3/2016

4

Apstrakt

U ovom članku daje se detaljna analiza uloge i oba-veza ugovornih strana u osiguranju na bazi CIF po pra-vilima INCOTERMS i u pravnim sistemima common law. Jedna od najvažnijih obaveza prodavca prema pa-ritetu CIF je da osigura robu u prevozu od rizika gu-bitka, štete i odbijanja plaćanja kupca. Obaveza zaklju-čenja osiguranja je toliko važna da u međunarodnim privrednim ugovorima, nijedna banka ne želi da finan-sira poslovne obaveze kupca ili prodavca prema pari-tetu CIF bez prilaganja dokaza o osiguranju. Pun obim obaveza po tom osiguranju proizlazi iz prirode, istorije i razvoja trgovačkih termina CIF i FOB. Sudovi u anglo-američkim i ostalim pravnim sistemima common law tumačili su obaveze regulisane pravilima INCOTERMS pre i posle donošenja prvih pravila INCOTERMS 1936. godine. Presude u ovoj oblasti dopunjuju običa-ji i praksa, razna standardna pravila o trgovini i Kla-uzule londonskog Instituta o osiguranju karga. Zbog svog zajedničkog porekla, uz nekoliko izmena, obaveze ugovornih strana na bazi CIF su iste u svim anglo-ame-ričkim i ostalim pravnim sistemima common law. Iako

se na prvi pogled te obaveze čine jasnim u pismenom ugovoru, u praksi i na osnovu detaljne analize oni se ispoljavaju daleko složenijim. U tom smislu, mogu da lako zavaraju tradicionalne pretpostavke u vezi sa lako-ćom i očiglednom jednostavnošću obaveza. Posle ra-nije objavljenog članka o sličnom osiguravajućem po-kriću na bazi FOB (Ademuni-Odeke, 2007, 425–462), u ovom radu se analiziraju obaveze ugovornih strana u vezi sa osiguranjem prema paritetu CIF po pravilima INCOTERMS na način na koji se one tumače u anglo-američkim i ostalim pravnim sistemima common law, vrši poređenje sa osiguranjem prema paritetu FOB sa jedne strane, a sa druge sa praksom osiguranja prema CIF u odabranim pravnim sistemima civilnog prava. Zbog toga se u radu ispituju tradicionalne postavke, daje detaljna analiza prirode i pun obim obaveza, pred-lažu praktična rešenja za uočene praznine i zaključuje da je neophodna daleko veća pažnja i pažljiva analiza obaveza prema paritetu CIF nego što se to može izvesti iz pismenog ugovora i / ili nego što je poznato iz po-stojeće literature. U radu se zastupa stav da, uzimajući u obzir sve aspekte, ugovorne strane kod pariteta CIF treba da imaju u vidu svoje ugovorne obaveze, principe pravnog sistema common law i pravila INCOTERMS jedino kao prima facie minimalne smernice.

Ključne reči: prodaja robe, polisa pomorskog osi-guranja, pariteti CIF i FOB, anglo-američko pravo, common law, INCOTERMS 2010, Klauzule Instituta za osiguranje karga i Jednoobrazni običaji i praksa za do-kumentarne akreditive 600

1. UVOD

Paritet CIF (Cost, Insurance and Freight) je jedna od glavnih klauzula INCOTERMS koja se koristi u doma-ćoj i međunarodnoj prodaji robe, a drugi je FOB (Free on Board). Navedeni pariteti imaju različitu istoriju, varijante i karakteristike. Kada je reč o razlikama, nji-

ČLANCI /ARTICLES

Dr XXX ADEMUNI-ODEKE*

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim sistemima

common law (Deo I)UDK: 368.23:339.5Primljeno: 7. 7. 2016.Prihvaćeno: 7. 9. 2016Pregledni naučni rad

* Gostujući profesor na Institutu za pomorsko pravo, Pravnog fakulteta Univerziteta u Sautemptonu i gostujući profesor na Institutu za pomorsko pravo, Pravnog fakulteta Univerziteta u Tulejnu. Autor se zahvaljuje US-UK Fulbright Commission i Lloyd’s of London na predusretljivosti u finansiranju programa u okviru kojeg je sprovedeno šire istraživanje na temu Sadržina osiguranja u međunarodnoj trgovini i stranim investicijama; profesorima Martinu Dejvisu (direktoru) i Robertu Forsu (direktoru emeritusu), Institutu za pomorsko pravo, Pravnog fakulteta Univerziteta u Tulejnu, za pomoć tokom istraživanja; profesorima Džejmsu Dugainu, direktoru Biblioteke Pravnog fakulteta u Tulejnu i njegovim zaposlenima na pomoći; Megan Gold i njenom pomoćniku – istraživaču u Tulejnu; i direktoru i zaposlenima na Institutu za pomorsko pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Sautemptonu što su bili domaćini tokom istraživanja. Međutim, autor snosi punu odgovornost za sve greške u stavovima navedenim u ovom radu, e-mail: ademun_odeke1@yahoo.co.uk.

3/2016

5 Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

hove uočljive karakteristike i način funkcionisanja po kojima su oni istovremeno i slični su trenutak u kojem dolazi do prelaska svojine na stvarima i rizici, nedavno spajanje različite prakse u pogledu prezentacije doku-menata radi plaćanja i druga moderna praksa. Za FOB se smatra da je stariji od CIF, iako je FOB sada manje popularan, i da se prema obimu i vrednosti međuna-ordne prodaje 40% ugovora zaključuje prema ovom paritetu, a 60% prema CIF.1 U svrhe ovog rada, poći ćemo od toga da je glavna razlika između njih u vezi sa obavezama ugovornih strana u vezi sa osiguranjem. Na primer, izuzev FOB, „dodatne obaveze” ili prošireni FOB, uobičajen (klasičan ili striktan) FOB ne obuhvata obavezu plaćanja vozarine i osiguranja (Sassoon, 1967, 32; Wooldridge, 1973, 383; Davis, 1956; Sassoon, 1981, 50; Evans, 1993, 844; Gower, 1956, 417), iako su ove funkcije bitni aspekti obaveza prodavca kod pariteta isporuke CIF.

U ovom radu analizira se osiguranje prema CIF i sa njim povezanim ugovorima2 prema anglo-američkim i drugim pravnim sistemima common law, upoređuje sa ekvivalentnim obavezama za zaključenje osiguranja u ugovorima na bazi pariteta FOB, takođe primenjiva-nih u pravnim sistemima common law i odgovarajućim okolnostima u određenom broju pravnih sistema civil-nog prava. Potreba za nastankom ovog rada nastala je na osnovu saznanja da ne postoji detaljna analiza ove teme u postojećoj literaturi. Na osnovu iskustva au-tora, čak i eminentni teoretičari i pravnici Engleske i drugih pravnih sistema common law kao što su Sasun (Sassoon, 1995; Lorenzo, 2012)3, Bendžamin (Benja-min, 2014)4, Šmithof (Schmitthoff, 2012)5, Čua (Chuah,

1 Navedeni procenti su samo procene. Međutim, lord Rajt u sporu Ross T Smyth & Co Ltd v TB Bailey & Sons Ltd [1940] 3 All ER 60 at 68 naveo je da se do 19. veka, veći deo međunarodne prodaje obavljao prema CIF klauzuli iako se taj udeo menjao između Prvog i Drugog svetskog rata zbog dislociranja svetskih pomorskih kapaciteta.

2 Povezani ugovori obuhvataju klauzulu CIP (troškovi i osiguranje plaćeni), koja takođe obavezuje prodavca da zaključi osiguranje robe (stara C & F /troškovi i vozarina/ i najnoviji CFR /troškovi i vozarina pravila INCOTERMS Međunarodne trgovačke komore u Parizu).

3 On posvećuje celu glavu 4 od 42 strane (Sassoon, 1995); Lorenzo, 2012, takođe posvećuje celu glavu od 42 strane ovoj temi – više prostora od bilo koje važnije publikacije.

4 Ovoj temi posvećuje samo 8 strana u knjizi od 2463 strana (Benjamin, 2010).

5 Iako je u njegovom izdanju celo jedno poglavlje (19) posvećeno osiguranju, nigde se posebno ne pominje osiguranje prema CIF klauzuli.

2013)6 i Birds (Birds, Wright et al. (2013)7 bave se ovom temom u literaturi jedino sporadično ili delimično u sklopu izlaganja o opštim pitanjima pomorskog osi-guranja. Pored toga, čak i najdetaljnije izlaganje o ovoj temi na međunarodnom nivou koji je učinio Krokford (Crockford, 2013)8, odnosi se samo na javnopravne a ne i na materijalno-pravne aspekte. Dalje, analiza lite-rature otkrila je tek zanemarljiv obim bavljenja ovom temom. Konsultacije sa kolegama iz Australije (Dunt, 2012, Chapter 7), Hong Konga (Dunt, 2012, Chapter 4), Singapura (Dunt, 2012, Chapter 5), Južne Afrike (Dunt, 2012, Chapter 14), SAD (Dunt, 2012, Chapter 8; Sassoon, 1981) i drugih vodećih država pravnih siste-ma common law9, potvrdile su postojanje jednoobrazne prakse u svim najvažnijim državama sistema common law10; što je sve proširilo naslov, ciljeve i ideje u ovom članku. Drugi nalazi odnose se na očiglednu dominaci-ju tumačenja, praksu i jednoobraznu primenu principa sistema common law u ovoj oblasti.

Ovaj članak predstavlja nastavak prethodnih ra-dova11 i paritet CIF upoređuje sa ranijim stavovima o osiguranju po paritetu FOB (Ademuni-Odeke, 2007, 425-462). Međutim, za razliku od prethodnih radova (Ademuni-Odeke, 1995), u ovom članku naglasak je na paritetu CIF i sa njom povezanim paritetiam, gde je osi-guranje jedna od glavnih ugovornih obaveza u skladu sa izmenama koje su usvojene sa INCOTERMS 2010. u odnosu na prethodne verzije pariteta INCOTERMS. Na primer, na izmenama izvršenim amandmanima Klauzula londonskog Instituta za osiguranje karga. U njima se prihvata mogućnost da obaveze po sistemu common law kod pariteta CIF povremeno odstupaju od onih utvrđenih pravilima INCOTERMS 201012, Jednoo-braznim običajima i praksi za dokumentarne akreditive

6 Glava 10 od 100 strana u njegovom delu bavi se opštim pitanjima pomorskog osiguranja i osiguranja karga umesto osiguranja po paritetu CIF.

7 Na primer, on pokriva sve aspekte, izuzev osiguranja izvora i /ili CIF (Birds, Wright et al., 2013); Lord Mackay (2011) i (2012) su najbliži ekvivalenti.

8 Iako se posebno ne bavi ovom temom (Crockford, 2013); Dunt (2012) detaljnije izlaže o međunarodnom osiguranju u većim pravnim sistemima država Komonvelta i drugih.

9 Kao što su Kanada, Indija, Novi Zeland i Nigerija (Sassoon, 1981).

10 Reč je o zaključku do kojeg je došao i Sasun, (Sassoon, 1981). Detaljnije o osiguranju u pravnim sistemima common law, videti: Clarke, 2016.

11 Ranija verzija: Ademuni-Odeke, 1995, 86–92. Ta verzija je ograničena na klauzulu CIP (Cost and Insurance Paid To), izostavljeni su povezani ugovori sa CIF a izlaganja pokrivaju stanje zaključno sa INCOTERMS 1990.

12 Jedan od razloga za izmene i inoviranje je zbog značajnih promena koje su donela pravila INCOTERMS 2010.

3/2016

6 ADEMUNI-ODEKE

600 (Uniform Customs and Practice for Documentary Credits – UCP 600 – dalje u tekstu: JOPDA)13, Klauzula-ma londonskog Instituta za osiguranje karga i ugovore o prodaji robe. Takođe je evidentno da, za razliku od pariteta FOB, teoretski zaključenje osiguranja prema paritetu CIF može da izgleda kao da se radi o bezuslov-noj obavezi, što u poslovnoj praksi nije potvrđeno kao pravilo. Zbog toga je članak pokušaj da se preispitaju te dugogodišnje pretpostavke i sveobuhvatno konsoli-duju stavovi o aspektima osiguranja kod pariteta CIF i sa njom povezanim ugovorima na način i u obimu koji nije zastupljen u postojećoj literaturi.

