Sadraj:

-Uvod-Javni dug kao instrument javnih finansija-Javni dug,zajam i javni kredit-Nova filozofija javnog duga vezana za deficitno finansiranje budeta-Uzroci stvaranja javnog duga-Klasina teorija javnog duga-Savremena teorija javnog duga-Teorija javnog duga u nerazvijenoj privredi-Vrste i klasifikacija javnih dugova-Unutranji i spoljni javni dugovi-Dobrovoljni i prinudni zajmovi-Kratkoroni(letei) i dugoroni(konsolidovani) javni dugovi-Sistemi emisije javnog duga-Direktni sistem emisije javnog duga-Indirektni sistem emisije javnog duga

1

Uvod

U ovom seminarskom radu razradio sam temu javni dug u finansijskoj teoriji i politici.Dakle, javni dug je najkrae reeno, oblik javnog prihoda koji ostvaruje drava radi pokria rashoda.U finansijskoj teoriji se pravi razlika izmeu javnog duga i javnog zajma.Javni zajam obino nastaje u posebnim uslovima kada su dravi odmah potrebna sredstva za odreene, izvanredne rashode,dok javni dug predstavlja, dakle, skup razliitih oblika zajmova koje pravi drava u svrhu ostvarivanja odreenih budetskih ciljeva.Takoer emo obraditi i nekoliko osnovnih teorijskih pravaca kao to su: klasina teorija javnog duga, savremena te socijalistika (dravno-pravna) teorija javnog duga.Klasina teorija u duhu svojih osnovnih stavova u potpunosti odbacuje javni dug.Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug,u odnosu na klasinu, jer ga bolje poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti.Postoje brojni pokuaji klasifikacije dugova, ali je najea podjela na slijedee grupe koje emo takoe objasniti u ovom seminarskom radu a to su: prema teritorijalnom principu-unutranji i spoljnji; prema metodama kojim se drava slui da bi dola do sredstava- dobrovoljni i prinudni; prema vremenu za koji su formirani- kratkoroni i dugoroni; prema nainu otplate i garanciji- anuitetski, rentni, dugovi s naplatom i bez naplate kamata i prema tome da li drava istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaanje kamata i otplata- javni dugovi se dijele na- zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga.Poslednji dio mog seminarskog rada obradio sam kroz sisteme emisija javnog duga i podjele sistema na direktne i indirektne.

2

JAVNI DUG U FINANSIJSKOJ TEORIJI I POLITICI

Javni dug je oblik javnog prihoda koji ostvaruje drava, ili drugi javno-pravni organ, zbog postizanja odreenih ciljeva, odnosno zbog pokria rashoda, bilo kod emisione ustanove, bilo kod nosilaca dohotka(ili u inostranstvu).U poslednje vrijeme javni dug se redovno javlja kao izvor u dravnim finansijama, ali ne vie radi uravnoteavanja dravnih finansija, kao u klasinoj teoriji, ve kao vrlo pogodan instrument ekonomske politike kapitalistikih i drugih drava.U finansijskoj teoriji se pravi razlika izmeu javnog duga i javnog zajma.Danas bi se mogla praviti razlika izmeu javnog duga i javnog zajma uglavnom u odnosu na subjekte koji ga opisuju.Javni dug se obino formira kod centralne banke ili u inostranstvu, dok se javni zajam formira uglavnom na sredstvima subjekata, nosilaca dohotka u privredi.Ovde se prije svega, imaju u vidu sredstva preduzea, stanovnitva, poslovnih banaka i dr.Javni zajam najee nastaje u posebnim uslovima kada su dravi odmah, ili u kratkom roku, potrebna sredstva za odreene, najee izvanredne rashode, koje nemoe da osigura redovnim prihodima, javni zajam je metod kojim se to postie.Javni zajam drava vraa postepeno, u duem periodu vremena, obino kroz anuitete(otplate i kamate)-koristei pri tome svoje redovne prihode(poreze i dr).Ovo je posebno sluaj kad naglo porastu javni rashodi(npr.naoruanje istraivanja, ratno stanje), kada je nemogue daljom poreskom presijom osigurati potrebne redovne prihode.Dravni zajmovi su metod ili sredstvo kojim se, tokom dueg ili kraeg vremena, teret vanrednih rashoda rasporeuje na vie generacija, bez osjetnijeg poreskog optereenja generacije koja je trenutno poreski obveznik.Javni zajam se nesmatra pravim prihodom, kao to su porezi, carine, takse i prihodi dravnih preduzea.To je istovremeno destiniran javni prihod, to kod ostalih redovnih prihoda (poreza) nije sluaj.Javni dug je oblik anticipiranih javnih prihoda.Razlika izmeu javnog duga i poreza jeste u tome, to se javnim dugom podmiruje odreeni oblik javnog rashoda, dok se, s druge strane, ukupni iznos poreza u modernoj privredi koristi za pokrie ukupnih javnih rashoda.Javni dug je destinirani (odreen unaprijed) oblik prihoda drave.Izuzetak je samo kod leteih dugova, koji se stvaraju za potrebe dravne blagajne-gdje ova destiniranost ne dolazi do izraaja.Javni dug je danas jedan od osnovnih oblika izvanrednih prihoda drave.Javni zajam se poeo stvarati u srednjem vijeku na bazi zaloga dravnih dobara, regala, dragocjenosti i dr., a sluio je povremeno potrebama vladara.

