УБЕЂИВАЧКА КОМУНИКАЦИЈА

ИСТОРИЈСКИ КОНЦЕПТ• Садржи:

• анализу историјског развитка људске комуникације

• проучавање значајнихисторијских догађаја и личности (за које су коришћене и унапређиване технике и облици пропагандне комуникације у достизању постављених циљева и утицаја

КА ДЕФИНИЦИЈИ• Пропаганда је облик намерне, унапред

осмишљене и циљане комуникације од стране појединца или групе усмерене ка циљаном аудиторијуму у жељи да се изазове одређена реакција или понашање у складу са жељама пошиљаоца пропагандне поруке"

• Јавља се од тренутка када се успоставља комуникација као процес у најширем смислу

• Није свако убеђивање пропаганда

УСЛОВЉЕНОСТ• Пропаганда, као специфични облик

комуникације, датира од самих почетака организованог људског друштва.

• У једноставним облицима интерперсоналне комуникације (међу појединцима) ретко срећемо организовани и унапред осмишљени напор да се на супротну страну врши пропагандни утицај по унапред дефинисаном моделу или уз помоћ извесних додатних канала комуникације који би поруку ширили већем броју људи у одређеном временском периоду и простору, што је карактеристично за пропагандну комуникацију

• Пропаганда почива на масовности, својим утицајем тежи да обухвати што већи број људи и то представља њену суштину

• Један од битних предуслова за креирање пропаганде је постојање организованог људског друштве, не само по бројности припадника, већ и по одређеним социјалним и психолошким компонентама које их дефинишу као групу, заједницу, друштво, народ, цивилизацију.

• Тек тада пропаганда добија смисао

Античка цивилизација• У античко доба су уведене нове пропагандне технике

које су подигле општи ниво пропагандне комуникације. Ово се пре свега односи на вештину говорништва које се појављује као сасвим нова техника у односу на ранији период

• У античким градовима-државама култура и филозофија доживљавају процват и стварају се предуслови да реторика постане једна од главних пропагандних техника која заузима посебно место и улогу у античком добу.

• Развој музичких, драмских и визуелних уметности доприноси општем развоју пропаганде. Тадасе појављују филозофи попут Платона, Аристотела, и Софиста који постављају темеље говорништву, која ће остати актуелно до данашњих дана.

Aristotles – први приручник из убеђивања

• Око 323.године п.н.е. - Аристотелова “Реторика” - прво значајно теоријском дело о убеђивању.

• Према Аристотелу, сврха убеђивања је комуникација о одређеној тачки гледишта или позицији. Аристотел је веровао да се сазнање може постићи једино путем логике и разложног мишљења. На несрећу, нису сви људи подједнако способни да разумно разматрају и мисле јасно о сваком питању. За ове, хендикепиране душе, образлагао је Аристотел, уметност убеђивања је неопходна како би, уз помоћ ове врсте комуникације доспели до истине на начин који би их довео до правих закључака.

• Његова теорија препознаје три равни процеса убеђивања - извор (ethos),

поруку (logos) и емоцију пuблике (pathos).

• За сваку раван убеђивања Аристотел је пружио препоруке будућим комуникаторима:

• говорницима је препоручивао да себе увек прикажу као “добру” особу и као личност којој се може веровати;

• саветовао је да они који пишу у конструисању убедљиве поруке користе аргументе који изгледају логично, и који користе сјајне историјске или маштовите примере за илустрације тачке гледишта

• порука би требало да буде тако скројена да савршено одговара постојећим убеђењима публике

• подразумевао да је разумевање емоција публике од суштинског значаја

• говорник мора бити способан да управља емоцијама и да их користи на прави начин.

• Аристотел је препознао важан фактор битан за ефикасан утицај убеђивања и назвао га је - atehnoi, што представља чињенице и догађаје ван тренутне контроле говорника (атмосфера, окружење као терен за аргументе), који су важне одреднице коначног исхода случаја

РИМ

• Традиција ,,одлуке уз помоћ убеђивања” сачувана је и код раних Римљана.