Iz tih razloga, u članku se opisuju obaveze u vezi sa osiguranjem prema pomenutom paritetu CIF na novi način, uz argumentaciju kroz primere presuda. Tako su glavni ciljevi rada: nastaviti ispitivanje uočene činjenice da je obaveza osiguranja u ugovorima prema paritetu CIF veoma striktna i laka za razumevanje – pristup koji je zauzet u drugom delu ranijih radova (Ademuni-Ode-ke, 2007); sagledati aspekte obaveze osiguranja po si-stemu common law i sa njim povezanim paritetima IN-COTERMS, kao što su CIP14, CFR15 i C&F16; produbiti razumevanje ove teme; pružiti čitaocu dragoceni mate-rijal koji nikada nije bio konsolidovan i popuniti pra-zninu u postojećoj bibliografiji.17 U skladu sa prethod-no rečenim, članak može da privuče pažnju svih onih koji se bave međunarodnim poslovnim transakcijama, osiguranjem, advokatskom i pravosudnom praksom i akademskim radom kojima on može biti od koristi.

13 UCP 600, ICC Publication Document No. 600E (2007 Version), 2007, replacing the UCP 500, ICC Publications Document, No 500E.

14 Prema ovoj klauzuli, prodavac ima obavezu da preda stvari prevozniku ili drugom licu koje on odredi u ugovorenom mestu, ugovara i plaća prevoz radi isporuke robe u imenovano odredište i ugovara osiguranje u korist kupca od rizika gubitka ili štete tokom prevoza robe. Njegove obaveze u vezi sa osiguranjem su iste kao i kod klauzule CIF, na osnovu čl. A3(b) INCOTERMS 2010.

15 Prema ovoj klauzuli, prodavac isporučuje ugovorenu robu na plovilo ili obezbeđuje robu (na plutanju) koja je već isporučena, izmiruje troškove i plaća vozarinu radi isporuke robe u naznačenu luku odredišta. Za razliku od CIF i CIP, on nije u obavezi da zaključuje osiguranje u korist kupca; INCOTERMS 2010, 95–103.

16 C&F je stara, ukinuta klauzula INCOTERMS, zamenjena sa CFR, gde je „FR” zamenilo „&F.” Još uvek je u upotrebi u Engleskoj, američkom Jednoobraznom trgovačkom zakoniku i ostalim pravnim sistemima common law (Schmitthoff, 2012, 50–51).

17 Prilično izdvojen, ali takođe u vezi sa radom, cilj članka je da drugim teoretičarima, istraživačima i nastavnicima pruži na uvid materijale o međunarodnom trgovinskom pravu koji mogu da koriste i, verovatno, da ga prošire.

Članak započinje analizom sadržaja opštih obaveza ugovornih strana na zaključenje osiguranja u ugovo-rima na bazi CIF po anglo-američkom i drugim prav-nim sistemima common law.18 Izlaganjem je obuhvaćen njegov status prema JOPDA 600, a u drugim pravnim sistemima prema INCOTERMS 200019, koji su zame-njeni INCOTERMS 2010. Međutim, izlaganje je ogra-ničeno samo na obaveze kupaca i prodavaca u vezi sa osiguranjem prema paritetu CIF, a ne i sve njihove osta-le obaveze po tom paritetu. U radu takođe nisu obuhva-ćene diskusije o obavezama i drugim formalnostima za zaključenje polise osiguranja CIF kao što su: izvori osiguranja, procedure za zaključenje polise osiguranja, postupak postavljanja i naplate odštetnih zahteva i op-šti principi osiguranja i teorije koje se primenjuju na osiguranje CIF i sa tim paritetom povezanih klauzula INCOTERMS, koje se koriste u međunarodnoj prodaji robe kao što su postojanje osigurljivog interesa, prime-na principa najvećeg poverenja i subrogacija.

Pre prelaska na detaljno izlaganje o aspektima osi-guranja, na početku članka se daje apstrakt i neopho-dan uvod u prirodu, prenos i prelazak svojine i rizika u ugovorima na bazi CIF. Rad je podeljen u dva dela sa po 5 podnaslova i zaključkom. Prvi deo započinje Uvodom (podnaslov 1) u kojem se daje pregled uloge osiguranja u međunarodnim poslovnim transakcijama (podnaslov 2); analizira priroda i opšte obaveze ugovornih strana u vezi sa ugovorom po sistemu common law (podnaslov 3); upoređuju stavovi common law SAD koji su kodi-fikovani Saveznim i Državnim propisima sa engleskim common law (podnaslov 4) i analiziraju opšte obaveze po common law i INCOTERMS (podnaslov 5). Drugi deo nastavlja i završava izlaganje prema podnaslovu br. 5 i: nastavlja sa izlaganjem o polisi osiguranja CIF i sa njim povezanim dokumentima po common law i po JOPDA 600 (podnaslov 6); pažnju posvećuje trgo-vačkim varijacima pariteta INCOTERMS i common law (podnaslov 7), navodi praktična dodatna osigura-nja koja pažljivi kupci i prodavci treba da imaju u vidu

18 Pravni sistemi država common law su Engleska, SAD, Australija, Kanada i sve države engleskog Komonvelta u Africi, Aziji, Karibima i Pacifiku koje su nasledile pravnu tradiciju engleskog common law. Dostupno na: http://en.wikipedia.org/wiki/Common_law (19. 5. 2016); http://www.electoralcommission.org.uk/__data/assets/electoral_commission_pdf_file/0009/79515/List-of-eligible-countries.pdf, 20. 7. 2016.

19 Pravila o upotrebi termina INCOTERMS Međunarodne trgovačke komore iz Pariza u domaćoj i međunarodnoj trgovini se objavljuju i menjaju svakih deset godina, a poslednja verzija je INCOTERMS 2010; za INCOTERMS 2000, pogledati ICC Publications No. 560 (INCOTERMS 2000). Takođe je objavljen i komentar INCOTERMS 2010 (Ramberg, 1999). Videti i Debattista, 2007, 329–354.

3/2016

7 (podnaslov 8); upoređuje osiguranja prema trgovačkim klauzulama sličnim CIF-u po common law i INCO-TERMS (podnaslov 9); navodi stavove o osiguranju prema klauzuli CIF u određenom broju pravnih siste-ma civilnog prava i ostalih pravnih sistema (podnaslov 10); i završava sa zaključnim razmatranjima (podnaslov 11).

2. ULOGA OSIGURANJA U PARITETU CIF I U MEĐUNARODNOJ PRODAJI

2.1. Osiguranje – luksuz ili potreba međunarodne trgovine?

Po anglo-američkom, common law ili drugim prav-nim sistemima ne postoji obaveza prodavca ili kupca da osigura robu tokom prevoza. Međutim, komercijal-ni rizici često nameću potrebu zaključenja osiguranja. Jedino neobaveštena ugovorna strana bi obavljala svoje poslove bez zaključenog osiguranja. Osim toga, uo-bičajena je praksa da ugovorna strana osigurava robu tokom njenog prevoza. Ova pitanja postaju još važnija kada se traži kredit od banaka ili drugih finansijera. U tim okolnostima, osiguranje predstavlja jedan od pre-duslova za dobijanje kredita. Polisa osiguranja bi pred-stavljala najvažniji uslov za dobijanje odobrenih sred-stava od kupčeve banke. Pored toga, bez osiguranja bi bilo potrebno da ugovorne strane izdvajaju velike sume novca za pokriće eventualnih šteta, a taj novac bi mo-gao da se bolje upotrebi u njihovom ostalom poslova-nju. Bilo bi beskorisno držati tako velike novčane sume kao rezervu od eventualnih gubitaka u situaciji kada, za relativno mali izdatak (premiju), zaštita može da se po-stigne putem osiguranja. Zbog toga je osiguranje, kao šema u kojoj se plaćanjem manjeg dela vrednosti pošilj-ke ostvaruje puna nadoknada u slučaju gubitka ili štete, nezamenjivo i potpuno opravdano. Takođe, prevoznici, špediteri i ostali učesnici u prometu, radi zaštite svojih interesa od odgovornosti prema vlasnicima robe, sa-vetuju ugovorne strane da zaključuju osiguranje svoje robe tokom prevoza.

Osiguranje je važan deo ne samo domaće, već još više međunarodne trgovine gde su rizici daleko veći. Paritet CIF blisko je povezan sa bankarskim sistemima i kreditima a njena važnost naglašena polisom osigu-ranja, zbog čega bi ugovornim stranama bilo gotovo nemoguće da finansiraju svoje trgovačke poslove bez osiguravajućeg pokrića. Zato nijedan pažljivi trgovac neće obavljati svoju delatnost bez osiguranja, jer bi bez osiguranja alternativa bila finansijska propast i trgovač-ki nemar. Iz navedenih razloga polisa osiguranja je bila

i ostala bitan deo ne samo trgovačkog termina CIF, već i svih međunarodnih trgovačkih poslova.

2.2. Poređenje osiguranja prema paritetima CIF i FOB

Iako je osiguranje važan deo oba pariteta, poređe-nje CIF i FOB je neophodno i primenjuje se u celom radu da bi se istakla važnost osiguranja kod CIF. U tom cilju, potrebno je sagledati istoriju da bi se svhatili razli-čiti pristupi osiguranju kod CIF i FOB. Ponavljamo da kod oba pariteta, obaveza ugovornih strana da zaključe osiguranje je prilično izričita i detaljna jedino kod CIF, gde su karakteristike ugovora o osiguranju date ukrat-ko. Međutim, baš iz tih razloga dugo postoji tendencija da lica koja se bave izvoznim poslovima smatraju da je ispunjenje obaveze zaključenja osiguranja lakše kod FOB nego kod CIF. Ovaj stav je pogrešan i može da do-vede do nepovoljnih posledica. Razlozi za ovakav sta-romodan stav delimično potiču iz prošlosti. Pre svega, na početku primene FOB, brodar je takođe i prevoznik, uvoznik, izvoznik, samo-osiguravač i samo-finansijer uvoza / izvoza – „sva tri u jednom” (Sassoon, 1967). Bankarstvo, osiguranje i brodarstvo su bili nerazvijeni u to vreme. Iz tih razloga, razmišljanja o osiguranju nisu bila tako važna u tadašnjim ugovorima, jer prodavac nije imao tu obavezu. Drugo, kao i u kasnijem razvoju, u najvećem broju slučajeva za rasute terete (kargo koji se pakuje, ali se ukrcava na pomorsko plovilo u rasu-tom stanju /na primer, ugalj, žito, ulje itd.), koristio se samo FOB, a CIF uglavnom za kontejnerske i ostale po-jedinačne terete. Takav razvoj bez sumnje uticao je na određivanje prirode i trenutka prelaska rizika kod obe trgovačke klauzule.

U takvim okolnostima, prodavac je bio odgovoran za štete do trenutka ukrcavanja robe na pomorsko plo-vilo koje je obezbedio kupac. Od trenutka kada roba bude ukrcana, na kupca je prelazila obaveza da ugovori transport i osiguranje do odredišne luke. Treće, takođe u početku primene FOB, sistem dokumentarnog akre-ditiva bio je ili nerazvijen ili se nije primenjivao kod prodaje prema toj klauzuli na isti način kao kod pro-daje prema paritetu CIF. To je najviše zato što prodavac kod pariteta FOB nije želeo da plaćanje robe zavisi od njenog bezbednog dolaska u odredišnu luku; plaćanje robe vezivano je za dokazivanje da je ona bila ukrcana, tako da je svojina na stvarima prelazila na kupca u tom trenutku. Ta pretpostavka dovela je do opšteg stanovi-šta da je najvažnija funkcija prodavca kod pariteta FOB bila fizička predaja robe na brod, dok je kod pariteta CIF reč o simboličnoj predaji, tj. predaji dokumenata u

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

3/2016

8 vezi sa robom umesto predaje same robe.20 Sa kasnijim razvojem osiguranja, banaka i brodarstva, u delatnosti brodara, gde postoji više angažovanih lica i sa novim rizicima u CIF i manje u FOB iz obrnutih razloga, osi-guranje je postalo daleko važnije.

