarodnihpravnih normi koje su, istovremeno, bile i sastavni deo unutra{njihpravnih poredaka novonastalih nezavisnih dràva (Savezna Republi-ka Jugoslavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina).1

U razlozima za zapanjuju}i indiferentnost pravosu|a, u naj{iremsmislu re~i, u sve tri dràve, koja je povremeno prelazila u cinizam,treba traìti i uzroke tako dubokog uticaja koji }e rad ovog sudaostavljati na doma}e politi~ke elite i odnos gra|ana prema njima ideceniju i po od po~etka rada Ha{kog tribunala.2 Naime, tokom ~ita-

1 Biv{a SFRJ bila je dràva ugovornica svih najzna~ajnijih me|unarodnihugovora koji {tite ljudska prava u oruànim sukobima. Ovo se posebnoodnosi na ~etiri @enevske konvencije i protokole uz njih koje je ranijasavezna dràva ratifikovala. Po{to je SFRJ prestala da postoji, sve novedràve na ovom podru~ju su u svojim krivi~nim zakonodavstvima zadr-àle ili su u njih unele posebne odredbe koje {tite ova prava i zabranju-ju vr{enje ratnih zlo~ina i zlo~ina prema civilnom stanovni{tvu.

2 U Srbiji i Hrvatskoj su, tokom trajanja sukoba (1991 - 1995), pokretanipostupci za navodne ratne zlo~ine i zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva,ali isklju~ivo protiv pripadnika protivni~kog naroda.

239


vog (post)jugoslovenskog sukoba od 1991. do 1999. godine, goto-vo da nema kredibilnog poku{aja da se na ozbiljan na~in pokrenu,vode i dovr{e sudski ili drugi pravni postupci kroz koje bi bila utvr|e-na krivi~na odgovornost lica koja su u~inila krivi~na dela tokom rat-nih dejstava. S druge strane, nacionalna tuìla{tva i sudovi su vrlo~esto pokretali postupke protiv pripadnika etni~ke skupine sa kojomsu bile u sukobu. Dakle, postupci pred unutra{njim sudovima su to-kom ratova, a u dobroj meri i posle njih, sluìli kao sredstvo ratnepolitike i instrument da se ostvari politi~ko, vojno ili medijsko prei-mu}stvo na ratnom terenu ili u doma}oj i me|unarodnoj javnosti.Nesposobne da naprave otklon od ovakvog doìvljaja prava i prav-de, politi~ke elite su, odmah po stvaranju Ha{kog tribunala, aktiviralesvoje medijske i "stru~ne" potencijale kako bi osporile aktivnosti ovogsuda sme{taju}i ih u matricu svog doìvljaja kontrolisanog pravosu-|a. Zbog toga je Sud, u svim dru{tvima, a posebno u Srbiji i Hrvat-skoj, javnosti predstavljen kao nepravedan (antisrpski ili antihrvatski)i politi~ki sud koji je stvoren da bi prekrajao istoriju, ili da bi obezbe-dio simboli~ku pobedu jednoj od strana u sukobu. Treba imati u viduda je period od po~etka rada Tribunala u Hagu do 2000. godine, upostjugoslovenskim dru{tvima, vreme simulovane vi{epartijske dem-okratije u kojoj nijedan od uobi~ajenih instrumenata odvijanja politi-~kog ìvota i stvarnog u~e{}a bira~a u odlu~ivanju nema su{tinskizna~aj ili je u velikoj meri izvitoperen.3 Zbog toga, makar kada je oSrbiji i njenim gra|anima re~, za proces pomirenja i ulogu stavovagra|ana u njemu mnogo ve}i zna~aj ima period posle 2000. godine.

1. Septembarski izbori 2000. godine - ambivalentnost uslu`bi najva`nijeg cilja

Ha{ki tribunal, njegov rad i medijski doìvljaj istupa pojedinih nje-govih organa, pre svega, glavnog tuìoca, opredeljivali su odnos bi-ra~a u pojedinim, vrlo va`nim, fazama politi~kog ciklusa u Srbiji pre,a naro~ito posle 2000. godine.

3 Tako, na primer, ozbiljnije politi~ke promene, o ~ijem }e stvarnom doma-{aju ne{to kasnije biti re~i, u Srbiji i Hrvatskoj po~inju tek tokom 2000.godine (u Hrvatskoj na izborima odrànim nakon smrti biv{eg predsed-nika Franje Tu|mana, a u Srbiji politi~kim prevratom u septembru ioktobru 2000. godine).

240


Poznate su okolnosti saveznih predsedni~kih i parlamentarnih ilokalnih izbora, odrànih 24. septembra 2000. godine. Dva, prvi putjasno i neposredno suprotstavljena politi~ka bloka, sukobila su se najednoj osnovnoj temi: kontinuitet ili promene. Na~in na koji su kon-cipirane i vo|ene kampanje, pre svega nastup Demokratske opozici-je Srbije (DOS) bili su usmereni na postizanje daleko najva`nijeg po-liti~kog cilja - svrgavanja reìma Slobodana Milo{evi}a, ~iju koaliciju,u tom momentu, ~ine Socijalisti~ka partija Srbije i Jugoslovenska le-vica (JUL), uz ideolo{ku i nacionalnu podr{ku doskora{njih koalicio-nih partnera iz Srpske radikalne stranke. Zbog toga, ali i zbog ve}formiranog mi{ljenja ve}eg dela javnosti, saradnja sa Ha{kim tribuna-lom nije bila opredeljuju}a tema ove predizborne kampanje.

Krajem decembra 2003. godine, u Srbiji su odràni prevremeniparlamentarni izbori koje je, nakon raspu{tanja Narodne skup{tine,raspisala predsednica Parlamenta Nata{a Mi}i}. Izbori su odràni de-vet meseci posle ubistva premijera Zorana \in|i}a u atmosferi ubrza-ne prekompozicije doma}e politi~ke scene. Ove promene su bileobeleène kroz nekoliko veoma va`nih dru{tvenih i politi~kih doga-|aja: ubistvo premijera \in|i}a, kona~an raspad Demokratske opo-zicije Srbije, ekspanzija "afera" i spirala medijskog eksploatisanja na-vodnih zloupotreba vlasti. Ipak, zna~ajan elemenat borbe za izaziva-nje prevremenih izbora, ali i jedna od klju~nih ta~aka izbornog nastu-pa (opozicionih) politi~kih stranaka, bilo je i "patriotsko pitanje". Ka-ko je ve} re~eno, od osnivanja Ha{kog tribunala, a pogotovo poslepodizanja optu`nica protiv vrha Milo{evi}evog politi~kog establi{men-ta krajem devedesetih godina, pitanje navodne odbrane "srpskih na-cionalnih interesa" i "(ne)saradnja sa Ha{kim tribunalom" bila su uskopovezana pitanja oko kojih su izgra|ivane ~itave platforme za politi~-ki nastup.

Jedan od rezultata prevremenih izbora o~igledan je i u osnovamakoalicionog sporazuma novoformirane vladaju}e koalicije koja preu-zima vlast po~etkom marta 2004. godine. Naime, ova koalicija kojusu u izvornom obliku ~inile Demokratska stranka Srbije (DSS), NovaSrbija (NS), G17 plus i Srpski pokret obnove (SPO), a koju je u Parla-mentu podràvala Socijalisti~ka partija Srbije (SPS), u svoj koalicioniugovor, kao jedan od najvi{e rangiranih politi~kih odluka, postavlja ina~elo neizru~enje optuènih na osnovu tzv. komandne odgovorno-sti. U isto vreme, iako je na~in i postupak saradnje s Ha{kim tribuna-

241


lom u Srbiji regulisan posebnom zakonom o saradnji, saradnja, usmislu hap{enja i izru~enja optuènih, prestaje.4 Kona~no, jedan odprvih poteza novog skup{tinskog saziva bilo je i usvajanje Zakona opravima optuènog u pritvoru Me|unarodnog krivi~nog tribunala i~lanova njegove porodice (Sl. glasnik Republike Srbije, br. 35/04). Zausvajanje zakonskog predloga su, krajem marta 2004. godine, glasa-li poslanici DSS, SRS i SPS. Privremenom merom Ustavnog sudaSrbije, obustavljena je primena ovog propisa do kona~ne odluke onjegovoj saglasnosti s (tada{njim) Ustavom.5

Odnos vladaju}e politi~ke elite prema suo~avanju sa pro{lo{}u,zna~aj koji je vlada posvetila ovoj temi i politi~ka atmosfera tokom2004. nisu doprinosili osvetljavanju doga|aja u biv{oj Jugoslaviji to-kom devedesetih godina. Ovakav stav vladaju}ih krugova je u dobrojmeri odredio i stavove gra|ana prema pomenutim doga|ajima. Po-beda Borisa Tadi}a, predsednika Demokratske stranke, na predsed-ni~kim izborima u junu 2004. godine donekle je zaustavila ovaj nega-tivan trend i spre~ila dalju radikalizaciju.

