studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji

STUDIJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA U SRBIJI

SVETSKA BANKA

Konačni izveštaj

Decembar 2012

Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka

Konačni izveštaj

Projet no: 5788 ii

AKRONIMI

BEEF Bulgarian Energy Efficiency Fund (Fond Bugarske za Energetsku Efikasnost)

BGK Bank GospodarstwaKrajowego (National Economy Bank of Poland)

Nacionalna Privredna banka Poljske

CDM Clean Development Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)

CEB Council of Europe Development Bank (Razvojna banka Saveta Evrope)

CEE Central and Eastern Europe (Centralna i Istočna Evropa (CIE))

CHP Combined heat and power (Kombinovano grejanje i struja (KGS))

CHUEE China Utility-based Energy Efficiency (Projekat Kine za finansiranje energetske efikasnosti)

CPMA Central Project Management Agency (Centralna Agencija za upravljanje projektom)

DH District Heating (Gradsko centralno grejanje (GCG))

DHC District Heating Company (Preduzeće za gradsko centralno grejanje (PGCG))

DHS District Heating System (Sistem gradskog centralnog grejanja (SGCG))

DHW Domestic Hot Water (Topla voda u domaćinstvima (TVD))

DSM Demand Supply Management (Upravljanje ponudom i potražnjom (UPP))

EBRD European Bank for Reconstruction and Development

Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (EBRD)

EE Energy efficiency (Energetska Efikasnost)

EEHP Energy Efficiency Housing Pilot (Probni program energetske efikasnosti zgrada)

ERDF European Regional Development Fund ( Evropski fond za regionalni razvoj)

ESA Energy Services Agreement (Sporazum o energetskim uslugama)

ESCO Energy services company

Preduzeće za pružanje energetskih usluga (PPEU)

ESP Energy Services Provider (Pružalac energetskih usluga (PEU))

EU European Union (Evropska Unija)

FEC Final energy consumption (Potrošnja finalne energije (PFE))

GEF Global Environment Facility (Globalni fond za životnu sredinu)

GPOBA Global Partnership for Output Based Aid (Globalno partnerstvo za pomoć zasnovanoj na učinku)


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 iii

HEECP Hungary Energy Efficiency Co-Financing Program

Program Mađarske za sufinansiranje energetske efikasnosti (HEECP)

HEP HrvatskaElektroprivreda (Hrvatska Elektroprivreda)

HOA Home Owners Association (Udruženje Skupština stanara)

HVAC heating, ventilation, and air conditioning (Sistem grejanja, ventilacije i klimatizacije)

IFC International Finance Corporation (Međunarodna finansijska korporacija)

IFI International Financing Institution (Međunarodna finansijska Institucija)

JESSICA Joint European Support for Sustainable Investment in City Areas

(Udružena evropska pomoć za održive investicije u gradovima)

KfW KfW Bankengruppe (Development Bank of Germany)

Razvojna Banka Nemačke (KfW)

ktoe 1000 tons of oil equivalent (kilotons of oil equivalent)

1000 tona ekvivalentne nafte (kilotona ekvivalntne nafte)

LFI Local financial institution (Lokalne finansijske institucije)

M&V Measurement & Verification (Merenje i verifikacija)

MOF Ministry of Finance of Serbia (Ministarstvo finansija Srbije)

NAMA National Appropriate Mitigation Plan (Nacionalniplan za odgovarajuće olakšice)

NEEAP National Energy Efficiency Action Plan (Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost)

NPV Net Present Value (Neto sadašnja vrednost)

PCG Partial Credit Guarantee (Delimično kreditno jemstvo (DKJ))

PDMU Project Developmentand Management Unit (Jedinica za razvoj i upravljanje projektom (JRUP))

PEHSM Public enterprise for housing services maintenance (Javno preduzeće za stambeneusluge (JPSU))

PFI Public Financing Institution (Državne finansijske institucije (DFI))

PMU Project Management Unit (Jedinica za upravljanje projektom (JUP))

R2E2 Armenia Renewable Energy and Energy Efficiency Fund (R2E2)

Fond Jermenije za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost

RE Renewable Energy (Obnovljiva energija (OE))

RES Renewable Energy Sources (Obnovljivi izvori energije (OIE))

SEEP Serbia Energy Efficiency Project (Projekat energetske efikanosti Srbije (PEES))


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 iv

SME Small and Medium Enterprises (Mala i srednja preduzeća (MSP))

SPB Simple Payback (Jednostavni povraćaj novca (JPN))

TA Technical Assistance (Tehnička podrška (TP))

UBB United Bulgarian Bank (Ujedinjena banka Bugarske)

UK United Kingdom (Ujedinjeno Kraljevstvo)

UN United Nations (Ujedinjene Nacije)

VAT Value Added Tax (Porez na dodatu vrednost (PDV))

WB World Bank (Svetska Banka)


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 v

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................................. 1

1 TRŽIŠNE BARIJERE I TRŽIŠNI POKRETAČI ........................................................................... 3

1.1 OPŠTE DRŽAVNE BARIJERE I POKRETAČI ..................................................................... 3

1.1.1 Opšti pokretači tržišta ..................................................................................................... 4

1.1.2 Opšte barijere tržišta ..................................................................................................... 10

1.2 POKRETAČI I BARIJERE STAMBENOG SEKTORA ....................................................... 14

1.2.1 Pokretači stambenog sektora ........................................................................................ 14

1.2.2 Barijere stambenog sektora .......................................................................................... 14

1.3 POKRETAČI I BARIJERE JAVNOG SEKTORA ............................................................... 20

1.3.1 Pokretači javnog sektora ............................................................................................... 20

1.3.2 Barijere javnog sektora ................................................................................................. 20

1.4 POKRETAČI I BARIJERE POSLOVNOG SEKTORA ........................................................ 23

1.4.1 Pokretači poslovnog sektora ......................................................................................... 23

1.4.2 Barijere poslovnog sektora ........................................................................................... 23

2 MEĐUNARODNA ISKUSTVA U OTKLANJANJU BARIJERA ................................................ 25

2.1 PRIMERI PROGRAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U EVROPI ................................... 25

2.1.1 Programi energetske efikasnosti u Jermeniji ................................................................. 25

2.1.2 Programi Razvojne Banka Nemačke u Nemačkoj ......................................................... 27

2.1.3 Termo-modernizacijski fond u Poljskoj .......................................................................... 29

2.1.4 Napredak energetske efikasnosti u Litvaniji .................................................................. 29

2.1.5 Estonija ......................................................................................................................... 30

2.1.6 Bugarska ...................................................................................................................... 31

2.2 IZVUČENE POUKE ............................................................................................................ 32

2.3 REZIME MEĐUNARODNOG ISKUSTVA U UKLANJANJU BARIJERA ........................... 33

3 OPCIJE SPROVOĐENJA ........................................................................................................ 35

3.1 OPCIJE ZA JAVNI SEKTOR ............................................................................................. 38

3.1.1 Opcija P-1: Javni revolving fond koji se otplaćuje putem Državne finansijske institucije (DFI) .................................................................................................................... 39

3.1.2 Opcija P-2: Fond energetske efikasnosti kao nezavisno telo koje obezbeđuje kredite i druge mehanizme finansiranja ............................................................................. 44

3.1.3 Opcija P-3: Decentralizovani finansijski modela energetske efikasnosti ........................ 47


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 vi

3.2 STAMBENI SEKTOR ......................................................................................................... 50

3.2.1 Opcija R-1: EE finansiranje preko javnog preduzeća za stambene usluge sa otplatom preko računa Infostana .................................................................................. 51

3.2.2 Opcija R-2: Pojedinačna kreditna linija energetske efikasnosti za porodice sa niskim primanjima sa opcijom refundiranja ................................................................... 56

3.3 OPCIJE POSLOVNOG SEKTORA .................................................................................... 59

3.3.1 Opcija C-1: Finansijska olakšica ................................................................................... 60

3.3.2 Opcija C-2: Garancijska olakšica .................................................................................. 61

3.4 DRUGE OPCIJE – NEFINANSIJSKI PODSTICAJI ........................................................... 63

ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................... 64


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 vii

TABELE Tabela 1: Prosečna procena uštede prema tipu zgrade ..................................................................... viii Tabela 2: Procenjena vrednost energetske potrošnje i troškovi u zgradama javnog sektora ................ ix Tabela 3: Potrebna ulaganja po sektoru i ukupno ulaganje ................................................................... x Tabela 4: Tržišne barijere ................................................................................................................... xii Tabela 5: Razmotrene i odbijene mogućnosti sprovođenja ................................................................ xvi Tabela 6: Rezime mogućnosti ........................................................................................................... xvii Tabela 7: Potencijal energetske efikasnosti tržišta u zgradama ........................................................... 1 Tabela 8: Rezime barijera ipokretača ................................................................................................... 3 Tabela 9: Ukupna procenjena ulaganja prema tipu zgrade do 2020. godine ........................................ 5 Tabela 10: Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije

od 1% do 2020.godine ....................................................................................................... 7 Tabela 11: Energetski bilans – 2010 .................................................................................................... 8 Tabela 12: Ukupna procenjena ušteda u javnim ustanovama .............................................................. 9 Tabela 13: Cene grejanja u Beogradu ................................................................................................ 11 Tabela 14: Kreditna sposobnost domaćinstava .................................................................................. 19 Tabela 15: Rezime međunarodnog iskustva u oblasti uklanjanja barijera ........................................... 33 Tabela 16: Uspešna primena različitih programa finansiranja ............................................................ 36 Tabela 17: Revidirane i odbačene opcije sprovođenja ....................................................................... 38 Tabela 18: Odobrene opcije sprovođenja ........................................................................................... 38 Tabela 19: Pregled očekivanih rezultata programakoje predlažemo .................................................. 64

SPISAK SLIKA Slika 1: Razvoj finansijskih mehanizama u Srbiji, od novčane pomoći do poslovnih šema .................. xv Slika 2: Razvoj mehanizama finansiranja, od novčane pomoći do komercijalnih šema ...................... 35 Slika 3: Institucionalni aranžmani ....................................................................................................... 41 Slika 4: Opcija P-1 – Kretanje sredstava ............................................................................................ 43 Slika 5: Opcija P-2 – Institucionalni aranžmani ................................................................................... 45 Slika 6: Opcija P-2 – Kretanje sredstava ............................................................................................ 47 Slika 7: Opcija P-3 – Institucionalni aranžmani ................................................................................... 48 Slika 8: Kretanje sredstava ................................................................................................................ 50 Slika 9: Opcija R-1 – Institucionalni aranžmani .................................................................................. 54 Slika 10: Opcija R-1 – Kretanje sredstava .......................................................................................... 56 Slika 11: Opcija R-2 – Institucionalni aranžmani................................................................................. 58 Slika 12: Opcija R-2 – Kretanje sredstava .......................................................................................... 59


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 viii

REZIME

Potrošnja finalne energije (PFE) u Srbiji dostigla je 8,5 miliona tona ekvivalentne nafte, prema

energetskom bilansu Ministarstva Infrastrukture i Energetike iz 2010. godine. Zgrade (stambene, javne

i poslovni objekti) imaju udeo od 38% pri korišćenju energije i predstavljaju najveći deo PFE u državi.

Takođe je zabeležen stalni rast od 3% na godišnjem nivou, u proteklih pet godina. Ovaj porast

oslikava porast životnog standarda (uključijući povećanu upotrebu kućnih aparata i rashladnih

uređaja).

U Srbiji se procenjuje da fond zgrada dostiže bruto površinu od 235 miliona kvadratnih metara. Većina

zgrada, oko 50%, su jednoporodične kuće kako u gradskim, tako i u seoskim područjima. Takođe se

procenjuje da je oko 90% zgrada skoncentrisano u manjim i većim gradovima. Preovladavajući sektor

je stambeni, obuhvatajući površinu od gotovo 200 miliona metara kvadratnih, prate ga javni,

kancelarijski sektor sa površinom od 27 miliona metara kvadratnih u svim podsektorima, i poslovnii

sektor sa 18 miliona metara kvadratnih.

Tabela 1: Prosečna procena uštede prema tipu zgrade

Zgrade Ukupna površina

[min. m2]

Potencijal uštede energije

[% potrošnja zgrade]

Potencijal uštede energije

[% potrošnje finalne energije]

Potencijal ukupne uštede

[ktoe]

I. Stambene 190,0 39% 10,6% 1.102

II. Javne

Zdravstvo 4 47% 0,5% 43

Obrazovanje 11,25 44% 0,7% 86

Zgrade sa kancelarijama sa javnim funkcijama

12,0 47% 0,8% 114

III. Poslovne 18,0 48% 3,2% 247

Ukupno 235,2 15,8% 1.592

Uopšteno posmatrano, zgrade u Srbiji predstavljaju potencijal za uštedu 16% potrošnje finalne

energije. Predviđena godišnja ušteda za javni sektor bi mogla dostići 123,4 miliona evra, gde bi

52 miliona evra bilo iz zgrada sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija, 43,1 milion iz zgrada za

obrazovanje i 28,3 miliona iz bolnica.

Naš izveštaj o proceni tržišta otkrio je ogromni potencijal za sprovođenje mera energetske efikasnosti

(EE) u zgradama u Srbiji. Postizanje punog potencijala Srbije u celini bi koštalo 8,8 milijardi evra i kao

rezultat, na godišnjem nivou, imalo uštedu troškova investitora i korisnika od oko 1,1 milijadu evra, što

znači da bi ušteda otplatila sve preduzete mere za otprilike osam godina.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 ix

Ostvarujući svoj potpuni potencijal energetske efikasnosti zgrada, Srbija može uštedeti:

› 142.000 metričkih tona uglja;

› 8.224.000 gigadžula toplote;

› 8.180.000 megavat-sati struje;

› 47.000 metričkih tona nafte za grejanje;

› 138,89 miliona kubnih metara prirodnog gasa.

Privreda bi u celini dobila značajne dodatne pogodnosti ovakvom uštedom energije.

Potrošnja energije i troškovi energije u podsektorima

Najveći deo potrošnje energije u zgradama potiče iz stambenog sektora i kreće se do 2.235 kilotona

ekvivalentne nafte (70%), prate ga poslovni objekti sa 579 kilotona ekvivalentne nafte (18%) i zgrade

javnog sektora sa 386 kilotona ekvivalentne nafte (12%).

Procenjeni troškovi upotrebe energije na godišnjem nivou u zgradama javnog sektora dostižu oko

269,4 miliona evra godišnje, dok troškovi za poslovne i stambene sektore dostižu cifru od oko 404

miliona i 1.701 milona evra za pomenute sektore. Troškovi u zgradama sa kancelarijama čine najveći

deo vladinog budžeta, sa ukupnim troškovima od 41%, praćeni sektorima za obrazovanje i zdravstvo

(vidi Tabelu 2).

Tabela 2: Procenjena vrednost energetske potrošnje i troškovi u zgradama javnog sektora

Zgrade Grejanje Struja Ukupno

m2 Miliona evra/

godišnje ktoe/

godišnje Miliona

evra/godišnje ktoe/

godišnje Miliona

evra/godišnje ktoe/

godišnje

Kancelarije 12.000.000 70 100 41 58 110,4 158,2

Bolnice 4.000.000 46 67 14 20 60,2 86,2

Škole 11.250.000 90 129 8 12 98,8 141,6

Ukupno 27.250.000 206 296 63 90 269,4 386,0

Mogućnosti uštede energije

Zgrade pružaju priliku za značajnu uštedu energije. Grejanje čini 61% potrošnje energije u zgradama-

prema tome veći deo potencijala uštede energije povezan je sa termičkom izolacijom i smanjenjem

gubitka toplote. U stambenom sektoru ima preko 55% zgrada starijih od 30 godina (sagrađenih u

periodu izmedju 1960. i 1985. godine), što oslikava relativno visok nivo njihove specifične potrošnje

toplote. Trenutni nivo potrošnje toplote u Srbiji se procenjuje na 160 kWh po metru kvadratnom

godišnje, u poređenju sa 70 do 130 kW časova po metru kvadatnom godišnje u Zapadnoj Evropi, što

ukazuje na značajnu priliku za sprovođenje i poboljšavanje energetske efikasnosti.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 x

Procenjena ulaganja

Uzimajući u obzir prosečna ulaganja po kvadratnom metru za svaki tip zgrade, teoretski potencijal za

ulaganje se procenjuje na 8,8 milijardi evra, kao što je naznačeno u tabeli ispod.

Tabela 3: Potrebna ulaganja po sektoru i ukupno ulaganje

Sektor Ukupna površina

min. m2

Prosečno ulaganje

EUR/m2

Ukuno teoretsko

ulaganjeMEUR

Zgrade sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija

27,5 46,8 0,562

Bolnice 3,5 49,2 0,197

Škole 10,0 38,3 0,431

Poslovni sektor 18,0 70,9 1,276

Stambeni sektor 190,0 33,5 6,373

Ukupno 249,0 45,4 8,839

Glavni pokretači tržišta za energetsku efikasnost

Kako bi uspeli da zadrže postojeći potencijal tržišta, bilo koji zakon ili program koji podržava

energetsku efikasnost mora dobro iskoristiti postojeće pokretače tržišta za energetsku efikasnost i

upotrebiti njihovo trenutno dejstvo.

Energetska bezbednost predstavlja pokretača koji u nekoliko poslednjih godina privlači sve veće i

veće interesovanje. Uprkos povećanoj upotrebi lokalnih resursa, oko 40% energije u Srbiji zavisi od

uvoza nafte i gasa (2009). Sprovođenje energetske efikasnosti može doprineti poboljšanju nacionalne

energetske bezbednosti, smanjivanjem uvoza fosilnih goriva. Takođe može ublažiti skorašnje

potražnje za promenu cena uvoza struje i energije, što je Srbija iskusila 2011 godine. Ušteda, kako je

procenjeno evaluacijom tržišta, ukazuje na potencijal od oko 15,8% za konačno umanjenje energije,

što predstavlja umanjenje uvoza od oko 40%. Troškovi sprovođenja energetske efikasnosti, grubom

procenom, predstavljaju polovinu troškova izgradnje novih objekata za snabdevanje energijom, a

energetska efikasnost se može brže sprovesti. Predviđeni manjak kapaciteta dodatne proizvodnje

energije (~2.000 MW do 2025. godine) može biti nadoknađen energetskim resursima koji se

oslobađaju povećanom efikasnošću.

Poboljšanje fiskalnog bilansa je od visokog značaja za vladu Srbije. Energetska efikasnost predstavlja

mogućnost da vlada i javni sektor redukuju troškove budžeta za potrošnju energije, što ukupno iznosi

269,4 miliona evra godišnje. Procenjeno je da javni sektor može uštedeti 123,4 miliona evra godišnje,

ulažući u energetsku efikasnost, što predstavlja isplativu meru, budući da će se troškovi za

poboljšanje vladinih objekata otplatiti uštedom na nacionalnom nivou. Takođe, ukoliko vlada razmotri


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xi

finansijski podsticaj za podršku razvoja tržišta za energetsku efikasnost, ovaj podsticaj može

delimično biti neutralizovan smanjivanjem subvencija za prodaju domaće energije. Globalno

posmatrano, ulaganje u energetsku efikasnost ima pozitivan privredni uticaj, budući da je usmereno ka

razvoju industije koja nudi dobre poslove. Takođe stvara prihode od povećanog oporezivanja

građevinskih radova neophodnih za sprovođenje energetske efikasnosti. Ovo dovodi do situacije u

kojoj se ostvaruje obostrana dobit, jer je nacionalni imperativ za fiskalnu optimizaciju u skladu sa

razvojem tržišta za energetsku efikasnost i njegovim propratnim društvenim i ekološkim

pogodnostima.

Potreba za adaptacijom postojećih zgrada je već jasno izražena u Srbiji. Ukupna stambena površina

svih zgrada u Srbiji iznosi oko 245 miliona kvadratnih metara, od čega 80% čini stambeni sektor.

Stanovi izgrađeni u periodu od 1946. do 1980. godine predstavljaju 55% ukupne količine zgrada kao i

53% stambene površine (oko 96,7 miliona kvadratnih metara) od ukupnog stambenog prostora u

Srbiji. Ove stare zgrade zahtevaju neodložne investicije za obnovu krovova, fasade i elektromašinskih

sistema. Ovo predstavlja priliku za vladu Srbije da omogući da ova obnova bude ostvarena na

energetski efikasan način i da doprinese održivom privrednom razvoju države. Dalje, obnova zgrada

će takođe doprineti ostvarivanju cilja Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost (NEEAP)

o uštedi od 1% energije godišnje u periodu od 9 godina, što se procenjuje na 0,3131 miliona tona

ekvivalentne nafte1 na osnovu konačne potrošnje energije 2008.godine. Ovaj cilj je postavila vlada

Srbije, uzimajući u obzir proces priključenja Evropskoj Uniji. Ovde su opet nacionalne potrebe (za

obnovu zgrada i priključenje Evropskoj Uniji) u skladu sa razvojem energetski efikasne privrede.

Glavne barijere za energetsku efikasnost

Uprkos velikom potencijalu za poboljšanje energetske efikasnosti (EE), ona ipak ne doseže velike

razmere budući da mnoge prepreke za razvoj tržišta i dalje opstaju. U Srbiji su identifikovane četiri

kategorije barijera i sumirane su u tabeli ispod. Neke od njih su opšte prirode, dok se druge

primenljuju na određene sektore. Takođe postoji i variranje u ozbiljnosti ovih barijera u zavisnosti od

podsegmenta datog sektora. Na primer, segment stambenog tržišta sa niskim prihodima imaće više

poteškoća pri obezbeđivanju finansija i manje mogućnosti da ulaže u obnovu zgrada.

Barijere date u tabeli ispod su od najvećeg značaja za Srbiju. Podebljane su one koje se mogu izbeći

uvođenjem finansijskih mehanizama poput ograničenih pomoći, koncesionalne (redukovane) kamatne

stope, delimične ili potpune garancijske šeme, fondova ili kreditnih linija, savremenim postupcima u

finansijskim ustanovama, zahvaljujući preduzeću za pružanje energetskih usluga, itd. Druge barijere

zahtevaju zakonske izmene, prilagođavanje institucionalnog okvira ili postupke podizanja svesti i

sposobnosti radi stvaranja sredine koja neguje razvoj energetski efikasne privrede. Programi

finansiranja takođe mogu biti izrađeni tako da delaju kao vozilo koje odvozi druge barijere sa tržišta.

1 Drugi Međunarodni Skup o Energetskoj Efikasnosti, Dušanbe, Tadžikistan, 2011. godine, Mr. MiroslavSpasojević,

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xii

Tabela 4: Tržišne barijere

Vrsta barijere / Sektor

Opšte Stambene Javne Poslovne

Politika/ Regulatorno telo

>Pogrešna cena grejanja u okrugu i odsustvo merenja >Pogrešne cene struje

>Niska stopa naplate računa za struju

> Regulacioni okvir EE još uvek nije usvojen u celosti >Institucionalni okvir jos nije pogodan za EE

> Struktura strujnih tarifa (noćna) podstiče korišćenje struje za grejanje > Nedostatak određenog zakona za Udruženja kućevlasnika (UK) >Iskrivljeni tarifni sistem grejanja, uključujući nepostojanje obračuna o utrošenoj energiji

>Dugovanja za račune za struju > Pravila određivanja budžeta koja ne dozvoljavaju organizacijama da sačuvaju energetski budžet kako bi platili ulaganja u uštedu energije. >Pravila nabavke otežavaju Preduzeću za pružanje energetskih uslugaučešće na tržištu.

Pružaoci usluga i opreme

>Visoki troškovi transakcije

Visoki troškoviza transakcije malog obima

Krajnji potrošači

>Predrasude potrošača prema korišćenju proizvoda sa očigledno nižim troškovima, bez osvrta na pogodnosti proizvoda na životni ciklus >Nizak prioritet za EE zbog niskih cena struje

> Opiranje potrošača da se zaduže zbog EE projekata

> Nedovoljnaupućenost u EE

>Nedovoljno visok nivo svesti

>Nedostatak sposobnosti za razvijanje tehničkog projekta

>Nedostatak podsticaja za realizaciju investiranja u EE

>Podeljeni podsticaj za zgrade koje se iznajmljuju (vlasnik ne plaća račun za struju)

>EE ima nizak nivo prioriteta zbog niskih cena struje i visokih kamatnih stopa

Finansijski >Ograničena mogućnost u okviru Lokalnih finansijskih institucija (LFI) da identifikuju i procene projekte energetske efikasnosti

>Nemogućnost LFI da strukturišu proizvode EE

2

>Visoki troškovi transakcije

>Veoma visoke kamatne stope >Ograničenakreditna sposobnost domaćinstava

>Previsoki zalog i visoki troškovi hipoteke

>Bankarski sektor za rad sa stanovništvom i sistem za procenurizika isključuju porodice sa malim prihodima

>Ograničena mogućnost ulaganja >Ograničena kreditna sposobnost >Nedostatak garancije

>Veoma visoka kamatna stopa na kredite

>Poteškoće u obezbeđivanju garancija za troškove projekta

>Visoki zahtevi za učešće u kapitalu

2Iako lokalne banke nude preko 36 proizvoda pozajmice označenih kao „ EE krediti“, oni se ni u kom pogledu ne razlikuju od

drugih kredita i ne doprinose otklanjanju bilo koje od EE finansijskih barijera.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xiii

Međunarodna iskustva

Razmotrili smo određeni broj programa. U ovom dokumentu smo odlučili da predstavimo programe iz

regiona ili programe od značaja iz drugih država u Evropi.

