3 pokazatelji energetske efikasnosti

Click here to load reader

Post on 15-Oct-2021

0 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

3.1 STRUKTURA POKAZATELJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI
Prema projektu Odisej (Enerdata, 2002), postoje tri vrste pokazatelja kada je energetska
efikasnost transporta u pitanju – to su globalni, makro i pokazatelji vezani za transport.
Kao najznaajniji makro pokazatelj (na nivou drave i privrede, ali i pojedinih sektora) izdvaja
se energetska intenzivnost. Energetska intenzivnost je odnos izmeu potrošnje energije u
energetskim jedinicama (u tonama ekvivalentnog goriva [toe], dulima [J] i sl.) i pokazatelja
aktivnosti iskazanog u monetarnim jedinicama (BNP, dodata vrednost, i sl.), a moe biti
primarna ili finalna energetska intenzivnost. Osim pojedinanih pokazatelja, znaajan je još i
odnos finalna / primarna energetska intenzivnost (detaljnije u prilogu 2).
Na osnovu analize energetske intenzivnosti moe da se uoi da je u zemljama u razvoju ona
znatno nepovoljnija u odnosu na razvijene zemlje, što znai da postoje velike mogunosti za
racionalizaciju potrošnje energenata (goriva i motornog ulja).
Meu globalnim pokazateljima energetske efikasnosti vezanim za oblast transporta izdvajaju
se:
• jedinina potrošnja u transportu robe i sl.
Energetska intenzivnost transportnog sektora predstavlja odnos izmeu potrošnje energije i
BNP. Ovaj BNP ne predstavlja samo dodatu vrednost u ovom sektoru, jer bi to oslikalo
iskljuivo aktivnost transportnih preduzea (esto manje od 60% u zemljama lanicama EU),
a to znai da bi deo ukupne potrošnje energenata koji ne potie od transportnih preduzea
bio zanemaren.
Pokazatelji vezani za gorivnu efikasnost drumskih vozila su: jedinina potrošnja vozila
(odnos ukupne potrošnje i ostvarene godišnje kilometrae), specifina test potrošnja novih
vozila (tehnika efikasnost novog vozila dobijena testiranjem potrošnje goriva) i specifina
potrošnja vozila (odnos ukupne potrošnje i ostvarenih putnik-km, tona-km i sl.).
U ovom radu, uz pomo stalnog monitoringa pokazatelja potrošnje goriva i motornog ulja (na
mesenom nivou) po vozilu kao i na uzorku vozila, kao relevantni izdvojeni su sledei
pokazatelji:
• pokazatelj jedinine potrošnje po vozilu (goriva u [L/100 km], maziva u [L/1000 km]),
• pokazatelj specifine efikasnosti po vozilu (iskorišenje u preenim kilometrima po 1L
goriva i maziva [km/L]).
3.2 SVETSKA ISKUSTVA U POGLEDU POKAZATELJA
Do nedavno (McKinnon, 1999), napori da se poboljša gorivna efikasnost u drumskom
transportu robe su bili fokusirani na performanse motora i dizajn vozila. Njima se smanjuje
odnos potrošenog goriva prema preenom putu, što predstavlja samo jedan od tri odnosa
koji utiu na kompletnu potrošnju goriva u ovom sektoru. Mora se, takoe, posvetiti panja
iskorišenju vozila (tj. odnosu vozilo-km prema tona-km) kao i intenzivnosti transporta
(izraenu u odnosu tona-km prema ostvarenoj prodaji). Uštede goriva koje proizilaze iz
poboljšane tehnologije vozila mogu biti neutralizovane smanjenjem faktora popunjenosti
vozila ili poveanjem prosenog rastojanja na kome se prevozi jedinica tereta.