2.3. Osiguranje i razgraničenje obaveze i rizika prema paritetima FOB i CIF

Od tada, opšti stav koji se zadržao do danas je da ako ugovorom nije predviđeno nešto drugo, obaveza kup-ca (ne prodavca – prim. aut.) kod FOB je da zaključi osiguranje, dok je jedina obaveza prodavca da obavesti kupca od kada može da osigura robu tokom (pomor-skog – prim. aut.) prevoza. INCOTERMS potvrđuju ovaj stav odredbom u čl. A3(b) „Bez obaveze” u vezi sa obavezom prodavca na zaključenje osiguranja kod pariteta FOB. Međutim, na osnovu detaljnije analize, razlika između CIF i FOB ne izgleda tako oštro defi-nisana kao što se čini na prvi pogled, jer sa najnovijim razvojem u oblasti finansijskog poslovanja, osiguranje, a posebno transportna tehnologija, razlike u načinu funkcionisanja navedenih pariteta su ili sužene ili su potpuno nestale. To se najbolje vidi iz čl. A3(b) CIF IN-COTERMS 2010, koji savetuje pažnju. Iz njega se može zaključiti da se pretpostavke u vezi sa uzajamnim oba-vezama ugovornih strana da zaključe osiguranje više ne mogu uzimati kao da one postoje i da je zato nephodno ispitati ih i možda redefinisati. Autor skreće pažnju da se dosadašnje čisto ortodoksno tumačenje ugovora tre-ba uzimati oprezno i jedino kao opšte pravilo na koje se primenjuju izvesni izuzeci. Sa tehnološkim i razvojem u drugim oblastima, te razlike će uskoro nestati, a način izvršenja te obaveze kod obe klauzule se izjednačiti.21 Na primer, dokumentarni akreditiv se sada primenjuje kod oba pariteta.

Sledstveno navedenom, iako se samo po svojoj vred-nosti obaveza zaključenja osiguranja ne čini glavnom

20 Iz toga se izvodi dodatna pretpostavka da se CIF-om vrši prodaja robnih dokumenata umesto prodaje stvari (Ademuni-Odeke, 1993, 27–31). Međutim, usmeravam pažnju čitalaca na činjenicu da postoji razlika između prelaska rizika (prema FOB, kupac snosi sve trošove i opasnost gubitka ili oštećenja robe od trenutka kada roba pređe ogradu broda – prim. aut.) i prelaska svojine (postoje sistemi kao u Španiji, Nemačkoj, Rusiji, Argentini i Brazilu gde, prema opštem pravilu, svojina prelazi isporukom robe, dok u drugim pravnim sistemima kao što su Francuska, Italija i Meksiko svojina uobičajeno prelazi na kupca zaključenjem ugovora – prim. aut.)

21 Ipak ostaje razlika između ove dve klauzule. Prema INCOTERMS, postoji razlika između CIF i FOB. CIF obavezuje prodavca da zaključi ugovor o osiguranju i plati premiju, što nije slučaj kod FOB. INCOTERMS pokušavaju da izbegnu zabunu u vezi sa podelom obaveza između ugovornih strana.

osobinom FOB, u poređenju sa paritetima CIF ili CIP (Cost and Insurance Paid)22, priroda i sadržaj rizika kod obe klauzule su uvek bile gotovo iste i, kao takve, od podjednake su važnosti. Takođe, svi razmatrani fakto-ri, pored obaveze po INCOTERMS, obaveza ugovornih strana u vezi sa osiguranjem kod CIF i FOB i u praksi se čini identičnim, uz zadržavanje osnovne razlike između njih koja se sastoji u tome što je kod CIF prodavac u obavezi da ugovori osiguranje. Međutim, kako je ista-knuto, na osnovu detaljnije analize, prava priroda op-štih obaveza i obaveze da se zaključi osiguranje može biti složenija i zahtevnija, čak i kod pariteta FOB. To je zato što je ugovor podeljen u najmanje tri kategorije – klasičnu ili striktnu, jednostavnu i proširenu (sa dodat-nim obavezama – prim. aut.) (Davis 1956; Schmitthoff, 2012, 19–22). Detaljnije o njima pogledati u podnaslo-vu 3 i kod Sasuna (Sassoon, 1995, 12–19).23

2.4. Prelazak svojine i rizika kod ugovora na bazi CIF

Osiguranje služi za zaštitu od rizika koji ugrožavaju svojinu na stvarima i zato su u bliskoj vezi sa prelaskom svojine i rizika. U presudi Pyrene v Scindia24 utvrđeno je pravilo o prelasku svojine25 po kojem, ako nije druga-čije ugovoreno, prelaze i rizici u svim međunarodnim trgovačkim poslovima i ugovorima o brodskom prevo-zu. Međutim, kod CIF na prelazak rizika se primenjuju posebna pravila, dok kod prelaska svojine i rizika se pri-menjuje bezuslovno preuzimanje robe ili prezentacija dokumenata za izgubljenu ili oštećenu stvar (Halsbury’s Laws of England, 2012, para. 357). Uzimajući u obzir ra-zliku između prelaska svojine i rizika, suštinske karak-teristike pariteta CIF se mogu sumirati na sledeći način:

1. rizici prelaze na kupca od trenutka isporuke26;2. kupac robe oštećene pre iskrcavanja može da tuži

prevoznika ako je oštetio stvari;27

22 Za objašnjenje pariteta CIP, videti fusnotu br. 14 u ovom radu.

23 Sasun ovde diskutuje o prelasku rizika i svojine kod obe klauzule.

24 Pyrene Co Ltd v Scindia Navigation Co Ltd [1954] 2 QB 402.25 Diskusije o prelasku svojine i rezervaciji prava raspolaganja

su ovde izostavljene (Lord Mackay, 2012, para. 356).26 E. Clemens Horst v Biddell Bros [1912] AC 18 HL, kojim je

izmenjena odluka Vrhovnog suda u prethodnom sporu između istih stranaka Biddell Bros v E Clemns Horst [1911] 1 KB934 CA; The Julia [1949] 1 All ER 269; The Galatia [1980] I All ER 501.

27 Margarine Union GmbH v Cambay Prince SS Co Ltd [1967] 3All ER 775 uočeno u precedentu Elafi [1982] 1 All ER 208, nije primenjeno u precedentu Irene Success [1982] 1 All ER 218, takođe na precedent pozvano u sporu The Aliakmon (1986) Financial Times, 29 April.

ADEMUNI-ODEKE

3/2016

9 3. kupac robe oštećene pre preuzimanja konosmana (teretnice – prim. prev.) takođe može da tuži prevozni-ka po osnovu vanugovorne odgovornosti28;

4. prodavac ne garantuje postojanje robe u trenutku davanja ponude29;

5.roba se može isporučivati na osnovu ugovora o prev ozu ili kupovati i preprodavati „na plutanju”;

6. najvažnija funkcija je prezentacija prevoznih do-kumenata (konosmana, računa i isprava o osiguranju umesto robe);

7. iz gore navedenih razloga, CIF se ponekad naziva prodajom dokumenata umesto robe; i

8. takođe iz gore navedenih razloga, smatra se puno-važnom i predaja prevoznih dokumenata sa znanjem da je roba izgubljena.30

Osnove za gore navedene karakteristike su da se sve štete ili gubici kompenzuju polisom osiguranja u korist kupca, kasnijim kupcima (na plutanju – prim. aut.) i svim drugim bona fide kupcima u lancu koji su pretr-peli gubitak ili štetu.

2.5. Osiguranje po paritetu CIF kao deo transportnog osiguranja karga

Kao što je prethodno rečeno, osiguranje od opasno-sti je važna karakteristika međunarodnih trgovačkih poslova. U slučaju gubitka ili štete na robi zbog opa-snosti tokom prevoza, osiguranik će imati pravo da na-plati štetu od osiguravača. Određivanje adekvatne vr-ste osiguranja zavisi, inter alia, od vrste transporta koji ugovore stranke za isporuku robe. Zbog toga, osigura-nje može da se odnosi na pomorsko, vazduhoplovno, kopneno i imovinsko osiguranje. Kategorija ugovora o osiguranju takođe može da zavisi od uticaja ili primene pravila common law, INCOTERMS, trgovačke prakse, Jednoobraznog trgovačkog zakonika SAD i Klauzula londonskog Instituta za osiguranje karga koje ugovore stranke u datom kupoprodajnom ugovoru. Prema pa-ritetu CIF prodavac ima obavezu da zaključi osigura-nje za konkretno putovanje robe. Paritet FOB, sa druge strane, ne predviđa obavezu kupca ili prodavca da za-ključe osiguranje, iako bi iz opreznosti kupac trebalo da se zaštiti od mogućih gubitaka ili da se predvidi takva obaveza kupca. Zbog toga nije neuobičajeno da kupac

28 Schiffart und Kohlen Gmbh v Chelsea Maritime Limited, The Irene Success [1982] 1 All ER 218, potvrđeno u precedentu The Aliakmon [1986] 2 All ER 145.

29 Groom (c) v Barber [1915] 1 KB 316; Re Weis & Co Ltd & Credit Colonial et Commercial, Antwerp [1916] 1 KB 346.

30 Mambre Saccharine Co Ltd v Cord Products Co [1919] 1KB 198 iz osnovnog spora Mambre Saccharine Co v Corn Products (1919) 88 LJKB 402, pozvano na ovo pravilo u sporu Diamond Alikali Export Corpn v FL Buourgeoise [1921] 3 KB 443.

kod klauzule FOB zahteva od prodavca da ugovori osi-guranje prihvatajući da nadoknadi troškove prodavca koje je imao za zaključenje ugovora o osiguranju. IN-COTERMS 2010 sada predviđa ovakvu mogućnost. Iz daljeg izlaganja biće jasno da kod obe klauzule osigura-nje mora da pokriva samo robu koja se prodaje, odno-sno onu koja je navedena u prevoznim dokumentima.

Pored toga, osiguranje mora da pokriva celo putova-nje koje je navedeno u kupoprodajnom ugovoru. Ako osiguranje pokriva samo deo prevoznog puta, kupac ima pravo da odbije prijem prevoznih isprava. Ugovor o pomorskom osiguranju, kao osnova izvozno-uvoznog osiguranja, deli se na osiguranje kaska (osiguranje pre-voznika) ili osiguranje stvari (osiguranje karga u korist prodavca ili kupca) koji podjednako utiču na osigura-nje izvozno orijentisane trgovine. Na vazdušne i ostale vidove transporta primenjuju se principi i dokumenta-cija pomorskog osiguranja. To je i razlog zbog kojeg se na ugovore o osiguranju u vazdušnom, drumskom, že-lezničkom i multimodalnom transportu (glavni vidovi transporta u kojima se koristi paritet CIF) primenjuju principi i format polise pomorskog osiguranja karga. Iako se u raznim vidovima transporta primenjuju od-govarajuće međunarodne konvencije, veliki delovi svih ovih vidova transporta odnose se na vodni saobraćaj i zato su izloženi pomorskim rizicima. Pomenute kon-vencije pružaju dodatan vodič za domaće i međunarod-no osiguranje izvoza, počev od pariteta FOB i CIF do drugih pariteta. Osiguranje se takođe može zaključiti sa individualnim prodavcima i kupcima ili sa onima koji posluju po trgovačkim pravilima. Iako je Konferencija UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) pokušala da uvede jedno (UNCTAD Secretariat Report, 1982), ne posto-ji jednoobrazan zakon ili međunarodna konvencija o pomorskom ili osiguranju karga (Schoenbaum, 1999). Međutim, trgovački običaji i praksa međunarodnog pomorskog osiguranja karga odigrali su važnu ulogu u regulisanju pomorskog osiguranja na međunarodnom nivou. Pored toga, na ugovor o pomorskom osiguranju, koji čini deo pariteta FOB i CIF, primenjuju se opšta ugovrna pravila i engleski Zakon o pomorskom osi-guranju (Marine Insurance Act) iz 1906. godine, kao i ostali (engleski – prim. prev.) relevantni propisi o po-morskom osiguranju.31

31 Kao što su Zakon o pomorskom osiguranju (Politika o hazarderstvu) iz 1909, Zakon o pravima trećih lica protiv osiguravača iz 1930, sa izmenama 2010 i 2015, Zakon o pomorskom i vazduhoplovnom osiguranju (Ratni rizici) iz 1952, Zakon o reosiguranju (teroristički postupci) iz 1993, Zakon o izvoznim i investicionim garancijama iz 1991. i razna pravila EU, prvenstveno direktive EU.