Javni sektor

Fond Bugarske za energetsku efikasnost (BEEF)

Ovaj fond predstavlja samostalno javno-privatno partnerstvo osnovano uz novčanu pomoć Globalnog

fonda za životnu sredinu (GEF) i javnih i privatnih donatora. Pored poslovnih i industrijskih zgrada,

ovaj fond prevashodno finansira zgrade javnog sektora (približno 75% njihovog poslovanja). BEEF

neposredno daje zajmove onima koji rade na razvoju projekta kao i kredite za sufinansiranje kredita

komercijalnih banaka. BEEF takođe daje garancije, poput projekta delimičnog kreditnog jemstva ili

kreditnog jemstva celokupnog poslovanja. Na kraju, BEEF omogućuje fleksibilnost po pitanju

korišćenja dostupnih fondova bilo za jemstva bilo za kredite. Projekat fonda je inspirisan GEF

projektom o energetskoj efikasnosti Rumunije kao i Programom za sufinansiranje energetske

efikasnosti Mađarske (HEECP) podržan od strane Međunarodne finansijske korporacije i Globalnog

fonda za životnu sredinu. Ovaj fond je takođe uključivao i sadržaj lekcija opštinskog programa o

energetskoj efikasnosti u Bugarskoj koji je finansirao USAID,, koji je omogućio delimična kreditna

jemsta u korist Ujedinjene Banke Bugarske (UBB) za male opštinske projekte o energetskoj

efikasnosti. Projekat koji je finansirao USAID imao je dva nedostatka: delimično kreditno jemstvo nije

bilo stalne prirode i monopolistički položaj UBB, što je držalo kamatnu stopu i zahteve o garanciji na

relativno visokom nivou.

Od početka do kraja 2012. godine,fond je finansirao projekte energetske efikasnosti u vrednosti od 55

miliona američkih dolara. Od njih, projekti od 39,4 miliona američkih dolara su finansirani putem EE

kredita (54% u javnom sektoru, 25% u korporacijskom i 22% u drugim sektorima) a ostalih 15,6

miliona dolara putem delimičnog kreditnog jemstva i kreditnog jemstva celokupnog poslovanja.

Termo-modernizacijski fond u Poljskoj

Ovaj program je počeo 1998. godine i sproveden je uz pomoć Nacionalne privredne banke u Poljskoj.

On podržava energetski efikasnu obnovu postojećih zgrada u Poljskoj. Obezbeđuje premije za

komercijalne EE kredite vlasnicima zgrada i drugim partnerima, poboljšavajući energetsku efikasnost

u stambenom sektoru i sektorima javnih službi. 2009. godine program je počeo da obezbeđuje i do

20% subvencije za EE investicije.

Između 1998. i 2010.godine program je isplatio sumu od ukupno 220 miliona evra.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xiv

Stambeni sektor

Program obnove zgrada u Estoniji

Program Renoviranja se obnavlja i otpočeo je u junu 2009.godine. Ovaj program je osnovao Evropski

fond za regionalni razvoj (ERDF), uz doprinos od 17 miliona evra, Razvojna banka Saveta Evrope

(CEB), doprinosom od 29 miliona eura; i vlada Estonije, doprinosom od 15 % od ukupnog fonda.

Rukovodilac programa je KredEx.

Progam obezbeđuje niskokamatne kredite Skupštinama stanara preko odabranih komercijalnih

banaka. Novčana pomoć je takođe dostupna za energetske kontrole, procene stručnjaka,

projektovanje i podizanje svesti stanara. Novčana pomoć pokriva do 35% ukupnih troškova projekta.

U periodu između početka programa i njegovog završetka 2011. godine, isplaćeno je 32 miliona eura

za višeporodične zgrade.

Probni program energetske efikasnosti zgrada u Litvaniji

Ovaj program se razvio u periodu između 1996. i 2004. godine. Ukupno više od 730 višeporodičnih

zgrada bilo je obnovljeno koristeći mere energetske efikasnosti, poput zamene prozora i poboljšanja

sistema grejanja. Projekat je sprovela Centralna Agencija za upravljanje projektom (CPMA).Predloženi

su povoljni zajmovi i subvencije za do 30% troškova rehabilitacije projekta ne računajući poreze.

Program je uspešno rezultirao pratećim programom za modernizaciju višeporodičnih zgrada. Podrška

uključuje:

› Novčana pomoć za pripremu tehničke dokumentacije i nadgledanje radova: do 100% troškova

do 2014. godine i 50% nakon 2014. godine;

› Novčanu pomoć za mere energetske efikasnosti: do 20% troškova;

› Do 100% pomoći za porodice sa niskim primanjima. U slučaju da je pomoć manja od 100%,

obezbeđuje se dugoročni kredit uz kamatnu stopu od 3%.

Učesnike čine vlasnici stanova, osiguravajuće društvo za stambene kredite i Agencija za

stambeni i gradski razvoj

Poslovni sektor

Program Mađarske za sufinansiranje energetske efikasnosti (HEECP)

Cilj programa bio je unapređenje poslovnog finansiranja projekata energetske efikasnosti od strane

lokalnih banaka i lizing kompanija. Sredstva za postizanje cilja HEECP bila su:

› Kreditne garancije za delimične rizike

› Pomoć pri izradi projekta i uvođenju novih finansijskih proizvoda od strane partnerskih

finansijskih institucija Međunarodne Finansijske Korporacije koje su redom stvarale kredite za

projekte energetske efikasnosti.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xv

› Savetodavne službe za kapacitet finansijskih institucija, kompanije za pružanje energetskih

usluga i domaćini projekta.

U toku programa podršku je dobilo 683 projekta. Program je prikupio 287 miliona američkih dolara u

investicijama, sa 164 miliona američkih dolara u vidu kredita i 66 miliona američkih dolara u vidu

garancija.

Program podrške i mogućnosti sprovođenja

Kako bi se postigao potpuni potencijal uštede energije na srpskom tržištu, biće potrebno sprovesti

kako podsticajne programe tako i zakonske, institucionalne inicijative i inicijative za podizanje svesti i

kapaciteta usmerenih ka podsticanju razvoja energetski efikasnog tržišta.

Kao što jemeđunarodno tržište pokazalo u periodu od nešto više od 20 poslednjih godina, postoji širok

dijapazon mogućnosti za efikasno uklanjanje tržišnih barijera. Ove mogućnosti se mogu okarakterisati

u rasponu od tradicionalnog pristupa kreditom, koji pomaže iniciranje preobražaja tržišta, do

razvijenijih finansijskih šema koje se, uz razvoj tržišta, oslanjaju na poslovno finansiranje. Slika 1

prikazuje napredovanje finansijskih šema, uz sazrevanje tržišta. Ovaj prikaz može blago varirati u

zavisnosti od toga da li tržište posmatramo sa tačke gledišta državne vlade, lokalnih samouprava ili

privatnih sektora. Finansijske šeme se takođe mogu kombinovati gotovo neograničeni broj puta (na

primer, novčana pomoć energetskog fonda, ili energetski fond sa šemom delimične garancije).

*commercial financing- poslovno finansiranje, public financing- javno finansiranje, Advance commercial Financing through ESCOs- napredno poslovno finansiranje preko Preduzeća za pružanje energetskih usluga,credit or risk guarantees- kreditne garancije ili garancije rizika, dedicated sredit lines- namenske kreditne linije, Energy efficiency funds- Fondovi za energetsku efikasnost, Capital budget(Public Sector)- glavni budžet( Javni Sektor), Grants- Novčane pomoći; Less sustainable- manje održive, More Sustainable- više održive, Public sector- javni sektor, Residential sector- stambeni sektor, Commercial sector- poslovni sektor; Not available- nedostupan,Available- dostupan, Very rare- vrlo retko, limited- ograničeno, in exceptional circumstances- u izuzetnim okolnostima, do not address the EE financing barriers- ne odnosi se na finansijske barijere EE

Slika 1: Razvoj finansijskih mehanizama u Srbiji, od novčane pomoći do poslovnih šema3

3 Izvor: Inspirisano “Analizom potencijala finansijskih mehanizama za sprovođenje Nacionalnog progama za EE javnih

zgrada u Makedoniji 2012-2018”, Svetska Banka 2012.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xvi

Mogućnosti sporvođenja za Srbiju

Uprkos visokom tehničkom potencijalu energetske efikasnosti u sektoru zgrada, ukupni nivo ulaganja

u energetsku efikasnost u Srbiji ostaje nizak i gorepomenute barijere su glavni uzrok tome.

Preporučivanje relevantnih finansijskih programa i programa za podršku energetskoj efikasnosti može

uspešno pokrenuti povećanje ulaganja u energetsku efikasnost i dovesti do pokretanja tržišta. Odabir

određenog programa podrške za dato tržište zavisi od broja faktora: zakonski okvir i politika vlade,

razvijenost tržišta i relevantnih tržišnih akcionara, cene energije, ciljni sektori, itd. U pogledu srpskog

tržišta, neke mogućnosti ne mogu biti uspešno sprovedene, ili bar ne u ovom trenutku (na primer-

velika novčana pomoć, budžetska podrška otplaćena kroz buduće odbitke na računima za struju, itd.).

Analiza opštih i barijera specifičnih za Srbiju, kao i razmatranje prethodno uspešnih međunarodnih

rešenja za slične barijere dovelo nas je do odabira mogućnosti koje se mogu primeniti u Srbiji.

Tabela 5 prikazuje mogućnosti koje smo razmotrilii i odbili kao one koje su u ovom trenutku

neprimenljive.

Tabela 5: Razmotrene i odbijene mogućnosti sprovođenja

Procenjeni mehanizmi finansiranja Razlozi za odbijanje mogućnosti kao neprimenljive za Srbiju

Finansiranje Preduzeća za pružanje energetskih usluga

-Indrustija Preduzeća za pružanje energetskih usluga nema iskustva

-Zakonodavni okvir ne promoviše Sertifikat energetskog učinka u javnom sektoru

-Preduzeća za pružanje energetskih usluga su finansijski veoma slaba.

Finansiranje javnog sektora iz glavnog budžeta

- Ograničena dostupnost javnih fondova

Subvencionisane kamatne stope kredita - Veoma ograničena dostupnost fondova za novčanu pomoć

- Neodrživost

Finansiranje državnim garancijama kao sredstvom za izbegavanje rizika

- Neodrživost

- Netržišni pristup (raspodela rizika nije odgovarajuća)

Novčana pomoć za pripremu projekta - Velika ograničenost fondova za novčanu pomoć

Verujemo da opcije navedene dole najbolje odgovaraju tržišnoj situaciji, uzimajući u obzir ne samo

postojeće barijere na tržištu, već i postojeće tržišne ciljeve, zakonski okvir i vladine prioritete.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xvii

Tabela 6: Rezime mogućnosti

Mogućnost Ciljevi Razmatrane barijere Izvor finansiranja

Javni sektor

J-1: Javni fond koji se stalno obnavlja za potrebe plaćanja dospelih dugova isplaćen kroz javnu finansijsku instituciju (JFI)

> Omogućiti javnom sektoru da uzima budžetske zajmove

>Povećati finansijske sposobnosti javnih sektora

› Zasnivanje računa o utrošenoj energiji na površini umesto na merenju

› Opštinski kreditni kapacitet

› Strukturisanjejavnog budžeta

› Velike kamatne stope za kredite komercijalnih banaka

>Vlada Srbije

>Državne institucije za finansiranje

> Međunarodna finansijska Institucija

J-2: Fond za EE kao samostalno lice koje obezbeđuje kredite i druge mehanizme finansiranja

>Omogućiti javnom sektoru da uzima budžetske kredite

> Povećati finansijske sposobnosti javnih sektora

>Podrška kljentima koji rade na razvoju projekta

>Investitori iz javnih I privatnih sektora

> Međunarodne i Lokalne finansijske institucije

J-3: Finansijski model decentralizovane energetske efikasnosti

>Sprovesti nacionalniprogram EE koji je usmeren na opštinski nivo, istovremeno koristeći modele sa višestrukom upotrebom zasnovane na lokalnim prioritetima i realnim situacijama.

>U zavisnosti od korišćenja određenog modela, mogu se razmatrati različite barijere javnog sektora.

>Vlada Srbije

>Međunarodne iLokalne finansijske institucije

>Opštine

>Investitori iz privatnih sektora

Stambeni Sektor

S1: Finansiranje energetske efikasnosti zasnovano na Javnom preduzeću za stambene usluge uz povraćaj novca uz račun

>Energetski efikasno adaptacija fasada stambenih zgrada priključenih na gradsku mrežu daljinskog grejanja

>Obračunavanje utrošene energije po kvadratnom metru

>Nedovoljan kapacitet domaćinstava ( zalog) za dobijanje finansija za energetski efikasnu obnovu zgrada

>Nedovoljno interesovanje Udruženja kućevlasnika za energetski efikasnu izgradnju >Nedostatak mogućnosti Udruženja kućevlasnika da pruže garancije za finansiranje

>Visoke kamatnestope koje zaračunavaju komercijalne banke

>Udruženi fondovi Međunarodnih iLokalnih finansijskih institucija


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 xviii

Mogućnost Ciljevi Razmatrane barijere Izvor finansiranja

S2: EE kreditna linija za rad sa stanovništvom sa promenljivom garantnom olakšicom za porodice sa niskim primanjima

>Unapređenje energetske efikasnosti za porodice sa niskim primanjima

>Bankarski sistemi za procenu rizika odbijaju porodice sa niskim primanjima

> Finansiranje dugova od strane Lokalnih finansijskih institucija

>Finansiranje zajmova obezbeđuje Vlada Srbije

Poslovni sektor

P-1:Finansijske olakšice

>Obezbediti dugoročno finansiranje energetske efikasnosti uz pogodne kamatne stope

>Finansijska podrška komercijalne banke

>Učiniti zajmove za energetsku efikasnost ekonomski izvodljivim

>Visokokamatne stope

>Relativno kratki rokovi za plaćanje kredita, u poređenju sa vremenom povraćaja novca od projekta

>Predviđeni rizik projekata energetske efikasnosti od strane lokalnih banaka

> Udruženi fondovi Međunarodnih iLokalnih finansijskih institucija isplaćeni namenskim kreditnimlinijama lokalnih banaka

P-2: Garancijske olakšice

> Finansijska podrška komercijalne banke

>Visoke kamatne stope (zbog predviđenog visokog rizika projekta)

>Visoki zahtevi o kapitalu

>Visoki zahtevi o garanciji.

>Lokalne finansijske institucije


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 1

UVOD

Ovaj izveštaj zasniva se na Izveštaju o proceni tržišta, koji je Econoler nezavisno sastavio.

U Izveštaju o proceni tržišta utvrđeno je da na tržištu postoji značajni potencijal uštede energije

(Tabela 7) koji se može iskoristiti u namenskim programima podrške.

Tabela 7: Potencijal energetske efikasnosti tržišta u zgradama

Potencijal uštede

energije u zgradama

Ukupna površina

[Mm2]

Potencijal uštede

(kilotona ekvivalentn

e nafte) (ktoe)

Potencijal uštede

(% potrošnja zgrada)

Potencijal uštede

(% konačna potrošnja energije)

Prosečnavrednost jednostavnog

povraćaja novca [godine]

Prosečna ulaganja

[EUR/m2]

Ukupno potrebna ulaganja [EUR M]

Stambeni sektor

190 888 39% 10,6% 8,5 33,5 6.373

Zdravstvo 4 40 47% 0,5% 6,6 49,2 197

Obrazovanje 11,25 62 44% 0,7% 7,2 38,3 431

Zgrade sa kancelarijama za vršenje javnih funkcija

12 69 47% 0,8% 7,0 46,8 562

Poslovni sektor

18 273 48% 3,2% 7,4 70,9 1.276

Ukupno 235,2 1.332 15,8% 8.839

Svrha ovog izveštaja jeste pristup u tri koraka:

› Davanje kratkog pregleda glavnih tržišnih barijera koje sprečavaju ili usporavaju proces

sprovođenja energetske efikasnosti u zgradama i definisanje glavnih faktora (osim

zakonodavnih) koji rukovode ili imaju potencijal da rukovode razvojem tržišta za energetsku

efikasnost.

› Identifikovanje i predstavljanje značajnih međunarodnih iskustava u otklanjanju barijera,

povezanih sa postojećim barijerama u Srbiji.

› Preporučivanje određenog broja programa podrške izrađenih u skladu sa srpskim tržištem.

U svakom od ovih postupaka pratićemo određeni standardizovani pristup. U odeljku za barijere i

pokretače, istražićemo za svaku od barijera sledeće:

› Prirodu barijere

› Uzrok barijere

› Tržišnu grupu na koju utiče

› Trajanje barijere

› Izuzetke barijere


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 2

Ovo će nam osigurati ustrojeni pristup identifikaciji barijera kao i to da se rezultati mogu koristiti za

poboljšanje programa preporučenih za rešavanje svake od barijera.

Za svaki od preporučenih programa pratićemo slični standardizovani postupak razmatrajući isti opseg

stavki u toku programa:

› Barijere koje se razmatraju

› Cilj na tržištu koji se koristi za pružanje podrške programu

› Ciljno tržište

› Mogućnost izvođenja i ponavljanja programa

› Mehanizam izvođenja

› Finansijska šema

› Rezervni delovi koji se mogu dodati

Budući da su različite tržišne barijere, ciljevi i programi međusobno povezani, biće slučajeva gde će se

jedan program odnositi na više od jedne barijere i/ili će se nekoliko programa odnositi na jednu istu

barijeru. Ovo će odabir učiniti mnogo lakšim za one koji se bave donošenjem odluka, budući da pri

odabiru ciljne barijere mogu odlučiti da primene jedan program umesto nekog drugog sa sličnim

učinkom.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 3

1 TRŽIŠNE BARIJERE I TRŽIŠNI POKRETAČI

U delu koji sledi, Econoler je definisao određeni broj postojećih barijera na tržištu. Neke predstavljaju

opšte tržišne barijere, dok je specifičnost nekih drugih barijera određena sektorom. Svaka od njih ima

drugačiji uticaj na tržište i zahteva prilagođeni pristup programima podrške kako bi bila ublažena.

Valjana procena barijera od suštinskog je značaja za sastavljanje odgovarajućih programa i

mogućnosti za uspešno pristupanje istim.

Econoler će takođe proceniti opšte pokretače tržišta kao i sektorski uposebljene pokretače. Ovo su

faktori koji imaju potencijala da pokrenu tržište podržavajući investiranje u energetsku efikasnost. U

većini uspešnih programa podrške energetskoj efikasnosti, pokretači tržišta se koriste kao stožer

ubrzanja primene programa.

1.1 OPŠTE DRŽAVNE BARIJERE I POKRETAČI

Tabela 8: Rezime barijera ipokretača

Vrsta Pokretači tržišta Barijere tržišta

Opšte >Zakon o energetskoj efikasnosti

>Postizanje cilja Nacionalnog akcionog plana o energetskoj efikasnosti o uštedi energije od 9%

>Pristupanje EU

>Energetska bezbednost

>Cene energije

>Vršenje pritiska na smanjivanje troškova vlade

>Nedostatak institucionalne sposobnosti Vlade Srbije

> Prioritet energetske efikasnosti na dnevnom redu vlade

>Loša cena grejanja u okrugu i odsustvo merenja

Javni sektor

>Velike potrebe za adaptacijom >Budžetiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da zadrže svoje budžete nekoliko godina nakon projekta energetske efikasnosti

>Slabo interesovanje javnosti za sporvođenje projekata energetske efikasnosti

>Javni sektori mogu obezbediti samo ograničeni zalog

>Nedostatak namenskog finansiranja

>Visoka cena sprovođenja malih projekata energetske efikasnosti

>Nedostatak tehničkog kapaciteta

> Nedostatak odgovornosti za štednju energije


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 4

Vrsta Pokretači tržišta Barijere tržišta

Stambeni sektor

>Potreba za adaptacijom postojećih zgrada

>Nepostojanje posebnog zakona o Skupštinama stanara

> Predrasude potrošača prema korišćenju proizvoda sa očigledno nižim troškovima, bez osvrta na pogodnosti proizvoda na životni ciklus

>Opiranje Udruženja kućevlasnika da donesu odluke o renoviranju

>Visoke takse, troškovi i kamatne stope banaka.

>Problemi sa kreditnom sposobnošću domaćinstva

>Uobičajene kreditne procedure lokalnih finasijskih institucija

Poslovni sektor

>Težnja ka konkurentnosti

>Potreba za obnovom

>Podeljeni podsticaj za iznajmljene zgrade- stanodavac je odgovoran za poslove adaptacije ali stanari plaćaju račun za struju

> EE ne privlači interesovanje poslovnog sektora

>Visoke kamatne stope i zahtevi za zalog smanjuju interesovanje za kredite

1.1.1 OPŠTI POKRETAČI TRŽIŠTA

Zakon o energetskoj efikasnosti

Zakon o energetskoj efikasnosti koji će uskoro biti usvojen predstavljaće jakog pokretača tržišta od

2013. godine. Glavni cilj zakona jeste da obezbedi okvir za odgovorno i efikasno korišćenje energije.

Takođe se očekuje da doprinese poboljšanju energetske bezbednosti, obezbeđujući bolje uslove za

život i povećavajući konkurentnost privrede.

Zakon određuje broj minimalnih standarda i zahteva o energetskoj efikasnosti, ali i podsticaja, od kojih

se očekuje da stvore veliku potražnju za uslugama energetske efikasnosti. Ovi standardi i zahtevi

uključuju:

› Obeležavanje proizvoda koji imaju veze sa energijom;

› Minimalne zahteve za energetsku efikasnost za proizvodnju, prenos i distibuciju struje, ulja za

loženje i prirodnog gasa;

› Podsticaj za racionalnu i efikasnu upotrebu energije;

› Kazne za neracionalno i neefikasno korišćenje energije;

› Okvir za razvoj Preduzeća za pružanje usluga energetkse efikasnosti, itd.

Ovaj zakon utiče na veliki broj deoničara na tržištu. Od njih će se zahtevati da imenuju energetske

rukovodioce,da razviju i sprovedu programe za racionalnu upotrebu energije, da se pridržavaju

standarda za energetsku efikasnost, da uvedu sisteme za upravljanje energijom, da uvedu obračune o

utrošenoj energiji, energetske pasoše za zgrade itd.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 5

Kako bi se ispunili brojni zahtevi o energetskoj efikasnosti predviđeni zakonom, sačinjen je sledeći

nacrt sistema podsticaja:

› Delimično oslobađanje od PDV-a za energetski efikasnu opremu, materijale, kućne aparate i

tehniku;

› Delimično oslobađanje od poreza na prihod za ulaganje koje se odnosi na energetsku

efikasnost, itd.

Postizanje cilja Nacionalnog akcionog plana o energetskoj efikasnosti (NEEAP)o uštedi

energije od 9%

Vlada Srbije je u svom Nacionalnom akcionom planu za energetsku efikasnost odredila cilj za

postizanje uštede energije od jednog procenta godišnje do 2018. godine, što bi trebalo da rezultira

prikupljenom uštedom od 9%. Ovo je jak pokretač tržišta, budući da se od značajnih godišnjih

ulaganja očekuje da postignu zacrtani cilj.

Tabela 9: Ukupna procenjena ulaganja prema tipu zgrade do 2020. godine

Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije od 9% do 2020.godine

Godina 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Potrebna ulaganja [EUR x 106] Ukupno

Stambeni sektor 66,5 93,0 119,6 146,2 172,8 199,4 199,4 199,4 1.196

Zdravstvo 2,0 2,8 3,6 4,4 5,1 5,9 5,9 5,9 36

Obrazovni sektor 3,6 5,0 6,4 7,8 9,2 10,7 10,7 10,7 64

Javne funkcije 3,9 5,4 7,0 8,5 10,1 11,7 11,7 11,7 70

Poslovni sektor 15,0 21,0 27,0 32,9 38,9 44,9 44,9 44,9 270

Ukupno [EUR x 106] 90,8 127,2 163,5 199,9 236,2 272,5 272,5 272,5 1.635


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 6

NEEAPodređuje broj dobrovoljnih i obaveznih mera za energetsku efikasnost poput:

› Zamenu korišćenja struje za grejanje prirodnim gasom, priključivanje Sistemu gradskog

centralnog grejanja ili korišćenje obnovljivih izvora energije (dobrovoljno)

› Zamena običnih sijalica energetski-efikasnim sijalicama (dobrovoljno);

› Zamena prozora u malim i srednjim preduzećima i/ili termalna izolacija za slobodnostojećekuće.

(dobrovoljno)

› Usvajanje novih standarda za određivanje temperature za grejne instalacije (zakonski/

obavezno)

› Primena novih tarifnih sistema za toplotnu energiju (zakonski/ obavezno)

› Energetska sertifikacija novih zgrada i onih na kojima je izvršena velika obnova (obavezna

informacija)

› Uvođenje sistema za upravljanje energijom u javnim i poslovnim zgradama (obavezno);

› Proveravanje energetske efikasnosti i sertifikovanje postojećih zgrada (obavezno);

› Uvođenje Fonda za energetsku efikasnost;

› Uvođenje kreditnih linija za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost za domaćinstva,

javne i poslovne zgrade.