Ne postoji dobar pokazatelj (World Energy Council, 2001) koji bi obuhvatio trendove
sveukupne efikasnosti u transportnom sektoru, uglavnom zbog teškoe da se razdvoji
energija koju koriste razliiti vidovi transporta, posebno drumski transport. Pokazatelj koji se
obino uzima u obzir za stvaranje najbolje sveobuhvatne slike je potrošena energija u
transportnom sektoru po jedinici BNP. Ova energetska intenzivnost nema isti status kao u
ostalim sektorima, pošto se transportna aktivnost odvija u svim sektorima a nije mogue
definisati makro-ekonomski pokazatelj aktivnosti koji bi bio karakteristian za ovaj sektor.
Izmeu zemalja OECD-a postoje velike razlike u pogledu energetske intenzivnosti
transporta. Energetska intenzivnost transportnog sektora je jako slina izmeu evropskih
zemalja i Japana, dok su Severna Amerika i Okeanija na znatno višem nivou: 2,2 puta je viši
nivo u Severnoj Americi, 1,9 puta u Okeaniji (Slika 3.1.).
Pokazatelji energetske efikasnosti
59
Ipak, samo se deo razlika u ukupnoj energetskoj intenzivnosti izmeu ovih regiona moe
objasniti razlikama u transportnom sektoru (oko 30% razlika izmeu Severne Amerike i
Zapadne Evrope).
Poboljšanje energetske efikasnosti u transportu skoro i da nije prisutno u zemljama OECD-a,
sa izuzetkom Severne Amerike, koja startuje sa veoma visokim nivoom intenzivnosti.
Severna Amerika i Okeanija su meu malim brojem regiona koji su iskusili drastino
poveanje ukupne energetske efikasnosti transportnog sektora od 1973. godine, bez
prekida. Ovakvo stanje se uglavnom moe objasniti dramatinim poboljšanjem efikasnosti
vozila koje je usledilo nakon primene CAFE standarda vezanih za gorivnu ekonominost
novih vozila u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Prosena specifina potrošnja putnikih
vozila smanjila se za skoro 40% u Sjedinjenim Amerikim Dravama izmeu 1973. i 1993.
godine (polazei od duplo veeg nivoa od onog u Evropi). Zemlje Zapadne Evrope nisu
osetile znaajnije poboljšanje u ukupnoj energetskoj efikasnosti transportnog sektora do
1990. godine. Samo su primenjeni ogranieni programi energetske efikasnosti u tom sektoru,
a tehnika poboljšanja u gorivnoj efikasnosti vozila su neutralizovana, u veini sluajeva,
pogoršanjem saobraajnih uslova i bihejvioristikim faktorima (npr. nabavkom veih vozila,
znaajnijim korišenjem klima ureaja i sl.).
Tokom 1980-ih godina energetska intenzivnost transporta se znaajno poveala u Zapadnoj
Evropi, dok se od 1990. godine ovaj pokazatelj smanjuje. Ovo je proisteklo kao rezultat
kombinovanih efekata poboljšanja energetske efikasnosti, neprestanog poveanja cene
goriva, novih prioriteta postavljenih u okviru mera energetske efikasnosti u transportnom
sektoru (posebno gradski prevoz u odnosu na zaštitu ivotne sredine) i stepena zasienosti
motorizacije.
U manje razvijenim regionima ili zemljama u razvoju, energetska intenzivnost transporta se
obino rapidno uveava zbog poveane motorizacije i broja motocikala kao i zbog
supstitucije drumskog transporta eleznikim ili vodnim transportom za prevoz dobara. Loši
ekonomski uslovi su, meutim, preokrenuli taj trend poslednjih godina.
Pokazatelji energetske efikasnosti
Slika 3.1. Energetska intenzivnost transporta
Izvor: World Energy Council, 2001
Efikasnost vozila se uveala do 1986. godine, ali su saobraajna zagušenja umanjila
efikasnost.