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

3/2016

10 2.6. Dominacija principa pomorskog osiguranja na obavezu osiguranja po paritetu CIF i sa njim

povezanih pariteta

Prema engleskom pravu i većini pravnih sistema za-snovanih na common law, na izvoznu polisu osiguranja se primenjuju principi engleskog Zakona o pomorskom osiguranju iz 1906. godine (dalje u tekstu: ZPO) u pr-vobitnoj ili kasnije izmenjenoj verziji. ZPO sa njegovim izmenama i dopunama koje su usvojene ne samo u dr-žavam sistema common law već širom sveta, primenjuje se i na osiguranje prema paritetu CIF. Ti principi do-miniraju u osiguranju u vazdušnom, kopnenom, žele-zničkom, kombinovanom i ostalim vrstama transporta kada se radi o isporuci kod međunarodnog ugovora o prodaji robe. Zbog toga se na polisu CIF primenjuju svi principi, teorije i pravila iz navedenog ZPO. Na primer, obe ugovorne strane kod CIF treba da imaju osigur-ljiv interes u pogledu predmeta osiguranja i poslovnu sposobnost da bi mogli da zaključe ugovor o osigura-nju. Oni su takođe dužni da se pridržavaju principa najvećeg poverenja u vezi sa prijavom bitnih činjenica, ispravnom i nepotpunom prezentacijom, neposrednom uzročnošću, uslovima i izuzecima, plaćanjem premije, vrstama i pravilima za različite vrste polisa i šteta, te-orijama o abandonu (napuštanju oštećene osigurane stvari osiguravaču – prim. prev.) i subrogaciji tokom likvidacije šteta i s tim povezanih sporova. Dominacija Lojda i londonskog tržišta dovela je do uspostavljanja „Lojdove pomorske polise”, „Kompanijske pomorske polise”, Klauzula Instituta londonskih osiguravača i direktne ili „u duhu” primene engleskog prava u dru-gim državama pravnog sistema common law, civilnog prava i drugim pravnim sistemima. Detaljna diskusija o njihovoj primeni na paritet CIF je van postavljenih okvira ovog članka. Preostali deo ovog članka posvećen je osiguranju prema paritetu CIF i relevantnom prece-dentnom pravu.

3. OPŠTE OBAVEZE UGOVORNIH STRANA KOD PARITETA CIF I SA NJIM POVEZANIM PARITETIMA

3.1. Priroda CIF po engleskom pravu i ostale obaveze po pravnom sistemu common law

Prema paritetu CIF obaveza je prodavca da imenu-je luku odredišta i cenu, zajedno sa ostalim troškovima (prema tački „C”), troškom osiguranja (prema tački „I”) i vozarinom (prema tački „F”). Glavne obaveze prodavca prema common law su da obezbedi brod ili da kupi robu prema ugovorenoj specifikaciji. Ako se radi o neodređenoj stvari, prodavci moraju obavestiti kupca

o izdvajanju određene stvari za njega. Na dan ili posle isporuke, prodavac je dužan da pribavi čist konosman i polisu osiguranja ili ekvivalentne isprave. Prodavac je dužan da izvrši ugovor predajom prevoznih dokume-nata – konosmana, polise o osiguranju i računa kupcu na ugovoreni dan za plaćanje. U presudi Re Denbigh Cowan & Co & R Archery& Co32, posle glavne presude The Julia33, Lord Banks34 u Apelacionom sudu ponovo je istakao obavezu prodavca po common law da pribavi i preda isprave o osiguranju kod pariteta CIF, bez kojeg kupci mogu da odbiju da prime isporuku robe. Svrha pariteta CIF je da omogući raspolaganje robom koja je već prodata i isporučena („roba na plutanju”). Ako se plaćanje vrši dokumentarnim akreditivom, prevozna dokumenta se u praksi predaju banci koja sprovodi plaćanje u ime kupca. Posebna karakteristika pariteta CIF je važnost u pogledu dokumenata.35 Da bi se na-glasio značaj polise osiguranja, u jednom precedentu je istaknuto da ako osiguranje nije zaključeno, kupac ima pravo da odbije prijem robe iako je ona bezbedno sti-gla, bez gubitaka ili oštećenja.36 Pored toga, u obrnutom slučaju, ako su odgovarajući dokumenti (uključujući i polisu osiguranja ili neki drugi ekvivalentan doku-ment) prezentovani, kupac mora da prihvati i da plati njihov otkup iako je roba oštećena ili izugbljena posle njenog ukrcavanja.37

Ponovo se potvrđuje da je tradicionalni naglasak na dokumentima a ne na robi u karakteristikama pariteta CIF doveo do toga da se kod ovog pariteta radi o pro-daji dokumenata, a ne robe. Zbog toga, jedna od mo-gućnosti je da se on tretira kao ugovor o prodaji robe (Ademuni-Odeke, 1993), koji se izvršava predajom dokumenata, jer bi ugovor o prodaji određenih stvari prema paritetu CIF bio ništav ako bi u trenutku prodaje stvari već prestale da postoje iako je polisa osiguranja tih stvari bila na snazi.38 Međutim, stvari moraju da postoje i da su isporučene. Prema tome, kada prodavci kupe ono što su verovali da predstavlja robu „na pluta-nju” prema urednim dokumentima, pa je preprodaju, u jednoj presudi je odlučeno da oni nisu ispunili ugovor predajom urednih dokumenata s obzirom na to da roba

32 125 LT 388, [1921] All ER Rep 245 CA; 90 LKJB 836. 33 Comptoir D’Achat et De Vente Du Boerenbond Belge SA v

Luis De Ridder, Limitada, The Julia [1947] 2All ER 443.34 Lordovi Scrutton i Atkin saglasni, str. 390, čime je

izmenjena presuda sudije Rowlett.35 Smyth v Bailey [1940] 3 All ER 60; Orient Co. v Bekke and

Howlid [1913] 1 KB 531.36 Orient Co. v Bekke and Howlid [1913] 1 KB 531.37 Groom v. Barber [1915] 1 KB 316; Manbre v. Corn Products

[1919] 1 KB 198.38 Couturier v Hastie (1856) HLC 673.

ADEMUNI-ODEKE

3/2016

11 nije nikada ni postojala.39 Za razliku od ovoga, paritet FOB je tradicionalno vezivan za fizičku isporuku robe na plovilo, umesto predaje dokumenata. Postoje dva odvojena prava kupca kod pariteta CIF: prvo, da odbije prijem dokumenata i drugo, da odbije da preuzme ispo-ruku robe ako ona nije u skladu sa ugovorenim specifi-kacijama.40 To znači da ako kupac, bez prigovora, pre-uzme dokumenta koja nisu u skladu sa ugovorom i / ili dokumentarnim akreditivom, gubi pravo da naknadno odbije njihov prijem.41 Tako je od svih karakteristika i procesa prema paritetu CIF polisa osiguranja najvažniji stub, koji ističe značaj mogućnosti nastupanja gubitka, štete i odbijanja kupca.

3.2. Zakonske obaveze: primena Zakona Ujedinjenog Kraljevstva o prodaji robe iz 1979.

godine42 na paritet CIF

Gore navedene presude o primeni pravila common law mogu se razlikovati od zakonskog common law. Na primer, prema čl. 28 engleskog ZPR iz 1979. godi-ne, plaćanje i isporuka su istovremene obaveze, dok se isporuka prema CIF sastoji u predaji prevoznih do-kumenata, zbog čega kupac, osim u slučaju drugačijeg ugovaranja, nema pravo da odbije da plati sve dok nije u mogućnosti da proveri robu43, čime se isključuje čl. 34 po kojem se zahteva istovremena predaja stvari i plaća-nje. Međutim, gubitak prava na odlaganje plaćanja ne isključuje pravo kupca da odbije da preuzme robu ako ona, po dolasku u odredište, nije u skladu sa ugovorom. Zato se ne primenjuje čl. 32, st. 1 na FOB već na CIF, pod uslovom da se smatra da je predaja robe prevozni-ku prima facie predaja kupcu. Takođe se ne primenjuje čl. 32, st. 3 po kojem prodavac ima obavezu da obavesti kupca o potrebi zaključenja osiguranja, jer uvek postoje uslovi u vezi sa osiguranjem, iako se primenjuje čl. 32, st. 2 koji obavezuje prodavca da zaključi korektan ugo-vor sa prevoznikom. Dalje, kao i kod pariteta FOB, svo-jina redovno prelazi posle predaje prevoznih dokume-nata44, ali se u posebnim okolnostima, ova pretpostavka

39 Hindley v East India Produce Co [1973] 2 Lloyd’s Rep 515. 40 Kwei Tek Chao v British Traders [1954] 2 QB 459.41 Pancahaud v General Grain [1970] 1 Lloyd’s Rep 53.42 Iako se pravila engleskih ZPO iz 1906. godine i Zakona

o prodaji robe iz 1979. godine (Sale of Goods Act 1979, dalje u tekstu ZPR) primenjuju na polise osiguranja CIF, ne postoji poseban engleski zakon kojim se regulišu ugovori na bazi CIF. Jedini takav zakon u pravnim sistemima common law je Jednoobrazni trgovački zakon SAD. Novi engleski Zakon o osiguranju iz 2015. godine (Insurance Act 2015) u tom segmentu nije izmenio odredbe ZPO iz 1906. godine.

43 Clement Horst v Biddle Bros Horst [1912] AC 18.44 The Julia, [1919] AC 293.

može promeniti.45 Rizik, takođe, redovno prelazi „po isporuci ili od trenutka isporuke”46 tako da mogu po-stojati odstupanja i od pravila iz čl. 20 koji vezuje prela-zak svojine sa prelaskom rizika. Po pravilu, konosman mora: da bude prenosiv; da se odnosi na neprekinuto putovanje na ugovorenom ili uobičajenom prevoznom putu; da sadrži izjavu da se isporučuje roba, a ne da se prima radi isporuke; da bude istinit u navođenju tačnih datuma i da ne sadrži falsifikat; da se odnosi samo na ugovorenu robu; da bude punovažan i izvršan; da bude „čist”, odnosno da ne sadrži negativne komentare o urednosti ili stanju robe.

Pored ostalog, polisa osiguranja mora da bude pre-nosive (Halsbury’s Laws of England, 2012), punovažna (da nije polisa u kojoj osiguranik nema osigurljiv in-teres), da neprekinuto pokriva samo ugovorenu robu tokom ugovorenog putovanja, da je reč o uobičajenoj robi sa kojom se trguje ili robi koja je pojedinačno naznačena u ugovoru. Osim ako se ne radi o običaju u određenoj vrsti trgovačke delatnosti i da kupac to izričito nije ugovorio ili zahtevao, kupac ne krši ugo-vor ako ne ugovori osiguravajuće pokriće za ostale rizi-ke na primer, ratne rizike (Halsbury’s Laws of England, 2012).47 Račun mora da omogući kupcu da ga poveže sa konkretnim ugovorom, ali unošenje većeg broja po-dataka može se posebno ugovoriti. Obaveze u vezi sa dokumentima se mogu menjati ugovorom na primer, ugovaranje isporuke na brodu na osnovu konosma-na „primljeno za isporuku” ili pribavljanje sertifikata o osiguranju umesto polise osiguranja. Ugovorom se, takođe, može predvideti pribavljanje i drugih dokume-nata kao što su potvrde o poreklu, potvrda o inspekciji robe pre isporuke o kvalitetu, testiranju i sl. Pored toga, ugovorom se može predvideti obaveza prodavca da dostavi obaveštenje o izdvajanju ugovorene robe ili da „najavi” isporuku u nekom roku zajedno sa predajom tih dokumenata sa prevoznim dokumentima. Predmet-no obaveštenje pretvara prethodno neodređenu robu u određenu robu i ugovor koji obavezuje. Ove izmene ne utiču na osnovnu prirodu pariteta CIF sve dok opstaje njegova osnovna razlika od FOB. Međutim, iako je ovaj članak o paritetu CIF a ne FOB, bilo je neophodno da se ona uporedi sa paritetom FOB i pravilima o osiguranju prema klauzuli FOB. To je zato što razne podele parite-ta FOB mogu da stvore zabunu i prikriju razliku u vezi sa obavezom osiguranja između CIF i FOB.