Pristupanje Evropskoj Uniji

Vlada Srbije očekuje da će se Srbija pridružiti EU 2014. godine. Pristupanje EU zahteva nekoliko

usklađivanja (na primer usklađivanje propisa, tarifa). Cilj je smanjenje jačine energije u zgradama od

jednog procenta godišnje.

Pristupanje Srbije Evropskoj Uniji nameće određene ciljeve državi, koji jedan za drugim otvaraju tržište

za energetsku efikasnost. Srbija ima godišnji cilj o smanjenju potrošnje energije u zgradama za jedan

procenat, i samo to stvara tržišni potencijal od oko 1,2 milijarde evra u stambenom sektoru, 270

miliona evra u poslovnim zgradama i 170 miliona evra u sektoru sa kancelarijama za javne funkcije.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 7

Tabela 10: Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije od 1% do 2020.godine

Procenjena godišnja ulaganja potrebnaza postizanje smanjenja jačine energije od 1% svake godine do 2020.godine

Godina 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Stopa implementacije u procentima u odnosu na cilj

50% 70% 90% 110% 130% 150% 150% 150% Ukupno Ukupno

Potrebna ulaganja (M€) Ulaganje (M€) (Mm2)

Stambeni sektor 66,5 93,0 119,6 146,2 172,8 199,4 199,4 199,4 1.196 35,7

Zdravstvo 2,0 2,8 3,6 4,4 5,1 5,9 5,9 5,9 36 0,7

obrazovanje 3,6 5,0 6,4 7,8 9,2 10,7 10,7 10,7 64 1,7

Javne funkcije 3,9 5,4 7,0 8,5 10,1 11,7 11,7 11,7 70 1,5

Poslovni sektor 15,0 21,0 27,0 32,9 38,9 44,9 44,9 44,9 270 3,8

Ukupno (miliona €) 90,8 127,2 163,5 199,9 236,2 272,5 272,5 272,5 1.635 43,4

Energetska bezbednost

Sa povećanjem uvoza energije u Srbiji, pitanje energetske bezbednosti postaje sve važnije i važnije.

Oko 40% energetskih potreba Srbije zavisi od uvoza nafte i gasa. Primarna proizvodnja energije u

državi se stalno smanjuje proteklih godina, što povećava zavisnost od energije koja se uvozi.

Cifre za 2010. godinu (Tabela 11) jasno ukazuju na to da zemlja zavisi od uvoza uglja, sirove nafte i

gasa. Kupovina izvora energije po tržišnim cenama i subvencionisanje cena domaće energije ne samo

da stvara pritisak na budžet vlade, več takođe dalje izlaže krhkost srpske privrede promenama na

međunarodnom tržištu struje, čineći je zavisnom od susednih država po pitanju snabdevanja strujom.

Dok je 2010. godine država bila neto izvoznik struje, 2011. godine je situacija bila drugačija: Srbija je

morala da uvozi struju iz susednih država.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 8

Tabela 11: Energetski bilans – 2010

Ovo predstavlja potencijalni podsticaj za vladu Srbije (zakonski i inače) da podrži ulaganja u

energetsku efikasnost zgrada kako bi poboljšala energetsku bezbednost države smanjivanjem

potražnje za energijom (struja i grejanje), istovremeno održavajući niskim cene energije u državi za

krajnje korisnike.

Uz rast privrede Srbije povećaće se i ukupna potrošnja energije, što će stvoriti dodatni pritisak na

energetsku bezbednost Srbije. Povećanje kapaciteta proizvodnje energije je definitivno skuplja i manje

održiva mogućnost. Efikasniji i lakse održiv, a jeftiniji način pristupanja problemu jeste sprovođenje

programa velikih razmera o energetskoj efikasnosti.

Potencijalni programi koji stvaraju kapital pomoću ovog pokretača tržišta mogu biti strukturisani tako

da uzimaju u obzir pogodnosti izbegavanja potencijalnog uvoza struje u poređenju sa umerenim

povećanjima cena struje za krajnje korisnike.

Cene energije

U poslednje vreme cene grejanja u opštinama su porasle za 18%, što je izazvano porezima koje je u

skorije vreme razrezala vlada, a koji utiču na cene grejanja u opštinama. Opšta stopa PDV-a u Srbiji je

porasla 1. oktobra 2012. godine sa 18% na 20%. Efekat je postao još složeniji odeđenim akcizama

koje su takođe stupile na snagu 1. oktobra 2012. godine, što je dovelo do povećanja cene od 20% po

kvadratnom metru grejanja.

Težnja ka konkurentnosti

Poslovni sektor privlači inostrana ulaganja. Nove poslovne zgrade grade se prema standardima

efikasnosti višim od onih prema kojima su izgrađene već postojeće. Izdavači poslovnog prostora su

stalno pod pritiskom da ponude pristupačnije cene izdavanja prostora zakupcima. Ovo dovodi do

stvaranja pokretača na tržištu, gde bi izdavači poslovnog prostora u starijim, manje efikasnim i slabije


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 9

održavanim poslovnim zgradama hteli da poboljšaju konkurentnost svojih zgrada na tržištu za

izdavanje kancelarijskog ili poslovnog prostora.

U slučajevima kada vlasnici poslovnih zgrada koriste zgrade za potrebe sopstvenog poslovanja, oni

pokušavaju da zadrže cene opštih i troškova održavanja što je moguće nižim.

Pritisak na smanjenje troškova vlade

Trenutni prioritet Vlade Srbije jeste smanjivanje troškova iste, što dovodi do stvaranja potencijalnog

pokretača za sprovođenje energetske efikasnosti.

Ovaj pokretač ima veliki broj raznih aspekata. Na prvom mestu se na razne načine može postići

održivo smanjenje troškova vlade i sprovođenje energetske efikasnosti u javnom sektoru spada među

jedan od prva tri načina. Na drugom mestu, kako bi došlo do ovoga, programi podrške vlade

energetskoj efikasnosti mogu biti sastavljeni tako da budu budžetski neutralni, a glavni kapital može

biti osnažen pomoću javno-privatnih partnerstva ili Preduzeća za pružanje energetskih usluga. Treće,

vlada je već preduzela korake u ovom pravcu usvajanjem postojećeg zakonodavnog okvira o

energetskoj efikasnosti. Normalno je da bi vlada trebalo da nastavi u ovom istom smeru.

Cena energije u javnom sektoru se procenjuje na 269 miliona evra godišnje, što je ekvivalentno 386

ktoe. Zgrade sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija imaju najveći udeo u vladinom utrošku

energije sa 41% ukupnih troškova (110,4 miliona evra), prati ih obrazovanje (98,8 miliona evra) i

zdravstvo (60,2 miliona evra).

Ukupna ušteda na godišnjem nivou u javnim ustanovama se procenjuje na osnovu potencijala uštede i

procenjenih troškova energije. Očekivana godišnja ušteda može dostići i do 123,4 miliona evra, kao

što je naznačeno ispod.

Tabela 12: Ukupna procenjena ušteda u javnim ustanovama

Tip zgrade Procenjena ušteda

milion evra /godišnje

Javne ustanove 52,0

Bolnice 28,3

Škole 43,1

Ukupno 123,4

Porast broja projekata energetske efikasnosti će imati uticaj na izgradnju i stvoriće tržište gde će nova

preduzeća nuditi specijalizovane usluge u uštedi energije u svakom od sektora. Tržište će rukovoditi

novim mehanizmima finansiranja projekata energetske efikasnosti, što će dovesti do stvaranja novih

mogućnosti za sprovođenje vanbilansnih projekata i obnovu infrastrukture samo iz stvorene

ušteđevine.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 10

1.1.2 Opšte barijere tržišta

Institucionalna sposobnost Vlade Srbije

Ova barijera se odnosi na institucionalnu sposobnost. Zatvaranje jedine agencije u državi posvećene

pružanju podrške energetskoj efikasnosti se može tumačiti kao loš znak na tržištu. Ministarstvo je

spremno da preuzme funkcije prethodno dodeljene agenciji za energetsku efikasnost, što dovodi do

stvaranja barijere o institucionalnoj sposobnosti. Opasnost u ovoj situaciji je dvostruke prirode:

› Ministarstvo možda neće u potpunosti preuzeti kapacitet ljudskih resursa prethodne agencije za

energetsku efikasnost, ukoliko zaposleni u toj agenciji odluče da nastave svoje karijere u

privatnom sektoru, što možda može imati značajan uticaj na programe podrške ili

zakonodavstvo.

› Vreme trajanja ove promene je po svoj prilici neizvesno, jer Ministarstvo neće valjano obavljati

upravljačke funkcije prethodne agencije za energetsku efikasnost, što će umanjiti efikasnost

postojećeg zakona o energetskoj efikasnosti koji deoničarima na tržištu nameće određene

obaveze.

Vlada mora da pokaže liderski potencijal u oblasti energetske efikasnosti, međutim možda neće imati

dovoljno institucionalne sposobnosti za to. Takvu sposobnost je potrebno steći što pre i trebalo bi da

obuhvata sva ministarstva od značaja kao i regionalne i lokalne vlasti.

Slaba institucionalna sposobnost u oblasti energetske efikasnosti obeshrabruje deoničare na tržištu od

pridržavanja bilo kojih mera energetske efikasnosti i ponašanja u skladu sa postojećim zakonom. Oni

smatraju da im vlada ne pruža podršku za ovo pitanje od značaja.

Energetska efikasnost na dnevom redu vlade

Činjenica da se energetska efikasnost bori da zauzme značajnu poziciju na dnevnom redu vlade

predstavlja barijeru koja štetno utiče na tržište na svim nivoima. Primer jeste činjenica da je vladi bilo

potrebno sedam godina za usvajanje zakona o racionalnoj upotrebi energije. Međutim, vidimo da se u

poslednjih nekoliko godina situacija menja na bolje.

Energetska efikasnost ne može biti rešena samo jednim zakonom, budući da je to koncept upravljanja

koji zahteva udružene snage u privredi. Višebrojne studije ukazuju da energetska efikasnost

predstavlja najkraći put ka održivom razvoju zemlje. Sprovođenjem energetske efikasnosti vrši se

osvrt i na veliki broj drugih pitanja poput:

› Zavisnost od uvoza energije

› Konkurentnost privrede

› Životni standard i kvalitet života

› Potreba za usklađivanjem privrednog razvoja sa velikim ulaganjima u objekte nove energetske

generacije


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 11

Kako bi imala vidljiv uticaj na tržište, potrebno je da Vlada Srbije stvori okolinu pogodnu za energetsku

efikasnost marljivim sprovođenjem zakona i pomoću zakonodavnog okvira, što će ukazati na učešće

vlade u rešavanju ovog pitanja i dati jasne smernice tržištu.

Gledano s pozitivne strane, postoji zvanična posvećenost nove vlade završavanju zakona do kraja

godine. Ukoliko do toga dođe, to će biti pozitivan znak koji mora biti ispraćen dodeljivanjem dovoljnih

resursa za sprovođenje zakona. Postoji novoosnovana industrija za proveru energetske efikasnosti

koja nudi svoje usluge građevinskom sektoru, što u sprezi sa razvojem energetskog pasoša zgrade

predstavlja pozitivan korak koji ukazuje na sve veću pažnju koju vlada posvećuje energetskoj

efikasnosti.

Pogrešne cene grejanja u okruzima i odsustvo merenja

Opštinske toplane se nalaze pod upravom lokalne vlasti te se odluke o cenama grejanja donose na

lokalnom nivou. Beograd i Novi Sad imaju najveće cene u Srbiji, dok druge toplane naplaćuju oko 15

do 30 procenata manje. Od 2012./2013. godine cena grejanja preko toplane u Beogradu će porasti za

18%. Odluku o povećanju cena će možda prihvatiti i druge toplane u Srbiji.

Cene koje se primenjuju za grejanje iz opštinskih toplana u Beogradu. Četiri vrednosti su date u tabeli

ispod.

Tabela 13: Cene grejanja u Beogradu

Kategorija Prema površini koja se zagreva

(EUR/m2/ (g)

Prema kapacitetuuvedenih

grejnih tela (EUR / kW /g)

Prema mernom uređaju

Za kapacitet uvedenih grejnih tela

EUR / kW/g EUR /m2/g

Utrošena energija (EUR/kWh)

- Stambeni sektor 8,333 19,934 3,135 0,041

- PDV ( 8%) 0,667 1,595 0,251 0,003

Ukupno 9,000 21,528 3,386 0,044

- Drugi potrošači 65,898 19,934 0,051

- PDV( 8%) 5,272 1,595 0,004

Ukupno 71,169 21,528 0,055

Troškove opštinskih usluga određuju gradske skupštine, osnivači javnih komunalnih preduzeća.

Beograd i Novi Sad imaju najveće cene u Srbiji dok su stope naplaćivanja drugih toplana 15 do 30

procenata niže.

Obračunsku tarifu za grejanje i toplu vodu u domaćinstvu određuje status korisnika. Toplotna energija

koja se dostavlja domaćinstvima bez ugrađenih mernih uređaja za toplotu se naplaćuje paušalno

zavisno od veličine stambenog prostora. Domaćinstva sa ugrađenim mernim uređajem za toplotu se


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 12

mogu prijaviti za obračunavanje na osnovu utrošene energije (koje se sastoji od fiksne i varijabilne

takse: fiksna se zasniva na kapacitetu uvedenih grejnih tela a varijabilna zavisi od potrošnje toplote).

Šabački gradski odbor je 16. jula 2010. godine usvojio novi tarifni sistem grejanja (www.toplana-

sabac.com). Prema ovom tarifnom sistemu, potrošači plaćaju na osnovu utrošene energije. Merni

uređaji se ugrađuju u podstanice i potrošači plaćaju za utrošenu energiju prema merenjima u

podstanicama srazmerno veličini svoga doma. Gradski odbor je odredio pet tarifnih grupa: 1.

Stambena; 2. Prostorije lokalne uprave; 3. Prostorije centralne uprave; 4. Poslovni prostor; 5. Sportske

hale. Svaki potrošač plaća fiksnu sumu preko cele godine, plus varijabilnu sumu u zavisnosti od

potrošnje svakog stana tokom grejne sezone. Šabačka toplana je povezana sa 6.700 stanova.

Subotička toplana (www.subotica.com/tag/toplana-subotica) je povezana sa 10.500 stanova. Merni

uređaji su ugrađeni u podstanicama i potrošači plaćaju za utrošenu energiju prema merenjima u

podstanicama srazmerno veličini svoga doma. Međutim, 35% potrošača ima sekundarne merne

uređaje (alokatore).Svaki potrošač plaća fiksnu sumu tokom cele godine, plus varijabilnu sumu u

zavisnosti od potrošnje svakog stana tokom grejne sezone. Varijabilna cena iznosi 4,29 RSD/kWh, a

fiksna cena iznosi 25,9 RSD/m2.

Potrošačko merenje toplote još uvek nije uvedeno u svim toplanama u Srbiji, što otežava sprovođenje

mera energetske efikasnosti. Zbog velike rasprostranjenosti vertikalne mreže toplotnih cevi, pravo

merenje potrošnje energije je zaista teško postići, što je za rezultat imalo posredno rešenje, kao što je

gore navedeno, uz opšte merenje na nivou podstanica i raspodelom prema kvadratnom metru ili

putem alokatora za grejanje. Čak i gde je merenje moguće, potrošači nisu u obavezi da plaćaju

račune zasnovane na potrošnji.

Važno je pomenuti da su takse za priključivanje na toplane i sisteme za distribuciju gasa visoke, stoga

potrošačko stanovništvo u Srbiji daje prednost struji u odnosu na grejanje preko toplane ili na gas.

Prosečna taksa po domaćinstvu za priključivanje na sistem za distribuciju gasa, uključujući rad na

kućnim instalacijama za gas, jeste 1.500 evra. Što se tiče priključivanja na toplanu, ukupni trošak

zasniva se na nominalnoj vrednosti kapaciteta instalacije, razdaljine između zgrade i glavnog

cevovoda i rada na glavnoj grejnoj podstanici. Za slobodnostojeće porodične kuće u Beogradu

prosečna taksa za priključivanje na toplanu je oko 90 evra/m2 dok je za zgrade taksa oko 40 evra/m2.

Ove relativno visoke cene priključka ne ohrabruju kućevlasnike da se priključe na toplanu ili da imaju

svoj kotao; oni nastavljaju da koriste sisteme grejanja na struju kada se cena po MWh može uporediti

sa toplanom.

Gledano iz druge perspektive, postoje drugi problemi koji utiču na ekonomski opstanak toplana u

Srbiji. U javnom sektoru postoji nekoliko opština u čijem se vlasništvu nalaze toplane. Istovremeno,

ove opštine su korisnici usluga tih toplana, budući da je potrebna energija za zagrevanje njihovih

objekata. Nekoliko učesnika na tržištu pominje da je problem naraslih dugovanja opštinskih objekata

stvarao veliko opterećenje toplanama. Ovakva situacija takođe dovodi do stvaranja velike barijere za

sprovođenje energetski efikasnih projekata korišćenjem spoljašnjih izvora finansiranja: opštinske

http://www.toplana-sabac.com/

http://www.toplana-sabac.com/


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 13

zgrade nemaju dovoljno novca u budžetu da plate svoje račune za struju, što ukazuje na to da će im

biti teško da iskoriste umanjenja cena energije kako bi otplatili ulaganja u poboljšanje energetske

efikasnosti svojih zgrada.

Lokalna uprava ne pokazuje dovoljno veliku spremnost na donošenje političkih odluka neophodnih za

prilagođavanje cena grejanja u okrugu, kao i za uvođenje sistema merenja u sve zgrade. Ovo takođe

predstavlja i regulacionu barijeru prouzrokovanu nedostatkom političke volje vlade da razmotri

problem energetske efikasnosti u celini.

Drugi faktori koji doprinose složenosti uticaja ove barijere jesu sledeći:

› Kratkoročna razmišljanja mnogih političara;

› Činjenica da u zgradama javnog sektora centralna vlast na kraju plati neke od budžetskih

nedostataka, ukoliko je račun za struju veći od onoga što lokalni budžet može da pokrije.

› Nedostatak ili nizak nivo polaganja računa javnih ustanova centralnoj vlasti;

› Činjenica da će merenje stvoriti veliki pritisak na stambeni sektor, budući da su stare zgrade

naseljene uglavnom porodicama sa nižim primanjima. Procenjuje se da će se zgrade izgrađene

pre 1960. godine suočiti sa povećanjem cena energije od oko 80%, ukoliko dođe do usvajanja

sistema merenja. S druge strane, u novijim (efikasnijim) zgradama- u kojima uglavnom žive

porodice sa višim primanjima- će doći do smanjenja računa za struju.

Zgrade priključene na lokalnu mrežu grejanja ne plaćaju troškove na osnovu utrošene energije, već

prema površini zgrade (stana). Niske cene struje prouzrokuju negativne uticaje na sprovođenje

projekata energetske efikasnosti, što onemogućuje finansijsku održivost ovakvih projekata. Postaje

gotovo nemoguće učiniti model energetske efikasnosti izvodljivim, dok je širom sveta koncept

energetske efikasnosti zgrada prodavala njegova finansijska izvodljivost. Uz niske cene energije,

glavni privredni pokretač tržišta nestaje.

Zgrade koje nisu priključene na lokalnu mrežu grejanja su izuzete od uticaja ove barijere. Međutim,

one se suočavaju sa drugim barijerama, poput slabe struje ili cene drva.

Nedostatak interesovanja centralne vlasti za prilagođavanje cena struje

Cene struje predstavljaju ključ za sprovođenje mera energetske efikasnosti u zgradama. Dve glavne

energetske komponente u zgradama obično čine grejanje (grejanje preko toplane) i struja. Održavanje

niskih cena struje za krajnje potrošače liči na socijalnu politiku, ali ovakva situacija dovodi tržište za

energetsku efikasnost u bezizlaznu situaciju. Ovakva situacija samo odlaže neizbežno, budući da će u

jednom trenutku u budućnosti dovesti do dramatičnijeg povećanja cena energije. Takođe je bilo i

nagoveštaja o daljem smanjenju cena energije u Srbiji. Iako je regulatorno telo za energiju odbilo ovaj

predlog, izgleda da razgovor na tu temu još uvek nije završen.

Strujne tarife se mogu prilagoditi kako bi se smanjila potrošnja struje za potrebe grejanja i podstakle

strane od značaja na priključenje na gradske toplane, ugradnju mernih uređaja za energiju i ugradnju

spostvenih sistema grejanja.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 14

Niske cene energije predstavljaju uobičajenu političku (zakonodavnu) barijeru za razvoj energetske

efikasnosti u nekim od zemalja u razvoju. Ova barijera ne može da promoviše obnavljanje zgrada i

poboljšanje energetske efikasnosti u postojećim zgradama. Takođe ne promoviše unapređivanje

propisanih normativa za stambene zgrade, što za rezultat ima pogoršanje stanja postojećih zgrada, a

energetska efikasnost postaje sinonim za nužno popravljanje istih. Uzrok postojanja ove barijere jeste

ponovo činjenica da stavka o energetskoj efikasnosti nije često zastupljena na političkom dnevnom

redu.

Ova barijera utiče na zgrade u svim sektorima, bez izuzetaka. Čak i one zgrade koje su priključene na

opštinske toplane ili lokalne sisteme grejanja troše velike količine struje na osvetljenje ili zagrevanje

vode (u letnjim mesecima).

1.2 POKRETAČI I BARIJERE STAMBENOG SEKTORA

1.2.1 Pokretači stambenog sektora

Potreba za adaptacijom zgrada

Glavni pokretač za energetsku efikasnost u stambenom sektoru jeste potreba za adaptacijom zgrada.

Stare zgrade su izgrađene pomoću zastarelih materijala i tehnologije čija je slaba efikasnost tokom

višegodišnjeg korišćenja još više opala. Značajni deo stambenih zgrada zahteva hitnu adaptaciju. Bilo

kakva vrsta renoviranja ( zidovi, krovovi, prozori, itd.) pomoću novih materijala će bar malo poboljšati

efikasnost zgrada, čak i ukoliko izvođenje radova nije usmereno ka energetskoj efikasnosti. Potreba

za adaptacijom se zasniva na nastojanju da se održi vrednost imovine i da se stanarima poboljša

udobnost stanovanja.

Potreba za adaptacijom stvara potražnju za “finansiranjem adaptacije” koja se lako može pretvoriti u

potražnju za “finansiranje energetske efikasnosti”, ukoliko se od banaka koje obezbeđuju finansije

zahteva postizanje određenog praga efikasnosti.

1.2.2 Barijere stambenog sektora

Zakonske i regulatorne barijere

Nepostojanje posebnog zakona za Skupštine stanara

Ne postoji zakon namenjen Skupštinama stanara. Skupštine stanara se mogu oformiti na isti način na

koji se mogu osnovati i druge neprofitne organizacije.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 15

Samo je potrebno da odluče kakva vrsta organizacije žele da budu. Uobičajeni izbor uključuje:

› O.D. (ortačkodruštvo / ортачкодруштво):vid generalnog partnerstva u kojem sve strane

podjednako dele odgovornosti i obaveze i predstavljaju generalne partnere.

› K.D. (komanditnodruštvo / командитнодруштво):vid “društva sa ograničenom odgovornošću”,

još jedan vid partnerstva u kojem su, opet, sve strane generalni partneri, ali takođe mogu biti i

partneri sa ograničenom ulogom.

Međutim, ovo nije dovoljno, kada se radi o sprovođenju energetske efikasnosti, budući da je potrebno

da Skupština stanara ima značaj i kreditnu sposobnost, kako bi mogla da uzima kredite od banaka za

sprovođenje projekta energetske efikasnosti u zgradama.

Ovo predstavlja regulatornu barijeru. U Srbiji postoje Skupštine stanara i ovaj koncept funkcioniše za

popravke malih razmera novcem koji prikupljaju vlasnici stanova ili novcem skupljenim za potrebe

upravljanja stambenom zgradom. Međutim, kada se radi o poboljšanju energetske efikasnosti zgrada,

ova barijera ima nekoliko različitih aspekata koji utiču na ponašanje kućevlasnika, a u krajnjoj liniji, i na

sprovođenje projekata energetske efikasnosti:

› Sprovođenje projekta energetske efikasnosti za celu zgradu zahteva ulaganja koja retko mogu

biti prikupljena bez podrške u vidu kredita komercijalne banke. Međutim, Skupština stanara ne

predstavlja kreditno sposobnog zajmoprimca iz tri razloga:

- Gotovo je nemoguće dokazati stalni priliv novca u toku nekoliko godina, kao i finansijsku

disciplinu njegovih članova.

- Skupština stanara gotovo da nema sredstva za nametanje svojih odluka vlasnicima stanova

koji se ne slažu sa njihovim odlukama;

- Ukoliko su Skupštine stanara podigle kredit i iz nekog razloga nisu bile u mogućnosti da to

otplate, banci je izuzetno teško da goni pojedinačno vlasnike stanova.