U Evropi postoji relativna konvergencija jedinine potrošnje po ekvivalentnom vozilu u
najveem broju zemalja, u opsegu od 0,8 do 1,1 toe (Slika 3.2.). U veini zemalja, ova
jedinina potrošnja predstavlja performanse vozila. Italija i Japan se istiu sa niom
vrednošu, koja je posledica manjeg korišenja vozila (km/godišnje) i veeg ueša malih
vozila. Prosena godišnja kilometraa koju ostvaruju vozila ove dve zemlje je za oko 25%
nia od prosene vrednosti u evropskim zemljama.
Pokazatelji energetske efikasnosti
Izvor: Enerdata (2002), APERC (2001)
U Evropi i Japanu, prosena potrošnja po ekvivalentnom vozilu se smanjila do sredine 1980-
ih, ali se od tada uveala. Ovaj preokret trenda se moe objasniti razliitim faktorima:
poveanjem upotrebe vozila; izjednaavanjem ili ak smanjenjem gorivne efikasnosti novih
vozila i pogoršanjem saobraajnih uslova, što je povealo jaz izmeu teorijske specifine
potrošnje novih vozila (onako kako su predvideli proizvoai) i stvarne specifine potrošnje.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama, prosena potrošnja po vozilu se dramatino smanjila od
1973. godine, za otprilike 35%, ili sa 2,3 toe/vozilo na 1,5 toe/vozilo. Ipak, sadašnji nivo je još
uvek 50% vei od evropskog proseka zbog veih preenih rastojanja i vee energetske
intenzivnosti vozila.
Za zemlje u razvoju vai slian obrazac kao i u razvijenim zemljama. U istonoazijskim i
latinoamerikim zemljama koje se razmatraju, posle perioda opadanja koji je usledio posle
drugog naftnog udara, prosena potrošnja po ekvivalentnom vozilu se svuda uveala poev
od sredine 1980-ih. Glavni razlozi za to se nalaze u smanjenju cene benzina u veini ovih
zemalja i u nepostojanju programa energetske efikasnosti.
Zemlje sa visokim cenama benzina imaju najefikasnija vozila. Slika 3.3. pokazuje raspodelu
jedinine potrošnje benzina po ekvivalentnom vozilu u odnosu na prosenu cenu benzina.
Uticaj cene je jasan. Jedinina potrošnja je nia u zemljama sa najvišom cenom (visoka
vrednost na Filipinima se moe objasniti velikim uešem vozila javnog prevoza). Meutim,
nivoi cena ne objašnjavaju sve razlike – nain ivota (npr. veliina vozila, navike u vonji) i
Pokazatelji energetske efikasnosti
ulogu.
Slika 3.3. Jedinina potrošnja benzina i prosena cena benzina, 1998. godina
Izvor: Enerdata (2002), APERC (2001)
Zemlje sa visokom cenom dizela imaju manju jedininu potrošnju dizela. Slika 3.4. prikazuje,
za izabrane zemlje, odnos izmeu prosenog iznosa energije utrošene po vozilu na dizel i
cene dizela. Primeene razlike u prosenoj jedininoj potrošnji su verovatno uglavnom ne-
tehnike. Faktori koji uslovljavaju ove razlike su višestruki: upravljanje voznim parkom,
prosena veliina vozila (veliki udeo vozila na dizel e ovo smanjiti) i, u nekim sluajevima,
dosipanje goriva vozilima u tranzitu izmeu drugih zemalja (što je ukljueno u domau
potrošnju). Na ove faktore se moe uticati razliitim nivoima cena dizela, kao i razliitim
propisima i praksom.
Pokazatelji energetske efikasnosti
63
Slika 3.4. Jedinina potrošnja dizela po vozilima i prosena cena dizela, 1998. godina
Izvor: World Energy Council, 2001
Što se tie kamiona, podaci su raspoloivi jedino za zemlje Evropske Unije. Prosena
godišnja potrošnja dizela po vozilu se od sredine 1980-ih godina poveala u svim evropskim
zemljama izuzev u Italiji. U nekim zemljama, kao što je to sluaj sa Austrijom i Francuskom,
došlo je ak do znaajnog poveanja (Slika 3.5.).