45 The Albazero [1977] AC 774.46 Halsbury’s Laws Vol. 91; Groom v Barber [1915] 1 KB

316; INCOTERMS 2010, čl. A3 (b) po kojem, ako nešto drugo nije ugovoreno, prodavac se obavezuje da zaključi minimalno pokriće koje isključuje ratne i sve druge dopunske rizike.

47 Ibid.

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

3/2016

12 3.3. Poređenje sa osiguranjem prema paritetu FOB3.3.1. Poređenje kod klasičnih ili striktnih i jednostavnih

ugovora prema paritetu FOB

U pogledu svoje prirode, paritet CIF ili CIP, po ko-jima je prodavac dužan da zaključi osiguranje, tako-đe se razlikuju od pariteta FOB. Na osnovu prethod-nih objašnjenja, to je zato što je FOB bio prvi od dva trgovačka termina koji se razvio u trenutku kada nije postojala izdvojena i samostalna delatnost osiguranja, brodarske i bankarske institucije. U to vreme kupac kod pariteta FOB bio je brodar koji se samostalno finansi-rao i sam osiguravao. On je plaćao robu gotovinom, starao se o plaćanju vozarine i sam preuzimao rizike. Zbog toga su obaveze prodavca u pogledu vozarine i osiguranja bile nebitne za kupca. To je striktni ili jed-nostavni FOB, takođe poznat i kao „kupac pregovara sa prevoznikom”, koji se za razliku od FOB sa dodatnim obavezama (prošireni FOB) razlikuje od pariteta CIF i CIP u vezi sa obavezom osiguranja. Pored nekoliko ra-zlika kod „Klasičnog FOB” i „Proširenog FOB” u vezi sa obavezama isporuke, pomenute osnovne obaveze u osnovi su ostale nepromenjene. To je normalni „Klasič-ni FOB”, kao što je onaj iz INCOTERMS 2010, prema kojem prodavac nema obavezu da zaključuje ugovor o prevozu ili ugovor o osiguranju (Davis, 1956; Ademu-ni-Odeke, 2007, 440-449; Schmitthoff, 2012, 19-22). Međutim, obaveze ugovornih strana u drugoj vrsti – „Jednostavni FOB” (Schmitthoff, 2012, 20)48 su iste kao i kod „Striktnog” ili „Klasičnog FOB”.

3.3.2. Poređenje kod proširenih ugovora po paritetu FOB

Sa druge strane, kod „FOB sa dodatnim obvezama” ili „Proširenog FOB-a” zaključenje ugovora o osiguranju i prevoza su dodatne obaveze, koje liče na paritete CIF ili CIP. Međutim, i dalje ostaju izvesne fundamentalne razli-ke između CIF i FOB, kao što je jedinstvena karakteristika CIF po kojoj je taj paritet „ugovor o prodaji dokumenata umesto prodaje robe” (Crawford, 1955, 396; Ademuni-Odeke, 1993, 158-176).49 Naglasak na predaji dokumenata umesto fizičke predaje robe i postojanje odvojenih i neza-visnih pravnih sredstava u slučaju odbijanja prijema robe i odbijanje preuzimanja prevoznih dokumenata predstav-

48 Erg Raffinerie Mediterranee Spa v Chevron USA Inc. [2007] EWCA Civ. 494 i Scottish and New Caste International Ltd v Othon Ghallanos Ltd [2008] 2 Lloyds Rep 662 odluke iz ovih precedenata zasnivaju se na sledećim precedentima: Pyrene Co Ltd v Schindia Navigation Co Ltd [1954] 2 QB 402 at 424 i The El Amria and El Minia [1982]2 Lloyds 28 at 32 u vezi sa prirodom i vrstama pariteta FOB.

49 Arnold v Blythe [1915] 2 KB 379 at 388 (sudija Scrutton je rekao da paritet CIF nije prodaja same robe, već dokumenata u vezi sa robom).

ljaju ostale drugačije karakteristike. Postoje brojni drugi aspekti po kojima se CIF razlikuje od FOB, ali su oni van predmeta razmatranja u ovom članku jer je o njima pisanо u drugm radovima (Ademuni-Odeke, 2007). Međutim, kada se radi samo o dve dodatne obaveze (ugovor o prevo-zu i ugovor o osiguranju), paritet FOB sa dodatnim obave-zama bi ličila na klauzulu CIP, izuzev toga što bi prodavac kod pariteta FOB bio agent kupca, ali ne i ugovorna strana u ugovoru o osiguranju. Ipak, na isti način je moguće da te dodatne obaveze, takođe, budu deo „Klasičnog FOB.” O ovim obavezama, takođe, se govori pod pojmovima „Pro-šireno” ili „Dodatne obaveze.”

Prošireni FOB sa dodatnim obavezama u vezi sa prevozom i osiguranjem gotovo da liči na CIF (Ade-muni-Odeke, 2007, 440-449), ali uz primenu pravila da prodavac zastupa kupca prilikom zaključenja ugovora o osiguranju ubacivanjem kupčevog imena u polisu osi-guranja. On može da doda iznos premije osiguranja (sa ili bez provizije) u istom računu ili kao izdvojeni trošak. Međutim, on takođe može da zaključi polisu osigura-nja u svoje ime i da je zatm, prenese na kupca indosa-mentom na polisi ili predajom dokumenata za plaćanje. Odnos zastupanja može da dovede do sukoba intere-sa i drugih problema, kada prodavac krši sekundarne obaveze, jer je on takođe ugovorna strana u (glavnom) kupoprodajnom ugovoru. U suprotnom kada se izvrša-va ova obaveza, dodatna obaveza osiguranja obavezuje prodavca kao i sve druge obaveze u cilju isporuke ugo-vorene robe i / ili broda, u zavisnosti od toga šta je ugo-voreno. Međutim, zadržava se delikatna pravna razlika između pariteta CIF i FOB, iako sa dodatnim obaveza-ma u vezi sa osiguranjem.

4. OBAVEZE PO POLISI OSIGURANJA CIF PREMA JEDNOOBRAZNOM TRGOVAČKOM

ZAKONIKU SAD

4.1. Opšte obaveze ugovornih strana na saveznom nivou

Pravo i praksa SAD ne razlikuje se mnogo od engle-skog common law izuzev toga što je u SAD sprovedena kodifikacija u Jednoobrazni trovački zakonik, što ne-dostaju razlike između pariteta CIF i C&F50 (američki

50 Klauzula C&F (Cost and Freight) prema kojoj je prodavac obezbeđivao, naplaćivao za robu i ugovarao prevoz predstavlja staru klauzulu INCOTERMS, koja je brisana iz najnovije verzije INCOTERMS, ali i dalje se koristi po engleskom common law i Jednoobraznom trgovačkom zakoniku SAD. U INCOTERMS 2010, str. 95–104 nju je zamenila klauzula CFR. Iako on nema obavezu da zaključi ugovor o osiguranju, prodavac je dužan da o tome obavesti kupca kako bi on mogao da zaključi osiguranje (INCOTERMS 2010, čl. A3/b).

ADEMUNI-ODEKE

3/2016

13 C.F.) Na primer, čl. 2–30, st. 1 Jednoobraznog trgovač-kog zakonika SAD propisuje da:

„(1) Termin C.I.F. označava da cena obuhvata pau-šalni iznos troškova robe, osiguranja i vozarine do ime-novanog odredišta. Termin C. & F. ili C.F. označava da je u cenu takođe uključen trošak i vozarina do imeno-vanog odredišta.”

Osim ovih beznačajnih razlika, ova definicija je u osnovi ista kao i u engleskom common law. Isto tako, obaveze ugovornih strana koje propisuje pravo SAD su u skladu sa praksom INCOTERMS, engleskim i pravi-ma drugih sistema common law, posebno po tome što:

„(2) Prodavac ima obavezu da:(a) (brisano);(b)(brisano);(c) (brisano);(d) sastavi račun za robu i pribavi sve druge doku-

mente neophodne za isporuku ili radi izvršenja ugovo-ra; i

(e) dostavi ili preda uz trgovačku blagovremenost i brzinu sva dokumenta u propisanoj formi i sa svim in-dosamentima neophodnim za ostvarivanje prava kup-ca.

(3) Brisano.(4) Prema terminu C.I.F. ili C. & F., osim ako nije

nešto drugo ugovoreno, kupac ima obavezu da izvrši plaćanje posle predaje ugovorenih dokumenata, a pro-davac nema obavezu da izvrši predaju ni kupac da zah-teva isporuku robe u zamenu za dokumente.”

Navedeni član Jednoobraznog trgovačkog zakonika SAD, takođe, odražava suštinu engleskog common law i pravila INCOTERMS u vezi sa prirodom, osiguranjem, plaćanjem, dokumentima i predajom kod pariteta CIF.

4.2. Obaveze ugovornih strana u odnosu na osigurtanje na saveznom nivou

Uz posebno pominjanje osiguranja, čl. 2–30, st. 2 Jednoobraznog trgovačkog zakonika SAD još jednom verno sledi praksu engleskog common law u vezi sa po-lisom osiguranja i njenom predajom propisujući:

„(2) Ako nešto drugo nije ugovoreno i namenjeno primeni samo u vezi sa navedenom cenom i odredi-štem, klauzula o odredištu po paritetu C.I.F. ili njego-vom ekvivalentu obavezuje prodavca da o svom trošku i riziku:

(a) Brisano;(b) Brisano; i(c) pribavi polisu ili sertifikat o osiguranju, uključu-

jući osiguranje ratnih rizika prema uslovima koji važe u odredišnoj luci prema uobičajenoj sumi u ugovorenoj valuti, radi pokrića iste robe koja je navedena u kono-smanu i koji obezbeđuju plaćanje štete na zahtev kupca

ili za račun onoga koga se tiče; s tim da prodavac ima pravo da uveća cenu za iznos premije osiguranja ratnih rizika” (kurziv dodao autor).

Jedina razlika u engleskom common law u odnosu na gore citiranu odredbu je primena kurzivom istaknu-tog teksta, koji izričito dozvoljava predaju sertifikata o osiguranju i proširenje obaveza prodavca i na pribav-ljanje osiguravajućeg pokrića od ratnih rizika. Većina saveznih država SAD usvojila je navedeni savezni za-kon. Jedan od primera propisa savezne države, koji će se koristiti za upoređivanje u ovom članku zbog svoje jasnoće i jednostavnosti u odnosu na savezni zakon je Zakonik države Ohajo iz 2006. godine (Ohio State Revi-sed Code 2006 – dalje u tekstu: ZDO).