Uzrok ove barijere jeste činjenica da Skupština stanara predstavlja posebnu vrstu udruženja koja

zahtevaju da poseban zakon obezbedi:

› Sredstva za efikasno upravljanje stambenom zgradom i donošenje odluka;

› Sredstva za nametanje odluka Skupštine stanara vlasnicima stanova;

› Sredstva koja će Skupštine stanara učiniti kreditno sposobnim zajmoprimcima na sledeće

načine:

- Dodeljivanjem Skupštini nekog od protoka novca za plaćanje komunanih usluga u zgradi

(udruženo plaćanje grejanja, struje itd.)

- Omogućavanje da Skupština stanara učvrsti naplatu dugovanja svojih članova po principu

brzog administrativnog postupka;

- Omogućiti bankama da direktno izvršuju potražnju od vlasnika domova neplatiša po principu

brzog administrativnog postupka;


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 16

Bez Skupština stanara koja su jasno definisane zakonom i koja imaju jasno regulisani način

poslovanja koji objašnjava potrebe za energetskom efikasnošću, veoma je teško proces uzimanja

kredita za UK učiniti efikasnim. Kao rezultat, banke na Skupštien stanara ne gledaju kao na

potencijalne klijente, a i osnivanje Skupština stanara se retko vrši prema odredbama zakona. Ova

udruženja najčešće svoja poslovanja obavljaju nezvanično.Za adaptaciju ili sprovođenje energetske

efikasnosti kućevlasnici nastoje da pronađu individualna rešenja, kako ne bi stupali u svađe oko

okupljanja i ubeđivanja svojih komšija na pristanak.

Postoje određeni izuzeci u pogledu ovih barijera, ali se uglavnom tiču novijih zgrada, sa manje

stanova, u kojima vlasnici imaju viša primanja. U ovakvim zgradama, adaptacija i ulaganja u

energetsku efikasnost predstavljaju mali deo dohotka domaćinstva, te je mnogo lakše doneti odluku o

sprovođenju energetske efikasnosti. U ovakvim retkim slučajevima, kućevlasnici zajedno donose sve

odluke kao nezvanično Skupština stanara, ali se uzajmljuju individualno. Rezultat je isti, ali ne dolazi

do konflikata u Skupštini stanara, ili do mukotrpnih zahteva upućenih komercijalnoj banci za

finansiranje organizacije koja nije kreditno sposobna a iza koje se nalaze kreditno sposobni pojedinci.

Institucionalne barijere

Potrošači daju prednost jeftinijim proizvodima

Energetska efikasnost ne predstavlja prioritet niti vladi, niti stanovništvu Srbije, a uzrok tome jeste

činjenica o niskim cenama energije. Prilikom kupovine proizvoda, zamene opreme, adaptacije zgrada,

postoji takozvani “jeftini” način rada koji se fokusira na najniže cene proizvoda, bez obraćanja

prevelike pažnje na kvalitet. Ovo je još i izraženije u zgradama, u kojima će se potrošač prilikom

razmatranja zamene kotla ili svetiljki fokusirati samo na cenu proizvoda, a ne na troškove koji bi

nastali u toku radnog veka opreme. Najverovatnije će mnogi potrošači otići na buvlju pijacu, koja sve

brže raste, da tamo kupe svoj kotao. Isto važi i za adaptaciju zgrade, za čije izvođenje se takođe

prioritet daje najjeftinijim mogućim materijalima.

Uzrok barijere jeste složene prirode i uključuje: niskeprihode u domaćinstvima, nedovoljnu upućenost

u pogodnosti energetske efikasnosti, niske cene energije, nepostojanje vladinih mera o energetskoj

efikasnosti, itd.

Opiranje Skupštien stanara donošenju odluka o adaptaciji

To predstavlja institucionalnu barijeru prouzrokovanu činjenicom da Skupštine stanara nisu jasno

definisane organizacije sa sopstvenim skupom prava, obaveza i mehanizama upravljanja. Svaka

odluka o adaptaciji zgrade ili sprovođenju projekta energetske efikasnosti mora da obezbedi najmanje

51% glasova kućevlasnika. Budući da je ovo, pre svega, odluka o ulaganju zasnovana na visini

primanja različitih vlasnika domova, toliki broj glasova je mozda teško prikupiti.

Razgovori u okviru Skupština stanara neizbežno dovode do sukobljavanja različitih načina

razmišljanja vlasnika domova. Čak iako je osigurana većina glasova, mnoge pristalice inovacija nisu

voljne da se raspravljaju sa vlasnicima suprotnog mišljenja, ili da ih primoravaju da se pridržavaju


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 17

odluke Skupštine stanara. Oni će radije hteti da zadrže dobre odnose sa svojim komšijama nego da

insistiraju na sprovođenju odluke o adaptaciji.

Još jedna činjenica jeste da Skupštine stanara često nisu svesne ključnih pogodnosti i dostupnih

rešenja o energetskoj efikasnosti za svoje zgrade. Rezultat svega toga jeste činjenica da Skupštine

stanara ne predstavljaju efikasno sredstvo za adaptaciju.

Opet, mogu postojati izuzeci u zgradama sa višim prosečnim prihodima u domaćinstvu, gde bi

ulaganje predstavljalo manji deo prihoda tog domaćinstva.

Niski troškovi komunalnih usluga

Stambeni troškovi, troškovi za vodu, za odnošenje smeća, kao i troškovi za utrošenu energiju

predstavljaju i do 19,4 procenata ukupnih troškova. Troškovi za utrošenu energiju po domaćinstvu

iznose oko 6% ukupnih troškova i uključuju račune za struju, gas i druga goriva koja se koriste za

kuvanje i grejanje. Troškovi koji se odnose na energiju prijavljuju se kao prosečna vrednost, ali ona

najviše zavisi od izvora grejanja. Najjeftiniji izvori grejanja jesu drvo za ogrev i ugalj, dok su najskuplji

struja i grejanje preko gradskih toplana.

Uzimajući u obzir da je prosečna plata u Srbiji oko 400 evra i da se prosečni prihodi domaćinstva

sastoje iz dve plate, može se pretpostaviti da je prosečni prihod stanovništva oko 800 eura. Troškovi

za utrošenu energiju su 6%, prema tome prosečni mesečni troškovi su oko 50 eura, što na godišnjem

nivou iznosi 600 eura. U poređenju sa troškovima utrošene energije u drugim evropskim zemljama,

koji se kreću od 1.500 do 2.000 evra, ovi troškovi su 2,5 do 3 puta manji.

Finansijske barijere

Visoke kamatne stope i brojni dodatni troškovi naplate i takse banke

Visoke kamatne stope (12%-20%) predstavljaju finansijsku barijeru koja neposredno utiče na internu

stopu povraćaja (ISP) projekta energetske efikasnosti. Niske cene energije usložnjavaju nepovoljni

efekat visoke kamatne stope, koja projekat energetske efikasnosti čini neizvodljivim u okviru

predviđenog vremenskog perioda za otplatu kredita koje nudi većina banaka. Veća i sveobuhvatnija

ulaganja u energetsku efikasnost, koja zahtevaju novčanu pomoć, često daju negativne neto sadašnje

vrednosti (NSV).

Uzroci ove barijere su duboko usađeni u način funkcionisanja bankarskog sistema. Komercijalne

banke skupljaju depozite od klijenata i pozajmljuju novac od finansijskog tržišta kako bi davale kredite

za razna ulaganja, uključujući i energetsku efikasnost.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 18

Troškove novčanih zajmova određuje nekoliko faktora:

› Kamatna stopa koja se plaća na depozite- ovo je kamatna stopa koju banka plaća na depozite.

U zemljama u razvoju, gde ljudi obično imaju manju ušteđevinu, banke moraju da ponude više

kamatne stope na depozite kako bi stvorile podsticaje da ljudi stavljaju svoje ušteđevine u

banke.

› Troškovi novčanih zajmova- ovo je kamatna stopa koju banka plaća na finansijskom tržištu ili

svojim matičnim bankama da bi pozajmila novac.

› Administrativni troškovi- ovo su troškovi poslovanja banke.

› Rizikopremija- trošak za kompenzaciju za projekte sa većim rizikom.

› Premija za nabavku sredstava - ovo je još nejasnija naplata koja je vezana za vrstu zaloga koji

banka naplaćuje kada pozajmljije novac nekome. Centralna banka obično razlikuje četiri vrste

zaloga u odnosu na nivo njihovog rizika. U zavisnosti od vrste rizika zaloga koji banka naplaćuje

prilikom davanja kredita, centralna banka zahteva da komercijalna banka odvoji sa strane

određena sredstva kao “osiguranje rizika” koja se mogu kretati od 0% za kredite obezbeđene

gotovinom ili bankarskim garancijama i 100% za neobezbeđene kredite. Ova sredstva

predstavljaju novac koji banka blokira na svom računu u centralnoj banci, i banka ne zarađuje

nikakvu kamatu za ovaj novac. Kako bi to nadoknadila, banka mora da naplaćuje premiju za

kredit, što se može spojiti sa rizikopremijom, ili može biti tretirano posebno.

› Valutni rizik- u mnogim slučajevima banke u Srbiji pozajmljuju novac u inostranstvu u evrima ali

kredite daju u dinarima. Kako bi osigurali rizik promene deviznog kursa, banke obično

zaračunavaju više kamatne stope na kredite za lokalne valute.

Uzroci ove barijere sastavni su deo načina na koji bankarski sistem funkcioniše, te se ne mogu

rešavati lako i bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema. Umesto toga, dobro razumevanje

uzroka ove barijere može dovesti do osnivanja programa podrške koji svojim finansiranjem smanjuju

troškove finansiranja lokalnih banaka.

Visoke kamatne stope imaju uticaj na celokupni stambeni sektor. Stambeni sektor se obično finansira

pomoću neobezbeđenih potrošačkih kredita ili kreditnim karticama, ali se nekada finansira i pomoću

hipotekarnih kredita. U poređenju sa poslovnim i javnim sektorima, stambeni sektor diktira najvišu

kamatnu stopu.

Problemi kreditne sposobnosti domaćinstava

Ova barijera je usko povezana sa kreditnom sposobnošću i ograničenim kreditnim sposobnostima

potrošača u Srbiji. U stambenom sektoru, glavni vid pozajmljivanja jesu potrošački krediti. Banke

povezuju maksimalnu sumu dugovanja koju lice može da ima direktno sa njihovom mesečnom platom.

Pravilo je da, obično, komercijalne banke mogu pozajmiti samo onoliku sumu novca tako da mesečna

plaćanja za kredite ne premašuju 50% primanja zajmoprimca.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 19

Kreditna sposobnost jeste barijera energetske efikasnosti, budući da su sve potrebe potrošača u trci

za istu granicu zaduživanja (aparati u domaćinstvu, auto lizing, potrošačka roba na kredit, krediti za

energetsku efikasnost, itd.). U tabeli ispod smo pokušali da izračunamo teoretsku kreditnu sposobnost

potrošača u Srbiji za energetsku efikasnost.

Prosečna prijavljena plata jeste 5174 eura i u državi ima 3.029.5505 zaposlenih lica. Oni predstavljaju

potencijalne zajmoprimce. Uopšteno gledano, lokalne banke se staraju da mesečna otplata kredita ne

premašuje 289,50 eura, a pretpostavlja se da je prosečni period otplate kredita pet godina. Rezultati

su prikazani u tabeli ispod.

Tabela 14: Kreditna sposobnost domaćinstava

Podaci Vrednost (EUR) Objašnjenje

Maksimalna visina kredita koji zajmoprimac može da uzme

1.723

Važeće zaduženje stanovništva 812 po glavi stanovnika

Prema podacima iz Udruženja banaka Srbije

Preostalo važeće dugovanje kojem se prosečni potrošač može izložiti

912 po glavi stanovnika

Ukupna vrednost preostale kreditne sposobnosti

2,760 milijarde Izračunata množenjem preostale kreditne sposobnosti po glavi stanovnika brojem zaposlenih individua.

Stanovništvo trenutno pozajmljuje novčana sredstva uglavnom za potrošačku robu, i već je iskoristilo

gotovo polovinu svoje kreditne sposobnosti u te svrhe. Iako je u teoriji još uvek dostupno 2,7 milijarde

evra kreditne sposobnosti za stambene zgrade, pronalaženje stanovnika koji još uvek nisu premašili

granicu svoje kreditne sposobnosti će biti veoma teško. Ovo je naročito teško kada je potrebno

poboljšati energetsku efikasnost zgrade u celosti, a neki od stanara su već pozajmili onoliko koliko su

mogli.

Uobičajeni postupci uzimanja kredita od finansijskih ustanova

Banke koriste već dugi niz godina sisteme za procenu rizika kako bi procenile prijave klijenata za

uzimanje kredita. Zbog velikog broja takvih kredita i njihovih standardizovanih parametara, ovakvi

sistemi su podešeni da obrađuju statističke podatke o visini primanja, neizvršenim obavezama i

drugim pokazateljima. Dok su ovi sistemi pouzdani i uglavnom štite banke od sumnjivih potraživanja,

oni isto ne uzimaju u obzir potrošače sa niskim primanjima koji zapravo predstavljaju grupu potrošača

kojima je najviše potrebno sprovođenje energetske efikasnosti.

4 Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Avgust 2012

5 Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Avgust 2012


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 20

Ova finansijska barijera najviše pogađa potrošače sa niskim primanjima, koji obično ne stiču uslov za

ulazak u sistem za procenu rizika. Činjenica je da siromašniji deo populacije uglavnom živi u

stanovima manje energetske efikasnosti kojima bi potencijalni projekat energetske efikasnosti

poboljšao kvalitet i zapravo unapredio celokupnu finansijsku situaciju domaćinstva smanjenjem računa

za utrošenu energiju.

1.3 POKRETAČI I BARIJERE JAVNOG SEKTORA

1.3.1 Pokretači javnog sektora

Slično stambenom sektoru, javni sektor takođe ima velike potreba za obnovom, ne toliko za obnovom

u pogledu energetske efikasnosti, koliko za obnovom opšte prirode. Mnoge javne ustanove su

oronule, a udobnost u takvim zgradama je izuzetno niska. Potreba za obnovom i adaptacijom zasniva

se na potrebi za poboljšanjem nivoa udobnosti u ovim zgradama. Ovaj pokretač može biti obuhvaćen

programima podrške energetskoj efikasnosti, tako da se postupci obnove u javnom sektoru mogu

poboljšati merama energetske efikasnosti. Iako su cene energije trenutno niske, one se ipak,

najverovatnije, neće održati istim još dosta dugo.

1.3.2 Barijere javnog sektora


Budžetiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da zadrže svoje osnovnebudžete nekoliko

godina nakon projekta energetske efikasnosti

Ovo je regulaciona barijera koja na javni sektor stvara negativan uticaj za završavanje projekata

energetske efikasnosti. Potrebno je dodatno se potruditi kako bi se razvio i sproveo projekat, ali se ne

može videti nikakva pogodnost, osim povećanog nivoa udobnosti u zgradama. U poređenju sa drugim

projektima opštinskih ulaganja, sprovođenje projekata energetske efikasnosti zahteva dodatni trud i

troškove u fazi razvitka projekta.

U samom srcu barijere nalazi se činjenica da su opštinski budžeti razvijeni na bazi troškova, na pr.

opština dobija onoliko novca koliko je neophodno da se pokriju opšti troškovi i planirane investicije za

sledeću godinu. U tom pogledu, deo budžeta za energiju se formira u odnosu na račune za struju

tekuće godine i očekivanu potrošnju energije/cene energije za sledeću godinu. Ako se razvija projekat

energetske efikasnosti, očekuje se da potrošnja energije za sledeću godinu bude smanjena za količinu

očekivane uštede koja predstavlja rezultat projekta. Mehanizam budžetiranja automatski zaračunava

ovo smanjenje umanjujući budžet za energiju za sledeću godinu.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 21

Kao rezultat, u opštinama se javljaju zapravo dva negativna uticaja na razvoj energetske efikasnosti:

› One ne ubiraju pogodnosti od ušteda na projektu kao što dobijaju proporcionalno smanjenje

budžeta za energiju;

› Ukoliko pozajme novac za sprovođenje projekta energetske efikasnosti, u obavezi su da otplate

kredit iz svog preostalog budžeta te stoga moraju da odustanu od drugih investicionih projekata.

Kada bi opštine bile u mogućnosti da godinama zadrže dodeljeni budžet za energiju zasnovan

na osnovnoj utrošenoj energiji, mogle bi da plaćaju EE kredit uštedom od energetske efikasnosti

bez pristupanja opštem budžetu.

Ova barijera utiče na sve delove javnog sektora, naročito na manje opštine u kojima vlada stalna

nestašica fondova, veoma ograničeni lokalni izvori prihoda i veće oslanjanje opštinskih budžeta na

državne subvencije. Ovo je tipična situacija u državama u razvoju i ne odnosi se samo na Srbiju.


Nedovoljno interesovanje javnosti za sprovođenje projekata energetske efikasnosti

Ovo jeste institucionalna barijera. Trenutne cene energije u Srbiji ukazuju na to da se sva pogodnost

energetske efikasnosti uglavnom ograničava na adaptacije (na pr. povećani nivo udobnosti). Ovo jeste

jedan element koji sprečava sprovođenje energetske efikasnosti. Drugi jeste činjenica da je na tržištu

u razvoju kao što je Srbija, novca za javne poslove malo i uglavnom se koristi za ulaganje u dobro

vidljive projekte, ili u one od društvenog značaja. Kao rezultat, energetska efikasnost nije u

mogućnosti da se takmiči sa projektima većeg prioriteta ili sa troškovima. U malim opštinama skoro

čitav budžet je određen za opšte troškove, što znači da je budžet za ulaganje kapitala zapravo mali.

Veliki pokretač ove barijere jeste niska cena energije, međutim u samoj srži barijere jeste opiranje

javnih vlasti da promene status quo i budu proaktivni i inovativni u pogledu rukovođenja svojim

budžetom. Ova barijera utiče na čitav javni sektor i nema nikakvih izuzetaka na koje se ona ne

primenjuje.


Ograničene sposobnosti javnog sektora prilikom obezbeđivanja zaloga

Ovo jeste finansijska barijera koja je uobičajena za javni sektor. Opštinama nije dozvoljeno da kao

zalog nude hipoteku nad nekretninama, budući da predstavljaju javnu imovinu. Umesto toga, mogu

napisati pismo o namerama (vrsta garancije) o korišćenju do 20% svojih troškova od lokalnih poreza

kao zalog za uzimanje kredita. Ovakvo ograničenje značajno ograničava količinu obezbeđenih kredita

koje mogu uzeti. Opštine mogu uzeti i neobezbeđene kredite uz ukupna godišnja plaćanja koja ne

premašuju 30% opštinskog budžeta. Ova barijera ograničava kreditnu sposobnost javnog sektora.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 22

Ova barijera, očigledno, više utiče na manje nego li na veće opštine. Takođe, ima manje uticaja na

opštine sa višim prihodima od lokalnog oporezivanja od onih opština koje se oslanjaju na subvencije

države.

Nedostatak namenskih finansija

Ne postoje namenski fondovi posvećeni energetskoj efikasnosti niti finansijski mehanizmi za projekte

javnog sektora o energetskoj efikasnosti. Ova barijera može biti rešena dodeljivanjem javnih budžeta

za energetsku efikasnost, organizovanjem subvencionisanih programa i programa za novčanu pomoć,

korišćenjem javnih fondova koji se stalno obnavljaju za plaćanje dospelih dugova, sprovođenjem

naknade za Upravljanje ponudom i potražnjom ili “graničnom naplatom”, ili ponudom besplatnih

energetskih kontrola, itd.

Visoki troškovi transakcija malih projekata energetske efikasnosti

Za male projekte visoki troškovi razvoja projekta predstavljaju glavnu barijeru za samo izvršenje

projekta. Visoki troškovi transakcije otežavaju razvitak samo jednog projekta, te je, stoga, grupisanje

javnih projekata energetske efikasnosti jedino rešenje. Troškovi će biti smanjeni stvaranjem

dokumentacije o modelu/šablona za osavremenjivanje projekata, prekvalifikacijom Pružalaca

energetskih usluga (PEU), obezbeđivanjem realizacije projekta i nabavkom proizvoda za energetsku

efikasnost na veliko.

Manjak tehničkog kapaciteta

Ovo takođe predstavlja uobičajenu barijeru u javnom sektoru zbog nedostatka tehničkog kapaciteta za

kontrole, sastavljanje projekata, nabavke, izvršenje i nadgledanje radova. Ova situacija se može rešiti

stvaranjem centralnih agencija za pružanje tehničke podrške za projekte energetske efikasnosti i

imenovanjem energetskih rukovodilaca. Do napretka se može doći razvijanjem edukacionih programa

i programa obuke za rukovodioce objekta/ energetske rukovodioce/ Pružaoce energetskih usluga,

instrumenata za analizu EE, kontrolom ugovora o uštedi energije, smernicama za sklapanje ugovora i

nabavke, prekvalifikovanjem protokola Pružalaca energetskih usluga i protokola za merenje i

verifikaciju (MV).

Nedovoljna odgovornost za uštedu energije

Detaljni podaci o proceni potencijala za uštedu energije, o nastavku projekta energetske efikasnosti, o

odgovornosti za uštedu i izvođenje projekata i programa nisu dostupni. Javni sektor/ agencije mogu

biti odgovorni za izveštavanje/ nadgledanje, kazne za neizvršenja, obeležavanje energetske

efikasnosti zgrade, itd.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 23

1.4 POKRETAČI I BARIJERE POSLOVNOG SEKTORA

1.4.1 Pokretači poslovnog sektora

I u poslovnom sektoru, kao i u drugim sektorima, ima velikih potreba za obnovom i adaptacijom.

Većina poslovnih objekata izgrađena je u periodu između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog

veka, a na mnogima je izvršena tek minimalna obnova. Starim poslovnim objektima je potrebna

adaptacija, i u mnogim slučajevima, energetska efikasnost može predstavljati sastavni deo opšte

rekonstrukcije i adaptacije pomenutih objekata.

1.4.2 Barijere poslovnog sektora


Podeljeni podsticaj za iznajmljene zgrade- stanodavac je odgovoran za poslove adaptacije ali stanari

plaćaju račun za struju

Ova barijera je jako specifična za poslovni sektor. U svim slučajevima kada se poslovni objekat izdaje

zakupcu, vlasnik je u obavezi da vrši obnovu i održavanje svojine, dok zakupci plaćaju sve troškove

komunalija za usluge koje koriste, što dovodi do podeljenosti podsticaja. Zakupac može biti

podstaknut da doprinese poobljšanju efikasnosti zgrade, ali:

› On ili ona nije odgovoran za postupak obnove i adaptacije.

› Ugovori o iznajmljivanju prostora nisu sklopljeni za dovoljno dugi period, kako bi se ulaganje u

EE isplatilo uštedom energije.

› Vlasnici uglavnom nisu voljni da odbiju troškove projekta energetske efikasnosti od troškova za

iznajmljivanje

S druge strane, jedini cilj vlasnika jeste samo osnovno održavanje s ciljem uvećanja svog profita od

imovine.

Kao rezultat, poslovni objekti (naročito stare zgrade) su u lošem stanju i nisu veoma efikasne. Jedini

izuzetak ove barijere jeste kada zakupci plaćaju celokupne troškove iznajmljivanja. Ovakva situacija je

tipičnija za velike poslovne objekte, poput trgovinskih centara. U ovakvim slučajevima, vlasnik želi da

svoj objekat učini efikasnijim, budući da zakupci sigurno neće brinuti o energetskoj efikasnosti.

Međutim, do realizacije ovog cilja ne dolazi zbog niskih cena energije u državi.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 24


EE ne privlači interesovanje poslovnog sektora

Vlasnici poslovnih objekata ne smatraju energetsku efikasnost unosnom, što predstavlja složeniju

vrstu barijere koja se zasniva na nekoliko različitih izvora:

› Niske cene energije

› Nedovoljna upućenost u rešenja energetske efikasnosti

› Činjenica da se fondovi energetske efikasnosti takmiče sa suštinskim poslovnim ulaganjima

Svi ovi izvori umanjuju značaj projekata energetske efikasnosti u poređenju sa suštinskim poslovnim

ulaganjima. Naročito u slučajevima kada pomenuta suštinska ulaganja vlasnika poslovnog objekta

stagniraju, na energetsku efikasnost se nikada ne gleda kao na vid poboljšanja finansijske situacije

kompanije. Kao rezultat toga, realizuju se samo oni projekti energetske efikasnosti prerušeni u

poslove adaptacije.

Jedini izuzetak ovog pravila jeste kada poslovni objekat nije priključen na gradsku grejnu mrežu, već

ima sopstveni lokalni sistem grejanja, pa se cene goriva ne regulišu, već zavise od tržišta.


Visoke kamatne stope i zahtevi o zalogu smanjuju interesovanje za kredite

Visoke kamatne stope predstavljaju opštu prepreku za ulaganja u energetsku efikasnost na tržištu sa

subvencionisanim cenama energije. U ovakvom okruženju vlasnici poslovnih objekata su skloni ka

ulaganju samo u one projekte u kojima povraćaj novca od ulaganja ima finansijskog smisla. Nažalost,

trenutno tržište za davanje pozajmica (u sprezi sa postojećim cenama energije) znatno otežava

pronalaženje mera energetske efikasnosti koje imaju kratke periode povraćaja novca.