3

U takvim je sluajevima javni dug dobijao privatno-pravni karakter.Dug je imao, uglavnom personalni karakter, koristio se za potronju i neproduktivnerashode vladara.Sve do poetka 19. vijeka, javni dug nije bio razvijen, i to zbog toga to su postojale nesreene finansije, visoka potronja vladara, prazne blagajne, to se nisu plaale kamate, to se nisu vrile otplate duga.Zajmovi na dui rok zahtijevali su i posebne zaloge i stimulanse.Teorija i praksa javnog duga uvidjela je velike tete koje se javljaju od tako nesreenog sistema javnog duga.Sredinom 19.vijeka vraa se povjerenje u javne finansije, to dovodi do stvaranja dugoronih javnih zajmova.Drava zakljuuje zajmove, a da nedaje neke zaloge, jer iza njih sada stoji cijela drava, a ne pojedinac.Naelo ravnotee budeta je odavno naputeno a u stalnom nastojanju da se prevladaju problemi u razvoju privrede (krizna stanja, nezaposlenost, niska stopa rasta, finansijske tekoe, niske investicije i dr.).Ve od ekonomske krize 1929.godine drava se sistematski zaduuje, s tim da se, saglasno vaeoj finansijskoj teoriji-kada se konjunktura popravi i prihodi poveaju iznad rashoda-pristupi vraanju javnog duga.Takav zahtjev u praksi obino nije ostvarivan, te je, suprotno tome, dolazilo do stalnog rasta javnog duga u svim privredama.Javni dug pokazuje visok apsolutni nivo i uee u nacionalnom dohotku u veini modernih privreda.Razvojem kapitalizma izvanredno se razvija i sistem javnog kredita.U razdoblju opte krize kapitalizma on dobija ogromne razmjere, paralelno sa irenjem ekonomskih funkcija drave.Osnovna karakteristika savremenih privreda mogla bi se izraziti kao stalni rast deficita budeta i rast javnog duga.Sve razvijeniji dravni intervencionizam u kapitalistikim privredama i preuzimanja od strane drave djelovanja na osnovne makroagregate, sve vei rashodi za vojne potrebe, istraivanja i razvoj, intervencije u poljoprivrednoj proizvodnji, pomo za nezaposlenost, regionalni razmjetaj radne snage i kapaciteta, kamata na javni dug i sl.dovode do irenja javnih rashoda i sve veih potreba u formiranju javnih prihoda.Javni dug postaje u savremenim finansijama stalni i irok korieni instrument dravne ekonomske intervencije (politike).U poetku javni kredit se u potpunosti vezuje za visinu tednje, odnosno neutroenog dohotka, kasnije se odvaja od nje, posebno kada se pribeglo istom kreiranju novca u obliku javnog duga drave kod centralne banke radi osiguranja potrebnih finansijskih sredstava za odreene zahvate u privredi, odnosno dravne rashode.Stvorena je nova filozofija javnog duga, vezana za stalno i sistematsko deficitno finansiranje koje treba da dopunjava ponudu kapitala i ukupne tranje (za razliku od do tada prisutnog, ali suprotnog stava).Radi se oito o sve brem rastu javnog duga i apsolutno i relativno u dugoronom vremenskom periodu.I ranije istaknutog stalnog apsolutnog i