4.3. Opšte obaveze ugovornih strana u odnosu osiguranja na nivou savezne države

Odredbe o opštim obavezama i osiguranju u ZDO su iste kao i one u Jednoobraznom trgovačkom zako-niku SAD.51 One se u velikoj meri poklapaju i sa pravi-lima engleskog common law i praksom i INCOTERMS u vezi sa: obavezama prodavca; funkcijom polise i ser-tifikata o osiguranju; sadržinom obaveze osiguranja od ratnih rizika; važećim uslovima u odredišnoj luci; valuti polise osiguranja; ograničenju polise osiguranja samo na ugovorenu robu; minimalnoj prirodi pokrića prodavca; i troškovima kupca za ratne rizike i sva do-punska osiguranja. Međutim, obrazloženje ZDO tako-đe ukazuje na neke važne aspekte po kojima se pravo SAD razlikuje od engleskog common lawi, posebno u vezi sa minimalnim pokrićem i polisama osiguranja na bazi „svi rizici.” Razlika je u vezi sa upotrebom pojmova „svi rizici” i „gotovo svi rizici.” Ovaj stav zastupa Rejno-lds i smatra da američki termin „svi rizici” predstavlja termin osiguranja koji bi, prema njegovom mišljenju, trebao da se zove „gotovo svi rizici” jer, po pravilu, ne pokriva ratne i političke rizike (štrajk, pobune ili gra-đanski nemiri). On ih izjednačava sa Klauzulom „A” Instituta londonskih osiguravača (Reynolds, Smith, 2006, 18) koja, iako smatrana za polisu na bazi „svih ri-zika”, u stvari isključuje iz pokrića taksativno navedene rizike. Da li je razlikovanje jednostavno terminološke ili, više, fundamentalne prirode? Dalje sagledavanje je moguće izvršiti iz Incoterms for Americans, vodiča za američki praksu INCOTERMS. Autor je neobavešten o bilo kojoj američkoj ili engleskoj presudi koja bi mogla da pojasni status zaključenja takve polise osiguranja na bazi „svi rizici” po engleskom common law.

51 The Ohio Revised Code 2006 – 1302.32.

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

3/2016

14 4.4. Koncepti CIF prema „INCOTERMS za Amerikance”

Kao što je već rečeno, pravo i praksa SAD prema Jednoobraznom trgovačkom zakoniku (Reynolds, Smith, 2006, 18), u vezi sa obavezama isporuke i rizi-cima, takođe, se ne razlikuje mnogo od engleskog pra-va. Takođe, bilo bi suviše neozbiljno pretpostaviti da obaveza zaključenja osiguranja prema paritetu CIF u pravu SAD prema „US INCOTERMS” je, takođe, skoro ista kao i u engleskom pravu i drugim velikim pravnim sistemima (Reynolds, 2010, 80).52 Međutim, u svojim objašnjenjima Rejnolds uvodi potrebu postojanja inte-resa prodavca i kupca ili osiguranje od svake slučajno-sti53 pored obaveza na osiguranje „od svih rizika” prema INCOTERMS. On objašnjava da: „Zaključenje osigu-ranja je obaveza prodavca kod pariteta CIF. Međutim, INCOTERMS propisuju samo minimalno osiguravaju-će pokriće (poznato kao „slobodno od partikularne ha-varije”). S obzirom na to da je ovo neadekvatno u većini situacija, kupac i prodavac treba da se sporazumeju o dodatnom pokriću van okvira INCOTERMS, odnosno o nekoj od sledećih alternativa:54

a) Prodavac i kupac imaju zaključeno osiguranje koje pokriva njihove rizike priprema za prevoz i tran-sportne rizike, pri čemu može da bude dovoljno i samo osiguranje „sa havarijom” koja pruža pokriće tokom prevoza. Međutim, to je opasno jer može jednu ili dru-gu stranu da dovede u probleme.

b) Osiguranje „od svih rizika” pruža odlično po-kriće. Ono se, po pravilu, zaključuje „od skladišta do skladišta” (priprema za prevoz, prevoz i nastavak pu-tovanja). Međutim, ovu vrstu osiguranja treba naziva-ti „gotovo svi rizici” jer uobičajeno ne pokriva ratne i političke rizike. Obe vrste dopunskih pokrića moguće je posebno ugovoriti, po pravilu, po prilično umerenoj dodatnoj ceni. Suma osiguranja treba da se utvrđuje 110% na vrednost CIF, osim ako se ugovorne strane ne sporazumeju na neku drugu sumu (Condon, 1986, 484; Sturley, 1999, 167-180).

Zato, osim ovih suptilnih razlika, takođe je logično pretpostaviti da se rešenje iz anglo-američkog prava primenjuje u svim ostalim pravnim sistemima common

52 Videti i: Ribe, S., United States States Law and Practice, Chapter 8 in: John Dunt’s International Cargo Insurance.

53 O osiguranju „od svih rizika” u pravilima INCOTERMS diskutuje se u odeljku 5 u nastavku izlaganja i o osiguranju interesa prodavca i kupca u Drugom delu ovog rada.

54 Šta se smatra dokumentima osiguranja prema Jednoobraznim običajima i praksi za dokumentarne akreditive 600, videti str. 18; za sertifikate o osiguranju i šta predstavlja minimalno pokriće, videti str. 34 i za pomorsku polisu osiguranja, videti str. 78 u SAD u: Reynolds, Smith, 2007.

law. Ono se, takođe, u velikoj meri primenjuje i u pravi-lima INCOTERMS sa kojima ga treba porediti.

5. ENGLESKI PRAVNI SISTEM COMMON LAW I OBAVEZE PREMA PARITETU CIF I SA NJIM

POVEZANIM PARITETIMA

5.1. Sadržaj obaveza u vezi sa osiguranjem po common law

Prema Sasunu, najpotpuniji sadržaj osiguranja pre-ma paritetu CIF treba analizirati prema sledećih pet kriterijuma:

(1) Izričita ugovorna obaveza prodavca (Sassoon, 1995, 161-162);55

(2) Prećutna ugovorna obaveza prodavca (Sassoon, 1995, 163-174);56

(3) Suma osiguranja (Sassoon, 1995, 175-179);57(4) Uslovi osiguranja (Sassoon, 1995, 179-182);58(5) Pokriće ratnih rizika (Sassoon, 1995, 182-186);59 i (6) Pokriće „od svih rizika” (Sassoon, 1995, 186-

202).60

55 Sassoon govori o vrstama klauzula, obavezama prema INCOTERMS 2010, sukobu između pravila INCOTERMS 2010 i drugim pravilima, kao i obavezi prema Jednoobraznim običajima i praksi za dokumentarne akreditive (UCP 600).

56 Izlaže se o potrebi pribavljanja polise osiguranja, primeni običaja i prakse, posledicama propusta da se zaključi osiguranje i / ili preda polisa, odnosu sertifikata i polise osiguranja, potrebi navođenja uslova osiguranja, nadoknadi po polisi osiguranja, ulozi brokerskog lista pokrića i osiguranju po paritetu C & F.

57 Izlaže se o sudskoj praksi, minimalnom pokriću po INCOTERMS 2010 / UCP 600, podrazumevanoj sumi osiguranja, minimalnoj sumi osiguranja (110%), dovoljnoj sumi osiguranja i vozarini.

58 Izlaže se o trgovačkoj praksi i običajima, značenju obične polise osiguranja, uslovima osiguranja po INCOTERMS 2010, značaju definicija Međunarodne trgovačke komore i uslovima osiguranja prema Jednoobraznim običajima i praksi za dokumentarne akreditive 600.

59 Izlaže se o isključenim ratnim rizicima, Klauzulama Instituta za ratne rizike, posebnim ugovornim odredbama kao što su „slobodno od ratnih rizika” i odgovorni deo.

60 Izlaže se o posebnim ugovornim odredbama o značenju, definicijama, uobičajenim isključenjima, definiciji i isključenju rizika prirodnih svojstava robe, trenutku početka osiguranja ili prelaska rizika, posebnim obavezama, obaveštenju o dodatnom osiguranju i isporuci, ograničenju samo na ugovorenu robu, pokriće celog prevoznog puta, klauzuli o nastavku putovanja, primeni čl. 44 ZPO iz 1906. godine, gubitku između skladišta i ograde broda, osigurljivim interesima kupca i prodavca, predaji izvozne polise, primeni izjava iz sertifikata o osiguranju, polisi za račun kupca, periodu osiguranja, drugim formama polise, identitetu osiguranika, nesolventnosti osiguravača, pravu na osiguranje franšize, polisi na uvećanu vrednost i pravnim posledicama propusta da se zaključi osiguranje.

ADEMUNI-ODEKE

3/2016

15 U nastavku članka osvrnućemo se samo na neke od navedenih kriterijuma.

5.2. Rezime načina tumačenja INCOTERMS po common law, čl. A3 (b)

Obaveze prodavca prema common law sastoje se pretežno od, prethodno pomenutih, precedentnog prava61 i zakona. Ta pravila su uticala na INCOTERMS tako što su u njih unesena još 1957. godine, a poslednja izmena je u čl. A3 (b) CIF i CIP pariteta INCOTERMS 2010, koji propisuje:

„Prodavac ima obavezu da, o svom trošku, pribavi osiguranje karga koje odgovara minimalnom pokriću predviđenom u Klauzuli C Instituta (Lloyd’s Market Association / International Underwriters’ Association) ili sličnim klauzulama. Osiguranje se zaključuje sa preuzi-mačima rizika ili društvom za osiguranje dobre reputa-cije koje kupca ili drugo lice sa osigurljivim interesom na robi, ovlašćuje da direktno ostvaruje nadoknadu šte-te od osiguravača.

Na zahtev kupca, prodavac ima obavezu da, uz pret-hodno dostavljanje svih neophodnih informacija od strane kupca na zahtev prodavca, na trošak kupca obez-bedi dodatno pokriće, ako ono postoji na tržištu, kao što je pokriće po klauzulama Instituta kargo „A” ili „B” (Lloyd’s Market Association / International Underwri-ters’ Association) ili drugim sličniim klauzulama, i / ili pokriće u skladu sa Klauzulama Instituta za ratne rizike i / ili Klauzulama Instituta za političke rizike (Lloyd’s Market Association / International Underwriters’ Asso-ciation) ili drugim sličnim klauzulama.

Osiguranjem treba da budu, minimalno, pokriveni, ugovorena cena uvećana za 10% (tj. 110%) i iskazana u ugovorenoj valuti.

Osiguranje pokriva robu od trenutka isporuke defi-nisane u A4 i A5 do naznačenog odredišta.

Prodavac mora kupcu da preda polisu osiguranja ili drugi dokaz o postojanju osiguravajućeg pokrića.

Pored navedenog, prodavac mora kupcu, na zahtev kupca, da pruži informacije o riziku i ceni (ako ih ima) u pogledu kojeg kupac treba da obezbedi sebi dodatno osiguranje.”62 (Naglašavanja dodata da bi se ukazalo na izmene u INCOTERMS 2010 u odnosu na INCOTERMS 2000).

61 Za polisu osiguranja prema paritetu CIF: Lord Mackay, 2013, paras. 333, 331, 33–1; za osiguranje, videti: Ibid, Insurance, 29 (2031) et seq Insurance, 29 (3).

62 Čl. A3 (b) (naglasak dodat); Ramberg, 1999, 200–201. Istovetan komentar postoji i na str. 120–121 istog dela i on se neznatno razlikuje od INCOTERMS 2000, ICC Publications No. 560.

Na osnovu skromnih informacija o istoriji i razvoju klauzula INCOTERMS, smatramo korektnim zaklju-čak da su pravnici u pravnim sistemima zasnovanim na common law učestvovali u pregovarima koji su uticali na razvoj i doprineli nastanku INCOTERMS. Primena klauzule FOB u common law počela je između 1200. i 1400. godine uz prvi prijavljeni spor Wackerbath v Ma-sson 1812. godine63, dok se klauzula CIF prvi put javlja između 1400. i 1600. godine, uz prvi prijavljeni spor Tregelles v Sewell64 1862. godine. Sa druge strane, pra-vila INCOTERMS su osmišljena tek 1921, prvi nacrt 1923. godine, drugi nacrt 1928. godine. a prvo izdanje tek 1936. godine. Uz istoriju od nekih 600-700 godi-na za verovati je da su odluke po engleskom common law donete pre 1936. godine uticale na razvoj INCO-TERMS-a.65 Pored toga, englesko precedentno pravo posle 1936. godine u velikoj meri se bavilo tumačenjem INCOTERMS. Takođe je verovatno da su pravni si-stemi civilnog i ostalih prava, koji su primenjivali IN-COTERMS, posredno sledili i rešenja pravnog sistema common law. Od tada je čl. A3 (b) INCOTERMS propi-sao da samo osnovni okvir precedenata iz common law popunjava praznine. Ovo još više ima značaj imajući u vidu dominantan svetski uticaj ZPO iz 1906. godine na čijim se principima zasniva polisa osiguranja CIF.