Slika 3.5. Jedinina potrošnja dizela po teretnim vozilima
Izvor: Enerdata, 2002
Pokazatelji energetske efikasnosti
64
Samim cenama ne mogu da se objasne sve razlike u jedininoj potrošnji vozila drumskog
transporta.
Slika 3.6. predstavlja prosenu jedininu potrošnju za drumski transport po ekvivalentnom
vozilu, kombinujui potrošnju benzina i dizela. U principu, uticaj strukture voznih parkova je
eliminisan iz ovih podataka o jedininoj potrošnji, pošto su sva drumska vozila predstavljena
ekvivalentnim putnikim vozilima. Primeene razlike mogu biti posledica mnogih drugih
faktora, ne moraju direktno biti povezani sa cenama, npr. razliiti stepeni korišenja vozila
(bihejvioristiki/upravljaki faktori), razliite mešavine izmeu benzina i dizela, itd.
Slika 3.6. Energetska potrošnja za drumski transport po ekvivalentnom vozilu i prosena
cena goriva
Izvor: Enerdata, 2002
Na primer (APERC, 2001), u zemljama APEC4 transport je drugi po vanosti sektor u
pogledu energetske potrošnje, posle industrije. Ovaj sektor je jedan od onih koji se najbre
razvijaju, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Drumski transport je dominantan vid
koji uestvuje sa 77% u sektorskoj energetskoj potrošnji u 1998. godini.
Energetska intenzivnost u odnosu na BNP u ovom sektoru je slab pokazatelj, jer BNP nije
dobro merilo transportne aktivnosti. Bolji pokazatelji aktivnosti, kao što su putnik-km i tona-
4 Asia Pacific Economic Cooperation, koja je sainjena od 21 zemlje azijsko pacifikog regiona
Pokazatelji energetske efikasnosti
65
km, nisu na raspolaganju u veini zemalja APEC. Alternativni pokazatelji, kao što su
transportna energetska potrošnja po glavi stanovnika, pokazuju znaajno poveanje tokom
vremena, posebno u zemljama u razvoju. U Kini, energija po glavi stanovnika je priblino
13% od proseka zemalja APEC. Stoga, potencijal za budui rast u ovom sektoru u Kini je
veliki. Uprkos niskoj energetskoj potrošnji po glavi stanovnika, Kina je trenutno trei po
znaaju potroša transportne energije u regionu, posle SAD i Japana.
Podela ukupnih trendova intenzivnosti na aktivnost, strukturu i istu energetsku efikasnost
prua dobar uvid u glavne pokretae koji stoje iza tih trendova i razloge za postojanje razlika
izmeu zemalja. ini se da struktura igra glavnu ulogu u odreivanju nivoa intenzivnosti. U
SAD, gde postoji visoka transportna intenzivnost, u strukturi dominira privatni transport. U
Hong Kongu, sa znaajnije niom intenzivnošu od SAD, u strukturi dominiraju tea vozila
koja se bave javnim drumskim prevozom. Poboljšanja energetske efikasnosti u drumskom
transportu su delimino neutralizovana poveanjem kako snage tako i teine vozila.
Supstitucija lakih teretnih putnikim vozilima u mnogim zemljama je takoe doprinela
poveanju stepena energetske intenzivnosti. Izbor korisnika je imao najznaajniji uticaj na
nivo energetske efikasnosti transporta pa ga zbog toga treba uzeti u obzir pri kreiranju
politike i projektovanju energetskih inicijativa u ovom sektoru.
SAD uestvuje sa 55% od 3 287 Mt CO2 emitovanog od strane transportnog sektora zemalja
APEC tokom 1998. godine. Slede Japan sa 9% i Kina sa 8%. Emisija CO2 u svim zemljama
APEC izuzev Ruske Federacije je rasla u vremenu dok su intenzivnosti u odnosu na BNP
varirale od zemlje do zemlje. Kina je pokazala najznaajniji pad sa redukcijom intenzivnosti
od 52%. Drugi ekstrem je Brunej, gde je intenzivnost porasla za blizu 190% u periodu od
1980. do 1997. godine. Brunej je ujedno zadrao najveu transportnu intenzivnost u odnosu
na BNP u regionu.