4

relativnog rasta javnog duga, jasno se moe vidjeti da su mogunosti voenja odreene politike reguulisanja ekonomike, preko globalnih djelovanja duga vrlo znaajne.

UZROCI STVARANJA JAVNOG DUGA

Finansijska teorija danas izdvaja nekoliko osnovnih razloga za stvaranje javnog duga:1.Izvanredni, uglavnom, veliki javni rashodi,2.Savremeni dravni intervencionizam u privredi, za to su potrebna ogromna dodatna sredstva, izvan redovnih (poreza),3.Vremensko nepoklapanje formiranja javnih rashoda, odnosno odgovarajuih prihoda,4.Stalni budetski deficit koji nije mogue vie pokriti redovnim javnim prihodima.Izvanredni javni rashodi su osnovni faktori formiranja javnog duga.Sve vee javne rashode nije mogue u modernoj dravi, posebno, rashode na naoruanje, izgradnju, infrastrukturu, istraivanja i razvoj, energiju, ekologiju, socijalnu politiku u sl. pokriti samo porezima.To trai vanredna sredstva, koja mogu biti ili javni dugovi (u zemlji ili u inostranstvu) ili vanredni porezi.Zbog vie razloga teko se mogu uvesti vanredni porezi, pa se ee i lake pristupa formiranju javnog duga (zajma).Time se javni dug tretira kao anticipacija poreza.Moderna drava, zbog vrlo razvijenih razvojnih, stabilizacionih, socijalno-politikih funkcija koje je preuzela na sebe, mora koristiti javni dug kao stalan elemenat u vrenju tih funkcija i zadataka.Porastom javnog duga isplate kamata po dugu rastu znatno bre od rasta duga, jer dug postaje generator vlastitog rasta.Tako se danas smatra da su rashodi po kamatama jedan od znaajnijih faktora stalnog rasta javnog duga.U pogledu prirode i uzrok nastanka, a zatim uloge javnog duga u privredi, mogu se izdvojiti nekoliko osnovnih teorijskih pravaca:1.Klasina teritorija javnog duga,2.Savremena teritorija duga,3.Socijalistika(dravno-pravna), teorija.

KLASINA TEORIJA JAVNOG DUGA

Klasina teorija, u duhu svojih osnovnih stavova u vezi ekonomskog razvoja i uloge finansija (neutralnog novca i kredita, neutralne drave i pokria javnih rashoda, uglavnom porezima) u potpunosti odbacuje javni dug.

5

Istina u koliko ga i prihvata, dugovi se tretiraju kao elemenat uspostavljanja ravnotee u budetu, jer se nastali vanredni rashodi treba da pokrivaju vanrednim prihodima(dugovima), a ne porezima.Ova teorija polazi od stava da javni dug odvlai u dravnu blagajnu kapitala, koji bi u privatnom sektoru bili najracionalnije upotrebljeni.Klasina teorija u argumente protiv javnog kredita navodi sledee:-Odsustvo tednje u dravnom gazdovanju imovinom,-Rasipnitvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava,-Ograniavanje, ili ak, spreavanje privrednog razvoja,-Lako zaduivanje koje esto dovodi do bankrotstva dravne blagajne.Stvaranje javnog duga prema ovoj teoriji znai smanjenje akumulacije privatnog sektora, jer se polazi od mikro aspekta, a ne od makro pristupa, odnosno isto neproizvodnog karaktera javnog duga, zbog ega je trebalo biti to manji.