• Политички и правосудни систем Римске републике, као и код Грка, охрабривао је реторику, дебате и политичке говоре.

• Међутим, за разлику од Грка, Римљани су упошљавали професионалне убеђиваче – политичаре и адвокате, који су правили успешне друштвене и политичке каријере на основу свог говорничког талента.

• Пропаганда није остала само на развијању реторичких вештина. У овом периоду је и даље био доминантан пасивни модел пропаганде без обзира на технику или медиј који се користио. И даље су креатори били елите на власти, владари и свештенство, као и узак круг богаташа и војних личности у лику утицајних сенатора, писаца, итд.

• Поред говорништва, у старој Грчкој и Римском царству, цветали су и други облици, пре свега визуелне пропагандне комуникације:развијен облик употребе кованог новца, монументална архитектура и вајарство, песништво, историографија, драмска и музичка уметност.

• Они су, мање или више, били моћни носачи пропагандних порука намењених за домаћу употребу и као јасна порука спољним непријатељима, различите садржине и карактера.

• Заслугом римских императора, настају и други специфични облици пропаганде: јавне светковине у част победничких похода, неговање царских култова у различитим формама, гладијаторске игре, изградња јавних објеката (путеви, водоводи, војне утврде од капиталног значаја), закони, правила и сл.

• Освајачки походи и ширење римске културе и обичаја на освојеним територијама данас се сматрају једним од највећих пропагандних достигнућа царства.

• Схватајући значај пропагандне комуникације у придобијању локалног становништва за своје циљеве, Римљани су смишљено проводили тактику економског обрађивања локалних лидера, давали су становништву бројне материјалне олакшице и известан степен аутономије, док су мешовити бракови римских војника и локалног становништва били честа појава. Све ове мереомогућиле су освајања и обезбеђивање освојеног без проливања крви.

СРЕДЊИ ВЕК

• Доба средњег века затамнило је улогу, али не и значај пропаганде која у овом историјском периоду дели општу судбину цивилизацијског напретка.

• У Западној европи, подељеној на феудалне области и завађена крављевства, писана реч је још увек била изванредна реткост, ограничена на мали број људи, пре свега феудалаца и свештенства који тада представљају главне носиоце званичне комуникације

• Главни канал пропаганде представља усмени начин комуникације, пре свега јавне религијске проповеди, докмалоборојни писани текстови, нарочито они са верском тематиком, који остају релативно ограничени на узак круг писмене популације.

• Ограничене могућности путовања, велике географске удаљености, језичке баријере и општи низак цивилизацијски ниво културе остају главне препреке за јачи развој пропаганде у овом периоду.

• Ипак, у средњем веку постоји неколико изванредних догађаја и личности који са пропагандне тачке гледишта дају снажан допринос развоју пропаганде:

успон хришћанства и појава Библије и осталих сродних текстова, улога Цркве и мисионарства, појава Мартина Лутера и покрета Реформације и контра-реформације, појава крсташа и крсташких ратова.

Успон хришћанства и појава Библије

• Појава Библије, по многима веома значајног пропагандог штива, јединственог у историји, оставило је дубок траг и поставило темеље многим пропагандим пројектима који су уследили

• Суштина успеха Библије у ширењу хрићанске вере показује колико успеха може имати једно добро осмишљен пропагандни концепт удружен са завидним организационим техникама у форми цркве, свештенства и верника окупљених око заједнничкеидеје

• Библијски текстови представљају права пропапагандна ремек- дела. Набијени емоцијама, бајковитим садржајим на граници фантастике,пуни стереотипа, општих моралних начела, једноставних апела и упрошћене црно-беле слике света и вечне борбе добра и зла, преливене слатким обећањем вечног живота на другом свету (рај и пакао као метафоре универзума), они могу послужити као класичан пропагандни приручник у обраћању масама.