Činjenica da banke potražuju 150 do 200 procenata garancije dodatno usložnjava uticaj ove barijere.

Banke takođe traže da zajmoprimci imaju veliki udeo u kapitalu. Ovakvi uslovi su tipični za srpsko

tržište za pozajmice koje svojim poslovanjem značajno umanjuje kreditnu sposobnost poslovnog

sektora.

Ova barijera podjednako utiče na sve učesnike poslovnog sektora na tržištu, bez ikakvog izuzetka.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 25

2 MEĐUNARODNA ISKUSTVA U OTKLANJANJU BARIJERA

U ovom poglavlju se razmatraju međunarodna iskustva koja su se pokazala uspešnim prilikom

osvrtanja na gore navedene barijere u drugim evropskim zemljama.

2.1 PRIMERI PROGRAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U EVROPI

U ovom poglavlju se razmatraju i analiziraju projekti velikih razmera u baltičkim zemljama i zemljama

Centralne Evrope. Prva dva programa, u Nemačkoj i Poljskoj, su najveća po pitanju budžeta i broja

obnovljenih zgrada. U drugom delu su opisani programi u baltičkoj regiji, a za kraj je dato kratko

objašnjenje programa u Mađarskoj i Sloveniji.

Ovi programi se osvrću na finansijske barijere razvijanjem rešenja prilagođenih tržištu države. U

slučaju baltičkih država u kojima je tržište za domačinstva slično onom u Srbiji, fondovi programa

pripadaju evropskim institucijama.

Svaki od ovih programa je posebno objašnjen, budući da sadrže širok dijapazon različitih proračuna i

vidova finansiranja.

2.1.1 Programi energetske efikasnosti u Jermeniji

Globalno partnerstvo Jermenije za pomoć zasnovanoj na učinku (GPOBA)

Ovaj program je usmeren ka poboljšanju pristupa domaćinstava gasu i toplanama u gradskim

višeporodičnim zgradama i javnim školama. Sastojao se od dva dela:

› Rešenja za zasebnegasne peći– Poboljšavanje pristupa gasu i toplanama subvencionisanjem

priključivanja na lokalnu gasovodnu mrežu i/ili uvođenje zasebnih gasnih grejalica.

› Rešenja za lokalne kotlove- Poboljšavanje pristupa toplanama uvođenjem lokalnih kotlova na

gas za grejanje čitavih kompleksa stanova.

Razmatrane barijere

› Udruženja kućevlasnika nisu u potpunosti funkcionalna zbog lošeg zakonskog okvira.

› Neadekvatne regulacije, norme bezbednosti i standardi

› Slaba moć akcionara na tržištu

› Pristup finasijama EE

Rezultati programa

Ovaj program je premašio svoje ciljeve uglavnom zbog visoke upućenosti u stanje na tržištu i

blagovremenog usvajanja značajnih regulativa o gasu.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 26

Program je ispunio svoje ciljeve i uspešno pristupio rešavanju gorepomenutih barijera na sledeće

načine:

› Stvaranjem pogodne sredine za pružanje usluga grejanja razvojem regulativa i standarda od

značaja, kampanjama o informisanju itd. Zabeležena su značajna postignuća u razvoju pravila i

regulativa o bezbednoj upotrebi gasa u domovima, kao i kampanje državnih razmera o

informisanosti o pogodnostima i bezbedonosnim aspektima savremene opreme za grejanje na

gas, što je takođe doprinelo značajnom smanjenju eksplozija, trovanja i požara prouzrokovanih

grejanjem.

› Odredbama o finansiranju energetske efikasnosti preko lokalnih banaka, uključujući i

domaćinstva sa niskim primanjima. Projekat je poboljšao priuštivost savremenih i bezbednih

peći i kotlova podržavanjem uvođenja kredita za grejanje i davanjem novčane pomoći

siromašnima za ugradnju peći i/ ili priključivanje na gasnu mrežu.

› Omogućavanjem priključivanja domaćinstava sa niskim prihodima na mrežu gasnih usluga uz

novčanu pomoć. Novčana pomoć se zasniva na učinkovitosti, na primer, daje se samo kada

dođe do uspostavljanja i verifikacije priključka. Ovaj program je doprineo značajnom porastu u

korišćenju čistih, efikasnih, bezbednih i priuštivih načina grejanja u višeporodičnim stambenim

zgradama i javnim školama. Takođe je doprineo značajnom učešću privatnog sektora u

efikasnom i bezbednom obezbeđivanju grejnih usluga.

› Obnavljanjem sistema grejanja u 120 javnih škola, što je omogućilo eliminisajne neradnih

školskih dana zbog slabog grejanja.

Fond Jermenije za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost (R2E2)

Fond je osnovan 2005. godine sa početnim kapitalom od 8 miliona američkih dolara. Fondom se

upravlja na komercijalnoj osnovi i podrazumeva ulaganja i nadgledanja velikog broja tržišnih akcionara

(vlada, akcionari iz privatnog sektora i akademske ustanove). Fond podržava sprovođenje projekata

novčane pomoći i kredita fokusiranih na razvoj sektora energetske efikasnosti i obnovljive energije u

Jermeniji. Dva proizvoda koje fond nudi su od velikog značaja za srpsko tržište. Fond obezbeđuje:

› Direktne kredite opštinama i javnim ustanovama čiji prihodi ne zavise od državnog budžeta.

› Kredite školama i drugim javnim ustanovama koje nisu zakonski nezavisne, prema Sporazumu o

energetskim uslugama. U ovom slučaju, fond će takođe pružiti sledeće dodatne usluge,bez

naplate uslužnih taksi:

- Preliminarno prikazivanje projekta;

- Nabavku projekta i rad na projektu;

- Nadgledanje izgradnje i usluge komisije;

- Plaćanje izvođaču radova za pružene usluge;

- Nadgledanje projekta.

Visina otplata će odgovarati narasloj uštedi troškova energije, tako da će dugovi i dodatne takse biti

otplaćene samo pomoću ušteđevine.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 27

Sporazumi o energetskim uslugama (ESA) se zasnivaju na unapred određenoj prosečnoj vrednosti

korišćenja energije i utvrđenom obimu projekta. Fond podržava svoje klijente pomoću nabavki,

finasiranja izgradnje, usluge komisija i nadgledanje. ESA obavezuje objekat da plaća osnovne

troškove energije (uz prilagođavanje cena energije, korišćenje itd.) u toku trajanja ugovornog perioda.

Klijent ne sme da podigne kredit ili napravi dugovanje. Uz pomoć plaćanja ESA, fond će platiti

troškove energije u ime objekta i zadržati bilans kako bi pokrio svoje troškove ulaganja i uslužne takse

za period od 10 godina. Kako bi se podržao razvitak Preduzeća za pružanje energetskih usluga u

Jermeniji, fond koristi pojednostavljene ugovore Preduzeća za pružanje energetskih usluga kako bi

prebacio neke rizike izvršenja na private konstruktorske firme/ izvođače radova.

Od decembra 2012. godine, uloženo je više od 500 miliona američkih dolara u projekte energetske

efikasnosti pomoću ova dva proizvoda.

2.1.2 Programi Razvojne Banka Nemačke u Nemačkoj

Programi Razvojne banke Nemačke pokušavaju da uklone probleme kreditne sposobnosti i visokih

kamatnih stopa za domaćinstva, nudeći niskokamatne kredite. Razvojna banka Nemačke je od 1996.

godine razvila nekoliko projekata. Važno je primetiti da, za razliku od Srbije, cene energije u Nemačkoj

nisu subvencionisane, a obračunavanje se zasniva na osnovu stvarne potrošnje. Kao rezultat, glavni

pokretači nemačkih potrošača za sticanje pogodnosti pomoću ovog programa jesu:

› Smanjenje računa za struju

› Povećani nivo udobnosti (u starijim zgradama), a naročito u bivšoj Istočnoj Nemačkoj

Program Razvojne banke Nemačke za smanjenje CO2

Razmatrana barijera : Pristup finansiranju energetske efikasnosti

Prvi pokrenuti program bio je Program Razvojne banke Nemačke za smanjenje CO2. Ovaj program je

predlagao niže kamatne stope za kredite sa početnim grejs periodom i do tri godine za ulaganja u

postojeće i u nove zgrade. Ovaj program je prvo primenjen u Istočnoj Nemačkoj, a nakon toga se

2001. godine proširio na čitavu Nemačku.

Rezultati programa

Program je postigao ogroman uspeh. Između 1996 i 2004 godine, cifra otplaćenih kredita energetske

efikasnosti je dosegla 6 milijardi evra, pri čemu je 66% kredita bilo predviđeno za toplotnu izolaciju, a

20% za energetski efikasne kotlove. Projektovano smanjenje CO2 emisija tokom trajanja programa je

u celosti iznosilo 2,5 miliona tona.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 28

KfW program modernizacije stambenog prostora

Razmatrana barijera : Pristup finansiranje energetske efikasnosti

2003 i 2004 godine, pored programa smanjenja CO2, KfW je pokrenula i program modernizacije

stambenog prostora što je bio dodatak prethodnom programu iz 1990 godine koju je pokrenula

Savezna Nemačka.

Rezultati programa

I ovaj program je bio izuzetno uspešan, pošto je na tržištu već ostvaren pozitivan rast. Za svega dve

godine, program je obezbedio 5,5 milijardi evra u kreditima sa niskom kamatom za 139.000 korisnika.

Ovi krediti su bili predviđeni za period od 10 godina sa kamatnom stopom od 2% ispod primarne

kamatne stope kao najpovoljnije.

KfW CO2 Program rehabilitacije zgrada

Razmatrana barijera: Pristup finansiranje energetske efikasnosti

KfW je 2001 god. razvio program posvećen sveobuhvatnim merama uštede energije u već postojećim

domaćinstvima. Ovaj program nudi kredite sa fiksnom kamatom za potrebe finansiranja i do 100%

troškova ili, od 2007, subvencije od strane države za od 5 do 17,5% ulaganja u zavisnosti od

ostvarenih standarda.

Ciljna grupa ovih programa su bila fizička lica, stambene agencije i kolektivi, agenti za nekretnine,

opštine, lokalna udruženja, distrikti, grupe građana i druge javnopravne organizacije.

Program nudi šest paketa mera u kojima su iskombinovane pojedinačne mere kao što su, na primer u

paketu 0, termička izolacija spoljašnjih zidova, krova i plafona na podrumu i zamena prozora.

Maksimalan iznos kredita zavisi od paketa i obračunava se u evrima po m2.

Maksimalan iznos kredita za domaćinstvo niske potrošnje energije je bio 30.000 evra, a za pasivno

domaćinstvo 50.000 evra. Krediti se odobravaju za onu novu zgradu koja ispunjava standarde

Direktive o uštedi energije ili za već postojeće zgrade koje su izgrađenje pre 1984 god. i koje

ispunjavaju 70% standarda. Ostali paketi su predviđeni i za zgrade izgrađene u periodu od 1984 do

1995 god.

Rezultati programa

U periodu od 2001 do 2005 god. je odobreno 95.000 kredita u vrednosti od 5 milijardi evra, što je

omogućilo modernizaciju preko 300.000 domova. Sredstva u iznosu od 1 milijarde evra su

obezbeđena za period od 2006 do 2009, ali su ona do sredine 2008 gotovo u potpunosti bila

iscrpljena, tako da je obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra. Od početka ovog programa,

628.000 domova je obnovljeno sa ukupnom sumom od 12,05 milijardi evra u zajmovima.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 29

Pored finansijskog uticaja, ovaj program je doprineo i uvođenju i unapređivanju novih standarda

energetske efikasnosti u zgradama u Nemačkoj. Imao je i veliki uticaj u pogledu ukupne uštede

energije i uspešno promovisao koncept „pasivnih domaćinstava“.

2.1.3 Termo-modernizacijski fond u Poljskoj

Ovaj program je započet 1998 kako bi se podržalo sprovođenje obnove već postojećih zgrada u

Poljskoj za potrebe mera energetske efikasnosti. On omogućava premije na komercijalne kredite koji

se dodeljuju vlasnicima zgrada i drugim partnerima koji doprinose unapređivanju energetske

efikasnosti u stambenim i drugim javnim sektorima. Sponzori ovog fonda su Nacionalna privredna

banka, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za infrastrukturu. Fondom upravlja Nacionalna privredna

banka (BGK na poljskom) koja sarađuje sa 15 institucija koje se bave pozajmnljivanjem.

Razmatrana barijera: Pristup finansiranju energetske efikasnosti

Od marta 2009 se na kredit obračunava i subvencija. Investitor dobija 20% umanjenja na kreditni

kapital, što je inače ograničeno na 16% od stvarnih troškova ulaganja. Za subvencije za potrebe

obnove zgrada umanjenje na kredit je takođe 20%, ali je ograničeno na 15% od ukupnog troška

ulaganja.

Rezultati programa

Do sredine 2002 god. Fond Termo-modernizacije nije postigao očekivani uspeh. Razlog za to su bile

komplikovane procedure dobijanja dozvola.

Broj zahteva je značajno porastao od 2003 god. Nakon amandmana na postavljene uslove i nakon

obimnog procesa promocije, kao i usled smanjenja kamatne stope na kredite na 7-8%. Od početka

2010 god. programi su omogućili otplaćivanje oko 220 miliona evra u 15.800 projekata.

2.1.4 Napredak energetske efikasnosti u Litvaniji

Probni program energetski efikasnih zgrada (EEHP)

Litvanija je razvila program modernizacije višeporodičnih stambenih zgrada kroz primenu JESSICA

finansijskog instrumenta. Probni program energetski efikasnih kuća (EEHP) je razvijen između 1996 i

2004 god, a rezultati ovog programa su korišteni da se razvije program koji se trenutno primenjuje

(Program modernizacije višeporodičnih zgrada).

Razmatrana barijera: Pristup finansiranju energetske efikasnosti; Nedovoljni kapaciteti za razvoj

projekta

Tokom trajanja EEHP-a, više od 730 zgrada sa više porodica je obnovljeno u pravcu energetske

efikasnosti kroz zamenu prozora i poboljšanje sistema grejanja. Ovaj projekat je sprovela Centralna

agencija za upravljanje projektom (CPMA). Predloženi su odobravanje kredita sa povoljnim uslovima i

subvencija za do 30% bruto troškova projekta rehabilitacije.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 30

Rezultati programa

Uspeh programa je bio osrednji, ali su izvučene pouke bile integrisane u stambenu strategiju Litvanije,

koja je nastala kao direktan rezultat EEHP-a.

Program modernizacije višeporodičnih zgrada

U septembru 2009 god. je razvijen nov program novčane pomoći od strane države – Program

modernizacije višeporodičnih zgrada.

Razmatrana barijera: Nedovoljni kapaciteti za razvoj projekta; Pristup finansiranju energetske

efikasnosti; Pristup finansiranju energetske efikasnosti porodica sa niskim primanjima

Podrška je uključivala novčanu pomoć za pripremu tehničke dokumentacije i nadgledanje radova u

iznosu i do 100% troškova do 2014 go, i 50% troškova nakon 2014 god; za potrebe uvođenja mera

efikasnosti do 20% troškova; 100% podrške za porodice sa niskim primanjima i dugoročni kredit sa

kamatnom stopom od 3%. U ovaj program su uključeni vlasnici stanova, osiguravajuće kuće za

stambene kredite i Agencija za stambeni i urbani razvoj.

Približno 2/3 budžeta se obezbeđuje kroz Evropske strukturalne fondove (137,5 miliona evra), a

1/3 kroz državni budžet (65 miliona evra).

Rezultati programa

Program je i dalje u toku.

2.1.5 Estonija

Program renoviranja zgrada

Program renoviranja je započeo u junu 2009 god. Ovaj program se finansira iz revolving fondova, što

znači da postoji mogućnost njihovog ponovnog korištenja. Finansiranje obezbeđuje ERDF, koji

doprinosi sa 17 miliona evra; Razvojna Banka Saveta Evrope (CEB), koja doprinosi sa 29 miliona

evra; i država koja doprinosi sa 15%. Ovim fondovima upravlja KredEx.

Razmatrana barijera: Pristup finansiranju energetske efikasnosti; Nedovoljni kapaciteti za razvoj

projekta; Podizanje nivoa svesti

Mere energetske efikasnosti i radovi na sveobuhvatnom renoviranju se podržavaju kroz kredite sa

niskim kamatama. Stambena udruženja traže kredite od izabranih poslovnih banaka, a KredEx

podržava takve kredite.

Novčana pomoć od strane države su obezbeđenje i za energetske revizije, ekspertska mišljenja i

procene, dizajne i podizanje nivoa svesti među stanarima. Ova vrsta pomoći pokriva troškove za i do

35% radova.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 31

Rezultati programa

U periodu između početka programa i kraja 2011 god, 364 ugovora u vrednosti od 32 miliona evra je

potpisano za potrebe zgrada sa više porodica. Program je naišao na neke probleme tokom primene,

koje su se uglavnom odnosile na pripremu dokumentacije i nespremnost krajnjih korisnika da prihvate

kredit.

2.1.6 Bugarska

Fond Bugarske za energetsku efikasnost

Ovaj fond je obrazovan zajedno sa zakonom o energetskoj efikasnosti u Bugarskoj 2005 god. kao

mehanizam finansiranja baziran na tržištu kako bi se podstakao veliki porast ulaganja u energetsku

efikasnost u Bugarskoj i to kroz razvoj samoodrživog mehanizma finansiranja baziranog na tržištu koji

može da obezbedi održiva i i sve veća smanjenja efekta staklene bašte bez oslanjanja na državne

subvencije.

Početni kapital ovog fonda je približno 15 miliona američkih dolara koji obezbeđuje Svetska banka

(GEF), vlade Austrije i Bugarske i privatni donatori. On nudi namenske kreditne linije energetske

efikasnosti, delimične kreditne garancije i garancije portfelja.

Razmatrane barijere

› Pristup finansiranju energetske efikasnosti za državni i privatni sektor;

› Projektovani visoki rizik ulaganja u energetsku efikasnost;

› Visoki troškovi transakcija početnih ulaganja u enregetsku efikasnost

› Nedovoljna industrijska podrška za energetsku efikasnost .

Rezultati programa

Fond je bio prilično uspešan, najvećim delom zahvaljujući svojoj fleksibilnosti kada je reč o

finansijskim proizvodima koje nudi i svojoj specijalizovanoj tehničkoj pomoći u svrhu podrške razvoju

projekata energetske efikasnosti. Ovaj fond je pokazao kako se transformacija tržišta može postići

zahvaljujući jednom takvom namenskom fondu, a da se na lokalne finansijske institucije može

pozitivno uticati kroz namenski EE fond koji može da potvrdi sposobnost i mogućnost finansiranja

energetske efikasnosti.

Ovaj fond je u periodu od 2005 do 2012 god. finansirao projekte energetske efikasnosti u iznosu od

55 miliona američkih dolara i to za sledeće:

› Projekte za obezbeđivanje 39,4 miliona američkih dolara za kredite za potrebe projekata

energetske efikasnosti (143 projekata, od kojih se oko 80% odnosi na zgrade).

› Projekte za obezbeđivanje 4 miliona američkih dolara za delimične kreditne garancije

(3 projekta).

› Projekte za obezbeđivanje 11,6 miliona američkih dolara za garancije portfelja (29 projekata).


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 32

2.2 IZVUČENE POUKE

Ovaj odeljak se odnosi na izvučene pouke kroz programe finansiranja energetske efikasnosti koji su

bili prezentovani u odeljku 2.1 i drugim programima razvijenim u evropskim zemljama.6

› Agencija za sprovođenje i mehanizmi sprovođenja treba da budu na određenom mestu kako bi

se maksimalno povećala brzina primene programa i isplate fondova. Potrebno je određeno

vreme za razvoj novih programa i potpuno nove javne ili kvazi-javne organizacije možda nisu u

mogućnosti da u potpunosti razviju kanale za distribuciju. Ovi programi na najbolji mogući način

moraju da iskoriste industrijsku podršku energetskoj efikasnosti i zadužiti već postojeće učesnike

na tržištu, kao što su poslovne banke, komunalna preduzeća i prodavci opreme.

› Neophodna je dugoročna posvećenost programu, propraćena jasnom strukturom upravljanja,

definisanjem odgovornosti i transparentnim aktivnostima kako bi se osigurao uspeh. Ovi

programi treba da budu međusobno povezani i da se nadograđuju jedan na drugi.

› Monitoring projekta i procedure verifikovanja treba da se prilagode ciljanom tržištu. Elementi kao

što su nivo mera uštede, pristup tehničkoj podršci za klijenta i drugo, treba da se odrede na

osnovu procena isplativosti kako bi se maksimalizovao efekat programa na svaku jedinicu

uloženih fondova.

› Olakšice treba da budu prilagođene tržištu i da jasno ukazuju na kretanje tokom vremena ka

potpuno komercijalnom finansiranju. Vrsta olakšica treba da bude u skladu sa ciljevima

programa (npr. u Srbiji smanjenje poreza ne treba da se koristi u svrhu promovisnja energetske

efikasnosti, jer je porez na imovinu za stambeni sektor nizak ili ne postoji u oblasti zgrada javnog

sektora).

› Svako pojedinačno tržište je jedinstveno i razlikuje se u odnosu na drugo. Primena naprednih

instrumenata naprednih tržišta verevotano ne bi funkcionisala na tržištu u razvoju kao što je

tržište Srbije, jer oni zahtevaju određeni nivo sposobnosti institucija i određeni nivo zrelosti

industrijske podrške energetske efikasnosti i lokalnih banaka.

6 Finansiranje energetske efikasnosti: Obrazovanje veze između finansiranja i primene projekta, JRC Evropske komisije, maj

2010 god


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 33

2.3 REZIME MEĐUNARODNOG ISKUSTVA U UKLANJANJU BARIJERA

Tabela 15: Rezime međunarodnog iskustva u oblasti uklanjanja barijera

Sektor Barijere u Srbiji Uklanjanje barijera Zemlje koje se uzimaju kao primer

Stambeni Neadekvatan zakon za Skupštine stanara

Novi propisi Španija, Baltičke zemlje.

Korisnici preferiraju povoljnije proizvode

Strogi propisi za uklanjanje proizvoda energentske efikasnosti niskog kvaliteta

EU propisi koji se odnose na upotrebu sijalica

Nespremnost Skupština stanara da donese odluku da pokrene proces renoviranja

Novi propisi i podizanje nivoa svesti

EU propisi, pre svega u Baltičkim zemljama i mreži energetskih agencija

Visoke kamatne stope i brojni drugi bankovni troškovi

Nulta ili niska kamatna stopa na kredita za projekte energetske efikasnosti

Fond Termo-modernizacije u Poljskoj i KfW program u Nemačkoj

Problemi kreditne sposobnosti domaćinstava

Krediti sa niskom kamatnom stopom koje podržavaju i/ili sponzorišu javni fondovi: fondovi delimičnih garancija za kredite i fondovi kreditnih rezervi

Fond Temo-modernizacije u Poljskoj, KfW program, Fond Bugarske za EE

Javni Budžetsko planiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da održavaju svoj osnovni budžet nekoliko godina nakon projekta energetske efikasnosti

Novi propisi za opštinsko računovodstvo

Na primer, u Češkoj zakon podržava pravo PPEU-a da naplaćuje sve što je vezano za uštedu energije svojih klijenata. U Mađarskoj, lokalna vlada koja ima ugovor sa PPEU-om može da zamrzne troškove njihove energije u budžetu.

Nizak stepen zainteresovanosti javnih ustanova da primenjuje projekte energetske efikasnosti.

Novi propisi kojima bi se javne institucije obavezale da primenjuju projekte energetske efikasnosti

Primena Evropske direktive energetskog učinka zgarad u Francuskoj i Nemačkoj.

Ograničenja ustanova javnog sektora da obezbede zalog

Razvoj ili saradnja sa finansijskim ustanovama koje su sposobne da predvide rizik

KfW u Nemačkoj, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

Komercijalni Podeljene olakšice za iznajmljenu zgradu – stanodavac je odgovoran za popravke, ali stanari plaćaju račune za struju




Konačni izveštaj

Projet no: 5788 34

Sektor Barijere u Srbiji Uklanjanje barijera Zemlje koje se uzimaju kao primer

Komercijalni sektor ne nalazi energetsku efikasnost atraktivnom



Pozajmljivanje je usled visokih kamatnih stopa i zahteva zaloga neatraktivno

Krediti sa niskim kamatnim stopama koje podržavaju i/ili sponzorišu javni fondovi

Fond Termo-modernizacije u Poljskoj


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 35

3 OPCIJE SPROVOĐENJA

Kako bi se ostvario pun potencijal uštede energije na tržištu Srbije, biće neophodno da se primenjuju

ne samo programi podsticaja, već pravne i institucionalne inicijative i incijative za podizanje svesti i

kapaciteta zgrada sa ciljem da se pokrene energetski efikasno tržište.