SAVREMENA TEORIJA JAVNOG DUGA

Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni dug, u odnosu na klasinu, jer ga poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti.Savremena teorija javnog duga je u stvari izrasla na kritici klasine teorije.Novi pristup se ogleda u tome kada e se kredit javiti i kako e se troiti.Ve razvojem kapitalizma javni dug gubi privatno-pravni karakter.Postajui kredit drave, on dobija javnopravni karakter.Savremena finansijska teorija potrebe nastojanja i razvoja javnog duga izvodi se zbog sledeih razloga:1.Moderna drava bez sredstava javnog duga ne bi mogla vriti uspjeno svoje funkcije, jer je javni dug sastavni elemenat privrednog sistema i razvojne politike (monetarne, fiskalne, formiranja akumulacije).2.Zajmovi upotrebljeni za proizvodne investicije i sami stvaraju sredstva za otplatu zajma, a ovi jaaju ukupni privredni potencijal zemlje.3.Sredstva javnog duga sve vie se koriste za proizvodne svrhe, dovodei do jaanja materijalne snage zemlje.4.Dugom se mogu u kratkom roku bezbolno prikupiti mnogo vea novana sredstva nego sa porezima, posebno u uslovima kada je zemlja dostigla gornju granicu oporezivanja (iskoristila svoj porezni kapacitet).5.Dugovi stvoreni u inostranstvu poveavaju nacionalnu akumulaciju, pri emu je osnovno kako i u koje svrhe se ova sredstva troe.6.Najvei dio javnog duga pokriva generacija koja ga stvara, uglavnom iz svog nacionalnog dohotka, malim dijelom to je teret buduih generacija (jer se radi kratkoronim oblicima dugova).

6

Rjeavajui privremeno problem budetskog deficita, javni dug dovodi, na kraju, do jo veeg raskoraka izmeu budetskih prihoda i rashoda. On odnosi sa trita slobodne kapitale koji bi se mogli proizvodno koristiti u pravcu ubrzanja tempa ekonomskog rasta.

TEORIJA JAVNOG DUGA U NERAZVIJENOJ PRIVREDI

Javni dug u teoriji i praksi nerazvijenih privreda nije dobio takvu ulogu kao u razvojnom kapitalizmu, ovo posebno u privredama centralno-planskog tipa, bez razvijenog trinog mehanizma.Javni dugovi se formiraju na tri osnova:-na bazi akumulacije ili dohotka;-emisije centralne banke,i-inostrani dugovi.Budua visina i ponaanje javnog duga zavisit e od nekoliko faktora, i to:1.Strukture javnog duga prema upisnicima (sredstvima iz kojih se formira),2.Visina duga prema nacionalnom dohotku,odnosno drutvenom proizvodu svake pjedinano uzete zemlje,3.Visina duga prema ukupnim javnim rashodima,4.Optereenja rashoda budeta kamatnom slubom,5.Visine dijela javnih prihoda koji se direktno ili koriste za otplatu javnog duga,6.Opteg stanja privrede i oekivanja budueg kretanja,7.Socijalno politikih odnosa u odreenoj zemlji, i8.Razvijenost politike otvorenog trita i njegove uloge u sistemu kreiranja novca centralne banke (vea razvijenost ovog trita predstavlja veu mogunost smanjenja i ogranienja javnog duga).Javni dug u naoj ekonomiji i finansijskom sistemu nedovoljno je razvijen.

VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH DUGOVA

Javni dugovi su vrlo nehomogeni, s obzirom da se radi o razliitim vrstama, razliitim specifinim svojstvima, po emu se, konano, razlikuje od nekih drugih oblika.Postoje brojni pokuaji klasifikacije dugova, ali je najea podjela na sledee grupe:a)Prema teritorijalnom principu unutranji i spoljni.b)Prema metodama kojim se drava slui da bi dola do sredstava dobrovoljni i prinudni,c)Prema vremenu za koji su formirani letei ili kratkoroni (privremeni) konsolidovani ili dugoroni,

7

d)Prema nainu otplate i garancije anuitetski, rentni, dugovi s naplatom i bez naplate kamata e) Prema tome da li drava istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaanje kamata i otplata javni dugovi se dijele na zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga.