• У форми универзалних порука они одговарају како становницима античког света тако и модерним урбаним припадницима просвећених друштава

• Остала пропагандна средства цркве:• Месија• Риба• Крст• Мисионари• Биографије светаца• Свете тајне• Опрости грехова• Екскомуникација (механизми страха)• Концепт раја и пакла• Congreacio de propaganda fide - 1622

Крсташки ратови – прва велика пропагандна кампања

• Године 1095. у Клермонту (Француска), папа Урбан II говорио је окупљеним крсташима:

• "Ох, расо Франковаца, расо пореклом са широких планина, расо вољена и изабрана од Бога, велики бој је пред нама! Једна раса дефинитивно проганана од Бога, из краљевине Персије кренула је на запад праћена мачем и огњем. Та изроди људског рода хватају и муче људе, спаљују цркве а хришћане разапињу на крст, и њихова крв натапа олтаре и светиње. Људима парају утробе, жене силују, децу кољу у колевкама. Земља Грка је похарана и заборављена! Ко ово може ово да заустави? Ви, којима је Бог дао победу, снагу, храброст и славу!"

• Позив на освету и поклич у крсташки бој широко је пропагиран од стране свештенства и проповедника, док су небројени трактати и памфлети са описом муслиманских злочина над хришћанима пуштени у оптицај, заједно са дрвеним резбаријама и гравирама које су приказивали злочине, путовале од села до села широм континента.

• Ово време карактеристично је и за још један облик пропаганде, односно пропагандних канала комуникације,у облику многих самосталних проповедника који су деловали у својим епархијама и богомољама.

• Један од најважнијих пропагандих доприноса крсташког етоса је стварање једног сасвимновог елемента пропаганде – успона витештва.

• У XII веку настаје велики број епских поема које су путујући трубадури и мајстори певачи ширили дуж рута путујућих ходочасника. Приче о јуначким подвизима Роланда и његовог пријатеља Оливера, који су се жртвовали у служби свога краља послужиле су као модел будућих митова о витешком братству. Ове песме, веома згодан пропагандни модел о борби за узвишене циљеве, створиле су романтични образац за сву витешку помпу ицеремоније које су красилевитештво.

Реформација и Мартин Лутер• Поред изазовних верских садржаја, критике и

преиспитивања улоге папства у вођењу католичке цркве, Лутеров покрет донео је и многе новине у развоју и примени пропагандих техника у комуникацији са својим следбеницима и ширењу реформаторских идеја.

• Имајући у виду да је писменост у то време још увек била битно ограничавајући фактор, Лутер је схватио да је визуелна комуникација веома снажно средство пропагандне борбе.

• До тог тренутка употреба плаката, карикатура и штампане визуелне комуникације није била у широј употреби, ако се изузме вајарство и архитектура која је била доступна власти.

• Могућност штампања књига, текстова и графичких цртежа разних формата послужило је Лутеру као моћно пропагандно средство у придобијању следебеника.

У пропагандном рату против катличке цркве, једно од највећих Лутерових достигнућа је штампање Библије на немачком језику, објављено 1534. године.

• Појава ове, прве "народне“ Библије означила је крупан корак у приближавању вере обичним верницим и боље разумевање и тумачење њених текстова. Овај догађај представља једно од највећих достигнућа Реформације и директан резултат апликације нове технологије у једном одређеном случају.

• Како наводи историчар Дикенс: “између 1517. и 1520, продато је око 300,000 Лутерових публикација... По први пут у љуској историји велики део читалачке публике имао је прилику да се упозна и просуди вредност револуционарних идеја уз помоћ масовног медија који

је користио разумљив језик, заједно са вештином писаца/новинара и даровитих цртача".

Алати и тактике• Драматично јавно закуцавање теза на врата

Витенбершке цркве Свих светих 1517• Окружио се немачким свештеницима и уметницима• Проповедне химне и песме на немачком• Карикатуре и сатиричне слике папа• Портрети вођа Реформације да би се јавност

идентификовала с њима• Пропагандни напори имали су два циља:

негативни, који је увежавао значај и експлоатисао велики раскорак у теоријском ипрактичном деловању католичке цркве, и позитивни циљ који се повезивао са аспирацијама и очекивањима новог религијског поретка.