5.3. Priroda i uslovi polise osiguranja CIF

Prema engleskom common law, polisa osiguranja CIF treba da bude ona koja se trenutno primenjuje u trgovini određenom robom. Sudija Metju je u sporu Bothwickv Bank of New Zealand66 podržao navedeno mišljenje koje se primenjuje bez obzira da li je reč o ugovoru sa CIF obavezom osiguranja „od svih rizika” ili samo odvojenom pokriću ratnih i drugih rizika. Uslo-vi osiguranja, takođe, zavise od vrste trgovine i tekuće trgovačke prakse. Međutim, po ovom pitanju Šmithof smatra:

„Ugovorne strane ne treba da se previše oslanjaju na trgovačke običaje, koji se ponekad razlikuju u luci predaje robe na prevoz i odredišnoj luci i trgovci i sudo-vi ih mogu različito tumačiti” (Schmitthoff, 2012, 37). Umesto toga, on savetuje da „ugovorne strane treba, u odgovarajućim slučajevima, da se sporazumeju u ugo-voru o prodaji o vrsti polise osiguranja koju prodavac treba da zaključi na primer, da li polisa osiguranja treba

63 Wackerbath v Masson (1812) 3 Camp 270.64 Tregelles v Sewell (1862) 7H &N 574.65 Iako je Međunarodna trgovačka komora osnovana 1919.

godine, INCOTERMS su doneti tek 1936. godine, prva izmena je usledila 1957. godine, a zatim su izmene vršene približno istekom svake sledeće decenije.

66 (1900) 17 TLR 2.

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

3/2016

16 da bude polisa na bazi „od svih rizika” u formi Lojdove pomorske polise uz primenu Klauzula Instituta za osi-guranje karga osiguranja ili treba da pokriva ratne rizi-ke” (Schmitthoff, 2012, 37).

Zbog toga, on upozorava da postoji uočljiva razlika između pravne teorije i prakse. Pored toga, osiguranje prems CIF klauzuli treba da bude prenosivo (Halsbury’s Laws of England, 2012, para. 32).

5.4. CIF i polisa „svi rizici”

5.4.1. Sadržaj CIF polise „svi rizici”

Polisa osiguranja „od svih rizika” nije sadržina, niti je karakteristika CIF, zbog čega pomenuta polisa osigu-ranja prema CIF treba da bude deo mnogo šireg „osi-guranja od svih rizika”67 – vrsta osiguranja koncipirana za zaštitu osiguranika od gubitka ili štete bez obzira na uzrok. U vezi sa ugovorima o prodaji robe na bazi CIF, u sporu Groom(C) v Barber,68 Lord Etkin69 se složio sa gore navedenom definicijom i proširio sadržinu onoga što se smatra prirodom i uslovima osiguranja „od svih rizika.” Sledećih nekoliko naslova posvećeni su raznim aspektima ove vrste polise osiguranja kod klauzule CIF.

5.4.2. Polisa CIF „svi rizici” treba da bude sveobuhvatna

Kao što sugeriše naslov ovog poglavlja, ova vrsta osi-guranja treba da pokriva sve rizike, uključujući i ratne rizike bez ikakvih izuzetaka. Sledeća presuda po ovom pitanju potiče iz spora Yuill & Co v Robson70, u kojem je Lord Alverston71, koji je potvrdio presudu suda nižeg stepena72 i dao dve smernice u vezi sa osiguranjem „od svih rizika.” U ovom sporu odlučeno je da ubacivanje klauzule „slobodno od zarobljavanja i zadržavanja” u polisu osiguranja „svi rizici” prema klauzuli CIF pred-stavlja kršenje principa tog osiguranja. U tom slučaju, ugovorom zaključenim u Buenos Airesu radi prodaje

67 Ove vrste polisa osiguranja ne primenjuju se samo na izvor ili na paritet CIF, već prvenstveno u oblasti pomorskog osiguranja, osiguranja nakita, osiguranja brodogradnje, osiguranja novca ili robe u transportnom osiguranju.

68 [1915] 1 KB 316 (dejstvo punovažnosti predaje robe izgubljene tokom prevoza; međutim, drugačiji stav je zauzet u sporovima Arnold Karberg & Co v Blythe, Green, Jourdain and Co, Schneider & Co v Burgett & Newsman [1915] 2 KB 379]; takođe videti: Vincentelli Co v Rowelett & C0 (1911) 105 LT 411 povodom sadržine obaveze prodavca u vezi sa osiguranjem „od svih rizika.”

69 Groom v Barber, Halsbury’s Laws Vol.91, per Lord Atkins, at 324–325.

70 [1908] 1KB 270.71 Ibid, at 274, Buckley LJ and Kennedy LJ concurring.72 [1907] 1KB 685.

i isporuke stoke do Durbana, po ceni koja je obuhva-tala troškove, vozarinu i osiguranje, bilo je predviđeno zaključenje osiguranja „od svih rizika.” Prodavac je za-ključio i kupcu predao običnu Lojdovu polisu „osigu-ranja životinja od svih rizika”, čiji su uslovi osiguranja sadržavali klauzulu „Isključena obaveza u slučaju za-robljavanja, zadržavanja, hapšenja i posledica u vezi sa tim događajima.”

Tokom putovanja, na stoci se pojavila bolest slinavka i šap, te su nadležni organi u Durbanu odbili da brod uplovi u luku, a stoka je na brodu poklana i prodata po daleko manjoj ceni. Osiguravači su odbili da nadoknade odštetni zahtev, izuzev štete usled uginuća stoke tokom putovanja, uz objašnjenje da je stoka bila pokrivena kla-uzulom „slobodno od zarobljavanja i zadržavanja.” U tužbi koju su pokrenuli kupci protiv prodavca, sudija Etkins je smatrao da je prodavac, prilikom zaključenja osiguranja kojim kupac nije bio pokriven od rizika za-brane iskrcavanja stoke zbog zabrane nadležnih organa, prekršio svoju obavezu da zaključi osiguranje „od svih rizika” i da je zato odgovoran za nastalu štetu. Osim toga, nije prihvaćen prigovor da je klauzula „slobodno od zarobljavanja, i zadržavanja” u uslovima osiguranja predstavljala izvršenje obaveze da se zaključi osigura-nje od svih rizika. Ovu presudu su ponovo iste godine analizirali Lord Warrington73 i Lord Scrutton74po nave-denom pitanju u sporu Upjohn v Ford75, u kojem su po-tvrdili odluku sudije Roche.76 Tako, ako nije ugovoreno zaključivanje polise osiguranja „svi rizici”, prodavac prema CIF zaključuje samo „minimalno pokriće” po common law, INCOTERMS i svim drugim pravilima. Međutim, šta predstavlja izraz „minimalno pokriće” u polisama osiguranja prodaje prema CIF?

5.4.3. Prodavac ima obavezu da zaključi osiguranje samo na „minimalno pokriće”

Osim ako kupac nešto drugo nije prijavio i zahtevao, prodavac kod klauzule CIF je u obavezi da zaključi po-lisu osiguranja na minimalno pokriće. Očigledan pro-pust je u izrazu „ratni rizici.” Zato od kupca zavisi da li će samostalno obezbediti pokriće ili zahtevati dodatno pokriće uz dodatnu premiju. Međutim, ovaj problem se može rešiti ugovornom odredbom kojom će se odrediti sadržina osiguranja na primer, da prodavac ima obave-

73 Ibid, 55 i 56; Lord Pickford je izdvojio svoju odluku.74 Ibid, 60 i 61.75 [1918] 2KB 48; Upjohn v Hitchens [1917–18] 24 TLR

412 alias Upjohn v Ford, iako se radilo o pitanju da li su ratni rizici isključeni iz osiguranja zakupodavaca i zakupaca od vazduhoplovnih rizika, umesto pariteta CIF ili međunarodnih trgovačkih rizika.

76 [1918] 1KB 17.

ADEMUNI-ODEKE

3/2016

17 zu da zaključi osiguranje od „svih rizika.”77 To je sada isti slučaj i sa INCOTERMS78 i Jednoobraznim trgo-vačkim zakonikom SAD. Pored toga, ono što bi kupac mogao da zahteva zavisi od različitih okolnosti uključu-jući, ali ne ograničavajući se na njegove prilike, raspolo-živost proizvoda osiguranja kod kuće i ponekad propisi ili državna intervencija po kojoj je osiguranje obavezno da se zaključi sa domaćim društvom za osiguranje79 u onom što je poznato kao „okolnosti osiguranja”80 u ili propisima ili intervenciji81 u vezi sa osiguranjem. Me-đutim, šta u stvari predstavlja osiguranje od „svih rizi-ka”, posebno kod CIF? Da li je ono isto kao i osiguranje „svih uzroka”?

Međutim, prvo treba videti šta je sadržina obaveze prodavca prema CIF u vezi sa osiguranjem od „svih ri-zika” i drugo, odrediti da li je osiguranje od „svih rizika” sinonim za osiguranje od „svih uzroka”?

5.4.4. Sadržaj polise „svi rizici” i osiguranja od „svih uzroka”

Sadržina obaveze prodavca kod osiguranja od „svih rizika”, takođe, je bila predmet analize u presudi Vin-centelli & Co v John Rowlett & Co,82 koja se odnosila na osnovni spor povodom ugovora o prodaji robe po uslovima CIF, koji je sadržao sledeći izraz: „osiguranje da zaključe (prodavci) na bazi „svi rizici.” Sudija Ha-milton83 je smatrao da na osnovu tumačenja ugovora, obaveza prodavaca je bila da zaključe osiguranje radi pokrića na bazi svi rizici u smislu pokrića celokupne štete, a ne da pokriva osiguranika od svih uzroka osi-guranog slučaja na primer, štete na robi od strane bro-dara koji su prekršili ugovor o prevozu neadekvatnim slaganjem robe na palubu, umesto ispod palube broda. Ostaje da se objasni glavna razlika između osiguranja od „svih rizika” i osiguranja od „svih uzroka.” Ostala nerazrešena pitanja su se odnosila na: (a) to da li pre-ma takvom ugovoru o prodaji prodavac jedino treba da kupcu obezbedi zaštitu od „svih rizika” delimično ugo-

77 War Risk Policy (D (iv) do (D (v) u ovom članku i u njemu citirani organi.

78 Čl. A3(b) i B3(b) CIF INCOTERMS 2010. 79 Za spisak država koje primenjuju takvu polisu, pogledati:

Winkler, Klaus B, Incoterms and Insurance, in Debattisa, Charles (edited) Incoterms in Practice, ICC Publication Document No.505 (E), 1995, Paris, France, Chapter 5, 92–94.

80 Ibid; za aspekte polise, pogledati: Sassoon, 1995; Debattista, 2007, Chapter 5, 92–94 i 96.

81 Ibid, i Annex 2, str. 96 za spisak država sa obaveznim nacionalnim osiguranjem (State Regulation of Export trade insurance).

82 (1911) 105 LT 411.83 Ibid at 415.

vorom o prevozu i ugovorom o osiguranju84 i (b) odnos i razlike, ako ih ima, između osiguranja od „ratnih rizi-ka” i osiguranja od „svih rizika.”