Prikazana atmosfera u politi~kom ̀ ivotu Srbije tog vremena odra-zila se i na rezultate istraìvanja o stavovima gra|ana prema suo~ava-nju s pro{lo{}u i saradnji s Ha{kim tribunalom koje je izvedeno uaprilu 2004. godine (Bandovi}, 2005: 325).6 U tom trenutku, 58 odstogra|ana zna da, pored Ha{kog tribunala, i u Srbiji postoje posebnepravosudne institucije za ratne zlo~ine, ali ve}ina ne zna o kojim insti-tucijama se radi. Velik broj gra|ana uop{te nije upoznat sa radomdoma}eg tuìla{tva za ratne zlo~ine (72 odsto), niti prati tok su|enjapred doma}im sudovima koji su po~eli da rade tokom 2003. (gotovo90 odsto). Stavovi prema Ha{kom tribunalu su u ovom istraìvanjuizrazito negativni: ~etvrtina gra|ana smatra da ne treba sara|ivati saHa{kim tribunalom ni po koju cenu, {to je znatno vi{e nego 2003. Tri

4 Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore s Me|unarodnim tribunalom za krivi~-no gonjenje lica odgovornih za te{ka kr{enja me|unarodnog humani-tarnog prava po~injena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine(Sl. list SRJ, br. 18/02; Sl. list SCG, br. 16/03).

5 Ovaj postupak ni tri godine po njegovom otvaranju nije okon~an, a privre-mena mera Ustavnog suda Srbije je jo{ uvek na snazi.

6 Istraìvanje je sprovedeno u aprilu 2004. godine u organizaciji Beograd-skog centra za ljudska prava i SMMRI u okviru projekta "Podizanjenivoa informisanosti gra|ana o radu tuìla{tva za ratne zlo~ine".

242


~etvrtine gra|ana misiju Ha{kog tribunala tuma~i kao "zaveru sveta"protiv Srbije, a tek svaki peti gra|anin veruje da je svrha su|enja predHa{kim tribunalom da {iri ideju mira i tolerancije, ili da, bar, spre~ide{avanje ratnih zlo~ina u budu}nosti (Beogradski centar za ljudskaprava, 2005: 435). Ne{to ve}i broj gra|ana je verovao da }e Ha{kitribunal ostvariti svoju misiju koja je usmerena protiv interesa Srbije ioni ~ine skoro tre}inu ukupne populacije (29 odsto).

Grafikon 1. Ko je po~inio najvi{e zlo~ina tokom ratova u biv{ojJugoslaviji

39 36

29 30

28

6

21 2043

8

7 8

50

24

124

67

014 5 12

51 1

Hrv

ati

Alb

anci

Mus

liman

i

Srbi

Slov

enci

ne znapetičetvrtitrećidrugiprvi

Gra|ani Srbije, punih pet godina po okon~anju poslednjeg otvo-renog ratnog sukoba na Kosovu u leto 1999. godine, imali su potpu-no uobli~en i gotovo konstantan odnos prema pitanju koji je narod/etni~ka skupina po~inio najvi{e zlo~ina tokom jugoslovenskih ratova.Procenat uverenosti i redosled navo|enja naroda ne menja se zna~aj-no tokom godina u kojima su sprovo|ena istraìvanja javnog mnje-nja. Tako, u istraìvanju iz 2005. godine (vidi gore, grafikon 1), teksvaki dvadeseti ispitanik smatra da su najvi{e zlo~ina u~inili pripadni-ci srpskih snaga, a preovladavaju odgovori prema kojima su neupo-redivo ve}i broj zlo~ina po~inili pripadnici hrvatskih, albanskih i mu-slimanskih snaga tokom oruànih sukoba.7 Srbi su, po mi{ljenju gra-

7 Navedeni su rezultati istraìvanja iz 2005, s obzirom da su odgovori ispi-tanika iz sli~nog istraìvanja iz aprila 2004. godine u velikoj meri obele-èni sna`nim emocionalnim nabojem, izazvanim doga|ajima na Koso-vu polovinom marta te godine.

243


|ana (sa izuzetkom Slovenaca), po~inili najmanje zlo~ina: 74 odstosmatra da su po~inili manje zlo~ina od Hrvata, Albanaca i Muslimana,a od toga skoro ~etvrtina (24 odsto), da su u~inili manje zlo~ina i odSlovenaca.

Grafikon 2. Stavovi prema saradnji Srbije sa Ha{kim tribunalom

15 15 17 15

29 2227 26

41

3332

28

1425 19

19

2 4 5 13

2003 2004 2005 2006

ne zna

ne treba sarađivati, pa ma koliko tokoštalo zemlju

treba sarađivati samo onoliko kolikoje potrebno da se izbegnu novesankcijetreba sarađivati jer je to preduslovreintegracije Srbije u svet

treba sarađivati da bi došlo do pravde

2. Istraìvanje iz 2006. godine8, 9

êtvrto istraìvanje javnog mnjenja Beogradski centar za ljudskaprava je sproveo krajem 2006. godine. Ovaj trenutak je iz nekolikorazloga bio interesantan za uobli~avanje dopunjenog kataloga pita-nja koja su mogla da pokaù na koji na~in i u kojoj meri se menjaju

8 Istraìvanje je za potrebe Beogradskog centra za ljudska prava sproveoStrate{ki marketing (SMMRI) iz Beograda. Istraìvanje je omogu}eno uokviru programa Misije OEBS u Srbiji i uz finansijsku podr{ku VladeKraljevine Holandije.

9 Terensko istraìvanje je sprovedeno u periodu od 20. do 25. decembra2006. godine i imalo je slede}e karakteristike:

- Uzora~ki okvir: Populacija Srbije (bez Kosmeta) 18+;- Veli~ina uzorka: 1000 ispitanika;- Tip uzorka: Troetapni slu~ajan reprezentativni stratifikovani uzo-

rak; Jedinica prve etape: Teritorija bira~kih mesta; Jedinica dru-ge etape: Doma}instva (SRSWoR - slu~ajnim korakom); Jedini-ca tre}e etape: Ispitanici u okviru doma}instva (Kish tablice);

244


stavovi gra|ana prema doga|ajima iz nedavne pro{losti koji su obe-leìli raspad biv{e SFRJ, odgovornosti za ove doga|aje, percepcijiHa{kog tribunala i doìvljaju rada nacionalnih organa za su|enje op-tuènima za ratne zlo~ine. Pored toga, ~injenica da se u tom trenutkusrbijansko dru{tvo nalazilo na vrhuncu veoma duge predizborne kam-panje za januarske parlamentarne izbore, pruìla je mogu}nost da se,mo`da po prvi put, kroz ovakvo istraìvanje izmeri i objasni pona{a-nje gra|ana "u ulozi" bira~a (i apstinenata) prema odgovornosti, istinii pomirenju.

Ovo istraìvanje predstavlja i delimi~an "zavr{ni ra~un" trogodi{njegfunkcionisanja prve vlade u kojoj je najmo}niji koalicioni partner bilaDSS, a koju je, prvi put posle 2000. godine, u Parlamentu podràvalaSPS, ~iji je stav o prirodi i na~inu rada Ha{kog tribunala izrazito nega-tivan. U tom periodu, najbrojniju opozicionu politi~ku snagu predsta-vlja Srpska radikalna stranka ~iji je odnos prema Hagu jo{ negativnijii obeleèn ~injenicom da se jo{ uvek nominalni {ef te partije nalazi upritvoru ovog suda. Na drugoj strani politi~kog spektra, politi~ku scenuSrbije karakteri{e nepostojanje jasne demokratske parlamentarne opo-zicije koja bi mogla da insistira na procesima suo~avanja s pro{lo{}u(Beogradski centar za ljudska prava, 2005:434).10 Pored toga, od 2004.do 2006. godine, neki od istaknutih zvani~nika Milo{evi}evog reìmaponovo zauzimaju zna~ajna mesta u dràvnoj nomenklaturi ili dobija-ju sve ve}i prostor u medijima i javnim krugovima.

- Tip istraìvanja: Omnibus, terenski upitnik prose~ne duìne 45minuta;

- Mesta odràvanja: 67 op{tina iz Srbije, 127 mesnih zajednica,gradske, prigradske i seoske ìvotne sredine;

- Poststratifikacija: Po polu, godinama i regionu;- Gre{ka: ±1,23% za pojave sa incidencom od 5%; ±2,45% za poja-

ve sa incidencom od 25%; ±2,82% za pojave sa incidencom od50% (marginalna gre{ka);

10 U me|uvremenu su i poslanici Demokratske stranke odlu~ili da ne u~e-stvuju u radu parlamenta, a novoformirana Liberalno demokratska par-tija, sve do januara 2007. godine, nije bila parlamentarna stranka.

245


3. Rezultati istraìvanja - obja{njiva zbunjenost bira~a uSrbiji

Ve}ina gra|ana Srbije ne prepoznaje problem saradnje s Ha{kimtribunalom i posledice koje proisti~u iz kvaliteta te saradnje, kao je-dan od najva`nijih problema sa kojima se suo~ava srbijansko dru-{tvo. U odnosu na izazove kao {to su nezaposlenost, nizak standardi problem statusa Kosova, procenat potencijalnih bira~a koji u ovo-me vide jedan od prioriteta budu}e politike, znatno je niì i iznosi 8odsto. S druge strane, ~ak ~etiri petine bira~a misli da je nezaposle-nost najve}i problem dana{nje Srbije.