Kako što se pokazalo na međnarodnom tržištu u poslednjih 20 godina, postoje velike mogućnosti za

efikasno uklanjanje tržišnih barijera energetske efikasnosti. Ove opcije se kreću od tradicionalnog

davanja novčane pomoći, koja dooprinosi pokretanju transformacija tržišta, do složenih finansijskih

programa koji se oslanjaju na komercijalno finansiranje kako se tržište razvija.

Slika 2 ilustruje postepeni razvoj ovih finansijskih šema kako tržište dostiže zrelost. Ovakva

reprezentacija može da varira u zavisnosti od toga da li na tržište gledamo iz ugla nacionalne vlade,

lokalne samouprave ili nekog privatnog sektora. Ove finansijske šeme je takođe moguće kombinovati

na gotovo neograničen broj načina (npr. novčanu pomoć sa energetskim fondom ili energetski fond sa

programom sa delimičnom garancijom).

*Commercial Financing – komercijalno finansiranje; Public Financing – Javno finansiranje; Advance Commercial Financing through PPEU- Napredno komercijalno finansiranje putem PPEU-a; Credit or Risk Guarantees- Kreditne garanecije ili garancije rizika; dedicated Credit Lines – Namenske kreditne linije; Energy Efficiency Funds – Fondovi energetske efikasnosti; Capital Budget (Public Sector)– Investicioni plan (Javni sektor); Grants – Novčani pokloni; More Sustainable – Više održivo; Less Sustainable – Manje održivo; Public Sector - Javni sektor; Residential Sector – Stambeni sektor; Commercial Sector – Poslovni sector;Not Available – Nije dostupno, Available – Dostupno; Very Rare – Veoma retko; Limited

7 – Ograničeno

Slika 2: Razvoj mehanizama finansiranja, od novčane pomoći do komercijalnih šema8

Različiti pristupi se uspešno primenjuju na različitim tržištima kao što je to ilustrovano u Tabeli 16.

7 Ne odnosi se na barijere energetske efikasnosti

8 Izvor: Inspirisano “Analizom potencijalnih mehanizam finansiranja za implementaciju Nacionalnog EE programa u javnim

zgradama u BJR Makedoniji 2012-2018” Svetska Banka, 2012.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 36

Tabela 16: Uspešna primena različitih programa finansiranja

Mehanizam finansiranja

Zemlja Barijere koje nije bilo moguće ukloniti

Prednosti Mane

Napredno komercijalno finansiranje kroz PPEU

Kina Ušteda energije (1998), Hrvatska, Hrvatska Elektroprivreda (HEP) PPEU EE (2003), Kina Shandong EE (2012), Ukrajina PPEU finansiranje (1998 – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)), Filipini (2009 – Azijska banka za razvoj (ADB))

Nedovoljno visok nivo svesti i tehničkih sposobnosti vlasnika zgrada.

Ograničene sposobnosti u okviru LFI da se identifikuju i procene projekti energetske efikasnosti.

Ubrzavanje izgradnje kapaciteta za integrisanog pružaoca usluga energetske efikasnosti.

Spremni da dozvole bolju analizu rizika projekta energetske efikasnosti.

Neophodna je promena zakona i procedura u javnom sektoru kako bi se omogućio pristup PPEU.

Neophodan je akcionar finansijski sposoban da pokrene PPEU.

Neophodno je vreme da se uspostave snažne PPEU industrije ili nacionalni PPEU.

Kreditne garancije i garancije rizika

Letonija 2001, Kina ušteda energije II (2002), Filipini (2004), Tunis EE program industrijskog sektora (2004), HCEEF, Komercijalizovanje finansiranja energetske efikasnosti (CEEF), Kina Finansiranje energetske efikasnosti putem infostana (CHUEE) (1997, 2002, 2006 – Međunarodna finansijska korporacija (IFC)), Fond Bugarske z a energetsku efikasnost (2005)

Pretpostavljeni rizik projekta od strane bankovnog sektora.

Prevelik zalog.

Spremnost da se olakša pristup finansiranju organizacijama koje ne žele da ulože visok zalog.

Mogu se pokazati kao nedovoljne da se podigne potreba za projektom finansiranja energetske efikasnosti.

Namenske kreditne linije

Indija RE II (1998), Kina EE finansiranje I & II (2006, 2010), Turska privatni sektor RE & EE (2009), Tunis EE (2009), Bugarska EBRD (2005-2012)

Mogu da doprinesu da se smanji trošak transakcije ukoliko se proces pojednostavi.

Ograničene mogućnosti u okviru LFI da se identifikuju i procene EE projekti.

Mogu da doprinesu da se umanje kamatne stope ukoliko se koristi izvor finansiranja po boljoj stopi od onih koje nude srpske banke.

Mogu da obezbede namensko finansiranje energetske efikasnosti.

Zahtevaju početnu finansijsku podršku Međunarodne finansijske instituije (MFI) kako bi se mogle ciljati barijere Finansiranja energetske efikasnosti.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 37

Mehanizam finansiranja

Zemlja Barijere koje nije bilo moguće ukloniti

Prednosti Mane

Fondovi energetske efikasnosti

Program renoviranja Kredex Estonija (2009), Eco Fund Slovenija (2012), Fond Bugarske za energetsku efikasnost (2005), Tamil Nadu Urbani razvoj II u Indiji (1999), Energetska efikasnost u Rumuniji (2002), Energetska efikasnost u Urugvaju (2004), Energetska efikasnost u Jermeniji (2012)

Mogu da pomognu da se smanji trošak transakcije ukoliko se proces pojednostavi.

Očekivani rizik projekta može bolje da se proceni uz pomoć specijalizovanog tima.

Ograničen kapacitet u okviru LFI da se identifikuju i procene projekti energetske efikasnosti.

Može da smanji kamatne stope ako se koristi finansijski izvor sa boljom kamatom od one koju nude srpske banke.

Dozvoljavaju finansiranje projekta koje bi tradicionalni bankarski sektor odbio kao isuviše rizično ili teško za procenu.

Zahteva se identifikacija menadžera fonda sa snažnim finansijskim i tehničkim mogućnostima.

Kapitalni budžet (Javni sektor)

Udružena evropska pomoć za održive investicije u gradovima (JESSICA) u Litvaniji, Ukrajini kroz energetsku efikasnost javnih zgrada Kijeva (1999)

Tradicionalni pristup finansiranja izgradnje od strane vlade.

Lak je za primenu jer se koriste postojeće procedure dodeljivanja kapitalnog budžeta.

Ograničen budžeat. energetska efikasnost nije najviši prioritet pa je potrebna podrška politike.

Novčana pomoć

Nacionalni program štednje energije u Mađarskoj (2002), Fond termo-modernizacije u Poljskoj (1998).

Moguće je umanjiti visoke troškove transakcije.

Napraviti projekat energetske efikasnosti atraktivnijim za vlasnika zgrade.

Smanjenje potrebe za finansiranjem i visokim kamatnim stopama i zalogom koji idu sa tim.

Lako za primenu.

Može da pomogne da pokrene transformaciju tržišta.

Nije održiv pristup.

Zahteva budžet iz vladinog trezora ili novčanu pomoć iz drugih izvora.

Uprkos visokom tehničkom potencijalu energetske efikasnosti u stambenom sektoru, ukupan nivo

investicija u energetsku efikasnost u Srbiji ostaje nizak, a prethodno pomenute barijere su glavni uzrok

toga. Preporuka za odgovarajuće finansiranje i programe podrške za energetsku efikasnost mogu

povećaju investicije u energetsku efikasnost i da proizvedu pozitivnu tržišnu aktivnost. Izbor

odgovarajućeg programa podrške za određeno tržište zavisi od čitavog niza faktora – pravnog okvira i

politike vlade, zrelosti tržišta i odgovarajućih učesnika na tržištu, cena struje, ciljanih sektora itd. U

kontekstu srpskog tržišta, neke opcije isporuke ne mogu uspešno da se primene, ili makar ne mogu u


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 38

ovom trenutku (npr. obimna podrška kroz novčanu pomoć, podrška budžeta, sistem otplate kroz

buduća umanjenja računa za struju itd.)

Analiza generičkih barijera i onih specifičnih za Srbiju i revizija prethodnih uspešnih rešenja u drugim

državama za slične barijere je dovela do niza opcija koje mogu da se primene u Srbiji. Tabela 17

prikazuje opcije koje smo revidirali i odbacili kao neodgovarajuće u ovom trenutku.

Tabela 17: Revidirane i odbačene opcije sprovođenja

Finansijski mehanizmi koji su procenjivani Razlog za odbacivanje opcije kao neprimenjive u Srbiji

PPEU finansiranje - PPEU industriji nedostaje iskustva

- Pravni okvir ne promoviše EPC u javnom sektoru

- PPEU-i su finansijski slabi

Kapitalni budžet za finansiranje javnog sektora - Dostupni samo ograničeni javni fondovi

Krediti sa subvencionisanim kamatnim stopama

- Veoma ograničen pristup finansiranju kroz novčanu pomoć

- Nije održivo

Finansiranje kroz državne garancije kao sredstvo ublažavanja rizika

- Nije održivo

- Ne-tržišni pristup (ne postoji odgovarajuća dodela rizka)

Novčana pomoć za pripremu projekta - Finansiranje putem novčane pomoći je jako ograničeno.

Verujemo kako se opcije navedene ispod najbolje uklapaju u kontekst tržišta, s obzirom ne samo na

postojeće barijere, već i postojeće pokretače na tržištu, pravni okvir i vladine prioritete.

Tabela 18: Odobrene opcije sprovođenja

Ocenjeni mehanizmi finansiranja

P-1: Javni revolving fond koji se otplaćuje kroz Državne finansijske institucije (DFI)

P-2: Fond energetske efikasnosti kao nezavisno telo koje obezbeđuje kredite i druge finansijske mehanizme

P-3: Decentralizovan model finansiranja energetske efikasnosti

R-1: Finansiranje energetske efikasnosti bazirano na JPSU-u sa otplatom preko računa za struju

R-2: Individualne kreditne linije energetskog finansiranja za porodice sa niskim primanjima sa konvertibilnom garancijskom olakšicom

C-1: Finansijske olakšice

C-2: Garancijske olakšice

3.1 OPCIJE ZA JAVNI SEKTOR

Za potrebe javnog sektora su razvijena tri programa, od kojih svaki pojedinačno pristupa finansiranju

energetske efikasnosti javog sektora iz drugog ugla. Iako imaju isti krajnji cilj, ovi programi ipak

pokušavaju da ga ostvare fokusirajući se na različite probleme. Prvi pristup koristi centralizovane


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 39

(kontrolisane od strane vlade) programe otplate javnih fondova pomoću neke od državnih institucija.

Drugi pristup nudi alternativno rešenje i sprovodi se uz pomoć nezavisnog tela koje deluje samo i nudi

jedan fleksibilniji (prilagođen potrebama) pristup kako bi se odgovorilo finansijskim potrebama javnog

sektora. Treći pristup se oslanja na decentralizovan program (na opštinskom nivou), kojim se

primenjuje niz različitih modela pri čemu centralna vlada služi samo kao vodič.

3.1.1 Opcija P-1: Javni revolving fond koji se otplaćuje putem Državne finansijske institucije (DFI)

Ciljevi i rasprostranjenost programa

Cilj ovog fonda je da omogući javnom sektoru da uzima kredite iz budžeta. On obezbeđuje

finansiranje energetski efikasne rekonstrukcije infrastrukture u zgradama (osvetljenje, GVK, grejanje,

hlađenje i topla voda). Ovaj fond proširuje mogućnost finansiranja i na tela javnog sektora. Fond treba

da funkcioniše širom zemlje i da obezbeđuje jednak pristup fnansiranju. Ciljani klijenti se uopšte uzev

mogu podeliti na dve kategorije:

› Zgrade u vlasništvu centralne vlade;

› Zgrade u vlasništvu lokalne vlade (grada i opštine) u koje spadaju i opštinske zgrade uslužnih

delatnosti, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole.

Od projekata se zahteva da ispune ili nadmaše tekuće standarde enrgetske efikasnosti u zgradama.

Cilj fonda je da se prevaziđu neke od većih barijera javnog sektora kao što su:

› Nedovoljno interesovanje javnog sektora da uvede merni sistem daljinskog grejanja – Ovo će

biti podignuto na viši nivo kroz specifične zahteve mehanizma finansiranja da sve zgrade koje

učestvuju u programu treba da podležu merenju i da pristanu da prihvate obračun na osnovu

realne potrošnje. Inkorporiranje ovakvog zahteva u program će ubrzati obračun zasnovan na

merenju za zgrade koje su nadograđene u tom smislu.

› Svest upravnika zgrada i operatera o energetskoj efikasnosti – Program će sadržavati

komponetu za komunikaciju i kapacitet zgrade kao svojevrsnu podršku upravnicima tokom

razvoja i primene projekata energetski-efkasnosne obnove zgrade.

› Visoka komercijalna kamatna stopa - Program će se baviti barijerom tako što će u početku

obezbeđivati samo fondove sa kamatnom stopom ispod realne putem neke državne finansijske

institucije. U budućim fazama programa, privatne lokalne kompanije mogu biti uključene u

pozajmljivanje iz fonda javnog sektora. Na ovaj način će doprinos kroz fondove sa kamatnom

stopom ispod realne biti postepeno smanjen kako bi se prilagodio program pozajmljivanja

komercijalnim uslovima tržišta.

› Ograničenja zaduživanja javnog sektora – Finansiranje putem ovog programa će se odraziti na

kapacitet zaduživanja u telima javnog sektora, jer dolazi direktno od vlade Srbije.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 40

Očekuje se da se fond povećava na osnovu jednog od najznačajnjih pokretača na tržištu – potrebom

za renoviranjem zgrada u javnom sektoru – što se jasno pokazalo Projektom Svestske banke za

energetsku efikasnost u Srbiji (PEES). Smanjenja u upotrebi toplotne enrgije u zgradama će se

odraziti i na smanjenje količine grejanja predviđene iz postojećih ili planiranih toplana ili kotlarnica za

potrebe zgrada koje su priključene na sistem gradskog ili opštinskog grejanja. Smanjenje 1 kW po m2

u grejanju će zahtevati prosečno ulaganje od 274 evra u javne zgrade. Kada se uzme u obzir 80%

efikasnosti u dostavljanju9, ovo će predstavljati smanjenje od 329 evra po kW u okružnim toplanama.

Izbegavanje ovog troška može da se poredi sa troškom povećanja kapaciteta gradske mreže grejanja

koji se kreće od 120 do 200 evra po kW (ovo je samo prosečan trošak jedne kotlarnice). Prema tome,

u zavisnosti od konfiguracije gradske mreže grejanja i geografske distribucije dodatnog grejanja u

budućnosti, jednim delom obnova zgrada za potrebe toplotne energije će najverovatnije eliminisati

značajan deo budućeg povećanja kapaciteta gradskog sistema grejanja.

Institucionalni aranžmani10

Jedinica za upravljanje i razvoj projekta (PDMU) će biti oformljena u jednom od ministarstarstava ili

postojećih vladinih agencija.

Kandidati su Ministarsrstvo građevine i urbanizma i Ministarstvo za regionalni razvoj, državna

administracija i lokalna samouprava. PDMU će biti odgovorna za primenjivanje, upravljanje,

nadgledanje i procenjivanje projekta. Ona će ujedno i da prilagođava program u skladu sa zahtevima

javnog sektora. PDMU će i da:

› Podržava klijente javnog sektora da razvijaju i konkurišu za dobre projekte;

› Procenjuje predloge za projekte koje podnose klijenti javnog sektora;

› Prekvalifikuje izvođače radova, snabdevače i inženjere;

› Obezbedi Tehničko odobrenje parametara projekata energetske efikasnosti;

› Koordinira sa srpskim Ministarstvom finansija (MF) i Državnim finansijskim institucijama (DFI) za

finansijske potrebe programa.

Državna finansijska institucija ili Ministarstvo finansija će biti zadužena za finansijsko upravljanje i

administraciju programa i isplatu klijenata. Nakon što Jedinica za upravljanje i razvoj projekta potvrdi

da projekat ispunjava uslove za finansiranje u okviru programa, državna finansijska institucija ili

Ministarstvo finansija će doneti odluku da li da finansira projekat ili ne. Kako bi se smanjio rizik po

lokalne banke, MF smanjuje otplatu kredita zahvaljujući budžetskim dodelama tela iz javnog sektora

kada se kredit otplati, a MF će direktno plaćati lokalnoj banci (putem aranžmana DFI).

9 Ovaj procenat uključuje gubitke toplotne energije i predstavlja procenu pošto zvanične cifre nisu dostupne. Curenja u

sistemu nisu uključena pošto ona neće biti umanjena reduciranjem potrebe krajnjih korisnika za grejanjem. 10

Ideja za ovu opciju je inspirisana makedonskim modelom poboljšanja opštinskih usluga koji je finansirala Banka za rekonstrukciju i razvoj IBRD (http://www.worldbank.org/projects/P096481/municipal-services-improvement?lang=en)

http://www.worldbank.org/projects/P096481/municipal-services-improvement?lang=en


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 41

Klijenti javnog sektora će imati slobodu da biraju zgrade na koje ciljaju i da ih uklapaju u predloge za

projekte, koji će potom slati PDMU na odobrenje. U fazi implementiranja klijenti javnog sektora kupuju

usluge energetske efikasnosti u skladu sa već postojećim zakonima o nabavkama. Od njih se očekuje

međutim da postignu određeni prag ostvarivanja energetske efikasnosti nakon implementacije

projekta.

Project Development &

Management Unit

Public Financing Institution/

Ministry of Finance

Public Sector

Clients

Project Financing

Approval of ProjectsIFI Financing

Loan

Project Evaluations

Program

Management

*Approval of Projects - Odobravanje projekta ; Public Financing institution/Ministry of Finance – Državna finansisjska institucija/Ministarstvo finansija; Loan – Kredit; IFI Financing - Finansiranje iz Međunarodne finansijske institucije; Project financing – Finansiranje projekta; Project Development & Management Unit – Jedinica za razvoj i upravljanje projektom; Program Management – Upravljanje programom; Project Evaluations – Procene projekta; Public Sector Clients – Klijenti javnog sektora

Slika 3: Institucionalni aranžmani

Odgovornosti

JRUP

JRUP je odgovorna za celokupnu administraciju, upravljanje, monitoring i procenu programa.

Značajno iskustvo koje je dobijeno preko PEES projekta Svetske banke za pripremanje standardne

konkursne dokumentacije koji su u skladu sa nacionalnim zakonom i procedurana za nabavke će biti

prednost koju treba uzeti u obzir tokom razvoja programskih procedura. Jedna od pouka iskustva sa

PEES -om jeste da je ponekad teško dobiti odobrenje za upravljanje objektom od strane lokalne

samouprave za standardnu konkursnu dokumentaciju jer se ponekad plaše da će tako isključiti lokalne

izvođače radova iz predloženih ugovora i tako dovesti do smanjenih privrednih rezultata na nivou

regiona za implementirane projekte. Preporučuje se da se standardne konkursne procedure i

karakteristike opreme koja se navodi u tim dokumentima rasporede unapred kako bi lokalne

kompanije dobile na vremenu da prilagode buduće ponude za izgradnju.

JRUP će biti odgovorna i za podršku na licu mesta klijentima javnog sektora, uključujući i nadgledanje

razvoja projekta, podršku u procesu nabavke za izvođače radova i kapacitet zgrada. JRUP će izdavati

i tehnička odobrenja za projekte, pre nego što DFI/MF revidiraju i odobre projekte.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 42

JRUP neće preuzeti odlučivanje o tome koje zgrade treba predložiti za finansiranje. Naprotiv, ona će

pružati podršku po potrebi. Ona će i da razvija i širi kampanje za diseminaciju informacija i podizanje

svesti u svojim regionima.

DFI/MF

DFI/MF je odgovorno za finansijsko odobravanje predloga projekta (nakon što su dobili tehničko

odobrenje od JRUP da ispunjavaju uslove). DFI/MF će obezbediti finansiranje projekta. Nakon što

fondovi budu otplaćeni, MF će preduzeti korake da smanji budžet tela javnog sektora kroz godišnje

otplaćivanje investicija energetske efikasnosti koje dospevaju. Neće biti kretanja sredstava od klijenata

ka DFI/MF. Ova operacija poravnjavanja MF-a će pojednostaviti finansijski aspekt programa. Klijenti

će biti u mogućnosti da finansiraju energetsku efikasnost u svojim zgradama, a njihovi budući budžeti

će biti umanjeni za godišnju sumu otplate investicije. Međutim, kako će troškovi energije klijenata

takođe biti umanjeni nakon projekta, efektivni fondovi koje će klijenti imati na raspolaganju u okviru

svojih budžeta će ostati isti. Na neki način, projekti će se isplatiti od ušteda.

Potencijal za uključivanje privatnog sektora

JRUP ima samo administrativnu i koordinativnu ulogu u programu. Sve ostale aspekte pokrivaju

učesnici na tržištu iz privatnog sektora. Privatni sektor će biti uključen na više nivoa:

› Razvoj projekta koji uključuje razvoj energetskih revizija, sertifikacije zgrada, projektnog dizajna,

itd. će implementirati kompanije privatnog sektora.

› Implementaciju i dodeljivanje projekta takođe sprovode privatne kompanije. Nekoliko tehničkih

aspekata ovog programa koji se odnose na izolaciju zgrade se dobro uklapaju u postojeće

propise o energetskoj efikasnosti u zgradama i o uslovima, sadržaju i načinu izdavanja

sertifikata o rezultatima energetske efikasnosti za zgrade. Ovi propisi sadrže i specifične zahteve

za superviziju na terenu tokom izgradnje. To podrazumeva da će profesionalci već posedovati

veštine neophodne za analizu, dizajn i implementaciju programa kao što je ovaj.

› Monitoring projekta – kako bi se potvrdilo da ušteda ima kontinuitet, kompanije privatnog sektora

(energetski revizori ili drugi relevantni profesionalci) mogu da vrše monitoring projekta za vreme

trajanja kredita. Na ovaj će način promovisati odgovarajuće protokole održavanja, identifikovati

potencijalne defekte u konstrukciji i osigurati da JRUP-e, MF i DFI dobijaju pouzdane podatke u

vezi sa učinkom programa.

Inovativni aspekt programa je da će isplata izvođačima radova biti u vezi sa rezultatima projekta.

Izvođači radova će dobijati bazičnu isplatu (npr. 60-70% od vrednosti ugovora) za dodeljivanje

postprojektnog testa energetske efikasnosti. Preostalih 30% isplate će dobijati u narednih 1-3 godine u

zavisnosti od razultata projekta koji su implementirali. Podsticaj za izvođače radova da prihvate

ovakav način isplate, a ne neki tradicionalni, je činjenica da se od programa očekuju i značajna

ulaganja u javni sektor.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 43

U prelaznom periodu, ovakav pristup više usmerava izvođače da predlažu specifične mere koje se

biraju na osnovu koristi projekta za vreme njegovog trajanja, a ne na osnovu unapred određenih

troškova, a potom i da prihvataju plan isplate od kojeg se najmanje 50% zasniva na uštedi stvarne

energije.

Raspodela rizika

Finansijski rizik programa je marginalan, jer uključuje samo tela javnog sektora. MF će automatski

smanjiti budžet finansiranih klijenata javnog sektora za iznos godišnje otplate projektne investicije.

Ova umanjenja će i otplatiti kredit koji obezbeđuje DFI.

Kretanje sredstava

Central project

Development &

Management Unit

Public Financing Institution/

Ministry of Finance

Public Sector

Clients

Project FInancing

EE Loan

Technical Assistance Support

IFI

Financial Support

for the operation of the PDMU

*Public Financing Institution / Ministry of Finance - Državna Finansijska institucija / Ministarstvo finansija; EE Loan – EE kredit; IFI – MFI; Financial Support for the operation of the PDMU - Finansisjska podrška za JRUP; Central Project Development & Management Unit - Centralna jedinica za razvoj i upravljanje; Technical Assistance Support – Tehnička podrška; Public Sector Clients – Klijenti javnog sektora; Project Financing – Finansiranje projekta

Slika 4: Opcija P-1 – Kretanje sredstava

Program će biti finansiran putem javnih (možda i privatnih u budućnosti) izvora finansiranja. MFI-ije će

spojiti fondove sa onima od MF i DFI-ija. Ovi fondovi će biti isplaćeni klijentima javnog sektora za

finansiranje projekta, i odobeni od strane JRUP i DFI/MF-a.

Ključni rizik za ovaj program je održivost. U svojoj trenutnoj strukturi se oslanja samo na javne

fondove. Dok ovo za sada služi svrsi (da pokrene tržište energetske efikasnosti u javnom sektoru) u

budućnosti, program treba restrukturirati i komercijalizovati kako bi se što je moguće više otkupile

finansije privatnog sektora.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 44

3.1.2 Opcija P-2: Fond energetske efikasnosti kao nezavisno telo koje obezbeđuje kredite i druge mehanizme finansiranja


Ovaj fond će imati slične ciljeve kao fond koji se nudi putem DFI gore .Jedina rezlika je što bi se ovaj

fond oformio kao samostalno telo, čiji je osnovni cilj održivost poslova. Kada se uspostavi kao

nezavisna organizacija, fond će poslovati kao pravno telo, bez da utiče na finansijsko tržište. Druga

prednost je što će obezbediti fleksibilnije finansiranje proizvoda energetske efikasnosti u odnosu na

opciju P-1 i u poređenju sa poslovnim bankama. U zavisnosti od zahteva i dinamike tržišta, ovaj fond

može da obezbedi kredite energetske efikasnosti sa dužim efektima ili opuštenijim finansijskim

uslovima, delimičnim kreditnim garancijama ili drugim proizvodima koji oponašaju zalog i smanjuju

rizik.