5.4.5. Opšta priroda polise CIF „ratni rizici”

Priroda osiguranja ratnih rizika kod pariteta CIF85 bila je predmet razmatranja u presudi Oulu Osakayetio of Oulu, Finland v Arnold Laver & Co Ltd;86 koji naj-bolje objašnjava ovo pitanje. U ovom članku mi ćemo veću pažnju posvetiti ovom slučaju u kojem je nepri-jateljska zaraćena ugovorna strana, verovatno, dodatno iskomplikovala problem povodom robe koju je slata plovilom. U ugovoru zaključenom sa klauzulom CIF od 6. i 7. oktobra 1938. godine, finski trgovci ugovorili su prodaju pošiljaka drvne građe britanskim kupcima, koja je trebalo da se isporuči u novembru 1938. go-dine od finske luke Pateniemi do britanske luke Hull. Identična klauzula br. 6 u ugovoru predvidela je oba-vezu kupaca „pre ili u trenutku obezbeđenja tereta” da osiguraju trupce za putovanje do luke Hull „od (pored ostalog) ratnih rizika i svakog povećanja premije radi pokrića tih rizika u državi odredišta, usled promene kursa koji bude na snazi 26. septembra 1935. godine (za račun kupaca).” Premijska stopa na dan 26. septembar 1935. godine iznosila je 3 penija na £10087. Prodavci su zakupili španski brod za prevoz drvne građe, a nije bilo nikakvog dokaza da je neko drugo plovilo bilo na ras-polaganju.

U ugovoreno vreme važeća premijska stopa za ratne rizike za sve brodove, osim onih sa španskom ili grč-kom zastavom iznosila je 2 šlinga i 6 penija na £100, dok je premijska stopa za španske i grčke brodove određivana na osnovu slobodne procene osiguravača. Početkom novembra 1938. godine, zbog Španskog gra-đanskog rata, premija za ratne rizike za kargo na špan-skim brodovima postal je neverovatno visoka, pa su prodavci, u strahu da će premijske stope i dalje rasti, što se i dogodilo, osigurali drvnu građu kod Lojdovih osi-guravača na premiju od 5 funti po toni tereta, a zatim su

84 Za minimalne i maksimalne sume osiguranja prema paritetu CIF, videti: Sassoon, 1995, 175–179.

85 Za ratne rizike, videti: Lord Mackay, 2011, 557–565, 559–562.

86 [1940] 2 All ER 243; [1940] 1 KB 750; 109 LJKB 669; 162 LT 415; 56 TLR 545; 84 Sol. Jo 453; 45 Corn Cas 193, CA.

87 Radi se o određivanju premije osiguranja u novčanom iznosu po vrednosti jedinice robe a ne o procentualnom određivanju premije na ukupnu vrednost robe. U vreme predmetnog spora novčana jedinica Engleske – engleska funta bila je sastavljena od dvadeset šilinga, a jedan šiling vredeo je dvanaest penija. – prim. prev.

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...

3/2016

18 od kupaca zahtevali vraćanje razlike između 5 funti i 3 penija na £ 100, što su oni odbili.

Na osnovu presude sudije Etkinsona88, Lord Slesser89 nije imao poteškoća da zaključi da je ugovorom bilo predviđeno upoređivanje između istih parametara, tj. između opšte tržišne stope na dan 26. septembar 1935. godine i opšte tržišne stope na relevantni dan 1938. godine, zbog čega je utvrdio da su kupci bili dužni da nadoknade samo razliku između 3 penija i 2 šilinga i 6 penija na £ 100. On se složio sa prodavcima da oni imaju pravo po ugovoru da zakupe neprijateljski brod, ali pod uslovom da ako se na to odluče ne mogu kup-ce obavezati da snose abnormalni iznos premije zbog tog plovila. Zato, prema paritetu CIF prodavci nisu bili dužni samo da zaključe osiguranje, već i da zaključe pokriće od ratnih rizika prema svojoj slobodnoj volji u pogledu načina na koji će to sprovesti. Kako se ovo uklapa u polise osiguranja „ratnih rizika i „svih rizika” po paritetu CIF prema Klauzulama Instituta london-skih osiguravača?

5.4.6. Polisa CIF „ratni rizici” prema Klauzulama Instituta Velike Britanije za osiguranje karga

Sve polise osiguranja od „svih rizika”, bez obzira da li su prema klauzuli CIF ili nekom drugom osnovu, najbolje se zaključuju prema Klauzuli Instituta „A” za osiguranje karga. Međutim, čak i onda ugovorne stra-ne treba da budu pažljive jer ova klauzula nije stvarno osiguranje od „svih rizika” jer sadrži isključenja kao što su ratni i politički rizici, koji se osiguravaju posebnim ugovaranjem dopunskih klauzula. Zato, osim ako nešto drugo nije ugovoreno, obaveza prodavca kod klauzu-le CIF prema common law i prema čl. A3 (b) INCO-TERMS 2010 je da zaključi minimalno osiguravajuće pokriće koje ne pokriva ratne i političke rizike. Pažljiva ugovorna strana zato treba da unese u ugovor o prodaji i Klauzule Instituta za osiguranje karga od ratnih rizika (Institute Cargo Clauses – War Risks) i Klauzule Instituta za osiguranje karga od političkih rizika (Institute Cargo Clauses – Strikes) i obavezu osiguranja svih drugih is-ključenih rizika, da bi postojalo pokriće od relevantnih rizika prema CIF.90 U suprotnom, osiguranje imenova-nih rizika, takođe, se može ugovoriti na primer, ugo-varanjem Klauzula Instituta „B” ili „C” za osiguranje karga, koje isključuju iz pokrića ratne rizike i sa njima povezane rizike u istovetnoj odredbi br. 6 u obe klau-zule. Ekvivalentne klauzule Instituta postoje u SAD i u

88 [1939] 4 All ER88.89 Ibid, at 246, Lordovi Luxmore i Goddard se slažu na str.

247.90 Za detaljniju diskusiju o ratnim rizicima kod pariteta CIF,

videti: Sassoon, 1995, 182–186.

drugim pravnim sistemima common law91, kao i u prav-nim sistemima civilnog i drugih prava.92 Polise osigura-nja ugovorene prema stranim klauzulama prihvataju se u engleskom pravu. Kada je reč o polisi osiguranja robe prema CIF, model-ugovori Međunarodnog udruženja za trgovinu žitaricama i stočnom hranom (čl. 18.1, st. /h/93 itd.) propisuju „Obaveza prodavaca da obezbede osiguranje ratnih rizika ograničena je na uslove i limite koji su na snazi i koje je moguće ugovoriti u Londonu u trenutku isporuke.” Na trgovinu ostalom robom prime-njuju se njihova pravila i smernice u okviru van okvira sistema common law, Međunarodnog udruženja za tr-govinu žitaricama i stočnom hranom i INCOTERMS.

Preveo sa engleskog jezika: prof. dr Slobodan Jovanović,e-mail: nsbob@sezampro.rs

LITERATURA (REFERENCES)

Ademuni-Odeke, XXX. (2007). Insurance of FOB Contracts in Anglo-American and Common Law Jurisdictions, Tulane Maritime Law Journal, 3 (1), 425-462.

Ademuni-Odeke, XXX. (1995). Insurance Element in CIF and CIP Incoterms, Tort Trial & Insurance Practice Law Journal, 4 (4), 86-92.

Ademuni-Odeke, XXX. (1993).The Nature of CIF Contracts Is it a Sale of Documents or Goods?, Journal of Contract Law, (1993). 6 (2), 158-176.

Birds, J., Jonathan Wright, J., Devine, P., Cox. R., Lerego, M., Lucas, B., Whalan, M., Johnson, M. (General Editors). (2016). Encyclopedia of Insurance Law. London: Sweet and Maxwell.

Bridge, M. (2014). Benjamin’s Sales of Goods. London: Sweet & Maxwell.

Carr, I. (2015). International Trade Law. London: Routledge.

Chuah, J. (2013). Law of International Trade: Cross Border Commercial Transactions. London: Sweet and Maxwell.

Clarke, M. (1981). Marine insurance system in common law countries and problems, available at:

http://www.bmla.org.uk/annual_report/rep_marine_clark.htm(accessed on 10 July 2016).

91 Kao što su Australija, Kanada, Novi Zeland, Južna Afrika, Singapur i Nigerija.

92 Kao što je Norwegian Plan; Francuska, Nemačka i Švajcarska su ostale vodeće države civilnog prava; videti odeljak 10 u Drugom delu ovog rada.

93 General Contract No. 1 for shipment of feeding stuffs in bags tale quale – CIF/CIFFO/C&F/C&FFO Terms, effective 1st March 2016, The Grain and Feed Trade Associaton, London.

ADEMUNI-ODEKE

3/2016

19 Condon, D. (1986). The making of the marine insurance contract: a comparison of English and US law, Lloyds Maritime and Commercial Law Quarterly, Part 4. 484-507.

Crawford, H. P. (1955). Analysis and Operation of a CIF Contract, Tulane Maritime Law Review, 29 (3), 396-430.

Crockford, N. (2013). (General Editor): Insuring Foreign Risks. London: Sweet and Maxwell/Reuters.

Debattista, C. (2007). The new UCP 600 changes to the tender of the Sellers’s shipping documents under letters of credit, Journal of Business Law, 329-354

Dunt, J. (2012). International Cargo Insurance. London: Informa.

Evans, P. (1993). FOB and CIF Contracts, Australian Law Journal, 67 (11), 844-858.

Feltham, J. (1975). The Appropriation to a CIF Contract of goods lost or damaged at sea, Journal of Business Law, 273-280.

Gower, L. (1956). FOB Contracts, Modern Law Review, 19 (4), 414-419

Halsbury’s Laws of England. (2011). Vols.11, 29, 60, 61, and 91.

Institute of London Underwriters. (2009). Institute Cargo Clauses A, B and C.

ICC. (2010). Incoterms 2010: Rules for the use of domestic and international terms, ICC Publication No.715E, (Incoterms 2010). Paris.

Koh, P. (1988). Insurable risks and the new Institute Cargo Clause, Journal of Maritime Law and Commerce, 19 (2), 287-300.

Lorenzo, F. (2012). CIF and FOB Contracts. London: Sweet and Maxwell/Thomson Reuters.

O’May, D. (1985). The new marine policy and the Institute Clauses, Part 1, February, Lloyds Maritime and Commercial Law Quarterly, 191-200

Ramberg, J. (2010). The ICC Guide to 2000 Incoterms, ICC Publications, No. 620.

Reynolds, F. (2010). Incoterms for Americans. Toledo, Ohio: International Projects, Inc.

Reynolds, F., Smith, D. (2006). Letters of credit for Americans (Your Guide to UCP 600). Toledo, Ohio: International Projects, Inc. Toledo, Ohio.

Sassoon, D. (1967). The Origin of FOB and CIF: Terms and Factors influencing choice, Journal of Business Law, 32-37.

Sassoon, D. (1981). Application of FOB and CIF Sales in Common Law Countries, Proceedings of International Congress on Maritime and Multimodal Sale of Goods and Documentary Credits, Nice 21-22 May 1981, European Transport Law, 16, 50-59.

Sassoon, D. (1995). FOB and CIF Contracts. London: Sweet and Maxwell.

Schmitthoff, C. (2012). The Law and Practice of International Trade. London: Sweet and

Maxwell.Schoenbaum, T. J. (1999). Key Divergences Between

English and American Law of Marine Insurance. Atglen, Pennsylvania: Shiffer Publishing.Sturley, M. F. (1999). The Proposed Statement of US

Marine Insurance Law, in: Marine Insurance at the Turn of the Millennium, (Huybrechts, M. A. (ed.)), 167-180. Antwerpen: Intersentia.

Treitel, G. H. (1988). Damages for breach of CIF Contracts, Part 4, November, Lloyds Maritime and Commercial Law Quarterly, 457-465

Treitel, G.H. (1984). Rights of rejection under CIF sales, Part 4, November, Lloyds Maritime and Commercial Law Quarterly.565-578

UNCTAD Secretariat Report. (1982). Legal and Documentary Aspects of Marine Insurance Contract. Geneva and New York: United Nations.

Wooldridge, F. (1973). The Kinds of FOB Contracts, in: Law and International Trade (Festschrift fur Clive M. Schmitthoff), Frankfurt.

Ugovor o osiguranju na bazi pariteta CIF i drugih pariteta INCOTERMS, u anglo-američkim i drugim pravnim...