UNUTRANJI I SPOLJNI JAVNI DUGOVI Podjela na unutranje i spoljne zajmove zasniva se na tome da se u ulozi povjerilaca prema dravi javljaju domai ili strani subjekti.Unutranji zajmovi se obino stvaraju u odnosu prema stanovnitvu, bankama i drugim finansijskim institucijama, kreditnom tritu uopte, prema preduzeima i dr. U inostranstvu drava moe stvarati javni dug:1.Zbog monetarne situacije u zemlji, nastale devalvacijom valute,2.Zbog investicionih dugova, koji su nastali kao posljedica tednje,3.Zbog smanjenja deficita u platnom bilansu,4.Zbog finansiranja deficita budeta vezanog za visoke vojne i druge ne privredne rashode.

DOBROVOLJNI PRINUDNI ZAJMOVI

Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na osnovnim interesima upisnika zajma, dok se kod prinudnih drava redovno koristi prinudnom i pritiskom na nosioce dohotka.a)Dobrovoljni zajmovi se zasnivaju na meusobnom sporazumu drave i nosioca dohotka u kojem postoji zajedniki interesb)Prinudni javni dugovi se javljaju u sluajevima kada drava treba da dodje do znaajnih izvanrednih sredstava, a vlasnici sredstava nisu spremni da joj privremeno ustupe svoje dohotke.Prema oblicima u kojima se javljaju, prinudni javni dugovi mogu biti:-javni, i-prikrivenic)Patriotski javni dug i zajam postoji kada se upisnici ili vlasnici dohotka ne rukovode pri upisu zajma motivom kamate ili drugim pogodnostima, ve patriotskim osjeajem.

8

KRATKORONI (LETEI) I DUGORONI (KONSOLIDOVANI)JAVNIDUGOVI

Svi unutranji dugovi dijele se na kratkorone ili letee i dugorone ili kon-solidovane (fundirane) dugove.Kratkoroni dugovi su formirani obino na nekoliko mjeseci, do godinu dana, dok su dugoroni dugovi oni koji su formirani na dui rok, od nekoliko godina do nekoliko decenija.Dugoroni ili konsolidovani zajmovi imaju najee odreenu namjenu za koju su formirani (rat, izgradnja saobraajnica i dr.) Letei dugovi se koriste za brzo prikupljanje sredstava dravi, bez jasno odreenog cilja, esto za popunjavanje nedostatka budetskih sredstava.

-Kratkoroni ili letei dugovi U pogledu pravilnih normi, letei dug se moe pojaviti u tri osnovna oblika:-Javni dug (avans) kod centralne banke,-Javni dug kod poslovnih banki,-Javni dug u obliku blagajnikih zajmova i bonova.Blagajniki zapis ili bonovi su najee oblik stvaranja javnog duga kod poslovnih banaka.Blagajniki zapis kao vrijednosni papir je pismena isprava kojim se njen izdavalac obavezuje da e naznaenoj osobi, ili po njenoj naredbi, isplatiti avans na koji zapis glasi, uz odgovarajuu kamatu u ugovorenom roku (ali ne duem od jedne godine).

-Dugoroni iki konsolidovani javni dugoviDugoroni dugovi kao oblik koji sve vie dolazi do izraaja u razvijenim privredama, javljaju se u dva osnovna oblika (s obzirom na vrijeme):1.Amortizovani dugovi 2.Dugoroni dugovi bez roka (rentni dugovi).Amortizacioni dugovi su ei oblik, a sadre preuzetu obavezu drave ve kod formiranja duga, da ga prema utvrenom planu amortizacije otplati uz plaanje odgovarajue kamate.Amortizacioni dugovi imaju prednost u tome to se unaprijed znaju godinje obaveze drave i to se u odreenom periodu gase.Amortizacioni dugovi, s obzirom na rokove, mogu biti razliiti:- kratkoroni (2 5 godina) - srednjoroni (5 20 godina) i - dugoroni (preko 20 godina)Rentni dugovi sadre samo obavezu plaanja odgovarajue kamate.Otplata duga izvrit e se kada drava formira budetski suficit i kada to ona odlui, ali unaprijed neprihvatajui obaveze.