• Њихова пропаганда је била много више световна него духовна (нарочито у политичком смислу).

Игнацио Лојола• Језуити,организовани по војним правилима

и ћелијској структури деловања, поседовали су завидни ниво емотивне посвећености и фанатизма.

• Congregatio de Propaganda Fide 1622. (црквена пропагандна организација)

• Collegium Urbanum 1627. (центар за обуку Језуита)

• Тада је рођен и термин пропаганда као назив за технику која се користи за промену ставова маса и ширење доктрине.

Доба револуција (18. и 19.в.)

• Доба Наполеона, француске и америчке револуције – време напретка алата пропаганде: транспорт, штампа, писменост, трговина, индустрија, стрип (политички и сатирични), дописничка мрежа са ратишта, карикатура, памфлет, проглас, плакат

• На почетку америчког рата за независност било је 37 дневних новина, у току рата чак 70.

, ,,Мајстор лутака``• Човек који је успео да пропагандне активности

против Британаца систематизује и организује у моћну и складну целину.

• Семјуел Адамс, који се данас сматра врховним архитектом свих антибританских пропагандних активности, осмислио је пропагандни план који је трбао да испуни пет одабраних и важних циљева: а) циљ револуције мора бити оправдан,б) предности победе морају бити рекламиране, ц) масе морају бити подигнуте на акцију путем изазивања мржње према непријатељу, д) логични аргументи супротне стране морају бити неутрализовани, е) сва значајна питања у вези револуције морају бити сведена на јасну свима разумљиву црно белу слику, како би биле доступне и јасне и најенеобразованијем слоју становништва.

• Радећи као новинар у листу "Бостонска Газета", основао је 1772. "Комитет за коресподенцију“ који је постао главна пропагандна организације револуције. На терену, широм Америке, имао је своје агенте који су покривали све важније скупове и догађаје и чије су информације стизале у његов комитет, где су обрађиване и ширене у одговарајућим областима. Ефикасном пропагандном обрадом многих безначајних ифнормација и минорних догађаја са терена стварани су митови који су постали националне легенде и део веорвања нације који су актуелни и данас

• Пропагандна вредност тзв. "оснивачких митова" је суштински део изградње сваке нације и можемо је пронаћи у свакој земљи.

Француска револуција и Наполеон

• Јуриш на Бастиљу• Марсељеза• Сликар Жак Луј Давид (1748-1825) се

сматра• главним творцем Наполеонове пропагандне

слике, или његовог империјалног "имиџа". Његов сликарски стил успешно је комбиновао смисао за реализам и кичерски укус средње класе и малограђанштине и био је аполутно одговарајући за револиционарни контекст

• свог времена.

Наполеон – мајстор самопропаганде

• Учио од Цезара - сам себи је писао честитке и похвале на рачун сопствених војних успеха и успео је сам да створи слику о себи као безгрешном и одлучном војсковођи

• Визулену слику романтичног хероја осмислио је уметник Жак Луј Давид, који је помогао да се креира његова одећа, фризура, и остале ситнице које су данас постале симбол појаве мајшног француског вође. Наполеонови портрети појављали су се свуда широм Француске у пратњи чувених опаких орлова.

• Убрзо је његов укус за монументалним здањима и споменицима дошао до изражаја у комбинацији римског, етррурског и египатског стила. Изграђена је Тријумфална капија и мноштво споменика у част победе који су листом евоцирали сећања на слике римских цезара.

Наполеонове методе• Увео цензуру• Оснивао новине на окупираним

територијама• Уводио француске речи у страну

штампу• Ширење пропагандних лифлета као

припрема за напад на неку територију• Народни плебисцити• Форсирао књиге о себи (афирмативне)

Пропаганда и светски ратови• До почетка првог светског рата рекламна

индустрија се развила у прилично софтициран систем убеђивања са развијеном агентуром, кадровским потенцијалима, инфраструктуром, као и у вештинама комуникације кроз штампу и остале медије, што је резултирало врло брзом пребацивању на ратни колосек и ефикасно покривање актуелних тема и догађаја као што су, позиви на регрутацију, извештавања са терена или јавне кампање за ратне обвезнице.