Kao {to je re~eno, period izme|u 2005. i 2007. godine obeleìli suprotivre~ni stavovi i jo{ neujedna~enije pona{anje predstavnika dr-àvnih organa prema saradnji s Ha{kim tribunalom. Ovo se naro~itoodnosi na problem hap{enja i izru~enja lica koja su optuèna za nekood dela za koje je ovaj me|unarodni sudski organ nadleàn.11

U takvoj atmosferi i o~ekivanju novih izbora, decembarsko istraì-vanje je pokazalo je da najve}i broj pristalica suo~avanja s pro{lo{}ui ka`njavanja po~inilaca ratnih zlo~ina i drugih te{kih povreda huma-nitarnog prava, uklju~uju}i i punu saradnju sa Ha{kim tribunalom, po-dràva Demokratsku stranku i koaliciju LDP-GSS-SDU-LSV. Istovre-meno, najve}i broj protivnika takve saradnje se svrstava uz politi~keideje i nastupe predstavnika Srpske radikalne stranke.

Istraìvanje je sprovedeno krajem decembra 2006. godine i u nje-govim rezultatima se jasno ocrtava i uticaj stavova predstavnika poli-ti~ke stranke koju konkretni gra|anin/bira~ podràva i za koje se pret-postavlja da su, u prete`nom broju, sli~no glasali na parlamentarnimizborima po~etkom 2007. godine. Ovakvo formiranje stavova bira~amo`da je najuo~ljivije kod pristalica Demokratske stranke Srbije i ko-alicije koju je ova stranka predvodila na nedavnim izborima. Naime,politika ove stranke da je saradnja potrebna da bi se, pre svega izbe-

11 Tokom 2004. godine po~inje akcija "dobrovoljnih predaja" osumnji~enihza zlo~ine pred Ha{kim tribunalom koju je, kao najprihvatljiviji vid ispu-njenja me|unarodnih obaveza, promovisala vlada Vojislava Ko{tunice.Dobrovoljne predaje prestaju krajem iste godine i posle toga, sve dookon~anja izbora u januaru 2007, traje razdoblje izuzetno zategnutihodnosa zvani~nog Beograda i Tribunala, naro~ito njegovog Tuìla{tva.

246


gle sankcije ili druge mere izolacije Srbije jeste stanovi{te koje seprenosi i na njihove sledbenike koji ovaj stav prihvataju ali ga ne svr-stavaju u grupu tema koje odlu~uju}e opredeljuju njihov izbor.

Grafikon 3. Koliko stav odre|ene stranke (politi~ara) premaHa{kom tribunalu ili su|enjima za ratne zlo~ine pred doma}im

sudovima uti~e da glasate za tu stranku ili podrìte togpoliti~ara?

38 50 47 35 36

48 39 38 51 49

13 11 15 14 15

Total DS SRS DSS-NS G17+

utiče da ne glasam

nema uticaja

utiče da glasam

Istraìvanje je pokazalo i vezu izme|u stava pojedinih partija pre-ma pitanju saradnje sa Ha{kim tribunalom i odluke bira~a da li }eglasati za kandidate ili liste te partije. Iako razlike u uticaju takvogstava na opredeljenje bira~a nisu prevelike u odnosu na pojedinepartije, ipak postoji odre|ena razlika. Naime, bira~i stranaka koje, usvom stavu prema saradnji, potenciraju potrebu (ili neminovnost) sa-radnje kao uslova za reintegraciju zemlje u u me|unarodne tokove ili~ak jedini na~in da se izbegnu mogu}e sankcije me|unarodne zajed-nice, ~e{}e kaù da je za njih stav stranke povodom odnosa sa Ha-{kim tribunalom irelevantan (51 odsto pristalica DSS-NS i 49 odstoglasa~a stranke G17 plus). Uticaj stava stranke je od znatnog ve}egzna~aja kod bira~a stranaka koji iskazuju "vrednosni" stav prema ovomsudu i postupcima koji se vode pred njim.

247


Grafikon 4. Da li je bolje da se su|enja za ratne zlo~ine obavljajuu Srbiji umesto u Hagu?

7189 83

58 50

2111 15

27 37

7 2 14 132 0

Total SRS DSS-NS DS G17+

Ne zna

Ne

Neodlučan

Da

Verovatno najve}i uticaj politi~kog stava stranke na opredeljenjebira~a je uo~ljiv kod odgovora na pitanje koje od samog po~etkaobeleàva funkcionisanje Ha{kog tribunala i odnose dràva koje spa-daju pod njegovu jurisdikciju - da li je bolje da se su|enja optuèni-ma organizuju pred doma}im sudovima? Tako, tek svaki deseti gla-sa~ radikala ne misli da je to najbolje re{enje. Tako|e, ogroman brojpristalica DSS-NS (oko 83 odsto) deli takvo mi{ljenje. Posebno jeinteresantno da, iako raste broj gra|ana koji veruju da je bolje suditipred nacionalnim sudovima, sve ve}i broj njih nije u stanju da pruìobja{njenje za svoj stav (oko 15 odsto onih koji su tako odgovorili).

248


Grafikon 5. Upoznatost sa doga|ajima vezanim za ratove nateritoriji biv{e SFRJ

90

53

51

50

48

31

30

28

23

14

82

40

24

57

48

17

14

14

16

12

85

40

23

58

50

18

14

12

14

11

78

48

28

60

50

20

18

19

15

19

Hrvati su ubili mnogo civila u vreme operacija“Oluja” i “Bljesak”

Paravojske i pripadnici JNA ubijaju civile uVukovaru

U Srebrenici je ubijen veliki broj civilaMuslimana/Bošnjaka

U Bijeljini su 1992. godine paravojne formacije izSrbije ubijale civile

Kada je počelo NATO bombardovanje 1999,Albancima su oduzimani dokumenti i proterivani

2006

2005

2004

2001

Ukoliko se uop{teno osmotri koliko gra|ani Srbije znaju o doga-|ajima koji su obeleìli jugoslovenske ratove, a naro~ito uverenje gra-|ana da se konkretan doga|aj (zlo~in) zaista i dogodio, uo~ljivo jeda se u proteklih pet godina, izme|u 2001. i 2006. godine, kvalitetse}anja zna~ajno smanjio. Jedan od retkih izuzetaka od pokazanogtrenda je odnos prema stradanju velikog broja Bo{njaka na podru~juenklave Srebrenica u julu 1995. godine. S obzirom da se o ovoj temimnogo govori u poslednjih {est godina, danas ne{to vi{e gra|anakaè da je upoznato sa ovim doga|ajem. Ipak, taj porast nije zna~a-jan (50 odsto u odnosu na 48 odsto odgovora iz istraìvanja sprove-denog 2001. godine).

Kod istraìvanja ovog fenomena, veoma je va`na jo{ jedna pravil-nost u percepciji odgovornosti za doga|aje u ratovima koji su u biv-{oj Jugoslaviji besneli u poslednjoj deceniji pro{log veka - vi{estruko"bolje se}anje" u odnosu na zlo~ine protivnih strana. Naime, samopetina gra|ana veruje da su kosovski Albanci zaista proterivani izzemlje u vreme bombardovanja u prole}e 1999. godine. S druge stra-ne, gotovo 80 odsto njih veruje da su hrvatske snage ubile mnogocivila u akcijama Oluja i Bljesak. Dodu{e, u 2006. godini je pove}an

249


procenat gra|ana koji veruje u proterivanje kosovskih Albanaca ane{to manji procenat gra|ana u odnosu na protekle godine veruje umasovnost zlo~ina prema krajinskim Srbima tokom 1995. godine.Najniì stepen verovanja u zlo~ine prema nesrpskom stanovni{tvu u~itavoj biv{oj Jugoslaviji je zabeleèn u istraìvanjima iz 2004. i naro-~ito 2005. godine.

4. Suo~avanje s istinom i odgovorno{}u i uloga su|enjau njenom prihvatanju

Jedna od osnovnih ideja uspostavljanja posebnih pravosudnih in-stitucija za procesuiranje te{kih povreda humanitarnog prava leì upotrebi da se sazna ili bar gra|anima pribliì istina o doga|ajima izbliske politi~ke pro{losti i da se, kroz dosledno i zakonito ka`njava-

6379 78

52 45

1712 12

25 32

74 3 19 14

13 5 8 5 9

Total DSS-NS SRS DS G17+

Ne zna

Poverenje

I da i ne

Nepoverenje

nje odgovornih, stvore uslovi da se u budu}nosti izbegnu sli~ne po-vrede prava koje imaju katastrofalne posledice i na ̀ ivote ljudi i njiho-ve li~ne sudbine ali i na me|usobne politi~ke, vojne, kulturne i eko-nomske odnose izme|u dràva koje su u~estvovale u sukobima. Raz-ume se da se time ostvaruje i jedna od osnovnih svrha postojanjaprava, naro~ito onog njegovog dela koji se bavi utvr|ivanjem krivi~-ne odgovornosti (individualna i generalna prevencija).