Kao ilustracija situacije u Evropskoj Uniji obraen je primer Velike Britanije (AEAT, 2001)
koja je praktino otpoela praenje pokazatelja energetske efikasnosti po projektu Odyssee.
Na slici 3.7. prikazana je situacija u pogledu potrošnje energije u transportu u odnosu na
BNP (tj. energetske intenzivnosti transporta) na kojoj se vidi stabilan rast intenzivnosti od
poetka 1970.-tih pa sve do 1992./1993. godine posle kojih je povezanost izmeu porasta
potrošnje energije i BNP oslabila a intenzivnost transporta znatno opala.
Procene ukupnih energetskih ušteda zasnovane na analizi ušteda individualnih vidova kao i
procenat energetskih ušteda, takoe u Velikoj Britaniji, prikazane su na slici 3.8.
Pokazatelji energetske efikasnosti
66
Slika 3.7. Energetska intenzivnost transporta u funkciji BNP u Velikoj Britaniji 1970. – 1999.
god.
Slika 3.8. Procene energetskih ušteda u transportu u Velikoj Britaniji
Izvor: AEAT, 2001
Pokazatelji energetske efikasnosti
3.3 ODABRANI POKAZATELJI ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZA ANALIZU NA VOZNOM PARKU
TRANSPORTNOG PREDUZEA
3.3.1 Potrošnja maziva (motornog ulja)
Usvojeno je za poetak da se u praksi primeni svakodnevno praenje (monitoring) potrošnje
motornog ulja i to samo jedinine potrošnje po preenom putu. Dakle za poetak jedan od
pokazatelja koji se prati jeste jedinina potrošnja motornog ulja u L/1000 km.
Pošto se radi o autobusima, odnosno o transportu putnika, pomenuta jedinina potrošnja se
relativno lako moe svesti na energetsku intenzivnost u pogledu tranje za transportom
putnika (u L/1000 vozilo-km), ali je u ovom istraivanju bilo praktino nemogue dobiti realan
pokazatelj o potrošnji maziva u odnosu na ostvareni transportni rad, tj. specifinu potrošnju u
L/1000 putnik-km.
Razlog za ovo je nepostojanje odgovarajueg informacionog sistema, u kome bi se vodili
podaci o broju prevezenih putnika po liniji i po vozilu. Danas se to radi samo na bazi ukupnog
broja prodatih karata (na mesenom i godišnjem nivou). Treba još imati u vidu i dalje visok
procenat neplaanja karata procenjen na oko 20% (koji se doduše smanjio u poslednjih
nekoliko godina u odnosu na deceniju od 1990. godine, ali je još uvek visok za svetske
normative) zbog ega je pouzdanost podataka kojima raspolae posmatrano transportno
preduzee veoma sumnjiva.
3.3.2 Potrošnja goriva
Što se potrošnje goriva tie, kao što je opisano i u prethodnom sluaju za potrošnju maziva,
za poetak e se usvojiti kao merodavni pokazatelj jedinina potrošnja goriva po preenom
putu, izraena u L/100 km. U pogledu drugaijeg posmatranja i analiziranja ove jedinine
potrošnje, moe se posmatrati i reciprona vrednost ove jedinice, koja predstavlja specifinu
gorivnu efikasnost u km/L (ovo je svakako pandan amerikoj jedinici mpg).
Potrošnju goriva u odnosu na ostvareni transportni rad po vozilu je praktino nemogue
dobiti, ali se oekuje postepeno prvo mogunost dobijanja ovih podataka za grupu vozila
(npr. po pogonu), a zatim i za pojedinana vozila.