• Британци су предњачили у класичним пропагандним техникама комуникације крозмасовне медије, искористивши своју предност у веома развијеном систему интернационалних дописништва,употребе домаће, "слободне" штампе, развијене и веште оглашивачке индустрије као и предност у поседовању подморских телеграфских каблова са остатком света.

• Американци, који су се релативно касно укључили у ратне напоре (тек 1917.године), вешто су користили индустрију масовне забаве и комуникације која је и тада била највећа у светским оквирима, али и многобројне црквене организације и удружења грађана, хришћанску омладину и као и многе друге приватне организације.

• Једна од најкоришћенијих техника била је стварање прича о разним врстама злочина и покоља над војницима и цивилима, које су приписиване другој страни.

• Производња прича о "злочинцима без људских особина“ постаће једно од главних пропагандих техника и тема која се показала као изузетно ефикасно пропагандно оруђе. Ова врста демонизације противника, у форми емотивних апела различитих врста, несумњиво је производила изузетно моћан ефекат хомогенизације домаће јавности од које су се захтевали изузетни напори и жртве потребне за коначну победу. Иако су и раније кроз историје сатанизације противничке стране биле уобичајени део ратног фолклора, у XX веку оне попримају размере организоване активности које се плансирају кроз канале масовних медија.

• Ова пропагандна техника, често називана "пропагандом мржње", у начелу у себи садржи три главна типа или концепта тема о зверствима која чини супарник:

• а) масакри, као што су разне варијанте покоља недужних цивила или читавих народа,

• б) сакаћења, као што су копање очију или одсецање екстремитета војницима у борби,

• ц) мучења и сличне тортуре заробљених војника инедужних цивила.

• Овакве пропагандне технике проузрокују снажне емоционалне реакције и изазивајући одвратност и страх врло згодно служе за јачање духа национа, страха од пораза и, нарочито, охрабрују даље финансијске напоре у вођењу рата и поспешују процесе регрутације нових војника, све у циљу што бржег окончања сукоба.

• То је време рађања и данас популарног мита о "масовним медијима, масовном друштву и масовном појединцу".

• У периоду између два рата одиграла су се три важна догађаја који ће развоју пропаганде дати убрзање и сасвим нове перспективе, и тиме отворити "златну еру“ модерне пропагандне комуникације какву данас познајемо.

• Ти значајни догађаји били су а) совјетска револуција (Агитпроп - Агитационо-пропагандно оделење Централног комитета комунистичке партије ),б) рађање фашизма и нацизма ц) дубоки изолационизам САД као последица великог разочарања и губитка илузија у првом светском рату.

СССР• Ширење комунистичке идеологије и њено тумачење у

широким народним масама било је основни задатак пропаганде. У ту сврху осмишљен је читав низ масовних спектакала као што су: војне параде, прослава револуције, празника рада, победе, све до организовања посебних пропагандих возова који су кртстарили широм Совјетског савеза и на успутним станицама приказивали позоришне представе и држали ватрене идолошке говоре пред сељацима, који за ту прилику често прикупљани уз помоћ војске и уз претњу бајонета.

• Чак је и у самом имену - Агитпроп, искоришћен појам агитација, што значи активна, агресивна, добро организована пропагандна техника која се популацији обраћа директним позивима на акцију.

САД – скепса на острву• Између многих критичких осврта на тему

пропаганде, посебно се издваја оснивање Института за пропагандну анализу (IPA – Institute for Propaganda Analysis), 1937, који је представљао први организовани покушај од стране групе водећих интелектуалаца из области друштвених наука и новинарства да се испита стварна улога и значај пропаганде, и то пре свега политичке пропаганде, као посебног модела комуникације, као и да се установе ефикасни механизми за њено препознавање и супротстављање злоупотребама од стране неодговорних појединаца или група.

,,Магични фрулаш`` и ,,Доктор``• Проглашење Адолфа Хитлера за канцелара Рајха 1.