Grafikon 6. Poverenje da }e Ha{ki tribunal suditi optuènimasrpske nacionalnosti nepristrasno i samo na osnovu utvr|enih

~injenica

250


Istovremeno, te{ka ogre{enja o pravo i pravdu u oruànim sukobi-ma i uop{te u turbulentnim politi~kim vremenima, uvek su obeleènai jakim uticajem vanpravnih elemenata, a naj~e{}e psiholo{kim per-cepcijama, kolektivnim ose}ajima i politi~kim faktorima. Zbog togau ovakvim postupcima, pravo i sudovanje ne mogu biti isklju~ivi me-hanizmi za ostvarivanje pomenutih ciljeva.

U poslednjih nekoliko godina, ~esta su istraìvanja javnog mnje-nja i tuma~enja dobijenih rezultata koji treba da pokaù nivo i kvalitetuticaja koji su|enja za ratne zlo~ine imaju na stavove bira~a i onihgra|ana koji u politi~kim odlu~ivanju ne u~estvuju neposredno (ap-stinenti). Pored toga, pa`nju zavre|uje jo{ jedna vrsta uticaja kojupravni postupci imaju na politi~ko opredeljenje bira~a u {irem smislu.Naime, ovaj uticaj treba posmatrati i u svetlu trajnijeg formiranja poli-ti~kih i vrednosnih stavova gra|ana o bliskoj pro{losti koji se u njiho-vom politi~kom pona{anju manifestuju i van direktnog i periodi~nogizja{njavanja na izborima.

Iako je, kao {to je re~eno, ovakva analiza u na{oj javnosti ~esta,ona, ipak, neretko zanemaruje druge faktore koji mogu biti od zna~a-ja. Naime, u istraìvanjima se srbijansko dru{tvo ~esto doìvljava kaodru{tvo koje je pre i tokom trajanja sukoba, pa i posle njih, ure|ensistem sa ina~e stabilnim demokratskim i pravnim institucijama u ko-jem je desetogodi{nji, gotovo neprestani sukob sa susedima samoizolovani incident. Realnost je potpuno druga~ija. Jedan od hroni~-nih rezultata istraìvanja koji ne treba isklju~iti iz analiza je i op{ti nivopoverenja bira~a u Srbiji u institucije, uklju~uju}i i pravosudni aparat.Sva istraìvanja javnog mnjenja u poslednjih deset godina pokazujuda je taj nivo poverenja na veoma niskom nivou. Jo{ je poraznija~injenica da poverenje poslednjih godina (posle 2003) rapidno padapa je krajem 2006. godine tek svaki sedmi gra|anin imao poverenje upravosu|e u Srbiji.

Drugi faktor koji treba uzeti u obzir je uvreèno mi{ljenje me|ugra|anima da oni kao pojedinci ("obi~ni ljudi") ne mogu odlu~uju}eda uti~u na najva`nije dru{tvene doga|aje i da o pitanjima koja spa-daju u domen "visoke politike" nikada ne}e saznati punu istinu.12 Ova-

12 Samo 9 odsto gra|ana smatra da od njihovog stava zavisi kako }e sedru{tvo odrediti prema zlo~inima kakvi su Srebrenica, Vukovar, Saraje-vo ili zlo~inima tokom akcija Bljesak i Oluja.

251


kav stav ispitanika moè delimi~no da objasni i neka druge stavovegra|ana u odnosu na vrlo va`na zbivanja i, posebno, relativno visokstepen apatije i nezainteresovanosti ne samo kod apstinenata nego ikod bira~a koji formalno izlaze na birali{ta. Politi~ke stranke i drugizainteresovani akteri ~esto ovakav stav gra|ana pothranjuju i to kori-ste u svom politi~kom nastupu.13 Tako, u odnosu na pitanje da li bisu|enja pred doma}im sudovima pomogla da se sazna istina o rato-vima iz devedesetih godina, sve ve}i broj gra|ana kaè da "pravaistina nikada ne}e do}i do obi~nih ljudi" (44 odsto u 2006, 41 odstou 2005 i 38 odsto u 2004). S druge strane, sve ve}i broj gra|ana,ipak, smatra da }e su|enja pred doma}im institucijama doprineti pro-cesu pomirenja u regionu (pove}anje od devet odsto u odnosu naprethodnu godinu). Ipak, takvo uverenje je i dalje daleko od ve}in-skog (35 odsto).

Da li je onda suo~avanje sa doga|ajima u ratovima u biv{oj SFRJva`no za budu}nost zemlje? Oko trideset odsto gra|ana smatra da jeovaj proces vaàn, jer "samo ako se suo~imo s istinom i prihvatimosvoj deo odgovornosti moèmo da o~ekujemo bolju budu}nost ze-mlje i dobre odnose sa susedima i me|unarodnom zajednicom". Uo~-ljiv je negativan trend kod ovog pitanja, s obzirom da je identi~anodgovor u ranijim istraìvanjima biralo znatno vi{e ispitanika (37 od-sto u 2004, a tre}ina ispitanika u 2005. godini). Istovremeno, ne{tovi{e na{ih gra|ana (oko 35 odsto) smatra da je suo~avanje danasva`no kao na~in da pokaèmo da "Srbi nisu krivi za zlo~ine koji im sepripisuju i tako budu}e generacije oslobodimo ose}anja krivice i ucename|unarodne zajednice". Oko 12 odsto gra|ana ne misli da je ovajproces vaàn i procenjuje da se pred Srbijom "nalaze mnogo va`nijiproblemi kao {to je pokretanje privrede ili podizanje standarda".

5. Izlazna strategija?

Da li }e se saradnja Srbije s Ha{kim tribunalom okon~ati "ispunje-njem na{ih me|unarodnih obaveza" ili iskrenim izru~enjem svih optu-ènih za najteè povrede me|unarodnog humanitarnog prava? Iako

13 Sli~no uverenje se kod gra|ana ve} ~etiri godine pothranjuje kada su upitanju dometi istrage i su|enja za ubistvo premijera Zorana \in|i}a.

252


bi pravne posledice u oba slu~aja bile iste, politi~ke i vrednosne po-sledice po srbijansko dru{tvo bile bi sasvim razli~ite. Veoma je va`noda li }e se time zavr{iti postupak utvr|ivanja pravne istine o zlo~inimapo~injenim tokom sukoba u biv{oj Jugoslaviji ili }e se, tek tada, jo{odlu~nije povesti sli~ni postupci pred doma}im pravosu|em specija-lizovanim za ratne zlo~ine.

Izgleda da gra|ani Srbije, ~etrnaest godina po konstituisanju su-da u Hagu, opcije, navedene u prethodnim pitanjima, ne posmatrajukao mogu}nosti iz istih ravni. Ha{ki tribunal je, naàlost, jo{ uvek,mada ne{to manje nego tokom devedesetih godina, simbol pritiskame|unarodne zajednice a ne institucija koja presu|uje zlo~incimaumesto nacionalnih sudova koji nisu bili spremni da to u~ine tokom ilineposredno posle ratova. Samo manjina gra|ana misli druga~ije. Onikoji imaju jasno izraène vrednosne sudove prema ulozi Ha{kog tri-bunala u procesima presu|ivanja za zlo~ine, ovo svoje mi{ljenje ja-sno vezuju i za sopstveno politi~ko odlu~ivanje (bez obzira da li od-bacuju ili razumeju i prihvataju ulogu ovog suda).

I zaista, {ta }e se dogoditi sa procesom prevladavanja nedavnenasilni~ke pro{losti kada Ha{ki tribunal prestane sa radom? Kako toobi~no biva, kada nestane onaj koji opominje na problem, ne nestajei sam problem i njegovi uzroci. Zbog toga, u ovih nekoliko godina,oni koji u Srbiji ipak prete`no uti~u na stavove javnosti prema ovompitanju moraju da shvate da }e, ukoliko ne prestanu da pruàju la`nunadu da }e problem nestati ako "izdrìmo" do prestanka rada Tribu-nala, biti suo~eni sa ~injenicom da u doma}e pravosu|e recimo veru-je samo 15 odsto gra|ana. U takvim otre`njuju}im okolnostima ukojima }e sve manje vredeti razli~ite teorije zavera, na{e dru{tvo }emorati da se suo~i sa svim problemima, proisteklim iz sukoba koji suse odigrali na ovim prostorima u proteklih sedamnaest godina.