On će biti u mogućnosti i da obezbedi finansije prilagođene kompanijama koje primenjuju Sporazum o

energetskim uslugama (ESA) u javnom sektoru.

U opciji P-1, finansiranje mora da se odvija na standardizovan način, u skladu sa poslovnim modelom

lokalne banke. U opciji P-2 finansiranje ESA-e je jedan inovativan način da se obezbede fondovi

projektata energetske efikasnosti u Srbiji. Ovakvo finansiranje obezbeđuje nekoliko prednosti:

› Funkcioniše sa ograničenim kapacitetima zaduživanja tela javnog sektora. Slično drugim

zemljama u regionu (Makedoniji, Bugarskoj) ESA se tretira kao ugovorna obaveza, a ne kao

dug. Ovim se omogućava tda tela javnog sektora više „pozajmljuju“ i da vraćaju dug koristeći

ostvarenu uštedu, a da pri tom ne opterećuje sopstveni budžet.

› Pomaže da se prikupe sredstva PPEU industrije i one koja je bazirana na rezultatima za

izvođače radova energetske efikasnoti.

Još jedna prednost ovakvog fleksibilnog fonda je ta što može da se prilagodi različitim

administrativnim mogućnostima različitih tela javnih sektora. Fond će obezbediti tehničku podršku

potrebnu telima javnog sektora u zavisnosti od njihove sposobnosti da razvijaju projekte energetske

efikasnosti. Ovo će omogućiti da manje opštine sa ograničenim kapacitetom za razvoj projekta imaju

isti pristup finansiranju kao i klijenti javnog sektora.

Institucionalni aranžmani

Fond će funkcionisati kao samostalna organizacija. Pošto će se fokusirati na finansiranje energetske

efikasnosti u javnom sektoru na strateškom nivou, njime će upravljati vlada Srbije i predstavnici

opština. Svakodnevnim rukovođenjem fonda će se baviti profesionalni upravnik fonda energetske

efikasnosti. Moguće je da se u sve to uključi i MFI-ije (ukoliko obezbede finansijska sredstva) u slučaju

čega će one biti uključene i u monitoring rezultata fonda, ali neće uzimati učešća u njegovom

upravljanju. Pogledaj sliku 5.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 45

*Government of Serbia – Vlada Srbije; Municipalities – Opštine; Participate in Strategic Management – Učestvuju u strateškom upravljanju; IFIs – MFI-ije; Monitoring – Monitoring; Energz Efficieny Fund – Fond energetske efikasnosti; Day to Day management – Upravljanje dan za danom; Fund Manager – Upravnik fonda; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3

Slika 5: Opcija P-2 – Institucionalni aranžmani

Odgovornosti

U ovoj opciji, fond igra odgovarajuću ulogu u svim fazama životnog ciklusa projekta. U fazi razvoja

projekta, fond će podržavati klijente javnog sektora da oblikuju svoje projekte na najbolji mogući

način.U fazi finansiranja, on obezbeđuje instrument finansiranja koji odgovara klijentu. U fazi

implementiranja, on kontroliše kvalitet sprovođenja. Kako bi se to sve postiglo, fond mora da ima na

raspolaganju kapacitete za tehničku i finansijsku procenu projekta u okviru kuće. Kako bi se povećao

stepen sprovođenja projekta, ponekad se tehnička procena prepušta trećem licu van kuće, odnosno

nekom kvalifikovanom ekspertu ili konsalting kompaniji.

Uloga vlade će biti da finansira fond i da obezbeđuje stratešku podršku donošenjem zakona kojim će

se promovisati energetska efikasnost u Srbiji. Vlada će i strateški usmeravati aktivnosti fonda na

različite oblasti prioriteta.

Uloga predstavnika opština u fondu će s jedne strane biti da u opštinama u Srbiji širi informacije o

proizvodima koje fond nudi i da s druge strane obezbedi povratnu informaciju o zahtevima finansiranja

energetske efikasnosti u javnom sektoru i o barijarema sa kojima fond treba da se suoči.

IFIs

Government of Serbia

Energy Efficiency Fund

Monitoring

Municipalities

Participate in Strategic Management

Client 1 Client 3Client 2

Fund ManagerDay to day

management


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 46

Mogučnosti uključivanja privatnog sektora

Za razliku od P-1, opcija P-2 će biti model koji će u potpunosti biti zasnovan na učešću privatnog

sektora. Iako će vlada i javni sektor učestvovati u strateškom upravljanju, svakodnevne opercaije

može da sprovodi tim za upravljanje privatnim fondom kako bi se potvrdilo da su odluke u vezi sa

finansijama i pristup u potpunosti komericijalnog tipa. Pošto će fond biti oformljen kao pravno telo,

privatni sektor može da se podstakne i da otplati fondove koje obezbeđuju MFI-ije i Vlada Republike

Srbije.

Kada je reč o razvoju i impementaciji projekta, privatne kompanije će biti uključene u svakoj fazi, tako

što će klijentima obezbeđivati odgovarajuće usluge energetske efikasnosti, kao što su energetske

revizije, tehnički dizajni projekta i njegova implementacija.

Još jedan način da se podrži razvoj PPEU industrije je da podržava izvođače radova da razvijaju i

sprovode projekte energetske efikasnosti javnog sektora koji se zasnivaju na učinku i da finansira

njihovu implementaciju. Na taj način, fond može da otkupi ugovore od njih nakon što projekti neko

vreme budu davali dobre rezultate.

Raspodela rizika

Fond i njegovi investitori će snositi sve finansijske rizike.

Kretanje sredstava

Fond će biti finansiran sa rambursnim i/ili nerambursnim kapitalom koji potiče od investitora iz javnog

sektora (ali potencijalno i privatnog). Na taj način će biti otkupljen dug MFI-ija. Fondovi će biti

obrazovani u različitim finansijskim mehanizmima i isplaćivani klijentima. Fond će primati sredstva od

klijenata iz javnog sektora uglavnom prema osnovici energetske potrošnje.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 47

*Government of Serbia – Vlada Srbije; Provision of finacing through the government – Obezbeđivanje finansija preko vlade; IFIs – MFI-ije; Provision of direct reimbursible financing – Obezbeđivanje direktnog rambursnog finansiranja; Reimbursible or non reimbursible financing – Rambursno i nerambursno finansiranje; Energy Efficinecy Fund – Fond energetske efikasnosti; Fund Management Fees – Troškovi upravljanja fondom; Fund Manager – Upravnik fonda; EE finnacing and repazment – EE finansiranje I optplata; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3

Slika 6: Opcija P-2 – Kretanje sredstava

Osnovna snaga fonda će zavisiti od pojedinačnog pristupa finansijskim potrebama svakog klijenta.

3.1.3 Opcija P-3: Decentralizovani finansijski modela energetske efikasnosti


Ovaj program će se fokusirati na implementaciju aranžmana na opštinskom nivou i tako može da

uključi niz modela primenjivanja pri čemu centralna vlada služi kao predvodnik (nudi smernice, ali ne

zahteva određeni pristup). Ovi lokalni modeli mogu da uključuju lokalna komunalna preduzeća,

regionalne investicione fondove (npr. Vojvodine), fondove u vlasništvu opština/PPEU-e, opštinske

JUP-e, itd.

Prednost ovoga je jedan nacionalni program sa više modela koji deluju istovremeno u zavisnosti od

lokalnih zahteva i realnog stanja. Slično kao i u drugim programima, korisnici ovog programa će morati

da se prebace na obračun energije zasnovan na potrošnji.

IFIs


Energy Efficiency Fund

Provision of direct reimbursable financing

Reimbursable or non reimbursable financing


EE Financing and repayments

Fund ManagerFund Management

Fees

Provision of financing through the government


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 48


Aranžman može da se obrazuje na više različitih načina, u zavisnosti od potreba opštine i investitora,

kao što su:

› Jedinica u okviru neke od JPSU kompanija

› Samostalni program ulaganja u energetsku efikasnost

› JPP (javno-prvatno partnerstvo) sa PPEU-om na lokalnom nivou

› Jedinica u okviru opštine

U zavisnosti od modela, finansiranje se može obezbediti ili preko ESA modela ili direktno. Otplata

može da bude u okviru računa za struju ili nezavisno od njega.

Program može da se finansira preko značajnog broja ulagača:

› Vlada Srbije

› Opštine (za veće opštine)

› Komunalije

› Javno preduzeće za stambene usluge, itd.

Municipal Level Implementation

Prrogram


Implementation of EE Projects

IFIs IFIsGovernment of

Serbia

Monitoring

Support

Government of Serbia – Vlada Srbije; IFIs – MFI-ije; Monitoring – Monitoring; Supposrt – Podrška; Minicipal level Implementation Program – Program implementacije na opštinskom nivou; Implementation of EE Projects – Implementacija EE projekata; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3

Slika 7: Opcija P-3 – Institucionalni aranžmani


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 49

Odgovornosti

Jedinica za sprovođenje i upravljanje projektom koja će imati sledeće odgovornosti:

› Razvoj projekta: raspisivanje tendera lokalnim kompanijama za razvoj projekta (energetske

revizije i dizajni) i naplaćivanje usluga izabranim izvođačima radova;

› Implementacija projekta : Raspisivanje tendera lokalnim građevinskim firmama sprovođenje

projekta i plaćanje troškova investicija;

› Isplaćivanje projekta: povećavanje računa za struju klijenata koji učestvuju u programu prema

dogovorenom planu otplate i monitoring tehničkih rezultata i otplate projekta.

Finansijska procena klijenata javnog sektora će se odvijati u okviru kuće.

Mogućnosti uključivanja privatnog sektora

Privatni sektor može da izvuče korist od decentralizovanog modela na više načina. Pošto se program

sprovodi na lokalnom nivou kroz različite modele, igrači iz privatnog sektora će moći da uzmu učešća

u različitoj meri.

Privatni sektor može biti uključen kroz:

› Sprovođenje energetskih revizija, razvoj dizajna i razvoj druge tehničke dokumentacije za

projekat;

› Obezbeđivanje tehničke procene projekata koji učestvuju u programu;

› Uključivanje u implementaciju, upravljanje ili monitoring P-3 opcije u nekom od regiona;

› Uključivanje u aktivnosti i upravljanje zgradama u okviru projekta nakon njegove implementacije.

Decentralizovani pristup omogućava vladi Srbije da isprobava različite modele u različitim oblastima i

vidi koji daje najbolje rezultate. Kako bi se razvile mogućnosti prateće industrije energetske efikasnosti

i pripremilo tržište za implementaciju energetske efikasnosti na komercijalnoj bazi, P-3 opcija može da

sprovede različite vidove implementacije energetske efikasnosti zasnovane na učinku tako što će

plaćanje izvođačima radova povezati sa rezultatima koji ostvaruju njihovi projekti. Takvo plaćanje

izvođačima radova može da se zasniva ili na osnovici ili na učinku.

U pogledu finansija, poslovne banke, lizing kompanije i drugi ulagači mogu da učestvuju kroz dužničke

investicije u jedinice/tela implementacije programa ili kroz finansiranje izvođača radova da sprovode

projekte energetske efikasnosti na osnovu postignutih rezultata. Oni mogu i da istražuju mogućnosti

koje daju javno-privatna partnerstva u okviru energetske efikasnosti da povežu iskustvo privatnog

sektora sa finansijama javnog sektora za potrebe sprovođenja programa.

Raspodela rizika

Finansijski rizik klijenata će snositi jedinica za implementaciju projekta. Otplata projekta možda neće

biti zasnovana na štednji, ali će u svakom slučaju biti u skladu sa očekivanom uštedom.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 50

Kretanje sredstava

Vlada i/ili fondovi MFI/LFI će obezbediti finansije za nekoliko takvih tela kako bi implementirali

programe energetske efikasnosti u svojim oblastima. Svako telo pojedinačno potom može da razvije

sopstvene aranžmane implementacije, mrežu partnera, itd. Ovim se obezbeđuje veći stepen

decentralizovane implementacije kako bi se testirali različiti pristupi. Nacionalna vlada potom može da

poveže uspešne primere istih.

Ovaj fond će povezati javne zgrade i omogućiti raspisivanje tendera za implementaciju lokalnim

građevinskim kompanijama na bazi konkursa.

EE Supporting Industry

Municipal Level Implementation

Program


Repayment of Projects through the utility bills

IFIs

Local Banks

Provision of Debt Financing

Energy Auditors

Contractors Consultants

EquipmentVendors

Tendering out relevant services & project

implementation

Delivery of Relevant Technical Services & Project Implementation

*EE Supporting Industry- EE industrija podrške; Energy Auditors – Energetski revizori; Contractors – Izvođači radova; Consultants – Konsultanti; Equipment Vendors – Prodavci opreme; Local Banks – Lokalne Banke; IFIs – MFI-ije; Provisional Debt Financing – Privremeno finansiranje duga; Municipal Level Implementation Program – Implementacija programa na nivou opštine; Repazments of Projects through the utility bills – Otplata projekta preko računa za komunalije; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3; Delivery of Relevant Technical Services &Project Implementation – Sprovođenje odgovarajućih tehničkih usluga i implementacija projekta

Slika 8: Kretanje sredstava

3.2 STAMBENI SEKTOR

Programi energetske efikasnosti i druge aktivnosti tehničke podrške za uklanjanje barijera se predlažu

za stambeni sektor. Ovaj sektor u najvećoj meri zahteva podršku vlade iz više razloga:

› Loše stanje i niska efikasnost stambenih zgrada sa velikim brojem porodica

› Niska prosečna primanja domaćinstava

› Teškoće za više vlasnika sa različitim životnim standardom u okviru jedne zgrade da dođu do

jedinstvene odluke u vezi sa investiranjem u energetsku efikasnost.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 51

3.2.1 Opcija R-1: EE finansiranje preko javnog preduzeća za stambene usluge sa otplatom preko računa Infostana

Rasprostranjenost i ciljevi programa

Ovo je kreditni program energetske efikasnosti čiji cilj je obnova zgrada i prozora za dve osnovne

grupe domaćinstava koje plaćaju račun za komunalije putem infostana.

› Ona koja su povezana na gradsku mrežu daljinskog grejanja u mnogim srpskim gradovima

(uglavnom stambene zgrade sa većim brojem porodica).

› Jednoporodične kuće, koje ne moraju biti povezane na gradsku mrežu daljinskog grejanja, već

za to koriste druga komunalna preduzeća.

Ciljno tržište ovog programa su Skupštine stanara (za višeporodične stambene zgrade) u Srbiji i

pojedinačnim korisnicima (za samostojeće kuće). Probna faza ovog programa može da cilja grad

Beograd. Potom se može proširiti na druge veće i srednje gradove koje poseduju Javna preduzeća za

stambene usluge, a potom i na ostatak Srbije.

Program će prvo biti ponuđen u oblastima sa visokom koncentracijom višeporodičnih stambenih

zgrada, što će olakšati efikasno sprovođenje programa i potvrditi kontrolu kvaliteta. Nakon

pojednostavljivanja procedura programa može da se pređe i na sledeće faze programa.

Mnoge komunalne kompanije u Srbiji su u lošoj finansijskoj situaciji. U oblastima gde ne postoje javna

preduzeća za stambene usluge finansiranje je moguće usmeriti na lokalna komunalna preduzeća.

Međutim, to se odnosi samo na one koje su finansijski održive, što će potencijalno ograničiti

rasprostranjenost programa.

Program će promovisati visoko-kvalitetan i energetski-efikasan program obnove toplotne izolacije

zgrada. On će obezbediti i finansije za rekonstrukciju i obnovu izolacije stambenih zgrada uz pomoć

dizajna energetske efikasnosti koji kombinuje finansiranje sa niskom kamatnom stopom otplate preko

MFI sa komercijalnim kreditima LFI. Dizajn i rekonstrukcija za potrebe renoviranja treba da zadovolje

ili prevaziđu odgovarajuće propise energetske efikasnosti u zgradama. Drugi ključni cilj programa je

da se promoviše prelazak sa plaćanja računa na osnovu kvadrature stana na ono na osnovu potrošnje

za klijente koji su povezani na mrežu daljinskog grejanja.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 52

Od ovog programa se očekuje da prevaziđe neke od osnovnih barijera u stambenom sektoru, kao što

su:

› Potrošnja na osnovu kvadrature – kroz ponudu jednostavne šeme zaduživanja i plaćanja

računa. Od korisnika projekta se može zahtevati da pređu na plaćanje računa na osnovu

potrošnje nakon implementacije projekta i obezbeđivanja dodatnih podsticaja da se primenjuje

energetska efikasnost u domaćinstvima.

› Nedovoljan sposobnost domaćinstava da obezbede kredit za projekat

- Ovo će biti rešeno obezbeđivanjem finansija preko preduzeća za stambene usluge bez

zaloga za potrebe energetski-efikasnog renoviranja.

› Nedovoljna zainteresovanost Skupština stanara-a za konstruisanje energetske efikasnosti

- Kao što je već navedeno u delu ovog izveštaja koji se odnosi na barijere, početni trošak je

prilično važan vlasnicima zgrada prilikom renoviranja, a to nije dosledno kvalitetnom,

energetski-efikasnom dizajnu renoviranja. Već postoji odredba u propisima energetske

efikasnosti u zgradama koja zahteva da vlasnici koji obavljaju značajniju obnovu (npr. onu

koja zahteva dozvolu) povećaju toplotnu izolaciju zgrade. Međutim, dodatni troškovi za

kvalitetne radove mogu da dovedu do toga daSkupštine stanara odlažu hitne radove usled

finansijskih ograničenja, pri čemu se neki od radova odvijaju i na sivom tržištu ili se

regulativne obaveze ne ispunjavaju prilikom izvršavanja radova na terenu i bez adekvatne

kontrole kvaliteta. Ovaj program će obezbediti alatku za realizaciju kvalitetnih radova

objavljivanjem liste odobrenih građevinskih metoda koje treba da koriste kvalifikovani izvođači

radova i atraktivan program finansiranja koji će biti uslovljen određenim kvalitetom u izvršenju

radova. Tehnički ekspert angažovan putem ovog programa će imati zadatak da potvrdi

kvalitet projekta preko uzoraka.

› Visoka komercijalna kamatna stopa

- Program će se baviti ovom barijerom spajanjem komercijalnih fondova sa fondovima sa

niskom kamatnom stopom i na kraju finansiranjem obezbeđenim kroz fond energetske

efikasnosti zamišljenim u okviru novih propisa energetske efikasnosti. Program može da

krene sa korištenjem većeg dela fonda sa povoljnom kamatom koje će potom biti smanjeno

kako bi se usvojila praksa pozajmljivanja komercijalnog tržišta. U tom slučaju bi kamatne

stope bile niže od onih koje nude poslovne banke.

Otplata neće biti direktno vezana za novčanu uštedu koja se ostvaruje, ali ona može biti uslov za

klijente da primenjuju program plaćanja energije na osnovu potrošnje u svaku zgradu koja učestvuje u

programu.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 53

Od programa se očekuje da privuče makar jednog od glavnih pokretača tržišta u stambenom sektoru:

jaku potrebu za renoviranjem. Na primer, gradsko Javno preduzeće stambenih usluga za grad

Beograd je imalo značajan porast zahteva za renoviranjem instalacija zgrada u poslednjih nekoliko

godina. 2008 god, je na primer, primljeno 3.447 zahteva za renoviranje krova, dok je 2010 god.

ukupno primljeno 4.472 zahteva što predtsavlja 28% porasta u propadanju krovova za samo 2 godine.

Ovaj trend će i da se pogorša jer se očekuje da će instalacije jednostavno doživeti kraj svoga veka

trajanja.

Energetski efikasno renoviranje instalacija zgrada u stambenom sektoru omogućava da se smanji

kapacitet gradskih toplana za 316 evra po kW na mestu isporuke. Ukoliko uzmemo u obzir efikasnost

od 80% u sistemu isporuke (ova cifra ne uključuje gubitke usled curenja koji će biti smanjeni

poboljšanjima na zgradi), trošak smanjenja u kapacitetu grejanja na mestu isporuke u toplani će biti

oko 250 evra po kW. Ovaj trošak može da se uporedi sa troškom povećanja kapaciteta okružnog

grejanja, koji se kreće između 120 i 200 evra u zavisnosti od veličine toplane ili kotlarnice. Ova brza

analiza, koju treba dodatno razraditi u detaljnom dizajnu programa sa razmatranjem konfiguracije i

preciznim zahtevima grejanja u svakom delu, je u svakom slučaju zanimljiva. Ona pokazuje da će sa

tačke gledišta društva poboljšanje na zgradi osloboditi nešto od kapaciteta postojećih toplana, što će

omogućiti nadalje povezivanje još korisnika na mrežu i maksimalno korišćenje kapaciteta toplane.


Implementacija programa će se u početnim fazama odvijati kroz kompanije za održavanje na nivou

grada, pri čemu će se MFI fondovi spojeni sa LFI fondovima otplaćivati za potrebe energetski-efikasne

obnove stambenih zgrada.

U ovoj početnoj fazi smo uzeli u obzir da javno preduzeće za stambene usluge (JPSU) (bivše Gradsko

Stambeno za Beograd) može de bude među prvim agencijama koje će program sprovoditi u delo.

Druga faza uključuje još 15 opština koje su obrazovala tela za održavanje, kao što su Novi Sad, Niš,

Kragujevac, Kraljevo, Šabac, Subotica, Sombor, Zaječar, Pirot, Novi Pazar, Loznica, Vršac, Zrenjanin,

Užice. Treća faza se odnosi na manje opštine ili ruralne sredine i mesta gde će se tela za stambene

usluge morati uspostaviti u okviru lokalnih komunalnih preduzeća. Predlaže se da u prvoj i drugoj fazi

ovu ulogu igraju javna preduzeća za stambene usluge u većim sredinama, što ne bi trebalo da

predtsavlja veliki problem za njih jer većina već ima veliki broj ugovora sa Skupštinama stanara. Na

primer, JP Gradsko Stambeno Preduzeće koje pokriva Beograd već ima ugovore o održavanju i

poslovne odnose sa 14.500 zgrada što predstavlja 270.000 stanova. Ovo predstavlja oko dve trećine

nekretnina u Beogradu. Treća faza uključuje druge agente u manjim sredinama i regionalnim

centrima. U svakom slučaju, potrebno je identifikovati agenta isporuke, s tim što se prednost daje

telima koja su povezana sa opštinama.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 54

*Government of Serbia – Vlada Srbije; IFIs – MFI-ije; Monitoring – Monitoring; Support; PEHSM based – zasnovano na JPSU; Implementation of EE Projects – Implementcija EE projekata; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3

Slika 9: Opcija R-1 – Institucionalni aranžmani

Vlada Srbije može da ponudi dodatnu podršku u obliku nekih blažih mera, fondova koji se ne otplaćuju

itd.

Moguće je uključiti i građevinske firme u projekat kao partnere tako da mogu da daju ponude za

određene poslove. Kako bi se održao element inovacije u celkupnom procesu, građevinske firme će

imati mehanizam da predlažu dizajn na odobrenje. Ipak u svemu tome treba da podnesu dokaze

(povećanje za makar jednu energetsku klasu u specifikacijama zgrade) da su zahtevi propisa

ispunjeni.

Odgovornosti

Vlada Srbije

Vlada Srbije, preko jednog od svojih ministarstava, može da obezbedi strateško upravljanje, podršku i

monitoring programa. Vlada Srbije će imati ulogu strateškog savetnika i da se stara da model koji se

primenjuje u pilot kompanijamam za stambene usluge može da se standardizuje, podešava i kopira u

svim delovima zemlje.

Utility based

EE program

Client 1 Client 3 Client 2

Implementation of EE Projects

IFIs IFIs Government of

Serbia

Monitoring

Support


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 55

Preduzeća za stambene usluge

Preduzeća z astambene usluge su odgovorne za implementaciju mernog sistema ukoliko se ova

opcija prihvati. One mogu i da učestvuju u finansiranju programa na osnovu izbegnutog troška

proizvodnje ili izbegnutog troška izgradnje kompleksa za potrebe grejanja. O ovome treba da se

raspravlja od slučaja do slučaja jer je finansijska situacija u svakom slučaju drugačija.

Javna preduzeća za stambene usluge (JPSU)

Ova preduzeća će biti odgovorna za implementaciju i upravljanje programom u cilju kojeg će

uspostaviti jedinicu u okviru svoje organizacije sa odgovornošću da primenjuje program uz što je

moguće veće učešće propratne industrije energetske efikasnosti (raspisivanje tendera za lokalne

kompanije za razvoj projekta, energetske revizije i dizajne, implementaciju projekta kojima se

povećava račun za struju programskim klijentima prema dogovorenoj šemi otplate, monitoring

tehničkih rezultata projekta i otplate itd.)