Pokazatelji energetske efikasnosti
Pošto su izabrani jedinini pokazatelji prelazi se na definisanje metodologije za rešavanje
problema, pa na studiju primera odnosno istraivanje energetske efikasnosti, u kome se
oekuje dobijanje potvrde usvojene metodologije kroz rezultate u praktinoj primeni na
konkretnom voznom parku transportnog preduzea.
PRILOZI
126
(ENERDATA, 2002)
Energetska intenzivnost se definiše kao odnos izmeu utrošene energije (izraene u
energetskim jedinicama: tonama ekvivalentne nafte (toe), dulima (J), itd.) i pokazatelja
aktivnosti iztaenog u monetarnim jedinicama (BNP, dodata vrednost, itd.). Energetska
intenzivnost predstavlja neku vrstu energetske produktivnosti (po analogiji sa produktivnošu
rada). Ona je zbog toga uglavnom interesantna kako bi se ocenila poboljšanja globalne
energetske efikasnosti, bez uzimanja u obzir da li pomenuta poboljšanja proistiu iz
aktivnosti na uštedi energije ili od drugih faktora koji nisu neophodno povezani sa energijom
(npr. strukturne promene, poveanje dodate vrednosti proizvoda, itd.). Energetska
intenzivnost je jedini pokazatelj koji se moe koristiti kada se energetska efikasnost razmatra
na visokom nivou agregacije, gde nije mogue okarakterisati aktivnost tehnikim ili fizikim
pokazateljima, tj. na nivou privrede ili sektora u celini. Energetsku intenzivnost treba izraziti u
vrednosti pri konstantnim cenama kako bi se iskljuio efekat inflacije cena.
Jedinina potrošnja
Jedinina potrošnja se rauna na niem nivou (podsektori, krajnji korisnici) uporeujui
energetsku potrošnju sa pokazateljem aktivnosti izraenim u fizikom obliku (tona tereta, broj
vozilo-km , itd.) ili sa jedinicom potrošnje (vozilom, domainstvom, itd).
Energetska intenzivnost ili jedinina potrošnja pri konstantnoj strukturi
Ovo je fiktivna vrednost jedinine potrošnje ili energetske intenzivnosti pretpostavljajui da je
struktura odreenog podsektora (ili vida transporta, industrijskog proizvoda/procesa, tipa
vozila) nepromenjena u odnosu na baznu godinu i uzimajui u obzir stvarnu promenu u
jedininoj potrošnji po podsektoru. Ovaj pokazatelj obezbeuje procenu trendova energetske
efikasnosti bez uticaja strukturnih promena.
Klimatske korekcije (energetska intenzivnost ili jedinina potrošnja)
Trasicionalno, klimatske korekcije se primenjuju na podatke o potrošnji energije kako bi se
iskljuio uticaj hladnih zima. Ovo je posebno vano ukoliko postoje velike klimatske varijacije
PRILOZI
127
izmeu zimskih perioda tokom više godina. Na primer, 1990. godine je bila blaga zima, baš
kao i 1997. godine što je dovelo do smanjenog utroška energije u poreenju sa normalnom
zimom. Cilj klimatskih korekcija je da obezbede merenja potrošnje u vremenu što znai da
pokazatelji energetske efikasnosti nee zavisiti od godišnjih klimatskih varijacija.
Ako je zima hladnija potrošnja e rasti više nego u sluaju normalne zime i obrnuto, ukoliko
je zima blaga. Pokazatelji energetske efikasnosti bez klimatskih korekcija bi pokazivali porast
tokom hladnih zima i smanjenja tokom blagih i u sluaju da su sve ostale veliine jednake.
Paritet kupovne moi
Cilj uvoenja pariteta kupovne moi je da se eliminiše razlika u nivou cena, tako da se olakša
poreenje obima. Za datu sumu novca, ako se pretvori u razliite monete pri primeni odnosa
pariteta kupovne moi, moe se kupiti ista potrošaka korpa i usluge u svim zemljama. Kako
bi se promenili makroekonomski podaci iz nacionalnih moneta u konstantnu evropsku
monetarnu jedinicu (npr. ECU85), prvo je neophodno izraziti vrednosti u nacionalnoj moneti
pri konstantnim cenama (npr. za 1985. godinu), zatim podeliti sa paritetom kupovne moi iz
1985. godine.