Literatura

y Bandovi}, Igor (ur.). 2005. Rad Me|unarodnog krivi~nog tri-bunala za biv{u Jugoslaviju i doma}ih sudova za ratne zlo~i-ne. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava

y Dobrkovi}, Dina (ur.). 2006. Ljudska prava u Srbiji 2005. Be-ograd: Beogradski centar za ljudska prava

253


y Garton E{, Timoti. 2002. Istorija sada{njice - Eseji, skice iizve{taji iz Evrope devedesetih, Beograd: Samizdat B92

y Istra`ivanje stavova gra|ana prema doma}im pravosudnimorganima za ratne zlo~ine, Ha{kom tribunalu i procesu suo-~avanja s pro{lo{}u u Srbiji 2004. 2004. Beograd: Beograd-ski centar za ljudska prava u saradnji sa Strate{kim marke-tingom

y Istra`ivanje stavova gra|ana prema doma}im pravosudnimorganima za ratne zlo~ine, Ha{kom tribunalu i procesu suo-~avanja s pro{lo{}u u Srbiji 2005. 2005. Beograd: Beograd-ski centar za ljudska prava u saradnji sa Strate{kim marke-tingom

y Javno mnenje u Srbiji - Stavovi prema doma}em pravosu|uza ratne zlo~ine i Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv-{u Jugoslaviju. 2006. Beograd: Beogradski centar za ljud-ska prava i Misija OEBS u Srbiji

y Justenhoven, Heinz-Gerhard, Mojzes, Paul i Saje Vjekoslav(ur.). 2004. Religijski pristup pomirenju u Bosni i Hercegovi-ni. Sarajevo: MAG Plus

y Kaseze, Antonio. 2005. Me|unarodno krivi~no pravo. Beo-grad: Beogradski centar za ljudska prava

y Nici}, Jovan (ur.). 2002. Ha{ki tribunal VI: priznanja krivice ipresude. Beograd: Fond za humanitarno pravo

y Papi}, Tatjana i Dimitrijevi}, Vojin (ur.). 2003. Ljudska prava uJugoslaviji 2002, Beograd: Beogradski centar za ljudska pra-va

y Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju(usvojen 25. maja 1993. Rezolucijom br. 827, s izmenamaod 13. maja 1998 (Rezoluciji br. 1166, 30. novembra 2000(Rezolucija br. 1329), 17. maj 2002 (Rezolucija br. 1411),14. avgusta 2002 (Rezoluciji br. 1431) i 19. maja 2003 (Re-zoluciji br. 1481)

254


255

Odnos bira~a prema drugim strankama i koalicijama

Sr|an Bogosavljevi}Strategic Marketing, Beograd

Odnos bira~a prema drugimstrankama i koalicijama

SaètakKoalicioni potencijal se, sude}i na osnovu kratke istorije de-

mokratske parlamentarne vladavine u Srbiji, ne dobija na osnovunaklonosti bira~a. ̂ ini se da je prihvatanje i ne prihvatanje drugihstranaka, osim one koja je trenutni izbor gra|ana, u Srbiji, presvega, diktirano promocijom i takti~kim razlozima stranaka. Ideo-lo{ka matrica, o~igledno, nema mnogo uticaja na ove odluke.Naime, percepcija i samo-percepcija stranaka i lidera na skali odkrajnje levice do krajnje desnice niti odràva u potpunosti pro-gramska i deklarativna opredeljenja stranaka, niti je osnov za gru-pisanje stranaka u o~ima bira~a.

Klju~ne re~i: bira~i, politi~ke stranke, koalicije

1. Uvod

Bira~ko telo Srbije1 broji preko 6,6 miliona registrovanih bira~a. Sdruge strane, popis stanovni{tva evidentirao je preko 6,2 miliona pri-sutnih punoletnih stanovnika u zemlji. Ve} je ovo dovoljno da unesemalu konfuziju kad god se govori o bira~ima Srbije i njihovom pona-{anju. Pa`ljivije posmatranje oba podatka pokazuje da nijedan odnjih ne opisuje dobro bira~e u Srbiji. Prvi sadrì gornju granicu veli~i-ne bira~kog tela, s obzirom da obuhvata veliki broj gra|ana koji ̀ ive

1 Bez Albanaca sa Kosmeta, koji se od 2000. ni na koji na~in ne uvr{tavajuu bira~ko telo Srbije, niti su ra~unati za odre|ivanje cenzusa kada je tobilo potrebno (na primer za izglasavanje Ustava 2006. godine)

256


stalno ili povremeno u inostranstvu, zatim, deo onih koji su umrli, anisu izbrisani sa spiska (pre svega re~ je o ljudima iz dijaspore), dvoj-ne dràvljane, pa i dvojne dràvljane sa biv{im jugoslovenskim repu-blikama, od kojih neki jesu, ali neki nisu stalno nastanjeni u Srbiji itome sli~no. Popis stanovnika daje gornju granicu prisutnih u zemlji,jer sadrì i strane dràvljane koji privremeno borave u Srbiji, ali i mno-ge koji su, manje ili vi{e, trajno napustili zemlju, a njihova familija ih idalje prijavljuje kao prisutne2.

Kada se uzme u obzir mogu}a veli~ina kontingenta trajno ili privre-meno odsutnih koji imaju li~ne karte sa adresama u Srbiji, pogre{noevidentiranih, dvojnih dràvljana koji nisu i stranaca koji jesu prisutni uSrbiji, privremeno i trajno nesposobnih da u~estvuju na izborima, do-lazi se do broja realno raspoloìvih bira~a u Srbiji koji iznosi oko 5,5miliona.

Prema podacima o izlaznosti na izbore od 2000. godine naova-mo, oko 4,5 miliona iza{lih na izbore je rekordno velika izlaznost, 3,5do 4 miliona je uobi~ajena kad je re~ o va`nim izborima, kakvi suuvek parlamentarni i poneki predsedni~ki. Samo retko se desi izla-znost ispod 3 miliona bira~a i ona je ~esto uzrokovana bojkotima.Stoga, moglo bi se re}i da je broj aktivnih glasa~a u Srbiji oko 4,5miliona i ta brojka je stablina na srednji rok3.

Pona{anje bira~kog tela prema strankama vidi se u izbornim rezul-tatima i anketnim istraìvanjima u me|uizbornom periodu4. Na prvipogled, jako je te{ko uo~iti bilo kakvu pravilnost - dugoro~ni dija-gram strana~kih rejtinga li~i na snop {pageta (slika 1). Nakon izrazi-tog uspona DSS u 2002. godini, usledio je izraziti rast DS-a, vezan zaatentat na premijera \in|i}a, pra}en velikim padom popularnosti DSS-a i delom G17 plus. Tokom 2002, DS beleì strmoglavi pad popular-nosti, uz istovremeni strmoglavi rast popularnosti G17 plus.

2 Ovaj obi~aj ima racionalno poreklo u dru{tvenoj svojini nad stanovima idrànjem na evidenciji ~lanova porodice koji nisu u stanu (i u zemlji)radi eventualnog nasle|ivanja tog prava. Iako to vi{e ne postoji kaorazlog, obi~aj se zadrào - samo u znatno manjoj meri

3 Mortalitet i stopa ulaznosti u bira~ko telo trenutno su izbalansirani.4 Za potrebe ovog rada, kori{}eni su rezultati redovnih mese~nih anketa

Strategic Marketing-a. U svim izborima, od 2000. pa nadalje, rezultatiposlednjih predizbornih anketa odraàvale su stanje na izborima, a svaodstupanja su bila ispod nivoa maksimalne statisti~ke gre{ke, osim napredsedni~kim izborima 2003. kad su uslovi u potpunosti promenjeni

257


05101520253035 maj 2001

jul 2001 avgust 2001

septembar januar 2002

mart 2002 maj 2002 maj 2002

jul 2002 avgust 2002

novembar 2002 decembar 2002

januar 2003 februar 2003

mart 2003 april 2003maj 2003 jun 2003 jul 2003

avgust 2003septembar 2003

oktobar 2003novembar 2003decembar 2003


mart 2004 april 2004maj 2004 jun 2004 jul 2004




mart 2005 april 2005 maj 2005 jun 2005 jul 2005




mart 2006 april 2006 maj 2006 jun 2006 jul 2006

septembar 2006 oktobar 2006

novembar 2006decembar 2006

februar 2007mart 2007maj 2007

jun 07 jul 07

avgust 2007

DS DSS

SPS

SRS

G17

Plus

Proc

enat

gla

sača

po

stra

nkam

a u

popu

laci

ji pr

isut

nih

birača

u S

rbiji

Slik

a 1.

Pro

cen

at g

lasa

~a p

o s

tran

kam

a u

po

pu

laci

ji p

risu

tnih

bir

a~a

u S

rbiji

258


Povezanost rasta i pada popularnosti stranaka jo{ se uo~ava sre-dinom 2004. kada DS raste, a DSS i G17 plus padaju, kao i od sredi-ne 2002. do marta 2003. godine kada SRS raste skoro isto onolikokoliko pada popularnost SPS.

Naravno, u vremenima kampanja raste broj opredeljenih bira~a ikatkad prelazi 4,5 miliona, a u momentima kada nema izbora na vidi-ku, broj opredeljenih pada i za 25% i vi{e procenata.