9

SISTEMI EMISIJE JAVNOG DUGA

Stvaranje javnog duga se provodi kroz emisiju obveznica koje drava uruuje nosiocima dohotka, odnosno svojim povjeriocima koji su spremni da joj stave na raspolaganje svoj dohodak.Postoje dva osnovna sistema emisije zajma (duga) : direktni i indirektni.

DIREKTNI SISTEM EMISIJE JAVNOG DUGA

Direktna emisija se sprovodi obino u razvijenim privredama, s razvijenom tednjom i finansijskim tritem.Formiranje duga je vrlo efikasno kod publike, ime se esto izbjegava da se bankama plaaju pri upisu velike provizije za usluge.Ovo je najracionalniji i najbolji nain upisa javnog zajma.Obveznice se neposredno uruuju upisnicima zajma, pa se time izbjegava preprodaja i pekulacija ovim papirima.Prednost ovog sistema emisije su, dakle :-manji trokovi i izbjegavanje posredovanja banaka, i -sigurnost kontrole i izbjegavanje eventualne inflacije.Upisivanje zajma se vri javno, pri emu se upisnicima ostavlja da unaprijed u odreenom roku i odreenim ratama, moraju upisivati zajam.U pozivu za upis se objavljuju mjesto i uslov zajma.to se tie mjesta upisa, to mogu biti dravne ustanove ili banke.U pogledu zajma, unaprijed se utvruje kamata, otplatna sluba i druge eventualne pogodnosti za upisnike.

INDIREKTNI SISTEM EMISIJE JAVNOG DUGAIndirektna emisija ili negacija je drugi oblik emisije duga, a svodi se na to da se dug (zajam) ustupi po utvrenoj cijeni bankama ili bankarskom konzorcijumu.Banke isplauju zajam odmah, a kasnije formiraju sredstva preprodajom obveznica.Interes nalaze u zaradi koja se formira na razlici izmeu plaenog kursa i onog po kojem prodaju obveznice.Sistem indirektne emisije ima dvije prednosti:

1) Omoguava da se potrebna sredstva odmah formiraju;2) Osigurava se potrebna suma sredstava zajma

Slaba strana ovog sistema je u tome to omoguava bankama da na razlici kurseva obligacija zarauju velike sume, koje u krajnjem sluaju plaaju poreski obveznici.Sistemu indirektne emisije drava pribjegava najee u onim sluajevima kada nije sigurna da e upisati predvienu sumu sredstava.Emisija javnog duga, bez obzira na izabrani sistem emisije,moe se vriti na tri naina:- po paritetu; ispod pariteta i iznad pariteta

10

Zakljuak

Radei ovaj seminarski mogao sam zakljuiti da je javni dug oblik javnog prihoda koji odgovara dravi da bi finansirala svoje velike rashode.U poslednje vrijeme javni dug je postao vrlo pogodan i efikasan instrument ekonomske politike kapitalistikih i drugih drava, ali ne vie radi uravnoteavanja dravnih finansija.Sve vei zadaci drave preko javnih rashoda (socijalno stvaranje, nauka, kultura, naoruanje i dr.) ne bi se mogli ostvariti bez javnog duga.Ogroman i sve bri rast javnih rashoda u fazi dravno monopolitikog kapitalizma mogao se ostvariti samo preko sve breg rasta javnog duga.Prema Marksu to su porezi uzeti unaprijed ili anticipirani porezi, koji se u toku vremena moraju gasiti.

11

Literatura:

-prof.dr Jovan Sejmenovi,prof.dr Slobodan Komazec,prof.dr arko Risti,Monetarne i javne finansije Banja Luka,2008-dr.Jovan Sejmenovi,Jovana Gligi Javni prihodi , Banj Luka 2007

12