Primarna energetska intenzivnost je odnos izmeu ukupne energetske potrošnje jedne
drave i njenog BNP-a. Ovim pokazateljem se meri ukupna koliina energije potrebna da bi
se proizvela jedna jedinica BNP.
Ova ukupna potrošnja dobija razliita imena u zavisnosti od organizacije koja je razmatra pa
se naziva: „ukupna primarna ponuda“ (TPES) u okviru IEA, „bruto domaa potrošnja“ od
strane EUROSTAT-a ili, ukratko, „primarna potrošnja“ od strane mnogih institucija (pa e ovo
ime biti korišeno i u okviru projekta ODYSSEE).
Primarna energetska intenzivnost sa klimatskim korekcijama
Ova primarna energetska intenzivnost se rauna sa fiktivnom vrednošu primarne
energetske potrošnje koja je korigovana klimatskim korekcijama.
PRILOZI
128
Finalna energetska intenzivnost predstavlja odnos finalne potrošnje energije i BNP-a. U
osnovi, definicija finalne potrošnje je ista kao kod EUROSTAT-a ili IEA sa dve osnovne
razlike u okviru:
Ne energetska upotreba je iskljuena iz pokazatelja energetske efikasnosti koji se rauna za
krajnje potrošae u okviru ODYSSEE, pošto njeno korišenje nije vezano za razmatranje
energetske efikasnosti ve za upravljanje materijalima. Iskljuivanje ne energetskog
korišenja utie na finalnu energetsku intenzivnost kao i na intenzivnost industrije i
proizvodnog sektora, a takoe, u velikoj meri i hemijske industrije. Goriva koja se koriste u
meunarodnom transportu ne obrauju se u okviru transportnog sektora u projektu
ODYSSEE. Ovo je ve sluaj i u EUROSTAT ili IEA statistikama za vodni transport; ipak, ove
organizacije ukljuuju kompletnu potrošnju u sluaju vazdušnog saobraaja (ukljuujui i
meunarodni saobraaj) u transportni sektor.
Finalna energetska intenzivnost obuhvata sve vrste faktora koji pomau da se promeni iznos
finalne energije koja je potrebna za proizvodnju jedne jedinice BNP-a: ekonomske, tehnike,
upravljake i bihejvioristike. Tanije, moe se identifikovati pet vrsta faktora:
- prva vrsta su promene u strukturi BNP-a izmeu sektora: na primer,
dominacija uslunih delatnosti u privredi, iako su sve ostale stvari iste,
umanjuje finalnu energetsku intenzivnost; smanjeno ueše energetski
intenzivnih grana, kao što su industrija metala, nemetala ili hemijska industrija
e, takoe, uticati na smanjenje finalne energetske intenzivnosti; ovaj prvi
faktor se naješe navodi kao strukturne promene u privredi;
- druga vrsta je šira primena energetski efikasnih tehnika i opreme ili ak
efikasnije ponašanje i praksa;
- trea vrsta je supstitucija energije u korist onih vrsta energije sa visokom
efikasnošu iskorišenja (npr. daljinsko grejanje, prirodni gas, elektrina
energija);
PRILOZI
129
- etvrta vrsta su ostale strukturne promene kao što je poveano ueše veih
vozila u voznom parku ili porodinih kua u okviru svih stambenih objekata ili
ak putnikih vozila u gradskom saobraaju;
- konano, peta vrsta je poboljšanje ivotnog standarda (tj. vei komfor), sa
širom primenom aparata potrošaa energije, kao što su elektrini ureaji,
centralno grejanje i motorna vozila.
Svi ovi faktori obino imaju kontradiktoran uticaj: prva tri obino utiu na smanjenje finalne
energetske intenzivnosti, dok dva poslednja tee da poveaju intenzivnost…