2 Homogene grupe bira~a

U Srbiji se "odoma}ila" podela na stranke "demokratskog bloka" i"ostale" stranke. Ona se, uglavnom, vezuje za razliku koja je usposta-vljena na izborima 2000. kada je DOS odneo pobedu nad SPS-om,pri ~emu je SPO, mahom, vi|en kao deo "demokratskog bloka", aSRS kao deo bloka koji se ~esto nazivao i "anti-sistemski" zbir strana-ka u koji su se ubrajali JUL, SSJ i mnoge manje stranke nastale iz ilisa podr{kom SPS. ^ini se da je osnova ove podele bila vezana zastav stranaka i bira~a prema Milo{evi}u, jer je stav prema njemu bioveoma homogen unutar ta dva bloka - bilo da se radilo o ocenamanjegove li~nosti, bilo da se radilo o stavu prema klju~nim elementimapolitike koju je on personifikovao.

Me|utim, ve} u anketama 2001, a kasnije sve vi{e i vi{e, vidi se da"demokratski blok" nema drugo vezivno tkivo osim tog osnovnogstava prema Milo{evi}u, pa ~ak i tu po~inje raslojavanje. To je sasvimo~igledno, na primer, u proceni njegovog prvog nastupa pred Tribu-nalom u Hagu, koji je za mnoge simpatizere "demokratskog bloka"bio veoma dobar.

Kada se poku{a klasifikovanje bira~kog tela u odnosu na vredno-sne sudove i stavove prema klju~nim elementima realne politike uSrbiji kao {to je odnos prema ha{kim optu`enicima i samom Tribuna-lu, zatim odnos prema EU integracijama, ili prema Kosmetu, pojavlju-ju se tri relativno homogene grupe bira~a5. Proevropski orijentisani

svega nekoliko dana pred izbore. Podse}anja radi, tada su DSS i G17plus pozvale na bojkot izbora i, u poslednjoj predizbornoj nedelji, raspis-ani su parlamentarni izbori kao odgovor na te{ku parlamentarnu krizu.

5 Vi{e o tome u tekstu "Vrednosne orijentacije bira~a i apstinenata" - Prof. DrS.Logar, gde se identifikuju "desno nacionalna", "demokratsko naci-

259


bira~i i bira~i nacionalisti~kih desnih nazora jasno su konfrontirani istranke koje se bore za njihovu naklonost nemaju nikakvih gubitakaukoliko se o{tro suprotstavljaju jedni drugima, pa ~ak iako tu kon-frontaciju svedu na veoma nizak nivo - nivo neargumentovanih optu-`bi i sva|a6.

Ako bi se ova ista podela bira~a predstavila kroz njihova strana~-ka opredeljenja i ukoliko bi se u obzir uzeli samo opredeljeni bira~i,~iji broj varira od 3 do skoro 5 miliona ({to rezultira uvek ne{to niòmizlazno{}u), vidi se da velika ve}ina "desno nacionalno" opredeljenihbira~a sada glasa za SRS i SPS, a ranije su svoj glas davali i stranka-ma kao {to su JUL ili SSJ. Re~ je, dakle, o strankama koje su bile uMilo{evi}evim vladama i koje su mu pruàle podr{ku i nakon prome-ne vlasti i njegovog isporu~ivanja Tribunalu u Hagu, te ih, za potrebeove analize, moèmo nazvati strankama "biv{eg reìma", "Demokrat-sko nacionalno" opredeljeni bira~i jesu, pre svega, glasa~i DSS, NS iSPO, dakle, stranke jakih lidera sa demokratskim i nacionalnim ele-mentima, te ih, za potrebe ove analize, moèmo nazvati "konzerva-tivno liderske" stranke, dok su "demokratsko proevropski" bira~iuglavnom opredeljeni za DS, G17 plus, LDP, LSDV, ranije GSS i nizmanjih stranka koje su postojale u okviru DOS-a. Ovoj grupi najnaklo-njeniji su i manjinski bira~i. Kada se pogleda dugoro~na serija popu-larnosti stranaka u Srbiji (unutar opredeljenog bira~kog tela), kao irezultati izbora, dobija se podatak da su ove tri grupacije pribli`nojednake po broju ljudi, ali i da "nacionalno desno" orijentisane stran-ke najlak{e, a "demokratsko nacionalne" stranke najteè motivi{u bi-ra~e da iza|u na izbore (Slika 2).

onalna" i "demokratsko proevropska" grupacije bira~a sa 40%, 27% i33% bira~a u 2007. godini.

6 Puno je dokaza u prilog ovoj tezi, ali je najjednostavnije pogledati rastpopularnosti tokom izbornih kampanja i DS i SRS iako jedni o drugimaiznose veoma o{tre stavove, i to ne samo kada su u pitanju partijskiizbori, nego i kada je re~ o izborima za predsednika Srbije (Tadi} vsNikoli}) ili gradona~elnika Beograda (Bogdanovi} vs Vu~i}). Nasuprottome, me|usobni napadi i optu`be stranaka i politi~ara istog bloka ugr-oàvaju popularnost bar jedne, a naj~e{}e obe strane (kao {to je to bilou slu~aju konfrontacije Dinki} - \eli}, kada su do tog momenta dvaveoma popularna politi~ara prepolovila svoje rejtinge)

260


Sli~ni, mada manje o~igledni, zaklju~ci mogu se praviti i na osno-vu podataka o rejtinzima stranaka u ukupno prisutnoj populaciji uSrbiji (Slika 3)

Slika 3. Rejting politi~kih grupacija kao procenta u populaciji

44434139394042393941423835353331303329323030323231292830333439

1518192123261921221815192221252929253128282832303032

2928252725

393941383539403942434342454240414240414242363839394441423937 40

jun.

07m

aj.0

7m

ar.0

7fe

b.07

dec.

06no

v.06

Okt

obar

200

6 S

epte

mba

r 200

6 J

ul 2

006

Jun

200

6 M

aj 2

006

Apr

il 20

06 M

art 2

006

Feb

ruar

200

6 J

anua

r 20

06 D

ecem

bar 2

005

Nov

emba

r 20

05 O

ktob

ar 2

005

Sep

tem

bar

2005

Avg

ust 2

005

Jul

200

5 J

un 2

005

Maj

200

5 A

pril

2005

mar

.05

Feb

ruar

200

5 J

anua

r 200

5de

c.04

nov.

04ok

t.04

sep.

04

Bivsi rezim

Konzervativnoliderske

Demokratske imanjinske

0

10

20

30

janu

ar 2

004

febr

uar 2

004

mar

t 200

4

apr

il 20

04

maj

.04

jun

2004

jul 2

004

avg

ust 2

004

sep.

04

okt.0

4

nov.

04

dec.

04

janu

ar 2

005

febr

uar 2

005

mar

.05

apr

il 20

05

maj

200

5

jun

2005

jul 2

005

avg

ust 2

005

sep.

05

okt.0

5

nov.

05

dec.

05

janu

ar 2

006

febr

uar 2

006

mar

.06

apr

il 20

06

maj

200

6

jun

2006

jul 2

006

sep.

06

okt

obar

200

6

nov

emba

r 200

6

dec.

06

feb.

07

mar

.07

maj

.07

jun.

07

jul.0

7

Pro evropske i manjinskeKonzervativno liderskeBivsi rezim

Rejting političkih grupacija kao procenta u populaciji

Slika 2.

261


Kada se porede stavovi bira~a po pojedinim pitanjima sa onim {tostranke nude kao odgovor, ~ini se da je komunikacija izme|u bira~ai stranaka "biv{eg reìma" ili "proevropskih" stranka sasvim dobra i dabira~i o~ekuju ono {to stranke nude. Me|utim, kod "konzervativno -liderskih" stranaka ovakva korelacija se ne vidi, tako da se kod njiho-vih bira~a uo~ava mnogo ve}i varijabilitet stavova, i to ne samo me|ubira~ima razli~itih stranaka ovog bloka, nego i unutar svake od njihpojedina~no, uz istovremenu spremnost da se prati vlastiti lider i nje-govi stavovi. Kad god su dovedene u poziciju da jasno artikuli{u svo-je politike po pojedinim pitanjima, ove stranke reskiraju da izgubejedan deo svojih simpatizera. To se jasno pokazalo u slu~aju SPO i,naro~ito, DSS kada su bili u poziciji da donose odluke koje su mogleda razo~araju jedan broj simpatizera7.