Otplata EE investicije preko računa Infostana će se odvijati preko JPSU koje je zadužene za

odgovarajuću komunaliju.

MFI i LFI-ije

Ove organizacije će obezbediti dugoročno finansiranje dugova preduzeća za stambene usluge.


Kao što je već pomenuto prethodno, privatni sektor će biti uključen koliko je to moguće tokom

celokupnog životnog ciklusa projekta.

Program daje mogućnost podešavanja i ponavljanja u svim gradovima Srbije koji koriste usluge

kompanija za održavanje.

Raspodela rizika

Finansijski rizik će snositi javne preduzeća za stambene usluge. Otplata projekta se neće bazirati na

uštedi već će samo da se uskladi sa očekivanom uštedom.

Kretanje sredstava

Komunalna preduzeća će prikupljati sredstva iz javnih i privatnih izvora. Fondovi će biti isplaćivani

samo za projekte gde se renovira celokupna zgrada. Sredstva će biti isplaćivana direktno izvođačima

radova koje zajednički biraju Skupštine stanara i JPSU. Projekti će biti isplaćivani preko fiksnog

mesečnog računa.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 56

*EE Supporting Industry- EE industrija podrške; Energy Auditors – Energetski revizori; Contractors – Izvođači radova; Consultants – Konsultanti; Equipment Vendors – Prodavci opreme; Local Banks – Lokalne Banke; IFIs – MFI-ije; Utility based EE program – EE program zasnovan na komunalijama; Tendering out relevant services & project implementation – Raspisivanje tendera za odgovarajuće usluge i implementaciju projekta; Repayments of Projects through the utility bills – Otplata projekta preko računa za komunalije; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3; Delivery of Relevant Technical Services &Project Implementation – Sprovođenje odgovarajućih tehničkih usluga i implementacija projekta

Slika 10: Opcija R-1 – Kretanje sredstava

3.2.2 Opcija R-2: Pojedinačna kreditna linija energetske efikasnosti za porodice sa niskim primanjima sa opcijom refundiranja

Rasprostranjenost i ciljevi programa

Za porodice sa niskim primanjima se predlaže poseban program energetske efikasnosti. Ova vrsta

podrške se razvija kroz pojedinačno zaduživanje kod lokalnih poslovnih banaka. Ona može da se

razvije i kao dodatna komponenta na Opciju R-1. Slično kao kod opcije R-1, korisnici će morati da se

prebace sa obračuna na osnvu površine stana na onaj na osnovu ptrošnje.

Ova grupa kućevlasnika zaslužuje posebnu pažnju, jer obično ne uspevaju da dobiju sredstva kroz

uobičajene mehanizme. Pored barijera kojima se bavi prethodni program, ovaj program se bavi

jednom dodatnom barijerom karakterističnom za poslovne banke: sistemi ocenjivanja rizika koji obično

dovode do odbijanja zahteva za kredite porodica sa niskim primanjima usled nedovoljnig ili nestabilnih

ličnih primanja.

Zahtevi za kredit porodica sa niskim primanjima obično bivaju odbijeni usled specifičnih sistema

ocenjivanja kod banaka. Oni ne uzimaju u obzir protok novca ostvaren kroz uštedu (umanjene

mesečne račune). Menjanje ovih sistema ocenjivanja će biti izazov, tako da će biti mnogo lakše

koristiti aranžman sa jemstvom koji će pokriti povećan rizik finansiranja porodica sa niskim primanjima.

EE Supporting Industry

Utility based EE program


Repayment of Projects through the utility bills

IFIs

Local Banks

Provision of Debt Financing

Energy Auditors

Contractors Consultants

EquipmentVendors

Tendering out relevant services & project

implementation

Delivery of Relevant Technical Services & Project Implementation


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 57

Međutim, kako su zajmoprimci porodice sa niskim prihodima, njihov dohodak je striktno vezan za

osnovne potrebe, a tek onda one manje bitne. Ovaj program treba da obezbedi sistem podsticaja

onima koji pozajmljuju da obeleže otplaćivanje kredita kao najviši prioritet. Ukoliko zajmoprimci nisu

disciplinovani, program će da propadne jer će se banke povući iz njega, usled činjenice da 70% rizika

ne pokriva ništa više nego nedovoljni prihod jednog domaćinstva.

Kako bi se obezbedili takvi podsticaji zajmoprimcima, predlažemo da se oformi pojedinačna kreditna

linija energetske efikasnosti za porodice sa niskim primanjima sa 15% novčane pomoći, isplative

nakon dodeljivanja projekta i 15% konvertibilne garancijske olakšice kako bi se ublažio rizik po banke

koje obezbeđuju finansije za vreme kredita. Ovo znači da će zajmoprimci za projektnu investiciju od

100 jedinica otplaćivati samo 85 jedinica. Međutim, ako svoj kredit energetske efikasnosti otplaćuju na

vreme, poslednjih 15% kredita će biti otpisani po principu garancije i biće konvertovati u sistem

otplaćivanja kroz „refundaciju“. To znači da će zajmoprimci od 100 jedinica projektne investicije

efektivo otplatiti samo 70.

Ovaj program će doneti veliku korist:

› Omogućiće porodicama sa nižim primanjima pristup finansijama energetske efikasnosti

smanjivanjem rizika pozajmljivanja. Sredstva aranžmana sa jemstvom će biti na raspolaganju

banci od samog početka i pokrivaće povećani rizik finansiranja porodica sa nižim primanjima i u

isto vreme rešaveće njihove probleme sa novčanim sredstvima;

› Zajmoprimac će morati da pređe na obračun zasnovan na potrošnji;

› Ovim će se unaprediti finansijska disciplina zajmoprimaca;

› Iz perspektive isplativosti, vlada će imati koristi od ostvarene uštede u budućnosti tako što će

morati izdvajati manje novca za energetske subvencije. Takođe, jedan deo „refundacije“ će naći

svoj put do državnog budžeta kroz poreska plaćanja izvođača radova (PDV, porez na dobit, itd.)

Važno je da se odrede i kriterijumi tehničke podobnosti kreditne linije kako bi se obezbedile minimalne

investicije energetske efikasosti po domaćinstvu, a kampanja podizanja svesti treba da naglasi da će

mere energetske efikasnosti implementirane u okviru kreditne linije više nego kompenzovati planirana

povećanja u ceni energije.

EBRD i EIB kreditne linije energetske efikasnosti za stanove u Bugarskoj se mogu koristiti kao

referenca iako bespovratna novčana pomoć nije uslovljena i iako ne ciljaju porodice sa niskim

primanjima.


Program će imlementirati i finansirati lokalne banke. Vlada Srbije će obezbediti neophodna sredstva

za bespovratnu novčanu pomoć u okviru programa.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 58

*Government of Serbia – Vlada Srbije; IFIs – MFI-ije; Grant Component – Komponenta novčane pomoći; Local Bank Implementing the Low Income Familz EE Program – Lokalna banka koja implementira EE program za porodice sa niskim primanjima; Debt Financing – Finansiranje duga; Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3.

Slika 11: Opcija R-2 – Institucionalni aranžmani

Odgovornosti

Vlada Srbije će:

› Postaviti kriterijume podobnosti porodica sa nižim primanjima i postaviti kriterijume tehničkih

standarda;

› Izabrati partnera u LFI;

› Obezbediti sredstva bespovratne novčane pomoći iz državnog budžeta;

› Pratiti rezultate programa.

MFI-e će obezbediti da se dugoročno finansiranje dugovanja spoji sa sredstvima LFI.

Partneri u lokalnim bankama će primenjivati programe kroz svoje filijale za rad sa stanovništvom.

Mogućnosti investiranja privatnog sektora

Sa izuzetkom subvencionisanja od strane vlade Srbije, ovim programom će upravljati uglavnom

privatni sektor, koji će biti uključen u svim fazama.

Raspodela rizika

Finansisjki rizik će deliti MFI-e i vlada putem garancijskog fonda.


IFIs

Local Bank Implementing the

Low-Income Family EE Program

Grant Component

Debt Financing



Konačni izveštaj

Projet no: 5788 59

Kretanje sredstava

Ovaj program je spoj pojedinačnog kredita energetske efikasnost sa 15% transparentne bespovratne

novčane pomoći i konvertibilnog garancijskog aranžmana u iznosu od 15%. Novac od garancisjkog

aranžmana će biti na raspolaganju banci od samog početka i pokrivaće povećani rizik finansiranja

porodica sa nižim primanjima. On će biti konvertovan u „refundirana sredtsva“ i iskorišten da se naplati

poslednjih 15% kredita energetske efikasnosti. Ukoliko zajmoprimac ne otplati svoj kredit, garancijski

aranžman će da pokrije gubitak koji banka snosi usled ne plaćanja kredita.

*Government of Serbia – Vlada Srbije; IFIs – MFI-ije; Grant Component – Komponenta novčane pomoći; Local Bank Implementing the Low Income Familz EE Program – Lokalna banka koja implementira EE program za porodice sa niskim primanjima; Debt Financing – Finansiranje duga; Paid to the Bank if losses are incurred on the loans – plaća se banci ukoliko dođe do gubitaka u kreditu; Guarantee Fund – Garancijski fond; Paid to clients in the end of the loan repazments if the client is dilligent – plaća se klijentu na kraju otplate duga ukoliko je klijent savestan; Retail EE loans/Loan repayment – Pojedinačni EE krediti/Otplata kredita Client 1, 2, 3 – Klijent 1, 2, 3

Slika 12: Opcija R-2 – Kretanje sredstava

3.3 OPCIJE POSLOVNOG SEKTORA

Za potrebe poslovnog sektora su razvijena dva programa jer je ovo sektor kome je potencijalno

potreba najmanja podrška. Poslovne odluke ovog sektora uvek motiviše ekonomska izvodljivost tako

da je jedini mehanizam koji može da pokrene aktivnost na tržištu finansijska ili garancijska olakšica

koja može da se bavi problemom prevazilaženja barijere sa zalogom.


IFIs

Local Bank Implementing the Low - Family

EE ProgramIncome

Grant

Component

Debt Financing


Retail EE Loans / Loan Repayments

Guarantee Fund

Paid to clients in the end of the loan repayments If the client is dilligent

Paid to the bank if losses are incurred

on the loans


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 60

3.3.1 Opcija C-1: Finansijska olakšica


Ovaj program se odnosi na poslovne zgrade koje uključuju kancelarijski prostor, poslovne i šoping

centre, itd. Kako bi se podržao razvoj energetske efikasnosti u poslovnom sektoru, neophodno je

obrazovati fleksibilniji aranžman kako bi se dopunilo izdavanje kredita od strane poslovnih banaka.

Naši proračuni pokazuju da takav program može da obezbedi sredstva za projekte energetske

efikasnosti za površinu od 2,7 m2 u narednih 10 godina za šta će biti potrebno oko 245 milona US

dolara. Poslovni sektor će primenjivati projekte energetske efikasnosti jedino:

› Ako ih na to prisiljava zakon (kroz društveni pritisak);

› Ako uvide da je energetska efikasnost finansijski atraktivna; i

› Ako u svakom slučaju moraju da renoviraju svoje zgrade.

Bilo koji finasijski aranžman mora da uzme u obzir prethodne karakteristike tržišta i mora da bude

obrazovan u skladu sa zahtevima tržišta.

Zajedno sa lokalnim bankama, ovaj mehanizam pozajmljivanja će obezbediti dugoročne kredite

energetske efikasnosti sa niskim kamatnim stopama kako bi se kofinansirali projekti energetske

efikasnosti u zgradama poslovnog sektora. Primarni cilj ovog aranžmana je da se otkupi finansiranje

energetske efikasnosti od strane poslovnih banaka pod povoljnim ulovima. Zbog niskih cena struje u

Srbiji, projekti energetske efikasnosti imaju jako dug period otplate. Lokalne poslovne banke teže

obezbeđuju povoljno dugoročno finaniranje iz više razloga. Iako već postoji sličan mehanizam

finsiranja koju podržava EBRD (kreditna linija energetske efikasnosti za MSP-a, uključujući i podsticaj

na osnovu učinka), verujemo kako to ne stvara aktivnost na tržištu i kako se ne odnosi na glavne

barijere energetske efikasnosti. U poređenju sa kreditnim linijama energetske efikasnosti EBRD-a,

Opcija C-1 nudi drugačiju raspodelu rizika.

Kao deo kriterijuma pogodnosti za finansiranje, poslovne zgrade koje su povezane na daljinsko

grejanje će morati da se prebace na sistem merenja potrošene energije. Kroz marketinške aktivnosti i

demonstraciju uspešnih analiza, finansijski aranžman energetske efikasnosti će podići svest o

potencijalu energetske efikasnosti u poslovnom sektoru. Ovaj aranžman će takođe koristiti prodajne

mogućnosti poslovnih banaka tako što će obezbediti kofinansiranje ili garancijske instrumente

poslovnim bankama koje finansiraju energetsku efikasnost u poslovnim zgradama.

Ovaj aranžman će obezbediti direktno finansiranje zajmorpimcima. Ponudiće malo niže kamatne stope

za koje se očekuje da će spustiti kamatne stope pri kojima se pozajmljuje jer će poslovne banke

odgovoriti na konkurenciju koju stvara ovaj aranžman. Važno je da kamatna stopa bude postavljena

na taj nivo da može da je isprati poslovna banka (ovaj efekat se očekuje nakon smanjenja od 5%).

Ovaj aranžman može da postigne takve kamatne stope spajanjem MFI fondova sa nižom kamatnom

stopom sa fondovima sa tržišnom kamatnom stopom iz partnerskih banaka. U zavisnosti od proporcije


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 61

spajanja, kamatna stopa zajmoprimca može polako da se prilagodi na trenutnoj bazi tako da

konkurencija između partnerske i nepartnerske banke dovodi so smanjenja kamatne stope.

Ovaj aranžman može da se odnosii na finansijsku barijeru „zahtevanja kapitala“ i to spajanjem

finansiranja MFI i poslovne banke na osnovu principa „delimičnog pokrivanja gubitka“ gde se bilo koja

zakasnela uplata ili neizvršenje obaveze pokriva prvo preko MFI do određenog nivoa, nakon čega se

gubici dele na pari passu bazi. Kao alternativu moguće je obezbediti garancijski mehanizam i to u

slučajevma gde se finansiranje obezbeđuje jedino putem lokalne partnerske banke. Ovaj mehanizam

će obezbediti maksimalnu rasprostranjenost kako bi se kompenzovala zahtevanje nižeg kapitala.


Programom će upravljati i primenjivati ga LFI i biće podržan kroz MFI finansiranje duga.

Odgovornosti

LFI će biti odgovorne za upravljanje programom i finansijsku procenu programa. LFI će sprovesti i

tehničku procenu projekta i to na osnovu standardizovanih dokumenata i kriterijuma.

Potencijal za uključivanje privatnog sektora

Ovo je program koji će u potpunosti biti orijentisan na privatni sektor. Jedina podrška od javnog

sektora će doći kroz finansiranje putem MFI.

Raspodela rizika

Finansijski rizik će bit podeljen između LFI i MFI. Ovo će omogućiti da LFI bude proaktivniji kod

identifikacije i finansiranja projekata energetske efikasnosti. To će ih učiniti i manje otpornim na rizik i

više fleksibilnim prema zahtevima za zalog.

Kretanje sredstava

Finansijske olakšice kod energetske efikasnosti mogu da dopune pozajmljivanje poslovnih banaka

kroz spajanje dugoročnog finansiranja sa sredstvima poslovnih banaka. Ovo će omogućiti lokalnim

bankama da daju dugoročne kredite, gde banka ima priorite da u početnoj fazi sakuplja sopstvena

sredstva (npr 70:30) u poređenju sa finansijskim aranžmanom energetske efikasnosti.

3.3.2 Opcija C-2: Garancijska olakšica


Ovaj aranžman energetske efikasnosti obezbeđuje delimične kreditne garancije i odnosi se na tri

barijere: visoke kamatne stope, visoke zahteve za kapitalom i zalogom. Ovaj aranžman može da se

organizuje na više načina kako bi se rešilli različiti aspekti rizika koje preuzimaju banke.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 62

Jedna opcija je da se obezbede standardne delimične kreditne garancije, gde se svi gubici dele

između banke i ovog garancijskog aranžmana. Ovo je dobra struktura u slučajevima gde klijent ima

nedovoljan zalog ili gde ukupan rizik koji preuzima banka prevazilazi ukupnu sumu koju klijent

pozajmljuje.

Druga opcija je da se obezbedi garancija na osnovu „delimičnog pokrivanja gubitka“, gde se prvi

procenat (do 100%) bilo kojeg gubitka pokriva garancijskim aranžmanom, sve do garancijskog limita.

Ovo je dobra struktura da se pokrije nedostatak sredstava klijenta. Ova opcija omogućava i veći nivo

otkupa duga.

Još jedna mogućnost je da se obezbedi garancijski aranžman koji ima kraći rok trajanja u poređenju

sa kreditom (npr. šestogodišnji kredit i dvogodišnja garancija). Ovaj aranžman je dobra opcija kod

nedovoljnih zaloga koje je potrebno pomoći garancijom. Kako se kredit otplaćuje, zalog postaje sve

veći i veći procentni deo preostale glavnice kredita, sve dok ne postane dovoljan da otplati ostatak

kredita. U ovom slučaju, garancijski aranžman pokriva samo prvi period kredita, dok se ne otplati do te

mere da je konvencionalni zalog dovoljan da ga pokrije.


LFI upravalja i primenjuje ovaj program uz podršku MFI kroz finansiranje duga. On može da se

organizuje kao namenska sredstva ili kao unutrašnja jedinica u okviru Ministarstva Rudarstva i

Energetike.

Ovaj program implementiraju i njime upravljaju izabrane lokalne banke.

Odgovornosti

LFI će biti odogovoran za upravljanje projektom i njegovu finansijsku procenu. LFI će sprovesti i

tehničku procenu projekta i to na osnovu standardizovane dokumentacije i kriterijuma.


Ovaj program će u potpunosti bit usmeren na privatni sektor. Jedina podrška javnog sektora dolazi

kao finansiranje MFI.

Raspodela rizika

Finansijski rizik će biti podeljen između LFI i garancijskog aranžmana koji obezbeđuje MFI.

Kretanje sredstava

MFI obezbeđuje kredit vladi Srbije koja zauzvrat okuplja sredstva u jednom finansijskom aranžmanu

energetske efikasnosti. Ovaj aranžman se može procenjivati preko lokalnih banaka. Procena tehničke

izvodljivosti projekta izvodi sam aranžman.


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 63

3.4 DRUGE OPCIJE – NEFINANSIJSKI PODSTICAJI

U kontekstu gde vlada obezbeđuje ograničena sredstva da podržava programe, i dalje je moguće

dizajnirati inicijative koje obezbeđuju podsticaje različitim učesnicima na tržištu da prihvate mere

energetske efikasnosti. Ovde su prezentovani neki od primera.

U Srbiji, javno preduzeće za stambene usluge je razvilo koncept građenja i prodaje stanova na

dodatnom spratu u zgradama kako bi se obezbedila sredstva za renoviranje fasade na zgradama.

Ova interesantna inicijativa je na neki način ograničena dugim periodom čekanja na odobrenje za

dodatni sprat. Razvoj pojednostavljenih procedura za takvo što, a kako bi se finansirala energetska

efikasnost može da se uzme u obzir kako bi se ubrzala ovakva finansijska šema.

Ubrzana dozvola energetske efikasnosti ili održivih zgrada se koristi u nekoliko jurizdikcija među

kojima su i gradovi poput San Dijega, Sijetla i Čikaga. Isti program se sličnim uspehom primenjuje i u

Mišn Vijehu u Kaliforniji koji ima manje od 100.000 stanovnika. Ovakav program se prema tome može

primenjivati u različitim kontekstima i tipično smanjuje 25% vremena potrebnog za dobijanje

građevinske dozvole koja obezbeđuje snažan podsticaj da se u projekat uključe i aspekti energetske

efikasnosti.

Davanje bonusa na osnovu povećanja gustine pristupačnih stanova predstavlja način da se obezbede

nefinansisjki podsticaji zainteresovanima. Ovakav bonus omogućava različita popuštanja u zonalnim

pravilima koji se odnose na zainteresovane koji uvode karakteristike zelenih zgrada (uključujući i

energetsku efikasnost) u svojim dizajnima. Zonalna popuštanja mogu da uključe niz dozvoljenih

jedinica, odnos površine sprata, restrikciju toplote i minimalnu veličinu površine (Schaffner i dr. 2009.)

Ovo se primenjuje u nekoliko većih opština kao što su Sijetl, ali u manjim kao što su Akton

(Masačusets), Arlington (Virdžinija) i Montgomeri (Merilend). Ovaj program može da obezbedi važne

podsticaje bez vladinog ulaganja.

Transparentnost nivoa energetske efikasnosti u zgradama se koristi kao sredtsavo obezbeđivanja

podsticaja vlasnicima zgrada i operaterima da povećaju energetsku efikasnost. Tako na primer

opština Lviv (Ukrajina) zahteva od svih zgrada da javno saopšte svoju potrošnju energije. One sa

dobrim rezultatima bivaju javno prepoznate, dok one lošije trpe pritisak da poboljšaju svoje rezultate.

U vijetnamskom Ha Long Bej projektu, pojedinci koji kupuju stan sa energetskom efiksnošću bivaju

uključeni u igru na sreću u kojoj mogu da osvoje značajne nagrade (2 kola).

Na kraju, nagrade za zgrade sa najboljim rezultatima se koriste kao podsticaj zainteresovanima da

učestvuju zelenim projektima i projektima efikasnosti. U SAD, Američki institut arhitekata sponzoriše

takmičenje deset najboljih zgrada, dok u Kanadi L’Association Québecoise pour la maîtrise de

l’énergie na godišnjem nivou deli nagrade u različitim kategorijama energetske efikasnosti u

zgradama. Inicijativa CNN-a koja svake godine odaje priznanje za najbolji zeleni dizajn zgrade u svetu

je još jedan primer priznanja za zone koji promovišu i razvijaju ovu ideju. Ove nagrade se obično

dodeljuju na nekim zvaničnim događajima na kojima učestvuju i mnogobrojne javne ličnosti


Konačni izveštaj

Projet no: 5788 64

ZAKLJUČAK

Uvek je teško podržati projekat energetske efikasnosti na tržištu na kojem se cene energije uveliko

subvencionišu i gde većina krajnjih korisnika ne plaća svoje račune na osnovu stvarne potrošnje, već

na osnovu kvadrature stana. Glavni pokretač za sprovođenje energetske efikasnosti je ekonomska

izvodljivost u relativno kratkom vremenskom periodu.

Na tržištu na kojem vlada šalje pomešane signale u vezi energetske efikasnosti je nemoguće imati

institucionalnu podršku koja se širi na tržište energetske efikasnosti.

Tržište pozamljivanja u Srbiji sa visokim kamatnim stopama i rigidnom politikom zaloga takođe ne

doprinosi izvodljivosti energetske efikasnosti uz pomoć finansiranja iz banaka.

Sve ovo onemogućava preporuku programa podrške za energetsku efikasnost kojima bi se prevazišle

sve prethodno pomenute barijere, omogućilo razvoj tržišta energetske efikasnosti i obezbedile

investicije u energetsku efikasnost. U takvoj situaciji je neophodno da se obezbedi program podrške

koji se odnosi na specifične barijere i koji na najbolji način koristi tržišne uslove koji podržavaju

energetsku efikasnost.

Naš Izveštaj o oceni tržišta omogućuje ogroman potencijal energetske efikasnosti u zgradama Srbije.

U ovome izveštaju iznosimo program kojim se prevazilaze određene barijere uz minimalnu intervenciju

vlade.

Na osnovu tržišnog potencijala, predviđeni rezultati programa koje preporučujemo i pretpostavke za

njihov prodor na tržište, ocenjujemo da potencijalna ulaganja u zgarde u narednih 10 god iznosi

približno1,5 milijardi evra. Ova sradstva treba da dođu iz različitih izvora. Tabela ispod pokazuje kratak

pregled očekivanih rezultata programa koje predlažemo.

Tabela 19: Pregled očekivanih rezultata programakoje predlažemo

Predloženi programi

Godišnja stopa prodiranja

Ukupno potrebno ulaganje u evrima

Obnovljena površina Za 10god.

Stambeni sektor 1.5% 956 miliona 28,5 miliona m2

Javni sektor 2.5% 297,5 miliona 6,8 miliona m2

Poslovni sektor 1.5% 191,4 miliona 2,7 miliona m2

UKUPNO 1 445 miliona 38 miliona m2

Ukupna površina zgrada koja treba da se obnovi u narednih 10 god. iznosi približno 38 miliona m2, što

je oko 15% stambenog sektora zgrada, 25% javnog sektora zgrada i 15% zgrada poslovnog sektora.

Očekujemo da će ovi programi dovesti i do aktivnosti na tržištu koja će doprineti dodatnoj aktivnosti te

da će se dodatni mehanizmi finansiranja razvijati i primenjivati.

160, rue Saint-Paul, bureau 200, Québec (Québec), Canada G1K 3W1 Tel.: +1 418 692-2592 Fax: +1 418 692-4899 www.econoler.com

http://www.econoler.com/

studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji

Documents