јануара 1933. означило је круну успешне 10-годишње каријере у примени пропаганде под генијалним вођством Јозефа Гебелса.

• Хитлер је у књизи ,,Моја борба`` записао следеће принципе пропаганде које је ефикасно и доследно спроводио: "Пажљива изградња и ређање одређених тврдњи, без обзира да ли су оне исправне или погрешне, могу бити употребљене да подрију и ослабе веома ригидне и чврсто утемељене идеје па чак и да конструишу сасвим нове, које ће заузети њихово место. У том случају неће, уз довољан број понављања и психолошког разумевања људске психе, бити немогуће тврдити да је квадрат у ствари - круг. Напокон, шта су у ствари круг и квадрат? То су само обичне речи, а речи могу бити обликоване све док не прекрију идеје и потпуно их не замаскирају".

• Од самих почетака међу нацистима пропаганда је врло озбиљно схваћена као једна од кључних метода за успешно придобијање следбеника у борби за власт. Оно што је представљало парадокс јесте чињеница да су нацисти своје кључне принципе пропагандне борбе усвојили управо од својих огорчених противника комуниста: принцип врхунске организације и масовности у вођењу пропаганде.

• Ови принципи чврсте и фанатичне организације, уз примену масовности, у комбинацији са класичним пропагандним техникама и средствима комуникације брзо су дали ефекте.

• Њихова пропагандна активност може се грубо поделити у две фазе: прва, од оснивања покрета раних двадесетих година па до доласка нациста на власт проглашењем Хитлера за канцелара, и друга, која представља период од 1933. до пораза Трећег Рајха 1945.

• Оно што је заједничко за обе фазе пропагандог деловања је инсистирање на масовним окупљањима фанатичних следбеника и држање ватрених говора од стране Хитлера, Гебелса и других функционера режима, што је постало главна и најзначајнија одлика пропагандног деловања.

• Важна особина нацистичке пропаганде је потпуни обухват образовног система земље, почевши од основних школа, Хитлерове омладине, универитета, војске, разних паравојних формација у ширењу идеологије нацизма.

• Доношењем читавог низа закона, уредби и организационих промена, пропагандна машинерија је у своју функцију успешно ставила све медијске канале комуникације: штампу, филм, радио, уметност, архитектуру, еснафска удружења у култури, приредбе и јавне манифестације и сл.

• Вештим коришћењем психологије визуелне комуникације, употребом симбола, глорификовањем националних митова и сл. нацисти су сопственом народу наметнули своје виђење света под којим је успешно извршена хомогенизација већине јавног мњења.

• Пропагандна делтаност у таквој, тоталитарној држави, имала је још један сегмент од кључног значаја за поспешивање пропагандне делатности: стално насиље, терор и страх који предтављао амалгам и везивно ткиво свих пропагандих напора, што је још више појачавало укупно деловање пропаганде.

• Адолф Хитлер: "Потребно је:

а) избегавати апстрактне идеје и уместо тога обраћати се емоцијама;б) употребљавати константно понављање свега неколико идеја уз коришћене стереотипних фраза и избегавати објективност;ц) истурати напред само једну врсту аргумента;

д) константно критиковати непријатеље државе; е) идентификовати једног непријатеља за посебну употребу у

свакој прилици". • Гебелс, који је своје тоталитарно схватање пропаганде

претворио у савршено функционалан систем, писао је: "Циљ пропаганде није да образује него да преноси знање... Она не треба да буде интелектуална него популарна. Њен задатак није да открива интелектуалне истине, до њих ћу доћи размишљањем за својим радним столом или било где другде, само не када долазим на заједнички скуп. Када долазим на скуп ја имам задатак да убедим друге да сам у праву. У ту сврху учим методе како да досегнем друге људе и да им наметнем оно што желим да они чују".

• Радио, као ново пропагандно средство, био је коришћен веома интензивно од стране свих зараћених страна. Мобилан, са великом оперативном употребом и чујности на великим даљинама, пружао је идеалне могућности за пропаганду која је веома вешто искоришћена.