Vra}aju}i se nazad na "{pageti dijagram" popularnosti stranaka ipodelu opredeljenih bira~a na tri bloka, moèmo uo~iti nekoliko pra-vilnosti:

a. Najve}i broj promena strana~kog opredeljenja prisutan jeunutar bloka stranaka sli~ne orijentacije. Posebno su, u ne-koliko navrata, bili uo~ljivi prelasci ~lanova DS ka G17 plusi obrnuto, potom, prelasci iz SPS ka SRS, GSS ka LDP.

b. O~igledno je da promena strana~kog opredeljenja ne ideuvek direktno, nego kroz fazu strana~ke neopredeljenosti.Ovo je posebno uo~ljivo kada se menja blok. Na primer,kada je DS imao najve}i rast, o~igledno je da je dobijaosimpatizere DSS, koji su par meseci bili me|u neopredelje-nima (kraj 2002. i po~etak 2003. i u nekoliko navrata kasni-je, ali sa manjim amplitudama).

c. Ja~aju blokovi stranaka proevropske i nacionalisti~ke ori-jentacije, verovatno zbog jasnije komunikacije i saglasnostiizme|u bira~a i stranaka.

d. "Demokratski blok", iako ne postoji kao blok, ipak, zadrà-va relativno konstantan odnos prema "desno nacionalisti~-kom" bloku, {to je najteè objasniti, s obzirom da su po

7 Svakako da se ne krije samo u ovome razlog za pad popularnosti nekihod stranaka, ali se to pojavljuje, u zna~ajnoj meri, u istraìvanjima kaorazlog za promenu partijskog opredeljenja

262


vrednosnim orijentacijama, a posebno po stavovima u od-nosu na dnevnopoliti~ke doga|aje, mnogi bira~i, npr. DSS,veoma bliski bira~ima SRS. îni se, pak, da kada napusteDSS, ne odlaze ka SRS, ve} pre ka DS i drugim strankama"proevropskog" bloka, ~ime se pokazuje da su radikali jo{uvek za bira~e biv{eg "demokratskog bloka" socijalno ne-prihvatljivi8.

Naravno da ne postoji univerzalna matrica prelaska i da postojeprimeri, vi|eni i u istraìvanima, gde se bira~i dvoume izme|u veomaudaljenih stranaka kao {to su SRS i LDP, gledaju}i i u jednoj i u drugoj"stranke odlu~ne da ne{to menjaju", ali je, ipak, daleko uo~ljivije pre-bacivanje glasa~kih namera sa SPS na SRS, ili od G17 plus na DS.

U poslednjim izborima, ponovo se javio fenomen transfera glaso-va ne samo unutar istog bloka, nego i me|u blokovima. Kako je svimstrana~kim liderima potpuno jasno da bira~i u Srbiji imaju nepodeljenstav kada je re~ o borbi protiv nezaposlenosti, za vi{i standard, protivkorupcije, kriminala i sli~no, svi strana~ki nastupi su, glede ovoga,bili sli~ni i veoma je te{ko bilo uo~iti ozbiljnije razlike me|u partijama- pogotovu {to se ti~e namera da urade {to je mogu}e vi{e po pitanjunavedenog. Ozbiljnije razlike su se ispoljile u pogledu EU integracijai Kosmeta, pri ~emu su opozicione i manje stranke imale ve}u slobo-du da obe}avaju ili ignori{u pojedina pitanja. Za{titu interesa Srbijena Kosmetu, bez ikakve ograde u pogledu odnosa prema EU, prvesu u fokus bile stavile SPS i SRS, pri ~emu je SRS delovala uverljivije,te je, uz socijalnu demagogiju, odràla svoj veoma visok rejting odskoro jedne tre}ine opredeljenih bira~a. Suprotno njima, LDP i done-kle G17 plus neskriveno su zanemarivale pitanje Kosova u korist Evro-pe. DS i DSS su, {to svojom izvornom politikom, {to dràvnim funkci-jama svojih lidera, bile prinu|ene da pokre}u obe teme, uz jasnuprevagu orijentacije ka EU kod DS, a prokosovske politike kod DSS.

Takvim kampanjama, DSS se na{la uklje{tena izme|u, efektnije odvlastite, pro-kosovske retorike radikala i, uverljivije proevropske, po-litike DS, tako da je izgubila deo bira~a na centru. DS je izgubila deo

8 Znaci da to ne}e ostati tako ve~no, vide se i u sve manjem broju nega-tivnih ocena lidera radikala, uz nepove}avanje broja pozitivnih. Ova~injenica ukazuje da }e u budu}nosti biti mogu} masovniji transfer bira-~a na relaciji "demokratski blok" - "biv{i reìm".

263

Od nos bi ra ~a pre ma dru gim stran ka ma i ko a li ci ja ma

deo uve re nih pro e vrop skih bi ra ~a, ali je jo{ vi {e do bi la na istom onom cen tru na ko me je DSS gu bi la. Efe kat u broj ka ma oda vao je uti sak kao da je LDP do bio od DSS, a za pra vo je bio po kre nut ~i tav la nac tran zi ci je bi ra ~a (Sli ka 4).

Sli ka 4.

3. Dru gi iz bor

Stran ka "dru gog iz bo ra" je stran ka za ko ju bi bi ra ~i gla sa li ka da, iz ne kog raz lo ga, ne bi mo gli da gla sa ju za stran ku svog osnov nog opre de lje nja. Du go ro~ ne se ri je po ka zu ju jo{ ve }e osci la ci je ne go one ko je opi su ju osnov ni iz bor i, po pra vi lu, vi so ki rej tin zi, u svoj stvu dru gog iz bo ra, pret ho de ra stu po pu lar no sti stra na ka.

Takvim kampanjama, DSS se našla uklještena izmedju, efektnije od vlastite, pro-kosovske retorike radikala i, uverljivije proevropske, politike DS, tako da je izgubila deo bira a na centru. DS je izgubila deo uverenih proevropskih bira a, ali je još više dobila na istom onom centru na kome je DSS gubila. Efekat u brojkama odavao je utisak kao da je LDP dobio od DSS, a zapravo je bio pokrenut itav lanac tranzicije bira a (Slika 4)

LDPpotencijal EU DS potencijalKos-

met DS

DSS potencijal G17+

potencijal SRS potencijal

SPSpotencijal

Slika 4

3.Drugi izbor

Stranka „drugog izbora“ je stranka za koju bi bira i glasali kada, iz nekog razloga, ne bi mogli da glasaju za stranku svog osnovnog opredeljenja. Dugoro ne serije pokazuju još ve e oscilacije nego one koje opisuju osnovni izbor i, po pravilu,visoki rejtinzi, u svojstvu drugog izbora, prethode rastu popularnosti stranaka.

7

264


Slika 5. Maj 2007.

SRS 6.0%

NS 4.8%

G17+ 10.2%

SPS 11.5%

DS 14.8%

DSS 14.8%

LDP 7.2%

j

25%

22%

28% 17%

31%

9%

26% 9%

55%

11%

71%

44%

22%

G17 plus je, mesecima pre nego {to je opo~eo njen rast, bilanaj~e{}i "drugi izbor" ukupnom broju glasa~a, a posebno simpatize-rima DS. Sli~no je bilo 2001. sa odnosom simpatizera SPS premaSRS, a tokom 2005. i 2006. godine, DS je bila naj~e{}i drugi izbor,sve do momenta kada je postigla najbolji izborni rezultat krajem 2006.godine. Kako je DS narasla i zabele`ila dobar rezultat na decembar-skim izborima 2006. godine, ona je izgubila primat kao naj~e{}i "dru-gi izbor", a pove}an je broj onih kojima je DSS postao "drugi izbor";pre svega, re~ je onima kojima je DSS u prethodnom periodu bio prviizbor.

265


Slika 6. Jun 2007.

SRS

6.7%

NS

8.8%

G17+

11.3%

SPS

9.0%

DS

17.0%

DSS

17.7%

LDP

6.2%

Jun 2007

29%

18%

27%

22% 23%

31% 15% 76%

47%

28%

47%

21%

9%

12%

Iz meseca u mesec, menjaju se cifre, a na to koja }e stranka biti"drugi izbor", uti~u mnogi faktori. Uo~ljivo je, na primer, da je pove-}an broj onih kojima je drugi izbor DS ili DSS nakon, u odnosu napre, formiranja koalicione Vlade ove dve stranke, ali je zato, istovre-meno, pao broj simpatizera LDP-a kojima je drugi izbor DS (Slike 5 i6). Me|utim, o~igledno je da postoji i neki dugotrajniji odnos bira~aprema drugim strankama koji se ilustruje slikama 5 i 6:

a. DS je centar proevropskog bloka i veliki broj simpatizeraG17 plus i LDP vidi DS kao svoj drugi izbor (izme|u dvetre}ine i jedne polovine), uz, istovremeno, zna~ajan broj onihkojima je DS prvi, a LDP ili G17 drugi izbor. Iako se radi orazli~itim profilima bira~a izme|u LDP i G17 plus, o~igled-no je da se ovaj trougao formira na proevropskom stavu.Kako su i LDP i G17 plus na neki na~in nastale iz DS i kakoje dobrim delom njihovo nastajanje motivisano kadrovskim,a ne ideolo{kim razlozima, lako je pretpostaviti i da su bira-~i, koji se dvoume u izboru izme|u ovih stranaka, vo|enivi{e poverenjem u ljude koji ih vode, nego ozbiljnim ideolo-{kim razlikama.

266


b. DSS ima potencijal da osvaja DS i SRS glasove, ali i da ih,od istih ovih stranaka, izgubi. Ovde se radi o onom delubira~kog tela koji nacionalne teme do`ivljava kao va`nijeod evropskih integracija. S druge strane, ne samo da DS iSRS prete da osvoje glasove DSS-a, ve} se NS pojavljujekao potencijalno veoma ozbiljna pretnja, jer NS, kao svoj"drugi izbor, vidi izme|u jedne ~etvrtine i jedne petine bira-~a DSS.

c. Izme|u radikala i SPS postoji i dalja uzajamna "privla~nost",koja traje ve} vi{e godina i koja je i dovela do talasa preno-{enja bira~ke naklonosti od socijalista ka radikalima

Apstinenti i neodlu~ni, po pravilu, nemaju drugi izbor, ali imajustranke koje su im bli`e i "simpati~nije" i to su, uglavnom, "velike"stranke SRS, DS i DSS. Oni imaju pozitivan stav (jul, 2007. - slika 7) u24% slu~ajeva prema SRS, 26% prema DS i 28% prema DSS.

Slika 7. Podaci o pozitivnom odnosu prema strankama poklapajuse sa podacima o "drugom izboru".

Glasa}e za parlament

Pozitivanstav o

SRS DS DSS LDP SPS G17plus

Drugo Neodlu~an /odbija

Ne}eglasati

SRS 5 14 1 42 8 10 14 10

DS 6 39 37 5 36 20 14 12

DSS 11 17 3 11 13 13 14 14

G17 plus 6 32 21 35 0 16 9 06

LDP 1 20 3 0 3 11 6 05

O SRS, osim samih radikala, samo jo{ socijalisti imaju izrazitopozitivan stav, dok se o DSS ne misli najbolje me|u simpatizerimadrugih stranaka, ali prema ovoj partiji postoji naklonost me|u apsti-nentima. O DS, pozitivan stav, u velikoj meri, imaju simpatizeri DSS,G17 plus, LDP i, obrnuto, simpatizeri DS-a cene ove dve stranke.

I dok pozitivne ocene predstavljaju {ansu za rast stranka, negativ-ne ocene predstavljaju veoma veliko ograni~enje. U Srbiji, To ograni-~enje bilo je prisutno godinama kada su u pitanju "radikali". To sevidelo i u negativnim stavovima prema stranci i u negativnim stavovi-ma prema liderima. Od 2004. godine, prvo su po~ele da se smanjuju

267


negativne ocene lidera, a potom i same stranke, tako da se, tokom2006. i 2007. godine, ~esto bele`i vi{e negativno opredeljenih premaLDP i G17 plus, nego prema SRS. (Slika 8)

Slika 8. Negativno mi{ljenje o strankama

4. Koalicija i "koalicioni potencijal"

"Koalicioni potencijal" se, sude}i na osnovu kratke istorije demo-kratske parlamentarne vladavine u Srbiji, ne dobija na osnovu naklo-nosti bira~a. DSS je, u razli~itim periodima i na razli~ite na~ine, bilakoaliciji sa najvi{e stranaka, po~ev od pobede DOS-a i vlade Zorana\in|i}a, koju je pravila koalicija od 18 stranaka, me|u njima i DSS,preko Vlade sa G17 plus i SPO uz podr{ku SPS-a, pa predizbornekoalicije sa Novom Srbijom, Jedinstvenom Srbijom i SPDO, do krat-kotrajne koalicije sa SRS u Skup{tini Srbije sredinom 2007. Po tomosnovu, DSS ima, svakako, najvi{e koalicionog iskustva u gra|enjukoalicionih vlasti na nivou Srbije9. Tako|e, sa aspekta broja stranaka

0

10

20

30

40

50

60

70

Feb-07 Mar-07 Apr-07 May-07 Jun-07 Jul-07

LDP

SRS

G17+

DSS

DS

Negativno mišljenje o strankama

% o

d uk

upne

pris

utne

pop

ulac

ije

9 Nisu uzete u razmatranje koalicije na nivou op{tina

268


sa kojima razmenjuje potencijalne bira~e ("drugi izbor"), ova strankaima naj{ire mogu}nosti. Istovremeno, DSS je stranka sa malom po-pularno{}u kod simpatizera ostalih stranka (slika 7) i sa visokim pro-centom onih koji ne misle dobro o DSS (slika 8). îni se da visokipotencijal DSS leì, pre svega, u na~inu na koji ta stranka posmatrakoaliciona partnerstva i kako vodi koalicione pregovore.

Posmatrano iz ugla prihvatljivosti i popularnosti, bilo kao odno-sa negativnih i pozitivnih stavova prema strankama, bilo kao veli~i-nu kontingenta kojima je neka stranka "drugi izbor", DS ima dalekonajbolje rezultate, iako se to ne vidi u broju koalicionih partnersta-va.

S druge strane, koaliciona partnerstva koja se pripremaju i promo-vi{u dobijaju kako simpatije bira~a, tako i {iroko prihvatanje. Veomadobar primer za to je kako je koalicija DS, DSS i G17 plus u kratkomroku nakon parlamentarnih izbora 2007. postala prihvatljiva. Naime,tokom izborne kampanje, zatim, neposredno nakon objavljivanja re-zultata izbora i u toku diskusija o mandataru, razmenjen je niz optu-`bi, uvreda i negativnih ocena izme|u DS i DSS, i to koaliciono part-nerstvo nije izgledalo prihvatljivo ni simpatizerima tih stranaka, ni gra-|anima u totalu. Me|utim, kako je bivalo sve jasnije da je te{ko na-praviti druga~iju kombinatoriku i kako je to postala jedna od najfre-kventnijih novinskih tema, ideja o partnerstvu DS i DSS ~inila se sveprihvatljivijom; rasle su pozitivne ocene jednih unutar kontingenta sim-patizera drugih, a posebno se uve}ao broj onih koji su smatrali da jeta koalicija najbolje re{enje, ~ak i ako im, li~no, nije simpati~na, i da}e se ona, zasigurno, dogoditi10.

îni se da je prihvatanje i neprihvatanje drugih stranaka, osim onekoja je trenutni izbor gra|ana u Srbiji, pre svega, diktirano promoci-jom i takti~kim razlozima stranaka (na~in formiranja Vlade 2003. i 2007.kada se u partnerstvo u{lo direktno iz najè{}e izborne kampanje ime|usobnog optuìvanja) ili percepcijom gra|ana da se radi o stran-kama koje imaju istog neprijatelja (slu~aj DOS-a i Milo{evi}a kao za-

10 Procenat onih koji je smatrao da je ta koalicija dobra bio je ispod 30%,dok je preko 50% bilo uvereno da je ta koalicija bolja nega nego da seraspasuju novi izbori, a dve tre}ine bira~a je bilo uvereno da }e se onaostvariti

269


jedni~kog neprijatelja i mnogi izbori posle dvehiljadite kada je snagaSRS bila motiv da se iza|e na izbore11).

Ideolo{ka matrica, o~igledno, nema mnogo uticaja na ove odlu-ke. Naime, percepcija i samopercepcija stranaka i lidera, na skali odkrajnje levice do krajnje desnice, niti odràva u potpunosti program-ska i deklarativna opredeljenja stranaka, niti je osnov za grupisanjestranaka u o~ima bira~a. Na primer, DS se doìvljava kao strankacentra u najve}em broju slu~ajeva, ~ak 42% sredinom 2007.12, a sa-mo 7% DS vidi kao stranku levog centra. Prakti~no, sve stranke, osimSRS, koja se vidi kao stranka desnice i SPS koja je doìvljena kaostranka levice, dominantno su vi|ene na "centru", ali nema nijednestranka za koju se ne pominje ~itav politi~ki centar kao njena odred-nica (slika 9).

11 Na primer, u drugom krugu predsedni~kih izbora 2004. godine, iza{lo jepar stotina hiljada bira~a koji nisu glasali u prvom krugu i njihovi motivisu identifikovani, u najve}oj meri, kao glasanje "protiv".

12 Veoma sli~ni podaci su se dobijali i tokom celog perioda 2002 - 2006.

9 .1

5

6

1 1

1 4

5

8

6

7

9

1 1

2 6

2 4 .8

3 2

4 2

1 4

3 0

3 4

7 .5

1 1

6

1 2

4

1

1 0 .7

1 2

1 4

1 9

5

9

T o ta l

D S S

D S

S R S

L D P

G 1 7 +

L e f t C e n te r l e f t C e n te r C e n te r r i g h t R i g h t

Slika 9.

270


CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

316.644:342.8 (497.11) (082)

316.658 (497.11) (082)

32.019.5 (497.11) (082)

316.334.3 (497.11) (082)

316.648:342.8 (497.11) (082)

BIRA^I i apstinenti u Srbiji / Zoran Lutovac (ur.)... [et al. ]- Beograd : Friedrich Ebert Stiftung : Fakultet politi~kih nauka :

Institut dru{tvenih nauka, 2007 (Beograd : Libra). - 269 str. : graf.

prikazi ; 20 cm

Tira` 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija

uz ve}inu radova

ISBN 978-86-83767-21-2 (FES)

1. Lutovac Zoran

a) Izbori - Istra`ivawe - Srbija - Zbornici b)

Politi~ko pona{awe - Srbija - Zbornici c) Glasa~i -

Vrednosne orijentacije - Srbija - Zbornici

COBISS.SR-ID 144195084

9.biraci i apstinenti u srbiji

Documents