• Радио је као медиј био нарочито погодан јер није постојала потреба за откривањем извора информација и путем његових емисија било је врло згодно емитовати информација различитог садржаја, како оне праве тако и лажне, уз илузију да се глас коментатора чује "са лица места“ безмогућности провере.

• Државне радио станице, као BBC, имале су по неколико "црних“ радио станица које су емитовале пропаганде поруке, намењене цивилним и војним метама у Немачкој. Ове станице емитовале су програм на страним језицима (преко 43 језика у 78 дневних извештаја) и имале су снажан утицај како на домаћу и инострану популацију за време рата. BBC је у Немачкој био веома популаран, и често је својим информацијама стварао приличну конфузију у немачким редовима на фронту.

• Велику улогу у пропагандним напорима овог периода играо је филм, који је са приличним успехом коришћен од стране зараћених, а пре свега Немачке, Енглеске и САД.

• Главни жанрови били су играни филмови, документарци и филмске новости које су представљале пандан ономе што је касније преузела телевизија са својим информативним емисијама.

• У већини земаља коришћење филмске пропаганде се одвијало на два доминантна начина: путем пропагандних оделења која су формирана при војсци или министарствима за информације и пропаганду, и преко "цивилних" канала, комерцијалне продукције коју је, иза паравана, контролисала држава.

• У САД, велика холивудска имена су узела веома активно учешће у реализацији оваквих филмова и многи су добили чинове и одликовања за заслуге на овом пољу.

XX век: време тријумфа

• Крај XIX и почетак XX века представљају тријумфално доба у развоју пропаганде. Индустријска револуција добија пуни замах и, напретком технологија слика модерног људског друштва се драстично мења.

• Усавршавањем транспортних средстава, проналаском телефона, радија, колор филма, телевизије и сателитске комуникације, пропаганда добија јединствену прилику за свој фантастичини напредак, користећи благодети цивилизацијског и технолошког развоја до неслућених размера. Крај XX века показао је да овај век заиста и век пропаганде која је успела да се наметне као изузетно моћна сила и незаменљиви покретачки механизам у свим областима људског живота.

• Поред политике као дотад традиционалног домена употребе пропаганде, она осваја и нову кључну област људског живота – економију.

XXI век – нове тенденције

• Након другог светског рата у историјском развоју пропаганде почиње нова, савремена етапа чије су главне карактеристике појава нових електронских медија, сателиске глобалне комуникације и Интернета. Техничке иновације омогућавају вековима жељену масовност као главну карактерстику пропаганде и њен основни постулат.

• Многе од класичних техника пропагандне комуникације сада добијају нове форме које са своје стране врше утицај и обликују форме изражавања, почевши од увођења нових језичких облика и правила, па све до начина обликовања пропагандних садржаја. Иако, у суштини, главна комуникациона правила остају непромењена, број нових пропагандих форми се драстично увећава.

• Осим технолошких промена, убрзана индустрализација ствара нови облик потрошачких друштава и јачање рекламне индустрије која преузима примат у стварању и емитовању пропагандне комуникације. Пропаганда стиче друштвени легитимитет у оквиру рекламе и постаје незаобилазан део свакодневнице.

• Модерна цивилизација тако постаје једна врста пропагандног друштва, царство савременог потрошачког менатлитета.

• Међутим, пропаганда још увек у себи садржи тешко бреме прошлости који има негативан предзнак, тако да је све више замењују појмовима као што су убеђивање, реклама, информација.

Специјализација• Посебна карактеристика модерне пагандне

комуникације је стручна подела у оквиру пропаганде, специјализација коју сложеност ове комуникације захтева.

• Тако се зачињу дисциплине пропагандне комункације: адвертајзинг, односи с јавношћу (PR), економска пропаганда, психолошке операције (PSYOP), стратешка психолошка истраживања и истраживања тржишта, понашања потрошача, итд. Самим тим настају и посебне агенције специјализоване за поједине сегменте пропагандне комуникације у складу са циљевима и потребама тржишта.